МГОШВШИ бТЕНОГРАФ! JUGOSLAVJANSKI STENOGRAF. Broj I. SOFIJA, I. februarja 1880. Tečaj IV. Ивлквва вскки вто-j Izlnija vsaki drugi i Izlazi svaki drugi j Ивлави сваки дру-ри м'ћсец'1>. j . mesec. ’ mjesec. ra месец. Цкпа ва год. 5 *р. J Cena na leto 2 glđ. ! Cjena na god. 2 for. Цена на год. 6 дин. К т> м т> нашитЂ n o ч и т a e m и читатели вг Б т> л г a р и н. РедакгорБтч. на „ТОгослапннскии СтенограФБ14 сб пресе-лението си »’b Бч>лгарин почнува тука да иродвлжава издаванието на вече три години слмцествувавшии листб, и разширвпа про-громата му, като си полага за главна задача обработванието и вч.вежданието на стенограФиата bi. Пвлгарии. При това тои 1де има предв видт», 1цото развитието ua овлгарската стеногра-фив да n'f.pim с/Бгласно сгг. систелп.тг. развитв .между другитј; К)гославннски племена: Словенцитћ, Хч.рватигВ м Сврбрх!;. „К)гославннекии СтенограФВ,а които се иадава до скоро вт. Загребв, заш,иш,аваше и представлнваше интересит]; и нуждитР особенно на Х-врватската и Словенската стенограФив, и до колко усжВгнно испЂлннваше аадачата си, това показва значителното число спомош,естватели, които е притежавал в, макарч. и да (Hune пврвиитБ no стенограФинта специилеич, листб между гореука-занит’1; славански племена. Досегашната му хубава програма каго си разширава крљгвгв, редактора обича да вкрва че и числото на читателит'1> »iy ш,е се умиожи, и че не само досе-гашнизН спомошесгватели uje му останљтБ в'1зрни, но ош,е очаква осооенно отч> Вч.лгарскиигБ народв, помежду коготое 1 влчнал'в да д4иствува, ш,ото Toft охотно свчувственно да се притече на помсицв и да подкрћпи ci. нему своиственната добра волн, това нрев'взходно и полезно предпривтие. Редакцивта отв сион етрана обћшава, с/вотвественио св гореуказаната програма, всачески да се старае за доброто уре-ждание, за бт>рзиитв и уси^шниитв наиредвкт., за обширното распространение на стенографинга ни, конто естанала една не-изб^зжно нуждна наука за вс'1иса една напредвакнца, a особено ва всћка конституционална дБржава, и ковто служи на олНка друга наука като една твврд']; улеснителна и принтна опомагателка и е повикана да играе наи-важна ролв вв На-роднигћ Овбранин. Заради това „К)гославинскии СтенограФ'в“ ш,е донасв по-степенно разнсненин за Бжлгарската стенограФиа, и тази година 1де се зани.мава повечето св неината теоретическа частв, a вч> идушит’]} годишни теченин пде има практическа ц^злб. Следователно нашиитв в^стиикх ш,е може да служи като отЈгћна на учителв за всички онин, които нЉматв случаитв да слушатв преподаваниего на стенограФивта, a на онин които жив^втв b'b столицата на Кнвжеството ни и можатв да слушатх стенограФИческитћ иреподавании, т-ћмт. ш,е служи като единв много добгвргв способ’в и рљковедство за повтора-вание и обнснение на слушаниитв и запомнениигв учебенгв материллч!. Понеже едно малко племе само засебеси не е достаточно, за да може св добч.рч, ycirhx'B да развие и обработи стеногра-Фивта, вч> полвата на д-клото е да се д^иствува в-в това отношение взаимно и солидарно сгв намв близкит!; братски народности; a при това искуството и науката непознавагв никакви предг};ли между народностит^ и нлемената, и оце ио малко между еднокрввни и свбратени народности,| както слч Б'влгарит'1;, Оврбит'!:, Хгрватит^ и Словенцит,ћ. Освен-втова тр^ћбва да се земе вв вниманиемоменгвгв, че сте-нографинта е позвана за бждуш,е писмо да бжде на интелигентит'к Иовнато е, че мсжду гореказаните Олаввнсгси племена слглце- ствува равлика в b тшсменноствта, именно че Словенцит!. и Хт>рнатит+> пишагв c'B Латински, a Сврбигћ и ВЂЛгарит^ сч. Кирилски букви; a стенoгрaфинтa е ср^дство за ирсмахвание на т■}>aи разлшси, и слг1.д'1> това но малко ш,е еиособствува a a вече сближавание на гћзи илемена. Надг1зиаме се прочее, че добрата ц'1>лх> на нашето иреднри-атие хце наигћри желателниитл. отзшп. между исичкитг1; К)жни Славини, a наинече между БвлгариЛз, конто ц-ћлв хце бљ-демв вх. ст.стонние толкова носкоро и но лесно да по-итигневи., колкото повеча подиорка ни се даде bi. това предпривтие. Нева Божието Провидение благослови нашето предчрин-тие да се осљш,естви bi. полза и хвала на Вх.лгарекиитх, Народч.. Редакциата. НАУКА ЗА БЂЛГАРСКАТА СТЕНОГРАФИН. У В 0 Д rb. СтенограФиата или гћснописанието (отч. Грт>цката дума „стенос“ T'ticiio и „граФОи пишж.) е писмо, c'i, което е вч.а-можно T’Mi 6’i.pao да се пише както се и говори. Това писмо no ираво би могло да се нарича Tachigrafija т. е. скорописание, но гп.рвото иазвание е усвоено почти у всичкит'1; народи, за-1цото стенограФическит'1> знакове завзематт. тврд-b малко иро-етранство. Ов бч.рзината си сгенограФинта тр^бва да сведи-нн ва 'гх.и С.Љ1Ц0 такова нсностх., каквато дава и обикновенното иисмо, така јцото които позиава системата без'в млска може да прочете онова, което самч. и онова, което е другии стенограФЧ. напиеалв. Нуждата отт. такова писмо се е понвлавала bi. Bcbicoe врем'1-. и у веичките народи, гдг1;то свободнижтх. говорч. е имал-х. влииние на дч.ржапното ш,астие. СтенограФиата намираме bi. старото врем1з a'B римскии Сенатч, и вч. ново врем'1з наи напред в вв Англичанит!;, a иосл'ћ нч, 3* Францувити и Шзмците, гууНто тп се е вгзвишила до наи-висока техническа сљвч.ршеноств no сиетемата на Францв Ксавергв Габелсоергерв. Неговата система е иреминала скоро на всичкитг1з европеиски езици сч> твч>рде добчфч. успг1зхгв. Системата, конто ни тука развиваме, се основава на сллцит'!; принцшш, no които е пренесена Габелсбергеровата стенограФин на другитг]з Славвнски ееици, и които принципи cjs& се показали като наи-згодни за СлавннскичФ езици. Науката за стеногриФинта се д!зли na три части: Глава I.: Наука за буквит-li и т-ћхиото сч.единение вч, думитФ. Глава II.: Наука за свкрахцавание на думиНз. Глава III.: Наука за дебатното или Парламентариото писмо. (Сч>краш,авание на предложеиипта или логическо сч>-крапдавание). ГЛАВА I. §. I. Вв т:ш глава ое говори за азбуката и ва междусоб-ното сведииннание на етспограФическигћ знакове. A з 6 у к a. СтеновраФическит'1. внакове се движатч. между чстири динии: 2.-----.----------------------------------------------- Знаковетк sa сч.глаенитћ букви ее рауличаватв no голг];-минатаси: 1. na малки, 2. ср^здни и З.д'х>лги. Всичкит’1; гласни букви сљ, малки. СтенограФИческит’]; знакове се пишатч) no трети лнин както при обикновенното писмо. Онин знакове, които се простират-Б ot'b третп до хгврвата или четвжртата линин, казватч. се д'ВЛ1и, онив, които испжлннватч. пространството между третнта и втората .шнии, казватч. се ср!>дни, a онип; които и това upo-сгрансгво ne ис1гвлннват'в подггвлно, наричачгв се малки. Нуагдпо е начиианлции да хшше н!исолко врем'1з на такива линии за да може да си ипечат.ш равличната величина на буквит']р iiok'Bcho стигатгв дветг1> сргћдни линии или една (3.) конто обучеииигв наи-с1>тне сввсемв може да иаостави. — ft — Правописание. § 2. Главното правило за правописанието казва: Пиши както чувашг, По това правило nbMa да се пише нито Тј b, ваш,ото се не чувагв; a може да се пише на MbcTo тч = ч, на M'bcTo дц и тц = ц, (сврдце = с/врце), на мгћсто ab = л, (учителБ = учител), на arbcro зб = сб; no H'b.Kora особенно B'b крангБ на думит^ се употребллва с на M'bcTo 3, (азт> — ac'b), и т. ii. Чуждит4; думи се пишљтб както се изговарнтв. Между малки и голгкми букви не се иази разликата, ковто сжацествува B’b обикновенното висмо. Bi. MbcTo точка турн се чертица (-). Г л a с н и т t. §. 3. ГдасшгНз обикновено се недоисписватБ, ио вснка има свои особеннии ликт> и карактер'Б, и сн уаначаватБ при пред-стоиш.ите сгБгласни o/h полаганието на тгкхниит'в ликч> вгб т4јзи сљгласни знакове;, гд'1;то това не е ввзможно да стане тамв се напиеватБ. Да разгледаме cera ncbica гласка отдф.лно. Е § 4. Тази гласна има карактерЂ на равном+.рностБ и се назначава сб права твнка чертица. Kora ce ол.едиииватч. дв'1з сч>гласни сч> една тгвнка чертица, тогава се чете между T'bxrr> едно е; на пр. (Вижб притурката §. 4.). Г1реводгБ на npnMbpm'b. Бетч., дгбждђ, черч., тече, овенг, левт., семе, чете, бћлч. квфч,, четемч., черскч., iri.K’L.vi., меие, 'ћсенесч., медоцт., но, небе, четљ, слч>нце, остент., петге.п., чешелт., Фесч., ор+.хл., мкхв, жен&, рече. доне, л^уго, п.накт., стене, береш., св&гв, ciiim'i., себе, теленце, nlm.p-L, вЉнец^. A § 5. Гласната a има при произношението си карактерч. на сила; за това назначава се симболически: 1. Като се надебели предстожцата свгласна (сгб исклучекие на т и 'гбнко Ф, което ce пише отгв доло на rope). (Вижгб при-турката § 5.). 2. Вб скалата на гласните a е среднн гласна, (скала и, е, a, 0, у); еледователно назиачава ce a симболически тоже no на- чшгбгб, като предстонхцата и свгласна, ако е мала, се тура вч> средатчв на при нен стонгци!* знакч., ако е тои от-б ер%дни во-личина. (Приагћри виждч. вгб иритурката §, 5, 2.) 3. Cl. свои собственнић белгћгБ a се пише вч> началото на [гћчите и послг1з на rope педенитг1> знакове т и Ф. (При-M-hpn вижд'б в'Б притурката §. 5. 3). Нреводч. на ирим-крит^. Абел%, акпд алманахч,, алтарч., Ана; балт>, Балканч., бант., баст,, бесед*; давамг, давачч,, давателент., б&ла, дама, дч.ска, ба1ца; зкена; забава, вакарахт., занатчз, вемахч.; кабахатв, каич.кч,, камонар'в, камера, капаргв, каса; лакт>тг1>; лћпа; магаре, малект., маскара, моталх, махала, маша, месарч.; надвжда, назадч., насв, начоло, irl-.мп, небоса; ока, окоан'Б, окаленч., од-ћжда, останемч,, иадежх, napa, нечалвнч., иечатамч., п&шакч>, Пшца; раждамч., ревачт., ралгв, рамсне. рана, реска; сала, свктла, еенагв, скала, етарецч., стћнла]; табакч.; тактч., теналч., танетгв; характерч., Цезарт, ; чакамч,, часгв, чврсша, шаренч,, шахч». и §. 6. Гласната и е висока и остра, назначава се тљи: 1. Симболически, като се аредстошцата сБгласна тури високо. Този случаи се унотр'ћ6лава наи често ири малки и ср 1;дни пред'Б ср^дни и д блги, a р^здко при дгблги нред'Б д'БЛги. (Прнм. в. в'Б притурката). б) Като се заострвтч. свгласните; в, Д, 3, т, Ст, X, Ф, Ч, 1Д; така ставатБ слоговете ви, ди, зи, ти, сти, хи, фн, чи, 1ци; ит, иф. (Вижд'б иритурката.) в) ПредгБ т и ц се назначава, като се нишатч. тин зна-кове вертикално отч. долу на roprb, т. е. т и ц пнсани верти-кално се четат'Б ит, иц. (Виждч. притурката). 2. Bi, веичките други елучаи и може да се пише сч> собетненниит'1, си знакт>, a именно когато се намиратгБ предч. и малки или ергћдни и сљш,о подиргБ и малки знакове, или пакч> когато се намирагБ предтз и дблги сљш,о подирт> и малки, ср'1>дни или д'блги знакове. НреводБ на прим^рит-ћ. Била, бира, битч., винаги, вилица, видарч, кигга, киселч>, китка, китч., кихамч>, кичастч., либералент,, липада, лига, лигнств, лика, липирч., лира, листакч,, литера, лихч,, личи, личонч,, мигамч., иидарч., мистика, мираач,, jin-ренч., нивенч., никакч., пике, пирамида, писар?., писачч,, рисљ, риФЧ., сивинч., сигч., сидофч., еила, сиреч%, ситен1*, тикамч., тиранч., титла, химна, циментч., цииа, циница, чинч., чиренч>, шипа, ширина. (Ол-ћдва). — т — KRATKA SLOVNICA BOLGARSKEGA JEZIKA. (Za Slovence priredil A. Bezenšek*) I. O pismenkah. Novobolgarski jezik je neposredni potomec staroslovenskega jezika, kakor tudi novoslovenski. Zato nahajamo med obema toliko srodnosti in jednakosti. Samo je, kar se tiče gramatikalnih delov, novobolgarski jezik jako porušen, med tem da je novoslovenski dobro ohranjen. Jezik ima tri glavna narečja: 1. podonavsko-bolgarski, 2. tra-kijski, 3. makedonski. Ti se opet delć v razna več ali menj znana podnarečja. Opazka: V predstoječej slovnici držimo se onega bolgarskega jezika ali govora, kteri je najobčeniteji in najbolj navaden v novejih spisih bolgarske književnosti. Napomenuti nam je, da ta ne spada izkljuČivo v jedno ali drugo od navedeoih treh narečij, nego se oslanja v jednem pogledu bolj na to, v drugem pa opet bolj na drugo narečje. A pravopis rabimo tisti, ki je najprosteji in najosno-vaneji, a zajedno tudi najbolj razširjen, t. j. Drinov pravopis. Od slovnic, ktere so nam do sedaj za bolgarski jezik mero-d a vrve, imenujemo Momčilovo, Cankovo in Siškovo. *) Pri sestavljanj« te slovnic,e držal sem so metode, ktera j« provedena v Wagnerovej „Kratkvi mluvnice jazyka bulgarskžho.“ Pi«. Bolgarska abeceda (azbuka) ima sledečih 32 pismenk: ju £%? Ž Velike pismenke po gornjem redu pišejo se tako: Pismenke se dele na samoglasnike in soglasnike. Samoglasniki so: a, e, И, 0, y, fc, K), fl, Ж, №. Prvih pet je prostih, a zadnjih pet složenih. Polvokali so: Ђ, b. Soglasniki so: 1. ustni: б, n, b; 2. zobni: д, т; 3. slitni: л, p; 4. nosni: m, h; 5. goltni: r, K, x; 6. nebni: ж, H, Ш, 7. »ikavci: з, Ц, C; S. složeni: |ц; 9. tuji: . Goltnici r, K, X, prehajajo v nebne ж, n, iu, in sikavce 3, Ц, C; n. pr. боп>, боже, бози; шнакг, кшаче, к>наци; Влахч., Власи, влашки. Nadalje sikavci з, ц, C, prehajajo v nebne ш, H, Ш; n. pr. казвамч«, кажљ; СБрдце, спрдчатч.; кљсв, кличеи. Zobniki д, т prehajajo v m, in жд; n. pr.: платш,, плагцамч.; види., виждаагп. II. Glasoslovje. A) SAMOGLASNIKI. 1. Prosti. A a glasi se kakor slovensko a. N. pr. дарч. (dar), рана (rana), глава (glava). E e glasi se na početku besedij kakor je; n. pr. единт> (jedin), e (je), еленз. (jelen), eeepo (jezero), езикч. (jezik), drugače pa v sredini in na koncu besedij glasi se kakor čisto navadno e; n. pr. жена (žena), зелен-в (zelen), пепелБ (pepel). Ako nij na e akcent izgovaija se v nekterih krajih skoro kakor i; n. pr. nepo = pirć (perč). Opazka. Staroslovenskemu a, ki se je glasilo kakor no-sovno „en,u ohranil se je v novobolgarskom samo temeljni glas e, kakor tudi v novoslavenskem eziku. N. pr. мАсо, месо (meso); пАтб, петБ (pet). Zdaj se v novobolgaskem čuje & popolno še n. pr. v besedi pen-dese (petdeset); a v novoslovenskem čuje se še v besedi „mesene14 (mesec), kakor jo tudi nekteri pišejo. И и glasi se kakor i; n. pr. син'б (sin), вилица (vilica), писарч. (pisar). И = j; n. pr. TBoft (tvoj), воИвода (vojvoda), paii (raj). 0 0 glasi se kakor naše o; n. pr. овца (ovca), овесгв (oves), доста (dosta), добро (dobro). У у glasi se kakor slov. u; n. pr. другт> (drug), душа (duša), улипа (ulica), уредгБ (ured), чудо (čudo). "b v sredini besedij, kakor tudi na konci samostavnikov in pridavnikov, kedar je k njim pripojen spolnik (тљ), glasi se kakor kratko, temno in zagoltno a; n. pr. В'БЛгарин'Б glasi se kakor Bal-garin (Bolgar); братгБ-т'Б = bratat (brat), народч.ТБ = narodat (narod). Na kraju besedij se nič ne čuje, nego naznačuje tvrdino in možki spol. 10 — b v sredini besedij glasi se (podobno kot ђ) kakor temno, kratko in zagoltno a ali e; n. pr. чврта = čapta, č’rta (črta) ЧБрнт. čern, č’rn (črn), вврба vrba. Na koncu besedij se ne izgovarja, a stoji rad pri ženskih sa-mostavnikih, kina soglasnik končujejo; n. pr. смвртв sm’rt, милоств milost, костб kost. Opazka 1. Pri ženskih samostavnikih končujočih se na b, ako se jim pripoji spolnik (ta), nema б nobenega glasa; n. pr. костБ-та = kost-ta. Opazka 2. i> in b ako z dvema soglasnikoma, od kterih posledni je 1 ali r, jedno slovko napravljata, pišeta se navadno pred I in r a včasi tudi izza nju; n. pr. вчблкб in п.гмп. (volk), ДБрво in дрвво (drvo ali drevo). Ж Ж se izgovarja, tudi kakor temno in kratko a; n. pr. рљка = raka (roka), нљтб pat (pot); мљжђ-гб mažat (ta mož.) V staroslovenskem glasilo se je љ, kakor nosovno on (an). kteri izgovor se je še ohranil pri nekojih Slovencih na Koroškem in pri tako zvanih Band ovci h v Macedoniji; n. pr. р&ка (kor,- slov. ronka, mak.- bolg. ranka, novoblg. raka, (novosl. roka). V nekterih krajih na Bolgarskem glasi se љ kakor jasno, kratko a; n. pr. клица = kašta (koča, liiža), иљоб = zab. Opazka 1. Iz razloga motnega izgovora glasov &, 'b, b, nastalo je mešanje v bolgarskem pravopisu, ter se večkrat jeden znak z drugim meša; n. pr. спрдце piše se tudi сврдце, ali pa seveda eti-mologično neopravdano včasi ељрдце (srce), к Брвв (krv) — кљрш. i КБрЈГБ, itd. Opazka 2. Na mesto X, na koncu besedij, posebno pri glagolih piše se često prosto „a“ po fonetičkem načelu; n. pr. могатгБ = .MOTATI, (morejo). 2. SLOŽENI. t>, t glasi se v sevemo-iztočnih pokrajinah Bolgarske kakor ,,ja;i (ea), a v južno-zapadnih kakor ,,e“ ali pa tudi kakor hrv. č (ie, je). A kot „ja“ se izgovarja na dotičnih mestih samo tedaj, ako je na njem naglas; nenaglašeno je povsod = e. N. pr. хл'1нп. = hi jap = hleap (hleb); мксто = mjasto = mjesto (mesto); тр-bča trjaba treba; тврт.дк tvrde (tvrdo, jako); утр'1: utre (jutre); пари-тк parite (novoi, denarji) : вкра vjara veara (vera); дклч, djal del; бкло bjalo bealo (belo), K) K) glasi se kakor nju“; n. p. ion. jug, гоадн j uzda (uzda) генакт. junak. KK Hf. glasi sc kakor & spojeno s ,,j“ = ja; n. pr. анаш = zuaja (znam), играш = igraja (igram), irbns. = peja (pojem). fl fl glasi se kakor čisto „ja“; n. pr. нСтлка jab’lka, нвент, javen, иворт. javor, ницо jajce, нма jama, лремч. jarem. Opazka, n in ш, ki se skoro jednako izgovarjata, mešata se tudi večkrat v pismu, posebno na koncu glagoljev. B) SOGLASNIKI. 1. Ustni: Б 6 = b. N. pr. оратт, brat, благо blago, 6am,a bašta (oče). Na koncu besedi glasi se bolj tvrdo, skoro kakor naše p: x.rkd’h bljap, а&бт. zap. П n = p: пусто pusto, rioiro pop, нлодч. plod, иадежв padež, na.MHT’f, pamjat (pamet). B B = v: вода voda, прата vrata, воли volja, npbX'b vr’h (vrli). Na koncu besedij glasi se občenito kakor naše „f“: левч. lef (lev), Ценогл, Cenof. Opazka. Dialektički se „v“ v sredini in na začetku besedij na nekih mestih izpušča; n. pr. доница namesto пдовица (vdovica), рабче namesto врабче (vrabec), сичко nam. всичко (vse). 1 Zobni. Д д = d: душа duša, деш. den, дланБ dlan, дума duma, (beseda). Na koncu glasi se skoro tvrdo kakor ,,t“: градч. grat (mesto), ледч. let (led). T T = t: тороа torba, тежмп. tež’k (težek), тука tuka (tukaj). Na konci in v sredini besedij se v nekterili krajih „tu niti ne čuje; n. pr.: милоств izgovarja se milos’, староств staros’, стрина srina. 3. Slitni. A л — 1: ливада livada, иоле pole (polje), лгобовч. ljubov (ljubezen). Na nekih mestih se „1“ izpušča; n. pr. аемн namesto аемлн, сабн nam. саблн. P p = r: равеиЕ. raven, работа rabota /delo), pori, rog, мразж mraz, мратво mr’tvo, риба riba. 4. Nosni. M M — in: маика majka, млг1зко mljako (mleko), младт. mlad, море more (morje). H H — n: народ-в narod, начало naoalo (načelo), нина niva (njiva), nepn'ii čern, нога noga. 4. Goltni. Г r = g: ropa gora, ročno динч. gospodin (gospod), гласч. glas. Na koncu glasi se skoro kakor k; n. pr. npan. = vrak (sovražnik). K K = k: коса kosa, камакч. kainak (kamen), вик'Б vik. X X = h: хора hora (ljudje), xani. han (gostilnica), xopo horo (narodni ples). V nekterih pokrajinah, posebno v Makedoniji, se h nečuje; n. pr.: opo nam. хоро, убава nam. хубава (lepa), снаа nam. снаха. Opazka. Xu se glasi knkor „f“; n. pr.: захвап^амБ zafaštam (začenjam), хвала fala (hvala), хватт. fiit (seženj). (i. Nebni. Ж ж — ž; јкито žito, жвртва žrtva, ncepaB't žerav (žerjav) дружина družina. Na koncu se izgovarja kakor š; n. pr. мш maš (mož). Ч 4 = честБ čest, частБ čast (del), черкова čerkova (crkva), човФ.к-б čovjek (človek), чуждч. čužd (tuj). Ш ш = š: душа duša, широкч. širok, шумд šuma, страш-ливч. strašliv (strašljiv). 7. Sikavci. 3 3 = z: ваконч. zakon, забава zabava, казвамч. kazvam (pravim), захарв zahar (sladkor). Na koncu besedij in v predložnih slovkah ВЧ.8-, из- виз- pae- pred к, T, П, X, 4, Ш. 1Д glasi se kakor s. N. pr. аз'Б as (jaz), изтокб istok, разходч. rashod (sprehod). Ц ц = с: царв car, цвгкт'Б cvjet, циганинБ ciganin. C C = s: слт.нце sl’nce (solnce), cei'a sega (sedaj), сила sila, слабостБ slabost, лесно lesno (lehko). 8. Složeni. ЦЦ |Д = št: багца bašta (oče), св%нџ> svješt (sveča), ош,е ošte (še), 111,0 što (kaj), ш,ета šteta (škoda), 1ЦБр6ина št’rbina (škrbinja), ш,ипане štipane (ščipanje). 9. Tuji: ф ф == f.: Фенерч. fener (svetilnica), Фабрика fabrika, <1>раза fraza, Физика lizika. III. Ob odnošenju bolgarščine k slovenščini. 1. Na mesto bolgarskega љ ima slovenščina o; n. pr. зљоб zob, мажб mož, дљ6б dob, р&ка roka, иљтв pot, сљдникб sodnik, мљд’Бр'1. moder. 2. Na mesto m, na koncu besedij ima slovenščina »avadno č, a v sredini in na početku č, šč, n. pr. ноидб noč, nem[b peč, no-мош,б pomoč, ш,ене ščene, ср'кш,ам'Б srečam, илаш,амБ plačam клица koča (liiža), пушамБ puščam. 3. Namesto bolgarskega 'b stoji v slovenščini prosto e; n. pr. M-bpa mera, cirbrn sneg, irbcenn pesen, nbiia pena, мкхурх mehur, »idiCTO mesto, агћсецЂ mesec, nbpa vera, пкнец’Б venec. 4. Namesto bolgarskega h in б v sredini besedij ima slovenščina e; n. pr. огбнб ogenj, добпр-Б dober, низбкч, nizek. — 5. Kder se nahaja v bolgarskih besedah skupina pn pn ali np 'hp, izpušča se v slovenskem h in б navadno (neki pisatelji ga tudi tukaj naznačujo s ,,e“); n. pr. првхп vrh, нпршљ vršim, дпр-жава država, <љрдо brdo мрБтвец’Б mrtvec, МБрцина mrcina, спрдце srce, СБрна = (сврна) srna. 6. Kder je pak skupina бл ali лгб vsredini bolg. besedij, imamo v slovenskem ol; n. pr. в.тбкб volk, пгБлна volna, пгблкгб polk, 11'блно polno, слгвнце sobice, д блг б dolg, длт>жностб dolžnost. (Dalje sledi). Po Dunavu. (Odlomak iz putopisa „OD TRIGLAVA IH) BALKANA1) Napisao Ant. Bezenšek. (Stenogram se nalazi na str. (i priloga. Nijedna europska neka, pa niti mnogoopjevani Kajn (Rena) nepniža toli krasna i zanimiva ob svojih bi’iegovih, koliko Dunav: nijedna neka nije toli bogata na promjenah: izza cvatučih polja Njemačke s njezinim bogatim kulturnim životom sliede u liepoj Austriji mogučni gorati briegovi, pokriveni s gustimi tamno-zelenimi sumarni; Ugarska pruža polag svojih neizmjernih „pušta “ i plodovitih ravnica prostrane vinograde u prekrasnom položaju, a izza „željeznih vrata,“ sredi divlje-romantičke naravi pune groznoga suđenja, gdje se Dunav s Austrijom razstaje, sliedi rumunska ravnica na jednoj, a bugarsko briegovje, izmjenjavajuće se s ravnicami, na drugoj strani. Zajedno se otvaraju sve znamenitosti orienta, koje čovjeka djelomice iznenadjuju, djelomice očaravaju. Najzanimivija i najveličastvenija partija na dolnjem Dunavu je bez dvojbe ona oko Oršave. Nekoliko štacija pred Oršavom leže stara i nova Moldova. Posliednja bila je več za vremena Rimljana znamenita poradi svojih bakrenih rudokopa. Tz pronađjenih napisa sliedi, da su Rimljani imali ovdje svoj poseban rudokopni ured, jerbo su na njih imenovani Tacitus Agricola i kasnije Axius Aelianus kao prokuratori rudokopa. Kad su g. 1848 Srbi prigodom svoga ustanka Novu Molđavu, koja ima sveče strane njemačke nasjeljenike, zapalili, došlo je pod Bachovim vladarenjem to mjesto u posjed c. kr. privil, austr. državne željeznice, koja se nebavi više s kopanjem rude, nego s proizva-djanjem sumporne kiseline i siekanjem šuma po šumarsko-gospo-darstvenih naucih. Pod Moldovom diže se sredi rieke visoka pečina „Babakaj" nazvana, na čije vrhu je njekoč stražni toranj stajao. Pečina ima iz daleka, oblik piramide te je visoka bar kao jednokatna kuća. O toj pečini pripovjeda se u narodu, da je dobila svoje ime na sliedeći način. Bijaše u Turskoj kod, jednoga bogatoga Age krasna Turčinka. IJ nju zaljubi se neki Madjar, i ona u njega, te napokon upotrebiv ugodnu priliku š njim pobjegne. A jedva je prešla Dunav, uhvate ju janičari turskoga Age; a taj ju onda izpostavi, ploviv š njom po Dunavu, u sredini rieke na toj pečini za kaznu za njezinu ne-vjernost, te joj dovikuje, odploviv sam dalje po Dunavu: „Babakaj! Babakaj!u t. j. pokajaj se! pokajaj se! „Babakaj — kaže smiehom, „Kad ju tam ostavi „Srditi Aga.“ I od tuda ime Babakaj. U posliednje doba pisalo se je po novinah, da se opazuju na toj pečini i blizu nje na obalah Dunava oko Moldave veliki potresi, uslied kojih se je Babakaj nekoliko porušio; nekoji prirodoslovci kazaše, da ima izgleda da če na onom mjestu nastati vulkan. Nu do sada se to nije obistinilo, niti se valjda neće. Od Babakaja počamši nalazimo u Dunavu mnogo katarakta, koji čine vožnju mjestimice vrlo opasnom, tako da naš parobrod samo polagano i opriezno mimo njih prolaziti može. A okolija postaje sve to više zanimiva poradi prirodne krasote i historičkih znamenitosti, koje se na lievoj i diesnoj našemu oku pokazuju. (Dalje). Ра-злични СтенограФически изв£стил. — СтенограФиота вн Бглгарсното народно сгбрание. — Ионеже при Ш.ЈШОТО Бглгарско ст,бранио bi. Тт>рново со Оскти голкма нужда отт, стенограФи (необходима нринадлежноств на веискигк парламенти), правитех-ството на Бч.лгарското Книжество се логрижн да удовлетвори тави нужда, като иовика ироФоеора на висшага гимназиа в’Б Загреб’1., шофч. - стеногра*ч.тт> B'b Хт>рватскш1 сч.борч., Г-нч. Бевеншект., да сч.етапи стенограФическо бмро вт, пврвото иаконодателно сч.брание вг> Софив. Г-нч> A. Безеншекч. сч.стави сте-нограФическо бк>ро като вае sa спошлцника Г-на Г. Нрошект., нааначи двама лисари и единч. квректорч.; и така положи начало на стенвграФичоско бшро, което ("i, нркме 1це се дои’1.лнлва сч. Бт>дгарски стеногрв*и. A ва да се поетигне носкоро това, Г-нч. A. Бовсншект. начна да преподава HA частни лшбпгели стенограФическото искуство a и на ученицитк в'в СоФићоката класичеека гимнавин. Частни .побители na стенограФИческото иекуство ва cera сд, 12, между които има учители отч. гимнавилта и одч, народшггк училшца и чиновници; a отч> учевицитк вч, гимнавиита оп> II. и III. клаесове слушагв 80 души. — Отч. това има надкжда, че за нкколко врк-че јцо може да се доерлни бгорото сч. повечс стсногра*и, та да може бч.рво да приготвива стенографическитк дневници, вакто това се ич.рши при другитк европеИски парламенти. A na устроиствот« на такова бк>ро me поговоримт. когато му доиде ред-втт,. — СтенограФигђ за Областното Сгбраиие вт. Пловдивт.. Гнч. Предск-дателв на постолвонт, Комитетч, на облаетиото сгбрапие bi. Источна Румелвл (Гн% Ив. Ев. Гошовч.) помолп сч. допист/гв си отч. 16. Внуарик т. г. J\t ;(1. ПроФессортт.тт. на стенографиата irt Софил, да добави тоИ двама стенографи аа идутцата сесив на областното свбрание, и слицеврсменно обгврналч. се и на миниетерството вч. Софив, да даде на Г-нч. НрОФ. Бовенмгокт. допустт. ва H-hitoe вркме, да органиаира Toft стенограФическото бгоро вт. Пловдив-в. Htiia ст>мнкние, че нашето Министерство ige сг, удоволствие испђлнв желанието на сгбратиа ни вч. К)жна Бвлгарил, ва да моглтт. точно да се вачуватт. s.i Исто-ринта технптк на пч,рвоначално раввитие и основание на Бглгарски народт. твЂрдк важви дкла, равлсждениа и говори вч. обл. сч.брапис. — — СтеногрчФИата ВТ> Русиа. СтенограФиата, както a нии приготовихме за Бч.лгарски и други гогославлнеки евици, ige се споредч. едно писмо, което приехме на 16. лнуарик ивч. Москва, ириготви и ва русскии езикт., и 1це скоро почне да'ес преподава вч. Московската гимнавил отч. едипч. ученикч. на нашата Габелсбергеровска школа. — Hrvatskata stenografija. Na kr. gimnaziji v Karlovcu predava stenografijo bivši odličen naš učenec stenografije g. prof. Vamberger. Nadjamo se obširnejega izvostja za prih. broj. — Stenografija v dalmatinskem saboru. Deželni (zemaljski) odbor dalmatinskega sabora obrnil se je na urednika tega lista, dne 10. jan. t. 1. br. 603. da preskrbi stenografe za dalm. sabor, evontnalno da sam prevzeme ta posel. A ker on poslednjej želji odbora seveda ne more zadovoljiti, priporočil jo jednoga od svojih bivših slušateljev stenografije, o kterem je pre-propričan, da je za ta posel jako sposoben, deželnemu odboru, da mu poveri stenografiranje saborskih razprav. ИМЕНИКЂ HA IT. АБОНАТИТБ. (Imenik gg. abonentov.) Д. Ценовч, вт, Софил. — П. Поповипчч, in. Белградх. — Ив. М. Ko-, вареви., — К. Хр. Бобаревч., — С. Расолковч. вч> Дубница. — Д. ГОсифовч., Ташикмановч., — М. Генчгвч., — Ст. Георгиевч., — Т. Мариновч., — И. Шандоровч., — X. Ивановичч., — TI. Констапгиновч., — Л. Сарафовч. вч. СоФИЛ. — Спасч. Вацовч. вч. Ломч.. — Ал. A. Тане.вч., — Б. М. Кумовч., — A. Бабевч., — Т. Горгиновч., — Д. Гребенаревт. вч, Софип. (Слкдва). Ириложена е за ГГ. цкло.гћтнитћ абонати брошгора: „II врво проподавание настено-граФпнта вђ Бхлгарив.“ Priložena je za gg. celoletne abo-I nente brošura: j „Prvo predavanje stenografih v Bolgariji/ f. ДДР* Naročnina v Avstriji pošilja se pod naslovom: „J. Naglič & E. Bezenšek" v Zagrebu (Potrinjska ulica, 21.). Рсдакторч. u иадателч. Aut. Беасшиокг.. — Urednik i izdavatelj Anton Bezenšek Народна ЛитограФш и Печатница иа Б, Протекч.. <Г7Г'Г • ЈЈ/М4}Уу/'јЉ*- /ДЉ-да.'. 4 /•v £ с гч *> V- о ,у+ U ,/ c / ''vf; tS' ' - v} V ^ ■6'^л o-»' Ц 2ч .Xv.. -Ј? ,/ / л - £ J j iy (. 'J . } '/ . C / ✓ o -^, T ''/ AV -v^ vt? <■' '>? V3» -v. z/-' ^ ■J -" C. / /» ^ "‘-■^ - ** J 7- s ?- /■ *? >e £< SV. j ,ч> /fr?V Д/Г ‘ ..S /VhT' *°* J - > f ”**} j Š~“Vi'? h ,Л Jf i ( ^ i J. cMz/y fiAZ '3-ео е^2^'М'г/г<хФи>1//па. r." 5#,.'ј-Д,./1гш*у . a) : - #.; i.v at:- д_vjt >:oc<^oi ^ ofu 1/i / ._ '7 ci£ о9ПЛ/ TUUji', n п&ги~#г , /гби,y *- ce , a—' **e., Z, f/и^гг , л mcc/Zy /2~ 'тљ~н.ги>% , ^ умсугл., J™ Џуггс* , & /1&X'&, / г&от* Uć^uoTc'^tz, >JL t •'■ 7 /(L , rv’ r J. Ж- ^ .— /Ј u сеоо/5', с/'i/сиу-а■, u c icfa osz о£г<-A tko/i/b,. О-.- УехуНЛеМ,,^ ■М..au/to ,/ />t er. -T/u^^'U /07 <6n>£k, 'vvt /оО/их^Л, v-, л&КаџгЛг, гљ^/осОАнх,, '7t^s?tr0u)4o*^HSi, %/ 4/teol i v~. sioz/fa, p њ* uoeo, fyeo/2t-, > ♦ /', o> жаса , oa/Zcv. Jj / ^ тгооимл, /£ ub orna,, у //{ео-посугА, , / u cUtrruo /^744*40^/000. A . *-7 f 1*, *** / 4 j O^*, / O-1 (s , irrO , 004/ tc/, 04/7 <*, oi, е^, e y^ć,y- 'O/P's 'Z- у '*2**. / / --WA , --уО t (r/l ^, Z/2~ , * / Or / 4fM / /^/ ^ ^ 24- , , -v / r4b, U, , ^, . . ^r~~ . у у /%SĆ, ^ v2>-- A, ^ ^ . v-v' чол , У, сху h, /z^. W7t0c4te , ^ i-,, A' , /$ ti^-ri-% / Јоиља^М,. )j гЈ ^ЈСајгшузо' /j Ји/тЖњ, J лшу,у Kyf muc тгкл . 9j У C^U H/k, f ^-SOOCA/i y 9" 7ШУ1^у У sWCM. / /*■ * is гглуио, 'is^ ui*HA?tytu+?is?nvi, y 7 АЛ -7 /, 71, ^ A Д A! ^ уА ла A /<, ^ -к., ^ A / Z, /vi-, A-, /7 иЧ A-i SZ /^, y°. /■/'/ /■- „A ( *1 ^ Л л .ј .i У- / ј, (. . &L-------- ct os (/■ w . -Л w.a ,. * ^ A a'./ A --З fr '\ж~ ... v/ '.. \ . /7 * JU^"V - / L- ~V / C. . ~ 9ГЛ / - /* 'V 'fri / ,.l *■•4 * 6 Л-А' "V jfr l* v 4 / A (/> J' -'v (5 A a ^7 'A A' - v ;/ 2a' o/ ^ C' v<2> , •y* JU U Х.О /i Лс- a«d ' Л1-___✓ / •» 4/' <_ L-rfJ с~г£- % .j d >/ ^ ć/? чГ^ w-< г^г; ' PV< / А^-* C >*~ (—o c/. ^2^ • „ */ / ^^/У' ec ^/ у^- & ,г s? * S c £ ,, o A • .1° (v"-4 v/ * / •-* i Z #*'*’ ■" ^4 ^ № '•'"' ‘ ^ "V^ ' - vr- ^—4. — £v ~ i /(y7 - ^ *' *3 (f , 7 C_- y* *4, / A- 4' ^ ^ ^/. u;. _ s*’ /^ *-'1 4'- “7*“ ,. /. đ' <. y w - .-■£- X Vžt 4 '/' .7 £- ^ ^ 7y;^ г^т*'! /<: * T ' , -J '’7 %*/ ^ * J -ДчС - I s -■»'- у v.'C-- >** 'кч-чч' •' V //4 C* 'Ч^ ХЛ , УР: . ''УУ//.-.У/ <Гл , ~ 7 -, . / ć ^Х_' r е, '~j уС^ЈјЈ*- i‘ fd) сп . * ^ &•' / - />. 7 - УГ z/ j. -Љ