Ljubljana po potresu. — Лгобллна подирт. землетресението. (Slika A. Gvaiza. — Картина A Гиаиза.)
Л
5lo\/er|ska Lizbona.
(Stenogram je na str. 37. priloge.)
In zdaj so se zaklela še nebesa, Slovenec, zoper tebe siromaka;
Pod tabo zemlja maje se in stresa;
Kam beži? Groza, strah povsod te čaka; Strop poka, stene rušijo se koči,
Kje išči si zavetja v pozni noči ?
• Vstanite, hitro, hitro, stari očel Na ramo bolno mater, mož, zadeni;
Pod milo nebo iz nesrečne koče 1 Vratu se, dete, mojega oklenil* —
«»Strah! sodni dan, kaj ne da, mati !* » «Oj tiho, nič pri meni ni se bati.* —
Pod milim nebom se ber6 ti maše, Nemilim nebom! vse kleče zdihuje: Nebeški oče, sliši prošnje naše, Ukaži zemlji ti, da naj miruje; Nikar nas ne pogubi v jezi svoji, Moči razsajajoče upokoji!
Kar rodoljubje v letih je nabralo, Veselje in ponos slovenski duši; Kar tujca je oko občudovalo,
Vse ena noč nevsmiljeno razruši! Od konca treba bo začeti z nova, Brez mere truda, sreča negotova!
V veselem tem, velikonočnem časi, Ko vse mladi, življenja sc raduje, Tod po deželi jok in stok sc gldsi, Brez milosti nesreča gospoduje; Slovenec nima sreče; blagoslova Neb6 na dela ne rosi njegova.
Ljubljana, prej po svetu malo znana, Imenovana redko med narodi!
Zdaj, opustošena in razdejana,
Zaslula boš povsod po ti nezgodi, Lizbono bodo te slovensko zvali, Rodovi pozni še te milovali.
Od juga lastovka je priletela, —
Otožno obletava mesto znano;
Kjer mirno gnezdo svoje je imela, Podrto, pusto vse in razdejano 1 Od tod, kjer se nesreča naselila V kraj srečneji nes6 jo lahka krila.
Glas gre po zemlji: Bratje, pomagajte! Vsi enega očeta smo sinovi;
Odprite srca in roke in dajte l Sad dober blagi obrode darovi;
Hitite lajšat vsi nesrečo grozno,
Na p6moč, bratje, da ne bo prepozno!
Jo s. Stritar.
ЖЖ
Землетресение вгб Лгобллна.
(Ki.M'tTii картвната на т.рвата страница.)
V
-L лавнии градч. на братскил ни еловенски народч., б'ћла Лгоб-ллна (вт> Австрил) е билт. пргћв'в ншцвта отт, 2-и на 3-и априлии т. г. почти еввс-ћмЂ сљсипант. отт> едпо ужасно землетресение. Вече при ПЂрвото потрусвание на 11 часа и 17 мин. прФ.зч. вечервта насе-лепието се силно испоплати; a когато посл^двахљ трусовет!; единч. подир’1. другч., стана гол ћма ианика между жигелит^: T'b б^гахљ отв клмцитгћ си на улицнтг11 н отч. тамт. на полето, за да се спаслтч, отв
смЂртната погибелв. Hi. за жалостБ не сж могли всичкитФ, да се сиаелтт,; трима 6гћхлг, убиги, a други петдесетч, души тежко и легко ранени. Много oti. по-стари кжш,и се срутихж, hi, и хубавитФ нови сгради, както сж разни черкви, театра, пшцата, музелтл сљ своитф прф.д-исторически сбирки пострадахљ силно. — ПрФзч, гљрвата но1ДБ землетресението се повторило 31 пжтч.; a от'Б тогава до днесБ без-брои пжти.
Днешната картина на ШБрвата страница ни ирфдставлва една такава улица, гдФто има срутени кљ1ци и пр. Едно твгрдф печално зрФлшце. — Ш,етата се оц+.нлва на милиони. БФ.дата е голФма. Bi, цФлил градч,, не останжло пито едно здание неповрфдено; 2б°/0 кжгци сж свборени или трФбва да се свборлтт, до основитФ си, 45% из-искват'Б голФии прФправки, a 30% пућли да ммнљтх с'Б малки по-правки.
Населението отч, начало уплашено, нослФ отчално, наи-сФтнФ се поддало на фатализма.
Хората си погБрсихљ мФста за спание вч, паитони, вагони, бљчви, и пр. Вх тФхт, ирод1,лжанахљ да се прибиратч., до гдФто се построихљ no плош,адитФ> и bi, градинитФ разни бараки и палатки. Ha помошб доиде дружеството „червенин кр,БстгБи отч, Виена и нФколко други благотворителни дружества, както и воиската, колто построи баракитФ и варди имушествата вч> кљгцлта, напуснати отч, хората.
Словенскии поетт, проф. Стритарч, сбчини една много хубава поезил „Словенска Лисабонаа (гдФто е имало вч, 1755 година подобно землетресение), вч» колто поезил — помФстена на втората страница вч> настол1цата свеска — живо описва тал ужасна ката-строфа, при колто толкозђ силно пострадахљ нашитФ, братл Словенци. Близо 10.000 души напуснахж, градч.тч,, които брои 30.500 жители; училшцата сљ затворени; вч> черквитФ е опасно да се влиза, за това става богослужението иодт, открито небе; учрежденилта се иомФетл-ватт, в'Б прости бараки; болнитФ лежатч, bi, палатки, засцото и бол-ницата е почи срутена. НеловФ.кљ, когато чете такива извФ.стл. мо-жалч, би да се раснлаче, зашото вижда, какт, страдалтт, на хиллди и хиллди хора — астрадалтч. безт, всћка вина отч, тФхната страна. В'Б това именно се намира голФјп, трагически моментч,. Боже пази от'Б подобни негцастил! — Пожертвуванил за града Лшб-ллна ii за околинтФ. села, които тоже много пострадахж, ее свбиратт, не само ш, цФла Европа, нгб и bi, Амершса. Редакцилта на мгослав-лнскии „Гласникч,и ст,бра само bi, Пловдивч, нФколко стотини лева, вт» Софил е била свбрана значителна сума oti, хч.рватското и чех-
ското дружество. НадФваме се, че и други градове rvh Бглгарил нФма да останжтЂ надирф,. Сч. благодарение приемаме ксФко пожертвование вђ ползата на пострадаиппггћ братл, и гце испровождаме СЂоранитФ суми до градското кметство вђ Лмбллна.
ИриемЂТЂ на сврбското Јгћвческото дружество
вђ БЂЛгарив.
ТП
-L радоветФ Софил и Пловдивт. сж. били пр^зт. свФтлитФ празд-Ш1ци зрители на хубави ТЂржества, при които се е вЂЗобновило братството между два свсћдни славлнски народи — БгБлгаритћ и СгврбитФ. Това свбитие има голгћмо значение не само за тгћх’Б, нч> и в'в обгце за Славлни-гћ, и заслужва да го опишемч. по-дробно, до кол-кото позволлва обемЂтч. на нашето списание, което си е поставило за задача, да запознава помежду си и да сближава нјжнитФ. Славлни: БгБлгаритгћ, Ст>рбитгћ, ХЂрватит^ и СловенцитФ.
ИзвФстно е, че между послФднитФ двФ плФмена сж ш,ествуватгв постолнно наи-сврдечнитФ братски отношенил. „СловенцитФ и Ха.р-ватитФ раздФлл само рФчицата Сутла — каза покоинни хЂрватскии иисателБ Шеноа — a сЂединлва ги кЂрввта; но КЂрвБта не е вода, споредЂ народната пословица.“ — Хч>рватитгћ и СурбитФ не се намирахж вс+.кога вч. дружелгобиви отношенил; имало е периоди на раздора, както и такива на схгласието. Сжн;ото може да се каже и за взаимнитћ отношенил между Бч.лгарит^ и СЂрбит^. Твт>рдгћ умФ.стно пише единч> виенски вФстникђ, които има прилтелБско настроение ктбмћ СлавлнитФ, no случаи на посл'ћднитгћ схрбско-бЂЛгарски тч>р-жества: „Ако е cera в'Бзобновено прилтелството между Сч>р-битФ и БлгaритФ.. то me може по-лесно да се махне нeст>-гласието между ПЂрвлт!! и ХгБрва,гит,ћи
Припомнихме си лри тол случаи КБорнеровата сбирка на гер-мански патриотически поезин нодч. заглавието: „Лира и мечгБц. И дфиствително взаимнит1'> отношенил между СЂрбит^ н Бт.лгарит'11 се характеризиратч. сч> тФзи ди'ћ думи вгб обратно положеппе: каквото е раскч.салт. мечч.тг, това доиде да ст>едиилва жћвческата лира.
Доидохж ни на гости братилта, нослти ci> себФ лирата, сирФчв иФбнци, които умФ.лтч. да исказвата. своитФ. чувства вч> формата на милозвучна пФсенБ — сврбска и бч>лгарска. Така се исказва, братската лшбовБ на начинт. по-тхржествент. и по-трогателен1>, нежелн сч> просто
слово: п^сенБта значи хармонил, сагласие, слога, каквато тр£бва да сзпцествува между братилта. Шшието уталожва страстигћ; п'ћ-сетњта нека заличи послгћдната капка умраза, колто между бтратилта 6'huie посФлна отх. страна на тФнии обш,Б неприлтелБ.
„Които п'ће, злгћ не мисли“, казва народната пословица. Бђл-rapuT'b като виждахж, че С'Брбит1; дохождатв сб игћени, припонихж си тал пословица, та ги дочакахљ ев радоетБ и приехж лгобезно като наи-милитФ гости. A отђ друга страна братилта Сгрби могли да се уб1зджтгБ лично, че сљгцо и БглгаритФ ne мисллга никакг зл-ћ за тФхч.; инакЂ посргћ1цанието не гцгћше да е било толкозђ еврдечно, a слФдђ кратко искренно другование испрашанието толкозч. трогателно.
ПОСРБ1ЦАНИЕТО.
БФше хубавЋ иролФ.тенч. денБ. Ha Пловдивската станцил ее сб-бираше отбрана публика, от'Б двата пола, колто сб нетЂрпение очак-ваше пристигванието на влака сч> сврбскитФ гости. Виждахме тука ПЂрвенци на града: кмФта, свФ.тницитФ, нФколко учители и началници на разни учр^жденил, заслужени писатели и народни труженици. Вч, Софил бнло можеби поср^ицанието по-бл^скаво и повече официллно, a вч> ПловдивТ) 6'l.me скромно, домашно, нч> при това схрдечио и братско.
Машината засвири, влакљгБ се спира. Пхрвии изл^зе г. прфд-ећдателБ на БФлградското пФвческо дружество г. проф. СтаноевичБ. Пловдивскии градскии кметч. г. ЈОруковч. го посрФгцно и поздрави схрдечно, като каза сч. нгћколко прочувствени думи на гостигћ: „добрф дошли!“ Зачувахж се вт>одушевени „ура“ n „живио“! Между тФигб rocTHT'b — на брои близо стотина — изл^зохж изх вагонит1; и захванахж се лични запознаванил между тћхт. и присљтсвукнцитћ Бглгари.
КОНЦЕРТТ/ГБ.
ВечерБта БФлградското ггћвческо дружество даде копцертгБ сб богата програгма. Такхвч. концертч. не само Пловдивђ и Софил, нгб ii градове in> другн по-голФми дт>жави рфдко могжтб да чуиатт,. Прфди да говорим'Б иодробно за него, нека поставиг на ггврво мФсто оцФнката, колто произнеее Н. Ц. В. Кнлзбтђ вгб Софил:
„Г. .МокранлцчЈ не управллва свол хорч. ио обикновеному. Струва ми се, че тои като ли сгб прт>сти, кахо сч> н1асол магическа прхчка истрЂГва отх пФвцитФ всички онФзн гласове, които му сљ потрФбни за случал, Неговил хоргБ е нФлцо, което ме изненадва и удивдлваЛ
По-голФмата частв отђ программата се сгстоеше отч> народни пФсни гогославлнски, особенно сврбски и бЋлгарски. Ние си имаме много хубави мелодии, които се пФлтђ no разни краивда между на-рода, a рфдки сж онил, конто ги зналгв. Г. Мокранлцх е сполучилч> да свбере наи-хубавитФ и да ni нареди вл> единл. вФнецч. толкосђ маисгорски, 1цото всФкии при слушанието е можалх да се наслаждава вгб сжш,инска смисблб на думата и да ги слуша сч> особенна радоств — и даже сч> гордоств, като знаеше, че тгћ сж притФжание на нашил или на братскил народг.
ПФинето бФ.ше вт.схитително: сб такова единство и прецизностБ се испгБЛнлваше всичко, гцото човћкч. би помислилб, се че слуша настолгци артисти, когато всички сж лгобители. У тФхч. и наи-малкил динами-чески знакљ не оставаше неиспЂлненч,; особенно декресчендо и пиа-
НИССИМО ИСПЂЛНЛВаХЖ ПрФлГБСХОДНО.
Концерта се захвана сч> „Шуми Марицаи и сч> бхлларски нар. пФсни, иаредени оггб С. Шрам'Б. Дф.иствително хармонии има хубави и разнообразни, сжгцо и гладко движение на гласоветФ. ВсичкитФ нумера ее сгпроваждахж сб шумни и продБлжителни ржкоплесканл. но наи-много се понравихж сврбскитФ и македонскитФ, нар. пФснп, свставени отч, г. МокранлцБ, вч> които Toii показа, освент> че е отличенх ди-ригентгБ, но и доб'Брч. композиторЂ. ПФенитФ, сж наредени твжрдФ спо-лучливо. Особенна интересностБ даватЂ разнообразието на хармониитФ. и редуванието на мотивитФ вч> видч. на имитацил вч> разни гласове, което прави народнитФ. мотиви — инакч. прости и монотонии — твгрдф разнообразни. ПрФкрасна бФше гби сллцо и пФсенвта „Крч.стоносцитФ на морето“ отч. Базена, особено тамЂ, кждФто басса контрапунктически се движи сгб останалитФ. глаеовФ. Отгб солиститФ. наи-много се отличи тенориста г. проф. Спира К a л и к гб сб свол си лсенч> и благозвученч. гласт..
Ha пФвческии хорт. се поднесохж срфдт, концерта три вФнци: единил отгб гр Пловдивђ, a другитФ два огб лгобителитФ на пФнието и на братското схгласие.
ВЕЧЕРИНКАТА.
СлФдб концерта е била дадена вгб честв на еврбскитФ гости ве-черинка вч> граждапасил клуоБ. Както се свбиратв братил или наи-добри прилтели около трапезата, така бФ>хж образували тази вечерв тука едшгБ интименч. кржгч. п])ФдстанителитФ на двама братски иа-роди. Между прилтелски разговори изказахж се нФколко хубави здравици: пгрвата бФше произнесена отгб окр. управителв за Н. В. (љрбски кралв. Г. проф. < 'таноепичБ, ирфдсћдателв na пФвческото
дружество напи здравица за Н. Ц. В. кнлза Фердинанда. Г. ЈОруковх, градскии кметх, напи здравица на схрбскии народт> и на братството между Оврбит1з и БхлгаритК Г. проф. Спира Каликх, исказа сч> пла-менни думи, че другаритФ и другаркит"ћ му сж вхзхитени отх срф>ш;ата, колто прави бхлгарскии народх вч> лицето на сволта интеллигенцил на схрбското пФ>вческо дружество. „Когато трхгнахме отх БФлградх, — проджлжи тои — см^тахме, че me минемх границатан a една чужда дхржава; нх когато доидохме до Царибродх, нии никакх не ус&тихме, че не сме вече у дома, заицото б&хме поср^гцнати толкосх схрдечно, като че. сме дошли между своитћ". Г. проф. Каликх напи здравица на братскии бхлгарски народх. Сетн'ћ сл^двахж oipe цФ>ли редове здравици; нт. м^стото не ни допуска, да ги споменуваме една no една. Само me кажемх, че едрото на всичкитФ бФше: да жив^е брат-ското схгласие! (Живила братска слога!) Нека се забравлтх ста-рит1Ј вражди! Да благослови Господб вхзобновената лгабовв между братилта и схсћдитФ,! ПрФкрасни бФхж и здравицитФ за схрбската и бхлгарската младежв, колто е надежда на по-шдстливо бждхжгце на двата народа: тл нека настолва, да се усили схгласието, мирх и лк)6овгб междру мгоелавлнскитФ. плФмена.
ИСПРА1ЦАНИЕТО HA ГОСТИТВ.
Ha другил денБ приготвихж се гоститФ. за трхгвание. Мнозина Пловдивчани желаехж, тФ> да даджтх шце единх концертх; нх врф>-мето ne позволлваше на БФ,лградчанитФ> да испжлнлтх това желание.
Множество народх потегли кхмх станцилта и на кола и пеш-комх. 11рФдх нел се образува цФ>ла група отх гоститФ,, да се фото-графиратх, схгласно сч> желанието на нФ>кои прфдставители на пре-сата, за да могжтх сх тал картина да украслтх списанилта и да л запазлтх за бжджпџстФ врФмена като едно скжпоцФнно вхспоминание. (Виждх картината на 72 стр. вч> днешнил брои).
ПосрФпцанието — както го описахме вж началото — бф.ше ху-баво, a испраш,анието шце по-хубаво, даже трогателно.
Пишупџш тф>зи редове гледалх е сч> тежко схрдце на 1 ноемврии 1885 год. на сжлцата станцил трхгванието на влака, прФпхлненх сх бхлгарски воиници, пр^двождани от-б вх НозФ. почившил кнлзх Александрх I, какх се отправлтх сч> оржжие вх ржцф вх брато-убииственната воина. По-трагическа картина едвамх може да има! Минавахж се годшштФ. воината се заб[)ави. Колкото ижти отивахме на Пловдивската станцил и виждахме влакх отправенх вгб посоката кхмх Схрбпл, всФкога ни се вхзобнови вх наметвта тази печална картина. A днесв, слава Богу, пи се пр&дстави иа сллцото мФ.сто

cL
jD
<n
Беог])адско пспачко друштпо. — Бћлградгко п-бвческо дружество.
една картина, колто е живт> контрастБ иа пр^дишната: днесБ испрагцаме мили братил, дошли отђ Сч>рбил у насз. на гости като прилтели, ст, които се рукувахме и ц^лувахме, които ни дадохж наи-прилтно, наи-благородното наслаждение ст> пгћштето си, и сђ които no толкова при-чини мжчно се разд1;ллме. Тази сцена бФ.ше вч>зхитителна: днесБ не виждаме тука оржжие, не виждаме мечхтч>, нч> днесБ прФ.дшестнува пФ.вческата лира.
И no топ начшгБ вече е заличена трагпческата сцена m, ду-шата ни — за вс/ћкога. Тази радостна картина гце остане и тр^бва да остане незадичима и незабравима m, душата на всћкии присљт-
СТВуНПЦБ.
Пр^ди трч>гванието на влака исказахљ се 01це нћколко сврдечни думи отч. страна na Сгрбит^, както и отч> страна на БЂЛгарит^: ш.рвигћ излвихљ благодарноствта за извгнредното гостоприимство, a пое.гћдшггћ пожелахљ имч. добрч. пљтб и ди молихж, да нослтч> искреннп поздравленил на домаишитгћ на всћкгд^ изч. Счфбил. II отч. двФ,т'ћ страни се повтарлло: „на свиждание“ (до виџења) n „сбогом", когато влакт.тч. потегли и отнесе скгтлпггћ ни гости.
Д^пствнтелно, такива тч>ржества сљ ргћдки вч. живота на на-родгггћ и оставатч. незабравими.	A. Б.
gradiškem holmu pri Renčah, a duh njegov je v živi in tesni zvezi z narodom slovenskim in sploh s človečanstvom; srce njegovo čuti z rojaki in brati, a ti-le čutijo ž njim. Na ta način je on le telesno osa-moten, a v duševnem smislu je naš najbližji tovariš in naš najbolji prijatelj. Duh njegov bode živel med narodom, ko njega in nas že davno ne bode na svetu. A želimo, naj bi nam ga Bog ohranil še do pozne starosti zdravega in čvrstega.
Namen tem vrsticam ni, opisovati natančno zasluge in pesniške sposobnosti Simona Gregorčiča. To so storili pred nami že raznf večji časopisi slovenski in hrvatski. Samo ga hočemo predstaviti v sliki našim častitim čitateljem, ter dodati nekatere črtice za one naše čitatelje na slavjanskem jugo-izhodu, ki še niso imeli prilike seznaniti se s tim pes-
Simon Gregorčič,
slavni slovenski pesnik.
ani dopolnil je ta sloveči mož, nadarjeni pesnik in blag duhovnik ■ petdeseto leto svojega življenja. Osamoten živi že nekaj let na
Simon Gregorčič.
nikom-velikanom, na katerega smo mi Slovenci po pravici toliko ponosni. Gregorčič se je že v svoji mladosti jako zanimal za brate Bolgare in Srbe, čutil je ž njimi — posebno s prvimi — gorje, ki so ga imeli prenašati pod tursko kruto roko. Pesnik čuti baje gorje vsega trpečega človeštva, a kamo-li bratovo. Sreča bratova je tudi njegova sreča, a nesreča bratova — skli ga v srcu.
V krasni pesni «Biser» nahajajo se sledeči stihi, ki to potrjujejo:
Mar vidci nisi,
O vbogi ncnad,
Da sad prepovedan Ti sreče je sad? Turčini le smejo U tvoji deželi Sladkosti piti In biti veseli;
A ti, kristjan,
A ti, Bolgar,
Ne stezaj mi rok Po sreči nikdar 1
Za Turka se te trudi In toči znoj,
To tvoja dolžnost, Poklic je tvoj: Podložnik si ti,
Tvoj suženj je rod,
A on je vladar,
On tvoj je gospod.
Srce zdaj umira Mi vsled bolečin
V drugej še lepšej pesni «Hajdukova oporoka* opisuje pesnik borbo bratov Bolgarov za osvobojenje, pripoveduje o ustankih, ki so se zdaj tu, zdaj tam pojavljali z namenom, otresti se turskega jarma, — žalibog brez zdatnega uspeha.
Ta pesen je vredna, da jo priobčimo tukaj celo. Morda se najde bolgarski pesnik, kateri jo bode v stihih na svoj jezik preložil. Mislimo, da še rojen Bolgar ne bi mogel bolje opevati in bolj živo opisovati to znamenito dobo v zgodovini svojega naroda, kakor je to storil naš slovenski pesnik.
Hajdukova oporoka.
Zastava strta, skrhan meč, Končan je boj strašno besneč, Bolgarska tožna prosta ni, Zastonj si tekla, draga kri 1	Za Turka to polje rodi, Za Turka se tržan poti, Turčin uživa sad in cvet In polja sad in cvet — deklet!
Ob gozdu tam, na hrast oprt, Sloni junak — na lici smrt, — Junak bledeči, blag Bolgar, Hajduški četi je glavar.	Moj dom je lep, moj rod krepak, Za robstvo ni rojen junak; Pač lepših, slavniših osod Je vreden rod, ki biva tod.
Hajduk se smrti ne boji, Umreti pa še ne želi: Izpolnil ni prisege še, Smrt ne, to stiska mu srce.	»Prost mora biti, prost moj rod Na svoji zemlji svoj gosp6d!» Tak6 sem se Bogu zaklel, Svet dolg s prisego sem prevzel 1
Od hudih ran že ves šibak Še zadnjo zbere moč junak; Krog njega četica stoji, Hajduk pa četi govori:	Za to sem živel, se boril, Večkrat za to žc kri sem lil, Trpljenja, ran se nisem bal, Da le prostost bi domu dal.
• Otrok jaz nimam, bratov ne, Vi bratje mi in deca ste; Vam torej, predno v smrt zaspim, Poslednjo voljo izročim.	A zdaj me zgrabi mrzla smrt, Prečrta dragi mi načrt; Umreti, bratje, težko ni, Pustiti nađe — to boli!
Rad pustil bi vam kaj v spomin, A kaj ? ko vse je vzel Turčin: Turčin mi je blago pobrdl, Turčin mi hišo je požgal.	Junaci vrli, vi z menoj Ste bili mnog junaški boj, Pustili niste mc nikdar, Bil četi zvesti sem glavar.
Imetje moje — puška ta, Handždr in samokresa dva; Moj dom — Balkana vrh visok, In streha mi — neba oblok.	Otrok jaz nimam, bratov ne, Vi dediči po meni ste; Bolgarsko v last vam izročim, Nje svobodi vas posvetiml
Pa, — naj si brez zakladov sem, Skleniti oporoko hčem, Da pozni čudil bo se vnuk, Kako zapuščal je hajduk.	Kar jaz prisegel sem nekdaj. Spolniti vsak prisezi zdaj: Za vero, za prostost domu Živite, mrite brez strahd.
Poglejte, bratje, to zemljd, Ravnine glejte pod sebd, Po njih lepd polje rodi, Blišče sc mesta in vasi.	To nado vzamem naj s seb6, Zdaj ko pod črno grem zemlj6, Da v zemlji prosti ležal bom, Da prost moj rod bo, prost moj dom».
Da, krasna je dežela ta, In narod čvrst je tod doma; Pa, oh, te zemlje gospodar, Zatiran, suženj je — Bolgari	Na tla se vklone sto kolen, Sto rok zavzdigne nož jeklen, Sto grl zedini glasov sto: • Prisegamo ti vsi na to!»
Izza okiaka jasni ščip Na četo ist posije hip,
Glavar vesel se v njo ozre, Nasmehne se — oči zapre.
Na glas zaplakal ni nikdć, Skrivaj pa jim rosi окб,
Molče žaluje zvesti trop,
Molče sc spravlja na pokop.
Štir hlode da jim bližnji log, Mladik grmovje tam okrog, Nosila naglo narede,
Mrliča na nja polože.
Ze nema, gluha noč povsod 1 Kam pojde sprevod od ondod? Po strmi stezi stopa, glej, Duhovna ni, da šel bi sprej ?
Pogrebna pesem ne zveni,
Le veter zkozi gozd ječi;
Ne sveti luč pokopnih sveč,
Gori pa zvezdic svit brleč.
Pri vrhu so, zdaj obstoje, — Lopate votlo zazvene, —
Kopati čuješ — to bo grobi — Spet tiho vse 1 — končan pokop l
Kot drugi ni bil ta junak,
Ni drugim grobom grob enak: Glej — vrh Balkana rob strmdn, Nad njim hajduk je zakopati.
Ki ljubil ga je žive dni,
Na grobu sveti križ stoji,
Ni rezan kamen, tesan les;
En meč navpik, handžar počez!
Tam spi hajduk — on mirno spi,
A duh njegov živi, budi:
Množe borilcev se vrste,
Gorje ti bo, Turčin, gorje!
Kako mil in drag, kako svet je pesniku izhod, a posebno one dežele, iz katerih sta prišla slavjanska blagovestnika sv. Ciril in Metod,
o tem pričajo sledeči stihi iz njegove
Luč naša, bratje, od izhoda!
Od tam nam solnce nosi zlati dan;
Omike žar spod jutrovskega svoda Razširil do zapadnih sc je stran;
In ljudstev svit, vir zemeljskega preporoda, Ni bil li tam z neba poslan?
Omike, vere luž nam od izhoda,
On dal nam tudi je Cirila in Metoda!
. . . Pustila mesto sta domače O bregu sinjih morskih vod,
Šla sta v Slovanov širno domovino, Preganjat z vere lučjo zmot temino.
Nosili drugi s križem robstva so verige, Vidva — ljubezni svete vez,
V	desnici križ, v levici knjige Navdihncnc z nebes
Prinesla v glasih sta slovenskih,
V	izvornih znamenjih pismenskih
vzvišene pesni .Blagovestnikom:»
Pradedom pismo od Boga, —
Oj to jim šlo je do srca!
Pač srcu le domači glas Mehkd se in sladko prilega On srcu pravi ve izraz In spet mogočno k srcu sega, —
Domači glas lc nosi spas 1
... V domačih glasih zdaj so brali
Slovani pismo iz neba,
V domačih glasih pošiljali So prošnje srčne do Boga.
. . . Ne mrtvi krst, ne krst krvavi,
Ta krst je bil edino pravil Bil krst duha je, krst življenja,
Krst prcnovljenja, prerojenja,
Omiko z vero vred noseč,
Z obema narodnost družeč 1
Kdor prečita te stihe, priznati mora, da pretresajo srce in da objemajo vse naše čuvstvo. To so polni in popolni stihi, to je prava poezija I
Ne samo Slovenci nego tudi drugi Slavjani so radostno pozdravili Gregorčičeve poezije. Večina njegovih pesni je izišla v češkem dobrem prevodu; pa tudi na ruski in na slovački jezik so preložene nekatere njegove pesni. S posebnim navdušenjem so sprejeli Hrvati prvi zvezek Gregorčičevih pesni, imenujoč jo — kakor Slovenci — »zlato knjigo*.
»Hrvatska Vila* sodi o pesniku tako-le: «Pjesnikovo srce puno je ljubavi: do zavičaja, planina, roditelja, rodbine, prijatelja, naroda mučenika, domovine, majke, sirota; al ono znade i za mržnju . . . Pjesme se natječu ljepotom i plemenitošću. Za slovenski narod težko da kuca koje srce življe nego Gregorčičevo. . . Iz Gregorčičevih pjesama provire neka nutranja vlastita bol. A ta bol mu je malenkost prema boli, koju čuti rad nesreće naroda. Sam veli: Drugih nesreća dira me u srce obča nesreća potresa mi srcem jače, nego malenkostno vlastito zlo.
Če hočete mi odvzeti gorje,
Prcstvarite svet mi, ali — srce!
Naše življenje — veli prijatelju na svetčan mu dan — nije blagdan, već radin dan. Od zore do mraka mora čovjek raditi, da olakša ljudske jade i nevolje.
Dolžan ni samđ, kar veleva mu stan,
Kar more, to mož je storiti dolžan!
A što prijatelju kaže, toga se sam strogo drži:
Dobar pastir, jer što kaže inom I sam svojim potvrdjuje činom.
Predpostavlja, da ima svaki čovjek vršiti svoje zvanične dužnosti. Izvršio te, mora toliko raditi, koliko može: za narod, za domovinu, za čovječanstvo.*
Bolgarski slavni pesnik Ivan Vazov se tudi jako zanima za svojega slovenskega tovariša. Že 1. 1885. preložil je na bolgarski v svojem časopisu »Zora* Gregorčičevo znamenito pesen: »Človeka nikar!* ter napisal o njegovih poezijah jako laskavo oceno.*)
Ako torej skromni naš pesnik v uvodu k svojim poezijam pravi, da je
»Poet, le malo komu znan,»
veljajo te besede le za vnanjo osamoteno življenje njegovo — kakor * smo ga v početku opisali, — a nikakor ne more to veljati o pesnih njegovih, ki so postale dandanes lastnina ne samo naroda slovenskega, nego tudi drugih slavjanskih plemen.	A. B.
*) Vazov bode slavil letos 251etnico svojega pisateljskega delovanja. Ob tej priliki predstavili bodemo njega našim rojakom na zapadu, kateri še niso imeli prilike upoznati se dobro ž njim in njegovimi izvrstnimi proizvodi.	Uredn.
Културно-исторически новини. Kulturno-zgodovinske novine. Културно-историске вести. Kulturno-povjestne
viesti.
Черква и училшце. — Cerkev in šola.
— Дрква и школа. — Crkva i škola
— При мпнпстеретвото на просвћгценнето h'i. Софин гце се ст.вдаде един-в впсши учебент. СЂвћтт. и едпнч. постопненч. учебенч. сч.вћтч.. П-врвпп гце се (vi.CTOii отч. 36 лица, и гце васк-дава всћка година отч, 5 до 31 августв. Постошшип c'i.nkri. upi заскдава при сжцото министеретвото цкла година и 1це c'i.ctoh отб пегч. лица.
— Вч. началото на ндугцата учебна годвна me се отворп единч. висши педагогпчески куреч. при дћ-вическата гимнааин вч. Софин.
— Ha взликој школи у Београду осмована je ове године кагедра за елек-тротехаику, трећа у Јевропи. Предава прф. Стеван Марковић.
— Boka kotorska dobila je svoju crkvenu glavu. 23. ožujka 1. g. prekoni-zovao je papa Frana Uccellina za kotorskoga biskupa.
— Za šibenskoga biskupa posvećen
je u krasnom trogirskom hramu sv. Ivana dr. Zannoni.
— Na bečkom sveučilištu predavaju u
ovom ljetnom semestru: l’rof. dr. K. Jircćek : Izvori za historiju Jugoslavena; Balkanske zemlje u XV. vijeku; Spomenici srednjega vijeka; prof. dr. F. Pastrnek:	Staro-
slovenska sintaksa i roman o Aleksandru Velikom kod Slavena; dr. V. Vondrak: Historija češke književnosti; dr. Strekelj: Strani elementi u slavenskim jezicima. Prof. V. Jagić ne predaje u ovom polugodištu radi puta u Rusiju i u južne krajeve.
— Na vseučilišču v Lipskem so v
II. tečaju naslednja predavanja iz slavjan-skega jezikoslovja. L c s k i e u: Primerje-valna slovnica slavjanskih jezikov; razlaganje starohrvatskih dram; vaje v čitanju starejih litovskih tekstov. — Scholvin;
Slovnica modernega ruskega jezika in sta-robolgarskega (staroslovenskega). — W a 11-ner; Novejši ruski roman v svojih glavnih zastopnikih.
Наука ii художество. — Nauka in umetnost. Наука ii уметност. — Nauka i umjetnost.
— Нашитккартини у другит-fe Славннп. Наи-голкмото хч.рватско плк>-стровано списание »Prosvjeta« (Просвк-1цение) варлчило е отт, редакцинта на „Југославпнски Гласнпкч.“ картината на напнш прочутч. жпвописецч. госп. Иванч. Мч.рквичка: „Бч.лгарка отч. Вра-чанско“ и л публикува вч. бр. 4. »Prosvjeta* описва тавв картпна така; „Госп. проф. Мт>ркичка bi, Софиа ви е отстљ-irii.ti. това хубаво проивведение, което е художественно п8работено та нн прћд-ставвва много красивч. типч. отч. бч.л-гарскпи пародч.. Koctio.m-i. i ч. е богатч.. И рћдко 1це се нам'ћри na псток'1. селанка сч> такива иравилни че])Ти и толкосв доетоКнственна пова, както е тааи мома on Врачапско; аа1цото селпнкигћ у источнитк народи пркнасвтт, всичкитћ домашни тегоби ii много 6'i.pao остарћ-ватт. вт. слкдствието na усиленит-ћ на-прћгвашш. A ТШСЧ.ВЧ. достоинственч. мсенскп ликт. (обраа'1.), какч>вт>то im прћдставпва тави мома отч. Врачанско, ne е еч/гворенч, да робува, nu, всћкогажв 1це блде равноправент. сч. другарп си; a така тр-ћбва п да блде тамч>, гдћто влад-be христннскип духч. u слмцинското обравование.“
— Српска краљевска акаде-мија имала јо ирошле годиие 31 ре-довног u 13 дописимх чланова. Од „Гласова“ академије изишли су: Вуло-внћа „Бслсжке о архпеппскопу Нпко-диму“; Авакумовпћа „Ориска порота“ u др. М. Јовановића „Ноглед na иидијеку драму“. Kao оделво пвдањи: „Живот Срба сељака" од Миличовпћа.
-— Vlaho Bukovac slkiat će zastor
za novo narodno kazalište za 6000 for.
— Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu. — Razred matematično — prirodoslovni držao je 28. ožujka t. g. sjednicu, u kojoj je čitao član dopisnik dr. Drag. Gorjanović raspravu; • Geološki odnošaji sjevero-zapadnoga kraja. Hrvatske« i pravi član dr. Drag. Za-hradnik; »Prilog k teoriji krivulja trećega stupnja*. — U predidućoj sjednici istoga razreda čitao je kao gost prof. Milan Še-noa svoju raspravu; «Rijeka Kupa i njezino porječje*.
Театрт, u музшса — Gledišče in glasba. Иозоршпте n глазба. — Kazalište i glazba.
— Б-влгарското театрално дру-жество „С-влза н c.\rhxu,“ даде врћвч. м. анрплпВ цћлт. реда. сполучлпви пр-ћд-ставлешш вт, Плопднвт.. Haii мпого при-вличахА публпката „Хжлиове отч> Ив. Нааоua. ('ллцата краепва драма, заета ot'i. бч>лгарскии лародепч. животч. на по-новага епоха, бћгае пр ћдставлвана тоже во. столпцата нћколко ii.voni все ирп u '{..i н u i i театрт,.
— Дружеството отг хгрват-скил пароден'1. театрч, 1це даде B'f. влатна ITpara — ва. врћмето на чехско-славлнското вародописно иаложише (отх 15-ii маИ до 28-fi септемвриВ) — цћлт. редч> прћдставлепил.
— Hrvatsko kazalište u Zagrebu. Već smo u 1. br. našega lista spomenuli, kako lijepo se pod revnim intendantom drom. Stj. Milctićem razvija hrv. kazalište. To opetujemo ponovno a u podkrepit naše tvrdnje navadjamo slijedeće: U ovoj su sezoni u četiri mjeseca prikazivana 52 komada u 110 predstava. Od drama je 12 hrvatskih, 2 češke, 16 francuskih, 3 engleske, 3 njemačke i 1 staroindijska.
— Nadarjeni slovenski skladatelj Neđved izdal je svojo najnovejšo skladbo za moški zbor in tenor-solo »Domu ili ljubezni*, besede E. Gangla, ter jo je posvetil pevskemu zboru »Glasbene Malice* v Ljubljani.
Тч.рговпн, иnдустрпл ii СБобшевил. — Trgovina, obrtnija in promet. — Трговина, обрт ii промет. — Trgovina, obrt i promet.
— Б т>л r ap eno t o кнлжество ce раздћлл na 4 раиопа за твргонекитк камари, сч> ећдадшца ич, Софил, Плов-дпвт>, Руссе и I iapna. Всћка камара ige ce c'tCTOii отт. 32 членове.
— Плановвтк за линплта Р о-мавч.-Пл11венч>-11ол11краи1це-Шуменч> ce пзработватч. вече bi, мвпистерството ва uoineCTBCHiiirrl; сградп bi, Софил.
— У Србији ce трасира нова железвпца Парачин Зајчар.
— Vicinalna željeznica Osijek-Belišče počela se je graditi, te bi čitava pruga mogla biti dogotovljena koncem ove godine. I lokalna željeznica Osijek-Djakovo-Vrpolje počet će se po svoj prilici graditi još ove godine.
— Železnico iz Rogatca v Krapino namenjeni so zidati, kakor se je govorilo v trgovskej zbornici v Gradcu.
Народно стопанство. — Narodno gospodarstvo. — Народна привреда. — Narodno gospodarstvo.
— Ilpn мпнистерството на Ttp-говплга n вемлед4лието ce занпмава една коммисна С'в in,просптћ ва подоб-репие сч,столнието na вемледклческото васелевие.
— Вт. Видинч., Шуменч, и X a с-ково гцћли да ce пркдирне.чатч, оиити за н.чсаждание полета сч> тгрговски n ивдустрпллвп растевпл,
— Српски државви монопол ду-вава дао je месеца априла о. г. 1,015,318 дин., а соли 190.505 д.
— U Zagrebu ustrojila se srpska banka, kojoj se glavnica opredijelila na 4,500.000 for.
— Južno-štajerska hranilnica v Celji
je imela leta 1894. denarnega prometa 1,379.014 gld. Stanje hranilnih vlog dne 31. decembra 1. leta je 1,280.982 gld. Glavna rezerva iznaša 27.755 gld.
Здравословпе n лћковптп мћста. •— Zdra-voslovje in letovišča. — Здр.чвословље п бан>е. — Zdravoslovlje i kupčiji.
— Бургаскпл градекп обп;ин-ски сввктч. рћпш, да отдаде на пркд-прпемачв построиката на морски банн и експлоатацплга имг.
— Kupališna sezona na Ilidži u Bosni otvorena je 15. svibnja.
Археологил. — Starinoslovje. — Архео-логија. — Arheologija.
—	• Hrvatsko starinarsko društvo« steklo je ulomak spomenika hrv. vladara Mutimira. To je do sada prvi spomenik ovoga hrv. vladara.
— Hrvatsko arkeološko društvo u
Zagrebu raspolaže glavnicom od 5169 for. 55 novč. i kamatima od 595 for. 34 novč. K tomu valja dodati još 600 for., koje je doznačila kr. zem. vlada i još nešto prinosa od članova. Izim ovoga imetka imade društvo još veliku zalihu svojih publikacija. Društvo izdaje list »Vjesnik«.
ГОгославлнска библиографпл. — Jugo-slavjanska bibliografija. — Југословенска библиографија. — Jugoslavenska bibliografija.
(Vse tukaj omenjene knjige in spisi morejo se naročiti v knjigarni Alojzija Bezenška v Plovdivu. — Всичкитћ тука споме-нж.ти книги ii списашш могатч. да се порљчагв чрћач. книжарнпцата ,11 че ла‘ на Луii Беаеншект. вч> Нловднвт,.)
—	„Бтлгарска Сбирка" ciiucainie аа кпижнина и обшествешш аиавил, палаал нодч, родакцилта na Ст. С. Боб-чевгБ. Год. II, кн. V. Нловдивч..
—	„Свктлвна", мћсечно илк>-стровано списанпе. Год. V, кн. IV. Ре-дак"п>рч. пздате.п,: Н). Мпхапловч, — Со-фнл.
—	„МпсглБ", сппсанне за наука, литература и критика. Год. V. априлии кн. 2. Главент, редакгорч.: дрт>. К. Kpt-ctcb'l, Софил.
—	»Prosvjeta«, list za zabavu, znanost i umjetnost u Zagrebu, stupila je u treći tečaj. Taj list lijepo služi hrvatskoj knjizi, je krasno ilustrovan i ulaže mnogo truda, da postane vidjeno glasilo zabave i pouke. Možemo ga svakomu preporučiti.
—	»Vijenac«, list namijenjen zabavi i pouci, stupio je ovom godinom u svoj 27. tečaj. On imade za hrvatsku knjigu velikih zasluga. Uredjivan je pomno i vješto te zaslužuje u punoj mjeri svaku preporuku.
—	»Nada« zove se beletrističan list,
koji je pod uređničtvom K. Hormanna stao izlaziti početkom ove godine latinicom i ćirilicom (posebice). Prvi brojevi izišli su lijepo ilustrovani s obilnim sadržajem.
— P. J. Šafafik mej Jugoslovani. Povodom lOOletnice rojstva P. J. Šafafika (13. maja) začela je v češkem listu »Osveta« izhajati vrsta člankov pod gornjim naslovom. Piše jih dr. Konstantin Jireček.
—	»Matica Slovenska« je letos podarila svojim članom po štiri knjige. 1. Letopis za leto 1894. 2. Zgodovina slovenskega slovstva. I. zvezek. Od početka do francoske revolucije. Spisal dr. Karol Clla-ser. 3. Doneski k zgodovini Škofje Loke in njenega okraja. Spisal Franc Kos. 4. Ant. Knezova knjižnica. Zbirka zabavnih in poučnih spisov. Uredil Fr. Levec.
Разин. Raznoterosti.
Нравдпицп. — Prazniki. — Правиици.
— Praznici.
— asletnico svojega vspešnega delovanja pri banki »Slaviji« slavil je pro-šlega meseca ravnatelj g. Ivan Hribar v Ljubljani.
Смесице. Razno.
— Prešimova slavnost slovenskega
akadem. društva »Triglav* v Gradci je bila leto9 prav sijajna. Program koncerta bil je izboren. Navzočih je bilo okolo 600 oseb, med njimi dosta Hrvatov, Srbov, Bolgarov in Čehov.