Sestre i braćo!
Od austrijskih sudova na smrt sudjena, smak-nuta sli na vešalima dne 3. februara žalosne go-dine 1915. tri brata vaša u Sarajevu. Imena su njihova: Veljko Čubrilovič, Miško Jovanovič i Dušan Ilič. Sečajte se na njih, volite njihovu uspo-menu i zaklinjite se njihovom junačkom srnrču. Dole kape!
Nejugoslovensko Sokolstvo
Zamislimo jednu četu koja maršuje po teškom putu, več su svi umorni od dugog hoda, izgleda da mu nema kraja, zamislimo da je naokolo sumrak i zora još da-leko, a iz potajnog straha sabira se u redovima čete malodušnost, neko nezadovoljstvo, meta se ne vidi. a kad se ne vidi kao da je nema, kao da je izgubljena, u hodu umorniji i slabiji posrču, guraju i izdiru se jedni na druge, sa medjusobnim neverovanjem raste mržnja i gnjev, a glas vodja je napred pa se u poza-dini ne čuje, zašto da se ide, zašto nas varaju, kad je sve teško, i trpimo i čekamo uzalud, zlokobna čutanja presecaju buntovne i strašne noči: nečemo taj pravac, nečemo tuda, nečemo zajedno, pokušava se na nemir dati razloge ali ih iznurena duša ne može više da pojmi, sokolenju i hrabrenju se tupo odmahnjuje rukom, slika cilja je odvratna kao laž, zamislimo sve to ide i ruši polako, obara, truje, razjeda, i počinju da padaju i da zaostaju, prvo pojedinci, tek samo nestanu, potonu nekuda, a posle se najedanput zaustavi dogovorno jedna cela grupa i malodušno zastane, dalje neče, ili ne može, ali ona to ne kaže, nego se vara varkom o drugom
Соколски Гласннв	3
nekom, boljem i lakšem putu, gde če sve biti sladje i lepše, i rastaje se, razjedinjuje se tvrdeči da je to sje-dinjavanje, ide natrag a govori da je to pravi napre-dak,... eto tako se sada zbilo u jugoslovenskoj sokol-skoj četi, gde se jedan deo zagrepčana odvojio, stao i hoče nazad, dok cela četa polako dalje grede.
Pre nekoliko dana objavilo je zagrebačko sokolsko društvo na Vilsonovom trgu da se izdeljuje iz Jugo-slovenskog Sokolstva i Jugoslovenskog Sokolskog Sa-veza, da osniva ponovo hrvatsko sokolstvo, da hoče da obrazuje jedan poseban hrvatski sokolski savez, i poziva tude javno sva postoječa sokolska društva u Jugoslaviji da se s time slože, da se sva razdvoje. i organizuju u stare, predratne, plemenske saveze! Jer Jugoslovenstvo to je daleka i neizvesna budučnost, mi danas to nismo, ne možemo, i nečemo da budemo, pa je bolje zato da se vrnemo na vremena stara i da se lepo razdelimo, možemo naoko da ostanemo skupa, kao mehanični zbroj, ali više i dalje ne!
Posmatramo stvar bez srdžbe i bez žalosti. Znamo da če sada u provinciji da nastane neko nesretno kretanje i prazno pomeranje, i da če jalove fraze da sa sviju strana za-slade i za momenat samo ulepšaju jedan opči poraz i pad. Kraj sve ozbiljnosti položaja ne gubimo prisut-nost duha i svest, i ne držimo sve to konačnim i za vekove svršenim. Jer život može da malakše, čak može da se utaji i da se umrtvi, pa da ipak ne prestane. 1 da se posle opet polako oporavi i povrati u funkciju! Gotovi smo i spremni da upotrebimo sva sredstva i damo poslednje što imamo, samo da taj životič jadni pomognemo i očuvamo. Mi u život verujemo. On če uskrsnuti! A raduje nas fakat, koga se frazama neče oboriti, da je od hrvatskog dela Jugoslovenskog Sokolstva tek samo jedan delič obustavio rad.
Ima jedno što je veliko i sigurno: jugoslovenska sokolska četa se ne može i ne sme zadržavati, ona mora iči dalje; ko ostane, ostao je, ko je pao, pao je; što se trebalo objasniti u svoje vreme objašnjeno je, što je trebalo reči rečeno je, gde se trebalo pružiti ruku
i razgolitati srce, učinjeno je; četa če iči dalje, bez srdžbe, bez straha, bez žalosti, jer sve to tako i mora da bude! Cilj je velik i svetao! Ko napred hoče ima da stisne petlju i da drži drug uz druga, brat uz brata, čvrsto, i sigurno! Sporedno je što se neko odvojio i pokleknuo! Neka jugoslovenska sokolska zastava ostane samo visoko, pa makar jedan stajao uspravno uz nju. Napred, to je Jugoslovenstvo!
Iza postupka u Zagrebu, kada ga pretpostavimo kao realan fakat, preostaju onda neke praktične konsekvence. Ne prejudiciramo rešenjima našeg Jugoslov. Sokol. Saveza, nego po dužnosti glasnika uzimamo sve u pretres	i sasvim	u kratko.
Prvo	je teško	pitanje, o	kome mora dobro da	se
promisli, da li je neko, ko se u jugoslovenskom narodu izdeli iz Jugoslov. Sokol. Saveza, kao jedine sokolske organizacije, soko ili ne, sokolsko društvo ili ne? Jedan narod, jedno Sokolstvo, dakle u jednom jugoslovenskom narodu ne može da bude dva Sokolstva, i ko u Jugoslov. Sokol. Savezu nije, taj nije soko! Soko i Jugosloven isti supojmovi! Pošto Jugoslov. Sokol. Savez ima sa Češkim Sokolstvom Savez Jugoslovenskog i Ceškoslovačkog Sokolstva, pri-rodno je	da neko	izvan Jugoslov. Sokol. Saveza	ne
može da	bude niti	u Savezu	Jugoslovenskog i Češko-
slovačkog Sokolstva! Prirodno je dalje da se nejugo-sloven eliminira sam od sebe i iz zajednice Slovenskog Sokolstva, kao vrhovne celine. To su konsekvencije u jednom pravcu. Ali time nismo gotovi. Dolazimo u razmatranje našeg unutrašnjegodnošaja. Osim Sokolstvom representovan je jugoslovenski narod još jače i sigur-nije svojom državom i državnom upravom. Kao fun-dament odnošaja države i Sokolstva postoji subordina-cija Sokolstva državi, kao faktoru istog smisla i faktoru jačem. Država priznaje i pomaže Jugoslovenski Sokolski Savez, kao zvaničnog prestavnika Jugoslovenskog Sokolstva, svoga Sokolstvu jedinog. Ako bi osim Jugosl. Sokolstva moglo u jednoj državi kao našoj da postoji .još jedno drugo ili još jedno treče nekakvo Sokolstvo,
kako da se država prema torne ponaša? Radi se u osnovi o odnošaju Sokolstva prema školi i prema vojski. To je ono što je realno, što je krupno, što je teško. Može !i. u jednoj školi i u jednoj kasarni da bude dva Sokolstva, koja se niti ne poznaju, koja nemaju veze, ili koja su čak u neprijateljstvu! Ako je nejugoslovensko i Ju-goslovensko Sokolstvo sasvim isto, onda zašto dvoje! Ako nije isto, koje ima da se pomaže, drži i trpi, koje ne, koje je bolje! Ko se dakle izdvaja iz Jugoslov. Sokol. Saveza, a hoče da je soko, dolazi u nov i kos odnošaj prema državi, kao faktoru istog smisla i faktoru jačem. To su konsekvencije u drugom pravcu.
Uzimamo to sve u pretres kratko i prosto. Ima jedna mogučnost da se sve reši bez ostatka. To je ona mogučnost: da s jedne strane iSlaveni ostali kao celina, a s druge strane država naša kao celina, izjave i po-tvrde, da u jugoslovenskom narodu u opče nema Sokolstva, i da oboje ne priznaju kod nas ničega sokol-skog, te Slaveni od nas dižu ruke, a država metne ruku na naš vrat i razjuri Sokolstvo! To je jedino rešenje bez ostatka, i u njemu je strahovita sramota ako je to u opče ko god i kada i u snu pomislio ili hteo.
Odbacujemo dakle sa gnušanjem od sebe pojam ukidanja Sokolstva i uništenja Sokolstva, bilo da to mi sami sokoli učinimo, bilo da to ko drugi učini! Dva Sokolstva u jednom narodu su prosti apsurd. Onda preostaje dalje: trpljenje bolesti, lečenje bolesti, tibla-ženje izazvanoga zla, ili radikalna operacija!
Moramo na nešto da se vratimo. U zagrebačkom proglasu se doslovce veli: „is t upam o iz Jugoslov. Sokol. Saveza; ovaki kaki smo sada morali s m o se razidi, da s e j e d n o m u j e-d i n i m o, — a 1 i n a sasvim n o v o j osnovi, na pravdi boga ž i v-o g a ! “ Na ovo hočemo da se vratimo, jer nam to izgleda vrlo važnim. Oni sami, koji skreču, izjavlju da je to privremeno! 1 oni koji se razjedinjuju danas, ipak ostaju kod toga da se posle ujedine!
Mislimo da to ipak ima neku vrednost za postavljanje dobre prognose. Bolesnik može sam po sebi •da ozdravi. A ako se prema njemu bude postupalo kako treba, ozdraviće još brže i još sigurnije. Očeku-jemo zato mirno odlučno rešenje našeg Saveza. Tajnu praviti od ovoga nema pametna razloga. Opasnosti od neke opče zaraze nema. To jest organisam Saveza je danas toliko jak i razvijen, da nema čega da se boji. Zato čelu ovu aferu treba izneti na javnost, i obave-stiti otvoreno ceo narod i sve faktore, u prvom redu dakle naše i Slavensko Sokolstvo sve, i državu, bez uvijanja ili laži.
Odgovor uredništva
U pismu tvorne, brate S., želiš da raspravimo stvar u 4žetiri oka. Ja mislim drugačije. Pa iznosim prvo tvoje zamerke: ,-Jugoslov. Sok. Savez ne vedi dosta računa o celini i o masi našeg naroda: neznam uzroke ali ne vodi računa za to, što za tri godine nije učinio ništa sokolski odlučnoga i velikoga niti za Dalmaciju, niti za Bosnu i Hercegovinu, niti za Srbiju; skoncentrisao je sav rad u severozapadni kut Jugoslavije, a treba da je naš, da pripada nama svima, da ga vidimo i poznamo iz bliža; baš radi propagande Sokolstva treba da se rašire krila i da se sokolski poleti kroz našu veliku domovinu medju milijone što žive na istoku i jugu; malo je ako se izašlje koji redak izaslanik, pošalje neko pismo ili poziv, dodje iedanput u godini do Beograda radi potpore; ova se greška najbolje ilustruje sa Sletom koji če da bude u Ljubljani ove godine; ko če da dodje na Slet na tu daljinu i sa tim troško-vima, teškoča je i muka i za nas Sokole, ali za nas je to dužnost; aii od naroda, od puka, od publike, od mase narodne, kako da se to krene u Ljubljanu, da putuje danima, da se prebija, da troši, da stigne o čas i za dan-dva potegne nazad...“ To je srčika iz tvoga pisma, brate S. Pa da ti odgovorim. sasvim prosto, otvoreno, iskreno i jednostavno. Prvo: ne uzimaj ništa što se danas dogadja kao nešto što je zavrženo, što ie kraj, i iza čega nema mogučnosti da se nešto
CTP. 38.___ С0К0Ј1СКИ ГЛАСНИК	БРОЈ	2.
popravi ili da se razvije u pravcu novijem, drugačijem i boljem. Pre svega otrebi srce i dušu od straha, od užurbanosti, pro-motri sve mirno, rasudi, pa sudi. Ako je naše Sokolstvo danas najjače u Sloveniji i oko Ljubljane, to je za to, što je tu zbilja Sokolstvo najbolje, najorganizovanije i najtemeljnije. To je iakat koji se željama ne može da obori, niti da umanji. Osim toga mi svi moramo da budemo zadovoljni i radosni da po-stoji jedan kraj u našoj domovini gde Sokolstva pravog ima. Sve je naše pa je i taj kraj naš. I ako je Sokolstvo dobro i jako, za nas je, brate moj, i dobro i jako, naše je, jugoslo vensko je. Pa je onda prirodno, da ti Sokoli i odatle, jer su najbolji Sokoli, i vode celo naše Sokolstvo. To vodjenje ide sa teškočama, ali treba da znaš da je toga svestan i sam Sa-vez, da se sve više upinje da nadvlada smetnje i prepreke, -da sve više ima uspeha. Uporedi godinu 1919. i danas, pa češ videti da se sve pomaklo napred. Možda još u maloj meri. Ali ne smeš da zaboraviš da poratno stanje nosi sobom neke drugačije razmere, i da vrlo cesto prosto nema ruke koja bi mogla da obori sve ono što smeta. Tu valja porediti Sokolstvo sa pokretima privatne inicijative druge vrste, i ne samo to, nego posmatrati Sokolstvo u sveži sa celim našim i kulturnim, i političkim 1 prosvetnim, i ekonomskim životom. To je prvo. a zatim ovo: ča-t svakoj kritici kao podstreku za napredak, ali u Sokolstvu ima pre svake kritike da bude i da se izvrši nešto drugo, i to mnogo važnije, to je rad sokolski bez obzira kako je što na drugom mestu, tvrd, nepopustljiv, snažan. idealan rad sokolski. Ne može Sokolstvo samo da se zasadi pa da samo od sebe i po dobroj preporuci procveta. Ne može ni Savez da deli gotovo Sokolstvo u sve krajeve gde naš narod živi. Treba radenika sokolskih, i samo od njih živi i napreduje Sokolstvo, od radenika i od vežbača sokolskih. Nece niko da potcenjuje pomoč sa Strane, ali pregaocu je jedino moguče da se i pomogne! Raditi treba, brate, samo raditi u Sokolstvu, jer ni u Sloveniji nije Sokolstvo došlo na poklon kao poštanski paket iz Amerike, ono što je Sokolstvo u Sloveniji postalo je radom, trudom i naporima celih generacija najboljih i najidealnijih ljudi. Svugde su počeci bili mali i neznatni, pa to nije smetalo da je danas u Sloveniji Sokolstvo tako veliko. Raditi treba, brate, samo raditi u Sokolstvu,
јег rad pobedjuje, i sve može da bude boljim nego što je sada, i većim nego što je sada, i — ako hočeš baš i to — i na drugom mestu nego što je sada. Ali to treba da se za služi, da se stekne, da se održi i da se ojača. I ja neču nikoga da vredjam i nikome da prebacujem, ali vidim to, da se u krajevima, za koje ti držiš da su od Saveza zaboravljeni. da se u njima, i možda baš u Srbiji, najmanje radi u Sokolstvu i na Sokolstvu, naimanje radi od celog onog bezbroja dobre i snažne nacijonalne inteligencije, koja je ovde prva pozvana. Zaspao je taj naš sokolski život nekako, ne samo za to što ga niko sa strane ne budi, nego što je pao interes i zanimanje za Sokolstvo, što nema boraca za sokolsku stvar. Razumem da je tamo i poratno stanje najteže, da je i pre rata tamo Sokolstvo bilo najmladje i najnovije, pa da ima nečeg prirod-noga ako novo Sokolstvo danas tamo teško uspeva. Ali i to je ipak samo danas, i ko je tako osobito mudar da zna una-pred, da če to tako večito da ostane i da se za dve-tri godine možda sve neče radikalno promeniti i poči napred i čak voditi sve sobom! Toliko o torne, a onda o Sletu u Ljubljani. Svi teškoče znamo, znali smo ih kada se trebalo da odredi da li da Sleta bude ili ne, i gde da bude Slet. Pa smo hteli da bude Sleta i hteli smo u Ljubljani. Hteli smo i mogli smo hteti samo zato, što su sestre i brača iz Slovenije primila na sebe teški rad i tešku brigu oko pripreme Sleta! Da sestre i brača iz Slovenije nisu to hteli, dragovoljno, siobodno, idealno, mi Sleta ne bi mogli da imamo. A Slet nije slovenački nego je jugoslovenski, opšti. naš, zajednički, i korist i slava i pro past i sramota biče zajednička U ime nas svili dakle, u ime nas, koji nismo bili sposobni, kadri i hrabri, da primimo na svoja pleča priredbu Sleta. u ime nas i za nas primili su to naše sestre i brača iz Slovenije. Ceo teret je pao na njih, a uspeh čemo da delimo Imaš pravo da je dalek i težak put do Ljubljane! Dalek je i težak sokolski put u opče. Da je danas Sokolstvo u Sloveniji tako jako, trebalo je imati iza sebe šesdeset godina nesebičnog i teškog rada sokolskog. 1 to je bio dalek i težak put! Na dugom i teškom radu tek zredu plodovi sokolskih uspeha! O samim sokolima neču ni da govorim, njihova je sveta dužnost da svi do jednoga dodju na Slet u Ljubljanu, svi do jednoga. Omeriče se sve te naše do
sada sputane snage baš u samoj Ljubljani, omerićemo se svi zajedno i izmedju sebe, koliko nas i odakle ima, kakvi smo, što vredimo i što znamo, i kakvi smo sokoli. Zato nam je sveta dužnost da u Ljubljanu na Slet dodjemo baš svi do jednoga. Dužnost nam je da dodjemo u Ljubljanu da pomog-nemo da se postigne uspeh sokolski, jer je Slet sviju nas, pa je i uspeh kao i neuspeh zajednički. Hočemo li uspeh onda nemarno da biramo, nego samo da se što energičnije i upor-nije za Ljubljanu spremamo. A najposle o puku i o narodu! Tu jedino imaš pravo, u Ljubljanu nije moguče pokrenuti celu državu. Ali imaš pravo donekle i samo za sada. Jer da je Slet i na drugom mestu negde, bilo bi krajeva koji su Sletu bliže i drugih koji su od Sleta dalje. Daljina puta ne može da se izbegne dakle. A onda, ne živi naš narod j e d n u ili dve godine, biče Sletova i u drugim krajevima, i narod če ih videti i moči sc krepiti njima. Koliko još godina rada stoji pred nama, ko bi to izbrojao! Zato kažem da imaš pravo samo donekle i samo za sada. Možemo da budemo sretni i zadovoljni, da je veliki sokolski rad več iza treče godine naše slo-bode počeo. Mnogo to treba da znači, i svi to treba da vidimo. Zato, brate, gofe glave i napred radoin, hrabro, veselo, peva-juči. A zdravo neka bude i neka ostane naš Jugoslovenski Sokolski Savez, i sve sestre i brača naša u Sloveniji. Nazdar!
Dr. Viktor Murnik
načelnik Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. je jedna od naj-jačih ličnosti u Jugoslovenskom Sokolstvu a jednako tako i u cjelokupnom Slovenskom Sokolstvu.
Početak njegova rada na našem Sokolstvu znači početak Sokolstva ii Tyrševom duhu kod nas. Bilo je to godine 1893., kad je dr. Murnik kao študent stupio u „Ljubljanski SokoK To društvo osnovano je još 1863 pod imenom „Južni Sokol", ali je sokolsko bilo samo po imenu i vanjskoj formi, dok ie u stvari bilo obično gimnastičko društvo bez dubljih ideja. Radi toga nije bilo nikakva napretka ni razvoja sve do Murnikova doba, koji je prvi poveo Sokolstvo utrtom Tvrše-vom stazom.
Njegov nastup u „Ljubljanskom Sokolu*1 odmah se osje-tio tako da je več 1894. izabran prednjakom, a 1897. načelnikom društva. Do tada nije čitao Tyrševili djela, a nije ni inače došao u priliku. da upozna sokolsku misao na njezinom
Dr. Виктор Мурник
izvoru. Pored toga je bio nacistu, da gimnastičko društvo, koje hoče da služi narodu, mora svoj rad posvetiti ne samo tje-lesnom več i morainom odgoju. U prvom redu nastojao je podiči snažnu disciplinu i ustrainost u svestranoj gimnastici, čega do sada nije bilo u dovoljnoj mjeri. Imajuči kao odličan
vježbač silan ugled mogao si je stvoriti i doličan položaj i upliv na vodstvo svoga društva, pa je zato izaslan, da se na-tječe na svesokolski slet u Pragu 1895. godine. Premda nije bio upućen u program natjecanja ipak je na natjecanju posti-gao lijepih uspjeha. Slet mu je dao novih pobuda, otvorio nove vidike i učvrstio ga u njegovim nakanama,— Murnik se vratio sa sleta s novim ciljevima, koje je u daljnjem radu i izvršio.
Odmah se dao na učenje češkog jezika da bi mogae proučiti Tyrša u originalu. Proučio je svu češku sokolsku lite-raturu, prevodio Tyrševa djela, i prema češkoj stvorio sloven-sku gimnastičku terminologiju. Pišuči i predajuči o sletu razla-gao je sokolsku idcju i počeo da radi na organizaciji po uzoru Českog Sokolstva. U tom radu naišao je na zapreke u krugovima tadanje starije sokolske generacije, koja nije o Sokolstvu iniala onako širokih i dubokih pogleda poput Murnika. To ga medjutim nije smelo. Poveo je borbu bez velikih efekata radeči ustrajno, da postepeno ojača temelje svom bu-dućem uspjehu. Nije nikada davao važnosti bučnom nastupu, vanjskim efektima bez sadržine, več je izgradjivao lagano „kamen do kamena11. Tako mu je uspjelo da odgoji i podigne jaku generaciju mladih i oduševljenih sokola, koji su se kasnije razišli u Celje. Kranj, Trst, Idriju, Novo Mesto i ostala mjesta da prošire i učvrste sokolske organizacije. Uspjeh se pokaza® ubrzo, jer se rad počeo da razvija na svim stranama Slove nije što je dovelo do organizacije Slovenske Sokolske Zveze (1905.) kojoj je izabran prvim načelnikom Murnik. U to vri-jeme osjetila se poireba stručnog sokolskog lista. Murnik je bio na to več pripravan pa je 1904. god. počeo izdavati „Slovenski Sokol“, koji je pod njegovom redakcijom izlazio sve do 1914. god.
Sadržina toga lista, koji je punih deset godina bio glavni podstrekač i stručni pomagač u Slovenskom Sokolstvu daje nam jasna dokaza o bogatoj spremi Murnikovoj. Pored naj-važnijih Tyršovih djela, koje4e Murnik u listu prevodio i tuma-čio, donesena je i Murnikova terminologija, nalazimo bezbroj raznih stručnih referata u kojima su nanizani rezultati Murni-kove metode i dana pregledna slika njegova svestrana rada.
Slovensko Sokolstvo reprezentiralo se i u svojoj novoj domovini i van nje odlično. To je nesumnjivo zasluga Mur-nikova. Dva sokolska sleta u Ljubljani, pripreme za treći (191 i.)^
Dr. Јиндрих Вањичек
vanredno brojna sudjeiovanja na svesokolskim sletovima u Zagrebu i Pragu, pa pobjede na medjunarodnim natjecanjima u Pragu, Luksenburgu, Turinu i Parizu daju nam niz snažnih rezultata ustrajnoga i uspješnoga rada Murnikova.
стр. 44.	соколски	гласник	број	2.
Sada radi Murnik istom ustrajnom energijom, kao u po-četku svoga rada, na pripremama za prvi jugosiovenski sve-sokolski slet.
Nije Murnik samo odličan organizator i teoretičar, on je sam i vježbač-umjetnik. Ta njegova osebina doprinijela je, da njegove vježbe na spravama nisu bile rezultat surove snage, •več su bile i estetski savršene, cime su se na internacionalnim utakmicama njegovi odjeli naročito istakli.
U sokolskoj organizaciji zapremao je i zaprema Murnik najvažnije položaje. God. 1896. bio je tajnikom „Ljubijanskog Sokola", god 1897.—1905. načelnikom, a od 1905. do danas starješinom toga društva, od god. 1910. do danas načelnikom ^Sokolske župe Ljubljana", od g. 1906. do likvidacije načelnikom „Slovenske Sokolske Zveze", a od 1920. god. do danas načelnikom jugoslovenskog Sokolskog Saveza, od god. 1908. bio je podnačelnikom Sveslovenskog Sokolskog Saveza i od osnutka Čehoslovačko-Jugoslovenskog Sokolskog Saveza njegovim podnačelnikom. Ljetos je preuzeo uredjivanje „Vjes-nika tehničkog odbora J. S. S.u Osim toga je član odbora Medjunarodnog gimnastičkog saveza.
Dr. Viktor Murnik rodjen je 23. lil 1874. u Ljubljani, gdje je polazio pučku i srednje škole, a u Gracu je svršio pravni fakultet gdje je i promovisan na čast doktora prava 1898. god. Isprva je bio u sudskoj praksi, koju je 1900. na-pustio stupivši u službu trgovačko-obrtničke komore u Ljubljani, kojoj je i danas I. tajnik.
Osim sokolskog rada bio je aktivan i u svom zvanju. Sudjelovao je 1908, kod osnutka trg. društva „Merkur“, koje ie postalo važan faktor u trgovačkom životu Slovenije.
Uredjivao je neko vrijeme „Narodno gospodarski vjesnik", u kom i danas saradjuje.
U novije doba dao je inicijativu za „Ljubljanski ve!esajam“, čija je organizacija uglavnom njegovo djelo.
Шаљите претплатуза „Сок. Гласник“
Podmladak Crvenog Krsta
Sokolstvo ima za svetu dužnost, da pomaže svaki rad. koji ide za jačanjem pravoga zdravlja i snage narodne. Organizacija i rad Podmlatka Crvenog Krsta teži eminentno za tim, da stvori uslove dobre i sretne budučnosti narodne. Dakle Sokolstvo treba da svugde pomaže Podmladak Crvenog Krsta. Čak možemo ići dalje, pa red, tamo gde još nema Podmladka Crvenog Krsta treba Sokolstvo da uzme inicijativu. Izmedju ideje Podmladka Crvenog Krsta i ideje organizacije sokolskog podmladka i naraštaja postoji sama po sebi iedna bitna i organska veza. Pa u dokaz za to podsećamo na glavni plan budučeg rada Sokolstva, kako je objavljen u Sokol. Glasniku odmali u broju prvom godine 1919. U torne je planu pred-skazano skoro sve što je posle sa strane doneo Podmladak Crvenog Krsta. No podmladak Crv. Krsta ima neku svoju odliku. I tu je prvo njegova internacijonalnost, organizacija podmladka čovečanstva. No dakle što je to Podmladak Crv. Krsta? Več za vreme rata došlo se nato, da se dečija snaga upotrebi u dobre i opčenite svrhe. Nema sumnje da postoji ljubav i sklonost dečija za vršenje ozbiljnih i važnih poslova, kad im se to poveri, kad im se to prikaže kako treba, kad im se to preda u dužnost kao malim i nekako budućim liudima, i kad se prema dečijoj snazi odabere sve i prilagodi. Angažovanje dece u radovima općim donelo je za vreme rata upravo ogromne i nevidjene uspehe. Deca su skupljala knjige i darove, pisala karte, prodavala značke, šila kape, raznosila vesti, vršila samaritanska dela, sudelovala u tehnici dobrotvorne akcije, i pomagala sa velikom, opčom koristi, tako da se t rvo došlo do iznenadjenja, a onda je nastajao motiv da se provede čisto jedna organizacija dece, nastajao je taj motiv prvo sa gledišta uspešnog vodjenja rata. U taj mah je i rat svršen. Ali je ideja organizacije dečijeg rada ostala, porasla i realizovala se u Podmladak Crv. Krsta. To je i ispravno, jer ako je dečiji rad bio dobar po uspešno vodjenje rata, još če biti bolji, ako bude uperen protiv rata, ako stremi za tim da ukloni uzroke rata u opče. To se može samo tako, ako sva deca budu u torne radu sudelovala, ako dakle buduče čovečanstvo bude drugačije obrazovano nego šlo su obrazovani bili ratoborni
očevi i majke. Dečija akcija morala je da postane pre svega velikom i širokom, snažnom, a zatim internacijonalncm, več i zato, da se ublaže i da se uklone, kolikogod je moguče, sve smetnje i prepreke, što ih zadovoljnom i mirnom životu ljudi stavljaju na put nacijonalne razlike i odlike. Od humanitarnih internacionalnih organizacija postoji več Liga Crvenog Krsta i u svakom narodu su t. z. nacijonalna Društva Crvenoga Krsta. Pa je prirodno bilo da se internacionalna organizacija veže za Crveni Krst. Tako je u kratko postao Podmladak Crvenog Krsta (La Croix-Rouge de la Jeunesse — Red C-ross Junior). I danasjeovaj organizovan u deset raznih država, au osam drugih nalazi se baš u stadiju obrazovanja. A amerikan-skom Podm'atku Crv. Krsta pripada oko jedanajst milijona koje muškaraca koje devojčica. Značka je i geslo: „sretna deca na celome svetu“, bez obzira na narodnost i na veru. I gdegod ima na svetu sirote i potrebne dece, Juniori im pru-žaju u pomoč bratsku ruku. Da predjemo na cilj i svrhu Pod-mlatka Crv Krsta A pre toga napominjemo, da nam je po-znato, da su i k nama u Jugoslaviju došli delegati Podmlatka Crv. Krsta iz Amerike, da je na njihovi^ inicijativu otpočeto na više mesta > pripremnim i ozbiljnim radom, i da s oprav-danom nadom možerno i kod nas u najskorije vreme oceki-vati samo što je najbolje. Evo kako američki Crveni Krst odredjuje svrhu o g nizacije Podmladka Crv. Krsta: „Učiti decu da o drugima misle, buditi u njima delotvoran interes za njihove drugove i drugarice i u otadžbini i izvan nje, usa-diti u njih duh .-.olidarnosti, koji če ih spremiti za više i šire poimanje njihove g ad;an-ke dužnosti. Navikom na postojano požrtvovanje i uvidjanje ljudskih potreba treba uznijeti umnu sučut, koja če pomoči da postanu dobri gradjani, i dovesti sve narode do bo je ga i potpunijega sporazuma". Organizacija počiva na dva osnovna principa: 1.) deca ne smiju sačinjavati neku zasebnu organizaoju, ona su samo posebno odelenje u krilu i okviru nacijonalnoga društva. 2) bezuslovno je potrebna potpuna kooperacija školskih oblasti i učiteljskog zbora. Podmladak Crv Krsta obuhvata preimučstveno školsku omla-dinu i radi putem škola, školskih razreda i pravila, te nastav-nika. Djaci se dakle svrstavaju kao članovi nacijonalnoga društva u posebna odelenja, gde imaju i svoje posebne po-
slove, a pod vodstvom jednoga od učitelja. Učitelji imaju da razlože deci sta je to nesebično medjusobno pružanje pomoči, jer to je prva osnova Crvenoga Krsta u opče. Kada je to gotovo onda treba sastaviti praktičan i realan program rada za svoje odelenje, i onda ga tačno izvoditi. Toliko o torne! Za sokole je dosta da znadu za ovu organizaciju, da se zani-inaju za n ju, bilo kao roditelji dece, bilo za svoju braču i sestre u školi, bilo za svoj sokolski podmladak i naraštaj u sokolskom društvu. Ne samo da je sokolska dužnost da po-mažu ovu organizaciju što jače mogu, jer je sa Sokolstvom u bitnoj vezi, nego je i opča potreba da sokoli preuzmu ulogu koncentracijo, i kooperacije celokupne kulturne privatne inici-iative naše. Radeči za Podmladak Crv. Krsta i radeči sa njime sokoli če samo dati dokaza velike i čiste nacijonalne svesti svoje.
SOKOLSTVO
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
— V listu „Hrvat“ štev. 557 z dne 10.januarja 1.1. je bilo objavljena notica „Sokolima Jugoslovenima na znanje11, v kateri se napada Savez radi cirilice. V koliko je ta notica opravičena, prepuščamo v presojo bratom in sestram samim s tem, da jim navajamo prepis iz zapisnika seje Saveznega Odbora z dne 10. XII. 1921., ki se glasi: „Brat Murnik izjavi, da se brošura že pripravlja za tisk in bo izšla v slovenščini in srbohrvaščini. Ali naj izide tudi v cirilici? Sklene se, da je ni treba izdajati v cirilici".
Ako je v tem predlogu povod za omenjeni napad v listu „Hrvat“, prepuščamo v sodbo Sokolstvu samemu.
*
— Ker se je v sokolskem koledarju pomotoma natisnilo v inseratu br. Capudra in br. Palčiča, da sta „dobavljača Jugoslovenskega Sokolskega Saveza" popravljamo to v toliko, da bi moralo stati pri inseratu br. Palčiča še „glavni dobavljač11.
*
Jugostovenski Sokolski Savez. Sok. društvo v Šiški je preklicalo izključitev br. Bruno P a vaja, s čimer postane imenovani zopet član sokol-skog društva.
— Sokolsko društvo v Senti je izključilo iz društva Milana M i k o-1 a č k o g zaradi nesokolskega obnašanja. Župa in starešinstvo sta izkjučitev potrdila.	Jugoslovenski	Sokolski Savez.
Sokolske kipe in plakete iz mavca (gipsa) dobavlja iz prijaznosti Simon Gregorčičeva javna ljudska knjižnica v Ljubljani, Vidovdanska cesta št. 2. V zalogi ima: dva kipa iz čeških prostih vaj za članice (veselje in žalost) in en kip iz Čeških prostih vaj za člane, vsak kip stane 70 kron-Tyršev in Ftignerjev kip po 25 kron komad. Tyrševa in Fiignerjeva plaketa po -5 kron za komad. Kipi in plakete so najprimernejši okraski za sokolske telovadnice in za društvene sobe, pa tudi za privatna stanovanja so jako primerni okraski Bratska društva in članstvo opozarjamo na to s pripombo, da knjižnica raspošilja kipe in plakete po povzetju ali proti predplačilu.
COKOJICKA ЖУПА БЕОГРАД.
л
Земунскн Соко одржао je на дан 17. децембра 1921. год. своју академију телесног вежбања. Прва тачка распореда био је говор бр. Николе Дроњка који је у кратко и стварно додирнуо потребу н циљ соколства у вези са народним животом и упозорио на значај првог свесоколског слета нашег Савеза који ће се приређивати у Љубљани 1922. године. Другу тачку испуниле су лепом и пријатном појавом сестре соколице којих 9 на броју изводиле су 4 састава слетских простих вежби и то правилно n врло добро. Само музика требала је бити мало живља и извођење неких покрета самих вежбн могло је бити меканије. Трећа тачка била је жива слика (скупина) мушке деце у вежбачком оделу. Један соколић који је био на врху скупине реци-товао је згодн/ дечију соколску песму, на коју му је одговорила у позадини појавившн се вила, сестра соколица. Тачка једноставна али идејна а за то и лепа. За 4eTBpfy тачку појавило се одељење (8) чла-нова вежбањем на вратилу. Имали су једну обавезну и једну слободну вежбу. Комбинације вежби одговарале су способностима вежбача а из-вођење било је врло добро. У вежбама заступљени су били и основци вишег степена и они који комбпнацију чине лепом и потпуном (веи<бе замахом, вучење.м, издржаље). Завршна скупина иије успела. Срушила се пре аего што је била „сази;1,ана“ ! У петој тачки учествовало је исто одељење вежбаљем на разбоју. Подела вежби н успех био је исти као на вратилу. Чак и завршна скупина имала је исту судбину. То се зове непријатан случај али којн неодузима ништа од раније постигнутог успеха. Шеста тач.ка поверена је била женском под-млатку, који се збиља показао достојним тог поверења. На броју S вежбао је нарочите комбинације просгих вежби са прелазом у разне облике а у вези са ригмиком. Ова је тачка била домаћа, чисто зе-мунска. Вежбе је успешно саставио вредан вођа подмлатка бр. Стева Шуица, а музику компоновао је сретно бр. Саша Звекић. За лепо пак нзвођење побринуо се женски подмладак. Само у избору вежба-чица за овакве вежбе треба нарочито пазити да оне буду сразмерно једнаке величине ради успешније слике. Иначе овај заједнички и доиста лепи рад оставио је најпријатнији утисак не само за то што је био успешан већ и за то uito је био створен у самој средини друштва, а *ro служи за признаље. Седму тачку изводио је мушки подмладак.
Вежбало их је 12 на броју 3 састава вежби кратком палицом и то живо, окретно и лепо како само подмлатку доликује. У осмој тачки учествовали су опет чланови 9 на броју вежбањем 4 састава слетских простих вежби. И овде показали су вежбачи потпуно своју способ-ност као и на справама. Том тачком завршен је био први део ове соколске академије. Треба напоменути да све вежбе извођене су биле уз пратњу клавира, најновијом то и дивном имовином друштвеном, к°ју је пажљива управа за своје вредне вежбаче набавила. Други део академског вечера био је испуњен игранком, која се продужила до 2 часа ноћи. И овај забавни део успео је како треба. Расположење било је радосно, домаће и чисто соколско, на што је највише утицао претходни успех првога дела и лепа посета наших сународника Руса. Целокупна пак спрема свију вежбајућих као и успех може се без ласкања обележити са оценом више него врло добром. Тим технич-ким радом и успехом заузео је Земунски Соко највидније место у Београдској жупи ове године. Додуше и пре тога Земун имао је увек добрих вежбача, пуно воље, алн рад није био довољно сређен и орга-низован а према томе успех био је више мање индивидуалан. До-ласком вредног и стручно спремног бр. Николе Дроњка садашњег начелника Земунског Сокола настао је темељан препорођај рада и организације у самој соколани а плод његов већ је дао лепу и хар-моничну слику целокупног успеха, који је и стручшаке пријатно из-ненадио. А тако мора и бити кад предњачки зборови мушки и женски свесни су свога рада, дужности и кад заједнички раде са управом, којој у Земуну заузимљиви је старешина бр. Живковић директор гим-назије. Нарочити пак напредак опазио се код сестара, које на челу са својом симпатичном сестром начелницом др. Халком Пуљом врше са разумевањем и преданошћу чак и тајнички посао у самој управи (сестра Бојана). Међу члановима и у предшачком збору мушком интен-зивно и успешно раде и наша браћа Руси нарочито Иван Митрохин и Гогуренко Феодор. Једна приметба коју мислим Земунцима треба казати је та, да пре вежбања ником од вежбајућих не треба дозво-лити да у вежбачком оделу улазе у дворану међу гледаоце. На првом месту вежбачко је одело само за вежбалиште односно за позорницу приликом соколске академије, а друго пријатан утисак који има да пружи заједничка појава вежбајућих губи се кад пре тога вежбачко одело постало је оку гледалаца сувише познато и обично. Исто то важи и за време после свршеног вежбања. То нека важи за будуће. А сада нека лепим, примерним успехом који су постигли на својој академији, скромно украсе душу соколске тежње путем даљег рада и пожртвовања ка највишој мети, па кад њу стигну усавршени још више нека делокруг свога плоднога рада рашире још даље и дубље, да би на тај начин и они потпомогли најсветлијем и најпоноснијем идеалу Соколства који гласи: све за здравље, све за снагу, све за лепоту слободне отаџбине и Словенства. Мнрослав Војиновпћ.
Соколски Гласвив	4
Иввјештај са главне годишње скупштине Сокол. Друштва у Старој Пазови, одржане дне 2. јануара 1922. у соколској вежбао-ници, како следи: Брат старешина отвара скупштину, поздравља при-сутне чланове и подељује реч брату тајнику, који чита свој извештај а из кога се види, да је друштво било у г. 1921. врло актнвно и одр-жало 16 одборских седница, 3 села, Ђурђевски уранак, 1 јавну вежбу, 3 излета са јавним вежбама у околна села, 2 чајанке и жалобну ко-меморацију за блаженопочившим краљем Петром Ослободиоцем, пр-внм нашим соколскнм идеалом и херојем. Осим тога је друштво при-суствовало у великом броју погребу блаженоночившег краља Петра Великог Ослободиоца (Слава му!) и Мнлорада Драшковића министра унутрашњих дела, који је много радио не само као министар и др-жаввик већ и као соко, а кога је усмртила рука једног фанатичара. (Слава Мнлораду Драшковићу!) Друштво је било заступано са вели-ким бројем вежбача, вежбачица и нараштаја у Осијеку 28. и 29. јуна 1921. на II. покрајинском сокол. слету и показало како на техничком тако и на пољу реда и дисциплине врло леп успех. Нарочито се са много страна примећнвало на велику пажљу, коју је наше друштво показало са својим прописаним и уредним свечаним одорама као н са вежбаћим оделом код јавног наступа. Из даљњег извештаја бр. тајника види се, да је друштво нашло у брату Душану Марковићу као председнику културно-просветвог одсека врсног и нада све агил-ног помагача, који је својим бираним и убедљивим речима знао сваки пут, било на излетима или на јавној вежби у месту и оне најокоре-лије противнике соколске одушевити и заинтересовати за лепу со-колску идеју. (Сви на то кличу бр. Марковићу громки „живео“ !) Посље нзвештава бр. тајник, да је брат начелник Богољуб Скендерац усљед одласка нз Ст. Пазове напустио своју дужност, а скупштина му на његовом раду и уложеном труду кличе „Живео"! Од чланица изгу-били смо прерано умрлу и агилну вежбачицу Мицу Максимовић („Слава јој“!) коју је друштво корпоративно испратило до хладног гроба n тиме јој исказало своју посљедњу братску и сестринску по-част. -Из нзвештаја заменика вође видпмо да је друштво бнло врло агилно, те је имало кроз читаву годину: 3 оделења са уписаних 338 чланова. Одржано је 145 часова са 2873 члана. Мушки нараштај имао је 2 оделења са 196 чланова; женски нараштај 1 оделење са 93 чла-нице. Мушке деце 4 оделења са 120 н женске 3 оделења са 121. Мушки предводнички збор 1 оделење са 60 вежбача. Како се рава-бире из извештаја благајника друштво је и у лштеријалном погледу особито напредовало, јер док је стање друштвене имовине 1. јануара 1921. износило К 9.264.60, досегло је оно 31. деце.чбра исте године евоту од K 3S.991.30, те се према томе повећало за више од 400 %, што се има приписати околностн да смо добилн у овој години 7 hobi« утемељача ca К 1000 по појединцу, затим што је скупљено на чланарини К 16.3(4, код чега се исказао највише брат старешина Славко Ивковић, уплаћујући месечно у то име no К 400. Од свеукупне нмовине одређено је за зидање друштвеног дома K 25.000.“, дочим
je остатак од К 13.991.30 придржан за редовите потребе друштва. Од горњих К 25.000. уписано je К 20.000. у 7 % државни зајам, а К 5000. предато у овдашњу Кредитну Банку на улог. На предлог старешине бр. Славка Ивковића изабрала је Главна Скупштина једно-гласно г. Николу Петровића овд. велепоседника за друштвеног до-брогвора, јер је, увиђајући и ценећи соколски рад, дозволио, да наше друштво може бесплатно одржавати вежбе и забаве у његовој кући. Кад не би било толике потпоре са стране г. Петровића, друштво се не би могло овако брзо и лепо развијати, па је у толико више дру-штво обвезано, да r. Петровићу за ту његову предусретљивост ода видљиво признање, што је горњим актом и учинило. Пошто је Главна Скупштина поделила управном и надзорном одбору разрешницу, то су на предлог старешине брата Ивковића акламацијом изабрани у нови управни одбор за г. 1922. следећи чланови и то за: старешину брат Душан Марковић, кр. кот. ветеринар; заменика старешине брат Стева Јовановић, сарач ; начелника брат Јован Дукић, кројач; начел-ннцу сестра Јулијана Јечмен, учитељица; тајника брат Милић ft. Иво-шевић, трговац; благајника брат Гавра Кљаић, банковни чиновник; одборнике: брат Ђорђе Манојловић, трг. пом., уједно заменик на-челника; брат Славко Ивковић, трговац; бр. Самко Менђан, грговац н бр. Карло Долинај, учитељ, а за одборника просветитеља: брат Милоје Араницки, свештеник, те за записничара бр. Петар Радаковић, кр. грунтовничар, а за заменике одборника браћа: Бранко Јовановић, сарач н Мића Ковачевић, оружн. наредник; напокон за ревизоре књига и рачуна: браћа Жарко Илић и Глигорије Јовановић, трговци. За изасланика за жупску и савезну скупштину брат старешина Ду-шан Марковић, а за његовог заменика брат тајник Милић М. Иво-шевић. У културно-просветни одсек изабрана су следећа браћа: Ду-шан Марковић, Стеван Мазињанин, др. Ђурица Михаиловић, др. Вик-тор Руп, Симеон Араницки, Раде Мандић, др. Душан Путник, др. Си-моновић, др. Сава Милутиновић, др. Миладинови!!, Владимир Хурбан, Милоје Араницки и сестра Вукосава Шимићева. Након што је скуп-штина прихватила у целости нова правила и пошто је чланарина и за г. 1922. установљена за извршујуће чланове са Дин. 1,— а потпо-мажуће са Дин. 2.— те пошто се за реч нико више нијг јавио, завр-шава брат старешина Славко Ивковић Главну Скупштину и захваљује присутним члановима на њиховом одзиву. Посље тога устао је но-лоизабрани старешина брат Душан Марковић и захваљује скупштини у име целог одбора на исказаном поверењу, молећи све и свакога појединца, да га у његовом тешком раду за друштвену и соколску корист што боље потпомогну. Напокон устаје новоизабрани тајник брат Ивошевић и захваљује у име друштва брату бившем старешини Славку Ивковићу за његов особито агилни и успешни рад у нашем друштву, без чије сарадње и помоћи оно не би могло показати овако замеран успех, поготово кад се уважи велика индиферентност широ-ких слојева за овај лепи и корисни соколски рад. Кад прегледамо макар и летимице горње извештаје и кад уважимо да је ово друштво
основано под веома тешким прнликама и да се још увек мора боритн са знатним потешкоћама, онда можемо са радом у години i921. бити потпуно задовољнн, а исто тако можемо £е надати, да ће успех у следећој, новој 1922. годинн битн још бољи и већи, зашто нам јамче сви они, који су изабрани на важна и одговорна места, као и сви остали чланови овога друштва, које сваким даном добија ноинх прн-сташа и пријатеља. Здраво!	Ивошевић.
СОКОЛСКА ЖУПА ШИБЕНИК.
Na 21. studenoga pr. g. bila je u Šibeniku skupština odaslanika pred-njačklh zborova sokol, društava šibenske župe Prisustvovali su i neki članovi uprave župe.
Raspravljalo se o uredjenju sokol, društava župe, koja su usled pro-proganjanja Austrije, talij, okupatorne vlasti i posledica rata nastradala i mnogo zaostala, o vežbanju, kučnom redu, kaznama za nepohadjanje i ne-vežbanje, o dužnosti vežbanja prama sposobnostima i godinama, o moralnoj vrednosti za primanje u društvo, o vladanju vežbača, alkoholizmu, doprinosu, štednji za nabavu odela, isposlovanju školskih dvorana za vežbanje sokolova u nekim mestima, gde nema sok. dvorane, vežbanju podmlatka i dece obojega spola.
Onda se prešlo na biranje načelnika i zamenlka njegovih. Za načelnika je biran brut Ante Fulgosi mehaničar u Šibeniku, a za zamenike braea: Marin Radunič bank. činov, u Šibeniku i Ivan Zenič u Drnišu.
Šibenski sokol shvača ozbiljno svoj poziv. Kroz malo vremena uredio je lepu četu, podmladak, žensku i mušku decu, pevački zbor i diletantski klub. I u svim se odsecima vežba i radi. Počeo se lačati posla i prosvetni odsek. 1 brat Rus Dr. Klemento držao je jedno predavanje o boljševicima. Šteta je, što imade malo tehnički veštih ljudi i sto je rad ograničen na ma-leni broj osoba. A sokolska stvar u Šibeniku i okolici treba mnogo osoba i velika posla i truda. Večina pak rada sada pada na ledja brata Fulgosa, koji se žrtvuje za Sokolstvo i nosi — gotovo — sav trud oko vežbanja. Pohvalno moramo spomenuti i rad prednjaka Zoriča i Protege.
Jer, radi zaposlenosti, nije mogao nijedan prednjak otiči u Split na tečaj za ljubljanske vežbe sleta 1922. nadamo se, da če uprava šib sokola zamoliti br. splitski sokol da joj za jednu sedmicu pošalje jednog vrednog prednjaka, koji bi ovamo održao tečaj spomenutili vežaba.
Uspeh vežbanja u Šibeniku ometa i nestasiea zgodne dvorane za zimsko doba i vežbališta za leto. Ona, kakva su sada, ni izdaleka ne od-govaraju zahtevima vežbanja i zdravlja. Da bude boljeg napretka, trebaio bi još nekoliko zauzetnih prednjaka, a osobito jedan prikladan za decu.
Žalosno je, što se sokol, društvo smatra kao strančarsko i u tom smislu vodi u gradu agitacija u izvesnim krugovima, bivših služnika Austrije — iz-roda, natnerom, da mu se naškodi. No svesni ne nasedaju videč u Sokolstvu sredstvo duševnog i telesnog uzgoja, narodnog osveštenja 1 provedenja dr-žavnog i narodnog jedinstva. Sokolsko je društvo izvan stranaka! Samo izrodi, razvratni, protudržavni elementi i narodnog jedinstva protlvnici nemadu
unj pristupa. Ono okuplja ljude svih vera, staleža i svih od triju naših plemena; ono je jugoslovenska, pače je slavenska ili bolje sveslavenska ustanova, koja ima zadaću da vremenom skupi sve Slavene u jednu veliku, čvrstu,
uredjenii, nepredobivu vojsku — slavensku.
SOKOLSKA ŽUPA R1JEKA.
11. župski slet u Baski. Glavna je skupština župe zaključila, da se imade ovogodišnji župski slet prirediti u Ogulinu, no, kako Starje-šinstvu nije uspjelo pribaviti za druStva iz Primorja, koja sačinjavaju jezgru župe, poseban vlak, a polazak bi sa nezgodnim redovitim vlakom značio gubitak dviju noči, moralo se na žalost odustati od provedbe spomenutog zaključiva. Sporazumno sa večinom drušiava odredilo je Starešinstvo netom oslobodjeni otok Krk za mjesto sleta.
Ovaj je zaključak bio primljen u svim slojevima Primorja sa naj-večom zadovoljštinom pošto se osječamo u Primorju stalno ugrože-nima po neprestanim talijonskini političkim i gospodarskim aspiracijama, te još uvijek neprovedenom evakuacijOm III. zone po Talijanima. Ova pogranična nesrcdjenost i napetost zastrašuje osobito one naše pesimiste, koji još nemaju dovoljno čvrste vjere u naš državni opstanak; ovu nesigurnost znadu vješto upotrebljivati razni plačenici, koji tendencioznim svojim manevrisanjem o svako^akim plemenskim problemima siju nepouzdanje prema drž^vnoj avtoriUti. Nužno je dakle, da se troši nacijonalna rad n a snaga prije svega na u g r o ž e n i m pozicijama, te da se potrošak ove snage ima stalno popunjivati iz etape. Na žalost je u našoj župi upravo obratno; injesto da primarno pomoči od društava u zaledju, moraju primorska društva, prem siromašna i kraj teške borbe za svoj opstanak, podno-sitt svu brigu oko župskih poslova, a osim toga raditi oko podignuča organizacije u zaledju
Od sudjelovanja na sletu ustegla su se društva u Ogulinu (u znak protesta, što se nije ondje obdržavao slet), Gospiču i Otočcu. Potonja dva društva nijesu ispričala svoju odsutnost.
Slet se obdržavao 31. jula pr. god. u punom opsegu, kako je bilo predvidjeno u odluci glavne skupštine župe Natjecatelji stigli su u Bašku rano u jutro, nakon 10 satne silno naporne vožnje u motornom čamcu, imajuči na putu iz Bakra nevolja sa jakom senjskom burom, koja ih je prisilila, da su pristali u noči u 12 h u Senju, te uzmogli nastaviti put tek u 4 s. u jutro. Ali več u 7 s. se more potpuno umirilo, bura je prestala, i svo se je počelo pripravljati da što svečanije dočeka najavljene gostove, koji su imali stiči u 1 s. po podne.
Natjecanja. Natjecalo se u višem i nižem razdjelu. Prisu-stvovao je zastupnik Saveza brat Kajzelj, a natjecanja je vodio župski načelnik br. Boras. Suci bili su stariji prednjači domače župe. Priprava za natjecanja, kako se primjetilo na večini natjecatelja, bila je prekratka i prepovršna. Uzgojna se vrijednost natjecanja u nekojim našim dru-
štvirna (Crikvenica, Ravnagora), premalo cijeni. Rezultat natjecanja bio je slijedeči:
1. viši razdjel: I. Bedekovič dr. Janko i Vider Matija, iz Sušaka u % 82 ‘°; II. Veljačič Ivan, Sušak, u % 8i 06; 111. Jazbec Janko, Bakar. u % SO 00; IV. Špiler Viktor, SuSak, u % 72'60; V. Banič Slavko, Sušak. u % 70-83.
2. niži razdjel: I. Pravdica Ivan, Kraljeviča, u % 88S3; II. Baša Maro, Bakar i Stojevič Milan, Sušak, u % 81ie; lil Turina Franjo, Kraljeviča, u % 83 83; IV. Ercegonič Ivo, Sušak, u % 82’so; V. Mance Ro-maldo, Sušak, u % 80 00; VI. Butkovič Ivo, Bakar, u % 78,3S; VII. Butko-vič Jože, Bakar- i Vranič Vitomir, Sušak, u % 77 f0; VIII. Bruketa Vje-koslav, Bakar i Lukatelo Drago, Kraljeviča, u % 73-33; IX. Spitzer Alfred, Sušak, u % 69 ie; X. Manestar Pavao, Crikvenica, u % 68'83; XI Pavletič Romano, Bakar, u % 64 16; XII. Vaclovek Robert, Crikvenica. u % 58 3\
Pozdravi i povorka. Sokotstvo i opčinstvo dovezlo se sa 5 posebnih parobroda. Reči se može, da je bilo na okupu cijelo Primorje. Kod pozdrava, povorke i javne vježbe sudjelovali su takodjer mnogobrojni češkoslovački sokolovi i sokolice — kupališni gostovi u Baški, svrstani u vlastitoj četi pod svojom državnom trobojnicom. U z več spomenutog saveznog zastupnika bilo je prisutno 20 čl. odaslan-stva zagrebačke župe pod vodstvom brače Lliotskoga i dr. Mrvoša (bili su svagdje predmetom silnih ovacija), lza temperamentnih pozdrava razvila se vel čanstvena povorka u smjeru prema vježbalištu, kod koje je sudjelovalo oko 10.000 naroda. Odmah iza toga održali su se za vježbače pokusi, dočim se je narod razišao po kupalištima i liie-poj obali.
Javna vježba. Prema prošlom smo sletu brojčano znatno pokročili uslijed prirastka oslobodjenih društava. Tehnički aranžma bio je posve dobar; vježbalište pravilno uredjeno, tačka je slijedila tački. Priprava za slet je bila sa strane društava dosta slaba i manjkava. Tc se primjetilo navlastito kod prostih vježbi članstva (vježbalo 60 čl), koje su bile neskladno i površno izvedene. Krivnja leži na samim vjež-bačima, jer su bili netačni u polasku na vježbe (o slabom i netačnom polasku članstva na vježbe tuže redovito svi društveni načelnici, kao i župski nač. koji društva nadzire, obratno su druge grupe, članice i na-raštaj, mnogo savjesnije od članstva, što se točnosti tiče); slično je bilo do nedavna i kod brače Čeha: brača su zaostajali za sestrama. Na spravama se vježbalo bolje, samo su svi odjeli osim jednog, vježbali na .efektnim" spravama. Na dojdučem sletu morati če se u ovoj grani razdijeliti odjele na sve sprave i skokove, što ih sadržaje naš tjelovjež-beni sustav. Bolje od članstva nastupio je naraštaj, muški i ženski, u više raznih tačaka- Ženske su proste vježbe bile slabe uslijed prekratke spreme. Članstvo otoka Krka je nastupilo sa prostim vježbama u skupinama, koje je sastavio i vježbao br. žup. nač.; izvjedba pohvalna, kombinacija vježbi dobra. Krasne su bile vježbe čeških sokolica, a na?
vjerni prijatelj Primorja, br. Mahorič, koji je baš onih dana prispio amo iz Slovenije sa svojima vjernima i ustra;nima naraštajcima, predočio je zorno, koiim pravcem treba da ide uzgoj mladeži.
Spomenuti treba, da ima večina društava u svome muškom članstvu tjelesno slabo razvijenu braču (osim sušačana), u starost od 18—22 god.
Nastupilo je sveukupno oko 260 osoba. U buduče morati če T.
O.	točno voditi statistiku nastupajučih grupa iz pojedinih društava, koja če nam služiti mjerilom napredka, odnosno upadanja, prigodom svako-godišnjeg sleta.
Opčenite p r i m j e d b e. Sa stajališta manifestirajučih masa ovaj je slet uspio neočekivano dobro. Ali bistro če oko sokolovo odkriti odmah i njegove mane, promotriti ih i analizirati, te crpsti iz po-stignutih rezultata istrage pouke za svoj daljnji rad. Dvije krupne stvari hoču da iznesem:
imamo nepouzdano i slabo školovano muško članstvo, kraj ne-znatnog broja izvježbanih prednjaka. Nepouzdano za to, jer ti odrekne ono baš onda, kad bi se imala najjače manifestovati njegova snaga, a slabo školovano, jer površno provadja sokolsku disciplinu i sokolsku čestitost. Na svaki korak susrečeš neozbiljnost u razumijevaniu naših težnja, pretjerani lični egoizam, neposlušnost, sklonost k piču, neuredan život Ove pojave u našem muškom članstvu pogoduje navlastito šablona u radu naših upravnih odbora Starješine, njihovi zamjenici, tajnici i dr. stoje redovito vrlo malo ili ništa u vezi sa životom u soko-lanaina, te puštaju de facto cijelu brigu oko uzgojnog nastojanja pred-njacima, koji redovito ne vode računa o moralnoj obrazovanosti svojih vježbača. Treba prim;etiti, da večina naših upravnih funkcijonara nije prošla prave sokolske škole, te bi i njima trebalo temeljite upute u sokolska načela. Samo „tjelesni" uzgoj u sokolanama neče moči izgraditi sokolskih zn čajeva, pogotovo, ako ostanu vježbači sa svoje Strane pasivni pretm ovom idealu. Treba dakle saradnje upravneg odbora sa prednjačkim zborom;
ako hočemo biti jaka organizacija, morati čemo gledati više no dosada na gospodarsku stranu našega rada. Financijalno slet u Baški nije uspio. Nije se smjelo mijenjati odluke Starješinstva u pogledu ula-znine. Jer, ako je morao bolje obučeni čovjek, uzmimo činovnik (koji je danas največi siromak!), naplatiti ulazninu od 5 odnosno 10 dinara, mogao je to učiniti i bolje situirani pomorac ili seljak Ova ulaznina ne može se računati za žrtvu, ako uvažimo, koliko se potroši u našega Seljaka i pomorca nedjelno samo na tabaku i piču. Naše ljudstvo nije škrto, samo mu treba protumačiti potrebu doprinosa. Zabavni je odbor sleta učinio grubu pogrešku, kad je većinu ljudi pustio na vježbalište uz naplatu ulaznine od 1 dinara, a na večer, prigodom zabave, uopče nije ubirao propisane ulaznine.
Naš rad u drugom poiugodištu 1921. Nastavljajući moja opažanja, što bijaše priopćena u 11. broju „Glasnika11 o sokolskom radu i
стр. 58.	соколски	рласник	lipoj	2.
pjesama i kola igranke. Sve ovo i ukusno iskičena čitaonica, kao i njezin yrt uz lepršanje narodnih zastava i lampijona, koji su noći davali ugodnu sliku, ostalo je članstvu u uspomeni kao jedan ugodan dan, želeči da se takovi češče pojavljuju na korist i napredak sokolstva. — Zdravo!
Brat.
I. jugoslovanski vsesokolski zlet v Ljubljani leta 1922.
Le kratke doba nas loči še od zleta naše prve jugoslovenske olimpijade. V vseh društvih se vrše priprave in tisoče sokolskih delavcev se pripravlja tiho in brez hrupe za ta prvi veliki nastop pred svetovno javnostjo-Vendar opažamo, da je še mnogo društev, ki čakajo in odlašajo vse delo do zadnjega trenotka. Nekatere župe posvečajo svojim društvom premalo pozornosti in premalo nadzirajo njihovo delo. V mnogih društvih čakajo na ukrepe žup, toda te ravnotako odlašajo delo do zadnjega, ko bode že prepozno. Dolžnost vsega jugoslovanskega sokolstva je, da posveti letošnje leto le pripravam za zlet. Vse delo in vsi nastopi naj bodo prirejeni le v to svrho. Dolžnost žup je, da postavijo potujoče učitelje, ki obiščejo vsa društva, ter jim dajo potrebna navodila. Vsa navodila za zlet so izdana. Vse vaje — bodi proste, bodisi vaje za tekmo, tudi za mednarodno — so izdane — sedaj je odvisno le od dela posameznih društev, kakšen bo naš prvi nastop. Društveni in župni funkcijonarji morajo ta čas do zleta posvetiti samo Sokolstvu, ker le na ta način bo naš nastop sijajen. Društveni in župni tajniki morata biti točna v poročanju. Župni tajnik mora skrbeti, da takoj obvesti o vseh odlokih Saveza društva in tudi da takoj poroča Saveza v zahtevanih zadevah. Društveni tajnik mora o vseh ukrepih obvestiti članstvo društva in takoj poročati župi. Le na ta način bode mogoče izvršiti v redu vse priprave.
Sletski Vestnik. Poživljamo vsa bratska društva, da Sletski Vestnik kolikor mogoče širijo med članstvom. Vsa društva, ki prejemajo Sletski Vestnik naj takoj nakažejo denar Savezu. Nekatera društva niso še plačala prvih številk.
Razglednice s sokolskim krojem smo razposlali vsem društvom. Poživljamo vse, da denar za prodane razglednice odpošljejo Savezu. Bratje, bodite točni!
Župani! Jug. Sokol. Savez je poslal vsem župatn razna navodila za zlet in zahteval tudi razna pojasnila. Mnoge župe do danes niso odgovorile, vsled česar poživljamo tem potem vsa br. predsedstva, da naj skrbe za to, da kolikor mogoče hitro odgovore na vse dopise Savezu, ker je drugače poslovanje nemogoče. Bodite točni!
Zdravstveni odsek priporoča vsem župam, di si že zdaj ustanove zdravstvene odseke, ki bodo spremljali župo na zlet in bodo skrbeli v zdravstvenem oziru za svoje članstvo. Vsaka župa mora skrbeti, da bode opremljena z vsemi najpotrebnejšim zdravniškimi materijalom za prvo pomoč,
Župe naj takoj javijo zdravstvenemu odseku zdravnike, ki bodo opravljali ob zletu zdravniške službe, da dobe potrebna navodila.
Sokolska razstava. Jug. Sokolski Savez je že ponovno opozoril vsa' društva na sokolsko razstavo, ki se vrši ob priliki zleta. Poživljamo tem potom ponovno vsa društva, da zbirajo ves tozadeven materjal za raztavo, ki naj bo lepe slike razvoja jugoslovanskega Sokolstva. Ves zbrani materijal, ki ga točno označite z naslovi, pošljite župi, ki ga potem odpošlje sortiranega Savezu.
Les za telovadišče. Proračun za telovadišče, ki bode postavljeno za 5.000 telovadcev in za 36.000 gledalcev znaša ca 3 milijone dinarjev. Jug. Sokolski Savez se je obrnil vsled tega na prijatelje Sokolstva s prošnjo, da mu naj naklonijo po zmožnosti nekaj lesa za to zgradbo. Z veseljem moramo konstatirati, da se je naši prošnji odzvalo že več rodoljubov, ki so podarili po 1—2 vagona lesa. Brate in sestre prosimo, da nas pri tem podpirajo pri znanih prijateljih Sokolstva, da se na ta način ta veliki ■ proračun zmanjša v korist Sokolstva.
Vsem sokolskim društvom. Opozarjamo in prosimo bratska društva da pri vseh denarnih pošiijatvah točno navedejo, za kaj pošiljajo denar, ker s tem olajšajo poslovanje, ki raste od dne do dne in se odpravi tudi nepotrebno povpraševanje.
Zbirajte garančni fond. Odbor Jug. Sok. Saveza je sklenil, da se uvede za zlet garančni fond, v katerega mora plačati vsak član 5 din. To malenkostno svoto utrpi lahko vsak, vsled tega poživljamo br. društva, da garančni fond čimprej zberejo ter ga odpošljejo župi. V slučaju dobrega uspeha sleta se garančni fond vrne župam.
Ceškoslovačko Sokolstvo.
Politika i ideja Sokolstva. U „Sokolskom Vesniku" organu Č. O. S. broj 1. čitamo ovo: „Čita se dopis jednoga brata senatora (član narodnoga parlamenta) po uverenju socijalnoga demokrata. Na njega je bila učinjena presija da istupi iz Sokolstva i da predje radničkom društvu. Toj presiji nije udovoljio, radje je pustio mandat, nego što bi se izneverio ideji Sokolstva". Naši poslanici, kojih je preko polovina Sokola, neka uzmu ovaj primer za ugled.
II.	redovna sednica odbora Č. O. S. 17. i 18. decembra održavala se II. redovna sednica odbora, na kojoj su bili zastupnici svih župa. Sednici su bili prisutni i delegati J. S. S. Na sednici primljeni su ovi važniji zaključci: o javnim istupima, koje društvo može samo onda da priredi, ako to može samo da provede vlastitim silama i uz dozvolu predsedništva župe; ograni-čenje sokolskih zabava i proslava; sokolskim pjevačkim zborovima; pitanje pozorišno dramatskih odeljenja i odnošaj prema laičkim pozorištima ; učestvo-vanje sokola na športskim istupima, na kojima je član sokol, društva koje
je u isto vreme i član ČS športskoga udruženja dozvoljeno istupiti, ali samo kao član toga a ne Sokola. Rešeno je da sc izaberu tri učitelja, koji če se posvetiti obrazovanju prednjaka; stvoren je zaključak o obrazovanju članstva m Sokolu; primljen je isveštaj vaspitača Č. O. S. o invalidskoj zakladi i o sabranom novcu za ruske izbeglice. Podeljena je medalja Č. O. S. br. Dr. Janu Masaku za njegov dugogodišnji prosvetni i zdravstveni rad u Sokolstvu. Na večer bila je u počast jugoslovenskih delegata priredjena večera, kojoj su prisustvovali i članovi upravnoga odbora Č. O. S.
Dušan M. Bogunovii
БЕЛЕШКЕ
Naši u Primorju. Kako je čovjeku lakše u mozgu i prsima kada pusti iza sebe ono silno blato pod tabanima i olovnato nebo nad tjemenom; kad ne čuje i ne vidi ona mrska politička plemenska natezanja na ulici, ti kavani, gostioni, po novinama; kada se iz one društvene ukočenosti i umi-šljenosti nadješ u vagonu, več tamo iza Karlovca, medju onim dobročudnim, iskrenim i bistrim liciina : bez veriga, svi jednaki. Hrpa Ličana vrača se iz Srijema sa posla : pjevaju srijemske i srbijanske melodije. Vojniči idu za Božič kuči: jedan priča kako je iz topa tukao Arnaute po Albaniji. Drugi je kod telefonskog odelenja u Skoplju: pokazuje knjižicu, u kojoj jc on sam narisao poljski telefonski uredjaj, bojama ga iscifrao i pomno je u njedra natrag stavlja. Ljudi vidili i prošli Jugoslaviju i nikome ne pada na pamet, da jedan na drugog psuje: ideja narodnog jedinstva sama od sebe, bez učenih dokazivanja, prešla naravno, priprosto u priproste, naravne duše. I što bliže mora to se ovo sve jače opaža. Na Stjepanje momci, n. pr. oko Bakra
i Kraljeviči, koledaju, noseči pred povorkom samo jugoslavenske zastave. A nije se lomu čuditi Mnogi od njih do jučer su stenjali pod talijanskim jarmom, a taj je bio strašan, i sada u slobodi znajti cijeniti vlastitu državu, pa makar u njoj još ne protekao med i mlijeko.
Uza sve zlo, koje su Talijani nanijeli našem narodu, ipak se iz njega izleglo i nešto dobra: dobili smo na granici svjestan, državi vjeran elemenat, preko kojeg lje neče tudjinska najezda i koji če biti od velike moralne pomoči zarobljenoj brači.
A to se i u Sokolstvu opaža. Društva, koja su do jučer bila pod Ta-lijanima, Kastav, Draga, Cernik-čavle, i ona na Krku, pokazuju silnu ener-giju i rad. Na pr. Kastav i Draga imaju po 30 vježbača Kastav šalje nefa-ijeno svoje izaslanstvo na sve župske sjednice i dogovore i ovi moraju svaki put prevaliti pješice put od 5 sati dok dodju n. pr. do Bakra, po slabim putevima, koji su za kolni promet nemoguči.
Društva, koja nisu bila pod okupacijom Talijana, ne mogu se baš pohvaliti brojnim sudjelovanjem muškog članstva, dočim kod naraštaja i članica vlada silno oduševljenje za sokolsku ideju. Rad po ovim društvima
je u rukama starih naših neumornih gardista, koji, svjestni kakovu zadaču. ima sokolstvo baš u tim krajevima, divnom požrtvovnošću rade na širenju i jačanju sokolske ideje.
*
* #
Na samo Stjepanje, kada večina smrtnika obično sjedi kod tople peči i pune trpeze, zatekoh u Bakru našeg starog znanca br. Jazbeca u sokoiant kod vježbanja ženskog naraštaja 1 članica u članstvu. Istina, zahtjeva sokolski katekizam, da se rad naših sokolskih radenika ne obješa na veliko zvono, ali vidjeti čovjeka, koji čitav niz godina upravo gvozdenom voljom radi na sokolskom polju, ne možemo, a da ga drugima za uzor ne postavimo. Ali za to je njemu plod i tamo izbio, gdje je samo goli kamen rastao.
Obični i naravni položaj čovjeka kod	fizičkog rada	je	stoječki.	Dokazano je, da se najugodniji fiziološki procesi,	osobito kod	srca pluča,	razvoj
i elasticiteta prsnog koša, dogadjaju kod sistematskog i intezivnog zaposlenja. mišičja donjih okrajnina, recimo kod podistike, turiste, trke i t. d. S druge strane opet znamo, da anatomska gradja čovjeka, a osobito gornjih okrajnina nije	takova, da	se čovjek može penjati	i verati po stablima	kao n. pr.
majrnun.	Pretjerana	tjelovježba	u visu ima	vrlo mnogo slabih	posljedica,
koje se ne. mogu na brzu ruku izbrojiti. A	fakat je, kako	tjelovježba kod
nas stoji, da se ona danas pretjerava (naime	u visu).
I radi toga svidio mi se program, kojeg br. Jazbec za Silvestrovo sprema (proste, ritmičko-plesne, raznosti, skupine). Ja ču da analizujem samo jednu tačku, koja se to popodne lzvadjala, naime ritmičko-plesne vježbe za. ženski naraštaj i članice.
Po zimi smo prisiljeni, da, ili radi niške temperature ili pomanjkanja zgodnog	prostora na	otvorenom,	vježbamo u	zatvorenom. Vježbe,	koje pro-
uzročuju	jako djelovanje pluča	izbjegavat čemo u dvoranama,	jer tu su
bakcili, prašina, ugljična kiselina, koja sve više raste, neugodni mirisi koje tijelo izlučuje. Izabrat čemo vježbe, što jačaju mišičje, koje uplivaju na pravilni razvoj koša. Tom zahtjevu udovoljavale su vrlo dobro prve dvije vježbe (teški izdržaji na jednoj nozi do vodoravnog položaja tijela, jaka polagana uvijanja hrptenice i ramena natrag i t. d.) Kod treče vježbe stupila su pluča dosta jako u akciju, pa bi pristajala više vani nego u dvoranu.
Kod izvadjanja je vladalo veselo raspoloženje. Ovo igra ve-liku higiensku ulogu kod tjelesnog odgoja. Dobar prednjak mora time računati i mora osobito kod djece da ga zna probuditi. „Nijedna vježba nije higijenična. ako se kod nje dijete ne veseli1 (Lagrange).
I još je jedna važna stvar, koju dobar prednjak mora da poznaje i koja kod našeg fizičkog odgoja dolazi nesvjestno i slučajno do izražaja i o kojoj mi nemarno još čiste pojmove. Mi se kod tjelesnog odgoja obično time zadovoljavamo, da dademo vježbaču razvito, jako i zdravo tijelo i kod ovoga idemo mi nekim svijestnim, začrtanim putem. To je somatička metoda, koja pred sobom vidi samo tijelo vježbača, kojeg izvježbava. A koji od nas kod tjelesnog odgoja ide svj estno za tim, da tjelesni odgoj upotrebi e da upliva i usavrši i nekoje psihične strane tog istog vježbača? Izmedju vježbača, koje mi susrečemo po našim sokolanama, obzirom na njihov karakter, večina ih je pasivnih, to jest onih koji reagiraju na imperativno sugeriranje: ti moraš. Zatim su afektativni koje se mora uvjeriti, da može nešto napraviti, e da napravi. Napokon afirmativni, koji reagiraju na dubitativnu sugestiju: ti ne m o ž e š. Slabe, slabo-jake i jake volje. A tuje široko, još.
*) Dr. Tlssie: La fatigue et rentrainement physique.
ncobradjeno polje našim prednjacima, da iz pasivnih stvori recimo afekta-tivne, iz afektativnih afirmativne, da eventualno brzdaju afirmativne. To je psiho-dinamitička metoda, kako ju njezin utemeljitelj dr. Tissie naziva. *) On ju pridodaje kao šestu, psihičnu podjelu, petim somatičnim podjelama Lingovina, i ove dvije skupa imaju da nam prestavljaju najsavršeniji sustav. Karakter vježbača, usavršen psiho-dinamičkom metodom, igra veliku ulogu kod izvadjanja raznih kretnja, osobito pa u pogledu nastajanja fizičke umor-nosti. „ /ovjek radi i umara se prema torne kakovu volju i karakter posje-duje“ (Tissie).
Na koncu pitanje umornosti bilo fizičke bilo psihične i njihovih me-djusobnih odnošaja takodjer je kod tjelesnog odgoja vrlo važna, ali kod nas još netaknuta i neistražena stvar.	5.	Vrdoljak.
KNJIŽEVNI OGLAS
Sokolska knjižnica sv. VI. Mala anatomija i fiziologija (Nauka o ustrojstvu čovječjeg tjela), priredio prof. Dr. D r a g u t i n M a š e k, izašlo je drugo izdanje znatno ispravljeno i naflopunjeno sa još 10 slika (ukupno 60 slika u tekstu), te se razašilje svim onim Sokolskim društvima koja su se predbilježila.
Knjiga je ukusno opremljena i iznaša 12 štampanih tabaka. Cena 10 dinara. Sokolska društva dobivaju 20% popusta.
Društva koja se još nisu predbilježila, da to učine čim prije, sa posla-tim u tu svrhu dopisnicama, pošto je naklada malena ! Narudžbe se šalju: Vinko Manacić, Zagreb, Šenoina ul. 27/1.
S v r š a v a se štampanje
ALMANAHA KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA 1921.-1922. GOD.
I. dio: Istorija, Geografija, Ustav, Ministarstva, Pojedine pokrajine.
II. dio: Pojedine grane života kraljevine, Sud, Vjera, Kultura, Pro-
svjeta, Umjetnost, Vojska, Saobračaj, Plovidba, Zdravlje, Sokolstvo i Šport. Društva, Alfabet svih večih mjesta Spiskovi advokata, lekara, inžinjera.
III. dio : Ekonomsko f i n a n s i j s k o, Poljoprivreda, Šumarstvo,
Rudarstvo, Vodene snage, Finansije, Industrija, Zanatstvo, Osiguranje radnika, Trgovina, Spiskovi banaka, trgovina i večih trgovačkih firma.
Format 21X29 cm., više od 1000 strana.
Od 1. XII 1921. g. cijena u pretplati za I. svezak 125 din. u polu-tvrdoin povezu, a 150 din. u divot-povezu sa poštarinom. — Više nego po-lovina naklade več je prodana, s toga u zasebnu prodaju ideograničen broj svezaka. Pohitajte ako želite osigurati za sebe Almanah. Pretplatu treba slati direktno na Glavno uredništvo Almanaha Zagreb, Hrv. štamp. zavod d. d.
Tražiie
5amo
DJEČJE BRASNO
najDOija nrana ta goientad!
Var.redno jaiajuće sredstvo za rekonvaSescente i slabe ljude svake debi.
DOBIVA SE SVAGD3E.
Kemižka tvcrnica živežnih preparata „SALUBRA” D. D.
ZAGBEB " NOVA GRADIŠKA
arudžbe prima glavno zastupstvo za Jugoslaviju:
HRV. DIQHI. PROMETNO DRUŠTVO VIROUITICA.
HOBO-OTBOPEHA
ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, НРАТНЕ И n/ltTEHE РОБЕ
на велино
М. БАЧИЋ
— ЗАГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-муфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
I. hrv. tvornlca za elektro-industriju
IVAN PASPA 1 s'«™
ZAGHEB
Tvornica: Gundulićeva ulica broj 41. Telefon 7-2S. Prodavaona. Bogovičeva ulica broj 4. Telefon 8 99.
Preporuča elektro motori, dynamo, in-stalacioni materijal, lustiri, žarulje i vi; stiti proizvod „Croatia“. Baterije uz najiiižu cijenu. Sve vrsti gopravaka izvadja se najsolidnije.
GRADJEVNO PODUZEĆE
J
OVL. GRADITELJI
TbErE6F.?3N ZAGREB
Trgovina željeznora robom LJ. BOŠKOVIĆA nasljcdtiici
MEKViK i H0DNIK0VIĆ
Telefon 11-26. ZAGREB Bakačeva 2.
preporuča svoju veliku zalihu kuhinjskog posudja, sviju vrsti orudja za bravare, kovače, stolare kao i sve u željeznarsku struku za-sjecajuče predmete.
K- ЈИЛЛУШЕВИЋ
Београд, Кнез Михајла ул. 8.
Стоварнште чешкпх и белгпј-скпх стаклеиих плоча, трговина стаклене л порцулавске робе, мајолике, е.чапла и сервпса. Ве-лики избор уоквпренпх слика, огледала и ових свјетпљака. — Радионица оквпра за слике и устаклење прозора.
TRGOVINA STAKLENE I PORCULANSKE ROBE
M. KOSOVAC :: ZAGREB
VLAŠKA (ILIČA BR. 7.
preporuča svoje veliko skladište staklene i porculanske robe, čaše i flaše za hotele i gostione, češke i belgijske staklene ploče, ornament te krovno staklo. — Veliki izbor okvira za slike, stolne i viseče lampe u svim veličinama. — Ustakljuje novogradnje i popravke prozora uz najumjerenije cijone.