KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 29 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan I avgusta 1935.
PATENTNI SPIS- BR. 11765
Palazzo Francesco Carlo i Palazzo Fortunato, dohtori hernije, Rim,
Italija
Postupak za oplemenjavanje kudeljnih i sličnih kudelji vlakana Prijava od 5 juna 1934.	Važi od 1 decembra 1934.
Traženo pravo prvenstva od 10 avgusta 1933 (Italija).
Opšte su poznate teškoće, u tekstilnoj industriji, na koje se nailazi, kad se želi da se kudeljna vlakna ili slični biljni proizvodi, na primer lanena vlakna, dobiju snežno bela, a da se ne žrtvuje i suviše materije i da se ne smanji i suviše jačina vlakana. Ako se u većini, slučajeva zadovoljava time, da se postigne tri četvrtine beli ili samo polubeli proizvod, to se ovo upravo želi samo zato, jer se želi izbeći da se dobije vrlo mali iznos, koji tako mnogo opterećuje troškove oko izvodjenja, ili, jer se želi da se ne utiče štetno na jačinu vlakana, što bi pretstavljalo veliko smanjenje vrednosti robe.
Ali sada s druge strane snežna belina ovih vlakana čak i onda kad se jedna ili druga ili čak i obe gornje nezgode mogu izbeći, zahteva i kod najnovijih postupaka dugi niz tretiranja, koja opterećuju proizvodne troškove, i to ne samo zbog dugog trajanja postupka, već i zbog znatne potrošnje reagencije.
Niže izloženim i opširno opisanim pronalaskom sada se izbegavaju nezgode koje su postojale i kod najnovijih postupaka za beljenje, pri čemu se veoma visoki stepen beline na najbolji način dovodi u sklad sa visokim iznosom konačnog proizvoda, sa Visokom otpornošću vlakana i umerenim proizvodnim troškovima, pri čemu niski proizvodni troškovi dalje bivaju povoljno uticani kako visokim iznosom tako i ma-
lom potrošnjom reagencija i prilično kratkim trajanjem rada.
Glavne odlike pronalaska sastoje se u tome, šio se ovaj zbir koristi koje su do sada, bar delom, izgledale kao neu-družive, postiže kako racionalnim slaganjem tretiranja tako i time, što se intenzivnost tretiranja podešava naročitoj vrsti željenog konačnog proizvoda. Stoga se u-opšte može govoriti o postupku opleme-njavanja, jer dok se konačni proizvod, ma kakve on vrste bio, uvek odlikuje izvrsnom belinom, isti ipak može imati različite stupnje oplemenjavanja, prema tome. da li je kao konačni proizvod upreden, ili pak sa puno uspeha treba da bude upo-trebljen kao zamena pamuka u tekstilnoj industriji, ili za hemijsko farmaceutske proizvode.
Belina kudeljnih vlakana mora, istina zbog dosadašnjeg načina izvodjenja, naime usled uklanjanja, jednovremeno sa ligni-nom, prilično znatnog dela pektičnih i po-luceluloznih materija, koje otvrdnjavaju pojedina vlakna, silom okolnosti i u najpovoljnijem slučaju sobom povlačiti znatne otpatke, a u svakom slučaju otpatke, koji nisu srazmerni sa malim procentom ligni-na, koji otvrdnjava vlakna. Stoga se postupak po pronalasku jasno i očito razlikuje od dosadašnjih postupaka za beljenje time, što za postizanje potpuno snežne beline neizostavno bez ostatka uklanjanje
Dm. 10.—
lignina ili njegovih derivata nije neophodno vezano sa jednovremenim uklanjanjem yelikog dela poluceluloznih materija. I dok se tako po pronalasku postiže snežno beli produkat sa visokim iznosom, isti ima u odnosu prema sličnim produktima mnogo veću jačinu, koja poliče od toga, što su pojedina vlakna, iz kojih se konac sastoji, u poslednjem žilavo slepljena pomoću iz-vesne količine poluceluloze.
Ipak postupci po pronalasku, pored ove vrste tekstilnih vlakana, koja još pokazuje prvobitna dugačka vlakna, i koja mogu biti označena kao „plemenita kude' lja“ omogućuju da se postignu i druge vrste proizvoda, koje su isto tako slobodne od lignina, ali postupno pokazuju sve manju zadržinu celuloze. Najviše opleme-njavanje završuje se u ovom slučaju u potpuno odredjenom , ,,akapna“ nazvanom proizvodu, koji se, pošto je potpuno slo bodan od pektinskih materija i pokazuje neznatnu sadržinu poluceluloznih materija, bitno razlikuje od kudelje beljene po uobičajenom postupku; ovaj je proizvod veoma podesan za češljanje, i pošto je on jednom mehaničkim putem doveden u stanje pojedinačnih vlakana, može isti korisno zameniti pamuk u svima vrstama primene.
Iz gornjih kratkih izvodjenja lako je uvideti, da dalekosežne mogućnosti pronalaska na veoma povoljan način utiču na ekonomnost tretiranja jer stupanjsko povećanje proizvodnih troškova u slupanj-skoj lestvici od plemenite kudelje do akapne odgovara uvek lačno postignutom stepenu oplemenjavanja, tako, da su i viši proizvodni troškovi kod akapne u odnosu prema proizvodnim troškovima kod plemenite kudelje dalekosežno odmereni većim i unosnijim mogućnostima primene novih vlakana ne samo u sravnjenju sa prvobitnom kudeljom, već i u sravnjenju sa plemenitom kudeljom.
Sto se tiče različitih tretiranja i njihovog slaganja, nije bezrazložno da ce ovde pre svega istakne, da se ishodna materija, ma kakav se stepen oplemenjavanja želeo postići, ne izlaže nikakvom toplom niti hladnom prethodnom alkalnom tretiranju. Prvi stupanj postupka sastoji se svakako u tretiranju sirove vlaknaste materije hlor-nom vodom.
Pod niže opisanim uslovima deluje ova reagenca isključivo na lignin, i stoga može najveći deo poslednje biti lako uklonjen time, što za delovanjem hlorne vode dolazi naročito tretiranje alkalnim bisulfitom (drugi stupanj postupka), koje ni najmanje ne delujući na celulozu, konačno dovodi u rastvor hlorne derivate lignina. Male
količine lignina koje su još zadržane na vlaknima po ovom tretiranju bivaju zatim konačno uklonjene pomoću podesnih naprava beljenje (treći stupanj postupka), koje konačnom proizvodu daju izvrstan snežno beli izgled.
Ali dok sad procesi beljenja, i pored njihovih osobenosti po pronalasku, u svakom slučaju ostaju isti. ma kakva bila vrsta oplemenjenog proizvoda koji treba da se izvede, ipak se kao drugi stupanj postupka izmedju rastvaranja hlornom vodom i stvarnog beljenja umetnuto tretiranje alkalnim sulfidom menja u odnosu na trajanje i intenzivnost prema željenom stepenu oplemenjavanja. Ako se dakle na primer kao konačni proizvod želi da ima plemenita kudelja, koja se osim potpunom belinom odlikuje još i izvrsnim svilastim sjajem, to lužina koja je upotrebljena za kuvanje ne sadrži nikakav slobodan alkali, i kratko kuvanje vrši se pri temperaturi koja ne prelazi preko 100°C. Ako pak treba da bude dostignut najviši stepen oplemenjavanja, tako, da dakle konačni proizvod, akapna, u svakom pogledu bude jednak sa pamukom to alkalno tretiranje služi tome. da se jednovremeno sa hlor-nim derivatima lignina ukloni i celokupna količina pektinskih materija i najveći deo materija poluceluloze, i sastoji se tada u dužem kuvanju na višoj temperaturi, sa lužinom različitog sastava, koja, umesto natrijum karbonata sadrži natrijum hidrat.
Sto se tiče tehnike postupka, to praktično industrijska primena postupka ne pruža nikakvih teškoća i takodje ne zahteva ni naročita postrojenja, jer se delom može izvoditi u postrojenjima koja već postoje u tekstilnoj industriji, i delom u postrojenjima koja se već od dugog vremena upotrebljavaju u hemijskoj industriji.
Postupci su osim toga veoma gipki, tako, da se odlike proizvoda i njihovi troškovi mogu prilagodjavati različitim više ili manje plemenitim ciljevima upotrebe proizvoda. Oni osim ioga omogućuju pri-menu veoma različitih vrsta kudelja kao ishodnih materija, od najboljih do najlošijih, šta više i sasvim nečiste kučine sa velikom sadržinom pozdera, jer dejstvo pojedinih u različitim stupnjima postupka upo-trebljenih reagencija nije dovoljno da rastvori kućinam domešane drvenaste delove, i ovi delovi mogu stoga lako biti uklonjeni pomoću za kučine, odnosno za pamuk podesnih mašina, aparata za rastavljanje pomoću mašina za češljanje i čišćenje, it.d. 1 to ovde treba istaći kao naročitu korist pronalaska, što se sa podjednako dobrim uspehom i najneznatniji proizvodi u indu-
striji kudelje mogu preraditi u pamuk (kolonizirati) kao na primer kučine, koje su male vrednosti usled male dužine vlakana i usled svoje velike sadržine pozdera ili drugih nečistoća.
Hlorna voda, kojom se u svakom slučaju započinje tretiranje sirovog materijala, ima prosečnu koncentrisanost od približno 0,25% sa kojom se ovo daje lako izvesti iz tečnog hlora u buradima, kao i iz elektrolitičnog hlora bez zametne i skupe aparature. Odnos količina izmedju vlaknaste materije i hlorne vode obično je 1:20; na sto delova vlaknaste materije upotrebljena količina hlora obično je u srazmeri 4—5 delova. Trajanje kontakta vlaknastog materijala sa rea-gencom odgovarajući iznosi šest časova, i očevidno se suština postupka ne menja, ako se, prema kakvoći materijala koji treba da se preradi i koji je prema okolnostima više ili manje drvenast, u izves-noj meri gornji iznosi količina menjaju, ili ako se prema vrsti izvodjenja tretiranja, naime mirnin ili cirkulišućim kupatilom, trajanje tretiranja ograniči na četirj časa, ili se protegne na osam časova. Sto se pak tiče količine hlora, to se mera koja treba da se sleduje da bi se ona podesila različitim materijama, sastoji u tome, da dejstvo reagence uvek ostane strogo ograničeno na stupanj hlorisanja lignina, i da se ne proteže na stupanj beljenja.
Po svršenom hlorisanju i oticanju lužine vlaknasti materijal se posle dva ispiranja izlaze centrifugisanju i kuva se sa alkalnom sulfitnom lužinom, čiji se sastav menja prema vrsti željenog konačnog proizvoda.
Da bi se postigla plemenita konoplja u visokom iznosu, upotrebljava se lužina, koja sadrži 0,5% bezvodnog natrijumkar-bonata i 0,5% bezvodnog natrijumsulfita, i to se ista upotrebljuje obično u odnosu od 5:1 prema vazdušno suvo zamišljenom vlaknastom materijalu. To dakle znači, da pri ocenjivanju ovog odnosa isto kao pri spravljanju lužine mora biti uzeta u obzir voda koja se već sadrži u centrifugisanom vlaknastom materijalu. Kuvanje vlaknastog materijala, kao što je navedeno složenom lužinom može se izvoditi kako u otvorenim, indirektnim grejanjem parom snab-devenim sudovima, tako i u stvarnim kot-lovima (sa crpkom za cirkulisanje lužine) pri maksimalnom pritisku od 1 atm., i obično se završava posle jednog časa.
U koliko se pak želi postići najviši stepen oplemenjayanja, tako, da konačni proizvod ,,akapna“ bude u svakom pogledu jednak pamuku, upotrebljuje se lužina drugod sastava, koja pored 0,5°/0 bezvodnog natrijumsulfita sadrži još 0,5% natrijum-hdirata. Odnos količina koji treba da se
održava izmedju vlaknastog materijala i lužine i u ovom slučaju je isii, uz uzimanje u obzir vode koja je upijena vlaknastim materijalom, kao i gore naime 1:5, ali su uslovi kuvanja nešto drukčiji, jer se kuvanje izvodi većinom pod pritiskom od 3 atm. i produžuje se obično na trajanje od 4 časa. 1 u ovom slučaju očevidno suština pronalaska se time ništa ne menja, što postoje male nestalnosti ovih prosečnih vrednosti, koje u dalom slučaju potiču od prirode vlaknastog materijala odnosno od osobine kotla.
Po svršenom kuvanju, ma ‘kakav bio željeni konačni prc izvod, vlaknasti materijal biva u samom kotlu obilno izmučen, i zatim ne izlaže stvarnom beljenju. I ovde se pronalazak odlikuje očitim odlikama, jer isti upotrebljuju u vezi dva različita sretstva za oksidisanje oba pri običnoj tempnraturi i jako razblažena, ali svako pod naročitim Ph odnosima; jer dok najveći deo još postojećih lignin jedinjenja biva uklanjan slabo alkalnim hipohlorit-rastvorima (i to za kalcijumhidrat slabo alkalni kalcijumhipohlorit, i za natrijum-karbonat slabo alkalni natrijumhipohlorit), bivaju pak poslednji zaostatci, — koji se lakše oksidišu u alkalnom sretstvu — rastvarani hipohlornom kiselinom ili kalijum-permanganatom u sumpornom kiselinom slabo zakišeljenom rastvoru. Oksidišuće dejstvo ovih poslednjih je naročito brzo i upravljeno je isključivo na lignin, dok celuloza ostaje potpuno poštedjena, već i usled jake razblaženosti pri kojoj se u-potrebljuje, kao i usled kratkog trajanja kontakta. Eventualni mali višak i eventualno na vlaknima nataloženi manganov oksid bivaju bez daljeg razloženi kratkim naknadnim naknadnim tretiranjem vodenim rastvorom anhidrida sumporaste kiseline pri uvek ovičnoj temperaturi,
I procesi beljenja se, ma kakva bila upotrebljena reagenca, kao što je to u-običajeno u tekstilnoj industriji, izvode sa cirkulišućim kupatilom, posle čega se proizvod na na kraju centrifugiše i suši.
Naravno da se suština pronalaska ni u koliko ne menja ako se pri izvodjenju zamena na pamuk procesi beljenja, umesto da se izvode neposredno na vlaknastom materijalu koji dolazi iz kuvanja alkalnom sulfitnom lužinom, izvode tek na proizvodu, koji je već bio izložen grubom češljanju. Isto tako se ni u koliko ne menja suština pronalaska, ako se krajnje konačno beljenje hipohlornom kiselinom ili kalijum-permanganatom u kiselom rastvoru umesto neposredno na vlaknastom materijalu koji dolazi iz beljenja hipohloritom, izvodi na češljanom materijalu ili čak i na predji. U poslednjem slučaju se konačno beljenje, naro-
čito kad je vlaknima pri upredanju dodate malo sapunjavog ulja, racionalnije izvodi na običan načini, j. pošto je proizvod oslobodjen masti pomoću kratkog tretiranja razblaženom lužinom natrijumhidrok-sida.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za oplemenjavanje vlakana iz kudelje ili sličnih kudelji vlaknastih materija kao i prediva tkanine, naznačen time, što se materija iz sirovih vlakana prethodno pri običnoj temperaturi hloriše hlornoin vodom, pri čemu se količina re-agence podešava prema sadržini lignina u vlaknastoj materiji.
2.	Postupak za oplemenjavanje vlakana iz kudelje ili vlaknastih materija sličnih kudelji, po zahtevu 1, naznačen time, što vlaknasta materija, koja je prethodno tre-
tirana prema zahtevu 1, biva dalje za vreme od 1—4 časa tretirana naročitim kuvanjem pod pritiskom, koji se menja izmedju 1—3 alm. u alkalnom sulfitnom rastvoru, koji pored 0,5% natrijum sulfita prema vrsti željenog oplemenjenog proizvoda sadrži 0,5o/o nairijumkarbonata ili 0,5% natrijumhidrata.
3.	Postupak zao plemenjavanje vlakana iz kudelje ili vlaknastih materija sličnih kudelji po zahtevu 2, naznačen time, što vlaknasta materija po kuvanju alkalnom sulfitnom lužinom konačno biva beljena u dva radna stupnja, koji se razlikuju različnem reakcijom strestava, naime, u prvom stupnju u slabo alkalnom sredstvu uz upotrebu hipohloritnih rastvora, a u drugom stupnju u slabo kiselom sredstvu uz upotrebu rastvora hipohlorne kiseline ili rastvora kalijumpermanganata slabo zakiše-Ijenog sumpornom kiselinom, posle čega nastaje tretiranje razblaženim rastvorom anhidrita sumporaste kiseline.