KRALJEVINA SRfiA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 13 (6)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. JULA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2968.
A. E. G Union Elektrizitäts Gesellschaft. Beč.
Uredjenje /а regulisanje za parni kotao, koji se električno zagreva. Prijava od 16. juna 192.3.	Važi od 1. maja 1924.
Pravo prvenstva od 21. juna 1922. (Austrija).
Sposobnost regulisanjft sistema elektroda električno zngrevanih parnih kotlova naročito ako je upotrebljen visoki napon jeste uopšte veoma skučena. Razlog za to je najbolje o-bjašnjen u primeru izvodjenja predstavljenom na tig. 1. /( jesu izolirane eevi u koje se u-topi kakogod uredjona elektroda t. Dovod struje vrši se kroz štap « opkoljen sa jednom tankom c<vi za izoliranje na kome je elektroda e nepokretno utvrdjena. Kod trifaznog sistema postoje tri ovakve cevi h. U svakoj cevi nalazi se još suprotna elektroda у, koja je na jednom istom sistemu za sve cevi zajednički poprečnim delom q zakačena i sa istim vezana tako da se provodljivost ne kvari. Suprotne elektrode obrazuju dakle u bitnosti žižu siztema. Dizanjem ili spuštanjem poprečnih delova q može se odstojanje izme-djii elektrode e i suprotne elektrode <j proizvoljno menjati i time dejstvovati na reguli-sanje sistema. Pogon čini potrebnim da cev h ostane otvorena dole, da bi se omogučjlo jače cirkulisanje vode u cevi, pri čem se o-brazovani parni meliuri penju i voda odozdo brzo struji. Pomoču ovog otvora obrazuje se ipak jedan priključak (otoka) ka susednim elektrodama, koji smeta da se može dizanjem sporednih elektroda g jedna odredjena mera efekta prekročiti. Regulisanje kotlovog efekta na dole jeste time ograničeno.
Za smanjenje najmanjeg efekta bili smo prinudjeni na umećivanje prstena b iz materijala za izolisanje, kojim je vodeni poprečni presek smanjen i isto tako smanjena struja,
koja struji kros priključak otoka. Ovaj postupak ima pak dva nedostatka. Najpre je ovim jako ometena cirkulacija vode tako da ista sa najviše efekte više ne dostiže. Dalje se sam najviši efek smanjuje, zato što baš otoka ne može da dodje do dejstva.
Saobrazno pronalasku oba ova nedostatka otklanjaju se time, što se slobodan vodeni put u cevi prilagodjava položaju suprotne e-lektrođe. U tig 2 je predstavljen odgovaraju-či primer izvodjenja. Uredjenje eiektreda e ođn. elektrode g kao i cevi za izolisanje h je nepromenljivo zadržano kao u fig. 1, nasuprot tome je na mesto čvrsto postavljenog prstena h predviden jedan komad za izolisanje p za svaku cev, koji se može odstraniti; koji biva pri dizanju suprotnih elektroda g ponet i pri daljem kretanju u donji cevni otvor uguran. Pri tom ima ovaj izolirajuči đeo p nianji prečnik nego cev h ižnntra. Način dejstva ove sprave jeste sledeči: ako je suprotna elektroda potpuno spuštena onda u-zima izolirajući deo p ispod cevi b čvrst položaj, koji je dat polugama i njihovim nčvr-ščivajućim ispustima n. Ako se suprotna e-lektroda diže pomoću poprečnog dela rj, onda ostaje izolirajući deo p najpre u miru, dok poprečni deo q po poluzi i do dodatka uzduž klizi. Tek kad se ovo postigne, ponesu se poluge u i izolirajući deo p, koji se onda približuje cevnom otvoru i pri daljem kretanju na više suprotne elektrode, ceo u isti ugura. Pri manjim odstojanjima izmedju elektrode e i suprotne elektrode g, dakle pri najvišem
Din. 10
fei'ektu, donji cevni otvor jc sasvim slobodan i vodena cirkulacija može se s'obodno razvijali i isto tako i struja u otoci može nesmetano se obrazovati. Pri većem udaljenju od elektrode e i suprotne elektrode <j, dakle pri manjem efektu, cirkulacija vode se ograničava, koja sada isto tako ne mora biti tako jaka, i istovremeno se smanjuje i struja u otoci. Sa ovim uredjenjem dakle moguće je postići veliki, \'ši efekt, što u jednom krajnjem položaju sistema električnoj struji stoji na raspoloženju dva puta na gore i na dole, Jdok su u drugom krajnjem položaju sistema povišeni otpori oba strujina puta, čime se postiže jedan malo manji efekt. Pri tome se stvore za vodenu cirkulaciju makakve zgodne okolnosti.
Ograničavanje pokretanja izolirajućih komada p na dole pomoću ispusta udara vrši se zato, što je time ispod cevi za izolisanje Štedjeno na kotlovom prostoru. Dakle pokretanje je izlišno čim je cevni otvor potpuno slobodan.
U fig. 3 pokazana je sprava pomoću koje se vrši dizanje i spuštanje izoliranih delova na malo drugi način. Kod ove je sa obe strane izoliranih cevi (ovde ne nacrtanih) ili i samo na jednoj strani namešteni raspored poluga, koji radi zajedno sa poprečnim delom г/ suprotne elektrode. Ove se sprave sastoji iz dve poluge pod uglom sa kracima c i d na kome poslednji od poprečnih nosača r naleže izolujućim delom p pomoću motke
Na poprečnom delu ц utvrdjena vučna motka г hvata sa jednim klipom u prorez s drugog ramena poluga pod uglom. Fig. 3 pokazuje raspored pri najdubljem položaju poprečnog dela </, dakle pri potpuno zagnjure-noj suprotnoj elektrodi. Ako je ova di'ana i time vučna motka г, onda biva najpre ispružen ugao obrazovan od kraka d i poluga f, dakle p malo zagrejan, tek pri daljem dizanju vučne motke г vrši se pokretanje na više izoliranih delova p. Krak d izvršuje pri tom najpre pokretenje jedne krivaje u blizini položaja krive tačke, prema tome se nalazi i izolarni deo p u prvom delu kretanja na v'še suprotne elektrode, i ovde praktično u miru. Hazume se samo po sebi moglo bi ze postu-
piti i po ovom uredjenju produženjem vučne motke z preko poprečnog dela <[ napolje i pomoću jednog odgovarajućeg ispužta. da izo-larni deo p u početku kretanja suprotne e-laktrode ostane sasvim u miru. Ovaj mehanizam poluge po fig. 3 ima u svakom slučaju još preimućstvo, što je izmedju pokreta suprotnih elektroda i izolirajućih delova p u-metnut jedan odredjen prenos tako, da se put poslednjega može meriti malo slobodnije.
U bitnosti se pronalazak naravno ne menja ako su elektrode pokretljivo a suprotne elektrode čvrsto rasporedjene.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	) Uredjenje za regulisanje za električno zagrevanje parnih kotlova, kod kojih su elektrode i suprotne elektrode satvorene i izolar-nim crvima sa odstojanjem obe strane, koje se može regulisati, naznačeno time, što se regulisanje kotlovog efekta vrši kako menjanjem rastojanja izmedju elektroda i supratnih elektroda tako i u zavisnosti od toga menjanjem slobodnog vodenog puta u cevi, da se sposobnost regulisanja povisi i da se omogući vodena cirkulacija odgovarajući dotičnom kotlovom efektu.
2.	) Uredjenje za regulisanje električno za-grevauih parnih kotlova, po zahlevu 1, naznačeno tirne, što se vodeni put regnliše u cevi pomoću zavisnosti elektroda, koje se mogu premestiti odn. suprotne elektrode izolira-jućeg dela, koji se pokreće na viće i na niže.
3.	) Uredjenje za regulisanje električno za-grevnih parnih kotlova po zahtevu 2,’ naznačeno time, što je pokretanje izolirnih delova po oslobadjanju puniti poprečnih preseka cevi smanjeno.
4) Uredjenje za regulisanje tleklrčno za-grevnnih parnih kotlova po zahtevima 2 i 3, naznačeno po stranama namežtenim polugama pod uglom, na čijem je jednom kraku naslonjen izolirajući deo, pri čem se ovaj krak po oslobodjenju punih cevnih poprečnih preseka kao krivnja pokreće u blizini položaja mrtve tačke, tako da izolarni deo za vreme ovog dela pokreta regularnog uredjenja praktično ostaje u miru.
/4d pet fen/■ bro/ 2966.

«tild