KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 16
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10224
Bamag — Meguin A. G., Berlin, Nemačka.
Postupak za proizvodnju gnojiva, koja sadrže anoniumnitrata.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 9699.
Prijava od 2 juna 1932.	Važi od 1 januara 1933.
Najduže vreme trajanja do 30 aprila 1947.
Patent br. 9699 odnosi se na postupak za dobijanje gnojiva, koja se neće speči, iz amonijum--nitrata i kalcium-karbonata.
Ovo se radi na taji način, što se obe komponente, amonijum-nitrat i kaldum-karbonat, usitne pre ili posle mešanja, zatim potpuno- osuše i dobivena smeša se pod pritiskom ispresuje u oblike. Ovi komadi se prema svrsi upotrebe izdrobe.
Daljim ispitivanjem nađeno je, da se kal-cium-karbonat može zameniti čitavim nizom drugih neorganskih materija, koja pored svoga svojstva, da smešu održe suvom, imaju još i dejstvo kao gnojiva. Takve ne-organske materije jesu na pr. amonium-sul-fat, kalcium-nitrat i ostale kalciumove soli, fosfati i više t. si. Međusobni mešavinski odnos pojedinih materija u celokupno] smeši može se promeniti u širokim granicama. Temperature sušenja upravljaju se isto tako prema osobinama pojedinih dodataka. Bitno je, da se održe one temperature, pri kojima osobine dodataka ostaju nepromenjene i kod kojih se kao spojnica upotrebljene neorganske soli, razmekšava-ju u odnosu na upotrebljen pritisak.
Primer za ivođenje.
Ako se na pr. pomeša amonium-nitrat sa kalcium-difosfatom na taj način, da se is-tuca 58 delova amonium-nitrata sa 42 deb* difosfata, tada se dobiju mešovito gnojivo sa 20% azota i 19% fosforne kiseline (P2
05). Ova se smeša suši na temperaturi od 80°, koja teži ispod temperature na kojoj se razlaže kalcium-difosfat i potom se dalje prerađuje na način opisan u glavnom patentu.
Ako se pri izvođenju postupka primećuje nedostatak, da iskorišćavanje zrna nije dovoljno veliko i da sastojci, dobiveni prose-javanjem zrna, moraju proces još jednom proći, tada se može nedostatak otkloniti daljim izgrađivanjem postupka. Ispitivanjem ustanovila se neočekivana činjenica, da se iskorišćenje zrna može znatno povećati, ako se presovanje u oblike vrši dovođenjem toplote, ili se smeša pre presova-nja zagreva. Visina temperature podešava se prema osobinama pojedinih dodataka.
Nadalje može se iskorišćavanje još i time povećati, što se oblici, posle presevanja, duže vremena ostave na stovarištu, da bi se ohladili i tek se posle toga preuzima drobljenje. Vreme ležanja na stovarištu iznosi oko 24 časa.
Ima materija, koje pri njihovom proizvođenju tako fino kristalasto talože, da njihova praktična upotreba čini teškoće kada bi na pr. radi izlučivanja, na takve materije trebalo dejstvovatj u sudovima za mešanje rastvornim setstvima. Po pronalasku, postupak za proizvođenje gnojiva, koja sadrže amonijum-nitrata, upotebljavaće se i za pretvaranje finih kristalastih taloga u
Din. 5.
zrnastu masu. Isto kao i pri proizvođenju gnojiva, sjedinjuju se i kristali u veće agregate, kada se vezuju pomoću podesnih soli, na pr. neorganskih soli, kao' amon-ium-ni-trat, kalcium-nitrat, koje dejstvuju kao sre-stva z.a vezivanje, ili pomoću neutralnih materija, kao ilovače, blata, ili lepljive materije. Za ovu se svrhu izmešaju materije iz srestava za vezivanje suva, ili na taj način, da se srestva za vezivanje dodaju, po mogućstvu, u što jače koncentrovanom rastvoru, eventualno istopljena pri povišenoj temperaturi. Smeša se pod jakim pritiskom formira u brikete i ovi se, ako je potrebno, još jednom suše i u podesnim uređajima' drobe. Da bi se izbegao gubitak materijala, zrna se odvajaju u određenoj veSičini, a prašina, koja je napadala, vraća se u fabrikaciju.
I ostali ranije pomenuti postupci, koji se primenjuju za proizvođenje gnojiva, mogu ovde bez daljeg da nađu odgovarajuću pn-menu.
Primer za izvođenje.
Amonium-sulfat, koji se u normalnom toku fabrdacije veoma fino kristalasto taloži, može se na sledeči način pretvoriti u grubu zrnastu masu: na 100 kg amonium-sulfata doda se 4—5 kg amonium-nitrata, pomeša se homogeno i zgreje na preKo 100°. Ova se smeša presuje hi kroz valjke ili kroz kakve druge podesne prese. Ispre-sovani komadi se u proizvoljnom uređaju izdrobe, prašina, koja pri tome otpada, vraća se u proces briketiranja, tako da ne nastupe gubici materijala.
Na mesto 4—5 kg amonium-nitrata može se kao srestvo za vezivanje upotrebiti 1—2 kg vodenog rastvora lepka, koji je načinjen iz tutkala, želatina, dekstrina, ili sličnih lepljivih materija. Isto dejstvo se po-
stiže sa 2 kg ilovače ili blata na 100 kg prvobitne materije.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvođenje gnojiva, koja sadrže amonium nitrat po patentu br. 9699, naznačen time, što se kalcium-kar-bonat zamenjuje drugim neorganskim gnojivom kao na pr. amon-sulfatom, kalium-nitratom ili drugim kaiiumovim solima, fosfatom i drugim sličnim.
2.	Postupak prema glavnom patentu, odnosno zahtevu 1, naznačen time, što se presevanje u oblike vrši dovođenjem toplote, ili se smeša, dospela za presovanje, pre presevanja zagreje.
3.	Postupak prema glavnom patentu, odnosno zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se oblici pre drobljenja ostave da leže na stovarištu, dok se potpuno ne ohlade.
4.	Postupak po glavnom patentu, odn. po zahtevima 1—3, koji se primenjuju na pretvaranje finih kristalastih taloga u zrnaste mase, naznačen time, što se fine kri-stalaste materije mešaju sa podesnim sre-stvima za vezivanje i tada se briketiraju, kao što je gore navedeno, u osušenom ili neosušenom stanju i po tom drobe.
5.	Postupak po zahtevu 4, naznačen time, što se kao srestva za vezivanje upotrebljavaju organske lepljive materije.
6.	Postupak po Zahtevu 4, naznačen time, što se kao srestva za vezivanje upotrebljavaju organske materije kao ilovača, glina, blato.
7.	Postupak po zahtevima 4, 5 i 6, naznačen time, što se radi pri takvim temperaturama, pri kojima neorganske soli, upo-trebijene kao srestvo za vezivanje, razmekšaju.