y	/Vv-/y. /r/	j£ X^3,
4 tP t* ä c"




»•
FOVJESTICE


Cr L A S Z
IZ DUBRAVE
POVJESTICE
OD
Stanka Vrasa.
V umje mojem minuvsi ljeta.
Čas ot času temnjej , temnjej ;
No zaronilaš pjesnja eta Gluboko v painjati mojej.
Puškin.
U ZAGREBU.
TISKOM K.. P. ILIR. NAR. TISKARNE DRA. LJUDEVITA GAJA.
18 4 1
9 ,S
SÊo
POSESTRIIHI
з~Г^гтч Cè^.CF>r^ra^T>^

I

's» V

V ^ У V
ооооооуоооооо
<@°<î
S1 ф 8 f S 2 Д.
Ijeïah ko rob tvàrdc svezan, Goječ samo jedna zelju,
Jer pcvali na postelju Jadna mene zla bcljczan.
Stadoh vapit s tugom mnogem: n Gdč si sestro? ah priskoči,
Te mi sklopi rukom oči:
Ja umirem... Anko!... s Bogom!a-
TI
Al nje nebi do uzglavlja, Razstavljale medjal naju,
Te izručih vàs u vaju Opeta se snu bez zdravlja.
Pristupile me è le plahe—-Ko jeseni lilije lume,
Čudan oganj noseć u me,
Oko dule grozne strahe.
Pa kroz sanak vidjeh jadan Gdë ja brodili val bez čuna, Mèsta prejdoh groze puna, Gdë hodjale lav nevladan.
Tu nasàrne na me smèlo Bésnei, pretei ah! neznano, Kao ped mačem — napadano Da uzdàrkta moje tele.
Al se u taj čas ujavi (Neznam odkud) sestra mila,
Pa cdgcni sva strabila,
Vàs od dule san nezdravi.
Te mi utre blagem, rukom Izmučene, znojno čelo,
Nudeč drugem hladno jčlo,
Da mi digne oganj s mukom.
» Odkud, Anko ?« — ja zapita’, » Sta te tako bàrzo doni?
Te ti meni bol ukloni I vidjenja grozovita.«
» » O moj brate, ozdravio !
Mene sinci jad obuze,
Stadoh slutei ronit suze,
Sto si se ti razbolio.
vin
» » Tim zamclih višnjeg Bega, Da mi milost tu udìli ;
Da se duša mà odkrili K tebi tèsit jada tvoga.
» » Višnji smêrnu molba začu ; Pa na krilma cd ljubezni Sije ju k tebi, u beljezni Da te tèsi i u plaču. « «
Tako sbori sestra Anka ;
A ja hvaleč višnjem Bogu, Stadoh ronit suzu mnogu,
S koje prenuh svitom danka.
Baztvorivši oči jadne,
Smotrih gdč si ti, Dragojla, Rukom obraz moj hladila Nudeč drugom jela hladne.
Odili znadem, posestrima !
Da si duša sestre moje,
Ka mi nebo poslalo je,
Da utekli moja ima.
Rckši s Bogom kuii rodnoj, Dosad k brafji za granicu, Da imade uzdanicu —•
Tu na stazi prem zahodnoj.
Zato ovaj dar donosim,
Kojeg glava s šarcem rodi, Tvojem umu da ugodi —
S ovom leljcm — tebe prosim:
Mnoge ti još porodila Sinke smele, ierce krotke, Domorodce, domorodke,
Kcjimi se ponosila!
Te ti staUe vek na glavi Venac Cesti, v è na c Srede, Ostavit te Slava neće,
Kao što ti je necstavì.
U Ljubljani na Gjurgjev dan t. g.
Strana.
Posveta........................................v
B A B A D M.
Raznost prolčtja ..............................3
Pàrsten........................................5
Kratka srëéa .............................. .	8
Svakdan........................................P
Lovac.........................................12
Sàrdjba ......................................14
Bëlana........................................16
Nenadani......................................18
Nepozvani.....................................25
Gàrlice.......................................28
Bura..........................................32
Vëra i nevëra.................................36
Romantični konac..............................39
Strana.
Lëpa Vida............................43
Jagode...............................48
Dëvojka..............................51
Sivi golub...........................56
Osveta...............................58
Sablja i ruka........................61
Stana i Marko .......................63
Fredrik i Verunika :
1.	Sužanka ••••••••••	67
2.	Vitez Fredrik. •	ti
3.	Čudni gOSO џтџџџџџџџџ 74
H O BI Д H C K*
Savët................................81
Sužanj...............................83
Junak Hranilović .	  85
Zora i Bogdan :
1.	Sanak	•••••	•••••••	94
2.	Oproštaj	••	•••••••••	96
3.	Bojak...............101
4.	Prosioci...........  102
5.	Poslušnost .................103
6.	Vera................106
Izjasnjenje..........................111
Nëkoliko rëèih.......................136
Predplatnici.........................139















Balade


Raznosi prolëtja.
Ж.
Po planinah topla krila Jug prostire i kretje;
Po dolinah Vesna mila Slaže zelen i cvetje.
U dubravi gàrle guče, Slavuj milost pripëva, — Sada šaptju , sada muče Stravljen junak i deva.
II.
Po planinah topla krila Jug prostire i kreije; Po dolinah Vesna mila Slaže zelen i cvetje.
|=к>(Х 1 ])о-^
Uhvatjen јс slavuj mili,
Tužno guèe gàrlica} —
Junak spava u gomili,
Nad njom plače devica.
III«
Po planinah topla krila Jug prostire i kretjej Po dolinah Vesna mila Slaže zelen i cvetje.
Nij slavuja, nij gàrlice,
Oba lovac zatvorij —
Pored stoje dve grobnice,— Jad i dévu umori.
-*з °([ @ ])q >-
5 Do^
Parsten«
Svanu danak bili ,
Već zvonar zazvoni ; Tica glas nemili U beli grad doni:
Čuješ, gospo mila!
Šta ti kažem sada :
Ja sam tamo bila,
Gđe sunce zapada.
Vrag uz vraga spava, Kano brat uz brata; Jer jih više slava U kolo ne hvata.
Znaj bo: jučer veće Vojska vojsku smàrvi, Da još danas tcèe Potok težke kàrvi.
^к>([ 6
Tamo i tvoj vojno Pogibe harvajuć,
U smàrti dostojno Tebe spominjajuć.
Evo parsten zlati,
Što mi ga (kad s muke Poče izdisati)
Dà s kàrvave ruke.
Misli na njegovu
Ljubav svako vrime, Koj u krajnom slovu Zvase tvoje ime.
Gospa parsten gledi, Biljeg upo znade 5 Lice joj zabledi,
Tèlo na tle pade.
Trikrat kule grada Još obleti lica;
Ali na tlëh mlada Osta gospojica.
7 ><sS
Trikrat još zapoja; Al zahman se trudi; Jerbo se gospoja Više neprobudi.
4â-	4<4
&°& 8 ><^
Kratka sreca«
Deva s dragim seta Puna mislih srëtni’, Rukujuć kroz evi:lui Divni djulistan.
Junak mlad joj gleda U zenice jasne,
Gladi lica — krasne Kano tulipan.
Čim priniknu k ustam, Oglasi se zvono; Ode, ali! siono Deve srëtni san.
Zvono devu zvaše U càrkvu na horu; Junaku na moru Svanu krajni dan.
^>C<[ 9
S v a lt rt ti n.
Majka kara,
Cerci prigovara;
A cerca Milica Muèè gleda niča.
Draga ceri !
Siirce, nezameri, Nisi opet danas Dost naprela za nas.
Te od toga,
Sta je gotovoga, Malo bit će prida; Jer se strasno kida.
Znam ja dobro,
Opet krasni pobro Da uza te stase, Lice cčlivašc.
^o(C 10
Majka kara,
Cerci prigovara;
A cerca Milica,
Muče gleda niča.
Istina je
(Milica priznaje),
Gdč se lice ljubi,
Tanki konac gubi.
Odreci ću
Ja gospodičiću,
Da mene op età Neljubi, nesmeta.
Tako kaza
Gnjevnoga obraza;
Al jadna uz toga Nij molila Boga.
Eno dojde ...
Devo tvoj gnjev ? — projde..,. Gospođičić ljubi,
Opet konac gubi.
Ö>< 11 ><s
Majica kara ,
Svakdan prigovara; A cerca Milica, Svakdan gleda niča.
O
OJftSO
O *1 % o
O
S»o([ 12
Жј o v Л c.
Bez listja je dubrava,
Gora gola ko glava,
Vlas poslednji kojoj spade : Po dubravi zvuči rog,
Od kopovah laj žestok Puni njive i livade.
Mladi junak lov lovi Sa bàrzimi hàrtovi —
U mesecu listopadu;
Od rosice jutàrne Sledi zece i sàrne Za odolčt šarcu mladu.
Bez listja je dubrava,
Gora gola ko glava Vlas poslednji kojoj spade; Al sve šuti krug i krug... Gđč si lovče? Dodj u lug, Dodj na njive i livade.
13
Prasan visi s stene rog, Gine hàrtom bar z o.st. nóg ; Nij već lovnje briga lovcu; Njega zove mio večer,
On sliecli lepsu zvër;
Jer on slèdi svu Ijubovcn.
A
*SR ® %
&°d 14
S à r d j 1> a.
Posestrimi 31 # *
Sinoć jeste zima bila,
Danas hlad od juga j — Sinoć sam se razsàrdila Na svojega druga.
Ja se zakleli nevesela:
Već mu ne otvara tj A on: prie danka bela Sa mnom razgovarat.
Tek sto izručili dušu Bogu, Pa legoli spavatij Začuli jednom topot nogub I jauk kraj vratih.
»Tko je božji u toj kući?
Ali bàrzo otvori!
Znoj po hàrbtu zimni vrući Bije me i mori.
^■-d i5 ])oci
Bogom braljo, nemojte me Ubit pustaliije!....
Po meni je oyo vreme,
Kàrv se s boka lije.«
Šta ću jadna? Bože mili!
S straha darktje noga,... Ubit će ga u toj sili...
A moli za Boga.
Starnili, metnuli zobmi na se,
O tvorih sto bàrze 5....
Eto smčjuć na sve glase O vrat mi se varže.
Tek. po ustjuh spoznali druga,
Iz kojih žar piri....
Dadoh ruku., (sta će tuga?) Pa se s njim pomirili.
Čuješ, dušo posestrimo!
Nemoj se sàrdeti;
Jer će sàrdjba proći mimo — Ko magla po lèti.
&°Ç 16
B ë 1 a n a.
Platno si beli za rana Kraj vode mlada Bčlana.
Na vodu aj! se nadvodi, Zagledne sebe u vodi:
Mili i dragi moj Bože!
Jeda sta lepše bit može?
Ori se sjaju iz vode —
Ko zvezde kada izhode.
Lica se sjaju iz vode —
Ko ruže cvetom kad rode.
Usta se sjaju iz vode —
Ko lêti zrële jagode.
Aj da je vënac još k tomu, Bila bi snaša u domu.
17
A junak lovec u sumi,
B elanu dobro razumi.
Ostroga muče pristane,
Poljubi lice mladjane.
Ljubi, te ljubi bez broja,
»Ti moja«—saptuć— »vek moja!«
Dojde ti sveta nedčlja,
Ala ti lepa veselja!
Jer junak vodi venčanu Iz càrkve kući B elanu.
¥
Ss>°d 18
IVenadani.
Teticni Rezi K. Muropoljanki.
Lepo ti je Mursko polje: Sve njiva do njive 5 — Tamo zanju dobre volje Dekle ljubeznive.
Da su vedre, bistre, tanke, Ne dvoji sc o tom$
Jer su znate svud Poljanke Divnom svom lep otom.
Za domaća momka draga Krotke su giudice,
Ma za strana i nedraga Plahe ko vlasice.
Nu svaku je nadvisila Cerca Jurinćeva,
Sve lepotom nadcinila Reza draga deva.
^>o<J 19
Da ju vidiš, ruke svoje Kako radeć kretje, Mislio bi: Čela to je,
Kâ po cvetju letje.
Da ju vidiš sred večera, Kad peva pesmicu,
Ti bi reko: Od jezera Čuo sam dekliču.
I ta lica rujnobîla,
Oči s ognjem smelim, Prisego bi : IN ju j’ rodila Zora s dankom belim.
Do konca smo baš dožele, Mile drugarice!
Nebi li si u hlad sele , U hlad od lipice?
Znam, da svaku zabolele Već pri laktu ruke, Zašto snopov ima vele; Vele š njimi muke.
^>o{£ 20
Ti pa za nas, dragi brate, Pod gabar potarci,
Te vodice studenate Donesi u viirči.
Reza Ycli: bratac ode Na studenac lepi,
Da donese hladne vode, Te dekle okrepi.
Za tim hitre igre stase Igrat družba vista,
Jedna drugoj pripëvase Neprastajuć nista.
Reza oči prem ljubezne Krenu put ravnine,
Za kojom joj šarce čezne, I želja ne mine.
Šarce igra, skače, bije K nedrom bez pokoja,
Te da milu bunu skrije Ovako zapoj a:
£>od 21
»Žuta Tuga lepo poje Sred zelena luga —
Lepo poje — hoje, hoje! Žuta tiča vuga.«
Tek sto pode, već zasuti Izpred sebe glede5 Jer prorazi trepet ljuti Sàrce plašne blede.
Ah za Boga, draga seko! Koja ti j1 nevolja,
Da zablodi te daleko Gledaš niz ta polja. —
Vaj nas brate! sprema vesi... Tuda gde j’ dvorište,
Četa ide... da! po lèsi Svud se puške Miste.
Dušu Vida već iz sela Četa k vojsci vodi,
Ob i tebe oćc smela Da uhvati odi.
Sx><L 22
Ne praštaj se, idu sati, Uskoći k Ugàrcem,
Tamo će te sprovađjati Sestra s dušom, šarcem.
Tim se od nje brat oprosti, Pa otide kući;
Sestra pako sa žalosti Zatuži plaćući.
I u kolu od žanjica’
Zabrinu se svako,
Tek najdraža drugarica Smi sborit ovako:
»O vojnice prem nemile!
Prošle vi domala,
Jer s vas ljube, majke cvile, Što ste pune zala’.«
»Jer za mlada već oditi — Momak u svet mora,
Dom i dragu ostaviti,
Ginut onkraj gòra’.«
»Nu negàrdi plačem lica, Drugarice nasa !
Prestanut će još vojnica, A ti bit ćeš snaša.« —
Tim se digne krik i huka, Pucnjava pušaka’,
Da se praskom vika, buka Razparši put zraka.
Zamisli se um device,
Obraz zacarvcni, Zablesnuše trepavice Kano cvet jutreni.
Drugarice mah okrenu U radost sve muke,
Gàrle redom sve blaženu Pleskaj uć u ruke.
Eno netko gré niz karče, Nosi vesti nove,
Polak ide, polak tarči.... Slušajmo, kog zove.
Џ'4. 24 >®S
«Varzi na stran nepokoje,
Pa ajd dvoru, seka;
Jer kod dvora, sirce moje, Lëp te posò čeka.
Sva se j’ kuća napunila,
Bàrzo dare nosi ;
Znaj bo, danas, dušo mila, Vido tebe — prosi.«
&
Nepozvani.
Jur su Kosci nizko došli,
Bit će već tri sata,
A još nema mladoženje,
Veli majka Kata.
Ali sva darktjem, jedva da se Još dnržim na noguh,
Nekak mi je čudno, mučno, Zašto? reć nemogu.
Puče bič, aj puče puška,
Zvonci zveču bliže,
A sneg škriplje pod kopitom, Već su pokraj hiže.
Tarči na dvor da otvori Svatom Anka snaša....
Ah nij Janko.... lupeži su I njih harambaša.
ö>°C 26
»Ti ćeš danas, lepa snašo,
Mene cèlivati-----
A \i momci poberite, Šta je za pobrati.« —
Tko će nju sad obraniti, Sve je puno vina 5 Već na klupi zahàrkó je Pijan starešina.
Ruke lome majka, kuma,
I družice mlade. —
A snašica tim od straha U nesviest pade.
Puće bić, aj puče puška,
Zvonci zveču bliže ;
A sneg škriplje pod kopitom, Već su pokraj hiže.
Mah otvore, nit za šalu Danas svati mare;
Eto, brate, pustahije,
Gdë blago tovare.
Hm an se brane, nije vrëme Tu izbeći kuda, Pohvativši pustahije , Svezahu bez truda.
Veseli se majka, kuma, Veseli se Anka 5 Jer na parsiuh osvesti se Mladoženje Janka.

28 lp<g
€n si r 1 ic e.
CPolog narodne slov. pri cice.)
Nctjakinji Milici M.
Perun stvori za Ladu Pitome gârlice,
Da joj sinka ljuljadu Pëvajué pesmice.
Ma jih dete prevari, Čudno dete Lclja. Šarce vatrom zažari, Vatrom čudnih želja’.
Za željami sledi stid,
I plašnost bez kraja, Ka jim kaže oprostit S dubravom se raja.
Mati Lada položi U kolčvku cado,
I koprenu doloži Za pokriti mlado.
Lépo mi s njim devajte — Veli gàrlicama —
Pesmice mu pevajte,
Dok ne zaspi vama.
Te u Vesne hàrli hram,
Ka svet. resi cvetjem,
Za da združi ljuven plam S kitnim premale tj em.
Tiče pako sedeči Na zibci oboje,
Poju dete gledeći : nJVinaj, zlato moje!«.
Čim šarena lagano Kolèvka se zòne,
Paze dete dragano U oči milene.
I nejače jih gledi,
Jedno drugo pazi, Ljubko smeje tim sledi, Da jih slast prorazi.
Poglednuvši neslo njim U nëdrih krene se , Sàrca ognjem Ijuvenim Sred pàrsiuh zanese.
Milo leti k dragomu, Krilom ga ošine,
Ljubi oči blagomu,
Od razblude gine.
Nu ej jada nemila!
Dojdu muzi ljuti,
Kud si s’, majko, spremila? Kud te nose puti?
Nečuješ li cviliti Jadno dete tvoje,
Kom se neće smiliti,
Ki se dëcom goje?
Tim se vrati ljubljena Kući mati Lada 5 Najde dušom sgubljena Kolevku bez čada.
e»<l 31 ><s
N ajde drago uz mila,
Gdë razbludno sniva; Koprenu, kom pokrila, Gdë sad tle pokriva.
Ljut obuze sàrce jad Nesretnu bez kraja, Udri tiče mah za vrat, Te progna iz raja.
Glè, što tamo skrivile Sa sreće su loše,
Gde budu vèk zivile,
U lug utekoše.
Gradit budu suđjene Kolëvke na hvoje, Skupljat žitak nudjene, Kim si mlade goje.
A što starji u raju SgiAšiše nekada,
To sad valja da kaju Ista deca mlada.
32 >«
S toga vidiš svak jim cas Na vratu znamenja,
I kolëvke čuješ glas Izmedju nji pënja.
Nut Milice mladjana, Gàllico majkina !
Ljidjaj Vladka sladjana, Majke zlatna sina.
Ostò um ti mladosni,
Vëk drage pesmice, Samo od sitz radosnih Rosne trepavice.
Kó sanak te lavatila Vatra od ljuhavi,
Kroz življenje pratila Svedj u sreći, slavi.
Toga sanka blagoga Vëk ti neodnila ;
Nu srëd raja dragoga Kolčvku sgradila.
3°0t .13 >«3
Bura«
Buòi, «vizila vihar kroz grede i tram, Staro diirma sleme, stari diurna hram.
Od smiliti barjake noé je raz,astiala, Spasonosne zvezde u svoj dvor zapàrla. Grozovitom rukom od oblaka gromni Do oblaka tiirže Pcrun nebolomni:
«Jao nama munje, strahovita groma!.. Jeste li, dčcice, svakolika doma?
Da li se kiirstite?.... ali molite Boga, Neka nam savu va ćaku prem dobroga.«
Prckàrstiv se žena deci kaže tak,
Kako biirzo munja razsine oblak:
»Slušaj, Vanko, slušaj! kako Bog nas kori, Jer ujedno molitve dobro još ne sbori. Uzdignimo ruke kutu, gdë je spas,
Gdë je Bogorodke namršten obraz,
Nebi li se smilit božja mali klela,
Vratila nam tatu zdrava i vesela.«
34
Tako mladjanomu bratcu Angja sbori 5 A majka od brige ovako govori:
»Ta on bi već davno kod kuće bit mogoj Nedaj njemu tonut u pogibelj, Bogo!«
Za tim opet munja razsine oblak,
Kraj peći pokaže od žene se trak.
Tii je mlada majka, a uza nju sedi Petorica drobne dëèice u bëdi.
Njim otide otac dàrvarit u luge,
Jer sudba nedade njemu srëce druge,
Kâ mu već u zibci kaza puna sardi,
Da će uvëk jësti samo krušac tvàrdi.
Glè opet obsinu kuću naglo blësk;
»»Eno mamo tate ....«« tada trës trës trësk! Angji rëc prekine, uzdàrma vàs dom, Padajuć na zemlju stàrmoglavce grom.
Decica zavrisnu na vas glas nemilo,
A starji zamuknu , ko da nij jih bilo.
Te se majka najpre od straha probudi:
»Mili Bože! — reče — u pomoć mu budi!... Šta si ktela kazat, Angjo ćerco ljuba? •—« »»Vidila sam ćaćka doći izpod duba. —««: »Ta moro bi davno već pred pragom biti,
Valjda biahu traci, ki jih munja hiti...
Kod kuma je osto, tèsile s’, tešite !
Sutra déco doć će, doneti vam pite.«
Grom prestađe: — majka đecu upokoji, Da joj usnu svako na postelji svoji.
Al ona nemože usnut ni za čas,
Vek izpred nje stase suprugov obraz.
Zapevaše petli, te i danak svanu,
Prenu se iza sna, spremi k poslu ranu: Vatre si naloži, sude uzporedi,
Tim i Angja stane i kroz vrata gledi:
»»Za Boga, šta vidim? šta to leži tamo? Bàrzo podjte sëmo, bàrzo, draga mamo!«« »Vajme, mili Bože!« zavapi majčica Od petoro sada drobnih sirotica’5 Za glavu se uhvati, kolena se sruše,
Jer pod dubom suprug — leži joj bez duše.

36 Do^
Vera i nevera.
Minka sadi razliko cvietje
Na grob njeno na jedino dobro : LJnj zapade sunce njene sreće,
U njem spava njene duše pobro.
To s po vratu razpust enim vlasim Kó grob drugi na tom grobu stoji, Parsi bije, a to težkim plašim Uzdisajim povćtarce goji.
Primi suze, primi o gomilo!
Da načine stazu u grob dubok; Kucaj, šarce, dok budeš razbilo Lës u kojem spava télo ljubog.
Na kriocu toplom ga Ijuljat ću,
Dok ncogrćjem šarcem téla pusta;
S modrim ustam usta mà slagat ću, Dok ne ćutim plama njegvih usta\
53>o([ 37
Sve badava! grob nje suze pije,
Al k njemu se staza neotvori,
Sàrce kuca, tesna njedra bije,
Ali muklc rake nerazpori.
Šarce padne, šarce se uzdigne,
Oborise suze niz n je lice ;
Al tko može rècmi da dostigne,
Da izmeri jad mlade dušice?
Posle mlada svakdan k grobu set je, Ranom zorom, da si ruže pii je,
A večerom, da jih kropi cvëtje,
Svane danak, nu nje nij te nije.
Danak klone; nij nje;., danak svane: Opet nij nje ... Minko, Minko , gdë si? Valjda jadna nepreboli rane....
Minu mesec; al nje nij iz vësi....
Cujes zvona svetoga Martina,
Kako poju ko puna žalosti!
Ah doista prestavi se Mina; bože jadnoj grešnu dušu prosti!
S3>o([ 38
Zašto j’ puno kolali postavljeno Kraj càrkvenih otvorenih vrata’?
Konji, sluge — sve je izkitjeno Kitom cvetja, kitom srebra, zlata.
Momci smejuć obkoljuju kola ...
Bistri konji grebu tla kopiti .. •
A u càrkvu oil ženskoga spola Staro mlado i gàrne i hiti.
Momka, devu vide pri oltari Dvë kiljene uz njih deve stati $
A sa gornje stube popo stari Ovak zlatne iz knjige im dati:
Čuješ snašo! oćeš li s ljubavi Š njim podnosit života težko ću?
Njega ljubit, dok vas smart razstavi?. .. Popo pita... Minka kaže : »Oću! «

39 ><^
Romantični konac.
Borko hodi zamišljeni
Tihom noćcom po dolini — Od ljubezni proslëdjeni,
Ki ga nekoć sretna čini.
Šta-li sad mu sretju truje,
Što se tako on prepada? Kad od druga glas začuje, Ki je vojnik carski sada.
Zašto gleda pun promene U dol ko da nešto ište ? .. Tamo kuće vidi stene,
Me s e činom koja blište.
Kuća stoji na livadi,
Na nje pragu stoji deva,
Na podstënju junak mladi; Déva plače, junak pëva:
40
S Bogom ostaj, dušo draga! Ja moradem poć sada 5 Negledaj ti mene s praga, Da ne sahnem od jada.
Tja za daljnom onom gorom, Ki s nje beli sneg sija, Tamo bit ću trëtjom zorom, Teb’ ostane duša ma.
iS à j me ovdë ustavljati,
I tam ima sunašca,
Koje cini Višnji sjati Za razgovor sardašca.
Kad na veòer pesine glase, Vidiš klonut sunca tek 5 Ti spomeni onoga se,
Ki za tebe moli vëk.
Sta užismo od ljubavi Kó pitome tičice,
Na miso je, dušo, stavi.
A Bog bit će uz tebe.
Ж 41 >€*
S Bogom ostaj! s Bogom bila! Te prim’ kletvu od mene: »Ja te ljubim, dušo mila! »Dok sàrce ne — mene.«
* , *
*
Tim prestane junak mili,
S Bogom! veli, a ništ više. On se oprosti i oddili,
Ona — place i uzdiše.
Borku oci obsëne se,
Mlada lica mah zablide, Bârzo smeten okrene se, Štap uhvati — te otide.
Sutra danak jutrom ranim Pastërice uraniše,
Te sa òelom ra/.marskanim Trup najdoše pokraj hiše.
Mah od bakah sbor navàrvi, Kako stigne glas u selo;
Izmaču ga iz te kàrvi,
Za razpoznat, čije ј’ telo.
ìs<4. 42 >-ö
Jedna kaže: Taj i taj je!
Poznam suknju, klobuk beli....
Druga kaže, onaj da je------
To je Borko! tretja veli.
»Borko?!« pisne deva lepa.
Pisne, tarne i zablčdi,
Ko da sàrce smart joj cčpa, Izpred sebe čudno gledi.
Pa odtarči put doline,
Tarči puna biesnosti ;..
I od bik se sbor razmine S složnim glasom: Bože prosti!
Večer čulo već kasno se,
Kako smčjuć begla blazna,
Kako begom skublja kose — . Ma kud begla? — nikt ncsazna.

M>°d 4.3
lièpa Vida.
Polag narodne Krajnske pesnic.
Lepa Vida pokraj mora Staše* Na obali pelenice praše.
Od zapada, gdë sunce zahodi, Morem carni arape dobrodi;
Čun pristavi, lëpu Vidu pita: Čuješ, snašo! kamo tvoja kita? Zašto nisi već tako rumena,
Ta rumena, lepo nakit jena,
Kao što si lanjsko leto bila,
Kad si ovdë platno bieliia?
Ovako joj carni arap sbori;
Lepa Vida njemu odgovori:
Kako, brate, bila bi rumena,
Ta rumena, lepo nakitjena?..
Nije meni do vàrpacah, cvetja,
Gdë mi lanjska već ne služi srëtja. • IJ kolëvci bolno mi je čađo ;
&°(X 44
Prevari ше moje šarce mlado: Udađoh se, stara vojna uze’,
Sad uteha gorke su mi suze:
Vàs dan sinak plačne proboljiije, I svu noćcu vojno prokašljuje.
Олгако joj arap kazat stade: Kad na polja ljuta slana pade, Ždralovi se dignu prama jugu,
I li podji tražit sreću drugu.
Čuj ! kraljica slavne zemlje nase Mene, Vido, po tebe poslaše,
Da joj podjes dojiti kraljića, Njejna sinka mlada carevića: Dojit ćeš ga kano prava mati, Povijati, na rukuh njinjati,
Dok nezaspi mile pesine peti, Težjih delali nećeš vék imeti.
liez obzira Vida u čun skoči ; Nu kad nesta žala izpred oči1, Kad po moru čun već zaplivase Lepa Vida gorko zaplakase :
Jao mene! sta sam učinila?
Komu jadna doma ostavila —
^<4 45
Sinka syoga puna gardnih tuga’, Vojna s\oga stara dobra druga ?
Kad već tretja nedèljica projde, Š njom kraljici carni arap dojde. Uranivši rano lepa Vida Na prozoru vasdan ceka blida,
Za tešiti sàrce razcviljeno,
Tako pita sunašce rumeno :
Božje čađo, sunce, povedj meni! Sta sad radi sinak moj mileni? — Sta bi radio sad tvoj sinak mili ! Sinoć su mu k smalti sviellili;
A tvoj vojno ostavi ognjište,
More brodi, jadan tebe išle,
Tebe ište i za tobom gine,
Malo da se s dušom nerazmine.
Kad na večer zasja luna bleda, Opet Vida na prozoru gleda.
Za tešiti dušu jada punu,
Tako pita mladu blëdu lunu:
Božje cado, luno povedj meni!
Sta sad radi sinak moj mileni ? — Šta bi radio sad tvoj sinak mili !
*2K<[ 4ti
Danas su ga jadna sahranili5 A tvoj vojno ostavi ognjište,
More brodi i jadan tebe iste,
Tebe iste i za tobom gine,
Malo da se s dušom nerazmine.
Lepa Vida k nebu ruke pruži, Ruke pruži, pa gore zatuži 5 Nju kraljica gospojica zaòu,
Pa zapita sirotu u placu:
Šta je tebi, moja lepa Vido!
Što ti plač’eš , gardiš lice blido ? —-O gospoje, presvetla kraljice!
Kako nebi ja gàrdila lice ?
Kad umivah čaše kraj prozora, Upade mi jedna u dno mora —
U dno mora, mora preduboka, Zlatna čaša s prozora visoka. —
Al ju teši gospoja kraljica:
Nemoj plakat, nemoj gàrdit lica!
Ja ću kupit čašu lčpšu, veću, Izgovorit kod kralja nesreću.
Deder doji moga zlatna sina,
Da te mine od šarca gorčina.
&>°<X 47 î»æS
Zbilja j’ času kraljica lupila,
A od kralja milost izprosila.
Opet Vida stoji kraj prozora,
I nemilo gleda putem mora — Stoji, gleda od danka do danka, Sinka, vojna plaeuć bez prestanka.
B>°([ 48
Jagode.
Polag Staroccskoga.
Mila ode po jagode U zelen-goricu,
Oštar se joj tarn zabode U bebi nožicu ...
Jao ! nemože već ubogom Mila stupat nogom.
() ti tàrne, oštri tarne, Zašto ti ju rani?
Za to bit ćeš oštri tàrne Skoro izcupani.
Čekaj mila ovde u hladu Od zelenih jela,
Dok po tare im na livadu Po konjica bêla.
Št-od 49 >€Š
Konjic pase niz livadu Po zelenoj travi,
Mila pako ma u hladu Na ljub o g boravi.
Poče mila tugovati
Pod jelom kraj stene:
Šta će reći moja mati!
Ah nesretnu mene!
Kazaše mi vazda mati $ »Čuvaj se junakah!«
Pa zasto se njih čuvati, Tih dobrih momakah? —
Tim dotarčah na konjicu Kano sneg bëlome,
Pa ga pripeh o grančicu Uzdom srcbàrnome.
Te prigàrlih milu k boku,
C čl i vaj uć usti:
Ele mila bol žestoku — Tàrn iz misli pusti.
&■»([ 50 ])o^
Gàrlismo se celujući,
Dok sunce zapade.... Ajde mili bàrzo kući, Sunce nam zapade.
Na konja se bacih svoga Kano snëg bèloga;
U naručaj metnuli momu, Pa odjaših domu.
or ЧЈР V>
â à
&o([ 51 ]><=S
1) è v o j U a.
Polag Poljskoga.
Ж.
Dëvojka po šumi Jagodice braše,
Prema njoj po drumi Gospodič prijaše.
Gospodič ljubljeni
S bàrza vranca skoči j Deva zarumeni,
Skloni carne oči.
Već za parve zore Dojdoh nedaleko Odovud u gore Na lov, draga seko!
Jeda j’ moć iziti
Iz šume dosadne? — Dà: možete biti U gradu još za dne.
&°([ 52 ><ü5
Na poljani evo!
Stoji jedna jela,
Od jele na levo Ide se put sela ...
Mimo je živica ;
S desne reka pada;
Na njoj vodenica .... Eto vas put grada! —
Stisne ruku krasne :
Hvala, draga seko! — Te na konja prasne. Kako je to reko.
Izpred oèiuli mine,
Već je onkraj lesa.... Deva čezne, gine,
Bog si ju zna — s česa.
II.
Devojka po šumi Jagodice braše ; Prema joj po drumi Gospodič prijaše.
53
Viče iz daleka:
Pokaž’, drugu cestu!
Za selom jc reka, Nemože se k mestu.
Nij broda nij mosta ...
Ej sekice mlada!
Ti bi tvoga gosta Utopila rada.
Daklem né na levo;
Desnom put doline. — Bog ti platio, devo! — Hvala, gospodine!
Izpred očiuh mine,
Već je onkraj lésa ... Deva čezne, gine,
O ! sada znam — s česa.
III.
Dčvojka po sumi Jagodice braše;
Prema joj po drumi Gospodič prijaše.
ïs>°d 54 >63
Aj Bog s tobom, seko! (Zaviče iz glasa)
U šumi daleko U klanjac zabasa’.
ïù s blata debela Nitko nebi prie,
Ako muž iz sela Darvah vozio nije.
Po lovu se borih Čitav dan zaludo, Konjica umorih,
I ožednih hudo.
Da ohladim lica,
I žedju nezdravu, Ođsčst ću konjica, Pustit ga na travu.
Gospodič ljubljeni
S trudna vranca skoči, Deva zarumeni,
Skloni carni oči.
^■°([ 55 3)o€5
Ljuveno uzdiše,
Nit rečce nesbori 5 A mladić sve više Šaptje i govori,
N11 buđuć pirio
Vetrič prema šumi, Šta je govorio, Nikak nerazumi’.
Al sam u obrazu Razložno mu ćito, Da nije za stazu Niti više pito.
<ss»
&°С 56 3°^
Sivi g-oluli.
Po lag Ruskoga.
Stenje golub siva tiča,
Stenje on i dan i noć,
Što mu j’ mila drugarica Odletela dalko proč.
Već ljuveno on ne guči Nit nezoblje pšenice,
Već se tužan lugom muci, Suzani muti zénice.
S jedne grane on na drugu Letje jadan samotan, Vërenicu i suprugu Žudeć k sebi sa svih stran.
Žudi ju — al jao zaludo! Drugči j’ udes obsudio:
Bez prestanka sahne hudo Golub vëran, golub mio.
57 >**
Sastavi se sa travicom,
Kljun zavinuv pod krila,
Jur ne stenje za milicom,
Jur goluba nij mila.
Povrati se zatravljena Opet draga i mila,
Padnuv k zemlji kraj ljubljena, Budi budi goluba.
Nu deseti s’ skoro jadaj Triput mila obseta, —
Uzanj leže, Lenko mlada!
Pa — nestane opeta.

&>< 58 >tì
Osveta.
Gdč dvorana Dolnjog grada Davno stoji zapuštena,
Svako skoro noćcu sada Po hođnicah hodi sèna — Sèna, кЛ tri (kažu) ima Ljute rane na parsi ma.
Slušaj, dušo! golubice!
Samo jedan pogled mili, Jedan čelov od ustnice, Samo to mi ti uđili,
Pa ćeš biti sjajna žena Mojom rukom uzvišena.
To nëmaèki plemić kaza
Trudnim rèuma, da pridobi Devu lèpu od obraza, Mladu jure ki zarobi,
A! se stidnost Slovenèina Stavno brani od tudjina.
^>od 59 >0
Plemić prosi, al badava! Obeéuje mite, blago 5 Kim se kroti ženska glava, Lepi ures, ruho drago; Obećuje, no zahmani... Jednako se dëva brani.
Sunce se je već smirilo U postelji od zapada,
Svi usnu.še (sto jih bilo)
Već prozori bêla grada,
Tek se sveti iz jednoga,
Gdë Slovenka moli Boga.
Tim na beden bêla grada Uzpêse se tri junaka (Jedan stari a dva mlada) Kim se cedi kàrv s balèâka’, Te gledaju po gradištu,
Ko da koga ubit istu.
Aj lagano, momci, sëmo!
Tù. se svëti, tii uzdiše,
Tù lupeža susrest ćemo;
A sad niti slovca više ...
SskXI 60
Starac šaptne rëèi mudre,
Pa u sobu s momci udre.
Tri slovenske zasekoše Sablje svetle kano svića,
Iz tri ranah iztekoše Rëke — težka kàrv plemića, Opet visi glè o vratu Deva otcu, ljubu, bratu.
Svane danak kao od zlata, Budne straže, oj gdë su li? Màrtve leže pokraj vrata’j Deve nima .. . sve sve šuti, Tek po sobah cvili jedna Kukavica — majka bedna.
Puno ј’ prošlo već vèkóva,
A grad stoji opušteni 5 Povest pako još se ova Pripovëda svedj o séni, — Da još hoda, da tri ima Ljute rane na pàrsima.

Sablja i ruka«
Po Mostaru bas k kovaču — Jase Ture dobra stabla: Sakuj de mi sablju, more! Od nakova bolju, jaču. Imam mejdan parve zore: Dobar junak dobra sablja.
Po Mo st aru bas kovaču Jaši Ilir tanka struka: Sakuj de mi sablju, prije! Ni najslabju ni najjaču. Sutra mejdan delit mi je : Dobar junak dobra ruka.
Zora ј’ lice pomolila:
Pred Mostarom na poljani Mejdan dčle dva junaka Ko dva risa mlada čila 5 Jednog Kaurka rodi jaka, Drugog bula što odhrani.
SkxJ 62 >«5
Dobre konje razigraše
Po tom lëpom ravnom polju. Turčin vadi sablju bolju:
»Udri, kaure ponositi!
Neka vide bule naše,
Da ti slavno znaš umriti.« —
»Mahni ti, o Ture, parvo,
Da vidimo, što je bolje,
Dobra sablja ’1 dobra ruka.« Mahne Ture ... kò strélj s luka Pade glava na to polje,
A za glavom trup kó d à ivo.
Po Mostaru niz caršiju Jaši Ilir pčvajući:
»Dobar junak dobra ruka.« Osta Ture karma vuka’
I gavranah garktajući’,
Ki mu carne oči piju.

63 ])о<^
Stana i Marko.
(God. 18350
Zoru diže beli danak,
Stanu budi dudan sanak : Na prozore gleda mlada Od iztoka do zapada.
Ah moj goso, lose sreće; Danas dobro biti neće:
Da Г je ono vatra živa?
Ili more kàrvcom pliva? —
Nije ono vatra živa,
Niti more kàrvcom pliva: Vrazi idu od izhoda,
Vrazi idu od zahoda. —
Bele ruke lomit uze, Prolevati gorke suze,
Gàrdit lice s tuge , jada Stana lëpa, Stana mlada
64
Nemoj tužit, mà dušice! Tužit, plakat, gardit lice: Nek se krile od izhoda, Nek se šire od zahoda.
Tek uzdaj se ti u Bogu,
Pa mi napoj šarca moga, Moju hitru lastovicu,
Da odletim na vojnicu.
Ja ću letet pram izhodu,
Ja ću letet pram zahodu, Ljuta vraga da porazim,
Da porazim i pogazim. —
Ah prodji se, goso Marko! Tko će gasit sunce žarko? Prodj se vraga > dobro moje Vraga ima ćete troje. —
Aj bilo ga il neh ilo Koliko mu goder milo :
Ja ću njemu kàrv ohladit, Sve na manje broj posadit.
65 D°<^
Bàrzo j’ pošla Stana mila, Dobra konja napojila, Napojila, pored toga Kapnula je suza mnoga.
Nebi fajde trošit časa: Marko svetli mač pripasa, Skuòi parsi u oklopje,
Uze svoje bojno kopje.
Pa prigàrli Stane telo, Ljubi oči, lica, čelo.... Ode kano krila vitra Ili s luka strila hitra.
Vrazi idu od izhoda,
Vrazi idu od zahoda,
Pa na njega same četa — Kó na lava divlja pseta.
Marku dobar konj zavrisne, Niz to polje š njim otisne; Pa se brani kako valja Sve od kopja i sabalja,
5
&>»([ 66
Kako kosom kose travu,
Sve za glavom seče glavu,
Da već plije kàrv kó voda — Od izhoda do zahoda.
Glave šeće do polđana,
Glave broji od polđana.
Kad izteče večernica Imade jih hiljadica.
Kad već pade mrak na goru, Vrati s’ Marko svome dvoru; Ljubi Stanu tja do rana Tja do rana — bêla dana.
o

S>< 67 D°üä
l^redrik i Y (.‘ritnika.
— SlysiS ? chripTyj son I skrežet jaryj !... Kak užasno !
Puškin.
1.	S u ž a n k a.
U dvoranah Ostàrvice Zveču sablje , zveču čase,
A u kuli gospojice Tužna pesma zapevaše.
Tko j’ god vidio tu sužanku, Težko će je zaboravit j Svuda kano Vilu tanku Neprestaje svet je slavit.
Pa kó Vila preka, huda (Kažu gospe) zna koješta: Biljem glave, šarca luda Privratjati da je vésta.
I stari ju knez postavi U tamnicu s takvih cina’,
Zašto (kaže) da zatravi Svom včštinom njemu sina.
5*
G8
Metje na sud, al gospoja S sebe krivnje sve obara, Ran da angjeo od pokoja Na nje usta odgovara.
Te ju gladju, žedju hudom Mučit, morit neprestane5 Al odoli divnom Čudom Rano da ju misli hrane.
S parva mnogo suzah proli, Al dobro zna lečit vreme : To si pëva a to moli Za pokojit jade teme.
Već molitvu svàrsila je,
Jer verige zazveknuše,
Sad će zapet svoje vaje, Dragu pesmu svoje duše.
Ah moj čase, zlatni čase!
Rud si proso kano sanak, Gđe sam mlada rodila se, Gdé mi svanu beli danak — Od mladosti srčće danj
ïskxI 69 5°<в
Gdë sam s majkom još u kući Svakdan oganj ja ložila,
Ili prela pëvajuci,
Ili pasla stada mila,
Dok neklonu bèli dan.
Ah slobodna tamo rasoli Kan u lugu jela tanka,
Nu kad jednom stada pasoh Do zapada bela danka, Slobode mi ode dan.
Izmaknu se izza luga U odori lovca lipa — Mladac krasan kano duga, Te odjašeć sa paripa Reće: »Seko, dobar dan!«
Oče da zna za stazicu,
Te za moje ime pita,
Hvata za struk i rućicu,
Šaptje slova vilo vita.....
Zatravi me čudan san.
Kad se prenuh, on uza me Sve govori ista slova, Celivajuć lica, piarne
70
Pripoyëda od gradova,
Gdë obriče meni stan.
Ja véro vah sirotica,
Šta obriče i sta pravi,
Videc rumen krasna lica Sklonih oči, pa s ljubavi Sledili njega u tu stran.
O nikada ne gledala
Te gradove zlatne sobe, Pune jada, pune zàla’,
Pune varkah, pune zlobe — Od otrova gvozdja stan Î
Mest divanah i beseda’,
Ke on vodi pun miline,
Moj je divan ovde beda: Zvučne negve, lisičine I od jeke glas neznan.
O ! gdë si ti, rodni kraju ! Gdë ljubljena mati moja ? Gdë je konac mojem vaju? Skoro doć će dan pokoja . . Prosti Bože — °naj dan.
X. 71
U dvoranah Ostàrvice Zveču sablje, zveču čaše,
A u kuli gospojice Tužna pesma zapévase.
Nu do mala zveka presta,
Presta i glas — pesma znata, Tek od kule strašna mesta Zveču ključi, škriplju vrata.
Nešto pada kó veruga
K suhoj slami od ložišta .... Sad uzdisaj, sad poruga .... Sada zveka .... sada ? — ništa.
Skoro opet sluge besni Po dvoranah zabučiše,
Al iz kule necù pesni U vëk veke nitko više.
2.	Vitez Fredrik.
Liepe su Celjske ruže,
Nu najlëpse davno nima,
Tam u Gorah za njom tuže Bistra vrëla s vëtricima.
i5KK[ 72
To càrninu navezenu
Po càrkyici zyonar stere, Služeč smàrtnu uspomenu Popi poju: miserere!
Na steni je nađgrobnica Od mramora izsëèena,
Tamo kleči blčda lica Fredrik yitez od imena.
Moli, pere suzam stine,
Bije parsi s krušenosti,
Čini mnoge zađušbine,
Samo da mu Bog oprosti.
Ima zašto da se kaje;
Ali mnogo je sagrčšio: Otrovao angjela je,
Rajsku ružu okrunio.
S tog dolazi svaki danak,
Molit, plakat na grob bili — Kano golub, na sastanak Kad se k dragoj svoj dokrili.
Џ>°(£ 73 ><3
Jednom opet dužnu horu Muklim glasom čate bratja,
Al se moleć k svom prostoru Fredrik vitez nepovratja.
Dojđe danak uspomene:
Popi poju, djaci zvone5 —
Ali pred grob sahranjene Jad viteza već ne done.
INepomnja se ta izlaže I tumači na svu stranu 5 Samo stari zvonar kaže Da pogibe na mejdanu.
Time projđe premalëtje,
U trag žarko lëto stupi,
Već i s listjem pade cvetje ; — Al viteza nij na klupi.
A čim jato od ždralćva Dva-tri puta tù proleti,
Pozabi se sgoda ova Kó svako zlo na tom sveti.
74
3.	Čudni goso.
Trideseta godinica
Jur prolazi bez odziva,
Odkak goso bleda lica Na visokom humu biva.
Tamo jak si grad sazida,
Uresi ga svom napravom ,
Jednu gostbu drugoj prida,
Za ubiti dne zabavom.
Ala ti je goso čudan!
Pored pirali tih bez broja Nima nigdë u noć u dau Nit veselja nit pokoja.
Večkrat ob dan samcat sedi, Izprcda se marko gleda;
Sèdi, gleda, misli, blëdi,
I vapie i uzpređa.
A ob noć se bez sna kretje Amo tamo po krevetu,
Usne ... stenje ... snom se metje . Prene, kunuć sudbu kletu.
Te se družbom zlom ogradi,
S kojom svaku noć pr opij e j Zar da mogu ubit mladi Vëtrenjaci šarca zmije.
Odkud tvoja ta sedina, Frederiko! zna se sada:
Nisi tolko star godina,
Koliko si star ti jada’.
Nepij! hman je, kukavica!
Peći će te šarce žarko,
Makar pio po vedrica’
Kano slavni junak Marko.
Tvoe spasenje jest u Boga Zađaržano u nebesi’,
Bog ima ključ mira tvoga,
Ki ga ludo bacio jesi.
Za to uzmi brojanice!
K pàrsim ruke! kaj’ se! posti! Da opérés grëh dušice Noć dan vapi: Bože prosti!
76 ><=Š
Opet tridest godinica Jur prolazi i odhodi, Odkak go s o pijanica Već na humu zlo gospodi.
Jurve nocca zavladaše I po gori i po dolu, Te na nebu ponažgase Svoje sveče na obkolu.
Svakog roba nakon dana
San zagàrli — njegva sreća, Nu u gradu tja do rana Blista voštan kres od sveca.
Tu viteze i gospoje
Dvore hlapci blagorodni, Kih u gradu sve puno je Kan u pira čas ugodni.
Danas goso svoj god slavi — Već tretjiput trideseti,
God odkako on boravi Pun proméne na tom sveti.
X 77 >€$
Samo gdëkoj vlas ostaše
Varli glave mu nčgda slavne Kó na zidu gàrm ki maše Razvaline starodavne.
Utopio jest naukom
Svoga sàrca jade dnevne,
Nu tim većom njega mukom Muče obnoć zmije gnjevne.
Al mu mlade još ostaše Včtrenosti, zabluđjenja$ Ljubi vino, igru, snaše, Ljubi, baca, ište, menja.
No nemože više gledat
Od Slovenkah krotko lice, Već ga od njeg čini predat Kan od kàrsta zle včštice.
Zašto takve zle nakaze U prilici zmij ljutiti’
K njemu (kaže) snom dolaze Šarca grizti, očiuh piti.
*š4( 78 ><=з
O Fredriko! nesrètnièe!
Zahman tražiš ti utëhu —
Sad na zemlji, gdë iztiče Yrëlac jadnom tvome grëhu.
Svakdan vidiš nebo svitat;
Tam se pokoj càrplje , bere;
Nu za njim je zalud hitat,
Gdë u sàrcu nima vëre.
Ah kolko tvoj život ima Potočića sad naličje,
Bistro izvirat koj počima,
Nu u baru koj utice.
Pratila te j’ vërno Vila Posestrima tvojih jâda,
Dok je bistra, krasna bila Tvoga tëla duša mlada.
Nu tvoji ju cini sile
Da odmakne bistrom nogom ;
Jer kraj barali čiste Vile
Stat nemogu .... Ostaj s Bogom!

Romance

§ a т è ti
Polag Krajnsko ga od Dr. Prešerna.
Pod otvoren prozor deve Ide junak svaku noć,
Dok ne svane beli danak,
Š njom da vodi razgovor.
To saznade stari otac,
Sedi, mudri babajko,
Pa on kara svoju ćercu, Kara mladu ovako:
Ak pri oknu budeš stala, Dok prolazi ljubi tvoj;
Š njim ljubeznu reč vodila Svaku milu dragu noć,
To si, šarce, ja bedenom Ogradit ću bèli dvor;
9>°C 82 >«0
Psa kupiti, koj će lajat, Čuvat vrata i prozor,
Te će morat stara Magda Uz te spavat svaku noć.
Ali cerca, dete mudro Odgovori ovako:
Otòe mili! otèe dragi! Sedi, mudri babajko!
Za beden će lčstvu donet, Za psa hleba ljubi moj;
A Magda već davno nosi Liste rukom platjanom. Ako oćeš, da budu ti Mirna vrata i prozor,
To dopusti, da sto birže Odvede me u svoj dom.

&°C 83 >«s
Suža, nj.
Polag nar. špan. romance : El cautivo.
Valjda je već mesec travanj, Valjda je već Gjurgjev dan5 Jer se ćuje žuber ševe I slavuja mili glas.
Sad kàrsteni svet uživlje Najsladjiu leta slast,
A ja bednik razcviljeni Od sužanstva gutam jad. Neznam kad je màrkla nocca, Ne zn am kad je bèli dan 5 Jerbo onu sladku tiču,
Što mi diza jutrom san,
Ubi kleti ljuti strčlac,
Ubio ga ljuti jad!
Kosa glave mene čini Da naličim na vrana;
Kosa brade mogla bi mi Služit kano pokrivač;
A količi nokti su mi, Njimi mogo bi orat.
Ah «la mi je na milosti
Il tla mene kak osluhne Od tamnice sad čuvar, Te dopusti poslanika,
Bio ono lilapac mlad,
II od lova sivi sokò, Golubica il lasta,
Ku nauči mâ gospoja,
Da i knjige nosit zna.
Ja bi ktio Ičpu vest joj U bieli poslat grad:
Da umèsi za me pitu,
Ne primčsi šećera,
Nu da metne u nju pilo, Oštro pilo, čekić jak: Oštro pilo za verige,
Jaki čekić za vrata.... Kako govor taj razumi Car presvetli gospodar, Smiluje se jadnu sužnju, Odpusti ga isti dan.
Car presvčtli gospodar!
ïsod 85 >-0
Junak Hrani lovio.
(Junačka.)
I«
Niz planinu Velebita Jasi mučeć junak snažan,
Na vitezu konju dobru Jaši aga Asanaga.
Trikrat primi vëru Turskuj Tolikokrat i kàrst častan, Nakon tretje godinice Prevari ga luda glava,
Pa ostavi zakon kàrsta,
P riga rii vši red ćitapa.
To najbolje biaše Ture,
Šta jih ima Bosna slavna. Dojde mu list knjige bele Od Udbinje tvàrda grada,
Da ima grad Senj kleli Sred Primorja karšna, jadna,
Gnjëzdo kleto, gdë se lega Sokolovi od јипакаћ.
Koji sëku turske glave,
Plëne grade, robe stada.
Te Uđbinski kraj Udbinja Njim u šake pade paša. — Aga skupi silnu vojsku Konjanikah i pë^akah.
Š njom prevali planinicu, Pade Senju upred vrata. Trista šator porazape Navezenih kitom zlata.
A srëd bëlih tih šatorah Dignu šator Asanaga Na njem zlatna jest jabuka Polumësec na njem strašan, Navarli kojeg namčšten je Dragi kamen — alem sjajan, Koj se blista srëd polnoči Kano sunce srëd poldana.
Ж1.
Davor Senju, beli grade! Slavno gnjëzdo sokolovah! Kano sunce dobra leta
Jasno sjala slava tvoja! Mnogopulah nad tobom se Demesčija digla močna,
Al opeta pred tobome Uštarbljena na tleh osta.
Jer sokolov puno rodi Izpod jaka krila tvoga,
Koji brane i čuvaju Kule tvoje, vrata tvoja.
Ku je sokó nad sokoli Hranilovič junak dobar,
Koj je kule nakitio
Kitom Turskih glavah grozan ...
Gdč si vodjo Hranilovič?
Vek ti sjala slava kó dan!
Ej pripaši britku sablju,
Metni za pas handjar oštar:
Jer duš'manin tebe traži, Asanaga Turski vodja,
Da osveti tvojom kàrvcom Pobratima ljubljenoga:
Komu glavu màrtvu gleda S bêle kule dvora tvoga.
88 >><šž
III.
HRANILOVlĆ.
Čuješ more ! iziđji mi Sad na mejđan, Asanaga!
Da vidimo koga rodi Bolja sreća, bolja majka;
Da vidimo tko je jači Tvoj Muamet il kàrst častan?
ASANAGA.
Kog si roda i plemena,
Ubila te glava luda!
Što me zoveš ti na m ej dan, Da ga delim s tobom junak, Koj sam mnoge mejdandžie Pogubio već bez truda.
HRANILOVIÓ.
Šta me pitaš za rod, pleme, Poturice jedna, danas?
Kog sam roda kazat će li Beden ovi Senja grada,
&o(i 89 ><^
Nit plemena ja se stidim; Mnoga pèsan proslavlja ga. A tko ja sam, kazat će ti Ako Bog da pobre glava.
ASA3NAGA.
Ta to si ti Hranilović,
Sto mi ubi verna druga,
Ala kerim! ta doso je Dan osvete, dan mog sunca! Neće Bogme danas s tobom Esapit se deca luda. —
Sta ? da li si poludio,
Da li si ti siso s urna,
Da ti smies izić na dan,
Gdë te sreta Asan junak?.... Doba danah zelenieli Da li ti je omarznula?
Što ne žališ svoje ljube,
Od lepote kâ je kruna ;
Koj ću tebi na sramotu Ljubit obraz pun razbludah — Nasred Senja bêla grada,
Bas gdë stoji tvoja kula.
HKANILOVlĆ.
Ne hvastaj se zahvalami, Kurvo jedna, Asanaga ! Nežalim ja svog života, Nežalim ja mladih danah,
Već mi se je napojila Dosta Turske kàrvce sabijaj Do umora vaših glavah Sabljom ruka nasecala.
Šta spominješ moju ljubu, Doista je lepa mlada,
Niti nad njom niti do nje Nima ti je carski šaraj.
Nu ne stoji samo u njoj Moje šarce, moja slavaj Jerbo nisam nježno Ture,
Tek uz ženah junak hrabar, Već ka r sijan in koj vojuje, Kàrv proleva za kàrst častan j I Slavjanin koi màrzi Život tašti i bezslavan —
Kò tamnicu kuću tužnu,
U koj nima živa zraka.
Stoga (znaj) ja živim, gorim
т>°(1 91
To ja hvalim Boga danas,
Sto će pasti, ako Bog da!
Pod mom sabljom tvoja glava. Nu ak uzktć bojna sreća,
Te ja od tve padem danas,
To je meni porodila Ljuba porod sinka jaka,
Koj će lčpo danas sutra
Osvetiti svoga ćaćka.....
A sad muči, nisam doso, Poturice Asanaga!
Da se s tobom ja natičem Ovdë rečma kano baba,
Nu sam doso da junački Mejđan delim, Asanaga!
Udri dakle , neka tvoja Odgovori britka sablja! ...
£кК[ 92
IV.
Vedro j’sunce obasjalo Zlatne kàrste Senja grada,
A pred gradom na poljani Stoji tabor od dušmanali: Trista šator razapeto Navezenih kitom zlata. Nasred belili teli šatorah Asanagin šator krasan.
Na njem zlatna jest jabuka, Polumësec na njem strašan, Na vaili kojeg namešten je Dragi kamen — alem sjajan, Roj se blista sred polnoći Kano sunce sred poldana. Ma gde si ti, zahvalnice, Silni aga Asanaga!
Što ti junak Hranilović U njem vino pije danas? Gdë je tvoja silna vojska, Nedobitna družba sada,
Što kaurska pred Šatori Kolo vodi četa mlada?
Nasrëd polja truplo leži, Nesahranjen vodja spavaj Pored njega s desne s lève Trupla njegvih od momakah. Ob noć tuli sa gorice Bez pokoja kurjak gladan,
Jer on njusi već kàrvave Màrtve trupe od junakah. — Ob noć blëdom mesečinom S belili kulab Senja grada Strasno glede na poljanu Màrtve glave od Turakab.
A medj njimi naj strašni e Gleda jedna grozna glava,
Od koje se prepadaju Dèca, seke Senja grada.
Glè jih miri Hranilović, Slavni junak od mejdana : «Nedàrktjite, luda déco,
I vi seke Senja grada!
Jer neće već uzkàrsnuti Poturica Asanaga.«

^°CC 94 >><г5
Kora i Efo»<flaii.
— ex Jioç èoti öveiyov.
Ho mir.
1.	Sanak.
Oj Bogdane, oj Bogdane!
Moje dobro , moja dušo !
Siono ljube tvoja usta,
Ljubiš-li ti tako s dušom? —
Čudna devo, krasna Zoro! Moje zlato, moja kruno!
Kako može o tom sumljat Šarce sada raja puno!
Oj Bogdane, oj Bogdane,
Moje dobro, moja dušo!
Ja vërovah kó u spasa U te, dragi, stalno puno;
Nu me skoro san uplaši Posred noći sinoć hudo,
Vidih u snu, na kolenu Da mi sloni ti razbludno, Čclivajuć prame, čelo,
Lica, oči s yatrom dugom5 Nu kad k ustam ti priniknu, Ljubeč kano dete ludo,
Činilo se, jednom tvojih Da iz ustili mraz je udrò, Razteko se po utrobi Kano otrov s bësnom mukom, A na bleda usta kàrvca Da probila — te ja umroli. Planuh iza sna kan oganj Kad prinose listje suho ...
Sve se jurve sitne zvezde Posakriše neba u dvor,
Tek kó ribje oko svetla Još danica sjaše krugom,
A mesec se na zapadu Pripasao tmastom prugom.... Znam da j’ ljubav rajska cerca, Al se druži rado s sumljom .... Očeš li mc ljubit stalno ?
Kaži pravo, moja dušo !
£зк<[ 96 D° <^
Čudna devo, krasna Zoro ! Moje zlato, moja kruno!
San je klapnja, Bog istina,
A ti, draga, dete ludo. Nekaže-li svak ti uzdah Sa celovah živom munjom,
Da tvoj Bogdan bit ée veran Čak do groba Lade službom*
2.	Oproštaj.
Čuješ dušo, krasna Zoro !
Moje sàrce, moje zlato!
Car nam šalje drobne liste Po krajini ovoj našoj,
Pozivajuć sve junake,
Da sastave kolo slavno Da sastave jednu vojsku Oružanu bojnom spravom,
Pa na vraga da udare,
Koj je slavnu Krajnu sharo,
Da se š njime ogledaju ТЧа mejdanu na junačkom,
Čija bitće slavna Krajna,
Bistra Kupa s rodnom Savom?
I ja hoću poć s Hàrvati Jednokàrvnom, Vernom bratjom, Da voj ujem za slobodu,
I kàrst častan ko muž hrabro. Car će meni nagraditi Vernu službu i junaštvo;
Mene opet podpomoći Dedov blagom, dostojanstvom.
Čuješ, dušo, prema jugu,
Negda puna belih gradov,
Stoji zemlja žitoplodna,
Dokle staše Sàrbsko carstvo. Medju timi (znaj) gradovi Jest Kruševac, mesto slavno, Gdë se pleme dëda moga Porodilo i procvalo ....
Died moj je parvi bio Na divanu sàrbskim čarom,
Do kolena sëdeé pio Màrko vino sa Lazarom.
Njemu bude starešinstvo Mnogim pësmam izpëvano — Starešinstvo i gospodstvo I sinovah čast, junaštvo.
Nu na jadan onaj danak (Nikad sunca negleđao!)
Gdé prodade i izdade Vuk Brankovič Sàrbsko carstvo, Gde propade ban Strahinja I Toplica sa Ivanom Tu propade i Jug Bogdan S devet sinah turskom sabljom. Tek na j mladji dete Gojko,
Koje nije još doraslo Nit do konja nit do sablje,
Kod kolëvke osta zdravo.
Njega odni na svom krilu G Ne mačku sluga Ranko,
Kad oteše naš grad Turci Sa krajinom svom ostalom. Nauči ga konja jašit,
Vladat kopjem, vladal sabljom. Tu se j’ junak oženio S Hàrvaticom ženom krasnom, Dobrih konj ah najaŠio,
Turskih glavah nasëcao,
Doklem i on platio je Svu slobodu svojom glavom, Nakon sebe neostaviv
^<*1 1)9
Nista nego ime slavno,
I mene i bratca Božka,
Dete ludo, i nejako.
Hvala Bogu! sto do konja I do sablje već dorasoli Te ja mogu stat u kolo Za dom, za rod i karštjanstvo .... Čuj u našem rodu deda Imadjaše proročanstvo,
Da će pasti rad nesloge Sila Sarbska s bojnom slavom:
Ali isto kobno kaže Deda moga proročanstvo,
Da nam višnji oprostit će,
Opet vratit vrëme zlatno,
Gdi će Turska demešćija
Past pod našom svčtlom sabljom,
Klanjati se polumesec
Kàrstu moćnom pravoslavnom,
Nestat kletog bratskog jeda,
Ki nam gradi ovdć pako!
Gdi će kuma kum poštovat,
Brat opet zvat brata bratom,
A pobratim s posestrimom Nepos tupat već bezsramno.
O! Bog će se smilovati Nad nesrèéom groznom našom,
Koju si mi ko prokletstvo Slepi na vrat nakopasmo:
Te će dati, izbavljenje Da će doći skoro amo.
Silna jeste naša vojska Koju sada oružamo.
Otet ćemo — ako Bog da!
Š njom svu Sàrbsku s Bosnom slavnom. Tu ću i ja na Kruševac Posaditi kàrst s barjakom.
Tu ćeš tada ti šetati Moja dušo, moje zlato!
Kao gospoja od Kruševca I ostalih belih gradov,
Tu ovijat gardne rane Sirotinji bratji sa mnom Učiti ju k nebu gledat Opet smèlo i upravo Dok privikne k beloni danku,
K jasnom suncu oko slabo........
Nu ako bi na mejdanu
Pao pod britkom turskom sabljom,
To past neće mlad Jugovič
101 I)°<^
Bez odinone i bezslavno ...
Budi stalna ja ću doći.
S Bogom ostaj, moje zlato!
3.	Boj.
Bojak bise do dvč vojske Sa karštjanskom četa turska —
S ve za Sisak na krajini Mesto snage i oružja.
Sila je tu vojne dece
Na mej danu izginula
Dok pod svetim kàrstom častnim
Alaj-barjak pade u prali.
I	naš Bogdan barvo se je Za slobodu kano junak5 Nu sta se je š njime sbilo:
Stiže li ga smàrtni udar,
II	promaši u svoj hitnji,
Razaznat je zbilja muka.
Nekoj momak kaza Zori Za ustavit potok suzah,
Da ga odvest vidili su U Carigrad kano sužnja.
Drugi: da se poturčio
102 })о<^
Zavërio krasnim bulam.
Po njem njojzi poruòujué Kek za vojna pojde druga.
Ku zakle se krasna Zora:
Bio ncvëran, veren bulam,
II zarobljen ili màrtav,
Čekali ga kano druga.
4.	Prosioci.
Pod Turjačkom lipom sedi S otcem svojim Zora mlada,
R njoj dolaze vitezovi Od istoka i zapada;
R njoj dolaze prosioci
Sve gospoda izabrana 5
I banović od Hàrvatske
Liep kano beli danak
Dodje prosit s družbom svojom,
Nuđeć pàrsten zlatni darak.
Te tja daljne iz Nëmacke Prose slavom garba stara,
I dëdovah silom božjom, — Prose, prose al badava:
Rrasna Zora sve jednako
^ЧС 103
U ljubavi, véri stalna Željno čeka svoga dragog Kano drugi dan sastanka, Čeka léto jedno drugo, Jur i tretje leto nastà, — Čeka, čeka, nu niema Te niema već Bogdana.
5.	Poslušnost.
Pod Turjačkom lipom vàrvi Opet sila prosiocah,
Sluge vode vrane konje,
U podrume bela dvora.
A u dvoru rujno vince Pije družba mladih gostah, Nazdravljujuć Zori lepoj Bez ikakva prigovora. Bogme ima bêla sveta Na četiri strane dosta ;
Al njoj nima nigde druge, Bila žena ii devojka,
Bila ista u gorici Vila žena zlatokosa,
Jer Turjačka cerca sama
ʻo<[ 104
Jest milina i dragota ..
Lëpa bi aše u raskoši A još lepša jest žalostna, Kano sunce kroz oblačac Kad izlazi od istoka .... Družba pije, nazdravljuje;
Al nemari za to Zora;
Šum veselja ode mimo Vrata šarca njezinoga Kan od kàrcme kad prolazi Šum cerkvenih kraj prozorah.
Oko moje i ručica — Zoro, draga cerco moja! Gardno sam ti ostario Za kuću se brinuć dosta. Ni pod starost nimam časa Utàrt s čela grad od znoja. Nimam komu izručiti Gospodarstvo grada svoga. Puno brigali već pregorčh S tebe kano blagi otac, Nadajuć se da razabrat Tužno šarce oće doba;
Al nemože odoleti
^•<x£ 105 D°<^
Duže milost sàrca moga,
Znaj i pesak najmekčii U tvàrd kamen čas pretvora. Danas treba da saznadeš Ti konačno volju otca.
Evo svetla duždovića Lëpa tvoga prosioca!
Varzi na stran travnu tugu,
I čekanje tasto kó san,
Podji za njeg u stolicu Sile], slave preko mora,
Da me mine edarede Za unukom želja moćna,
Da ma š njim se razgovori Starost jadna i žalostna,
Da bez brige za čast kuće Mogu unić u dvor groba. Kod njega će bit ti dobro, Prebolet će duša tvoja.
Nu ak nećeš da poslušaš Volju, savčt ćaćka dobra, 14eću te zvat ćercoin Zorom, Tako meni višnjeg Boga!
106
0	prem jadne vercnice! Stražnja ode nada tvoja, Stražnja lanca (koj je tebe Za svet vezo) puče pola,
Ko jeseni list od vetra Sva uzdarkta od govora,
Kó zasteni mrazom zelen,
Sva zasteni jadom Zora.
Nu Slovenki vek poslušnost Biva sveta kó reč božja: Premda s jada nemogaše Proiznëti niti slovca,
Pak da oče poslušati Sta zakleva rčč od otca, Niknu glavom lica bleda Kó bez sunca rana zora.
6.	Vera.
Sunce usnu na zapadu Sa karvavim licem tužno,
1	noć stigne te sakrije Sitne zvezde neba u dvor,
Ma šta je svih zvezdah briga, Kojim blista nebo čudno,
107 >€*
U Turjaku po dvoranah Lepših zvezdah ima puno,
Gdë igrajo s podružnici S duždoviča mladom družbom. Turjački je na čast pozvô Rod s gospodom svom okružnom, Jer se oče danas venčat S krasnom Zorom sinak duždov* Od gospode sve po gradu Do polnoči varvi šumno,
Pa ne smotre divne igre,
Kil grom igra s sekom munjom. Nu ju smotri sama Zora Ka u sobi moli tužno Za spasenje duše svoje Pred kàrstome kasno u noč.
Vidi čuje plaho nebo
Kó sc lomi s groznom bukom,
Kó oblake seče munja I grom treska s gnjevnim dumom.
»Oj Bogdane oj Bogdane!
Ta ti ovdé, moja dušo!
Vikne plane jadna Zora Prigàrli ga k sebi rukom. —
108
»Gdë si bio? ja sara tebe Ah čekala davno dugo .... Protàrpëla s tebe, dragi,
Mnogu brigu s mnogom mukom ... Nu dobro je opet meni —
Ti si doso, moja dušo !.....
Gdë si bio ? tako kasno,
I vrëmenu u tom burnom.... Zašto tako ti problčdnu? ...
Ah oko je tvoje mutno!....
I ruke su studenate
Ran da j’ sàrce tvê smarznulo.«
»»Moja, draga rajska Zoro!
Moje zlato, moja kruno!
Kraj kàrvave Kupe usnuh Ono slavno žarko jutro —
Vëran rodu ilirskomu,
Yëran Tebi, moja kruno!
Usnuh s rëëraa na ustima:
»S Bogom Zoro! s Bogom dušo!« Pak sam lëpi sanak snio,
Svedj o tebi, draga, tu noć.
Til zakasnih nemogući Razastat se sa snom dugo,
Te mi lice potamnëlo
Sve od sanka sladkođugog.... Ti si ljubav obranila,
S kom te Bog je nadahnuo .... Primi s toga ovaj cèlov —
Sa uzdašcem, verom punom. Višnji Bog je naju složio Tja do groba svojom rukom, Pak će ljubav našu čuvat I nad grobom, moja kruno! —
Oj Bogdane oj Bogdane,
Moje dobro, moja dušo!
Ah tvoj uzdah šarce reže,
Kó led me je cèlov udrò, Razteko se po utrobi Kano otrov s besnorn mukom. Ah pod tvojim zimnim ustam Razstavlja se tèlo s dušom....
S Bogom ostaj, moj Bogdane! Blago mi je.... s Bogom, dušo!
Tim uniđe drugarica Mlade Zore šarce družno,
Da probudi i odéne Odećicom nju zaručnom!
Ss>°<l 110
Nu poti kàrst se Zora sruši Kó pod dàrvo listje suho.
Mah proleti, bi ree, strela Glas po gradu sa jaukom.
Dodju, dižu jadnu Zoru,
Bude telo neprobudno,
Dižu, bude i premiču,
Dižu bude al zaludo!
Očice su izgorele
Ruke smàrzle, šarce puklo,
A na usta udariše
Bele pene s kàrvcom rujnom
Danak svanu! sve se zvëzde Posakriše neba u dvor,
Tek ko ribje oko svetla Jos danica sjaše krugom,
A mesec se na zapadu Pripasao tmastom prugom.
Mlad duždović odeli se
Put Mletakah s lepom družbom ;
A za njim se porazide
Rod s gospodom svom okružnom.
Sam ostase jadan otac,
Plaćuć kano dete ludo.

ИЈА8\ЈКХЖ





000000*5*000000
® ш^»тх»ФШ€К
VJO ч+З (V Чр tw 4đ чр CV/ч£>	'V'4Ö CÜ'ч£) CL/чр Cl^ CW ч£) Ciy'
СУС1^о\Лот^7со\7&о\1/ео'^^с^7ео^^о^7со^^о\7соЧ.У0о\УО
U ovoj knjižici ima i baladah i romancah. Nu Šta znače ovc dvë u našoj literaturi skoro nečuvene reči? Sta je balada, i šta romanca? ili koja izmedju njiuh vlada razlika? — U tome se predmetu svikolici krasoslovci slažu, da su balade i romance epopeje en miniature. Nu neslažu se njihova mnjenja o značaju, koi^razlikuje baladu od romance. Jedni kažu, da jih čin i odčća (t. j. jezik, kojim je čin izveden) opredeljuje, zaključujući da kod balade valja da je čin junački, žestok, zamaršen, čemu treba da odgovara i jezik 5 gde naproti tomu čin romance biva ženski, nježan, prost, a jezik činu odgovarajuć, naime lagak, ili (kao što se kaže) igrajuć. Drugi opet estetici drugu metju razliku. A nekoji sude, da razlika zavisi jedino od obraza ili forme, u kojoj se ove pesni izvode, s kojim se mnjenjem i ja slažem, uputjen, da ovde (poko-liko su meni literature germanskih i romanskih na-rodah poznate) druge razlike neima, nego što je narodna, t. j. da jnžnoznpađni (romanski) narodi imadu ponajviše romancah, a sëvero-zapadni (germanski) baladah *). Dàrzeé se toga mnjenja, metnuo
Па imade u najnovicm vëku takodjer u Francezah i Talianah baladah, i naprotiv tomu u Nemacah i Englezah romancah, to su plod i poslčdci međjusobnoga literarnog upoznavanja istih narođah u noviem vremenu.
114 })o^
sam mnoge komade u parvi razred (baladah), koi bi se valjda (polag mnjenja drugih) uvàrstiti imali, u drugi razred 5 suprot tomu uložio u drugoga — komade, koji bi se valjada (po činu i odeći sudce) pristojali bili boljma za parvi razred. Samo jedan jedini komad: «kratka srèâaa umako se je u parvi razred ; koi polag svoga obraza spada u drugi.
S mnogih sam već Stranah slušao , da nekolicini izmedju naših domorodacah ova vàrsta od poezie nije u ćud, koji kažu, da su balade i romance plod tudjih literaturah, kojega nevalja uvoditi u ilirsku literaturu kao stvar, koja s narodnim njezinim duhom nesudara. U tomu se ja mnjenju nikako š njimi slagati nemogu, jerbo sudim, da naš narod (kao i svi gotovo ostali narodi) tu struku pesamah već imade, nu pod drugim nam imenom poznatu. U koi će razred spadati veći dio naših narodnih pesamah (ako ili oćemo da uzpo-redimo polag pravilah estetičnih) — ako ne u razred baladah i romancah? Koi jih odlikuje duh (ako ono oduzmemo, šta svaki narod imade svojeg vlastitoga, značajnoga) ako ne onaj, koi živi u baladah i romancah tudjih narodah. Može se obavč-stiti o tome svaki čitatelj, koi uzporedi nemaćke, englezke balade i španjolske romance s našimi narodnimi pësmami. Taj se isti primer može uzeti takodjer od pesamah ostalih narodah, n. p. Talia-nah, Francezah i Romajah (Novo-Garkah). Kolika vlada srodnost i shodnost u struci i obrazu ! Tko nije odmah pomislio na naše junačke pesme, koi je priliku imao citati španjolske: Romances del eni-perador Carlos y delos doze pares ili one : del cid el campeador? Kao primer naći ćeš, umni štioce, romancu » Sužanj « u ovoj knjižici koja jc ma-
Io ne reč po rèè prevedena iz španjolskoga — Ja dakle u ovom dčlcu ništa tudjega ili neobičnoga neuvodim, nego samo golo ime« Sta se tiče duha, koi u njoj živi, to sudim, da neće bili čitatelju stran, zašto su i tu bile moje neprestane pratilice i učiteljice narodne pčsmc. Sto imade u njih većoj strani ćitateljah naših valjda nepoznatoga , bit će forma od romancah, koje sam sa svim na španjolski način s priglasci (assonancami) složio, o kojih će biti još u ovoj knjižici na svomu mčstu govor. — Priklopio sam i ovome dèlcu nekoliko izjasnjenjah. IstinaBog nijednoj dobroj pesmi komentara nclrčba; mi mi Slavjani za sada još, gdé sebe (tako rckuć) najmanje poznajemo, izbeći nemožemo, da vlastite proizvode s takovimi štakami i repovi u beli svet nešaljemo. — INaći ćeš, dragi štioče, i mali réenik od manje poznatih osobito stranih rečih, kojeg priklopih za odgovoriti želji jedne strane čitate-Ijah, kojim podpuni nauk narodnoga jezika nije zanat, kao i za zađovolit želji onih, koji nisu toliko imući, da si mogu nabaviti sve rečnikc i knjige, po kojih je nebrojeno blago našega prekrasnoga jezika raztreseno. — Pridao sam takodjer straga delca čestita imena (p. n.) gg. predplatnikah, za da svaki od slavne gospode domorodacah uviditi može, na-koliko se podupire pređplatom izdavanje knjigah, koje mi zapadni Iliri pišemo. Istina, broj je pred-platnikahvza Horvatsko (osobito za Zagreb) dosta znatan. Što se to isto nemože kazati i o ostalih varoših i predelih, po kojih naš narod stoji, tomu je uzrok àrdjavo stanje našeg knjigotaržtva ili (bolje rekuć) tuga, što mi još nikakovih knji-gotkržacah ili ljudih neimamo, kojim bi bilo do razprođavanja i razpošiljanja knjigah ilirskih. A
ne
taj se nedostatak (da mimogredce jednu veliku po-trëboéu odkrijemo) donle dignuti neće, dok boje od domorodnih družtvah na taj poso svojih oćiuh milostivo neobrati, ili dok se novo u tom smislu i duhu družtvo neslozi. Dok toga neuzbude, ostat će u prahu i zaboravnosti tolike sbirke prekrasnih naših narodnih pësamah, kao i rëdki rukopisi iz-vàrstnih starih pisaocah Dubrovačkih i Slavonskih — pored boljih pisarnah onih živućih literatorah, koji neimađu toliko privatna imetka, za moći jedan dio na izdavanje svojih dëlah obratjati, ili koji se neuztežu baciti vas stid, od stida li rumenim obrazom iti od kuće do kuće prosjački moleć:
Nebi li se duša našla,
Koja bi se smilovala,
/ na Boga pogledala —
t. j. predplatila na novo izlazeće njegovo delce s nëkoliko grošah, — Može biti da imade još gdčko-jega slavnoga gospodina predbrojnika, koi svoga imena ovdi neće naći. Nu takovu gospodu Mecenate (kao što su za nas svi predbrojnici) molim, da meni nezamčre. Ako jih nema u knjizi, to je bilo doista (barem od moje strane) naravski nemoguće, da jih metnem t. j. bilo znamenje, da jih još u ruke primio nisam.
U Zagrebu na dan velike gospojine t. g.
m
Balado*
Str. 19. Ti bi reko : od jezera Cuo sam dèklicu.
Reci, koje sam u Djulabiah (str. 155*) naveo o morskih deklicah, cuo sam od ljudih u mom zavičaju Stajeru. 14u na letošnjem putu prikupio sam još mnoge različite vesti o njih, pa se uvčrio, da se još svigdë, kuda se razprostire ilirska reč, znade za ova nježna, blago- i čudotvorna ženska bitja*). — U Dolenskoj Krajnske uz medjaš Horvatski, gdë tako nazvani bèli Krajnci (prie nazvani pravim imenom Horvati) i Vlasi (t)skoci Bosanski i Lički) stoje, imenuju jih kao u dolnjih Stranah domovine Vile, pa se o njih pripoveda ono isto, što pripo-včda Vuk u svom rečniku. Kažu takodjer, da ima-de ljudih, koji su Vilu videli na razkarštju u šumi, gdč je ležala i spavala, pa jih je sretne učinila, bivši oni nad njom (Vilom) načitiili sënku od zelenih granah, za da uklone žarke sunčane zràke, koji su joj udarali u prekrasno lice. — LJ ostaloj Dolenskoj nazivlju se Rojenice (Rodjcnice), te se pripoveda, da svaki čovek, odmah kako se rodi, dobije svoju zvèzdu na nebu i svoju Rojenicu na
Pace kod istih susčdnih Nemacah Labudske doline (La-vantthal) poznate su pod imenom: heidnische Weiberl, gdé se jos i mesta kažu, gdë su one prebivale.
S»o<[ 118
zemlji, koja proriče njegovu buduću sreću *). U Gorenskom (Krajnske) zovu jih po najviše i naj-čestje ajdovske dèklicc. U drugih se opet Stranah Gorenske kao i na Slovenskom Koruške zovu: čiste iene, hèle žene (sravnaj českosl. bjlé panj)- Na Zilskom Koruške takodjer belih (selig?) bene. U svih tih Stranah poznate su kao dobroćudna i blagotvorna bitja, koja eine seljanu mnoge službe, n. p. proriču mu, kad je vreme, gdč valja sejati, i šta treba da seja. Pripovedala mi je u Bledu (Feldes) stara Gorenka, daje bio nekoj seljanin dobro poznat s takvom jednom ženom, koja mu je svetovala da neka ide u nevreme sejati boba, sta on i učini. Nu malo posle toga izniknuše, eto čuda ! mesto boba same jele, koje u malo vreme toli visoko porastu , da svekoliko susedstvo stade čuditi se i smejati nad tim divnim bobom. Nu seljanin razsardi se i razljuti tako žestoko, da uze
#) Kažu, da su babe, koje su kupale nekoje nekaršteno jošte dete, čule, gđe je Rojenica iz jednog kuta sobe tiho pro-iznesla reč, da če biti to dete velik kradljivica. Tu se iz-najde odmah jedna iz medju tih babah, koja se prihvati posla, da izleći dete od te opake strasti, izreže naime njemu iz pod palca malenu jednu žicu, koja, kad ju prinesoše k novčiću , odmah stade igrati, skakati i previjati se — U starih càrkvenoslov . rukopisah staroga zaveta prevedeno se nalazi TV/t] ' Roidenica (gl. knj. Isaia). Na istom je mestu prevedena ree dcUfxÒVLOV 5 Rod-, o kojem bitju ipak još kod naroda dosad traga nalazio nisam.—I u Ruskoj se je još u staro vrème znalo za Roidenice, o čem svedoče stare prodike. — U drugih se opet Stranah Krajnske pripoveđa. da tri Rojenice ulaze u kuču, kad koja žena rodi, no kuda ulaze? to nitko nemože videti; nego kad izlaze, ako mesec sveti, to jih vidi rodinja obučene odččom, kao što ju nosi dóga (Iris), gdč odlaze ostavivši detetu dare.— Tko još znade više o njih? Nebi li pokupio sve, pa meni priobčiti izvolio? Neznade li se gdè za Rodai Nije li Rod blizu Boiićai
sëkiru, pa udri po tom čudnom bilju. Nu eto ti drugoga čuda! Kako se koja od tih jelah obori, to se iz stabla skotura sam debeli bob, a to u tolikom obilju, da mu ga je to leto vise obrodilo nego svemu kolikomu smejućemu se susëdstvu. — A u Zilskom pripovèdaju, da je nestašna jedna bela bena proso plëjuéi sve latovje izpočupala, pak opet naopako, t. j. mesto korenja vàrhove u zemlju sposatila. Seljanin se nada tim začudi mnijući, da će sve propasti; nu sa svim lime kad dođje vreme žetve, toliko ga nažnje, koliko ga za dvë druge godine nažeo nije*).
Str. 25. Јиг su kosci nizko došli,
Bit će već tri sata.
Kosci zovu se u Stajcru jedan red od zvezdah, polag kojih se prosti narod po letu noćju vlada. Obično izidje gospodar ili gospodarica iz pred kuće, pogleda na nebo, udje opet u sobu kažuć: Kosci su be nizko: ta ili ta siìra je: deca stante! Dekle podranc, te idju na svoj poso. Gospodar ide me-dju tim u konjušnicu zvati hlapce (sluge), neka urane i konjem polože, ako su već kod kuće. — I po dolnjoj strani domovine valja da su poznati, jerbo Kaniblić u svojoj krasnoj Robalii navodi iz-medju drugih narodnih imenah zvezdah takodjer ime Kosci. Primorci se isto tako vladaju polag zvezdah, koje zovu Vlašicv. A Jarnik imade u svome
se pripoveda za nčkakvu Poledniiku, ženu, Ijicam žeti, nu nitko je ipak tu viđiti nemo-že. Kad ima odviše velike \rrucinc oko podne, to ona ide na obale potoka ili reke, pa tamo veoma nemilo zaplače.
U Češkoj koia pomaže zete
Џ< 120
Etymologiku Vlastovke, koje preyocli nëmaèkimi Ramstäbe *).
Str. 20. T^ec na klupi zahàrkó je Pijan starešina.
Starešinom zovu po čitavoj gornjoj .strani nase domovine včncanoga kuma (Trauungsbeistand). Imade i nevèsta svoga Starešinu kao i mladoženja. Dužnost mladoženjina Starešine jest: zaprositi dë-vojku, i poći na dan vëncanja kao kolovodja sa svatovi po nju u kuću majčinu. U càrkvi stoji uz mladoženju, a kad se pinije, sèdi za stolom parvi do njega. Poso nevëstina starešine jest: čuvati đe-vojku do dana vëncanoga, da se nesbije kakova golema sramota ; te je taj dan običnim narodnim načinom izrućuje svatom, kad đodju po nju. Kod stola (mislim) da i on sèdi parvi do nje. I za miraz valja da se pogode starešine. Nu o tome ob-širie (ako bog da) na svome mestu.
Str. 27. Ruke lome majka, kuma I družice mlade....
Družice ili svatevce zovu se one dvë lëpo cvë-tjem i kojecim izkitjene dëvojke, koje kao đruga-
*) U Ruskom ima takodjer jedna vàrsta zvezdah, koje se zovu Kosary. U càrkvenoslov. naći ćeš Vlasoieljce, a opet na drugom mestu Vlasozeliste 17l),i,CL<)£Ç (obširnia citat možeš o
tome u Slavinu novog izdanja od W. Hanke, Prag 1834 str. 280).— To se pita: šta je koren od tili Kosacah ili kosa (falx) ili Aoia (coma) ? Kod nas kod kuće kažu, da se zovu zato lako, što stoje na nebu u onakom redu kao kosci, kada kose livadu. A za kosu (coma) govore primorski Vlasici, ako su to ono iste zvezde. Nestoje li pored toga u kakovom savezu s kosom Bereničinom (coma Berenices)? Istina Bog 1 tuđe mi opet s Hamletom iizkliknuti moramo: ,,Ima puno stvarih i na nebu i na zemlji, kojih se još san naše mudrosti ni dodirnuo nije.44
riče stoje uz neyëstu i mladoženju. Njih u carkvu Tode do dva druga (djevera, Brautführer), koji i kod stola uz njih sede dvoreći jih, t. j. prediažuć na tanjir jëstvine, i na drobne razrezuć kamade. U gornjih naših Stranah za veliku se đarži sramotu, ako svatevca koja sto uzme svojom rukom na svoj tanjir, nego ona valja da čeka, dok joj drug ne predloži i ne razkomadi, pa i mnogo jesti nepristoji se, nego valja, da se dade mnogo nukati i ponu-djati. Zato se kaže prirečje o ženskih glavah, koje kod stola neće da jedu: «Dèrii se kakti svatevca (družica). — U Primorju se zovu prve divice. U dolnjih Stranah izvan varošah, gde se ovakove de-vojke zovu kranele (Kranzeljungfern ) neima toga običaja. U narodnih pësmah, koje se kod Bosanske bratje muslemah poju, čitao sam višeputah o nekakvih jendjibulah. Valja da su te jendjibule naše družice ili svatevce.
Str. 28. Perun stvori za Ladu Pitome gàrlice.
Za pričicu o gàrlicah spominjem se, da sam ju čuo pripovedat od pokojne moje tete Marine, već u pàrvoj mojoj dobi, još mnogo prije nego što sam se počeo učiti nemački, što je dakle bilo prije 13. moje godine. God. 1836. budući na prazni-kah kod sestre, čuo sam je opet od netjakinje se-damgodišnje dčvojčice, koja ju pripovëdase svome u kolëvci još bivšemu trogodišnjemu bratcu. Tu sam ju odmah i složio u rižme (barem za onda kako tako) za prenëti toli lčpu i nježnu stvar ta-kojer u višji krug literature naše. Na lčtošnjcm putu, dobio sam u Krajnskoj jednu istoga predmeta narodnu pčsmu, koje poradi njezine dužine
Št°([ 122
ovdi uložiti ncmogu, nu naći će svoje mesto n drugom ili tretjem razdelku narodnih pesamah moje sbirke. — Muževi, koje napominje eetvcroredak:
aJVečuješ li cviliti Drago dète tvoje,
Kom se nece smiliti.
Ki se dčcom goje. »
jesu oni kod naše bratje u Mariborskom kotaru Štajerske u povéstih poznali Pesjani (Ptolomaeovi Besi, Béoooi?) narod ljudih divljih, po čitavom tebi kosmatih kao psi , mesto glave od čovečje prilike s glavom od pasje prilike. Pripovëda se, da stoje prama istoku. Pokojna moja teta (Bog joj prostio dušu!) kazala mi je, da se zovu takodjer kalvini, te od ništa druga neživu, nego od nevine drobne dečice, koju kradu, ubijaju i žderu. Spominjam se još, da nisam nikad mogo bez nekakvoga trepeta obratiti očiub na ona barda železne i saladske stolice, koje je moći sa svim lako viditi s prodola, na kojem stoji naša rodna kuća; jer-bo sam znao da onde već stoje kalvini, od kojih se vide nekoliko bramali u zapadnom suncu leskati. — Ako nebludim, da ista je povest (o Pesjanah) poznata i kod Horvatskih Zagoracah, gde jih nazivlju upravo Pesoglavci.
Sir. 70. O nikada ne gledala
Te gradove, zlatne sobe,
Pune jada, pune zala,
Pune vàrkah, pune zlobe —
Od otrova, gvozdja stan.
Neima može biti u čitavoj dogodovštini 14. i 15. stoletja nijedne vladajućc kuće, koja bi se u
*§>•< 123
loli kratko vreme tolike bila domogla vlasti i tolika nabavila bogatstva, kao sto se je đomože i nabavi kuća Celjskih knezah (grofah). Od prostih vlastelih gradovah Sanecka i založenoga Celja uz-peše se, pridruživši si do mala mnoge druge gradove, na prestol de facto čitave Štajerske, Krajnske i Koruške. Cim se udade kći jednoga vladaoca ove knežke kuće za Žiška kralja Ugarskog bude knez Celjski takodjer za bana Hàrvatskoga postavljen , te po tom svojom vlastju ne samo u Hàrvatskoj, nego li kao ban takodjer u Ugarskoj prevagnu. Isti Tvàrtko kralj Bosanski, od kojeg se je cerconi bio oženio, odabra ga kao naslednika u svojoj daržavi, koju čast medjutim naš knez primiti nemogaše, budući bosanska gospoda neh-tedoše da mu izruče kraljevinu. — Nu baš timi mnogostranimi savezi vlađajućih kucah zametnu se u prestol njihov càrv propasti. —• —Tu je zulum na toliko besnio, da se je poslednji novac oteo poddajniku, za moći platjati čitave obitelj plemićke i čete bezbožnik slugah koji se njihove strane daržahu *). Na kakovom su glasu Celjani bili kod svojih susedah, može se zaključiti iz poslovice: »Laglje je s Mohametani nego li s Celjani — «
Na otom dvoru izmedju takovih razbludnih i opakih okolovšlinah rodi se naš nesretni Fredrik. Priroda ga je nadarila plemenitim i uljudnim šarcem, nu odgojenje mu upravo na to idjašc, kako bi mu moglo prirodnu dobrotu izopačiti i izkore-niti. Već u pârvoj dobi junačkih letali oženi ga
*) Tu se imadc i tražili početak siromaštva celjskih se-Ijanah : razkomadjenje zemaljah, mnoge kojekakve stare daće i. t. d.
otac (vërojatno proti njegovoj volji) s cerju ugledne i moguće kuće Frangepanske. Nu neka govor nastavi dobrodušni starac Valvasor:
Graf Herman von GyIli, dieses Namens der Zweyte, hatte mit seiner Gemahlinn, zween junge Herren erzielt. Einer derselben, Namens Ludwig, erbte die, in Kärndten gelegene, Graffschaft Orteriburg: dem Zweyten mit Namen Friedrich, gab der Alte etliche Schlösser, nähmlich Stanischak, Samobor, Gurckfeld, Machau, Rudolphswerth und Landstrass. Denn selbige Orter waren damals denen Graffen von Gylli versetzt, und also in ihrer Gewalt. Also hatte CralF Friedrich seine eigene Wohnung und Hofhaltung zu Gurckfeld, und führte sein absonderliches Regiment.—Als man aber zählte 1422, verschied seine Gemahlinn welche eine von Modrusch gewest, und ward der Leichnam gen Cylli geführt, allda er, in dem Kloster, zur Ruhe gelegt worden.
Darob entstund ein starckes Gerücht, als ob ihr Herr, Grafi' Friedrich, sie im Bette erstickt bette, um, für die adliche Jungfrau, Veronica von Desinze, *) von deren schönen Blick er Feuer gefangen hatte, in selbigem seinem Ehebette Raum zu machen, zu ehlicher Verbindniss, und diejenige auch in seinen Armen zu haben, die er allbereit im Herzen hatte. Und weil drey Jahre nach seiner ersten Gemahlinn Hinfart, er, mit ihr Beylagcr hielt: ward der gemeine Argwohn desto stärker.
Ohn Zweifel hat dieser Verdacht eben sowohl seinem Vater die Gedanken eingenommen, und eine Rachgier wider Madame Veronica erweckt
v) l'olag svedoebe jedno*; letopisca bila je onda Veronika pod imenom biser Hàrvatski poznala.
X 125
miri vermutlich auch seinem Herrn Schwager dem Kaiser Sigismund, einen Verdruss gemacht. Doch kehrte man eine andere Ursache der Straffe vor, nemlich die Ungleichheit des Standes. Denn wiewohl es nichts unerhörtes, dass ein Graf, mit einer Edel-Dame, sich verheirathe: so wollten doch die Grafen von Cylli, ihrer Macht und Befreundung wegen, mit hohen Häusern, fürstlich betrachtet seyn: wie gemeinlich grosse Gewalt gross geachtet und mit geringerm Stande, wann kein sonderbarer Zusatz eines Nutzens dabey ist, unbefreundet seyn will. Weil dan der Veronicae Eltern nur des Ritterstandes waren, und Graff* Friedrich sowol ohn seines Vaters Willen, als ohn seines Herrn Schwagers, des Kaisers, Rath, sie geeliget hatte: forderte der Kaiser ihn zu sich, in Ungarn, liess ihn, als er erschien, gefänglich annehmen, und zn seinem Vater, dem alten Grafen, Herman führen.
Dieser liess ihm alsofort Fesseln anlcgen, folgende in einen verdeckten Wagen setzen, und nach Osterwitz, in der Grafschaft Cylli, in einen Thurn, bringen \ darin er eine Zeitlang in den Eisen, wohlbewacht, vorlieb nehmen musste. Nach derZeit führte man ihn gen Cylli, in die Burg, woselbst er dem Ritter, Jobst von Helfenberg, zur Verwahrung, anbefohlen. Allda zwang ihn der Alte, alle die Schlösser, so er ihm hatte eingeräumt, abzutreten. Und neben andern das in der Gottschec ligende Schloss, Friedrichstein, welches Graff* Friedrich allererst neu-angefangen, und aus dem Grund erhebt hatte. DamiL dann auch die Steine den hohen Missfallen und Eifer dess Vaters empfinden mogtcn : zerstörte er dieses Schloss Friedrichstein, und brach es ab, bis auf den Grund. (Welche Einreissung dann
^>f>d 126 D°<^
gnugsam zeugte, dass nicht der blosse väterliche Un-will über die ungleiche Heirath, sondern auch die schwere Beargwolmung dess gefangenen Sohns, mit der vermuteten Ermordung seiner vorigenGemahlinn, einen solchen Zorn-Brand, bey dem Alten ange-zündt hette: Er sonst schwerlich, das erst neugebaute Schloss also würde ruinirt haben.)
Also lebte nun Madame Veronica ihres Herrn und Eh-Gemahls, wie auch aller desselben Schlosser und Herrschaften beraubt, dazu in stetter Furcht, für ihrem ergrimmten Schwäher ; von dem sie nichts anders vermuthen kunnte, als dass derjenige, welcher, um Ihrent willen, seinen leiblichen Sohn so hart hielte, und allerdings vor siedender Zorn-Wut, ein so schönes Schloss-Gebäu abgebrochen hette, den schonen Bau ihres Leibes, und die Wohnung ihres holdseligen Lebens, gleichfalls abzubrechen, kein Bedenken tragen würde. Wess-wegen sie ihren Aufenthalt, bey den wilden Tliie-ren, suchen musste, und sich, nebenst etlichen ihrer Kammer - Jungfrauen, in den Widdern verbergen, aida Furcht, Sorge, Angst, Hertzleid, Threnen, ihre tägliche Speise, Noth und Mangel ihre Fülle und Ersättigung waren. Wie dann aus unordentlichen Vermählungen, dergleichen bittre Früchte nicht selten erwachsen.
Weil aber die Augen der gewaltigen gar weit und scharf sehen, und derhalbeu die Ihrige besorgten, GrafF Herrman dörfFte allbereit, auf die Spulir kommen seyn, in welcher Gegend sie sich versteckt hielte: erachteten sie, rahtsam zu seyn, dass man sie. heimlich, in einem, vor Pettau im Felde liegenden, Tliurn führte: als darinn man sie nicht so leicht würde suchen: brachten sic der-halben dahin.
Aber solches schlug zu ihrem Unglück hinaus. Es wachten für den regierenden Alten, allenthalben unterthänige Augen ; also ward solches gar bald ausgespiihrt, und nach Hofe berichtet. Von dannen man liinschickte, sie abhohlen, nach Osterwitz führen, und allda in einen Tliurn werfen liess. Daselbst musste das schone Bild, eine gute Zeit in grossem Elende, gefangen sitzen, und vor Hunger schier verschmachten.
Endlich liess sie der alte Graf!“ auf Cylli bringen, und stellete eine scharfe gerichtliche Klage wider sie an, mit ernstlicher Bemühung, Ihr durch Urt.lieil und Recht, den KopfF zu nehmen, und die Fackeln ihrer liebreizenden Augen, welche seinen Sohn so ungebührlich entzündet hetten, in ihrem eigenem Blut auszuleschen. Er gab ihr Schuld, sic lieLtc seinen Sohn durch Zauber-Künste dazugebracht, dass er sie geheirathet} über das ihm, dem Vater, mit Gilbt, nach dem Leben gestrebt.
Allein es mangelte an gründlichem Beweis : darum kunnte ihr das Gericht nicht beykommen, mit einigem Schein des Rechtens : der Advocat, welchen man ihr hatte zulassen müssen, stritte für sie ritterlich, und sigle : und fand diesmal der sonst gemeinlich einlreflende heilige Spruch: »ЛУав der Fürst will, dass spricht der Richter,« vor diesem redlichem Gericht, seinen Absatz.
Allein in dem Herzen der Gewaltigen, sitzt je-maln ein andres Recht verborgen, das heisst «Gewalt«, welches, wann das orden tli die Recht nicht, nach Wunsch, hinaus geht, zuletzt in offenbare Tliätlichkeit leichtlich ausbricht. Dieses Rechtens gebrauchte sich auch GrafF Herman. Weder der starčke Verdacht noch die Rachgier wollten dazu
£4 128
einstimmen, dass er, ob gleich das Gericht mit Recht an sie kommen, noch ihr ein Urtheil auf den Hals feilen können, Sie darum sollte ledig, und auf freyen Fuss stellen: darum Hess er sie wieder nach Osterwitz, in ihre vorige elende Herberge, führen, gänzlich entschlossen, durch Hunger und Durst sie dort so lange zu quälen, bis sie verschmachtete, und das Hungerschwert diejenige hinrichtete, welche des Advocatens Aufrichtigkeit dem Hencker-Schwert hatte entrückt.
Weil aber der Hunger-Tod so heftig nicht eylete, als wie seine Rachgier, und Ungedult: be-ordete er zween Ritter, welche das schönste Frauenbild, unterhalb Osterwitz, in einer Badwannen ersäufen Hessen.
Ob solches eine Gerechtigkeit oder Grausamkeit und Tyranney zu tituliren, mag ein Vernünftiger Selbst uriheilen. Der alte GrafF hat zwar in der Chilenischen Chronick, das Lob, dass er ein frommer Herr gewest, der gern Friede gestiftet, zwischen Armen und Reichen :	aber in diesem
Stuck, hat er sich, wie es scheint, den Zorn zu bald, und zu weit, übergeben lassen, und nicht so sehr dem Recht, als seinem Rach-Durst, den LaufF gelassen. Denn hatte er Fug und Recht, sie zu lödten; warum tliat er es nicht durch Urtheil, und Gericht? Hat demnach, in diesem Stuck, nicht gehandelt , wie er gesollt; sondern wie er gewollt, und mag wol vermutlicher unschuldig Blut hiemit auf sich geladeu, als schuldiges vergossen haben.
Gesetzt die erste Gemahlinn seines Sohnes Friedrich sey im Bette erstickt worden; so folgts darum noch nicht, dass es mit dieser Veronica^
*ŠK<[ 129 ><šš
Wissen und Willen geschehen. Verdacht und Argwohn seynd noch lange kein Beweis, noch Recht. Wann er nicht einmal berechtigt gewesen, mit der scharfen Angst Frage, sie peinlich anzugreifen: so hat ihm das Recht noch viel weniger zugelassen, sie umzubringen, ohne Ueberwei-sung, dass sie den Tod bette verdient.
Den todten Körper dieser so jämmerlich, unbarmherzig, und grausamlich ertränckten Scremicele führte man, gen Fraslau, zur Begräbniss. —
Indem es der unglückseligen Seronicae so kläglich erging, erkranckte Graff Friedrich vor grossem Kummer und Herz leide , über dem unbarmherzigen Tractament seiner Gemahlin, wess-wegen der Vater ihn des Kerkers befreyte, und mit guten Medicamenten kuriren liess. •— Nachdem der Alte nunmehr seinen Zorn, in dem Blute der armseligen Seronicae abgekühlt: ward er seinem Sohn endlich wiederum väterlich gewogen, und zwischen Ihnen gute Einigkeit gestiftet. Desswe-gen fertigte er nun denselben ah , mit allem seinem Hofgesinde, gen Rattmansdorff: all wo er zwey Jahre Hof hielt, und hernach a uff Rom reise le, vermutlich Ablass zu holen, wegen dess, an seiner ersten Gemahlinn begangenen schlimmen Stückleins (so anders der Argwohn und das Gerücht, nicht falsch gewest). Auff selbiger Reise, ist er, vom Marckgraffen von Ferrar, gefangen genommen, aber von seinem Schwägern, Heinrich, Grafen von Görtz, mit einer Suma Geldes wieder erledigtworden.
Da hat er wieder angefangen, einige Schlösser zu bauen,.... und seiner so jämmerlich ertränckten, zweiten Gemahlinn Körper, von Frasslau wieder abholen, und nach Geyrach, ins Kartliäuser-
£>o([ 130
Kloster, führen lassen : da man denselben zur Ruhe hestetigte......
Graf Friedrich hat, nach der Zeit, gleichwol noch lange gelebt, und das drei und neunzigste Jahr erreicht.-------Er war allbereits ein Neunzi-
ger, und setzte doch die Buhlerey sammt anderer Leichtfertigkeit, noch fort. "Weswegen ihm eins-mals ein guter Freund wolmeynendlich zuredete, Er sollte doch, weil nunmehr der Abend seines Lebens schon langst herbeigeruckt, und er zum Grabe so reiff, als wie eine über reiffe Birn zum Fallen, an sein Ende einmal gedenken, der Bübe-rey Urlaub gehen, und sich zum sterben bereiten. Aber demselben gab er als ein andrer Sardanapal, in dem der Epicur ganz vergraben, oder vielmehr wiederlcbendig geworden war, diese saubre Antwort: O! ich hab meiner Sterblichkeit schon längst gedacht! und deswegen beschlossen, dass man auf mein Grab diese Leichschrift setzen soll:
Haec mihi porta ad inferos est;
Scio, quae reliqui: abundavi rebus omnibus, Ex quibus nihil mecum fero, nisi quod bibi, Adque edi, quodque inexhausta cupiditas
exhausit.
Sollte sich besser, für einen geylen Hund, oder wie Aristoteles, von des Sardanapals gleichgesinnter Leichenschrift, erthcilete, für einen Ochsen zum Epitaphio geschickt haben. — (Valvasor, topographisch - historische Beschreibung Krains 3. Theil, eilftes Buch, strana 200—204).
Ovako pripovëda blagodusni starac Valvasor. — Da je Fredrik vruće i iskreno Veroniku ljubio zato govori njegova bolest posle kako ga je otac
loi
sionički razdružio š njome! to svëdoôi takojer njegova pomnja i vernost, s kojom je posëtjivao grob njezin u Gorah (Gayrach), dok ga i odtuda olac neodmami, za damu cini zaboraviti tastu ljubav, šaljući ga u Rim; — a kamo neslëdi mlad j e-načko šarce, u kojem još toliko igra mlade, vruće, sione kàrvi, koliko u Frediikovom, najpače gdë ga sa svili Stranah obkoljivaju hitri dvornici, tašte vëtrogonje; ljudi kupljeni i kadri svojom lju-bežnjivostju i slobodnimi načini svačji preobratit um, svačje otrovati shrce? Po tako pakleno osnovanoj stazi sišavši mladi Fredrik s puta čestitosti udari na one gadne stranputice, na kojih ga nalazimo poslednje vrčme njegova života. INjegovc se krivnje i zablude nipošto izpričati nemogu, nego nam opet služe kao žalostan primër, na kakve može zabluditi màrzke i gadne kolomije — ono šarce (makar bilo najplemenitie) , kojega na pravoj stazi nedarži zdrava glava. —
Romance.
Prava je domovina romancah Španjolska. Tu je svaka skoro pësma romanca (bila nježna, lju-bezna ili zbiljna junačka). A čine se španjolske romance s priglasci (assonancami). Priglasak zove se nesavaršena rižma t. j. gdè se samo bez obzi-
&0& 132
ra na suglasnike samoglasnici slažu. Tako su np. danak j tanak, sanak, razstanak i. t. d. savaršene rižme^ gdë su naproti tomu danak, darak, rana spavam i. t. đ. nesavaršene rižme ili priglasci. A kad se romanca s priglaskom gradi, to treba da se slažu samoglasnici poslednje stope svakog drugog (kad kada i svakog Òetvàrtog) reda tja do kraja pësme, ili do kraja svakog razdelka od pesrne. Španjolci na takov način grade dugačkih pesa-mah bez ikakva truda, zašto jih pri tom pripomažu njihova nebrojna infinitiva na ar. ег, ir, sa-mostavna na ad, pristavna na al kao i participia na ada i ado, kao i na ida i ido i. t. d. — Eto primera španjolske romance s mužkim priglaskom:
Rosa fresca, rosa fresca,
Tan garrida y con amor!
Quando y’os tuvo en mis braços,
INo os sabia servir no,
Y	agora que os serviria,
No os puedo yo aver no. —
Vues tra fue la culpa, amigo,
Vuestra fue, que mia no,
Embiastes mi una carta —
Con un vuestro servidor,
Y	en lugar de recaudar,
El dixera otra razon,
Que erades casado, amigo,
Alla en tierras de L eon ,
Que teneis muger hermosa E hijos corno una flor. —•
Quien os lo dixo, seîiora,
No os dixera verdad no, •
Que yo nunca entre en Gastilla,
^•чТ 133
Ni alla cn tierras de Leon,
Sino quando era p e quello,
Que no sabia de amo/*.
Početak romance sa ženskim priglaskom:
A fuera, a fuera Rodrigo,
El sobervio castellano!
Acordar se te devria De amici tiempo y a passa do,
Quando fuistc cavallero En el aitar de Santiago,
Quando el rey fue tu padrino,
Tu Rodrigo el ahijado *
Mi padre te dio las armas,
Mi madre te dio el ca y allo,
Yo te calce las espuelas,
Poi que fuesses mas honrrado,
Que pense casar contigo 5 No lo quiso mi pecado,
Gasaste con Ximena Gomez Hija del conde Locano, i. t. d.
I Nèmaèki su pesnici u novia vremena počeli upotrebljavati assonance u svojih nekojih pesmah, najpače : Uhland, Herder, Riickert i. dr. Najbolje jih je upotrebio Uhland. Nu ipak se nedadu s onom razkošju i Jaganostju citati kao što se čitaju Španjolski. Najpače glase ženske nemačke assonance čamno i težkoglasno poradi onoga e koje se bez prestanka u drugoj slovci povratjati mora. Kako prevode pritom i pohvaljeni nekoji Nemci romance Španjolske, uklanjajuć se onog e, — eto ti primera:
Mohrenkönige in Kastilien Ziehen ein mit grossen Siegspomp,
£>*<£ 134 D0^
Fünf der Mohrenkönige kommen,
Führen mit sich vieles Kriegsvolk.
Zogen «licht vorbei an Burgos Und nach Montesdoca hin schon,
Sie beliefen Belforado
Bald darauf auch San Domingo.
Drauf Naiera nebst Logroiio ,
Wo ihr Schrott und Feuer nichts schont.
(Adalbert Keller.)
I tako dalje se vuče s tom okretnostju pêsma tja do kraja —
Nu mnogo je spozobnii, za ovu vàrstu metrike nas slavjanski jezik.; *) a to (scenirn) izmedju sviuh glavnih europejskih jezikali uz španjolskog i talianskog najvàrstnii; — a izmedju slavjanskili nada svima opet nas ilirski, koi punoćom svojih mnogobrojnih a, o , u, ostale nadkriljuje, k čemu pripomaže još prednost, sto se kod nas slovke samo broje. Nu dosada se jostcr izvan Krajnsko ga pesnika Dr. Presherna nitko nije prihvatio toga načina. Njegove lepe romance s priglasci naći ćaš u III. i IV. svezku Krajnske Zlibelize.
Junak Ilranilović biaše jedan izmedju najgla-sovitiih Četnikah Senjskih, oci kojeg je i samo ime bilo nekada trepet bulah, a sada se još u mnogih nebrojenih hajdučkih pesmah spominja, i s uz-hitjcnjcm njegova slava peva.
Posle kako su Turci osvojili Sàrbsku i Bosnu,
*) I u narod njih naših pesmah možeš trago vah pčsmam s assonancami nači (glodaj Vukove Srpske narod, pèsme TU Beču 1841] broj 90, 117, 120, 293 itd.)
prelaziše mnoge (osobito plemićke) porodice u po-bližnje Austriske pokrajine , naime u Hàrvatsku i Krajnsku, silu svojih podajnikah sa sobom vodeći. Od ono doba imade u Hàrvatskoj Keglevićah, Je-laćićah, Krismanićah, Stojanovićah, Šimunčićah, Krajaćičah, Radićevićah i drugih ; u Krajnskoj pako Blagajah, Tomašovićah, Tomašićah, Jugovičah i drugi. — Jedan je sada gosp. Jugovič (Jugowitz) u Koruškoj Kreiskommissaire Bèlaèkoga kolara.

žs°€ 136 2>«£ï
Nekoliko manje poznatih rëcih.
-»C® >*-
-Alaj- barjak — barjak ćitaTe yojske, die Heerfah-ne, vexillum.
U desnoj mu ruci kopje bojno A u lëvoj alajbarjak zlatan.
Ala kerim! »Bog je velik!« Kažu Turci kad se sta neobičajna, velika slući, sto oni ili željno očekuju, ili nemogu da razumedu.
Alem., dragi kamen (Diamant?)
Na jabuci alem kamen dragi,
Pri kojem se vidi večerati Nasred noći kano nasred dana.
Balčak, onaj kraj u sablje , gde se rukom darži. Sabel griff, Säbelheft, Degengefäss.
Kàrvava mu sablja do balčaka A desnica ruka do ramena.
Beden, ili bedem, Bastei, Ringmauern.
Blazan, pomaman, lud.
Bula. Turkinja (žena ili dëvojka).
Caršija, piac, tärgoviste, der Marktplatz.
Ćitajj, tursko sveto pismo alkuran.
Davori, (interj.) np. Davori Božo davori! skuhat ću ja tebi poparu.
Djulistan, vàrtalj gde same ruže rastu, der Rosengarten.
Zakopa ga majka u hostanu U hostanu cvètnu djulistanu.
Esapili, računali.
G àrie, (pom anj žitelj n o od gàrlice).
Gàrlica je proso brala 5 K njoj dohodi drugo gàrle:
Daj mi, gàrle, jedno zàrno....
Gnjev, Sàrdjba, ljutitost.
Gomila, grobište, Grabhügel r. i. p. mogyïa.
Hlapac, momak5 Poljski chlopiec, Bursche, ovdë Page sto sadašnji poljski giermek.
Hora, vrëme, u koi običavaju kalugjeri ili kolu-driee svoje molitve ukupno na sliodah (Chor) čatiti.
Hum, okruglo bardo , Kogel. — Nćkoji od nase bratje Sàrbaljali pišu holm 5 nu to je bas proti duhu našeg južnoslavjanskog jezika, pa se pisat nemože kao što se ne piše polni, dolini mesto puni, duini.
Kàrci, kàrcevina, mesto preobratjeno u l^olje, gde je bila prije šuma ili šikara.
Kaurka ili Kaurkinja. Tako zovu Turci naše žene.
Kosci, gledaj stranu, i 19.
Lada, Božica ljubavi (Gledaj Djulabie str. 133.) Leljo, Božić ljubavi (Gledaj Djulabie str. 131.)
Lès. 1. šuma, lug 2. dàrvo u obće. 3. raka.
Loiište , mesto gde se lezi, àrdjava postelja, kao što je u ubogih.
Luna, mesec. Upotrebljava se po čitavoj Kfajn-skoj pa i u jednoj strani slovenskoga uželeznoj gradomedji Ugarske. Ta se reč već može u najstariih rukopisih càrkvenoslovenskih naći.
Mecta, fantazia.
£>< 138
More! Medjumetak, k oj se nedade upravo i točno u drugi koi jezik prevesti. More! kaže obično starii mladjemu, gospodar sluzi, Turčin Kaurinu, i. t. d.
Mostar, varos u južnoj Bosni.
Naju, rodit, dvobr. Mèsto toga se sada obično kaže nas dviuh. INu je naju još običajno i po Bugarskoj i po Čitavoj gornjoj Ilirii.
Perun, Bog groma (Gledaj Djulabie str. 150.)
Podstênje, kod naše bratje u Stajeru ono mesto izpred kuće, koje uprav uz sterni, koliko streha dosegne, za tri četiri paoca više od ostale zemlje stoji, te se osobitem pomnjom čisti. Ako je na način hodnice po staroslov. načinu obijeno, zove se ganjg, u dolnjoj Ilirii trèni, Porticus.
Prije, prijane, prijatelju: Freund, Bruder.
Pustahija, razbojnik.
Šaraj, ona strana stanja , gde Turci čuvaju svoje bide. Kod bogatiih šaraj čini za se stanje.
Spas, spasitelj, kàrst, križ.
Starešina, u občini muževi, koji zaključuju i sude, kod svadbe u gornjoj Ilirii venčani kum (Gledaj stran. 120.)
Ves, selo.
Varò, karčag, Krug (od vàrtjeti? ili od urceo?)
Zadušbina, ono, što čovek čini za spasenje duše svoje, ili sagradi càrkvu ili manastir, kao što činiše negda cari i kralji pradedovah naših* ili nahrani gladna, preodjene gola, napoji žedna, koju zadušbinu svaki i najmanji učiniti može. Pàrvu babo zagradio càrkvu Krasnu slavnu sebi zadušbinu... •
Živica, živi plot, Zaunhecke.
^>•4. 139
rKKöPIiATMICÄ 1 РКИЈЗВНСМШС*.
£^0 @ 0<=з
IT II o u* v a t s lt o j.
(-P. rc.) gospoda:
Akšamovič Josip, sluš. bogoslov. III. g. u Zagr. Augustin Juraj, gradjanin i lèkar u Zagrebu. Babic Franjo, muđroljubja II. g. sluš. u Zagrebu. Babić Tito, vlastelin i fiškal varai. Varažd. Babukić Vekoslav, advokat i tajnik sl. cit. Zagr. Bach Josip, varhovni učitelj, u sl. H. granici. Bakšaj Skender, jurat iz Zagorja.
Bar a bas Vekoslav, kapelan u Koprivnici.
Barac Eugenio, jurat iz Varaždina.
Baraga Antun, slus. mudr. II. g. u Zagrebu. Bari s e c Josip, kapelan u Samoboru.
Bartol o vic Ivan, slus. mudr. II. g. u Zagrebu. Bel as Pavao, slus. bog. IV. g. u Zagrebu. Belošič Včnceslav, kap. u Bistrici.
Berke Augustin, kap. u Križevcih.
Berkič Ivan, slus. bog. I. g. u Zagrebu.
Bištan Julio, slus. pravah u Zagrebu.
Bogovič Mirko, 2 exemplara.
Bolkov a c Jakov, c. k. lajtnant iz H. granice.
Br igle vie Janko, slus. mudr. II. g. u Zagrebu. Brooz Mavro, kapelan u Pregradju.
Bunjevac Ivan, bilježnik slavne varm. Zagreb.
Car Stèpan, advokat i odgojitelj gosp. Demeterfyih. Cerovac Franjo, sluš. mudr. I. god. u Zagrebu. Čačkovič Josip de Verhovina, zač. sudac sl. v. Z. Čačkovička Ivana, rodj. comtesse de Schmideg. Čavlovič Pavo, sluš. mudr. II. g. u sem. Zagr. Č egei j Janko de Lapuh, vel. sudac sl. v. Varažd. Čer ni Andria, Zagr. narodni kavandžia.
Čitaonica mladeži ilirske u g. k. semeništu Zagreb. Debeljak Jozip, kapelan u Miliovljanah. Demeter Dmitrij, Dr. lekarstva u Zagrebu. Demeterfy Dragutin.
D eme te rfy Milan.
Diko vić Dragutin, zakletnik banskoga stola. Dolovcak Ivan, advokat.
Doma Mio, sluš. mudroljubja I. g. u Zagrebu. Drašković grof Janko Trakoštanski, c. k. komornik itd. prëdsëdnik sl. dr. čitaonice il. Zagr. Drobe ec Franjo, sluš. bog. II. g. u Zagrebu. Dvorak Mavro, učenik IV. gimn. škole u Zagr. Egersdorfer Alexander, sluš. bog. II. g. u Zagr. Filić Jakob, sluš. bog. III. g. u Zagrebu.
Fink Eduard, sluš. bog. III. g. u Zagrebu.
Foln e go vic Nikola, sluš. mudr. I. g. u Zagr. Fr a n cul Franjo, sluš. bog. IV. g. u Zagrebu. Frigan Včkoslav, advokat i prisëdnik sud. stola. Fuks Vatroslav, sluš. pravah u Zagrebu.
G ala c Dragutin, sluš. inudrol. II. g. u Zagrebu. Gjurkovečki Franjo, kapelan u Krapini.
Gor set a Nikola, slušalac pesničtva u Zagrebu. Grabar Mirko, kapelan u Miholcu. Gvozdanovič Janko, advokat u Karlovcu.
G v o z d an o v i ć Tomo, c. k. kapetan-auditor u Z. Hadrović Miroslav, sluš. bog. I. g. u Zagrebu. Hajko Miho, sluš. bog. III. g. u Zagrebu.
Hala (ly Jovan, provisor.
Har am in a Milutin, sluš. bog. Г. g. u Zagrebu. Hatz Pavo mladji, tàrgovac u Zagrebu. Haukovec Stépan, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. H auli ček Nikola, sluš. bog. II. g. u Zagrebu. Ha vaie Stépan, župnik u Zaboku.
H o lj a c Antun, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Horvat Antun, advokat u Zagrebu.
Horvat Nikola, sluš. mudr. II. g. u. Zagrebu. Hranilo vic Ilia, sluš. pesničtva u Zagrebu.
IIić Luka, sluš. bog. II. g. u Zagrebu, Jakopović Gavro, zakletnik banskoga stola. Jakševac Stëpan, sluš. bog. II. g. u Zagrebu. Gdč. Jarncvićeva Boguila, dom. iz Karlovca. Jarnevićeva Dragoila, dom. i spisateljica iz Karl. G. Jarn evie Josip, sluš. bog. III. g. u Zagrebu. Jelačič Kazimir de Buzin, jurat.
Jelačič Vladislav de Buzin, jurat.
Ju ra nié Ferdinand, c. k. kapetan iz H. granice. K aro ly Ljudevit, sudac sl. varm. Zagrebačke. Kasun Dragutin, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. Kesterzanek Franjo, vàrh. harmicar u Senju. Kirchl edin er Vuri, kapelan u Ivancu.
Kis Ladislav, sluš. bog. IV. g. u Zagrebu. Knežič Kajetan, c. k. major i upravit. C. L.ceste. Knjižnica narodna mladeži duhovne u sem. Zagr. Gdč. Kokanovičeva Maria, domor. izKarlovca. G. Kooci Augustin, sluš. bog. III. g. u Zagrebu. Kostelec Nikola, sluš. bog. I, g. u Zagrebu. Kovačevič Ivan, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Kovačevič Juraj, vàrhovni učitelj.
Kralj Alexander, advokat i prisèdnik sud. st. Kraljevič Pavo, učitelj Pleternički.
Kres tič Nikola, sluš. mudr. II. g. u. Zagrebu.
142 !)o^
Krieger Antun, sluš. mu Jr. II. g. u Zagrebu, Gdč. Kriege rova Eugenia, domorodka iz Zagr. Kriegerova Jozefina, domorodka, iz Zagreba. Krizmanićeva Pauna, domorodka, iz bistrice. G. Krizmanic Ivan, opat i župnik Bistricki. Križanič Ognjeslav- kapelan u Klošter-Ivanicu. Kršnjavi Jozip, slus. bog. I. g. u Zagrebu. Kukuljević Antun de Sacci, vàrh. skolski ravnit. Kuku lj evie Ivan Sakcinski, c. k. lajtnant.
Kus e c Pavo, župnik u Ivancu Kušlan d baron Dragutin Zablatski 2 ex.
L a hon j ek Stëpan, slus. mudr. II. g. u Zagrebu. L aie Step an, slus. bog. II. g. u Zagrebu. Latkovié Stëpan, slus. bog. II. g. u Zagrebu,
Lepšek Janko, slus mudr. II. g. u Zagrebu.
L e uš tek Tomo, slus. bog. II. g. u Zagrebu. Malic Kosta, Fourier u sl. H. granici.
Malin Naum, pravnik.
M ar e tic Ognjoslav, slus. bog. II. g. u Zagrebu. Markovič Mio, slus. mudr. I. g. u Zagrebu. Maš ek Ivan, slus. mudr. I. g. u Zagrebu.
Ma ta cić Dragutin, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. Matic Miroslav, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. Matkovič Stčpko, kapelan u Berdovcu.
Mesič Jozip, sluš. bog. II. g. u Zagrebu.
Mik elini Ferdinand, sluš. bog. II. g. u Zagrebu. Mikić Gjuro, sluš. bog. III. g. u Zagrebu.
Mi ko vic Ivan, kapelan u Konobi.
Miku li e Jozin, advokat u Zagrebu, 2 ex.
Miler Jozip, Kapelan u Konobi.
Miloševič, c. k. lajtnant u sl. H. granici. Mračio Bernardo, kapelan u Čazmi.
Mrak Maximilian, protokolista st. duh. 2 ex. Mraović Alexander, Dr. lek. i fisik. var. Zagr.
Ss>°<[ 143
Mraović Vasilij gradj. Zagrebački, 2 ex.
Mraz o vic Mato, sluš. blagorëcja u Zagrebu.
N è m àie Antun, ađvok. i sudac sl. varm. Križev. Nikolič Vasilij, jurat u Zagrebu.
Gdć. P a p i é e v a Kàrstina, tlom. i lj. il. lit. uZagr. G. Pavice Mato, kapelan u Pregib.
P etter Dragutin, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Pihler Ljudevit, pravnik I. g. u Zagrebu.
Gj. Pisačićka Ljubica rodj. Kukuljevićeva.
G. Pogledi ć Dragutin, advokat u Zagrebu. Poljak Gašpar, slus. mudr. II. g. u Zagrebu. Popovič Anastas, tàrgovac Zagrebački.
Požeg Franjo, slus. bog. I. g. u Zagrebu.
Ra do čaj Franjo, slus. bog. IV. g. u Zagrebu. Ra kovač Dragutin, advokat i spisatelj u Zagr. Rako vac Lauš, Dr. lékarstva u Zagrebu.
Ra stić Danilo, c. k. oberstlajtnant iz si. H. gran. Ratković Antun, c. kr. kadet u si. H. granici. Ratković Juraj, c. kr. lajtnant u si. H. granici. Regen Franjo, slus. mudr. I. g. u Zagrebu. Resar Janko, slus. bog. I. g. u Zagrebu.
Rêves Stëpan, slus. bog. II. g. u Zagrebu. Rogan Eduard, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Rogan Stepan, župnik u Vrabcju.
Rožić Eduard, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Rum e n j ak Jakov, odg. ml. gosp. Gabr. Stauduareve. Sabljar Antun, c. kr. kapetan u Križevcih. Sabljar Mibail, c. kr. major u Zagrebu. Sekanović Vèkoslav, sluš. bog. IV. g. u Zagr. Seljan Dragutin, prefekt u pl. konv. i spis. ilirski. Sèrba nié Jozip, bilježnik občine Kraljevecke. Simonie piem. (Baltasar), c. k. generalmajor i vitez c. rusk. reda sve. Ane 2, vèrste.
Smentì rova c Jozip, advokat u Karlovcu.
^°d 144
Sob eie Mio, sluš. bog. II. g. u Zagrebu.
Sta nòie Vekoslav, sluš. mudr. II. g. u Zagr. Stivalić Kàrsto, kap. kod sv. Trojstva u sl. H. gr. Stiva lic Mio, sluš. bog. II. g. u Zagrebu.
Sa udor Mirko Gjalski, vlastelin Horvatski.
Saj a to vic Mihail, c. kr. lajtnant u sl. H. gran. Šavor Jozip, sluš. bog. III. g. u Zagrebu.
Ši mago vi e Franjo, sluš. bog. IV. g. u Zagrebu. Škarec Škender, starešina magistr. Zagreb, itd. Skalar Mio, sluš. bog. I. g. u Zagrebu.
Škrab al Kamilo, sluš. bog. I. g. u Zagrebu. Skrinj arie Jozip, sluš. blagorecja u Zagrebu. Šoštarič Dragutin, advokat u Zagrebu.
Štabek Mihail, kapelan u Orehovcu.
Sta udu ar Antun, aktuar kr. arkiva u Zagrebu. Štauduar Vekoslav, sudac sl. varm. Zagrebačke. Oj. Štauduarka Drag. rod j. Krizmaničeva.
Ode. Š t a u d u a r e v a Gabriela, domorodka.
Striga Belan, pravnik I. g. u Zagrebu.
Šup li k a Jozip, kap. u Koprivnici.
Suš kovic Jozip, prefekt u bisk. Z. sirotištu.
Šu tej Franjo, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu.
Sva gel Dragutin, zakletnik banskoga stola. Svagel Ljudevit, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu.
Š va j cer Nikola, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. Tkalčič Stepan, gradjanin i postolar u Zagrebu. T olj a n Mato, član nar. ilirskog teatra u Zagr. Tumpić Mirko, kapelan u Bistrici.
Uh e rni k Andria, sluš. bog. I. g. u Zagrebu. Užarevič Jakov, Dr. lek. u Zagrebu.
V aliter Dragutin, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Va k an o vic Antun, fiškal sl. varm. Zagr. 3 ex. Valetič Janko, sluš. bog. III. g. u Zagrebu. Varga Franjo, kapelan u Križevcih.
Veber Adolfo, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. Verbančič Ivan. slus. bog. I. g. u Zagrebu. Verbančič Slavoljub, slus. bog. II. g. u Zagr. Vèrb an e c Blaž, kap. u Cvètlini.
Vernak Ognjoslav, slus. mudr. II. g. u Zagrebu. Vitković Josip, slus. bog. II. g. u Zagrebu.
Vranicz any pl. Juraj, tàrgovac u Senju.
V r a n i c z a n y pl. Nikola, vlastelin 3 ex. Vukmanić Ivo, sluš. pesničtva u Zagrebu.
Vu botino vic Ljud., vel. sudac sl. varm Križev. Vukovič Stëpko, kap. kod sv. Jalžb. u Suh. dolu. Vulakovič Adolfo, sluš. bog. II. g. u Zagrebu. Zen ge val Franjo, nadvornik nj. exc. bisk. Zagreb. Gdč. Z1 at a rovié e va Milica, domor, u Zagr.
G. Z 1 a t a r o v i ć Robert, advokat u Zagrebu. Zubanović Petar, sluš. mudr. I. g. u Zagrebu. Žerjavic Ferdinand, advokat u Zagrebu. 2 ex. Zigrović Ferdinand, sluš. mudr. II. g. u Zagr. Zu vic Vekoslav, kapelan u Remetincih.
Žužel Franjo, sluš. bog. IV. g. u Zagrebu. 2 ex.
U Slavonskoj.
(P. n.) gospoda:
Berki ć Tadia, c. kr. kapetan u Mitroviči.
Bertič Vatroslav, c. kr. kadet u Oseku.
Bigga Stojko, c. k. oberlajtnant u Petrovaradinu. Dautovič Franjo, c. k. kapet. u Novoj Gradiški. D e limanic Ivan, vlastelin Orahovički,
Fergič Franjo, župnik Brestovaòki.
F ili ć Matia, župnik Feričanački.
Goltlibovič Pavò, žup. i starešina Valpovački. Ha la vanj a I., c. kr. lajtnant u Oseku. Kovačevič Valentin, kapelan Lipovljanski.
Maurovič Jos.,vicearkid.Nasički i žup.Orahovički. Mihailovič Gavrilo, a<lmin. manastira Jazackog. Mikšić Xaver, prof. u Oseku.
Mohl Franjo, adv. i prisèd. si. varm. Verovitićke. P avić Ant., Dr. lek., fisikus i prisèd. si. var. Požežke. Požežanac Antun, kapelan u Svesvetih. Šimatovič Ivan, c. k. oberlajt. u Petrovarađinu. Sirovec Franjo, kapelan Orahovièki. Stankovič Janko, Dr. m. i prof, u Diakovaru. To nò evie Stèpan, tàrgovac u Zemunu.
U zarevic Juraj, bilježnik Orahovaèki.
Užarević Matia, nadziratelj svilane u Iregu. Vahter Franjo, gradjanin Osecki.
Vrane3 i ć Mibail, špoljar u Iregu.
Zaborski Boislav, odgojit dèce pl. obiteljih Mla-denovićeve i Rogulićeve u Iregu.
U D a 1 ш a c i i.
(P. n.') gospoda :
Barič I., učitelj u Sinju.
Curlič Atanasij, jeromonab i učitelj u Šibeniku. Gvozdanović Danilo, c. k. sud. aktuar u Zadru. Ivičević Stèpan iz Makarske.
Kaznačić Antun, adv. i spis. ilir. u Dubrovniku. Martinec Ignacia, c. kr. kapetan u Zadru. Milkovič Partenio, župnik u Iinockomu. Nikolajevič Juraj, župnik ist. càr. u Dubrovniku. Petranovič Božidar, Dr.pr.i c.k. čin.ulmockomu. Popovič Arsenio, deput. od zdrav, u Imockomu. Roči Antun, spisatelj u Dubrovniku.
Stazič Andria, učitelj u Splètu.
Gj. Vid o vička Ana, spisateljica ilirska u Šibeniku. G, Vučkovič Luka, župnik r. k. u Solinu.
Ésk<[ 147
U U g- à r s k o j«
(jP. n.) gospoda :
G o rira Miho, profesor u Vàrbasu.
G o 1 e š Nik., žup. i arkidiak. g. k. càrk. u Novomsadu. Hadžič Jovan, Dr. pravah, starešina i direktor sàrbske gimnasie u Novomsadu.
Hesky Antun, bogoslovac biskupie Senjske na Peštanskom sveučilištu.
H urban Miloslav, izdatelj českosl. almanaka JVitra, Jo ano vić Petar, Dr. mudrolj. i adv. u N. Sadu. Kauliczy Damjan, advokat Novosadski.
Koič Alexander, Novosadskoga magistrata pisar. Kollar Jan, ev. župn. Peštanski, spisat. Česko-sl. Kos tič Alexander, advokat Novosadski. Kuzmanovič Dimitrij, advokat Novosadski. Laušin Toma, var. Novosadske urbarius. Lazarovič Lazar, advokat Novosadski.
Lust Franjo, lèkar Novosadski.
Mihailovič Petar u Novomsadu.
Nešković Petar, advokat Novosadski.
Obra do v ič Vasilij, advokat Novosadski.
P alk o vi č Juraj, prof. slov. jezika u Bretislavu. Panič Jovan, gospodarnik u Novomsadu. Petrovič Andrij, advokat Novosadski.
Petrovič Ivan, advokat Novosadski.
Polzović Gavrilo, advokat Novosadski. Popovič Miloš, slušalac pravah u Kečkemetu.
II oh on j Jan, evang. propovëdnik u Gložanih. Sekulič, Gàrgur, Dr. lesarstva u N. Sadu.
Staič Mio, Novosadskog magistrata pisar.
Staič Stëpan, zdraviteljstva pomočnik u N. Sadu. Stamatović Pavao, župn. Segedinski i spis. sàrb. Safarjk Jan, Dr. lëkarstva u N. Sadu.
Skultety Horislaw, českosl, spisat, u Bretislavu. Štur Ljudevit, nam. prof. českosl. jez. u Bretislavu. Teo d oro vic Jovan mag. veteramje u N. Sadu. Užarević Luka, slus. mudroljub. I, g. u Pečuhu. Užarević Yatroslav, sluš. bogosl. II. g. u Pečuhu. Wrchowski Boleslawjn, advokat u Pesti.
11 Štajerskoj.
(P. n.) gospoda :
Breznik J., župnik kod sv. Jakoba u Soboti.
D a in k o Petar, župnik i dekan Velikonedčljski. Deutscher Juraj, župnik Sveto-lNikolajski. Dominkus Andria, uprav, grada Sekavskoga 3 ex. D ra go s evie Mihael, župnik Sveto-Stepanski. Drobnič Josip, kapelan Rogatela.
Fuchs Antun, najemnik grada Zusemskoga. Gottweiss Josip, Dr.prav. najem, grada Pranečk. Herzog Josip, upravitelj grada Početartčkog. Klajžer Ivan, kapelan u Ptuju.
Kočevar Stčpko, Dr. lečiteljstva i fisikus Po-četartski 6 ex.
Košar Jakob, kapelan u Maria-Trostu. 3 ex. Krempel Antun, župnik Malonedčljski.
Kvas Koloman, prof. slov. jezika u Gradcu. Macun Ivan, slušalac pravah u Gradcu. Matjašič Juraj kapelan u Lempachu 2 ex. Mohorič Ivan, zemaljski gospodar u Ilovcih.
Pirsch Franjo, kapelan u Slov, Gradcu. Sdouschegg Andria, župnik Ranski.
Muršec Josip, misnik i odgojitelj u Gradcu. 3Nagy Antun, činovnik gradštine Podčetartčke Orožen Valentin, kapelan Poliičanski.
Simonie L, kapelan Malonedèljski.
Strali L, pravnik na sveucil. Gradackom. Šparovec Vèkosl., pravnik na sveue. Gradackom. Vaupotič Antun, kapelan u Leskovcu.
Vogrin Lovro, Dr. bogoslovja i adjunkt bogoslovnih školali u Gradcu.
Vuk Anton, župnik kod sv. Petra u Medvedjem dolu. 2 ex.
Z aff Gjuro, kapelan u Frauheimu.
Zuža Antun, župnik i dek. u Slov. Bistrici. 3 ex.
ЖГ H o r u š k oj.
(P. n.) gospoda:
Jarnik Urban, župnik u Moosburgu.
Korošec Ivan, bogoslovac III. god. u Cèlovcu. Lesjak J., kapelan Pod Kloštrom.
Leskošek Ivan, bog. IV. g. u Cèlovcu.
Mayr Matia, kapelan u Rožju.
Trabant Otto, bogosl. I. g. u Cèlovcu.
Ulaga Jozip, bogosl. III. g. u Cèlovcu.
Zorcić Jozip, bogosl. I. g. u Cèlovcu.
U lirajnskoj.
(P. n.') gospoda:
C velie Lan, sluš. bog. III. g. u Ljubljani. Dolenc Luka, sluš. bog. IV. g. u Ljubljani. Dužan Jaromir, sluš. bog. IV. g. u Ljubljani.
I leni ć J., župnik u Strugu.
Jeran Luka. sluš. mudroljubja I. g. u Ljubljani. Jerovšek Lovro, sluš. mudr. I. g. u Ljubljani. Kastelic Miho, bibliotekar lyceja Ljubljanskoga. Kobe Gjuro, kapelan u Kosilu.
150 >«a
Kosir J. kapelan u Krajnu.
Krasna Jakob, sluš. bog. IV. g. u Ljubljani. Lampe Antun, sluš. bog. IV. g. u Ljubljani.
P. J. u Ljubljani.
Pinter Lovro, slus. bog. IV. g. u Ljubljani. Pirnat Andria, slus. mudr. I. g. u Ljubljani. Potočnik Ivan, slus. bog. IV. g. u Ljubljani. Prene Davorin, slus. bog. I g. u Ljubljani. Prešern Franjo, Dr. pravah spisatelj u Ljublj. Prešern J., zemaljski gospodar u Bledu.
Puhar Matia, sluš. bog. IL g. u Ljubljani. Rupnik Simo, sluš. mudr. I. g. u Ljubljani. Rudež Jozip, vlastelin Ribnicki.
St riter Ivan, sluš. mudr. II. g. u Ljubljani. Toma J., vlastnik gvozdane u Radolci.
Zio Nikola, sluš. krasnorečja u Ljubljani.
Žakelj, Antun, sluš. bog. III. g. u Ljubljani.
Z ernia Jozip župnik kod sv. Ambrozia, spisatelj.
U T à r s t ii.
(P. /г.) gospoda:
Kladnik J., lëcitelj.
Rukavina Ilia Ljubacki, c. kr. oberlajtnant. Rušnjov Antun, predsednik mag. od zdravlja. Gj. Rušnjova Sofìa rodj. Zinićeva.
G. Stojkovič Andria.
Vladisavljević Dimitria, učitelj.
U Mletačkoj.
(P. n.') gospoda :
Bergler Franjo, c. kr. kadet u Trebižu (Treviso). But olo Dinko, agente comun. del Vale di Resia. B utolo Odoriko, župnik Rezianski.
Galizia Francesco, kapelan Rezianski.
£>o(£ 151
U Ilecu.
{P. n.) gospoda :
Fabek Jozip, Dr. lëkarstva itd.
Mas ek Ivan, sluš. lëkarstva II. god.
Miklošič Fr. VI. Dr. mudroljubja i pravah Zlatarović Jozip, c. kr. savČtnik, Dr. i professor lëkarstva na c. k. Jozefinskoj akademii u Beòti.
U Češkoj«
(1°. n.') gospoda :
Čelakowski Fr. L ad. spisatelj òeski.
H a n k a W acia w, bibliotekar nar. òcsk. mus eum a. Stanëk Waclaw, Dr. i prof, lëkarstva Safarjk P. J., Dr. m. i čuvar kr. òeske biblioteke. Winarjcki Karel, župnik Kowenski.
IT O a 1 i c i i.
(.Pn.) gospoda:
Bçtkowski Nikodem, Dr. lëkarstva. Krudowski Antun, Dr. pravah.
U S à r b s k oj.
(P. /г.) gospodin
Vo zarevic Gligorij, kn. srbski knjigoprodavac u Biogradu 10 ex.
U 11 o s u i«
Gospodin
Kuna Filip, klerik diecese Bosanske.
e>c€ 152
U Ruskoj*
(P. n.') gospoda :
Bodjanski Jozip Maximo vic, profesor slav. 'jezika i literature na sveučilištu Moskovskom.
Preis s Petar Ivanovič, prof. slav. jezika i literature na sveučilištu Pctrogradskom. 2 ex.
Sreznjevski Izmail Ivanovič, prof. slav. jezika i literat, na sveučilištu Harkovskom. 3 ex.
Docnie poslani*
(P. /z.) gospoda :
Berkič Mato, tàrgovac u Sisku.
Caie Janko, tàrgovac u Sisku.
E. Max. W ernie od Maloga Turnja, sl. m. II. g. u Z. Ferie Franjo, jurat u Zagrebu.
Herceg Dragutin, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Iliaševič Stepan, duh. bisk. stola bilježnik u Z. Jakši č Danil, tàrgovac u Zagrebu.
Juda Mato, tàrgovac u Sisku.
Klemen Mihail, kanonik stolne càrkve u Zagr. Kosti č Gjuro, sluš. pravah u Pešti.
Lovrič Franjo, tàrgovac u Sisku.
Ma ti a š evie Franjo, kap. stolne càrkve i nam. bilježnik duh. stola.
Matošič Adolfo, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Nikolič Konstantin, mladi domorodac u Zagr. Pibrouc Janko, tàrgovac u Sisku.
Poturici č Miloš, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu. Šestič Mihail, tàrgovac u Sisku.
Španič Ljud., duh. Zagr. bisk. stola kancelista. Tčrnski Ivan, c.kr. gran. čin. u Petrinji.
Tkalac Ivan, sluš. mudr. II. g. u Zagrebu.
6K M