Načrt novih pravil UJU, ki pride pred letošnjo pokrajinsko in glavno skupščino. /. Ime i sedište. Čl. 1. Učiteljstvo Kraljevine S. H. S. udruženo je u jedinstveno, staleškoprosvetno udruženje pod nazivom »Udruženje Jugoslovenskog Učiteljstva« (U. J. U.), kome je sedište u prestonici. //. Cilj. Čl. 2. a) Da u svoje redove prikupi sve učitelje i učiteljice i zabavilje, u aktivi ili penziji ili ostavci u našoj državi kako bi udruženje pod na« zivom »Udruženje Jugoslovenskog Učiteljstva« do« prinelo napretku Osnovne Nastave i narodnog pro' svečivanja, učvrščenju duhovnog jedinstva svih delova našega naroda i unapredenju svoga staleža, kao i materijalnom pomaganju svojih članova, kad su u bedi. b) Da svagda i u svakoj pralici stoji na braniku moralnih i materijalnih interesa učiteljstva i osnovs noga školstva. c) Da gaji ideju potpunog stalešlkog jedinstva i solidarnosti svega učiteljstva u državi," bez obzira na politička i druga apredelenja, i svest: da su i pojedinci i organizacija za svoj staleški rad mo= ralno odgovorni i Organizaciji i celokupnom sta* ležu, kako bi Udruženje postiglo pred svima fakto= rima značaj, da je ono glavni predstavnik za sva pitanja, koja se tiču Osnovne Nastave i staleških interesa; č) Da svima zgodnim sredstvima nade načina, da zemaljski zakoni i proipisi o pravnom, ekonom« skom i socijalnom položaju uciteljstva budu uvek ¦u skladu sa opravdanim staleškim i stručnim za* htevdma u Udruženju organizovanog učiteljstva; d) Da održava veze i u zajednici s ostalim profesionalnim udruženjima radi na popravci našeg činovničkog položaja; e) Da radi na stvaranju i održavanju veza sa ueiteljima i njihovim organizacijama slovenskih i drugih zemalja; sudeluje i saraduje u medunarodnoj •učiteljskoj akciji za popravku opšteg socialnog pos ložaja učiteljiskih i prosvetnih prilika. ///. Sredstva. Čl. 3. Za postignude pomenutih ciljeva upo» trebljavače se: a) Origanizovanje sresikih učiteljskih društava, Sekcija i različitih Odbora na stalcškoj i naučno* pedagoškoj osnovi; održavanje redovnih i vanred« nih skupština a po potrebi i učiteljskih mitirtga; b) Organizovanje kulturnih i humanih ustano« va, tečajeva staleške i naučno«pedagoške štampe za dalje obrazovanje i usavršavanje članova; c) Članarina redovnih članova, utemeljača, do« brotvora, i velikih dobrotvora. IV. Članovi. Cl. 4. Članom U. J. U. može postati svaki uči* telj=ica (svetovni učiteljisce — lajički) koji izvrše sve dužnosti jprema ovim pravilima. Pored učitc= lja*ica, zabavilja, <učiteljica ženskog ručnog rada u Osnovnim i Gradanskim školama, članovi mogu biti školski nadzornici i svi iprosvetni funkcioneri iz učiteljskih reda, kao i profesori Učiteljskih i drugih šikola, koji su to dosad bili a iz naših su redova. Čl. 5. Članova ima: redovnih, utemeljača, do« brotvora i počasnih. Ko može foiti redovan član. U. J. U. predvideno je članom 4. 'ovih pravila. ČL 6. Redcrvni članovi upisuju se kod sreskog učitel'jskog društva kome pripada škola u kojoj je učriteljsica dotični član. Pri prvom upisiu, sem dru* gih dažfoina plača svaki član 10 dinara, te jedna polovica ide u fond za štamtpu a druga polovica u Borbeni Fond. Po ovu upisnicu plača i on-aj član koji je pauzirao 2 godine, te nije bio član U. J. U. Čl. 7. Svaki član dobija člansku ikartu, koja mu je dokaz o pladernim dažbinama. Oblik ovih karata propisuje U. J. U., i izdajc ih za sve čla« nove a <prema trebovanjima sekcija. Čl. 8. Članarinu redovnih članova odreduje za kasu U. J. U. za narednu godinu godišnja skupština a tako isto člamarina za sekciju i učiteljska društva odreduje se rešenjem godišnjih skupština sekoija i učiteljskih društava. ČI. 9. Pri stupanju u članstvo svaki član daje pismenu izjavu o stupanju u članstvo d plačanju uloga. On ima obavczu da prima centralne organe Udruženja »Narodnu Prosvetu« i »Učitelja« ili da plača kasi U. J. U. po 10 Din godiišnje, koja suma ide u obrazovani fond za štampu. Članarina se plača pri upisu. Čl. 10. I svaka sekcija može pokretati svoje listove prema željd i rešenju s-voje skupštine i od-obrenju Centralne Uprave U. J. U. Ti listovi moraju biti izraz zajedničkih želja članova udru* ženja dok centralna glasila moraju bdti izraz želja i namera svega učiteljstva. Čl. 11. Prava su članova: da mogu učestvovati na sviima zborovima i skupštinama U. J. U., da mogu birati ii biti birani; da mogu učestvovati na svima kursevima, ekskur= zijama, predavanjima i svečanostima koja prdre« duje U. J. U., da mogu učestvovati u radu i ko^ ristiti se svima dobnima koje pružajai institucije U. J. U. osnovane za ekonomsko pomaganje svojih članova da uvek mogu računati na potporu U. J. U. u slučaju ako se članu nepravda čini, uopšte člas novi imaju sva prava traidti da budu zaštičeni kako interesi celog staleža, tako i pojedinog člana. Čl. 12. Prava redovnih članova prestaju ako dotični sam to želi pa to i pismeno izjavi svome društvu, ako ne plati članarinu do odredenog roka. Ne priznaje se za člana ni onaj, koji ne vrši i sve druge obaveze prema U. J. U. a vrši ih prema sreskom društvu i Sekciji ili obratno. Članom pre« staje biti koga iz društva isključi 2U članova sre« skog društva. Isključeni ima pravo žaliti se sekciji a u slučaju nezadovoljstva Izvršnom Odboru, čije je rešenje izvršno. Čl. 13. Sem redovnih ima članova utemeljača i dobrotvora. Utemeljački je ulog 300, a dobro tvorski 10CO dinara. Veliki dobrotvorci su ona lica koja kasi U. .T. U. polože preko 2000 dLnara, ili ostave Udru« ženjiu kakav legat od te ili veče vrednosti. Čl. 14. Utemeljaoki i dabrotvorski ulozi ulaze u jedan fond, od koga se troši samo interes po rešenju Iavr^tiog Odbora.. O trošku ovoga fonda rešava samo sknpština. Čl. 15. Počasne članove bira Glavna Skpština na predlog Glavnog Odlbora. Oni se biraju bez debate ¦— aklamacijom, od on,ih lica koja ima}u velikih zasluga za školu i narodnu prosvetu. Čl. 16. Svi članovi dobivaju diplome, sem re* dovnih, koji imaju svoje člans-ke karte. V. Odnosi u članstvu. (Časni sudovi.) Čl. 17. Sve odnosc medoi članovima raspravs Ijaju Časni sudovi, koji se ustanovljavaju pri sres« kim zbarovima, sekcijama i Glavnoj Upravi U. J. U. Čl. 18 Za sudove časti propisuje pravilnike Skupština. Čl. 19. Sva rešenja ovih sudova obavezna su za sve članove. Zabranjeno je članovima U. J. U. da medusobne sporove rasipravljaju pred javnošču ili ma gde. Oni se raspravljaju samo u krugu Udru» ženja u Časnim sudovima. Čl. 20. Da bi odnos u članstvu bio potpuno korektan, nije doipušteno služiti se u borbi protiv ma koga člana sredstvima i načinima, koje organi« zacija ne bi mogla dopustiti. Čl. 21. Da se ovo postigne i radi zaštite člas nova a i radi uspeha u radu U. J. U. služiče se i ovim sredstvima: a) Rešenjima o zajcdničkom istupanju sviju čla*nova protiv nepravdi koje se čine bilo Udru* ženju bilo pojedinim članovima organizacije; b) Javnim rezolucijama — preko štampe — protiv svega što ugrožava ititeres staleža i njegov napredak; c) Uklanjanjem iz organizacije i društva sviju onih članova koji rade uprotiv U. J. U.; č) Radiče protivu sviju onih koji pokušavaju da unose u Udruženje političkospartisku borbu. Bliže odredbe u Časnim sudovima, delokrug njihovoga rada i o svemu što podleži njima pred^ vida se naročitim pravilnikom, koji če se izraditi na osnovu ovih pravila. VI. Fondovi. Čl. 22. Udruženje Jugoslovenskog Učiteljstva obraz^uje dva fonda: a) Fond za štampu, b) PotpornosBorbeni fond. Čl. 23. U Fond za štam,pu ulaze 10 dinara na; (plačenih od svaikoga člana, koji ne primaju cen« tralna glasila U. J. U. Pored toga u ovaj fond ulazi po polovina prihoda od koncerata, zabava, predavanja i dobrovoljnih priloga. Druga polovina ide u kasu dotične sekcije. Kako če sekcija dcliti ovu polovmu sa sreskim zborom sporazumevače se medusobno. Čl. 24. I ovim fondom rukuje Glavni Odbor U. J. U. i rešava kad i koliko se ima trošiti iz njega za pojačanje naše štampe, ;za intenzivniju propagandu za školu i stalež, za plasiranje staleških stvari i po drugim Iistovima, za izdavanje letaka, brošura, plakata i knjiga za narod. Iz ovoga fonda če se, po mogučstvu, odredivati pomoč i drugim učiteljskim organizaoijama vah zemlje, kad to po» treba zahteva i Izvršni Odbor nade za potrehno. Čl. 25. Za osnovniou ovom fondu dače Glavni Odbor U. J. U. iz svoje gotovine 5000 dinara. Čl. 26. U Potpornosborlbeni fond ulazi: interes od novca koje ima U. J. U., razni vanredni prihodi, uštede po budžctu na kraju godine, pored taga za osnivanje ovoga fonda Glavni Odbor U. J. U.- daje iz svoje gotovine 10.000 dinara. Čl. 27. Funkcije ovoga fonda počinju godinu dana po prijemu ovih Pravila. Čl. 28. Iz ovoga fonda davače se: a) Pomoč članovima koji nepravedno stradaju, koje gone bez krivica, premeštaju bez stvarnih po« treba, zatvaranja odeljenja, uopšte, kad se članovi izlažu materijalnoj šteti bez svoje krivice. b) Pomagače se članovi koji u ime U. J. U. vode načelnu borbu za smerove Udruženja i sta* leža. c) Svaka pomod se dodeljuje po ipredlogu Sek« cije, pošto se dovoljno prouče prilike onoga kome se daje a ipo rešenju Izvrš. Odbora U. J. U. č) Izdata pomoč če se vračati bez interesa, kasi Udruženja onda kad dotični po oceni zibora i Sekcije bude u mogudnosti. d) Fond ovaj ne može se upotrebljavati za partijske svrhe. e) Iz ovoga fonda po rešenju Glavnoga Od« bora i Skupštine pomagače se učiteljske organiza^ cije i izvan zemlje, ako to potreba zahteva i ako je U. J. U. s njima u vezi. Čl. 29. Iz fondova bilo jednog ili drugog, kako za shodno nade Glavni Odbor U. J. U. mognj se pomagati i oni učiteljski listovi, koje izdaju i ures duju pojedini članovi U. J. U. samo ako oni teže istom cilju: jačanju organizacije, iklasne svesti, solidannosti i narodnom prosvecivanju. Takode i urednici, koji u Iistovima brane pravednu stalešku stvar mogu uživati pomoč iz ovih fondova. Čl. 30. Oba fonda mogu imati i raedu učiteljima a i van učiteljskih redova članove: redovni (10 du nara), utemeljače (50 dinara) i dobrotvore (100 di» nara). Svi članovi dobijaju diplomu. Čl. 31. Izdavanje pomoči iz fondova propisače se naročitim pravilnikom. VII. Domovi. Čl. 32. U sedištima Sekcija U. J. U. moraju se ako .ih nema, p^diči domovi za učiteljske ustanove, za prosvetnojkultuirno^humane svrhe i za materi« jalno pomagaiije svojih članova. Čl. 33. Pravilnik o podizanju domova, skupj ljanju priloga, nameni i rukovanju istima propisuje Glavni Odbor U. J. U. CI. 34. Svaka Sekcija U. J. U. koja želi podiči dom dužna je podneti Glavnom Odboru U. J. U. referat, u kome če potanko izložiti način rada, sredstva, kojima raspolaže, nameri'U doma i dirugo. Po predlogu Glavnog Odibora U. J. U. Skupština rešava o podizanju doma, odredujuči kad če se početi to podizanje i dakle se, radi toga, može apelovati na pomoč učiteljstva. Čl. 35. Domovima rukuje uprava dotične Sck« cije, ali se o radu u njima podnosi izveštaj Glavs nom odboru U. J. U. Čl. 36. U sedištu centrale U. J. U. u Beogiradu, za potrebe celokupnog učiteljstva podidiče se: Jugoslovenski Dački Dom U. J. U. u kome če biti odeljenja za doček dačkih ©kskurzija, dečja biblioteka, kupatilo, odelenja za prenočišta učitelja, za kancelarije U. J. U., redakcije listova, za iz« ložbu učila, za dečje klubove i za sve ustanove, koje služe prosvečivanju i ekonomskom podizanju učitelja i njihove dece. Čl. 37. Za podizanje ovog doma služe ovi pri* bodi: V« prihoda svih prihoda U. J. U., prilozi od opština, škola, srezova i oblasti, što sc po njihovim budžetima predvidi za tu svrhu; dobrovoljni pri« lozi, i zaveštanja raznih Iica: interes od celokup« nog novca U. J. U. datog na priplod; ulozi čla« nova utemeljača (500 dinara), dobrotvora (1000 di* nara) i velikih dobrotvora (preko 1500 dinara). Cl. 38. Na ovu svrhu može se upotrebiti sva gotovina U. J. U. po rešenju Skupštine. Čl. 39. Sve ustanove i lica koja se upišu za članove ovoga dotna dobijače ddiplome a slike Ii6= ¦nosti čuvače se u domskoj sali. Čl. 40. Imcna ustafiova i lica koja za dom dadu preko 2000 dinara ibiče urezana na mermernoj ploči .pri ulazu u Dom. Čl. 41. Bliže odredbe o zidanju, prostorijama, rukovanju Domom i radu u njemu propisuie Glav* ni Odbor U. J. U. Cl. 42. Glavni Odfoor U. J. U. za potrebe čla< nova i njihovih porodica podičiče u Koviljači leči* lište, za koje ima plac, a zadače ga od uloga od 40 Din od svakog člana a po rešenju Učiteljske Skupštine u Dubrovndku. Čl. 43. I Sekcije rnogu podizati lečilišta u po* jedinim banjama. Samopomoč. Čl. 44. Za obezbedenje prve pomoči u slučaju bolesti d smrti svojih. članova Uprava U. J. U. na« stojače da se pri svakoj Sekciji obrazuju samo« pomodne kase. Čl. 45. Samo članovi U. J. U. mogu biti i člas novi »Samopomodi«. Čl. 46. Bliže odredbe o samopomodi i njihovoj ulozi u pomaganju organizovanih članova, o ruko= vamju i radu u njima propisade Glavni Odbor U. J. U. pošto sasluša mišljenje Sekcija i stru& njaka. ČI. 47. U sekcijama gde ipostoje takve ustanove radide se i dalje u duhu Pravila i odredaba. Budžet. Čl. 48. Svaka Sekcija U. J. U. mora imati svoj budžet prihoda i rashoda. Čl. 49. Sekcijske budžete sastavljaju same uprave sekoija, odobrava ih sekciska skupština o čemu se izveštava Glav. Odbor U. J. U. Čl. 50. Budžet U. J. U. sprema Glavni Odlbor U. J. U. i podnosi Skupštini na oddbrenje. čl. 51. Izvršni Odbor U. J. U. mora se strogo pridržavati Budžeta, a u slučaju prekoračenja ili virmanisanja mora prethodno dobiti odobrenje Glavnog Odbora, što može biti i pismeno. Sekcija takvo odobrenje traži od svog Šireg Odbora. Čl. 53. Za sve izdatke po budžetu naredbo« davac je predsednik. A za sve specijalne izdatke mora postojati odluka Izvršnog Odbora. Čl. 54. No svi računi U. J. U. podleže i pre* gledu Glavnog Odbbra. Organizacija. Čl. 55. Osnova U. J. U. su sreska (okružna) uoiteljska društva. Gde su pokrajinske prilike ugodne i članovi izjave želju mogu se dva i više srezova spojiti u jedno društvo. U svakom srezu postoji jedno učiteljako dru» štvo. O izuzecima rešava Izvršni Odlbor na preds log uprave Sekcije. U svrhu drugarskog delanja i tešnjeg medu= sobnog drugarskog uzajamnog rada, drugarstva, samoolbra^ovanja i programskog vanškolskog rada, i t. d. osnivade se u okrilju sreskih društava radnje zajednice ili krugovi, koji moraju biti terenski toliko prikladni da se članovi mogu što više sa* stajati. A. Sreska društva. čl. 56. Sreska društva imaju upravu u koju ulaze: predsednik, podpredsednik, sekretar, blagaj« nik i pet članova uprave. Pored toga biraju se tri člana u nadzorni odbor. Čl. 57. Gde postoje i druge učiteljske ustas nove, onda sreski odbor bira, iz svoje sredine, i ostale potrebne funkcionere. Čl. 58. Sreska društva imaju svoje dme, po imenu sreskog središta a mogu pored ovih imati nazive istaknutih školskrh radenika. Čl. 59. Sedište sreskom društvu je u sireskom mestu ili gde vedina odluči. Čl. 60. Sresiko društvo učlanjuje se u U. J. U. preko Sekcije kojoj pripada. čl. 61. Sve sporove u sreskim društvima, ako ne idu pred časne sudove, rešava dotiona Sekcija a u slučaju žalbe Izvršni Odbor. Čl. 62. Sreska društva o&nivaju sami članovi U. J. U. ali ako takvih nema (sreskih društava), cni ikoji žele da to budu, treba da se prijave naj« bližem sreskom društvu da se kod njega upišu u članstvo. Ili ih osniva dotiona sekcija, kada to za» traže učitelji dotidnog sreza. Oadc gde nema uči* teljskog društva, može Sekcija i bez poziva učitelja stvoriti uslove za obrazovanje sreskog učiteljskog društva. Ako i to ne bude, onda se mogu učitelji, kojd žele biti dlanovi U. J. U, upisati u obližnje sresko učiteljsko društvo. Čl. 63. Formiranje učiteljskih društava vrši se u dubu pravila dot. Sekcija a u skladu s Pravilima U. J. U. Sreska društva pri svom farnviranju dužna su poslati sekciji tri primerka svojih pravila na odo* brenje. Sekcija je dužna u roku od 20 dana dosta« viti ista Izvršnom Odboru U. J. U. sa svojim miš« ljenjem. Ako sekcija to ne udini može sresko društvo, posle toga vremena poslati Pravila na odobrenje direktno Izvr. Odboru U. J. U. Čl. 64. Svake godine pri organizovanju mora sresko društvo poslati Sekciji i Centrali spisak članova i spisak uprave. U toku godine, takode treba izveštavati i Sekciju i Centralu o promenama. A na kraju go dišnjeg rada, a najdalje do 15. juna Izveštaj o godišnjem radu, promenama i o broju članova takode treba podneti. Čl. 65. Izibor uprave sreskog društva vrši se najdalje do 1. decembra i važi najduže za tri godine. Čl. 66. Za održavanje i rad svako sresko dru= štvo, za svoju kasu, napladuje od svojih članova onoliko koliko reši zbor pri svome konstituisanju. Pored toga u kasu sreskog društva ulazi i sraz= meran deo prihoda od zabava, predavanja, kon» cerata, izdanja i drugo. ¦Čl. 67. Svako sresko društvo mora sva svoja traženja, uipite, proteste, radove za štampu i drugo dostavljati svojoj Sekciji, koja sve dostavlja Iz* vršnom Odboru sa svojim mišljenjem. Čl. 68. Dužnosti sreskih društava proističu iz pravila, kojima se ide na to da svi članovi uče« stvuju u radu organizacije, i da svačije mišljenje bude saslušano. Prema tome sav rad sreskih dru< štava težide zajedničkom cilju, koji je istaknut ovim Pravilima. B. Sekcije. Čk 69. Radi lakšeg svršavanja poslova i radi tačnih informacija o pojedinim opštim, prosvetnim i ličnim pitanjima, kao i radi jaoe veze izmedu sreskih društava i centrale U. J. U. osnivaju se Sekcje U. J. U. — u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Sarajevu. Čl. 70. Svaka Sekcija u mestu stanovanja mora imati svoju kancelariju, koja de uvek imati sredene potrebne podatke i o članovima i o zborovima kao i plan rada za dotionu godinu. Čl. 71. Sekcije su izvršni organ zaključaka i naredaba Skupštine i Centralne Uprave. Čl. 72. Sekcije se upravljaju prema svojim pravilima i poslovnicima, što sve ide na odobrenje Centralnoj Upravi U. J. U. Na osnovi takvih pra« vila Sekcije su samostalne u svom radu. Čl. 73. Ako bi u rešenjima sekcijske skupštine i Centralne Uprave U. J. U. bilo mimoilaženja stvar ide na rešenje Glavnoj Skupštini, čije je re« šenje merodavno za obe strane. Čl. 74. Ako Izvršni Odibor u roku od mesec dana ne odgovori na upit Sekcije po ma kom pitanju, smatra se da je predmet rešen onako kako Sekcija želi.  Odnosi u Sekcijama. Čl. 75. 1. Predsednik Sekcije vodi poslove Sekcije sa užim i širim savetom. 2. Koliko de članova u Užem Odboru biti odreduje se Pravilima Sekcije. 3. Članovi Užeg Saveta Sekcije mogu biti iz mesta sekcijskog i bliže okoline. 4. Izbor Užeg Sekcijskog Saveta vrši se na način, koji se predvidi odobrenim pravilima poje« dinih Sekcija. 5. Članovi Užeg Saveta sekcijskog biraju iz» medu sebe: predsednika, pomodnika predseditiika, sokretara, blagajnika i druge funkcionere sekcijske. Sekciji se ostavlja na volju: hode li urednike, bla* gajniice i dr. funkcionere birati i izvan užega Saveta. 6. No blagajnik i urednici listova obavezni su prisustvovati sednicama sekcijskim i na njima imaju pravu govora. 7. Prazna mesta zamenjenika, koji bi ostav* kom koga člana otišli u Uži Savet, popunjava na« redna sednica Širega Saveta. 8. O izfooru i svakoj promeni u Sekcijama uvek se izveštava Izvr. Odbor U. J. U. Čl. 76. Sekcija može isključiti pojedine članove pa i sresko učiteljsko društvo ako ne ,pladaju uredno odredene dažbine, ako rade protiv Pravila, ako vredaju stalešku disciplinu i učiteljsku solidarnost i t. d. Rešenja po ovim pitanjima odoibrava Širi Savet Sekcije. Sva takva rešenja idu Glav. Odboru U. J. U. na konačnu odluku. ČI. 77. Širi Savet Sekcije sastavljaju Uži Savet i predscdnici sreskih društava sa teritorije dotične Sekcijc ili se mogu sasfavljati prema odredbama sekciskih pravila. Čl. 78. Delokrug Užeg i Šireg Saveta propisuju pravila Sekcija. Čl. 79. Izabrani deLegati mogu biti izraz samo mišljenja zbora ili vedine njegove. Čl. 80. Sednice Užeg i Šireg Saveta drže se u mestu stanovanja Sekcija ili na dtugom mestu ako se reši u upravi Sekcije. Čl. 81. Za izvesna rešenja može Uži Savet tražiti pismeno odobrenje od Šireg Saveta. Čl. 82. Sekciski Nadzoroi Odbor ima 5 članova, koji se biraju na način predviden u čl. 77. tačke 4. Čl. 83. Clanovi GLavnog Odbora U. J. U. sa teritorije dotične Sekcdje imaju prava govora i rešavanja u Užem i Širem Savetu Sekcijc, ako se dese na sednici ili Skupštini dotične Sekcije. Svi članovi I. O. po položaju su članovi Glav. Odbora i ©nda oni mogu rešavati u Užem i Sirem Savetu Sekcije Beograd pošto su sa te teritorije. Čl. 84. Ista prava imaju i članovi Izvrš. Odbora u svima Sekcijama ako se dese u radu sa istima. Cl. 85. Dužnosti Užeg i Šireg Saveta pred* videče se Sekcijskim Pravilima a na osnovi cen= tralnih pravila i poslovnika. ¦ C. Centralna Uprava U. J. U. Čl. 86. Udruženje Jugoslov. Učiteljstva sa* činjavaju: a) Sreska Društva U. J. U. b) Sekcije U. J. U. c) Izvršni Odbor U. J. U. č) Glavni Odbor U. J. U. Čl. 87. Izvršni Odbor sačinjavaju 12 članova iz Beograda i najbliže okoline. ČL 88. Izvršni Odbor čine: Predsednik, pod= predsednik, blagajaiik i dva sekretara, i omoliki broj referenata koliko ima odeljaka. Čl. 89. Urednici listova mogu biti izvan Izvrš* nog Odbora i za njih važe propisi i čl. 75. tač. 5. ovih Pravila. ¦Čl. 90. Glavni Odbor sačinjava: Izvršni Odbor, predsednici ' sekretari Sekcija i onoliko članova iz svake Sekcije, koliko im po brojnoj jačini čla= nova pripada. Cl. 91. Glavni Odbor čini Izvršni Odbor, pred* sednici i sekretari Sekcija, i po 1 delegat iz svake sekcije, koga izabere sekciska skupština. Cl. 92. Zamenike članovima Glavnog Odbora ibiraju sekcijske skupštine i njih je onoliko koliko i članova Glavnog Odbora. Čl. 93. U Širem Odfeoru U. J. U. su: dva pot* predsednika, od kojih je jedan iz Izvršnog Odbora a drugi iz Šireg Glavnog Odbora. Čl. 94. Nadizorni Odbor U. J. U. ima 5 članova, čiji se izbor obavlja kao i Izvr. Odbora. Čl. 95. Izvršni Odbor U. J. U. bira Glavna skupština tajnim glasanjem po listama ili akla« macijom. Čl. 96. Sednice Izvršnog Odbora i Šireg Glav* nog Odibora drže se u sedištu U. J. U. kao u mestu u kome se drže Glavne Skupštine. Čl. 97. No sednice Šireg Glavnog Odlbora mogu biti i u drugim mestima. Čl. 98. Svi predlozi i zahtevi sekcijskih skup« ština imaju do kraja jula biti dostavljeni Izvršnom Odboru, kako bi ih ovaj stavio na dnevni red Glavne Skupštine za raspravu. Čl. 99. Sednice Sireg Glavnog Odbora sazivaju se prema potrebi, ali se moraju sazvati 1—2 puta preko godine. Čl. 100. Troškove za dolazak članova Šireg Odbora na sedhice snose Sekcije za jednu sednicu a za dolazak na Skupštinu snosi Centrala U. J. U. — U slučaju da se ukaže potreba za saziv i treče sednice Šireg Glavnog Odbora u toku jedne go* dine rešava naredna Skupština, na čiji če teret pasti trošak oko saziva te sednice, t. j. da li na trošak povereništava, ako ona budu zahtevala saziv te sednice ili na trošak centrale. Čl. 101. Odluke Glavnog Odibora U. J. U. po pitanjima koja nisu regulisana pravilima obavezne su za sve Sekcije i sve članove. Za izmenu istih nadležna je jedino Glavna Skupština. Čl. 102. Dužnost je Glavnog Odbora i Sekcija U. J. U. da neguju i razvijaju najširu drugarsku solidarnost, te da se poslovi svršavaju brzo i uspešno i da u celokupnom radu bude istaknuto načelo: Jedinstvo, sloga i napredak staleža. Čl. 103. Radi intenzivnijeg rada u Udruženju i evidencije poslova, stvaranje planova i programa za buduči rad, dogovara o aktuelnim prosvetnim i staleškim pitanjima, održavaju se u razmaku od svaka tri meseca, a na sredokrači za sve prisutne, sednicc Predsednika Sekcija na čclu sa predsed* nikom i prvim sokretarom Izvršnog Odbora i ured* nicima listova. Čl. 104. Troškove za ove sednice podnose Sekcije svaka za svog predscdnika, a Izvršni Odbor za svoga predsednika i sekretara i urednike. U Sek* cijama ispod 2000 čl. troškove snosi I. O. Priznaje se ipismeno ovlaščenje za zastupanje. Čl. 105. Rešenja ovih sednica moraju se ob= javiti u družinskim listovima i dostavljaju na daljni rad Izvršnom Odboru. Zapisnici čuvaju se u centralnoj arhivi a prepisi dostavljaju Sekcijama. Čl. 106. Dužnosti Izvršnog i Šireg Glavnog Odbora U. J. U. proističu iz ciljeva U. J. U. i sviju onih članova Pravila, koji se odnose na zaštitu moralnih, materijalnih i drugih interesa staleža. A7. Skupštine. Čl. 107. Skupštine su redovne i vanredne i mitingL Čl. 108. I Sekcije kao i centrala U. J .U. mogu radi rešenja važnih pitanja sem redovnih Skup» ština po ovim Pravilima pozvati i vanredne skup« štine. Držanje Skupština Sekcija reguliše se ,pra= vilima istih. Čl. 1C9. Redovne skupštine održavaju Sekcije u julu mesecu a Gl. Skupština u drugoj polovini avgusta, i to u mestu, koje za sekcisku skupštinu odredi Širi Odbor Sekcijc a za Glavnu Skupštinu, Širi Glavni Odbor U. J. U. Čl. 110. Vanredne su skupštine one, koje se pozivaju radi specijalnog posla i onda, kad za» htevaju interesi staleža. Čl. 111. Na vanrednoj Skupštini imaju prava govora svi prisutni člano^vi i pravo odlučivanja oni koji imaju i na redovnim. Na njima se rešavaju samo ona pitanja koja su stavljena na dnevni rcd. Čl. 112. Na redovnim Skupštinama imaju prava govora i odlučivanja samo oni koji Skupštinu sa» činjavaju; dok pravo prisustvovanja, na odrede* nom mestu, imaju i drugi članovi. Sekcijske skupštine sačinjavaju: Uži i Širi Savet i Nadz. Odbor Sekcijc; predsednici zborova i po jedan delcgat zbora na svaikih 100 članova. Ziborove ispod 100 članova zastupa predsednik. Glavnu Skupštinu U. J. U. sačinjavaju: Izvršni i Nadz^rni Odbor, Širi Gl. Odbor, predsednici zborova sviju Sekcija i po 1 delegat na 100 članova. ČI. 113. Poslovnik o radu Skupštine i Kongresa izradiče se, shadno ovim Pravilima. Isti stupa na snagu čim ga prva naredna Glavna skupština odobri. Čl. 114. Svaka treda Skupština proglašava se za Kongres. Čl. 115. Skupštinama predsedava predsednik U. J. U. i podipredsednici. ČI. 116. Sekcijskim skupštinama predsedavaju: predsednik Sekcije ili podprcdsednici. Čl. 117. Do kraja februara Glavni Širi Odbor za svoju a Sekcije za svoju skupštinu moraju od= rediti teme, koje če se na idučim skupštinama raspravljati. Čl. 118. Skupština se može deliti u Sekcije prema odredenim temama, te prema .poslu koji ima da obavi. U tom slučaju rezolucije tih seks cija čitaju se pred celom skupštinom, pa se tu ili prime ili odbace, dok se debata po istim vodi u sekcijama. Čl. 119. Samo se pred Skupštinu iznose i do= tičnom odboru u rad daju oni predlozi i stvari, koji su IzviSnom Odboru stigli do kraja maja te godine. Čl. 120. Lista članova Šireg Glavnog Odbora iz pojedinih Sekcija saopštava Glavnoj Skupštini imena članova, a Glavna Skupština vrši samo izbor Izvršnog i Nadzornog Odbora i njihovih zamenika. Čl. 121. Glavni Odibor U. J. U. konstituiše se birajuči sebi: predsednika, 2 potpredsednika, 2 se» krctara, urednike listova i ostale potrebne funkcio* ncTe. Čl. 122. Izbor je javan, ako se svi slože, a kad nastupi podvojenost glasa se tajno (lističima). ČI. 123. Ovaj izibor vredi za tri godine. ČI. 124. Uprava U. J. U. izabrata po starim pravilima, kao i one izabrate po Sekcijama ostaju do navršetka 3 godine rada. Čl. 125. Ostalo potrebno osoblje, korektore, administratore, ^poslugu i druge bira i postavlja prcdscdnik Izvršnog Odbora. Čl. 126. Domačina, upravnike domova, muzeja i drugih ustanova kojima rukujc centrala prima i otpušta Izvršni Odibor. Čl. 127. Učiteljski mitingi drže se na poziv Izvršnog Odbora na slučaj kad bi nastupila kakva veča opasnost kojom bi bili ugroženi jače učitelj^ ski i školski interesi pa je ipotrebno da učiteljstvo u opšte podigne svoj glas bez obzira da li je u organizaciji ili ne. Čl. 128. Udruženje Jugoslovenskog Učiteljstva ima svoj pečat, koji nosi naslov: »Udruženje Jugo« slovcnskog Učiteljstva« (latinicom i čirilicom) a skračeno U. J. U. Sekcija če dodavati samo: Sckcija U. J. U. — Beograd (Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Split). Sreski zborovi če imati svoj pečat sa naznakom: Sresko Učiteljsko društvo U. J. U. (Mesto). XII. Prelazna naredenja. Čl. 129. U pokrajinama, čije Sekcije U. J. U. ne mogu organizovati sreska učiteljska društva bar u polovini političkih srezova koji se nalaze na dotičnoj teritoriji Sckcije, mogu se obrazovati Oblasna Učiteljska Društva politiokih oblasti preko kojih če sreska hčitcljska društva održavati vezu sa Glavnim Odborom. Oblasna učiteljška društva imaju rang, ure» denje i odnose s Glavnim Odborom kao i Sekcije. Čl. 130. Sve ono što nije predvideno ovim pras vilima dopuniče se Poslovnikom. Čl. 131. Ova Pravila važe čim ih Sskupština prima a izbor uprave obaviče se posle dve godine. Čl. 132. Raspust U. J. U. zaključuje redovna ili vanredna skupština, koja bi se zbog toga sas zvala, a po rešenju a/3 prisutnih članova. Čl. 133. Glasila U. J. U. su »Narodna Prosveta« i »Učitelj«, a izdavače se i jedan dečji list za svu decu.