KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA 7A ZAŠTITU
Klasa 8.1 (2)
INDUSTKISKE SVOiINE
Izdan 1 Marta 1932
PATENTNI SPSS BR. 8665
Littmann Leo, direktor van službe, Munchen, Nemačka.
Postupak i naprava za provetravanje silosa naročilo silosa za žitarica,
Prijava od 29 novembra 1930.	Važi od 1 meja 1931.
Pronelazak se odnosi na postupak i naprava za provetravanje silosa za žitarice po delimičnim zonama. Sve poznate naprave za provelravi nje silosa podudaraju se u torne, šlo se kroz čeliju sa žitaricama jedanput provede konstantna vazdušna struja. Naprotiv o vaj pronalazak počiva na zamisli, da se stub žitarica, koji je sme-sten u čcliji, ne provetrava samo jedanput sa konstantnem vazdušnom slrujom, več da se upolrebi postupak periodičnog i ntiz-meničnog provetravanja zona, čiji zbir obu-hvata celokupnu sadržinu silosa.
Provetravanje stuba žitarica prema pro-nalasku ne mora se vršiti odjednom po celom preseku čelije, več se može vršiti i vertikalno na presek čelije se protežučim zonama, a ove zone provetravaju se periodično naizmenično. Ove periodično naizme-nično provetravane zone dopunjavaju se medusobno tako, da se kao rezultat dobija provetravanje celog stuba žitarica.
Prema ovom pronalasku može se raspo-detjivanje stuba žitarica, koji ispunjava presek čelije, izvršiti i na taj način, da se izvrši ne samo gornje več i donje ograni-čenje zona celokupnog stuba žitarica, tako da se i ove zone za sebe rnogu provetra-vati, jedna za drugom. Na protiv, do sada je bilo samo poznalo provetravanje čelije silosa sa ograničenom visinom, na taj način, da dno silosa obrazuje donju granicu provetravanja, a gornja granica je promen-ljiva, več prema punjenju čelije. Pri lome se, u slučaju niške gornje granice, može
donji de čelije smatrati kao mala zona te čelije, k oj a se može sama za sebe pro-vetravati sa sr zmerno večini intenzitetam, ali gornji deo čelije ne može se isto tako sam za sebe provetravali, jer za provetravanje ostaje donja granica konstantna. Dakie u koliko je gornja granica više postavljena, tim slabije je provetravanje celokupne količine žitarica, k oj a se ima pro-vetrati. Ali, kad se, kao kod ovog prona-laska može raspodela stuba žitarica izvršiti na pojedinačne višinske zone tako, da i donje ograničenje takvih zona, dakie ne samo gornje, može bili podešavano za naizmenično provetravanje, onda je, i za gornje delove stuba žitarica moguče sražmer-no intenživnije provetravanje, pošto se ovi delovi mogu posebno provetravali, a ovak-ve zone stuba žitarica mogu docnije biti jedna za drugom provetravane takode periodično naizmenično,
Preimučstva pronalaska su sledeča: ekonomski povoljna konstrukcija silosa, jer se čelije mogu izvesti od punih i glatkih zidova; provetravanje, koje se proteže bez iz-nimke na svaki deo stuba žitarica, a da pri torne ne ostaju mrtvi prostori; srazmerno veči intenzitet provetravanja usled provetravanja stuba žitarica po zonama; osim toga mogučnost da se intenzitet provelra-venja pojača prema potrebi time, šlo se u mesto vertikalnih delova cele višine stuba žitarica mogu obuhvatiti samo vertikalne zone pojedinih slojeva žitarica, koji se mogu proizvoljno ograničiti ne samo dole več
Din. 20.
i gore, a u danom slučaju mogu se te zone provetravati jedna za drugom.
Za izvodenje ovog postupka upotrebljava se kao naprave, sretstva, koja su sama po sebi poznala, ali koja se primenjuju u no-voj kombinaciji i izvodenju, podešenom za izvodenje ovog poslupka. Tako se u čeli je silosa postavljajo več poznata sa diznama snabdevena verlikalna šuplja tela u kojima se naluzi jedan pomtrljivi klip. Ova vertikalna šuplja tela snabdevena su u smislu ovog pronalaska sa po jednim donjim i sa po jednim gornjim regulišučim organom, a svako telo za sebe ima naročiti priključek na jedno zajedničko mesto za privo-denje vazduha. Postajanje jednog donjeg i jednog gornjeg regulišučeg organa u svakom vertikalnom šupljem tetu omogu-čava naizmeničnu upotrebu ovih teta, i to proizvotjno iti za dovodenje iti za odvode-nje vazduha. Osim toga može se kod po-godnog uzajamnog postavljanja gornjih re-gulišučih organa, naročilo klipova u če 1 i-jama sa više vertikalnih šuplj h telo, vršiti provetravanje ograničenih zona, samih za sebe, i to ne samo zona ograničenih od dole več i zona ograničenih od gore. Intenzitet provetravanja je srazmerno tim veči u koliko manje zona je raspodeljen stub žitarica.
Klipovi prema prcnalsku imaju takvu du-žinu, koja odgovara najdužem krmanjenom putu provetravanja, koje se vrši dotičnim vertikalnim šupljim telom u horizontalnem pravem Kod kratkih klipova može vazduh najkračim putem doči neposredno oko ovo-ga opel u isto vertikalno šuplje telo, kroz koje može otiči neiskoriščen, ali ako klip ima specijtlnu napred opisanu dužinu, onda vazduh mora proči kroz predvideni put u žiiaricama. Vazdušna struja prolazi dakle usled dužine klipa najkračim putem kroz žitarice, koje se provetravaju, i to bez gu-bitka na provetravanju. Prema ovom prona-lasku može biti u čeli ji predvideno samo jedno jedino i to centralno šuplie telo, čiji je klip najmanje toliko dugačak koliko iznosi razdaljina izmedu šupljeg tela i stene čelije.
Na priloženim crtežima prikazani su radi primera oblici izvodenja naprava u smislu ovog pronalaska i to:
Sl. 1 pokazuje jedan oblik izvodenja čelije silosa u uzdužnom preseku.
Sl. 2 pokazuje drugi oblik izvodenja čelije silosa u uzdužnom preseku,
Sl. 3 pokazuje treči oblik izvodenja čelije silosa u uzdužnom preseku, a
Sl. 4-13 pokazuju poprečne preseke u pogledu odozgo, sa strelicama, koje pokazuju periodične različite faže provetravanja.
Čelija silosa u smislu ovog pronalaska može imati okrugli, kvadratni ili proizvoijni poligonalni poprečni presek. Čelija silosa ima kod oblika izvodenja prema sl. 1 na glatkinr punim stenama a tri ili više, uz stene rasporedena vertikalna šuplja tela /, snabdevena diznama u. Ako ova vertikalna šuplja tela, koja se mogu sastojati iz kamina ili vertikalnih cevi imaju veču debljinu stena, onda se dizne poslavljajo u ova šuplja tela koso na dole, u praven prema žitaricama. Ovakva verlikalna šuplja tela, ako su napravljena na pr. iz betona, mogu mestimično imali i zadebljanja ili kape, a ako su ona iz metala, onda se na pogodnim odstojanjima snabdevaju sa na-strešicama.
Svako vertikalno šuplje teio vezano je " pojedinačno na podnožju silosa, poinocu kanala m, ili pomoču spojne cevi koja na-domešta ovaj kanal, sa zajedničkim mestom k za proizvodenje vazduha, koje može biti izvedeno kao vazdušna komora ili kao kanal. Svaki kanal ili spojna cev m može se pojedinačno otvorili ili zatvorili za dovodenje vazduha, pomoču donjeg zatva-račkog organa y, koji može _ biti izveden kao razvodnik ili kao jezičak. Svako vertikalno šuplje telo ima još jedan drugi za-tvarački organ u vidu pomerljivcg klipa g. Dužina ovog klipa odgovara najdužem krmanjenom puiu provetravanja, koji se pro-teže u unuirašnlost čelije od dotičnog šup-Ijeg tela i to u horizontalnom pravcu.
Oba regulišuča organa, rasporedena u svakom vertikalnom šupljem telu čelije silosa, mogu biti tako podešav -na, da se uvek vrši ili provetravanje jedne vertikalne zone, celokupne sadržine čelije, ili uvek jedna vertikalna zona jednog proizvotjno kako gore tako dole horizontalno ograni-čenog dela stuba žitarica. Na sl. 1 predo-čeno je horizontalnim strelicama, koje pokazuju vodenje vazduha u čeliju, kako se pogodnim uzajamnim položajem dva ili više dugačkih klipova vrši provetravanje samo odredenog proizvoljnog sloja žitarica, koji je horizontalno ograničen položajem tih klipova.
U crtežima su na poprečnim presecima pokazane različite faze provetravanja, koje jedna za drugom slede periodično naizme-nično. Tako su na sl. 4 i 5 pokazane faze provetravanja u jednoj čeiiji silosa sa okruglim poprečnim presekom, kr ja je snabdevena sa tri vertikalne cevi; obe faze provetravanja tako se upolpunjuju, da se izvrši potpuno provetravanje. Na sl. 6 pokazana je čelija silosa kvadralnog oblika, sa četiri vertikalne cevi, kroz koje se vrši diagonalno vodenje vazduha. Ovo vodenje vazduha, kad se vrši kao prva faza
provetravanja, mora se upotpuniti sa vodenjem vazduha, poreci stena čelije, kao što je to pokazano na sl. 13, pri čemu moramo zamisliti da centralna cev ne po-stoji kod tog izvodenja. Za provetravanje koničnog podnožja silosa može biti u ovo-me rasporeden centralni nastavak z za provetravanje. Vertikalne cevi ili kanali gore su otvoreni i završavaju se još u unulraš-njosti samog silosa. Otvor za odvodenje o rasporeduje se na proizvoljnom mestu, na poklopcu silosa.
Sl. 7 pokazuje okruglu čeliju sa četiri vertikalne cevi, pri čemu je pokazano vodenje vazduha duž stene, a koje se upot-punjuje diagonalnim provelravanjem čelije analogo sl. 6. Sl. 8 pokazuje čeliju sa šestougaonim poprečnim presekom, a ovde pokazana faza provetravanja mora se upotpuniti analogo fazi pokazanoj u sl. 5. Provetravanje se može vršiti samo u dve faze, ali prema podešavanju regulišučih organa može se izvršiti i u tri ili više faza.
Na sl. 2 pokazan je uproščeni oblik izvodenja silosa, koji je naročite pogodan za čelije sa malim dimenzijama. U sredini čelije rasporedena je kao jedna jedina naprava za provetravanje vertikalna cev /, koja je snabdevena sa jednim dugačkim klipom g. Uvodenje vazduha u vertikalnu cev može se vršiti i od gore i od dole, pošto dužina klipa odgovara odstojanju vertikalne cevi od stene čelije, pri čemu linije zadržavaju prirodni oblik kriva, kao što je to pokazano strelicama. Pomeranjem klipa može se provetrati cela sadržina čelije. Sl. 9 pokazuje poprečni presek ovog načina izvodenja pri okruglom obliku čelije.
Treči, u sl. 3 pokazani oblik izvodenja silosa odreden je za čelije vrlo velikih dimenzija. Kod ovog oblika izvodenja, vertikalna šuplja tela rasporedena su ne samo na stenama, nego je jedno šuplje telo postavljeno i u sredini čelije, ili je više šup-1 jih tela jednakomerno rasporedeno u unu-trašnjosti čelije. Vertikalne cevi ili kamini, koji su postavljeni na stenama čelije označeni su u načrtu sa 1. a centralna vertikalna cev sa /. Sve ove vertikalne cevi snabdevene su dugačkim klipovima, opisane specifične dužine, a svaka od njih vezena je na podnožju silosa sa zajedničkim mestom za dovodenje vazduha k, pri čemu je svaka veza snabdevena jednim reguli-šučim organom, koji je kod cevi na stenama izveden kao razvodnik y, a kod centralnih cevi kao jezičak, kako je to pokazano na načrtu. Za ovaj oblik izvodenja silosa pokazuju sl. 10, 11, 12 i 13 oblike
poprečnih preseka sa različitim fazama provetravanja, koje se postižu odgovaraju-čim podešavanjem regulišučih organa.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za provetravanje silosa za žitarice naznačen time, što se pojedine zone stuba žitarica provetravaju periodično naizmenično.
2.	Postupak za provetravanje silosa za žitarice, prema zahtevu 1, naznačen time, što se vertikalno iz cele višine stuba žitarica izuzete zone, provetravaju periodično naizmenično.
3.	Postupak za provetravanje silosa za žitarice prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se vertikalno užete zone kako gore tako i dole horizontalno proizvoljno o-graničenih delova stuba žitarica, provetravaju naizmenično periodično, pri čemu se provetravanje takvih horizontalno ograni-čenih delova stuba žitarice vrši po redu jedan za drugim.
4.	Naprava za izvodenje postupka prema zahtevu 1 do 3 naznačena time, što su vertikalna šuplja tela (1 i f) snabdevena otvo-rima koja su inače poznata za provetravanje silosa, rasporedena u čeliji silosa iii na stenama ili u sredini iste, ili u sredini i na stenama, pri čemu svako od tih šupljih tela ima naročiti priključek sa zajedničkim mestom za dovodenje vazduha i snabde-veno je sa po jednim gornjim i donjim re-gulišučim organom (g i y) pomoču kojih se svako od tih šupljih tela zasebno može zalvoriti u proizvoljnoj višini, za dovodenje ili za odvodenje vazduha, ili za dovodenje i za odvodenje vazduha.
5.	Naprava prema zahtevu 4, sastoječa se od pomerljivih klipova rasporedenih u vertikalnim šupljim telima (1 i f), naznačena time, što klipovi (g) imaju dužinu, koja odgovara najdužem krmanjenom pulu provetravanja u unutrašnjosti čelije, koje se provetravanje vrši dotičnim šupljim te-lom u horizontalnom pravcu.
6.	Naprava za provetravanje silosa za žitarice po zonama, prema zahtevu 1—3 upotrebljujuči vetikalna šuplja tela snabdevena otvorima, koja su rasporedena u unutrašnjosti silosa i snabdevena pomerljivim klipovima, naznačena time, što je predvideno jedno jedino i to u sredini čelije rasporedeno vertikalno šuplje telo (f), koje u čeliji silosa pretsfavlja jedinu i isključivu napravu za provetravanje i što je ista snabdevena klipom, koji je najmanje tako du-gačak koliko iznosi odsfojanje šupljeg tela od stene čelije.



	


	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	










■
.






,
'
■







■
■
■
.


■

■
:




Z



iA^'3
n#.n
Adpatent broj8665.
rij- S