M. Јовановнћ, кр. срп. двор. фотограф.
Vela Nigrinova, elan kr. srbs. narodnega gledišča v vlogi »Ofelijc. — Вела Нпгрпнова, члнн кр. epu. народног поаоршпта у улоаи „(Зфелнје“.
Hrvatski salon.
®ko je vidio pariški salon, gdje prvi umjetnici današnjega vremena izlažu svoje umotvore, sažalno će se možda nasmijati, kad pročita gornji naslov. I mi predobro znamo, da tuj o kakoj prispodobi ne može biti govora; ali zato ipak s ponosom spominjemo naš prvi hrvatski salon.*) A zašto? Evo za to, jer 1) to je naše, 2) u našim prilikama učinismo dosta. Drugi su narodi sretniji, veći i mogućniji, pa mogoše učiniti i više. Što mi učinismo, koji smo vijekove stražili krvavu stražu, koji smo razmjerno malen i siromašan a k tomu još politički rascijepan narod, za nas je dosta i nemamo se bojati pravorijeka pravednog sudije. Božanski je spasitelj jednom sa svojim učenicima gledao, kako su ljudi u hramu božjem bacali novce u darovni kovčežić. Nuto pristupi i neka siromašna žena i pusti novčić u kovčežić. Na to reče spasitelj svojim učenicima:	Zaista vam velim, ova je žena darovala
najviše, jer ona je dala jedini svoj novčić, dok su ostali darovali tek od svojega viška. Na to sjećamo onoga, koji bi htio omalovažiti naš salon.
Drugi je razlog, zašto smo ponosni na bivšu našu umjetničku izložbu taj, što su tuj bili izloženi isključivo umotvori naših sinova. Kako da ne budemo ponosni i zadovoljni sa sobom u vlastitom domu sada, kad smo već prije četrnaest godina osjećali neki ponos i radost, videći, da je u bečkom umjetničkom domu izložio svojih osamdeset i osam slika ruski slikar Verešćagin i nekom reć bi elementarnom silom usvojio kao na juriš sva srca i sve duhove, tako da je umjetničko društvo danomice izdalo 4—8000 ulaznica (nedjeljama još više) i da mu je sam Makart u svojem atelieru dao u čast veliki banket, kod kojega se sabraše najslavniji bečki umjetnici. Ele to bijaše slavje našega brata Slavena, Rusa; a to nam je slavje punilo grudi istom radosti, koju osjećasmo i onda, kad je Plevna pala i zauzet Šipkin klanac, gdje^ je i sam Verešćagin pasao sablju. Što ćemo. Krv nije voda.
I danas mi se radujemo i čvrsto nadamo, da će s prvim našim salonom svanuti napokon zora i hrvatskoj slikarskoj i kiparskoj umjetnosti, pošto nam je s akademijom već prije 28 godina granulo sunce znanosti. Jer ako smo mi s našim skromnim sredstvima u nekoliko tjedana bili kadri bez natege, tako rekuć improvizacijom, sabrati u atriju jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti više od petdeset
*) Hrvatski je salon bio otvoren od 22. prosinca 1894 do 31. siečna 1895; u svem dakle 40 dana U ovo su vrieme posjetile izložbu 3603 osobe.
umotvora*), onda je opravdana nada, da će u slijedećem našem salonu biti izloženo dvostruko toliko umjetnina.
Da se je u bijelom Zagrebu mogao prirediti prvi hrvatski salon, to je zasluga dvajuh muževa: vladinog predstojnika odjela za bogoštovlje i nastavu dra. Izidora Kršnjavoga i slikara - umjetnika Vlaha Bukovca. D dru. I. Kršnjavom kao predstojniku nastavnoga odjela mi smo već rekli naše misli u i. broju ovoga lista. Nema sumnje, velike su u njega sposobnosti i duboko i svestrano shvaća on dužnosti svoga ressorta, koje vrši velikom ljubavi, voljom i energijom. Znajući, da će samo onomu narodu genij prosvjete oviti čelo neuvelim lovorom kulture, kojemu se postepeno i jednakomjerno diže, bistri i jači svijest intelektualna, estetska, etična i religijozna, udesio je on svu svoju neumornu djelatnost u ta četiri pravca.
Drugi je muž Vlaho Bukovac, rodom Dubrovčanin, učenik glasovitog Cabanela u Parizu. Bukovac se odlikovao svojim umjetničkim radnjama u Parizu, Londonu, Napulju i. dr. te je bio često zastupan i u pariškom salonu. Kao mnoge druge podupirao je i njega slavni vladika Strossmayer, naprama kojemu je Bukovac sačuvao trajan, nježan pijetet. Kako je lijepo, što je Bukovac svoje velike sposobnosti posvetio Hrvatskoj, gdje u bijelom Zagrebu nastavlja slavne tradicije svoga rodnoga grada, dok bi mu inozemstvo za cijelo davalo veći dobitak i veću slavu! —
Bukovac je sabrao oko sebe lijepu četicu mladih, nadobudnih talenata te nam š njima priredio tako rijedak estetski užitak. Mirne duše možemo reći, da njeka djela, što su bila izložena u salonu, nose na sebi neprijeporan biljeg ženijalnosti, mnoga su djela upravo izvrsna, nekoje su radnje srednje ruke, ali neuspjela djela nevidjesmo. Pravi je dašto kralj medju svima majstor Bukovac, kojega su dvije slike: Predstava Gundulićeve «Dubravke> u Dubrovniku i Gundulićevo zamišljanje (Osmana« najviše privlačile općinstvo.**)
Prvu je sliku naručio vladin predstojnik za bogoštovlje i nastavu dr. Izidor Kršnjavi, da bude smještena u dvorani njegova odjela. Pravo veli naš romancier Gjalski, da je «predstojnik Kršnjavi svojom moćnom zaštitom umjetnosti u Hrvatskoj, naručbama slika u Bukovca, izašiljanjem mladih talenata na vanjske akademije, gotovo pokrenuo novu eru u povjesti hrvatske umjetnosti, protegnuo interese i zadatke javne nastavne uprave takodjer na ovu stranu narodnoga života, a time je upotpunio i taj život i oživio svrhu Strossmayerove galerije slikam. —
*) dok se je na medjunarodnoj izložbi u Pešti uz veliku reklamu sabralo jedva 60 elika.
**) Obje slike ćemo donieti i opisati u « Glasniku* prvom prilikom.	Uredu.
Drugu je sliku vladika Strossmayer poklonio jugoslavenskoj akademiji.
U kratko rečeno, obje so Bukovčeve slike pravo remek-djelo, u kojem se čovjek ne može dosta nadiviti tehnici slikara i ideji umjetnika. Bože moj, što je umjetnik! — Lijepo veli o njem slovenski pjesnik, pisac i kritik Stritar: »Velik, neumerjoč, stvarniku enak je v resnici umetnik, kateri iz svojega osrčja stvari podobe, ki jih je v svetem tre-notku spočela njegova duša, ki jim je življenje dala njegova roka; podobe kakor njihov stvarnik, neumerjoče, katere bodo živele, dokler bodo veljale večne postave lepote in resnice!* —
Nu nije samo te dvije slike izložio Bukovac. Izložio je i drugih, i mi žalimo što ne možemo o njima kao i o radnjama ostalih umjetnika govoriti posebice, jer nam to tjesan prostor ne dopošta. Tek spominjemo, da su krasnih radnja izložili: Auer, tri slike i to: Portret gospodje, »Večer* i studiju; Aleksander: Portret i »Seljačku kuču;» Bauer: «Na morskoj obali* i studiju; Femen: «Sa Josipovca* i studiju; Hochetlinger: »Proljeće* — u istinu portret — i potret g. J.; Nikola Mašič: »Mir na moru;* Ivekovič: »Smrt Petra Svačiča,* portret i studija; Tišov: sedam studija, od kojih treba posebice istaknuti «Coquette;» Črnčič: «Zimski rad;* Čikoš: portret i studiju: »Gimmi-Afrikanac;» Kovačevič: portret; Sitzer: »Nature morte;* Filip: takodjer dvije: »Nature morte*.
U salonu bilo je izloženo i nekoliko kiparskih radnja. Ako kažemo, da je R e n d i č izložio dvije svoje radnje: poprsje pjesnika S u n-dečića i relief «Proslava Ladislava kralja poljskoga* — snimak za Gundulićeva spomenika, — onda se može reći, da je i kiparstvo bilo dostojno zastupano. Mladi kipar F r a n g e š istakao se osobito svojom »Medicinom:* majka je donijela bolesno dijete Esku-lapiju, koji proučava bolest. Lijepo je umjetnik izrazio, kako dijete trpi fizično a majka psihično. I njegov je «atlet* lijepo izveden. —
Da završimo. Mirne duše velimo, da smo s ovom umjetničkom izložbom sasvim zadovoljni. Ona je okupila lijep broj krasnih umjetničkih djela i pokazala nam talenata, od kojih se možemo još puno nadati, a mi i gojimo čvrstu nadu, da će slijedeći naš salon biti još bogatiji.
Tom zgodom radosno konstatujemo, da smo čuli, da je hrvatska vlada naumila domaćim umjetnicima sagraditi poseban atelier, u kojem će biti odjela za slikare i kipare i za umjetnike, koji će raditi cliheje (autotypije, cinkografije i svjetlotisak). Tim će vlada ukloniti velik nedostatak, a do imućnih ljudi bit će, da izdašno podupiru domaću umjet-
nost, jer umjetnosti treba odziva u publike. Hvale je vrijedno, što je vlada ozbiljno priskočila u pomoć umjetnosti. Jer samo oni narodi, koji su voljni doprinositi materijalne žrtve, doživjet će slavna vremena, kako to najljepše dokazuju stari Atenjani, kojih je država na prikazivanje Sofoklovih tragedija više potrošila, nego na sav peloponeški rat.
ff.
Tehnika in kultura.
(Dopis iz krogov slovenskih tehnikov.)
prvi letošnji seji kluba slovenskih tehnikov na Dunaju je t. č. predsednik areh. Ivan Jager razvil v svojem govoru zanimiv klubov program, kateri ni nikakor plod hipnega navdušenja, ampak večletnega premišljevanja, kakor bodo lehko častiti čitatelji sami presodili.
. . . *Ako se ravnamo po programu, ako smo vstrajni in delimo delo na posameznike, prepričani smo, da nam donese delo vspehov. — A moremo li storiti kaj za narod, ako nimamo čuta do njega? — Razkosana je naša zemlja v sedem politično ločenih delov, vendar krasna, mnogovrstna po prirodnih zakladih. Toliko narodov je že živelo v teh krasnih deželah, ni jeden se ni obdržal razven nas Slovencev. Več kot tisoč let se je trudil brezvspešno sovražnik s severa, z juga in vstoka, da bi nas izčrtal iz zemljevida narodov Evrope. Takrat je bila v veljavi sama desnica, a dandanes je vse kaj druzega. Narod naš nima kapitalov, da bi se ž njimi obranil tujih sil, gmotnega robstva, ki deluje sedaj mnogo vspešneje kot kedaj križ in meč. In zemljak naš, kakor je bistroumen, ne čuti višjih potreb, da so le davki poplačani, da je dobra letina v kašči, pa dolga nič pri hiši. Za sto let so nas prehiteli drugi narodje gledč narodnih obrtnih naprav in izvoza, za koja dva je naša zemlja kakor nalašč. — Niti sedanji rod naobražencev ne pokazuje dovoljnega zmisla za prevažni ta faktor narodnega gospodarstva, pa podpira celo tujca, ki ga hoče s takimi napravami zarobiti na njegovi zemlji. — Žrtvovati se bo pa moralo še mnogo, predno je osigurano življenje narodu. Le iz žrtev nam vzraste svoboda.
In nas tehnike, prve, ki lehko nastopimo kot skupina, kliče dolž-dnost do naroda, da posvetimo in zastavimo sile svojega naobraženja na ono pozabljeno in zanemarjeno polje slovenskega tehničnega delovanja. Dobro vemo, kar nam je potreba v te namene, in to smo zapisali v naš program;
Delovanje naše bodi strokovno. Vse štiri stroke: inženirstvo, graditeljstvo, strojna-tehnika in kemija — vse te stroke naj bodo zastopane v nas in naj vzbujajo zanimanje naše ne samo kolikor zahtevajo dolžnosti našega učilišča, ampak kolikor nam jih nalaga bodoče delovanje v domovini. V to nam je pa potreba tehniškega jezika t. j. slov. tehniškega imenstva, terminologije vseh štirih strok. Naša sveta dolžnost je najprvo, da nadaljujemo delo Cigaletovo glede tehniške terminologije, katera je za napredujoče naše potrebe popolnoma nedostatna. V to sposobni člani klubovi naj bi se sestajali večkrat ter se razgovarjali o nabranem gradivu, ki bi se dalo konečno v pregled kakemu slov. jezikoslovcu. Bolgari so še-le 16 let svobodni, a letos so začeli izdajati že svoje tehnično glasilo*). Rečem samo: ako smo mi Slovenci, ne dosti manjši narod, uživali primeroma več svobode kot oni, kako je to, da so nas tako prehiteli v književno-tehničnem delovanji? —
V prvi številki njih tehničnega lista so priobčili poziv na bolgarske tehnike, naj delujejo, kolikor jim je mogoče, da se v kratkem sestavi popolno tehnično imenstvo na bolgarskem jeziku. Bolgarski tehniki priznavajo, da je nemogoče — ali vsaj težavnejše kot v vsaki drugi stroki — pisati tehnično-strokovne razprave, ako se ni proučil korenito tehnični jezik.
Nam se bo treba pri tem delu ravnati po občih navodilih, koja so opisali že naši možje. Njih glavni izrek je bil ta : besede kovati se sme le tedaj, ako se v narodnem jeziku ne najde nič primernega; in tudi v tem slučaju se mora poprej pogledati, kar imajo drugi Slovani; potem se še le sme vzeti beseda, ki pa naj je taka, da se lahko vdo-mači med narodom, pa je gibka v govoru in pismu. Jezik ni nastal v jednem dnevu, tudi v jednem letu ne; ravno tako ne bodemo mogli sedanji tehniki dovršiti vsega dela, le temelj hočemo položiti, na kojem se bo zidala zgradba imenstva s sodelovanjem naših potomcev v študijah in v praktičnem življenju. — V ta namen samo ne smemo zanemarjati proučavanja drugih slovanskih jezikov; nekateri imajo že jako razvito tehnično književnost, na kojo se nam bo v prvi vrsti opirati. Slovani so se že od nekdaj mnogo praktično bavili s tehničnim znanstvom, dokaz je njihov vsestransko razvit narodni obrt. Tudi v to polje nas vodi pot, ako poznamo jezike istih narodov. — Slovenski tehniki se morajo zanimati tudi za razne narodne obrti in naprave, ki so v narodu jako razširjene, a ne morejo vspevati radi nebrižnosti merodajnih faktorjev in radi pomanjkanja podjetnosti. Proučavati nam je
#) Сиисание на бглг. инженерно-архитектно дружество. Софии, год. I.
treba, kje in kako bi se primerno in brez velikih žrtev pomoglo narodnemu tako zvanemu hišnemu ali domačemu obrtu; v kakih krajih bi se zasnovala industrijelna podjetja slovenska in kako bi se oživili mrtvi kapitali.
Prirodo treba izkoristiti v narodno blagostanje, kajti v tem slučaju v resnici raste narodni kapital.
To naj bo naše glavno vodilo. — V primer naj so nam bratje Čehi, ki so došli do mogočnosti, slave in vpliva ter se otresli tuje odvisnosti še le tedaj, ko so osnovali velike narodne zavode. In naj oporeka kdo, če niso provzročili tega pojava v prvi vrsti tehniki češki, katerih podjetnost in naobraženost je poznata tudi preko mejnikov carstva našega. — Ako zasledujemo v tem pogledu, prepričali se bomo, da tudi v nas nastaje doba industrije, male in velike. Računati nam je pa s tem, da so deloma že prepuščeni tujcu naši premogokopi, rudniki, vodne sile in neposredno še rojaki naši kot delavci. Napore imamo tedaj velike. Dokazati pa hočemo s podjetnostjo, in ako inače ne bode — vsaj z besedo, da se ne strašimo v naših namerah nikogar. Podjetnost, tehniki Slovenski, in čut do naroda, ti svojstvi prištevajte svojim; potem je vspeh siguren!
Omenil sem tedaj naše bodoče delovanje na tehničnem polju. S tehničnimi strokami, osobito s stavbarstvom, pa je tesno spojena obra-zilna umetnost. Znano je vsakomur, da so arhitektoniške oblike nastale iz okraseb na čilimih (preprogah), vezeninah, na keramiških in tek-toniških izdelkih. Te oblike so postale plastične, preobrazovale so se in spajale v raznovrstne skupine kot okrasbe na stavbah ali pa na obrtnih izdelkih. One so dale nekaj značilnega, bile so ono narodno blago, katero se nam še dandanes kaže v svoji prvotnosti po slovenskih in slovanskih hišah in predmetih domače obrti. Te oblike, ako se rešijo pravočasno, zagotovijo nam samostojen razvoj naše dekorativne umetnosti in naš zlog — našo renesanco. Rimske, oziroma grške oblike so že zdavno doživele svoj preporod in se tudi nam Slovanom vsilile, tako da svojega niti ne cenimo, niti ne gledamo, da bi se proučavalo in preobrazovalo. Slovani imamo dekorativno umetnostnih oblik, da ne zaostajajo po številu za glagolom v jeziku našem; lehko smo neodvisni v tem pogledu pri narodnih napravah. Zatorej naj je zopet tehnik, ki reši te vrste narodno blago, opiše je kritično, ter iz njega izcrpi v svoje potrebe pri okrasbah.
Gojimo in proučavajmo vse, kar je plodonosnega, kar je tehniško-umetniškega ali narodnega, vsestrano se naobrazimo in položimo temelj bodočemu delovanju v domovini! In vse to vrši naj se na domači slovanski podlagi! Tehnik se lahko ponaša s tem, da je neodvisen,
njegovo znanje je za-nj potni list, veljaven po vsem svetu; zatorej naj je tudi neustrašen, kedar gre za slovanska kulturna oziroma gospodarska vprašanja. Vsak deluj po možnosti v svojem delokrogu, vsi skupno pa za iste smotre in isti program! Naj se dokaže, da smo tehniki zares tehniki glede razdelitve dela; to je: malo delavcev, pa mnogo dobrih posledic.*
Iz tega navedenega odstavka se lahko razvidijo vodilne ideje našega delovanja posebno na narodno-kulturnem polju.
Ker je pa sestavljenje slovenskega tehničnega imenstva jako težavno delo, zato je treba biti zelo paznim in previdnim vsaj v začetku, ter delo sistematično razdeliti.
V zadnji seji 15. febr. smo izvolili odsek štirih, kateri ima nalogo posvetovati se o načinu nabiranja, kakor tudi zbirati gradivo in vreje-vati je. Določilo se je, da se najpoprej izcrpi narodni jezik, in sicer izbere vse ono, kar je v njem do sedaj dobrega za tehniško terminologijo. Najboljši vir v tem oziru je vsekako ravno letos se završujoči Wolf-Pleteršnikov slovensko-nemški slovar.
Iz našega postopanja je razvidno, da smo začeli graditi to mogočno stavbo pri temelju. Delo to je pa samo na sebi vendar toli obširno, da lahko nabiratelji temeljito prouče vse, česar jim je pri takem delu potreba, kakor tudi da pomnože jezikovni svoj zaklad v obče. Tako bode v tem naobrazba nabirateljev rasla, in sicer v istem razmerji, kakor bode delo težje.
Navesti hočem h koncu tudi nekak površen načrt. Naše termino-logiško delovanje naj bi obsegalo te-le stroke in vede:
1.	Matematiške: matematika v ožjem oziru; opisna geometrija; nova geometrija; zemljemerstvo nižje in višje; obla astronomija teoretiška in tehniška statika in mehanika; stavbarska mehanika itd., vse v ta oddelek spadajoče predmete, koji so Specijalni del matematiške znanosti.
2.	Prirodoslovne vede: obča in tehniška fizika; klimatologija; meteorologija; elektrotehnika; obča kemija; tehniška botanika; mineralogija; geologija; fotokemija in fotografija; kmetijstvo in gospodarstvo — kolikor posega v tehniške vede itd.
3.	Tehno 1 ogiške: mehaniška tehnologija (imena orodja in priprav v vseh višjih in nižjih obrtih; mikroskopija itd. itd.
4.	Stroke inžčnirskc, stavbarske in strojno-tehniške: obče stroje-slovje; vodne zgradbe in ceste, mostovi, prekopi, preduhi, železnice; obče stavbarstvo; estetika obrazilnih umetnosti; termine različnih vrst risanja, akvareliranja in modelovanja itd.
5.	Tehniško gospodarstvene, državnopravne in pravniške termine, in sicer zadnjih dveh samo, kolikor sc tičejo tehniškega delovanja in stanu.
6.	Gorniško tehniko.
7.	Ladijarstvo.
To je vsekakor jako površen načrt, kateri potrebuje še poprav in dopolnenja.
Skušal sem obširno opisati naše prizadevanje in teženje, vendar pripoznam, da sem bil še površen. Potrudil sem se radi tega, ker so te reči važne za slovenski narod, in tedaj je treba — rekel bi — nekako predložiti naše načrte izkušenim in učenim slovenskim možem v potrjenje, možem, ki se zanimajo za tehnični napredek v našem narodu in tedaj tudi neposredno za kulturno blagostanje njegovo. Prepričan sem, da smemo pričakovati z ozirom na zgoraj navedeno in razloženo raznih nasvetov in navodil.*)
ПЛОВДИВЂ.
Иоложенито на града Пловдивч. е много живоиисно. Посрћда. тракииското поле се издигатч. на дФснил брФгт. на рф.ката Марица се-дбмт, хч»лмове (тепета) отђ разни височини. ГГврвил отт, тФхч. „Небетч>-тепе (203 метра кисокљ), наиблизкил до рФката. прФ.дставлва ни при-ложепата картина. Нии гледаме кђмћ „тепе-то“ отч> моста надч. р. Ма-рица, и виждаме прФуув себф си едно голФмо здание b'i> модернии стилч.: гимназилта „Александрт. I.“ и до нел черквата „Св. Кирилч. и Ме-тодии.»
Ha дФс-но и лФво простира се градт.-тч> сч> ам-фитеа-трално располо-жени кж-вди, меж-ду които се подига-п> високи минарета, като па-метници останали отт> бив-
*) Predali našega lista so vsikdar odprti za takosne članke.
Uredn.
шитФ> господари. Ha тал картина се вижда едвамЂ петата чаетв отгб града, които брои 37.000 жители. Вече отђ стари врФмена тои е билч. расположенч. на три тепета, и заради това Рп.чллнитФ, го на-ричали Trimontium (троехЂлмие). Останалата частв на града се рас-просгранлва при полигћ на тФ>зи три хглмове. ОсвФ>нгб градското троехч>лмие издидатч> се кђмђ западх четири тепета, отч. които наи-високото е „ДжендемгБ-тепе“ (283 метра). НФш,о по-ниско отч> него е тепето, наречено „Бунарджикх1* (254 м.). гдФто се намира резервоарч.тч. за вода отч> водопровода. Водата се докарва отч> РодопитФ; изворЂтч. при селото Сотирт, лежи 292 метра високо надт. морето; разстолнието отгб извора до ГГловдивч. е 14 км.
Историлта на града може да обема единЂ периодт> отгб 2000 го-дини и по-вече. Царч. Филипч. Македонски си е подчинилћ вч> год. 342—340 пр. Р. Хр. Тракил и схградилч. вч> страната нФкои крф,-пости, между които Филиповх градв (Philippopolis) запази името на основателл си до днешнитФ врФмена. Сетн 1; сљ дошли БесситФ, и ОдризитФ, които били побФдеии отч> РимллнитФ. Марко Аврелии (172 год.) е укр^пилч. града ољ лгки стФни.
ГТодир'Б това навлФзли сж вч> страната Готи (251 г.) и Хуни (447 г.) Отгб като се ВЂЗдигна на Дунава бглгарското царство, стана Пловдивђ источно-римска крФшостБ. I ГрезгБ 8ии и 9ии вФ>к-б приетигна тука една колонизацил отгб воинственнитФ. Арменци и Сириици.
('рФднБевФk'obuoto славлнско наввание на града вгб памлтницитФ. на 15—17 в4кт> гласи „Пловдинч>“. Сегашното название „Пловдивгб“ е по-нова форма и се срФица отгб 17ии вФкч, насамЂ.*)
B'j. 10ии вФ.кг, вч. врф.мето на царл Симеона и Петра принад-лежи вече градттЂ на Бч.лгаритФ. По-сетнФ> го превзехж ВизантиицитФ. От’Б 1204—■ 1235 г. приблизително 6Ф,пк; Пловдивгб дентрт. на едно херцогство, подђ управлението ла двама фландерски рицари.
I ГрФзч. врф.мето на ТГалеологитФ стана Пловдивч. повторно ви-зантиискии пограниченч> градч> срФтцу БгБлгаритФ. Младил бглгарскии
“) Нашин градч. наричали Гч.рцнтћ отч, началото на fin ft нћкч, сл-ћдч, р. Хр. Philippopolis, a вт> ср ћдата на fin ii к ћкт> го наричали тукашнит ћ жители — както ea-свид^телствува ГОриандесч. — Pulpudeva. Tona название служи, споредч, докаааиото мн^ние на ученип проф. д-рт>. Крокч, (Словенецт., cera професорв na унинверзитетч. вч. Грацч.) ва прототипч, na днешното бч>лгарско иазваиие „Пловдивч>“. Bi> тч>К на-р-ћчено, Apostolarium Christinopolitanum, което се памира ва cei'a вч> една библиотека вт> Лгвовт, и което произлиаа отт, 12и# в4кт., ср-ћца се думата „вч, II лт.п’див-ћ“; 8ННЧИВТ, по-старо врђме Бч.лгарит-ћ паричали товн тракиКски градч. „Плт,пдпвч.“. И on тап дума проивлива днешната форма „ПловдивтЛ. (Впждч.: Калунсниацки „Исто-ривта на бч.лг, наввание на rp. Пловдиво>“ вч> Archiv ftir slav. Philologic, Berlin, 1894. VI. lid. S. 596.)
царв Георгии Тертерии II го прФвзе м, 1322 год. A 22 годинн по-подирч. стана владФние на бглгарскии царх ИванЂ Алекеандргв. Тур-цитФ прФвзели градЂТЂ вч. 1370 год. ПослФднил бгвлгарскии царв ШишманЂ jMjrb — както казватх — вгб Пловдивч..
Тbaи исторически данни заемаме отч> свчинението „Кнлжество БгБЛгарил“ на извФстнил историкљ г. Константинч. Иречекч>.
Да погледнемч> cera на настолгцил градч. и на бжджгцето му. Ha M'bcTO историцитФ нека говорлтх cera инженеритФ и архитектитФ.
Отч> освобождението насамч. градгБТ'Б Пловдивч. не е промФнилч. почти никакх лицето си. Това бФше и невч.зможно при обстолтелствата, вч> каквито се е намирало градското управление: както нФкогажх се промФнлвали владетелитФ. на града, така вч> тол периодв се промФнл-вали кметове, сч> тал разлика само, че пЋрвитФ се промФнлвали всћки 10—100 години, a послФднитФ почтн всФки 10—100 дни. Да стане едно систематическо прфустроиство на града подч> такива обстолтелства, това не е мислимо. Поправили се само нФкои улички и нФкои кжгцички, другото си е всћ както си 6t.nie: отх далечч. изглежда наистина жи-вописно, a от'Б близо грози.
Става вхпросЂТЋ: какч, би могблђ вч. бжджгце да се урегу-лира градвтч.? — Ha това не можемч. да дадемч> всестранненч> от-говорч., загцото вч> настолш,ето списание можемч> да располагаме само с'Б нФколко страници за разисквание на подобни теми. 1Це искажемч. мнФнието на специллиститгћ само вч> главни черти.
Старил градБ, вч> обемхгв ii расположението си, трФбва да си остане както си е; a новил градч, може да се распространлва споредч. нуждитФ на ве/ћка страна. Дилметрч. на днешнил градч. отч. истокч. КЧ.МХ западч. е 21/а км., a отч. шгч> кхмч. сћверч. 3 км. Нивелацилта трФбва да отива вч. посоката кч>мч> р. Марица. Покраи рФката ш;е може да се построи краибрежие (Quai); нч> по-рано тл трф.бва да се урегулира. Сегашнии мостч. надтЈ р. Марица има двлжина 219 м.; слФдт. урегу-лирванието на рФ.ката може да стане на половина.
За кнлжескил палатч. наи-подходлш;о мФсго е до брф.га на р. Марица, гдФто се намира старил конакч.. Научаваме се, че е вече зето рфшение, да се построи тука новил палатч. и че сж захванати вече irhicoH приготвителни работи. Вч> всичкитћ градове, които се намиратч. до нФкол поголгћма pluća, на пр. Прага, Пешд, Грацч> и пр. наихуба вата частв на града лежи покраи брФговетФ на рФката (Вч.лтава, Дунавч>, Мура).
Регулацилта вч> отдФлнитФ части на града трФбвало би да вч>рви постепенно, a не изведнажљ, както е станало на пр. вч> Софил, гдФто рФзали цгћли улиди вч> растолние на нФколко дена. Но тол начинч.
построикит!} 1де станатч. по-евтнни, заш,ото хората нгћма да бжджтч. принудени да строжтт. всички изведнажЂ, нч> единг слФ.дб другил.
РомантичиитФ, тепета си оставатч. както сж, само на „Небе'ГБ-тепеи гце доиде една плотцадБ. ХплмоветФ. вђнч. отч> града оставатч. сво-бодни за насаждание градини и гори. A главната плогцадв ш,е си остане пакч. Джумалта.
Настолш,ии планч. за регулацилта изобш;о е добЋрч.; има само нФ.кои части не до тамт> добрф изучени, no причина на бжрзанието при работата, колто трФ.бвало да се свхрши пргћди отварлние на из-ложението (1892 год.). Обаче тгћзи недостатЂци me се поправлта, и то no такгБВЂ начинч. — разбира се — да се земе пр'ћдч> видч. цФлил планЧ) и да станатч. поправкитФ no извФстна система, нч. не да се регулира всћка улица или всћкии кварталч. отдф.лно, безч> да се зи-матх сдпцеврф.менно ПЈсћдч, видђ и другоггћ. Вч> посл^днил случаи ш/ћше да етане хаоев, a ne регулацил.
НадФ.ваме се, че тсомпетентнитФ фактори гце иматч, сериозно прфдч> видђ разхублванието и санитарното уреждание на града; зашрто е вече краино врФме, да се промФни настолшето примитивно положение.	—е—
Културно-исторически новини. Kulturno-zgodovinske novine. Културно-историске вести. Kulturno-povjestne
viesti.
Чсрква ii училшце. — Cerkev in šola.
- Црква ii школа. — Crkva i škola
— За ностроиката на катедрал-ната черкна св. Александрч. Новскн& in» Софин сљ. ci,6pami до cera 900.000 лева. OciiOBiiiift'n. каменч. бкше положеш. вече ир^ди 14 год. Нр-ћме е, да се вахвапе работата u да се украси столицата ст» едшп> хубанч* катедралет, храмч*.
— Новил мннистрч. na народ-ното просвћ1цение г-пт, К. Неличковт* иададе при иоеманието na унравлението одинч. важен'1. циркуларч* до училшц-нитгћ директори. Огч* товп циркуларч., иавлнчамо слкднитћ по-набклкжителни
ирћдложенил : „Блл.дждцето на Бг1»лгарил е вт» нашитћ рж.цћ To 1це бл,де такова, какното го нриготвимч. вч» училшцата. Нне неможемт* да гледаме ст» дов'ћрнв на блчД-АШЈето, дод-ћто ne ст>8дадемгг> чр1»ач» училшцата една пнтелигенцил мшцна no знанил, no духт* и по харак-терт>, на1Г1>лно достоина ва ролнта на рлисоводителц конто и иркдстои. Ввч> отеЖтЈвпето на такана интелигенцил тр Ибва да се тч.рси прћди всичко na-BoprLTi> na всичкитћ бкдствил, Iip'Ji8rI> които е иркмииало до днетенч. денч, отечесгвото ни. Ha бч»лгарскии учи-тслб, комуто се длт>жи така много ua народното ни и политическо вч»8раж-
данне, пр&длежн днесв, чр-ћзт* вт>спи-танието, което гце даде на учашата се младежБ, да приготви поколћнил, KoiiTO да (мвдллтб достобнп, да се пол-вуватт» отт> придобитата свобода и да н направБк/гв орждие на всестраненч. и нлодотворенч. ирогрессг.14
— Biskup Strossmayer i nadbiskup Posilović izdali su svaki na svoje stado lijepe korizmene poslanice. Strossmayer govori u svojoj poslanici o mudrosti, pravednosti i svetosti božjoj i onoj svetoj svezi, koja čovjeka z Bogom spaja. Za tim se osvrće na onaj govor, koji je neki lakoumni i razvratni svećenik širio po Americi podmećući ga Strossmayeru. Nadbiskup Posilović raspravlja u svojoj poslanici o ženitbi.
— Na dunajskem vseučilišču predavajo v zimskem tečaju na filoz. oddelku iz slovanskih narečij: dr. Vatroslav Jagič, dr. Konstantin Jireček, dr. Karl Štrekelj in dr. Fr. Pastrnck.
— Družba sv. Cirila in Metoda za
Istro nabrala je v jednem letu, odkar obstoji okolo 15.000 gld. ter bode odprla tekom tega leta nove šole.
Наука ii художество. —Nauka in umetnost. Наука и уметност. — Nauka i umjetnost.
— Књижевно-уметнничка ва-једница у Београду иадаће Сиоменицу иок. В. Ј. Илијћа, са овим садржајем: „Са Синаје" од Чедомнла Мијатовпћа н „Луко Мллии, приповетка Ива Сто-јановића.
— G. Anton Trstenjak, znani slovenski pisatelj v Ljubljani, namenjen je izdati »slovansko narodoznans t vo», in v to svrho posvečuje svojim sotrudnikom obširneji članek, iz katerega posnemamo sledeče: »Notranje in vnanje življenje naroda mora nas zanimati. Še mnogo je po naši domovini, česar nismo zapisali in kar živi v priprosti koči še od prastare preteklosti. O narodu pisati pa more in zna le tisti, kdor živi v narodu, kdor ž njim govori in kdor ž njim Čuti. Sam mora biti duša od narodove duše. Družbinsko živ-
ljenje v obče, razmerje med vsemi člani družine, njih navade in vedenje, pravljice in vsaka narodna malenkost, to je tisti čisti studenec, iz katerega nam je zajemati nepokvarjeni narodni duh. Radi tega sem se obrnil do rodoljubov po Sloveniji, ker ti žive v narodu in vidijo narodu v srce in dušo. Mnogo je bilo nekdaj vzajemno vsem Slovanom. Tuji upliv nas je predrugačil. Nekaj še živi tu, nekaj tam. Pravi pojem o slovanskem življenju bodemo imeli le tedaj, ako se seznanimo z vsemi Slovani na vsakem polju. Primerjevali bodemo vse Slovane, opisovali njih družbinsko življenje, kako so si od nekdaj urejevali dom, kaj so storili za prosveto, za človeštvo. Podali bodemo narodu knjigo, v kateri bode videl svoje pradede in sebe.*
— Petru Prerado vicu, hrvatskomu pjesniku, stavlja se u Zagrebu krasan spomenik, koji je izradio slavni umjetnik Rendić, a naručio ga je i gradu Zagrebu poklonio intendant hrvatskoga kazališta dr. Stjepan pl. Miletič. Spomenik odkrit će se u proljeću.
— Namovejši umetniški proizvod našega sodelavca g. Ludovika Grilca je portret soproge dra. Kavčiča v Ljubljani. To delo vsi hvalijo, ki so ga videli. »Slov. Narod* piše o njem tako-le: »Ta portret se sme prištevati najdovršenejim, kar jih je izdelal g. Grilc in kaže, kako naš domači umetnik vedno napreduje.*
— Slovenski rojak g. I. Bajde, izumitelj klavirja na lok in klavirskih citer, je imel svojo iznajdbo razstavljeno na Dunaji. Strokovnjaki so se o njej izrekli jako pohvalno.
Театрт* ii музика — Gledišče in glasba. Повориште ii глазба. — Kazalište i glazba.
— Прослава двадесет пете го-дине рада кр. сриског народног ио-зоршпта у Београду. — Поворшшга уметиост у Србији могла е стално на-иредовати тек онда, кад je upe 25 го-дина навидао позоришну вграду кнев Михаило Обреновић. Из „Г1омепикаи, који je уирава поворишна ивдала о npo-славп, видп се, да je певориште знатно
унапредило српску драматску књижев-ност. Ново повориште наследило je од пређашњих поаорипгних дружила 32 српска комада (58 превода). Толпко се дела јавило од 1828—1868 г. A ea 2б год. (од 1869—1894) рада у новом по-80ришту^представл.ало се je 87 сриеких драма (и 414 превода). — Од како je влада кнева Михаила огласила позори-ште за државну установу (лре 26 год.), у поворишту je било 3614 представа и 1,654.312 динара лрихода. Драматских ппсаца било je 47, преводилаца 130, a глумаца са еадашк.нм свега 139. — Проелава je вапочета 20. нов. благода-рењем у еаборној цркви. Прва свечана представа била je „Ђурађ Брапковић“ ; a ва други дан ивбран je био — „Ђидо“, ли8 слика иа народног живота. Трећега дана лредстав.Ђапа je Сардуова драма „От,|Џ'>ина“, a четвртога „Отело“. По-следњегдала лрославе, 25. повембра биле су представл,ане „Суђаје“, драмолет у три чина сч. певањем (налнсао Љубинко). — Поворллша свечаност вавршела je великим банкетом.
— G-čna Vela Nigrinova, stalni član
kralj, srbskega narodnega gledišča, naslikana na prvej strani tega zvezka, znana je kot genijalna glumica ne samo v srbskej prestolnici, nego daleč okrog po slavjan-skem jugu. Svojo umetnost je začela razvijati v Ljubljani, kjer je precej dobivala od vseh strani priznanje zaradi izbornega igranja. Kmalu je bila angažovana v Bel-gradu, kjer so umeli se bolje ceniti njen talent, ter jo s časom začeli občudovati kot slavjansko Saro Bernhard. Naj prevedemo tukaj odlomek iz glediščnega referata, katerega smo čitali pod naslovom •Fransina« v znanem srbskem listu: «Ni-grinova je zvezda prve veličine, čije žarki bi zatemneli celć samo Saro Bernhard. Nikoli še nismo videli na glediščnem odru simpatičnejc pojave, ter ob jednem tako genijalne glumice, kakor je Nigrinova. Jeden njen pogled nam več pove, nego pri kakej darovitej glumici cela igra. (Naj blagovoli čast. čitatelj dobro
pogledati njeno sliko, ter si predstaviti težavno ulogo Shakespearove «Ofelije», potem bo popolnoma soglasen s temi besedami znamenitega srbskega recenzenta. Uredn.) Njen genij — nadaljuje isti — nad-kriljuje naša očakovanja in mi nimamo dovoljno besedi, kako bi mogli opisati prizore na glediščnem odru, v katerih Nigrinova doseza neverjetno virtuoznost. Pri njej se je zjedinil ogromen dar umetniški z velikim dostojanstvom, k katerima se še pridružuje lepa pojava ter prijeten glas, tako da bi ta glumica mogla biti prva pri največem gledišču na svetu.« — Posebno Slovenci moramo biti ponosni na tako proslavljeno rojakinjo. Srbski kralj jej je podelil o priliki 25-letnice belgradskega gledišča red sv. Save.
Тч.рговпн, индуетриа и сљоблЈенил. — Trgovina, obrtnija in promet. — Трговина. обрт и промет. — Trgovina, obrt i promet.
— Народното сгбралие одобри прсекгБтт, sa расширението на бп.л-гарскитћ желканопл.гни мрћжи, сиоредч. коћто ш,е има да се постролтв слћду-кицит-ћ линпи: Лшшлта Ромалгћ-ПлФ-вепч. Поликрашце-П 1уменгБ 333 км.; По-лвкраип;е-Руссе 105 км.; Поликрашце-Т-врлово-Нова Загора 105 км.; клоновет-ћ кч.мч, Ловечт,, Севлиево-Габрово и Сли-Bt'H'i, 130 км.; Нова Загора, Стара Загора, Чпрпалт,, Иловднвч., CapaMoeit 170 км.; Иерллкт, до македол. граница 80 килом.; клопч, до Ескл-Джумал и Осмал’Б - На8арч, 30 км.; Пловдивт.-Карлово-Калофер-в 70 км. Об1цин раа-м-ћрт. na проектнранитћ желћаници в-Бвлнаа на около 105 милиона лева,
— Отварилието na тч.рговскит& л вапалтчилски камарл вч, Гљлгарии nto стало наскоро.
— Trgovina suhih šljiva. Jedan od
najglavnijih bosanskih proizvoda jest — šljiva, koja donosi zemlji mnogo novaca. Minule godine bile su šljive tako jeftine> da se nitko živ ne sjeća tako niskih cijena. Za Njemačku i Austriju izvezeno je
oko 2000 vagona suhih i 200 vagona pekmeza i sirovih šljiva. U Bosni nalazi se još oko 800 vagona suhih šljiva.
Народно стоиансгво. — Narodno gospodarstvo. — Народна привреда. — Narodno gospodarstvo.
— Бмджетгтт* на кнлжеството Бт>лгарип ва 1895 год. иоказва сл4»ду-инцитћ цифри: 89,849 425 лева ирпходт. и 89,830.969 л. расходт*; тдА 1цото има и8Лшпт»к'Б 18 456 лева.
— Бт>лгарска T'tpговска банка вк Руссе искатх да основж/гб нћкои 'гврговци ст> 10 милиона лева капиталгБ, распркд^лени на 50.000 акции no 200 л.
— Приход од монопола у Србији износпо е Л1есеца јануара 771.969 ди-нара, ii то од духана 646.320, a од соли 125.648 динара.
— Proračun za g. 1895 hrvatske
avtonomne uprave (politična uprava, pra-vosudje, bogoštovje i nastava) iznosi for. 8,411.958.
Ивложенил ii конгрееп. — Razstave in kongresi. — Ивложбе и конгреси. — Izložbe i kongresi.
— Ha нaлoжeiiиeтo вri> Анверст. Бч>лгарии получава 356 иагрмди, отч> кои-то 10 grande piix, 40 diplomes honneur, 30 златни медали, 70 срћбт.рнп медалн, 90 брон8ени медали п 116 mention hono-rable.
— Правителството вч» Турско е ввело р-ћшение, да отвори една копри-нарска паложба вт* ОдршгБ.
— V Kairu traje te mesece mednarodna trgovsko-obrtnijska razstava.
Естеетвении наукп. — Naravoslovne nauke. — Природословне науке. — Prirodoslovne nauke.
— Кустод^тт* ii p n Сараевскил My8eii O. Paftcepn* обнарздва.п. iiauo-слкдтжт. „Материлли ва балканската орнист.41 II (Bneiia 1894). Лтбопитли сљ. особенно дв!ј итицп, koiito се срћцатч. вгб 1>т»лгарил : бa л кaнгкa 11учул п гa
Otocorys penicillata Gould.), колто живће ио билото на Стара Планпна и Saxicola amphileuca нзч. Родопитћ (до Стаппмака), iipTjirn 11Ж.ТТ. забћл-ћзена вг Европа. Tasu птнца е била до cera пзвћстна отт» Сирпл. — Трудт.гв на г-нт> Раисера е цћнепт. приносч* за бч»лгарската фауна, колто е 01це ctjBcIimt, малко изучена.
— Втј околноствта на Шуменч* е билч. уловент-* слселт> (Cricetus nigri-cans Brdt.) Tošu видт> животно е билч. досега пзвћстенч. само отб Кавказкитк планини и отч» Абхазил.
Здравословие и л^ковити м"ћста. — Zdra-voslovje in letovišča. — Здравословље n бање. — Zdravoslovlje i kupelji.
— Междунаро д нил Иарнжски санитарент* дововорт* се иубликува. Тои се распр^д^лл на 4 частп:	пт>рвата
частв расиравзва sa прЈшаслнието на пллчшцитћ (хаджии), втората ва над-зора вт»рху т^хт, вт> Червеното море, третлта оа санитарнитк корабп вч, Пер-спискии валивтЈ, a четвт>ртата оби^н распорежданил, аа да се осигурп испхл-ненпето на договора.
Археологил. — Starinoslovje. — Архео-логија. — Arheologija.
— Антични надписи ивт, Бч»л-гарско. Огб X. и К. Шкориилт. (вт> спнсаиилта на археологическии семи-нарии нри университета bte> Виена 1895). Обнародвани сљ. 250 надипса, отч, копто H'liKon прћдставллвагт, твтфд^ важни исторически докуменгн. 1Тодт» Но. 53 е иом ћстент. отч> Русчукт> единт, еллински надписч., вт> Koirro се споменува ви-зантпиекии нмиераторт* Никифорт*, KoiiTO е падналт* mt>ptt,bt» вгб едно сражеиие сч> бт»лгарскил кнлзб Крумч>, вт» 811 год.
— Вт> околностБтанаг.Татарч*-Назар джнкђ (дос. Доганово-Конаре) е бпло открито сгаро траки^ско васелшце C'F> Miioro6pohiiii релнефи, коћто пргћд-ставллватт, тракпИеки# конннкт* (che-valier de Thrace), богинл Гера и др.
Статистика. — Statistika.
— Споредт. статистпческп дан-нп ca постљпилн вт, б-влгарската хазна отт> 1885 до 1893 г. 1,573.968 лева само on. лов'ј> и рпболовство. Споредг мн4-нието на в. „Природа“ могло би да вма д-вржавно свкровшце ежегодно no 1,000 000 лева прпходт., ако испгвлне-нието на aaKoirhTt аа ло b-i.t'i. п рибо-ловството се вгзложи на специална ад-минпетрацил и полиции.
Н)гославлнска библиографил. — Jugo-slavjanska bibliografija. — Југословенска бпблиографпја. — Jugoslavenska bibliografija.
(Vse tukaj omenjene knjige in spisi morejo se naročiti v knjigarni Alojzija Bezenška v Plovdivu. — Всичкитћ тука спомћ-batii кнпгн ii cniicaiiiin мог*та да со порљчатг чрћач. книжарнпцата ,Пчела‘ на Луи Бевеншекч. вт. Пловднвч,.)
— Литературно посв Јицение. Н. Ц. В. Kiuiii i.T'i. на Вч.лгарип опнаменува
т.рвата годншнпна от-в рожденнпл денв на Пр-ћстолонаелћдника сч> едно голћмо литературно пркдприлтпе като поста-нови, да се ивработи едно иллгостровано стчинение под'1. ваглавие „Бтлгарското отечество“, което да сд.дд.ржа всестрано описание на бч.лгарската вемл п бт,л-гарскив народ-в. 1Це стане на тав цђлв 01це една обтценародпа подвиска, на чело на които встши Килвчл-б ст. 20.000 лева.
— Лекцш iiо славлнскомулац-коаиашш. Тимовл Флоривскаго. Частв первал. I. Введевт. II. ГОгоааиадте слав-aiicKio ламкп (болгарскШ, сербо-хор-ватсшб ii словенекШ. Стр. X -)- 526.
— Иллирнаемг. ИзслћдовшЛе no ncTopiii хорватскои лнгературм по-р1ода воврожден1л. Нлатот. Кулаков-CKiS. Варшава. 1894. VIII —f- 412 -|- 94 рр. 8°. Ц-ћна 3 рублл.
— Smrt Smail-age Čengijića. Prekrasnu ovu pjesmu Ivana Mažuranića protumačio je F. Cherubin Šegvić. Zagreb 1894.
Личнп иавћстил. — Osobne vesti. — Личне вестп. — Osobne viesti.
— Г-нт, д-рч. Станчовч. e иаана-чепч. sa бт.лгарски дппломатически агентх вч> Букурошч..
Правдници. — Prazniki. — Прлзницн — Praznici.
—- 25-годишниВ 1обнлои на бч-л-гарската екаархил со отпраадпува на 28 фебруарпи na всћкадћ nam Бч.л-гарил.
— Slavni je hrvatski biskup Stross-
шаусг 4. veljače t. g. navršio 80. godinu svoga blagoslovnoga života. I mi velikomu biskupu najsrdačnije čestitamo.
— M. Г. Медаковић, српски исто-рик и писац, елавно јо у носмбру np. r. 50 годшнпицу својег лнтерпрног дсло-nnn.n.
Društvene
novine. — Друштвепе вестп. — Društvene viesti.
— Društvo sv. Jeronima, koje imade
kod Hrvata istu zadaću, koju kod Slovenaca toli blagoslovilo vrši »družba sv. Mo-hora», broji 12.153 doživotna člana. Aktiva iznose koncem godine 1894. ukupno for. 130.620. Pasiva nema. Kazne zaklade za nagradu pisaca iznose 25.370 for. 88 novč.
Нпцастпп случан. — Nesrečni slučaji. НесреКви случаји. — Nesretni slučajevi.
— 11г Пловдпвг често се случ-вап> иожарц, особенио вт, аимно врћме. Причипата е, че по-голћмата частв on, сградпт-li е дч.рвена, и тл лесно хвшца огмв.
— U Slavoniji bila je lani velika nestašica vode. Ova duga zima valjda ćc tomu odpomoći.
Разин. Raznoterosti. Смесице. Razno.
Дружественни иввћстнн. —