KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 63 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 oktobra 1932.
PATENTNI SPIS BR.9168
Vickcrs-Armstrongs Limited, Westminster, Engleska.
Poboljšanja kod krmanjenja mehanički pokretanih vozila.
Prijava od 9 jula 1930.	Važi od 1 februara 1931.
Traženo pravo prvenstva od 25 jula 1929 (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na krmanje-nje mehanički pokrelanih vozila i naročito se odnosi na krmanjenje vozila sa beskrajnom trakom mada se isti može upo-trebiti i za vozila snabdevena točkovima.
Po pronalasku predviđena su oruđa pomoću kojih se krmani vozilo sa dva ili više točkova ili jedinice sa beskrajnom trakom (hodnom površinom). Ovi točkovi ili jedinice nalaze se na svakoj strani vozila. Krmanjenje se vrši upotrebom kočnica na prednjim točkovima ili jedinici sa beskrajnom trakom. Mesto da se upotrebi, dakle uobičajeni oblik krmila pomoću koga se osovina jednog para točkova obrće za jedan ugao u odnosu na druge osovine točkova. Ovde se vozilo obrće na jednu ili drugu stranu primenom kočione sile na prednji točak, koji se nalazi na onoj strani na kojoj se želi obrnuti vozilo. Dobra sirana ovoga je u tome što je ručni napor potreban za krmanjenje vozila, znatno smanjen. Kočnice se mogu zategnuti pomoću kakvog hidrauličkog ili drudog podesnog srestva na pr. pomoću elastičnih kablova i to bilo snagom ili rukom. Običan krmilski točak može služiti za stavljanje u dejstvo ili regulisanje stavljanja u dejstvo kočnica ili ako se želi, mogu se upotrebiti zasebne kočione poluge.
Na priloženim nacrtima.
Sl. 1 je izgled sa strane mehanički po-kretanog vozila, koje ima ove jedinice sa beskrajnim trakama, na svakoj strani, kao i hidraulička krmiiska oruđa po pronalasku.
SI. 2 je izgled odozdo; i
SI. 3 je prednji izgled.
SI. 4 je izgled, u uvećanoj razmeri točka za krmanjenje i srestva pomoću kojih se kočiona sila nanosi na jednu ili drugu prednju jedinicu sa beskrajnom trakom.
SI. 5 je zadnji izgled, u uvećanoj razmeri, točka za krmanjenje i drugih delova za stavljanje u rad kočnica.
SI. 6 je šematički izgled jednog dela mehanički pokretanog vozila sa krmom po pronalasku, koja se stavlja u rad pomoću elastičnih užadi (kablova).
SI. 7 je šematički horizontalni izgled za sl. 6.
SI. 8 je šematički prednji izgled vozila,
SI. 9 je izgled kao i u sl. 6 vozila, samo što se ovde kočnice stavljaju u rad motornom snagom.
A je šasija vozila, G je motor, koji ima radiator g, a B1, B2, C'. C2 su jedinice. B1 i B- su na prednjem delu šasije. Svaka jedinica B1 B2 ima par nosečih veljaka b (točkova) koji leže na ležištima b1, koja su nošena do spognjeg para grupe lisnatih opruga E, koje su postavljene u sredini, tako da se mogu obrtati ili pome-rati oko ose prednje osovine D1. Osovina Dl postavljena je tako, da se može okretati oko uzdužne, horizontalne ose u organu a, koji se sam okreće oko vertikalne ose u ukrsnom članu a' šasije A (što je pokazano u sl. 3, gde je hladnjak vozila izostavljen radi preglednosti). Zadnje jedinice beskrajne trake imaju valjke C, koji su isti kao i oni kod prednjih jedinica. U
Din. 30
ovom slučaju pak osovina D2 nije obrtno postavljena, već se drži samo u horizontalnom položaju. Svaka zadnja jedinica, kad pređe dva valjka ide preko zupčastog točka F, koji je postavljen na kraju pc-prečnog horizontalnog kretnog vratila f, koje pogon dobija od motora G vozila preko kakve podesne transmisije H.
Svaki valjak b prtdnje jedinice ima koncentrični kočioni doboš, pokazan kod b2 u si. 1. U svakom kočionom dobošu raspoređen je par kočionih papuča, koje su utvrđene na jednom kraju za nekretne zglobove. Slobodni krajevi papuča udešetii su da se zatežu zasebno, da bi papuče dospele u dodir sa dobošem. Kočione papuče za doboše prednje jedinice sa oruđima za stavljanje u pogon pokazane su u si. 4. Sa bs obeležene su kočione papuče, čiji slobodni krajevi udaraju o klipnjače b4, koje strče sa cilindara b5; oba kočiona cilindra b6 vezena su za cev P, koja vodi glavnom cilindru 0.. Oba kočiona cilindra druge prednje jedinice vezani su na isti način za drugi glavni cilindar R. Delovi p’, p2 cevi P su elastične tako, da je onemogućeno lomljenje cevi, ako bi se prednje jedinice pomerale relativno prema šasiji, što nastupa ako postoje neravnine na površini po kojoj se kreće vozilo. Svaki cilindar Q i R ima klip čije kretanje nastaje usled o-brtanja vratila, koje strči sa strane glavnog cilindra. Kretanje se sa klipova glavnih cilindara prenosi na klipove kočionih cilindara pomoću ulja, koje se nalazi u prostoru između njih. Gore pomenuta vratila imaju krake g1, r1, koji na svojim krajevima nose valjke q', r2. Raspored je takav, da oba glavna cilindra Q i R, kraci g1, r2 i valjci q2, r2 stoje ispod točka S za krmanjenje tako, da se oba valjka q2, r2 hvataju sa neravnim telima q3 i r3 koja se nalaze na vralilu S’ točka S (si. 4 i 5). Neravna tela su takva da, kad se točak za krmanjenje nalazi u neutralnom položaju, oba valjka q2 i r2 stoje u podignutom položaju. Kad se točak S okrene na desno ili na levo, jedan ili drugi od valjaka q2 ili r2 se spušta, usled čega se odgovarajuće vratilo obrće i klip kreće u glavnom cilindru da bi predao pritisak kočionim cilindrima jedne ili druge prednje jedinice, u-sled čega sad kočione papuče dolaze u dodir sa kočionim dobošima, te se time proizvodi kočiona sila, usled čega se organ a sa jedinicama okreće na onu stranu, na kojoj je jedinica kočena. Kočione papuče normalno se drže u položaju neko-ćenja pomoću opruga b6, koji teže da privuku slobodne krajeve parova papuča.
Kod rasporeda pokazanog u slici 6, 7 i 8, točak S ima kao i raspored već opi-
san, neravna tela q3, r3, koja sarađuju sa valjcima q2, r2, koji se nalaze na krajevima poluga gl r1. Poluge q\ r1 se pružaju iza njihovih tačaka oslonca i njihovi krajevi — ne gde su valjci — vezani su za krajeve elastičnih kablova t i u. Drugi kraj svakog kabla t i u je na zglob vezan za centar v za čiji je svaki kraj vezano uže (tl, t2 i u1, u2). Sva užad ide preko kalema w. Ovi kalemi i za svaku jedinicu nalaze se na zajedničkom vretenu na prednjoj osovini D . Kablovi t1, t2, u1, u2 vezani su svojim drugim krajevima za poluge x, koje strče sa doboša b2 na valjcima b. Član v dejst-vuje kao kompenzaciona naprava i čini da se naprezanje predalo kablu t ili u, prema slučaju, podjednako prenese na kablove t1, t2 ili u‘, u- i na kočnice i dva doboša posmatrane jedinice. Poluge x su udešene da obrču neravna tela X1, koja su raspoređena između krajeva parova kočionih papuča b2. Obrtanje tih neravnih tela čini da papuče b3 budu pritisnute uz doboše b2, ili da se odvoje od doboša pomoću opruga b6. Delovi elastičnih kablova t i u između šasija A vozila, i prednje osovine D1 prolaze kroz elastične cevi t3 i u3; krajevi istih su utvrđeni kod mesta y' i y2 za šasiju odn. prednju osovinu. Kod rasporeda pokazanog u si. 9 kočnice se motornom snagom zatežu, ali manipuliše se rukom pomoću točka za krmanjenje, kao što je opisano gore. Kod tog rasporeda između gore opisanog mehanizma vezanog sa točkom za krmanjenje i mehanizma, koji stvarno kreće kočnice, postavljen je servo-mo-tor Z, koji pri obrtanju točka za krmanje nje na desno ili na levo, stavlja u rad izvor energije, koji stavlja u rad, kočnice odgovarajuće jedinice.
Mesto da se jedinice stave na prednju osovinu kao što je opisano, one se mogu staviti na vratila i povezati pomoću poznate Ackerman-ove krmilske šipke.
Patentni zahtevi:
1.	Mehanički pokretano vozilo sa dva ili više točkova ili jedinica sa beskrajnom trakom na svakoj strani vozila, naznačeno time, što se krmanjenje vozilom vrši kočenjem jednog ili drugog prednjeg točka ili beskrajne jedinice.
2.	Mehanički pokretano vozilo po zahte-vu 1, naznačeno time, što se običan točak za upravljanje (upravljač) upotrebljava za kočenje.
3.	Mehanički pokretano vozilo po zahte-vu 1 ili 2 naznačeno time, što se prednji točkovi ili beskrajne jedinice postavljaju na krmilskom zglobu oko koga se obrću
u odgovarajućem pravcu, kad se jedan ili drugi izlože dejstvu kočenja.
4.	Mehanički pokretano vozilo po zahtevu 1—3 naznačeno time, što se kočiona sila dobija hidraulički.
5.	Mehanički pokretano vozilo po zahtevu 1, 2 ili 3, naznačeno time, što se kočiona sila dobija mehanički.
6.	Mehanički pokretano vozilo po zahtevu 4 ili 5, naznačeno time, što se kočnice na desnoj ili levoj sirani pred njih točkova ili beskrajnih jedinica stavljaju u rad pomoću neravnih tela na točku za kr-manjenje.
7.	Mehanički pokretano vozilo po zahte->vu 6, naznačeno time, što se upotrebljavaju
hidraulička sretstva za stavljanje u rad kočnica.
8.	Mehanički pokretano vozilo po zahtevu 6, naznačeno time, što se elastični kablovi (užad) upotrebljavaju za pogon kočnica.
9 Mehanički pokretano vozilo po zahtevu 1—8 naznačeno time, što se kočenje vrši motornom snagom.
10. Mehanički pokretano vozilo po zahtevu 7, naznačeno time, što neravna tela pokreću klipove u glavnim cilindrima, koji su hidraulički spojeni sa kočionim cilindrima, koji klipovi teraju kočione papuče u dodir sa kočionim dobošima na točko-vima ili na valjcima beskrajnih jedinica.
Adpatent brej 9168.

h •
t ;
k •;
■

- . ■

■t..
■





.









• , i.


' ''; t' ' '




'i 1



■ . • ■ ■ * . •'


'


'











.





Adpcttenr broj 9168.

d ć'

P s&đ
Ć62	čZ J/7
.



■




*