TOMO JEDRLINIG: Rušenje — gradjenjem! Da se razumemo i sporazumemo! »Svi putevi vode u Rim!« Tako je kod dobromislečih, poštenih i savesnih ljudi. Koliko se taki razilazili u Dotankostima, cilj im le isti: dobrobit pojedinca, zaiednice. naroda. države. Ali da! Nismo se svi iednaki izvalili i društvo je vrlo šareno: jedan iste nekamo, tumara u tami sveopšteg kaosa. drugi naročito ide stramputice i zavada masu, trcči obilazi kao mačak oko vruče kaše. četrti se »staciionirao« i čeka dok se nebo razvedri ili spava kao Šokac pod dudom. peti živi kao bubreg u loiu, pa ni za što ne mari dok se valja u slasti i masti, šesti se vrti i udara glavom o zid. sedmi traži misli. koje je izRubio (kao Vetranič-čavčičev »Pel.egrin«), osmi se snašao u trbušnaj sferi i udarajuči so po mešini i ironično pevajuči: »Lepa naša dornovino ...« zlabno se smeši što ie »Rade ostao bez brade«. a deveti se hvata nebeske visine (kao_ indijski fakir), idealizira. propoveda istihu, širi moral, budi ljubav do svega sto ia lepo dobro i plemenito: kara. ukorava i Rrdi — ier ljubi; traži načine i sredstva za savršeniji život po.iedi.nca i zajednicedržave. spreman na sve i sva u korist reda. rada i napredka. spreman na kompromjise, kao vode k zajedničkom cilju, a da izvira iz srca, iz ljubavi do zajednične stvari i dobrobiti zajednice: liubi narod i državu svim žarom srca svoga. Ali se razočarava a videči svu ncpravdu. zlo i osečajuči tamne oblake, kako se pribl:žavaiu. on klone, opet se podigne, usplamti. krv mu uzavri i hoče — da ruši!... lest da ruši i da gradi! I potrebno je da se ruši i da se na ruševinama staroga poditrne novo da sp na rušcvinama gn;ileži i truleži satrradi nova zgrada. da se rodi nov život, život sunce što greje i blaži. život slobode što oplemeiijuie i sladi- ži- vot poštenia i opštega zadovoljstva! Moguče je! Mora se! Videste i čuste li top što tuču razganja? Takih nam topova treba! Nema ih — izdela'jmo, uzgojimo ih! Uz^oiimo trezvene revolucionarce. koji če da se bune i bore. koji če i krvlju svoiom da poškrope sveto tlo otaca svojih, koji če i život svoli da polože, boreči se za pravdu i istinu! Stvorimo socljalno biče svesno dužnosti i odgovornosti prema sebi i zaiednici! Pokažimo i dokažimo da u borbi ie život i da borbu moramo izazivati ako ie nema! Ona je potrebna! Ali nlemeriita te — odlučna i neustrašiva! ^kola je tvornica ne nemih. več živih topova! Te topove mi izdelavamo, mi pravimo i metke za njih! Mi — učitelji! Jest, j-amo treba da smo svesni toga izdelavania. treba da smo svesni konačnoc: cilja. a treba da srno svesni i jedinstvenog tipa toga živog topa! Jedinstvenoga! Nek oristaje metak topu! I kroz decenije videče se silna borba: gruvanje, grmljavme, rusenie... Jauk. plač- kričanje i škripanie — smeh. radost, uživanje. zadovoljstvo. sreča raj! Revolucija evoluciom! Nov rod- nov život, i podiči če se nova kula. ne fantastična. sanjarska, nego zbilj- ska: kula koia če kao svetionik zračiti život svetla i istine! .. *. Osečate li oko sebe s mrad, vonj? Osečate li pocepanost društvenih redova, nadmetanje i nadmudrivanie? Osečate li fflad, bosotu i golotu? Osečate li moru. nepravdu, što vas tišti te vam i dihati ne da. Osečate li podivljalost i razuzdanost okolice vaše^ Osečate li slepu. strastvenu i ludu stranačku borbu i npvinsku nekulturnu kampaniu. što mase zavodi i na zlo navodi? Osečate li kako usijane i alkoholiom ugreiane .arlave fantaziraju i truju narod nekim »problemima«, koje dobri ljudi ne videier ih nema? Osečate li mrtvi zadah trulih glava, što se iz prošlih godina žalosnih usDomena pomaljaju na tamnoi P°" zornici, da kvare siiu mržnju i raz^dorOsečate li kako su svetli grobovi naših mučenika okaljani? Osečate li kako se uzburkano more igra državnim brodomOsečate li. no osečate li sveopče zlo u kojemu se nalazimo mi, narod, država?! On< i te kako! A još bi mogao da nastavim sa: osečate li? pa da završim izrazimo rna'0" dušnih. bolesnih, oovnčenih ljudi. koji s. navikli, da se povuku kao puž u sVOlo kučicu čim mu ko rogove dirne! Ha- ^ ie i sve je to sramota i sve to izaziva neko nesodovanje i sve to mora da izazove fieki otpor. Otpor trefoa da izazove baš .kod nas učitelja. koji smo »pioniri narodne prosvete«, stvaraoci uzdanice naše, stvaraoci naroda! Jest, baš kod nas! I tai otDo-r treba da ie silan pokretač svih živih šila, što ih u nama ima. taj otpor treba da je stvaralac noiv.ih sila. svežih i čistih, ko.e če biti posvečene dobru naroda. DaTiašnje ie društvo pokvareno do temelja! Sloboda se dala sužnju. robu. koji slobodu ceniti ne zna. pa dala se i onomu, koji je zaslužio »kolac il konopac«! Državna vlast neka dade narodu sve što mu je potrebno za ekonomsko i kulturno razvijanie, a na školi ie da dade zemlji poštenih lfudi, radinih i marljivih. prožetih istinskom ljubavi do rodene grude i zajedničke domovine, na školi je da stvori ooveka. koji če biti sluga i gospodar svoje zemlie. Ijude svesne svoje zadače. ljude Drožete državljanskom svijesti i poimo-m, da je narod država i da je sreča poiedinca sreča i blagostanie zajednice, naroda, države! Stvarajmo i stvorimo takve IJu?e i stvotrili smo — nov svet! A to je naš 3cleal, to je naš krajni cilj!