JUG08LAVJANŠKI . ! * Broj 5. SOFIJA, I. aprila 1881. Tečaj IV. Иалкав.а нсккп пто-! Izhaja vsaki drugi Izlazi svaki drugi Иалави сваки дру-ри мкиецт.. i .muscc. mjesec. ги месец. Цкна аа год 5 Фр. ! Cena na leto 2 gld. Cjena na god. 2 for. Цепа на год б дин. СтенограФиата и 6bp3onncHHTt машики. Ori) н-ћкодк i години насамт, често пљти дохождатч, до насч, изнЈзстив, че тамч, и тамч. се е изнадгћрила rani ва и Tamna мапшпа за писание. Нак-напр^дт, тои глаеч. се чу отт. Амернкп, които е тч,и да кажсмч. мапка na всичкитЈј no важни иаобретсмин na mamimo; Прсди нЈзколкб години именно т-> Аме-рик* ее изнадгкри една машина ea писание ст, обикновенни <>yk»n, конто има това преимухцестпо, ne crb нен освћнв че се И.течат. аг t. букпитј; едпа с г1;д f, друга, но сдицевременпо може да се умножи н печатано го оп> три до четири нлгтп. C'b 'i a n мгппина моасе да се пише до нЈжљде по-лесно отч. колкото ci> обикнопении начинч> на писаиие, особенно ако челопккч, попече се yn iaiknii. Ho iipu всичко, че тан машина сжацествува нече едно десетакч, годинп, тв пакч, ne е мбгла да плезе никдЈ? ira обхце употрјпјление; 8аш,ото рЈхдко кои иека да губи нјжодко години, за да си научи да играе на тав клавиатура, и освЈпгх, това не може лесно да се прем-кства матаииата ori. мксто на мксто, дкто има нужда за писание, като ти е доста голЈ;ма; a тоже цтћната ii е около 1000 p. Подобно trkujo сљ. и (љрзописнитк апнаратИ; сч, kouto иаобретателитк искатт, да посшгната такч.ва едпа бвриипа na писанае, каквато се постига cb стенограФинта. Тпкива ппитва-нин со правиха вече нЈжолко п&ти. Ori, наи-нопи-гк no този вид'в машипи »a мужват х, дч споменемј, за апиаратитк на Ми-хаела и Жентцлив, захцото поичкит-ћ други е.е забрапиха rhk 6bp8o, както се 6'kxa и поавили. Kam хце блде cera cb б — GG — апгтаратИгк на тки двама изобретатели, това хц« ни се покаже B'i» окоро вр^Јме. Bii поел%дно вр^ћме сч, шшарата на пврвии отг. pop-haoMenarBT'li иаобретатели, д'мцернта му се е иродуцирала bi, паригаиата камара нб приолтитпието на Гамбета и камар-iiHT'h стенограФи. Споредт, както четохме u'i, разни в-1>с гпици всичкиrh] стенограФи сж били много вгзрадвани ort полу ченип резултаТЂ Повл^дната добаика е ci.bcSmi, есгес-твенн i irhino, заш,ото стенограФит!; in, парламенпгН, исит,л-ниватт. една такхва аадача, на конто тежината може да внае само онзи, които е работидв; и аатова олекчение, ако може да се посгигне, е за T'hxb радосгно nkuo. Ако таи задача е тол-козч, тежка тамв, д!зто стеиограФитк се смкшватт, на всћки 5 минути, то колко no тежка е там-Б, ,ylno np'lon, ц-клого за-сг1здание 3 или 4 чаеа раб|твт б само единв или двама стено-граФи. Г1о тан причина lio .ече е жолате.шо, да се употр-кбдвва н'ћкакво маханичеоко сркдсгво аа бележение на p44mi, отт, колкото умугиенно напр^г.шие чр^зт, стенограФинта. При това нетр^јба да испуш,аме отб иредв видч>, че стенограФввта ocB'liH'b u'b иардаментиН; употр^блвна се и при други невда, ври които неможе да се налгкети сб никакви машини. Тн има за ц1:лт>; да бљде писмо на всичкитк интелигентни хора, и както не е бнло вваможно да се 8ахвврди на страна обикиовенното иасмо чркв нзнамиранието na печата, литографивта, хектограФснта, писа-телнит-b машини и пр., твн с.удцо не е вбзможно да се замк-сти с'Бве4>МБ стенограФиата c-b п'1,какоа машина. Да си помлслимб само пкнолко случав, д-кто стенограФИ-н га сс употркбд moi и ,ућто не е ввзможво да се замкстн cl друго 1г]ццо. Ilbpiiara и шт-хубавата ц^ла на стеиограФинта е, да може челов'1зи б да ои забкгкжиа собственнитк OLpaopaa-ВИНШШ.И <-е мисли; особенно же, ако uoerb или списателв изра-Ж,па (4i ит1; душевни нлодове, иди ако ii^ikoh ученч, иска да развнва евоиНз идси cb ц-кли да ирави иови Форми и закоии, нови теории и тези. Ва таквизв н4ш,а, които моп&тч, да се елучатв вб собственната стан на чедов^ка, ва расходка, вт> училигцето или черкиатп, може ли да си повлечо нкс >и машина и да и носи на всЛжљд; c b ceo l) си? — Ocabirb точа стоно-граФната служи на ученицигк, аа да моглтб да б-ћлккат b пре-подаванинта на учителит-к си; тогава пигимг, аач,: вч,змоЖно аи е, moro во^ки ученикч, да моси сb себе си машина вб ги-мназивта или университега? — Понатагвкв аа коресчшнденцинта upu ковто стенографинта може гви лесно и хубаво да се — 67 — употр%6днна, да ли 1це пишемБ писма сб собстпеннит^ си рлмук или u;e ги печатамо сч. ашшши? — Впрочем Б наи-хубаво доказателство, че всичкигћ хора неучатч. стенограФинта за пар-ламентарна ц%лб, дава mi статистиката. Както знаемч. отч. ста-тиетиката, миналата година сљ. учили стенографин само no Га-белсбергеровата система 22502 души; a колко ељ. учили другит-i; систвми, като напр. ЈЦолцовата, Диилоиева и др.? Да кажемч., че само 1О°/0 отч. учшцит-ћ се искатч. да постљпатт. sa камарни стенограФИ, то cl тг];хч> 6и могли да се напч.лнптч. всичкит^ парламепти вч. Евроиа и Америка, и огце биха останали тол-кова стенограФи, да могл,тт> да се наггвлнвтв м-ћстата ако да 6и имало Bb всћкии по-гол%мб градч. една камара. Ot'l това инлиза, че ногол^мото болшиистап то е 9О0/0 учи стеиогрпФинта sa свое собетвенно практично ynoTpfc6fleHMe. Сл^дователно, ако се ианаагћри една практична, добра и Tpaiina бБрзописна машина, то може да се умали числото на учвш,игН> се стенограФив наи-много аа 10°/0, a никбкб ne ш,е може стенографинта да си ивгуби овоата важностБ. Престанало ли е да се учи обикновенното писмо, от'Б както сљ, се ианам1>-рили машини ea писание, или отб както се е изнам1зрило пе-чатанието? — НататБКЂ престанали ли са да тивтч. хората сб pAU’fe, от вкактосљ će изнам^рили машини sa шивние? —Пре-станади ли сљ, хората да се вознтб сб обикновенни кола, отч, когато имаме жел^зници? —Престанали ли сл* да се учатч. сб тежки трудове и ирод'Блжителни упражненин да свирнтв Фор-те-виано, от'б когато слицествуватч. инструменти, които сии-рнт*Б ири просто ВБ])тение сб една рлка? — Игтина всичкит^ машини имат’Б за цгклв спестввание на драгоц^нпото нр-ћмс и работната матсриилна сила, no нпкакч. н 1;магБ и немогљгБ да иматч. за ц'1;лб да зам^отнгБ умСТВВН-ната сила на челои4жа. Освг1шгб това никои машина неможе да рабоги самостонтелно, но и трг1;бат'Б надзорч., управление и иослужваиив. Отб това можемч. да заклшчим’Б, че ако пб iil?-кои иарламенги, като вт> Лондонб, Иарисв, Виепа, Шчца и др. има no 20 — 24 стеиограФИ, то при приспособлеиисто na ма-шитп'1; иолопината от'Б t1;xi. пде тр^батч. за уiij апление na машинитћ, и то ако си дадатБ труд i. да се упражнвтч. na т4јх б вредварително; a числото на преписпачигђ вде c.i осг..нс слицото, засцото знзковет']., които се написватБ на аипаратната леита, тр4>6а да се преписпатч. bi. обикиовепно писмо тгби сл.ш,о как-то и сгенограмитк Сл'1>дователно за no скорото преиисвание — 68 на стенограФическиг]? 8аб^,гћжки не ce придобива тшоџ) чр^ач, ()Брзописнит-ћ апиарати. . ...... ВпрочемБ всичко, koctj чухме за машиниг!;, сладестџула. поиече шце вб теориата, и тргћба д р ce иочака .до н )жое-np/b-мв, дод%то практиката хце ни локаже, ' акво може да ce шустипН. ci. risan н']цц,ч, до колко сљ, rb нриложими и до ксмко сљ rb прлЉзди. НАУКА ЗА БЂЛГАРСКАТА СТЕНОГРАФЗ. (ITp одт>лж е н и е). Прим^ри за сљш;ествително и прилагателно име. (Виждх стенограФическа иритурка § 29.) Римт. лежи на сед-Нмч. хт.лмове. — Доведе ce рр+>ат> дв-h Mope‘i;i. — Пашит-ћ г|1адове иматт, uaii ширОки и беЖшасни пристаншца. — 1'ч.лг«ри rfc с*. Славанокн народч., — Седските кмотове тр'кбва да ео грижатч. в.чдебт.рч. редч. bi. седага. — Haft дпбригк ученици иде иолучатч. вт.8вагражД''1шв. — Хомсрч, е иарабвтилт. прекраснп стихове. М4стоимение. §. 30. Ионеже м1>стсшменинта ce намиратт. често н l. r. uopa, sa това нуждно е да имап колкото е вбзможно кратки и точии знакове. — Обикноненно ce СБкрашавап. както си-г.шјЧз, само H-bieoH on. тВхт> ce иеписватч. сбвсјбмч.. (Виждт. при гурката §. 39, гд-ћто ce намиратч. всичкигкм кетоимеиии no рсдч.) ПреводЂ на npnivitpMTt. Лични и притежателни м!зстоимешш. Приителго моМ, ти си ивмаменч., момчетата е* добри ученици, слушатч. СНОИТ+. учители и сљ покорни ii a родитеттк еи. — lipan, ви си доиде отч. панаира; азт. го видћхт. и прикаавахт. ст> него, Toft ти в донеселв единчв ар-маганч,. — Прилепитћ не сл птици, ткхното тћло о вокрито ст. косми, n up сч. перд, и сл отч. класеа на цицоноенитк. — ToS уби брата ми, во kuiiii му и нродаде клидага ни. Вгпросителни. Чил е киигата? — КоИ да не пл.чче, акочуе sa смБрТБта на Царл Осићбо-дигелл? — Какт»вЧ| с то чов1жгб? — Koro ученика вчера ивгониха iibt» учи- ЛВ1ЦСТО? — ПоказателнитЗ.. Никои na този свЗјтб не е СБВБршенио честитч* и доволеич. отч. сво-лта участв. — Чоститч, до изв^сгна етепвнч, с онзи, кокто с благодаренч. иа свосто си. — Тћзи нгћ1ца сж. добри, a онЈ.зи irhiu,a лоши. — Относителни. On* исичкитк живогпи, сч> които ce служи челов+»к'Б, конбтт* му е nak иолезе1ГБ. — Добри c»Yv опћзи хора, коит » >хе забравл гБ добродктелБга.— AвгБ искамч., јцото да има ред б вб iiamHrii рабоги. — Изпч.лннваи длч.жносГБга си кгбмб отечесгвото, ирнви туи, което т]»}>ба да njiaiiHiiri.. м но ce бе8тжчи какво хортувап. или Це хортуватч. другитФ, 8a теб-h. — ЈЦастиего е краи или нрсд^лч. на аселанилта, този които го romi, не може да ro стигне, — — 69 — Опре д!;лителни. ГЦаетието utujro паги онмр ini паикрна ч само ни um осганн. Of'b Mi'H'fb друга) и npiicH ме обича. — ПочигдВ сеоо еи, a a да тн иочи т.ч chnnB. — Богт> (Акому аачаача, Toft cht^uro тце сади no работит-fc му. — Aau сг>.'П> lii.UMpnH'i., ти on Словенецт., оиви е Русинт., снкца сме Сланпие. Неопред^лителии. Когато прочитаim, ut. кол книга ct ПолВа, еиреча нидишб, че tu tir пдч.хна чувства виооки и блдгородни, да внарМч. чс tu е добра кмига. — Ниш« на сн-ћта Hijia иоотоанно. — НикоВ не можо да иостигнс веичко което же-лав. — Тови чоловћкч. си irksta иакаква работа. — По мисчјК начинч- Topa не може да стане. — Ст.берете се на еди коВ дена, това е вое едно. ____________ (Олкдва) DOPISI Naša u posliednjem broju izjavljena želja za dopisi s,i stranfl prijatelja naše stenografije u bratskih susjednih zemljah nijte ostala bez uspjeha; i dufi nam je osobito, da možemo najprije priobčiti dopis od velevažnef ritke i od znamenitoga strukovnjaka, kojega ponosom brojimo medju sv■ »je prve učenike u Zagrebu. Pa da urednik ovoga lista svojim petgodišnjim djelovanjem u Hrvatskoj ne bi bio postigao ništa drugo, osim daje odgojio jednoga takova stenografa, ka> što je pisatelj sliedećega dopisa, to mu je dosta radosti, dovoljno nagrade i podpuno mu je mirna savjest glede iz-punjavanja učiteljskih dužuo«ti. Evo dakle dopisa od rieči do rieči: U Karlovcu dne 17. ožujka 1881. Velecienjeni gospodine uredniče, mili moj učitelju! Težko cieli rana moje duše, koju mi zada sudbina, označiv Vam djelokrug kod bratskoga naroda bugarskoga a mei e ostaviv sama na polju, na kojem-sam uz- Vas tolikim žarom pregnuo bio. Jedina misao, da ste Vi zvani utemeljiti, ili, na kolik > je več temelja bilo, usavršiti ateriogiatiju južnim Slovjenoш, dade mi pregorjeti tu bol razstanka: Ele Vi podjoste k braći našoj u Bugarsku, a ja u njezinoj posestrimi Hrvatskoj poprimili Vaše djelovanje, te evo već druge godine' predajem stenografijo na lcr. gimnaziji u Karlovcu, o čem Vam na Vašu želju i u interesu naše stvari evo kratkoga izvješća, izpremiešana tu kakovom reflexijom, tamo opet kakovim predlogom. Kako iz ujedno Vam poslanoga programa naše gimnazije vidite, imadosmo prošle godine VI razreda a ovte se je školske godine u listopadu otvorio VH. Ujedno vidite, da su jedino učenici iz IV., V. i VI. razreda učili prošle g dine stenografija i da ilf'se je u početku šk. godine upisalo iz ovih trih razreda 46. Doista liep broj, i meni zaigra srce od radosti, kad prviput stupili pred nje, da ili vatrenom rieči uvedem u stenogratiju. Moja ljubav do te znanosti odsievaše živim plamenom na njihovih obrazih i u duhu već - 70 - pripajah Vašoj četi, koju tečajem pet godina riedkom revnošču i uz-trajnošću na zagrebačkoj gimnaziji sakupiste pod zastavu stenografije, nov liepi broj. Ali mladež je nestašna; za svaku novu stvar i ideju ona če vatrenim krilom maknuti u visine, ali doskora će ih i — spustiti. Tako i ovdje. U prv' m zanosu bijahu mnogi stenografi, ali kad se je tražilo djelotvornosti i uztrajna rada — apparuerunt „rari nantes in gurgite vasto.u Budi mi dozvoljeno ovdje en pa-renthesi spomenuti, da ja u obće medju omladinom opažam premalo plemenita idealizma i uztrajna pregnuća u znanosti, —- premda jdsam pesimista ni Rousseau-ve ni Schopenhauerove ni Hartmannove škole. Kako znaci kažu, iinadu sirenski glasovi politike više snage do nje, koji ju vode na ono polje, gdje niče malo lovorike i masline ali mnogo trnja i pelina. Cicero piše negdje, da mladič, koji hoće što postati, ima se kaniti svakojakih stranputica a dati se marlijvo na naučni rad. On sam se u mladosti nije zabavljao, već je marljvo učio. I tako jest. Tuj leži paladij našega spasa! — Kolumb*, koji je edkrio' novi sviet, Petrarca, koji je pjevao sonet, Leverrier, koji je proračunao planetu, Kant, koji je stvorio princip, Lavoisier, koji je odkrio kisik .... ovjenčao je svoju domovinu a i čovječanstvo diademorn neumrle slave, kako nijedan a najmanje politik macchia-vellističkoga kroja. Oprostite mi, gospodine, tu reflexiju, koje nemo goli potisnuti natrag u dušu, jer mi neodoljivom silom navri na pero. pa se vratim na stvar. .Od tih 46 učen ka svrši prošle godine I. tečaj s odličnim uspjehom TI, s dobrim 10 a ostali se izgubiše. S naj izvrstnijimi otvorili oVe godine II. tečaj, gdje uzimani teoriju debatnoga pisma uz mnoge vježbe i nadam se, da će sliedeći izaći, koji će svagdje moći uspješno djelovati: Reiner Jgnjut, Tuškan Janko (obojica odlični stenografi za svaki parlamenat), nadalje Katkić Slaviša, Heinrich Benjamin i Blagoič Kamilo. Sva su petorica iz VII. razreda. Iz VI. razreda: Luksić Dimiš, Dujani Ivan, Schoiiivald Bernardo. Iz V. razreda: Herman Robert, Hajdin Milan i Tuškan Mato. To su najbolji stenografi u II. tečaju. C I. tečaju jesu sliedeći izvrstni učenici: Krivačić Tomislav iz VII. raz., Velebit Pavao iz VI. r., Berman SittttUel, Hadrovič Stjepan, Belavić Nikola i Sešerin Bo-guslav iz V. 1‘az. Osim < vili imade ili još koji pokazuju mar i liep hapredak, o čem ću Vas koncem šk. godine ubaviestiti. Svaki će se nad ogromnimi izostatci zapanjati: prošle godine 2б, a tečajem 1. poljeća ove šk* god. 15, dakle ukupno 40. Dočim ih polazi zada I. tečaj 26 a II. tečaj 12, dakle ukupno 65. — Nu ja volim, da učenik ostavi nauk, nego da ga uči polovično, površno — 71 i nemarno. Nedopušteni takodjer, da se stenografija uči za paradu. Takovi bo su polovičan stenografičnoj znanosti više na uštrb nego li na korist, jer ju pred uestenografskim svietom ') diskreditiraju. Dakle meni vriedi izreka sv. pisma; „Koje drvo nerodi ploda, neka se posjeće i u oganj baci.“ Aut Caesar aut niliil — po tom maximu odgajajmo stenografe, ako hoćeto imati neslomive falange. Polovičan jesu deserteuri u stenografskoj vojsci. Tolik • o napredku stenografije na karlovačkoj gimnaziji u Hrvatskoj. * *• Prije nego dovršim ove redke, dozvolite mi jošte nekoje opazke. Svojstvo Stolzeova stenografskega sistema *) jest prevelika abundaneija sigala, a baš to čini taj sistem pukim niekiinizinoni ; Ga-belsbergerov sistem ima znatno manje sigala, ali taj manjak on na-doknadjuje prevriednim u misaonom pogledu surogatom — logičkim kraćenjem, a baš to daje u intelektualnom pogledu prvenstvo 'Ga*-belsbergerovomu sistemu pred Stblzeovim i pred drugimi. Tpak bi mi po mom nemjerodavnom mnienju u jugosl. stenografiji' morali malo razširiti obseg sigala. Svakako bi zavriedile n. pr. sliedeće rieči, da budu primljene u sigle: „duša. (koncem rieči), srce (koncem), razum, razumjeti (početkom;, ruka ^početkom izpod linije, kao što imademo u debatnom pismu z t rieč kuća), a valjda još koje, osobito kod debatnoga pisni t, najpače za one rieči, kojih je pbralja veoma obsežna. Priznajem, da su strukovne pokrate u tom pogledu dobar uztuk, ali uza sve to generalne rieči uvrstimo medju sigle. Kako u 4. br. IV’ tečaja Jugoslav. Stenografu vidim, Vi ste obšeg kigala već nešto razmaknuli, и. pr. sa riečju „vrieme,“ „zakon“ i. t. d., što je svakako hvale vriedno Željeti bi bilo nadalje, da čim se broj stenografa na sluvjen-ski-in jugu umnoži, oalane „Jugoslav. Sti nografu permanentno strokovno glasilo, u kojem bi se složnimi silami radilo o razvoju jugO-slovjenske stenografije, kako to Cesi u svojih „TčsnopisuiK listyh“ čine. U obće valja nam se, da tako reknem, za stenografsku žurnalistiku vise brinuti, nego se to čini sadu. Tu treba dakako složna rada svih, a ne sve naprtiti na ledja jednoga, koji za sav trud (lobije konačnu nagradu u —deficitu! — Evo Njeinci počimaju ove godine već sa izdavanjem „Stenographische Jugeimd-ZeitUg4 u Beću I. tečaj. Izdavatelji jesu prof. Franz Soheller i Vine. Zwierzina. 1) a još više pred ignoranti .stenografijo, za koje stoji u „/.eits chriftu ftlr Realschulen u. G.vmnasien, 1802, str. 09. ,,ein Krattausdruck.“ — * Stolzeov sistem je u sjevernoj, (lovim Gabelsbergerov u južnoj i srednjoj Njemačkoj, premda Gabolsbergerov sistem dobiva svaki dan sve riše privrženiks i u sjevernoj Njemačkoj. Pis, 72 — Mislim, da nam za takav list gradiva ne bi nikada uzmanjkalo, »amo ako bi bilo marljivih radnika. Tako bi se, ne samo tu i tam mnoga potežkoča občim sudjelovanjem strokovnjaka odstranila, nego bi ovakav duševni rad mnogu iskru izkvestto, koja bi zamrla, ako je slučajno dotični sam neiznese gdje na vidjelo *). Osim toga valjalo bi se kritički obazricti i na takove misli, kakove su u Stield’s Centr.dblattu, 1 S(53, str. 265, u 92. svezku „JahrbUcher tur Phi-lologie u. Padagogik str. 191 i si. **), nadalje u programu von Bi-elfeld 1863., napokon u „Zeitschrift-u ftlr die bsterr. Gymnasienu 16- tečaj, 1865. ***). ,Samo uz ovakav složan, uztpajan, d uševni rad procva-sti i razviti če s e stenografija na slovjen skotu jugu te ići uporedo sa razvitkom bogatoga i milozvučnoga jezika. Inače je odsudjjgna kod nas stenografija na vječnu stagnaciju. S odličnim štovanjem i dužnom zahvalnošću Vaš učenik M. Vamberger, učitelj stenografije na kr. gimna-___________ ziji karlovačkoj. РАЗЛИЧНИ CTEHO ГРАФИЧЕСКИ НОВИНИ. СтенограФическа пракса вђ Бглгарил. Вб течение на тан година стенограФираха ее вече сл-ћдугошит^ нпни равправи и. преиодаваннн : Една сљдеона раапраиа предт, окрликтш ељдгБ lej, Софин на 11 Февр. — TpuT’b црепо давашш на Физико-ме-дицинско očipecTBo n i, Софин на 15 и 22 Фенр. и на 8 МартБ. Пврнии ii&Tb стенограФираха Г-да A. Beaeiiinenb и Хр. 11. Кон-сгантиновт,, птории и&тт, Г-да Костантиновч., Ташикманопп и Т. Мариновч,, a третии iiAvri, Г-нб Константиновт,. — Ha 26, Mapi u, имаше француска ск-aeica за čb.trapctcmT, жел15аници в'Б Нар. Сгбрание, кон-то стенограФираше Г in, Г. Прошекч,. —Веички T'bsH стеиограФирании иматч, си sa глагша ц киБ, освкнБ уира-жнвнанието на етенограФитк и ученицигћ на стенограФмнта, постепенното уваждание нк стенограФиита в г, обгцественнии ii двржаинии животт,. Поправка Ha стр. 34 вч, притурката на м-ћсто „ирпа јаволк^и Tp'bČMO да стои ст» иатиница „prva jabolka" (slov.) вашото nbceHhTa е словенска. *) Kako n. pr, Viuković Ivan n programu vinkovačke, gimnazije: „Einb ges (Iber d*s VVesen und den Nutzen der Stenbgrapbie," 1850, i „Einige Wmr kb in Beziig aut die sli t slavischo Stenographie. 18Gd. Pis. **) Tu polemizuje J. Tietz u velevažnom pitanju proti votmnu skupštine Vestfalskih ravnatelja u Soestu. ***) Ouveni filolog L. Viullmber piše na str. 683. „ein Votum iiber dio Stenografi« an Mittelschulen, besonders an (Jymnasien.“ Kako Vielhaber u filologiji, tako imade i u tom pitanju padagogične naravi svoje nazor Pis. Редакторг и ивдателв Ант. Бевеншека,. — Urednik i izdavatelj A. Bezenšek. Народна Печатница на Б, Прошекч. вт> Со*ии. Prilog lisl'u. ezenŠeK Име. (Отт. И. Вазовт,.) гЈ -^7! /"/' * 7^ £jZ *s &~ / ĆĆP ^O ° '7~\ e <\ ^ /О ^OZs / /^* £~Tu r *>/?**' ,/D * / х(Њ 9-&7у a_~£с#м. *2 : ZST ; ^sz^, жх, u*cćwn#-, ^У*~* WrM, ^cu/sri# j ~/1Л' H#* Л*сауг? г"&- . gZ тгг^-Сл ??г^>-0-со (L^ cZoZ '/^ZćSć'u# >С€СШУ1 ^ њг&иг^бсстл? t S9 ZZućć^ ĆćUUMaŽs ^ ;*WL - /> Ttsetr&ccci Z&ccce^ Zauććć%y?7-ečt ćp. ' ^хг^с^гге^ ^с- Tććcurt&z^- »ćz&Ze >' Tcsea-vtteZ ^'-С- лг&г&ж*vzćt'^ZZ —^ггг Z ??г&сс&?с£ 1 ^р/V . ^ «>!Г $??г;?£г>СЈЛ?7геЛ?Ш'7?^i v-x /fo-ć^rto- ~" 96CXs уу fa)-U>?7Z/č. 'MOL' * /v" Jć’ezo-TTLO' ~s~\? ,, v 9COC /fOtM'7'7'?C> л^2 ■/Сажутсг' '/ćoJvm&' '/Рс-ссотгсг /~к? //it>707'}io '—v- /čo&mz? 'V: rv ^ 'илСсгпгг) liMrrur- 'с*~ & -& ЉаЉЛтгиг, - cottzĆ' - о-??гл-' Т /Soo/Mum ^ ctfcrrrzđ, еЖ tzs- у&г ■— v© £ /& 'Л s £^ ^, ј? ^/ Г ~V^ 'g/ /^№/>S' <У ~у*— /*. ''S2-- ' flry?čŽkf^u#??AsZ7*-u vez# -; <£, MCt* <Г ^гсГ ^Тмту^енЈј-^гнмтм.с.уг ?iim, ~/-\, гмл^- 'илЈСа-и; — . ,У^* ~/~W- ?tHXS£zlHs _ сЛ. j/7 ,^c ^ к»ЉлЉ7г--£с^с , уб тсиЛссЈгљТр - ' ✓ ?lfr)Zo-U' МЛ^ НЛЈ&Л; Hfrtf-Z-Z* &. - ^ 'МјМу ноо K ■Н.ОС Tl. 'HM,, v/бнмук. z,: 'H&fčo-us, ^НЛЈ TUnform^'TO. 'ШлЈ&ПЛ, y ,vv/"v 'HM 9CUSĆV-U 1_y/^V(ГГПЛ HMACozo. V'^.._- /^Л-----Ć.TPcm/'Č&TC'' — Љ ^ ^ ^ у /"'тггељЉ#' у гтгсмЉс^ rv"^ć S4f /О-— s>tf Tfou, -A, - е, гм7& _ 5 '£ <£*£. ^ ai /čteHČ^Tz, -ZM - / e °/£.zlct. S2v~ ZVD 'jffl ~ Z> -o ^ 'U? e^v , Pfm ср^Јду нова година. f Ђ?—V V" 'i~~ ~ of^ -£V s ^Z2/' /<~£ £ а-£ £L ,/ е^ s л_^’ ^ <, ^Ј-' / " 1^U_, <£ -?W? _ лг^? ć>^ /"L АЛ s ^ '2?v&y ~ - ^ <%&/, /~~ £ & ^ ■—✓ /^е / "'' - '/£? в (/ć^- "’ г-""1 х ~~£^ , V*1 а~~ £* ^ 7 Z^ s ć / ^ '-. e Ć7y&c /?-> <г v' _, / c, ^ ~ e^ć' ^ ^ ZSg ~X_2 _ ^ ? ^ ć'~° ->C^ s 0/°^/- t/fj ^ ~/ /-чу^ <» (h—^ j . 'у<_Ј) -w ^ . ■7ј/^~ 2 ђу s/4-^ ć^r.- ’ "/V^ ^C, ^ <*e ~,Ј^ Vfv * ^ , ^ ст co'—\sf /~*>, ^ -етхо č ^ ^ х ^v^V»