56813
Д. В. ЉОТИЂ
0
илити
на
Водијј кроз кшжбу „Три годикв влзде Д-р Милгнб Стојадиновића".
ЦЕНА 5 ДИНАРА
Причо 0 шећеру
илити
горко истино
Водић кроз нзложбу „Три године вЈЈОде Д-р Милана Стојадииовнћа".

■ . . • •
56813



ШТАМПАРИЈА МАРИНКОВИЋ ВЛАСНИК ЛИСТА „ГЛАС ПОДУНАВЉА" СМЕДЕРЕВО 1939

ПРЕДГОВОР
Одавно се решавам да напишем ову причу.
Ааи с дана на дан, ето прође толико времена, а прича aie доби свој облик. И може бити не би никада ни угледала света, да нисам чуо и читао за изложбу „7>и године владе vf-p Милана СтоЈадиновића."
Нисам ишао на ту изложбу. Бојао сам се огромног ^броја „виђених и чувених" посетилаца и њиховог одушевљења.
И претерана реклама ме чини опрезним. Не верујем нного у солидност оних артикала што се много иЈупорно рскламирају.
А за поменуту изложбу — реклама непрекидна. Новине пншу само о томе. Радио сваког дана саветује „сваком ко се интересује судбином своје земље, да неизоставно посети ову изложбу и тако се упозна са чудесним реализацијаиа Владе Господина Доктора Милана Стојадиновића", износећи у исто време имена виђених луди који су се дали на из-ложби запазити.
По престоничким улицама, причају ми, велике жуте афише и на њима три млада сељака: Словенац, Хрват »-Србин, загрљени, вкренути рађајућем се сунцу, зинули од чуда што су угледали натпис: „Три године владе Доктора Мнлана Стојадиноваћа". Јер не верујем да их je запањило caiio сунце, које гледају од првог дана свога живота па до последњег.
Нисам дакле ишао на изложбу. Рачунам: биНе да иза толико и такве рекламе има малв истине.
Али пре неки дан пише ми ^руг из Дарувара ово:
„Данашњом поштом примио je наш претседник.
дописну карту издања „Трч године владе Д-р Милана
Стојадиновића, са новим шестгодишњим планом владе-Д-р Милана Стојадиновића, са гсографским приказом и расподелом утрошка од дин 4.500,000.000, — на јавне радове, са следећим садржајем:
Београд, 10-X-1938 год^
Драги пријателу,
ПосАСдњи међународни догађаји у сполној и из-Аожба о трогодишњој влади Д-р Милана Стојадиновића у унутрашњој поАитици, учинили су да он сада слаш: свој триумф Због тога сан решио да обуставим сваку политичку акцију за време наредпе „шестолетке". Не наседајте лажима која се шире о Милану Стојадиновићу а у вези са мојим имсном. Имајте стрплења! Јавићу-Вам се после шест година, када ћемо евентуално про-дужити нашу акцију. Захваљујући Вам се на досадашњем поверењу, остајем Вама одани, Димитрије Л>отић„.
Разуме се да ja ову карту нисам писао. А дру10г чо-века мог имена данас у овој земи>и нема.
Па иако je ja нисгм писав, та моја тобожша карта до-нела je мом другу тобожњу поруку.
Верујем да се мој пријател ни једног тренутка није дао нреварити. Убеђен сак да je и он запазис, да та карта носи датум расписивања нових посланичких избора. А још речи-тије му je морало говорити за њену лаж откриће, да je норука написана на карти игдања „Три године владе Д-р Милана Стојадиновића".
Међутим иашао сам и албум ове изложбе — мислио сам — узете најјаче ствари. Ту сам видео:
Како под Владом Д-р Милана Стојадиновкћа овце пасуг Како под истом владом косачи косе; - -И многе друге дивне ствари, које досад у нашој земли нису бил& познате, већ су се тек сада, благодарећи влади Д-р Милана Стојадиновића, појавиле и и одомаћиле.
Видео сам познату „истину", коју знају и мала деца у нашој земљи, да смо окружени „самим пријателима", па je-
ги та „истина" лепо претставл>ена, тако да после тога свак« ■у TOM погледу може бити потлуно спокојан.
И сва су се та чуда догодила, благодарећи једино из-ложби чТри године владе д-р Милана Стојадчновића".
Видео сам ту да je пшеница 1935 године била 163'— динара, а 1938 год. 220"— динара. (При овом сам се расту-жио, сетивши се како je Влада у фебруару 1938 год. запла-шила један мој задружни Савез тврђењем да мора оборити •цену пшенице, јер je много висока, те je исти продао по цени ниској 100 вагона прикуплене пшенице сглачке, а од-мах затим отпочела цена скакати и заиста дошла и на 220 динара. Али тада пшенице није било код селака, веН само код појединих трговаца и то већином — Јевреја).
Видео сам слику: шта je могао селак KvnHTH 19^5 год. кад je продао 100 килограма пшечице, а шта ic опет мо»в купити за истих 100 килограма пшенице 1938 годин .
Ааи кад сам погледао избАиже — очако реда радМ — ja угледах на слици која претставла то „велико побољшање* и шећер.
„Пази молим те", рекох себи, „дакле и шећера можс купити селак себи. И то 1938 године, поред осталих стварн три киАОграма, а три године раније, поред осталих ствари, <амо два килограма! Е, одиста je то лепо од владе Д-р Милана Стојадиновића! Тако брате! Нека сироти наш хра-нител и бранитељ заслади себи и својима горчину дана чгвојих."
И тако ме поменута карта потсети на ову изложбу, а изложба на ову. причу о шећеру.
Изиђоше ми пред очи луте борбе што сам их на за-^ружном терену водио баш око шећера.
Сетих се свих мука што их та борба мојој браћи за-лругарима наметну.
Падоше ми на ум истинске горчине и жртве, што их честити сељаци за праведну и општу ствар претрпеше а и данас их непрестано трпе.
И тада се одједном реших:
Hei Ова изложба „Три године владе Д-р Милана Сго-јадиновића" није још потпуна.
Недостаје јој још нешто
БиНе крња, ако јој се не дода ова прича о шећеру — као горка, као чемерна истина.
Мала je ово прича а предговор јој je велик. И чата/ац се лути и пребацује ми:
«Тресла се гора, родио се миш. Кад смо почели чита-ти предговор мисАили смо: Бог зна шта he испасти? Кад. тамо — прича о шећеруП I
„Па зар таквом ситнои стварју Ви мислите псбити резултате показане на изложби „Три године владе Д-р Ми-лана Стојадиновића"? Зар онолики бројеви, дијгграми, цр-тежи, слике, фотографије, и Ви мислите да се све то може обеснажити са неколико убода Вашег заједничког пера? Зар дивна слика срчаног и мудрог Кормилара државног брода? Зар она друга, великог Вође рздног селачког народа? Зар она трећа, храброг Бранител>а народне имовине од насртаја међународног капитала„ Зар она четврта, мудрог органи-затора народне радиности и иидустрије? Зар све те слике сад Ви мислите да могу иабледети пред том Вашом причом о једној јединој ствари — о шећеру?" Засипа ме читалац. бујицом питања.
А ja чекам да се хукбујице стиша, па тек онда одговарам!
Мала je ова прича, пријатељу читаоче, признајем. Али као што мали отвор на зиду тамнице даје могућност робу да кроза њ сагледа сву дубину бескраја небесног и читаве светове што плове по њему, — тако и ова прича о шекеру, теби, што, си аатворен у тамници лажи, омогућава да кров њу сагледаш горкд и чемерну истину наше народне сШварности.
И као што око роба, прошетавши се по светлим про-сторима небеским, кад се врати у мрак тамнице своје, тад тек види беду њену, тако ћеш и ти, читаоче пријателу, кроз ову малу причу сагледати сву беду „Три године владе Д-р Милана Стојадиновића.
И нећеш се лутити на писца ове приче што ти je причу испричао!
„Тајна мог успеха лежи у мојој сталној вези са привредницима". Д-р Милан Стојадиновић, у једном говору привреднк-цима Јужне Србије.)
У В О Д
Шећерна индустрија Југославије до 1932 год. била je у особито повољном положају, На једној страни имала je не-колико десетина хилада растурених сел,ака, произвођача шећерне репе. На друго!, преко три милиона домова југо-словенских, потрошача шећера.
Око педесет хилада ссАака засејавало je око четрдесет хилада хектара своје земи>е и продавало тој индустрији ше-hepa просечно шесдесет хиљада вагона шећерне репе.
Три милиона домова југословенских куповало je од индустрије шећера сваке године просечно седамдесет ми-Аиона килограма шећера.
Индустрија шећера je одређивала: колико he сељак сејати, — пошто he му се рачунати семе, — кад he репу вадити и предавати, — колико he за њу добити. Селак je 10 имао да прими без поговора, или — нек не сеје репу, aeh друго што.
Пошто he AOMahHH плаћати mehep, одређивала je опет «ндустрија ujchepa. Домаћин je имао платити без поговора, или — нек не једе mehep Beh друго што.
Индустрија mehepa je дакле била јелини и апсолутни диктатор усАова и цена читаве mehepHe привреде у Југославији.
Ни сто педесет милиона динара не претставља вред-нвст инвестираног капитала у целу ту индустриЈу: ни по-Аовину вредности оних четрдесет чилада хектара земле на којој се проозводи шећерни репа за ту индустрију, Али je зато било година, кад je та индустрија у ЈедноЈ јединој хо-■дини аарађивала по шри сшошине милиона динара /
И тако оре селак њиву с»оју. Обрађује je с чељади својом. Мучи се, као што je Бог наредио, да би хлеб сввј у зноју лица свога јео.
А на другој страни шећер, од његове шећерне репе, купује читав народ као храну своју.
У средини пак, између сељака који производи шећерну репу и домакина који троши шећер, цорује неприкосновено „ЈугосАввенска" индустрија шећера.
У тој „нашој, националној" индустрији налазе се и две државне фабрике: једна на Белу, друга на Чукарици. И за-једно са приватним фабрикама — картел нааравиле: да не кваре једна другој сигуран посао и сигурну добит!...
Главну пак реч ту воде следећи некрштени „Југосло-вени": Елбоген, Е\ек, Ледгрер, Швтрц, Лссић и Коен,
Идила! Управо потресна слика! дивна хармонија инте-реса појединаца са интересима народне цел1не!
Елбоген седи у Пешти. Пут ио X л. ндији и Швај-царској. С времена на вр^ме -лв	Ј о-лавиЈу. Не
говори нашнм јазиком. Во>и Ј/чч	, > ocoGhtd „lyro
словенску" шећерну индуст,)и .
Елек седи у Петровграду. „ ) \ч i " je југословенски, Има Светог Саву о eparv-. Д .би • га tv c-opj. Умс да раз-говара са југослозенском го^иодом к«!) сувише цене гос-подски живот. Била je ос> бито лепа свечаност у Трговкчкој комори у Петровграду, управо до суза узбудљива, кад je државни претставник ставио Светог Саву господину Елеку о врат: господин Елек био je потресен, Свети Сава исто тако.
Ледерер седи у Чоки. Мудар човек. Упоавла својим великим угледним имањем лепо. Али и индустријом шећера* А кад затреба, појављује се и уме да напише Министрима одАучна писма у заштиту нашег произвођача шећерне репе-јер, за Bora, па и он сам производи шећерну репу. При тои заборавл>а да пвмене, да — иако „првизвођач" шећерне репе — он спада у моћне управлаче шсћерне индустрије.
Шварц седи у Врбасу. И он јс заслужио Светог Саву као и Елек, управљајући једним делом „југословенске" ии-дустрије шеНера. Двбро се познаје са срчаним „Кормиларем"
државног нам брода још из времена његовог лутог опози-ционарства. Још у то време приргђује му свечане ловове, добрс проводе и обилне гозбс
Лесић седи у Београду, Прича да je Србин дубровча-нин. Без вероисповести. Вешт je и окретан. За мој задружни репарски Савез би било много боље да сам пре сазнао да je овај „Србин-дубровчанин" некрштен, а не тек онда кад je дошао до парнице.
И Коен седи у Београду. Он не производи шећер To раде Елбоген. Елек, Л';дерер, Шварц и Лесић. Коен, као прави директни потомак Мојсијсв, управл,а картелом шсћера.
Истине ради морао бих рећи, да нису само сва господа у индустрији mehepi. Има и крштених душа тамо. Али они су у другом, ако не у десетом реду. Чскају поелушно на позив напред именованих великана. Долаве. Примају налоге. Извршују, Добијају награде. И одлазе опет у сенку. Зато н.их и не помињемо. Мир нека je пепе\у њиховом! Јер за-иста: човгку се учини као да с мртвацима има посла, кад гсвори о њииа.
Други je случај крштених душа ранга Др. Сто;адино-вића. To су већ велики заштитници. Пред њкма се клањају и сагибају сви они што их споменусмо, понизни и л>убазни без иере.
Али та понизност i: љубавност су само маске, иза ко-јих некрштенн господари „југословенске" индустрије шећера презриво и са висине одмеравају своје заштитнике. „О имам га! Мој je! У мојој je мрежи! Ухваћен je"! — Тако иза лу-базне и понизне маске говори прави израз њиховог лица.
Може неко из трећег или петог реда да избије у рсд ових протектора, великих заштитника. Такав je случај оног познатог „задружног идеолога и борца". Али о њему he бити доста речи у овој причи.
3 А П Л Е Т
Ова идила није могла непрестано и иепомућено трајати. „Завидљивци" нису могли дуго трпети ово уређење једног замашног привредног и социјалиог питан.а.
Мора се признати да je међу њима био и писац овихредака.
НекоАИко година раније неки произвођачи шећерне репе организовали су се на задружној основи, и у вези са једним чехослсвачким финансијером подигли прву задружну фабрику шећера у Старом Сивцу. Али одмах у почетку та прва задружна фабрика je планула. Тајанствено je изгорела, и одмах затим дошао je стечај, који ни до данас није скинут...
А кад je фабрика дошла под стечај, картел je успео да стави своју тешку руку на њу. Управитељ стечајне масе^ чак и неке судије, радили су онако како je картел хтео. Картел јв успео, да ова/ први век остварени задруокни по-духват учини беаопасним у самом почетку.
Али таман да Елбоген, Елек, Ледерер, Шварц, Лесић и Коеи мало одахну, —кад наиђошеновизадружни подухвати.
С јесени 1931 год. бејах ушао у Управни одбор Глав-ног савеза српских земл>орадничких задруга. Био сам поз-нат са оним напред поменутим „залружним идеологом", али га нисам познавао. Слушао сам доста зла о љему, али ми нико у TO време не пружи доказа. Отуда нисам могао то примити за истину. Зато на његов предлог уђем у Управни одбор Главног савеза. Међутим, чим сам ушао, на једној од првих седница ужег Управног одбора, увидех да овај човек није без разАОга за рђавог оглашен.
Питање на коме сам то наслутко, а после и потпуно сазнао, било je — случајно — питање нове задружне фа-брике шећера, коју je требало подићи у Смедереву.
Постојала je наиме нека чехословачка група, ко;а je, пре мог уласка у одбор, месецима преговарала са Главним савезом око подизања те фабрике.
Чим сам ушао у управу, обраћена ми je пажња од стране тадањег Министра двора на ту ствар као врло добру по на-родне интересе, али да се нешто у Г/авнсм савезу с Tf-М' затеже.
Претставници групе су ми одмах отворено рекли да им се чини, да онај „идеолог" то кочи иако они не виде раз-лога. Говорили су ми: ми бисмо били задовољни и да нам се просто саопшти да Главни савез не жели да улази у тај посао.
Отуда je на првој седници ужег Управног одбора, на којој сам и ja по сшом уласку, присуствовао, та ствар изнета и начелни уговор сачињен и то онако како je хтео она| „идеоАОг", с тим да га главни Управни и главни Надзорни одбор одобре. To je бнло 19 новембра 1931 године. Сазив пленума требало je да буде за десетак дана. Али дошао je иосле четрдесет дана, јер се хтело за сваки случај припре-мити и друго оружје против овог подизања задружне фа-брике у Смедереву,
Истог дана, 19 новембра, — о чуда! — картел фабрика шећера у Југославији шале министарству трговине акт» углавном следеће садржине:
„Велика опасност пр?ти нашој иационалној инду-стрији шећера. М(ђународни картел luthcpa са сед1'ш-тем у Хагу решио се да тако рећи бесплатно даје ше-ћер у Јогославији, а уз то још да плаћа држвви и ца-рину и трошарину, само да сруши наше шећеране. Има јелан начин да се томе помогне. Нека Господин Миии-стар трговине упути следећи акт Међународном савету шећера у Хаг :
„Одобравам да картел индустрије шећера у Југо-славији ступи у чланство Међународног савета шећера у Хагу, под условом да се нашој индустрији шећера одобри да може извести из Југославије 15.000 тона шећера.
„У исто време обавештавам Савет, да неку доз-волити подизоње ни Једне нове фабрике шекера за време од пет година од данас".
To лукавство наше „националне" индустрије ше-ћера било je више него провидно. Каква опасност може претити „нашој" индустрији шећера од међународног кар-тела, кад она годинама ни једног грама шећера није извезла (иако, ето, лма могућности да извезе толики шећер) и тако се није појављивала као конкурент међународном картелу у иностранству ? С лруге стране морало je бити јасно сваком разумном човеку, да се ова забрана подизања нове фабрике uithepa у Југославији не тиче ништа Међународног савета у Хагу, већ само картела наше „националне" индустрије:
mehepa — и то због подизања задружне фабрике у Сме-дереву. Па ипак, иако je то провидно и јасно, баш таква изјава, од речи до речи како су je диктирали Елбоген, Елек, Atdepep, Wtapn, Atcuh и Коеи, баш таква ивјава je отишла у Хаг од стране нтшег Манистра трговиче.
И кад je „југословенски" картел сазнао да je Мини-старство решило да дадс овакву изјаву, тек онда je дозво-лено да Главни савез српских земл>орадчичких задруга ре-шава о начелном уговору о подизању задружне фабрике шгћера у Смедерсву. И тада je тај уговор пропао, нипаднут нај-кешће од оног задружног „идеолога, радника и борца" као штетан по Главни савез, пако су Чехослоивцч поШпџно уг:впјали његове личне бримедбе u ywBop сачинили ао н>еговом ■диктату.
К»ртел je успео да овај други подухват за подизање задружне фабрике шсћара просто иашра и уништи у самом вачетку.
Тог дана сам упознао оног задружног „идеолога".
А потпуне му манире упознадох, истог дана, на диску-•сији о другом једном питању. Радило се о чиновничком ста-туту. Приметих да je неумесиа одредба по којој се управник Главног савеза (а то месго беше тада држао овај задружни „бврац") бира првеиствено између чланова Управног одбора. — Цикну љуто задружни „идеолог" и рече да ja то њега гађвм. Порекох и казах да говорим начелно. Ускомешаше се чланови пленума.
Када TO примети задружни „борлц", он оде у другу еобу и донесе једну малу црну књижицу и запита ме с ви-сине: да ли сам ja правник, адвокат и бивши Министар прашде, — као и то, шта je јаче: да ли одлуке скупш'ине Главног савеза или одлуке Управног и Надзорног одбора. Мирно му одговорих на сва та надувеиа питања. Он тада победоносно отвври ону књигу, преквривши ме : зашто онда предлажем и такве ствари на решење Управном одбору, које je већ скупштииа Главног савеза унела у Правила; а потом — за доказ — прочита пред свима нама:
„Чл. 37 Правила: Управник се бира првенствено ив-«еђу чланова Уаравног одбора".
Цео ме пленум погледа са сажалењеи а ja се пожурих да повучем вредлог изјавлујући да сам одиста запрепашћек како je могуће да се такве одредбе Правила, која сам имао-тоАИко пута у руци, не сећам. Али додадох, да молим управника, да ии дода Правила, те да шидии да ли нема нешто што смисао ове одредбе знатно иека.
Он ми додаде ону црну књигу. Замолих нека пленуи ради даље, а ja потражих одмах члан 37 Правила. Пронађох га брзо. Али у TOM члану нема онога што нам часак ра-није би прочитано. Паде ми одмах на ум црна мисао, да je овај „вођа задругарски" један од најдрскијих невал.алаца које свет може замислити. Но брзо одагнах ту мисао, сма-трајући да сам може бити рђаво чуо број члана који je про-читао. Зато стрпливо отпочнем тражити, почевши од члана нрвог па до последњег, и нигде не иађох оно што je он прочитао. И опет, бојећи се да се не нребацим, вратих се пажливо разгледајући од члана носледњег до ч\ана првог цела Правила. Али оно, што je наш задружни „идеолог и трудбеник" прочитао, нигде не илђох. Тада увидех да имам одиста ванредну прилику упознати јсдну и мсђу рђавим лу-дима ретку зверку. И затражих реч од претседника. За-чуше се одмах неки протести од његових тргбаната који живе од задругарства („Па то je ликвидирано"), али ja реч добих и рекох :
—	Браћо I Ви сте чули шта je овај господин прочитао у овим Правилима. На основу тога саи повукао свој пред-лог, изненађујући се, да се не сећам таквог прописа. Али сада, када сам та Правила из руку њсгових узео, утврдио сам да ту не постоји вно што je он нама прочитао. Уопште у целим правилима такве одредбе или сличне нема. Према томе, овај госаодин нас све на најбезобразнији начин вуче за нос.
—	Не уме да нађе! цикну тада задружни „идеолог,, пред запрепашћении лицима пленуиа.
Насмејах се и додах иу књигу да он нађе, а он замоли нека пленум изволи продужити свој рад. Кад буде нашао што тражи, он he се сам јавити. И тако се рад настави и трајаше два пуна сата дубоко у ноћ. А када пођосмо, он узе реч и онако мали и слаб, уз нервозно прекидаше ка-шлем, рече :
— Ви сте сви сведоци да сам ja данас прочитао од-носни пропис из ових Правила. Господин ме je после тога гадно оклеветао тврдећи да сам тај пропис измислио. Ja сам у тсј мери узрујан, да и сад дрхћем. Отуда, услед те узрујаности, нисам у стању наћи сад оно што сам раније нашао. Али ja hy наћи и прочитати вам када се будемо 'идући пут видели".
— Пет година да тражите, Господине, нећете наћи, из простог разлога што тога и нема, рекох му, — осим у неком новом издању Правила, које бисте Ви при-редили. Али после овога, што смо данас видели, две комисије ћемо Вам поставити, да контролишу оно што Ви штампате.
Чудиће се свакако читаоци : како се ово чудо тог истог дана не ликвндира',? И ja бих се чудио, да нисам то чудо доживео. Понеком створењу много помаже његова сопствена беда у борби. Наднесе се над њу онај који ју je открио, угледа je онако притешњену у њеној немоћи. Учини му се неАудски да je онако бедну и немоћну згази. Окрене главу у страну, плуне и оде. А оно зло покупи своју немоћ и отпузи, да се обично — више не појаши.
Реткост овог примерка je у томе, што je овај у стању већ сутра, — као да ништа није било, — гледати човека у очи дрско, пружати с висине руку ономе, пред ким je у не-моћи беде своје јуче био. А ако би се повео разговор по ономе што се днсило, њему ништа није порицати све од реда, иако се догађај десио пред десетинама луди.
А после тога, кад ми се отворише очи с ким седим, распитах сеЈо његовом раду у Окружном савезу у Пожа-ревцу и Главном савезу у Београду, те сазнадох неверо-ватна чуда.
И од тога дана започе борба која се годинама разви-јала на скупштинама Главног савеза, где нисам био у стању до речи доћи — иако сам био члан Управног одбора све од 1931 до 1937 године, —» благодарећи гомили неделегата, што их „задружни борац и идеолог" довађаше на скупштину с налогом, да дижу дреку и онемогућавају критику њего-вог рада.
И ова се прича развија у оквиру те борбе. Зато сам €ио приморан и овај детаљ унети. Како je овај „задружни идеолог", вешто пловећи по пучини нашег политичког не-морала, упАовио и сам са својим скромним чунићем у тихо пристаниште Владе Др. Милана Стојадинрвића, (где заузима већ пуне две и по године положај пун брига и одговорности, Министра без портфеља, — положај којим je задовол>ена једна љута потреба наше земље, због које je тешко патио наш народ), то ми се чини да га није било излишно унети у овај напис, који има скромни задатак да употпуни познату нашу изложбу „Три године Владе Др. Милана Стојадиновића".
Кад je овај начелни угоаор у пленуму пропао, и кад сам сазнао за онај акт Министарства трговине и индустрије, упућен Међународном савету шећера у Хагу, реших се да ступим у борбу са картелом сам.
Ступих у везу са истом чехословачком групом, и како сам у TO време био на челу Обласне штедионице у мом крају, те, потпомогнут од својих осталих другова у Управ-ном и Надзорном одбору Штедионице, сачиних уговор са овом чехосАОвачком групом сличан ономе што га сачини Главни савез. По том новом уговору: Обласна штедионица je имала основати доволан број задруга, прикупити знатан број произвођача шећерне репе, — и за њих уписати поло-вину акцијског капитала за нову задружну фабрику шећера у Смедереву. To додуше није било оно право решење — чисто задружна фабрика, али je за почетак било далеко боле од оног што je дотле било. Зато смо га прихватили и бацили се на посао свом снагом,
To je требало бити почетак нове ере привреде шећера у нашој земл>и са ции>ем: ослобођење наше народне привреде од сксплоатациЈе туђанског капитала. А мислио сам да та-квом подухвату, заснованом на поштено и правилно схва-ћеним интересима народа, ниједан поаитички режим не само да не може наносити вреда, већ he му морати, у оправ-даним потребама, на руци бити. Даље излагање показаће, колико je ово моје веровзње било далеко од наше жалосне државне стварности.
Али ни овај уговор не ступи у живот, Настадоше, у марту 1932 године, низови потреса у међународном-еко-
номскс финансијском животу, те поменута чехословачка група не могаде испувити своје обавезе. Наша Обласна штедионица пак испуни своје: основа за кратко време око 30 задруга, ове прикупише велики број saipyrapa, ови пак одмах с пролећа 1932 год. засеј?ше две ипо хиладе јутгра земл>е репом. Задруга и задругара je могло бити и више, али Обласна штедионица видевши да финансијска група не Moase испунити своје обећање потпуно, ограничи рад свој на овоме.
Тако и овај треки задружни подухват за поднз» ње задружне фабрике шећера — пропаде. }	...
Може бити да би се цела ова прича всћ ту и свршила нашом трагедијом кратком и господа Елбоген, Елек, Лелсрер, Шварц, Лесић и Коен не би ни за часак „дивно уређену" југословенску индустрију шећера видели угроженом — да je тада био Министар финансија наш данашњи срчани „Кор-милар" државног нам и народног брода, Д-р Милан Стоја-диновиЈН. Али несрећом по напред имеиовану господу, тада још није било ово садашње „златно доба". Д-р Милан Стоја-диновић je био тада незадоволни витез луталица, далеко од државне власти.
Тадашњи Министар финансија мислио je: да државне фабрике шећера треба да изиђу из картела. А када сазнаде да постоје задруге које имају засејану шећерну репу и да имају свој Савез, он нареди одмах државној фабрици на Чу-карици, да мора прерадити ову швћерну репу, каплаћујући од Савеза ових репарских задруга кирију за употребу фа-брике.
Кад чу за ово Елбоген, удостоји Југославију својом посетом, И тако ималох част да сес њим нађем и разговарам^ Он употреби сву речитост да ме убеди да je шећер горка ствар, да доноси великих брига. А кад му ja препоручих да нам купи репу по правичној цени, и да у будуће тако ради са задружном репом, он се с висине осмехну и одби, а ja заврших да ћемо ипак ући у тај горки посао прераде репе све Д0 подизања задружне фабрике шећера.
Овде да изнесем и један случај, карактеристичан за методе рада врло уважвних господара кзртела „југогло-венске" шећерне иидустрије. Господин Елбоген није у почетку
мислио да абог тако ситне ствари долази у Југославију. Био je у Холандији кад je чуо за овакав наш подухват. Грохотом се смејао господин Елбоген. Па онда поручи да би човек који се тим подухватом правл>ен.а шећера бави дошао н.ему, Елбогену, у Холандију или Швајцарску на раз-говор. Како његовом посреднику би одговорено да се у те земл>е не може ићи, јер би то задруге сувише стало, по-средник саопшти порзтсу господина Елбогена:
— Али Ви не разумете. Госнодин Елбоген je тако ве-Аики господин да не пита шта he пут стати I Но тада он доби овај одговор од свог саговорннка: „А ja сам тако ве-Аики господин, да се не бих усудио понуднтн господину Елбогену да му платим пут, па по томе судите шта мислим о н.еговој понуди да нам плати пут".
И тако господин Елбоген дојури у Југославију.
Истог дана између делегата Елбогеновог и лица које je говориАО у име задружног репарског Савеза био je овај разговор :
—	Шта Ви мислите о плавом камену? — питао je де-легат Елбогенов.
—	Знам само да je то сулфат бакра и да се употре-блава у пољопвивреди за сузбијање извесних болести на бил>кама, лози и Bohy — одговори Савезов претставник.
—	Врло добро господине. А ja hy Вам и ово рећи: у нашој земли се не производи довол>но, тако да га треба увозити неколико стотина вагона.
—	Онда значи, треба да се наша индустрија појача да би тај вишак могла произвести, додаде Савезов претставник.
—	Врло добро, господине. Имам један предлог да Вам учиним, независно од оног предлога о разговору с госпо-дином Елбогеном. У Југославији се налазимо пред подиза-њем нове фабрике плавог камена. Имамо всћ зграде, иа-шине, капитал. Хоћете ли ући у Управни или у Надзорни •дбор новог акционарског друштва? А можете постати и адвокат њихов. To je један частан посао, господине. Ви знате да ja бирам шта ћу Вама предложити.
Прича о шећеру.	2*
Бог умудри Савезовог претставника да одмах не пре-кине дали разговор простим одбијањем понуде, већ упита Елбогеновог изасланика :
—	Где ће бити творница?
—	У Петровграду, одговори изасланик.
—	Ко he дати зграде, машине, капитал?
—	Зграде већ постоје у Петровграду, својина су фа-брике шећера. Капитал и машине ће дати господин Елбоген.
Савезов претставник не прекиде разговор ни ту, већ упита Елбогеновог човека:
—	Па добо, кад све тако имате, шта hy Вам ja; ja сам непотребан.
—	Хе! Како то господине ? Потребно je Ваше име! Господин Елбоген нарочито на то полаже,
И опет се Савезов претставник савлада и не првкиде разговор, век упита:
—	А да ли имате још која лица у комбинацији за ту ствар, да ли сте их питали и какав сте одговор добили ?
—	Па разуме се! Ето ту je господин Војислав Ђорђе-вић (напред поменути задружни „идеолог") са још једним господинои из Главног савеза српских земљорадничких за-друга. Он ће ући у ту ствар. Већ je дао пристанак.
—	Хвала Вам велико, господине. Али ja нећу yhn у ту ствар. Нисам потребан. Ви већ све имате готово, а ja никзд не волии на готово да идем".
—	Та зашто, господине? Господину Елбогену he бити особито жао.
—	Да Вам кажем српски, госаодине. To сматрам учти-вим начином подмићивања, Ког hy врага ja господину Ел-богену у тој ствари, сем зато да ме упрегне у своја кола. Не идем. Где није мој рзд и моја борба, ту не може бити ни моје име. А места која ми нудите значе за мене само прикривен начин пoдмиhивaн.a, да ми уштедите да не по-црвеним.
—	Да ли бисте били лубазни да се упознате са госпо-дином Елеком ? Ои je одмах до нашег стола (седело се пред „Руским царем") и он he Вам све то поновити.
—	МоАим. Само ja немам ништа више да кажем, од-говори Савезов претставник.
A тада прнђе Елек и тако се првн пут Саиезов прет-«тавник упозна са овим данашњнм командером ордена Св. Саве, Па и н>ему саоаштн шта je seh напред изнето. А Елек лгганин, тужним и свечаким гласом изјави, да he и Госп!)-дину Елбсгену, и њему лнчно, бити особито жао, што се љихова п^нуда тако схвата и одбија.
И овај разговор износим да се чктилац упозна са ме-тодама господе велможа гословенске" индустрије uiehepa. Ето начина како се хватају у ропство туђнну одрођенн си-нови народни! За чанак сочива продају част своју, и личну и народну, и основне интересе иарода свога. Ето поганог а лавгаоисаног језика, којим се говори са „одличним лудима", вик^еним људима" југословенским. О како нгкршгеке вел-може картела наше наше „националне" индустрије морају нас гледатн с висине I О како су нас измерили на својој вази1 И како су нас нашли лаким 1
Лли благодарећи томе начину, ти мр^унаоодни капи-талисти niijtidajy нашок иризреВом евом о9 реда, свом без изузетка — а кроз њу они држе нашу баш зато и несретну Југословенску државу, тај инструмснат наше народне суд-бнне, у својим рукама.
Одиста се гадим свега тога ! Видкм сирове синове се-лачке, што су поставши чгоспода" заборавили ону рудс-кектарну чест^тост сељачку и оно патријархално „не вала ее", „не сме се" — одбацили то, стидсћи се тог „заствре-аог селачког морала". И видј?м сииове већ истанчале крпн народне, потомке грбђанск^х породица, дввно се усидрили у ,5ивилизсваном", „напреднсм", „модериом" животу, пову-чеаи његовом угодношћу и сладошћу, погасилп у себи све светил>ке.
Нема нам спаса, народе југословснски, без силног за-мгха духа јуначког и духа пожртвовања I Другог ти пута оетл овог не видим — до пута гњиле и труле пропасти.
Оно нар1ђен>е Министра финансија државиој фабрици indäepa иа Чукарици, да мора прерадити Савезову репу, би иавршено и већ 4 новембра 1932 године појави се први пут mehep који су задруге проиавеле у својој ремсији. Од две и
■o хкладе вагона шећерне репе добијено je 2,750.000 кило-граиа шећера, поред меласе и сувих резаиаца.
Не знам да ли су се још смејали Елбогеи и остали господари и сматрали нас фавтастииа, тек знам да ]е поја-вом задружног шећери цена шећера почела падати. Ми се нисио лутнли. На њихове претње, да ће они вдједном обо-рити цену, ми смо се сиејали, знајући да сио усаели не само да боле уновчимо задружну репу, него и знатан вишак вредности да постигнеио. Отуда сио сматрали да je npaeo^ да високу цену шећера баш оборимо и тако поиогнемо потрошачима његовим.
Али на TO je картел почео да креће своје јатаке и по-магаче у борбу против Савеза. И већ у фебруару месецу 1933 године добио сам од Бановивске штедионице у Новом Саду (наша Обласна штедивница утопила се у Бановинску) као нашег главног финансијера налт (I) дв сим дужан по-кушати да се спорааумем. са карплелом. Како нам je претила опасност од државне фабрике на Чукарици, која je попреко гледала на цео наш посао (иако сно јој за три кампање ис-платили, за цигло 100 дана рада фабрике, осам милиона ди-нара чисте кирије, што претставла највеку кириЈд дв сад плаћену у нашој држави — фабрика je купд>ена за 14,000.000 динара), TO сам се бојао да се у идућој кампањи не нађемо још у горем положају, те зато одеи у Нови Сад на прего-воре. Ту добих од картела понуде ta мир, — понуде које су расле у току целе 1933 годнне.
Али, упркос више-милионске преиије што je ова по-нуда Сгвезу нашем обећавала, нисам сматрао да je смем примити, убеђен да je нашој борби цил: кврснита прошна оне идоАичне слике штв смо je у уводу описали, а не трчан>е аа тренутном матери/алнвм добиШи.
Нисам одиста никад био човекомрзац, а ни антисенита. Саио не верујем да je Господ Бог створио мој народ зато да га пасу Елбоген, Елек, Ледерер, Шварц, Лесић и Коен са својим великим заштитницима и ближим и дал>им пома-гачима, нздајицама народа нашег. И сваким даном све ми се више чини да имаи право ште овако иислим.
И зато одеи до оног Министра фииансија, који није био као ови данашњи, па ну изложии картелову понуду за.
икр коју сан добив у Новом саду, и рекох му: «Ова по-нуда изванредна je за мој Савез с материјалне тачке. Ни-сам je арииио, јвр ии се чини да бих тиме продао све остале произвођаче шећерне репе и све потрошаче шећера уопште. Али, ако мој Савез не може више рачунати да he идуће го-дине своју репу прерађивати плаћајући закуп (кирију) др-Јкавној фабрици, онда ћу морати ту понуду да прииим. Да сам на Вашем месту, не бих то дозволио, јер je та понуда, иако корисна по мој Савез, штетна по интерес народа". — Овај Министар усвоји без колебања моја излагања. И тако одбијем понуду картсла, те даље настависмо започету борбу.
Али сад картел обуче друго одело, као сотона. Јави се једним писмом Министру финансија Ледерер — и тв као произвођач репе!.,. Пише оштрв н одлучко. Опомиње га, да je он Министар целе земАе и свих произвођача шећерне репе па и његов, Ледереров, ј?р и он производи рспу на свом имању. Он — Министар — чинн Савезу и Савез саи прерађује своју репу, али продајући „неорганизовано" тај свој шећер, Савез це!^" шећера обара, па како je цена репе угсвором везана (као да баш мора бити везана 1) за цену шећера, то се тиме смањује цека рспе. И тако губе десетине хиљада семка зато, што две три хиљаде ЛЈОТићевих за-друггра остварују извесми вншак. И он, Ледерер, као про-»звођач шећерне репе опомиње енергично Министра, да буде правичан и да буде правичан и да одмах забрани далу пре-раду задружне репе у државним фабрикама. Он, Ледерер, TO говори у име нек»Аико десетина хилада произвођача шећерне репе.
И мене би ово морало збунити, — јер рззлози на први поглед изгледају оправдани, — да не знаи да je, неколико лача раније, исти тај Ледерер био делегат картела фабрика шгћера у преговорима квје сам водио у име задружног Са-веза у Бановинској штсдионици у Новом Саду, где je за-хтуаајући картел био баш против цроизвођача шећерне репе.
Али TO лукаво писио не поиоже. Министар финансија изјави, да he он обавелати фабрику и ва будуће да Саеезову ,репу üpepaffyje, чак и за шреме кад он не буде више Мини-етар финансаја. (Ово ои истина не учнни. Може бити и мо-јом кривицом, што «дмах не потражнх да ии написмено да
ту изјаву. Али, свеједно. Иако ту његову изјаву нисам до-био, — иако je, валда, и он сам заборавио на то, — нли устукнуо пред навалом уједињених, силних личних интереса. Da je мој Савез морао већ 1934 године изићи нз Државне фабрике пред тешким захтевима њеним, — стоји чињеница, да je једини тај Министар две године стајао на дотле и по-сле нечувеном и храбром гледишту, да се она идила, коју су за југословенски народ ускладили Елбоген, Елек, Леде-рер, Шварц, Лесић и Коен, мора раскинути. Отуда га ja овде, са дубоком захвалношћу, помињем).
И тако 1933 године Савез преради — по други пут — у државној фабрици на Чукарица 3.200 вагона шећерне репе и доби око 4,600.000 килограма шећера, поред меласе и су-вих резанаца, па ојачан искуством, и са зсћ зиатним својик средствима, уђе у другу годину своје борбе.
Поменути Министар финансија сам понуди Савезу да му за потребе прераде шећерке репе, које захтевају огрнз-маи обртни капитал, изради кредит преко Поштанске ште-дионице, на залози произведене рсбе, место скупог кредита који je Савез имао код приватних невчаних завода. И ту се опет видело како картел „југословенске" индустрије шећера не ссди скрштених руку, Јер — већ добро позната — Ште-дионкца Дунавске бановине, која нам je уговором б.;ла оба-везана дати жиро за кредит, даде Поштанској штедионици неповолне и неистините податке о Савезу нашем, Па иако су се ти податци дали лако оборити, онај господин из Пс-штанске штедконице, што je у последње време отпочео „аграрно" мислити, нађе да то није потребно, и одби ова| селачки кредит. И тако je Савез место 8Vo камате, плаћао с провизијом, лсжарином и трошковима, u два и по пута више иа кредит којим се морао служити... Али ни од овог ударца није се Савез псљуљао.
Иако овај догађај показа да се изненађене снаге Kaf»-тела „југословенске" индустрије шећера почињу нагло моби» лисати, Савез je ишао својим путем капред. За две године
рада: он je исплатио сввјим члановима за репу преко три-наест милиона дииара, (за близу три милиона више него да су репу продавали фабрикама), и остварио поред тога још два и по милиона вишка вредности, А својом борбом учи-нио да цена шећера падне по килвграму за близу два ди-нара, Шако да je југословенски потрошач luehepo платло за оае две године Елбогену, Елеку, Ледереру, Шварцу, Лесићу и Коену и осталим господарима „југословенске" индустрије шећера за блиму 200,000.000 Винара мање него што je дотле плакао.
Тако je Савез са великим успехом ушао у 1934 гвднну. Ону годину, која je видела како Крал ове земље губи своју јуначку главу у туђини, и како садашњи „Кормилар", Др. Стојадиновић, напослетку успева, после тога, да добије своје тешко заслужено место.
„Једва једном"! задоволно je трљао руке он 9 окто-бра 1934 год. Ј всче.
Јер све дотле, оа je, бунтовни бранилац „демократпје и народних слобада", мржњом одисао на монархију, дина-стију и Краља, те je између једног гешефта и једног про-вода, ковао планове и тражио атентаторе, који би смрсили конце Ономе, који није довољно цеино Стојадиновићеве саособности, сматрајући да je за озу землу исувише штв je он био само једном њен Министар финансија.
Морам TO овде рећи, и то улази у ову причу, јер се Крал. Александар радовав срдачно успесима Савезовог по-духвата. Кад му je писац ових редака први пут испричао успехе и до тада познате главне чињенице ове приче, Он je ускликнуо изненађено и раздрагано, и отворено рекао да Савез може рачунати на Његову потпуну заштиту. И тако и ова прича улази у свој трагични део са овим датумом, тако кобним по ову землу и за овај народ, нзузимајући Милапа Стојадиновића и његово часно друштво.
ПОЛИТИКА И „ПОЛИТИКА"
Томе je допринела још једна околност. Ушао сам у шестојануарску Владу 16 фебруара 1931 године. Веровао сам
да je мој улазак за Министра правде у вези са израдом но-вих основних Аинија државне и народне пвлитике.
И пре 6 јануара, у народној радикалној странци, при-моран сам био да будем стално неки отпадник. Гадио сам се од мале, ситне, партизанске, кликашке и котеријашке политике. Мислио сам да се стим не може ковати срећна народна судбина. Покушавао сам да својој тадашњој странци наметнем схватање да je она инструменат велике општена-родне и општедржавне политике, да се мора ослободити партизанских, кликашких и котериј<->шких мерила, јер та ме-рила државну политику стављају у службу личних и стра-начких интереса, место да буде об Јнуто. Али моји покушаји су не увек чинили сумњивим мојим партијским друговима, и ja сам остајао увек само дисидент.
Тако сам стекао уверење да су партије луксуз, као што je TO рекао једном један наш вишеструки Претседник Владе, Bch сува штета.
Отуда сам одушевлено дочекао линије изражене у Кралевом манифесту. Очекивсо сам да he се сад, тим пу-тем, место бесплодне партијске борбе и ситних партијских мерила, увести у државни живот сталешке, моралне, еко-номске, културне и доброчине организације — које нису вештачке, већ природне организације, а које већ својим по-стојањеи показују више смисла за заједницу. С друге пак стране очекивао сам дубоку реформу државе у смислу органском и децентралистичком.
Мој улазак у Влзду није дао резултате које сам оче-кивао, али ми je дао одлич.чо искуство о људима који из-бијају на врхове државе. Одлучно противан враћању пар-тијског живота и партијског мерила у наш државни живот, ja сам предао свој нацрт Устава, Кроз овај нацрт нисам спровео у потпуности своје гледиште, већ сам се трудио да га саобразим што више практичним могућностима. Ту сан иредвиђао уставну органску момархију, са Сабором, у који народ шал>е посланике бирајући их општим, једнаким и тај-ним правои гАасања, од кандидата које предлажу претстав-ници сталешких, културних и доброчиних организиција. Ра-зуме се да je тај Сабор имао законодавну функцију, као и нраво надзора над законитошћу рада Владе, али Влада пред
и.им није поаитички одговарала. По овом нацрту, Устав јс Кргљ имао предложити бирачком телу народном, да га ово онштим, слободним и тајним гласањем усвоји или одбаци у потпуности. Одбачај предложеног Устава значио би, да на-родно бирачко тело сматра, да још треба да се влада по ранијем закону о Кралевској власти од 6 јануара 1929 год.
Тај пројекат Устава није имао cpehy да буде прихваћен, већ je место тога, по савету седнице Министарског савета од 17 августа 1931 год., са два гласа против (Др. Марко Костренчић и писац ових редака) предложено Кралу, да се створи велика партијска организацији, која би носила будући уставни живот државе. Разуме се да сам, одмах сутрадан, дао оставку на положај Министра правде, а она мн je ува-жена 2 септембра 1931 год., пошто je 3 септембра 1931 обна-родован садашњи Устав
Нисам могао остати дале у Влади, разочаран нарочито чињеницом, да се поново враћа партијски живот, место да, одиста херојски КраАев акт од 6 јануара, прихваћен оду-шевљено од целог народа, буде искоришћен, да се оствари права народна држава и уведе нова дух у целокупан др-жавни и народни живот,
Па иако сам видео да се партијски живот враћа, веро-вао сам да hy моћи мирно делегати изван активног поли-тичког живота у задружним, културним и националним орга-иизацијама. Показало се то, мећтим, немогуће. Партнјски живвт који je заплуснуо поново нашу зенлу, мерио je сваки корак својим мериАом. Услед тога сам са друговима покре-нуо фебруара 1934 гвд. лист „Отаџбину", да се часно бо-римо и за ново схватање политике, „као оруђа народне и државне судбине", а против политике партијске, кликаг и котеријашке — политике „брлога у коме се прасци ва.' Решени да објекгивно, мерилом општенародним и < државним меримо свачији рад, ми смо писали у „От-као САободни људи, без пакости и предрасуда. И^ сања и из стапања са другим људнма у разним • зсмле, са којима je изгледало да имамо слнчиа с никао je, — после КраАсве смрти, — Југословенс покрет „ЗБОР".
Ааи, иако сам се искрено трудио да о
своју делатност у згдругама од делатности у политици, то ни противници нису хтели уважити. С друге стране, није ии биАО Moryhe да напустим задружну борбу, док задруге не поставим на чврсту основу. Тада би, мислио сам, већ било могуће да задруге предам у друге руке и да се потпуно предам само политичкој борби.
Међу онима којима je мој политички рад био добро-дошао, био je и картел наше „нациокалне" индустрије ше-hepa. Једне вечери, августа 1934 годипе, звао ме к себи та-дашњи Претседних Владе, да испита иогућност за сарадњу. По обичају своме ои ми je тада рекао: „Како би било да ти оставиш те своје корпоративае ствари да се демодерни-зирају у земљама где су то већ почеле?" а ja му одгово-рих: — „Не, нксам према Вама у «.позицији абог корпора-ција, — иако стојим на гледишту да без отстрањења пар-тијског крктеријума нема добра овој згмљп, — већ сам у опозицијн зато, што стојим иа гледишту, да нфдан ремсим нема прааа да народ права горим него што je. А Ваш ре-
жим то чини".
(О, господинс Узуновићу, да ли ми можете икад опро-стити ове речи? Није да нисам имао право што сам Ваи тада рекао ово, јер то доказују они примери које сам Вам те вечери за доказ свога тврђења навео, и на које Ви ни речи одговорити не могосте. Друх"и je разлог мог кајања. О, како честит и пун човечности изгледа Ваш режим данас{ Ви данас скоро почињете изгледати као светац. Опростите ии! Кад сам тада с Вама говорно, нисам знао да нам суд-' la припрема — и уз Вашу сарадњу — три годкне Владе Милана Стојадиновића). 'е вечери, Претседник, тек онако узгред, по свом оби-рећи: „А. да! Тп у опозицији, а кажу ми неки, да ta смисла да ти ми репу прерађујемо", Одмах ссе-картел .националне" индустрије шећера нашао којој му je лако ударити, па олгозорих: „Не пре-•:авна фабрика мени, већ зздружном Савезу, тј. "ооду, наиЈем транитељу и бранителу, н то не »h за добре новцс". А оп одмах пређе преко чје иишта рекао.
Баш у TO време, августа 1934 године отпочиње интен-зивна припрема прославе четрдесетогодишњнце Главног са-веза српских землорадннчких аадруга.
Још с пролећа сам сазнао да he та прослаза имати н политички карактер. Та прослава у оквиру конгреса Глаа-ног савеза треба да доведе у Београд што већи број задру-гара, а ту треба, осим чисто задружне прославе, да се Кралу Александру да нарочито признање и завет оданости н вер-ности од стране задругара, а узгред, н да се нарочитим манкфестЕцијама Бошку Јевтићу покаже како задругари желе, да Краљ преда Претседништво Влзде њему, а да дотадашн»у владајућу странку, Ј. Н. С., отпусги с власти.
Ме^утим, велики број случзјева, не само крајњс недо-маћинских, већ и таквих којика се утврђује нссолидан па и непоштен рад у Главном Сивезу, гонио ме je да за)кзмем на идућој скуппЈтини, која je требала бити крајем септеибра 1934 год, одлучак став.
За ту скупштину ее сазнало да he опозкција битп јака, а знало се да he и онај „идеолог задружии" по своме оби-чају, употребити све да му скупштина, као и дотле, да раз-решнкцу а да из УпраЕног одбора нзбаци, против Прави,\а, људе ксј^! му сметају.
Треба знати да je Behnna људи у Управиом одбору Главног сазеза приаадала землорадничкој странц>1. Опи су се држали, — уколико су материјалко пли политнчки били всзани, — уз оног „идеолога", иначе су hyiaAH иа седни-цама, а после седнице су говорили да сам у праву.
Када сам ушго у Главни савез, један од вођа земл>о-радника, др Милан Гавриловић, с којнм сам бно у односима пријатељским, а и данас нисмо нспријатсљи, lOBopv.o ми je да се онсг „идеолога" морам добро чув?ти. Убрзо сам ja могао лр. Гавриловићу и сам још и тежих стварн саопштитн. Кад сам га обавештавао о држању њихових људи, Гавриловић ми je говорио да увиђа да je њихове управи „Воја" добро всзао за себе.
Надао сам се помоћи на скупштнни од сви" ' задругара. Међутнм, на скупштину, у дворану зитета на Краљевом тргу, било je доведеко < који нису билн уопште делсгати. Они су
да дрече и урличу кад наиђе говорник опозиције, — а акв дође до гласања, онда да гласају дизањем руке и тако праве упра»и већину. Кад je двшао ред на мене, гласноговорник |е прекинуо рад, као и код других опозиционара, а гомила ве-делегата je заурла/л. Тада јс претседник, Др. Драгутин Јан-«овић („Житије једног Министра"), упитав скупштину: да ли je ввлна одобрити ми да говорим (иако сам протествовао, јер ии право говора »аквн даје па ми скупштина то право не може одузети д»к га у границама закона и дневног реда >употреблаваи), а затим ми je скупштина дизањем руку оду-з«ла реч, коју у ствари нисам ни добио. Од свију зеиљо-радника држао се вдлучно и поштено М. Московљевић (и зато je са мном на тој скупштнни исклучен из почасног чланства), остали су гласали за управу или еу апстинирали.
Сазнао сам да су уочи ове скупштине земљораднички прваци држалн конференцију и решнли да се .тако уради, јер je „Лзотић радикал а Воја земљорадник, с Војом ћемв ми после лако, сад Љотића треба из Главног савеза уклв-нити", Чуо сам да се с тим становиштем сложио и мој при-јатељ Др. М. ГавриАОВић. — Дакле у задруге унето парти-аанотво, не само у Држ£ву I
Та je скупштина свакако била и политички значајна, пошто je опозиција у Главном WBeay тада збрисана, а Главни савез се показао „солидна подлога за политичке комбина-ције тадашњег Миннстра спољних послова.
Овде да поменем и врло карактеристичан случај кам-пање по новинама. У Смедереву |е био нокренут нарочити AVfCTHh, који je уређивао један бивши рвбијаш, а у Петров-граду je излазио други листић са таквии исткм уредником. У овим листовима су месецима излазили члакци пуни нај-бестиднијих и најгаднијих клевета, — писали су их чннов-ници Главног савеза по налогу оног „задружног идеолога, а финансирао их каџШел шекерне индустрије!...
'^чој кампањи je био цил>: изазвати иегодовање кс»д према репарском Савезу и такв, по могућностн, » његовог расула.
СКИДАЊЕ MACKE
НекоАико дана после поменутог мог разгошора са г. Узуновићем, чукаричка фабрика аатражи да јој репврски Савел ва идуку кампању плака мнсго веку аакупну цену него дотле, беа ихаквог оправданог основа. Осећало се, да се не-што изненило. — Баш ми тада дође глас, да je тадашњи Министар спол>них послова, иначе члан Уиравног одбора Главног савеза, пвручио, да ћу на јесеи видети тешке муке с репом. Отуда заклучих да je картел „југословенске" нн-дустрије шећера шећера, искоришћујући мој опозициони по-литички став, нашао начина да заинтсресује луде који све иере политиканским и aapTHsaHCKHM мерилои, и да ии са-ветује, да бар отежају услове прерадс Савезове репс у др-жавној фабрици. Обратили смо се и оном родолубивом Ми-нистру финансија, али ни ту више не наиђосмо на ону ра-нију предусетљивост. Разумедох, да јс онај „задружни идео-Аог", који се тада прикопчавао за режим снагом крл>е, а у добрим везама са картелом индустрије шећера, нашао на-чина да нам ову „Аубазност" учини. Истина нама се врата фабрике не затвараху, већ се само знатно увећана закупна ^ена (кирија) тражаше. Дли за Сааез није било cBejedHO, xohe ли платити неколико етотина хилада динара и интче пре-скупог аакупа ваше или манл.
Тада сазнадосмо да фабрика mehepa у Ћуприји, која те годиие имађаше врло мало репе, хође Савезову репу да преради под истим условима под којима je дотле државна фабркка прергђивала. Како сам исцрпео сва сретства дг уверим господу државне фабрике у неоснованост њиховог новог захтева о повећању закупа, — и како они остадоше непопустливи, а ja у томе видех злонамерно уплитање пар-тизанства, — то се решим да заклучии уговор о преради са ћупријском фабриком. У толико пре, што je смрћу Кра-левом било јасно да he сад картел и партизанство бити још јачи. Уговор буде брзо готов. Пре него што смо га потпи-сали уговорисмо још и то, да he на бази овог уговвра Са-вез MohH прерађивати репу сваке године. И тако савез са прерадом репе аређе у Ћуприју.
Да би се разумело откуд савезу храбрости да пређе у
ириватну фабрику, вала напоменути : да /е борба око про-За/е шекера, коју je Савез изаавао, картел већ равбила, те €у односи иамеђу фАБРИКА ПОСТАЛИ СКОРО РЂАВИ. Како {е ова борба тешко погађала ћупријску фабрику као материјално најслабију, то je изгледало једно време, да he Савез чак и купити половину акција те фабрике, па су и неки прсговори о томе вођени. Отуда je и било могуће да . до ових нових односа фабрике и Савеза дође. С друге стране, очигАсдан утицај картела преко партизана на државну фа-^ику отежавао je рад Савезов тамо.
Али 19 децембра 1934 годинс дође Влада Б. Јевтића, у којој место Министра финансија заузе наш садашњи „Кор-иилар^', Стање се одмах потпуно измени. У толико пре, што у тој Влади место Министра пољопривреде заузе тадашњи иретседник Главног савеза српских землорадничких задруга, онај о коме сам у јулу 1935 год. написао у „Отаџбини" чла-иак „Житије једног Министра" и приказао га онаквим какав je. А главки дух, односно злодух ове Владе, беше онај „зг-дружни идеолог", коме човек несме веровати ни кад новине на глгс чита, да нешто није из своје главе у оно што чита убацио.
Једног дана, у то време, нгђем се послом Саеезозим код Лесића — оног „ДЈбровчааина" без ковфесије. А он he ми рећи, весео и расположен, говорећи о тадашњем Министру фвнаисија : ,Но хвала Богу, сад je дошао прави човек : узеће, алп и даће !"
Нисам у прао време схватио смисао ових речи, мислећн да се ради о државнкм финансијама, где Министар, истина, ваолаћује дажбине, али и води такву политику, која омогу-ћава интензивни народни привредки живот, а овај пружа авраду.
Но чудни осмејак мог некрштеног саговорника учини да «осуињам у овакав смисао његових речи.
И отуда дође моје питгње : ,Како дати а како узети ?"
— Онако како се узимз, и онако како се даје, одгорори гбрзо и весело некрштсни, „на најобичнији начин!"
—	Али TO ннје Morjhe, Господиве? рекох.
—	Па гдс Вн живите, човече! одговори некршгени.
И онда ми исприча да ои зна то из рзнијег министро-вања овога, те да ми зато и говори. После пређе на друге случајеве корупције. Да тога има и у другим државама. На-веде ми случај синовца једног великог европског државника, који je у нашу зеилљу долазио да сврши један посао и узео лровизију — да бн то ауторитетои свога стрица свршио.
По оном уговору што закључисмо, ћупријска фабрика шм преради репу у новембру 1934 год. Нисмо je ни ииали много: неало више од хиљаду вагона, од које добисмо мало више од милнон килограма шећера. To je била трећа прерада задружне Савезове репе у својој режијн.
Али чам у^е друш дух у Минисшарсшво финансија улас-ком новог Министрв, Савеа одмах осети оштру промену у својим односима и с фабриком у Ћупраји. А н разбијени кар-тед се одмах успоставиј!...
Прво нам фабрика посла једно писмо, којам прианаје да смо уговорили да нам прерађуЈе ptüy на бааи уговора од 1934 м?3., али да за идућу 1935 tod. сад отеокава услове. Поку-шавасмо неколико пута у усменнм преговорима добити оно што смо првобитно уговорили. Апи бе^успешно. На послетку пристадосмр и на те ссд оШежане услове и отпочссмо де-лити аадругарака семе га сетву.
Одједном дође ново писмо од фабрике, којим нас из-вештава, да у ид)ћуј години не сејемо репу, јер нам je не може уопште „из техничких разлога" примити.
Запрепашћен, одем до оног истог „дубровчанина", ка-жем му да не могу да схватим такав поступак фабрике. Она ииа уговор са Савезом о преради не само за ову 1935 год., већ докле год то Савез буде хтео, на бази уговора од 1934 год. Она нам je отежала услове за 1935 год. Пристали смо и иа TO. Како сад мисли да нам спречи рад? Зна ли он да има у овој земљи судова ?
Без узрујавања, цинички, насмејано, некрштено лице ми тада рече ово:
— Све je тако, али ja имам налог ед режима да Ваш
Савев дмиштим. Знам ja da hy имати парниџу, али »алим и да иагубим париииу, нао као претставник страног капа-тала да имам режим на врату.
Гледаи зло очима а све ми се чини да сањам. А види» да см будан.
Оно његово ,налог од режииа" добро разумем, те на-име значн: .Имаи сад сагласност режииа, — ии, из картела^ којима je тај Савез у нос ушао, и тешко нас досад оштетио, Богу хвала, сад имамв сагласност режина да га згњечимо'^
Шта да радим? Коме у овој земљи за заштиту да се обратим ? Једном претседнику Владе, који ме зна врло двбрв, који je био мој ратни друг из тешких и незаборавних дана на фронту, — који зна целу поштену борбу са картелом ше-ћера из времена кад je био Министар двора, и који je сад све TO бацив под иоге, дошавши под невбориви утицај оног зло-кобном .задружног идеолога" ? Или да се жалим једном Мн-нистру финансија, данашњем срчаном .Кормилару", за кога ми ово исто некрштено лице рече, кратко време пре тога, ону кратку реч уз радосни осмејак, — „Узеће али и даћс" !" — и чије су везе са страним капитглом уопште, као и са магнатима картела »југословеаске' шећерне нндустрије, биле већ познате? Или да се жалим једнвм Министру пољопри-вреде, оном из „Житија једног Миннстра", који je у то време доносио ону Уредбу о козама, где je утврђивао на колико ће коза сељаци сиети да држе по једног јарца ? Код оваквих Министара картел je господар ситуације, а напред постављено питање само се je неодговорено опетввало: Шта да радим ? Коме за заштиту иашег радног народа да се обратим?...
И како je одмицало време за сетву репе, а помисливши-да he такав режим морати брзо да се сломије, посаветујем се с друговима из Савеза, те примимо за 1935 год., — први пут од кад je Савез репарски основан — предлог фабрике 9а продамо репу картелу место да je сами прераЗимо, као што смо досада три пута успешно чинили.
Био je TO тежак удар аа Сааез, али ми смо се тешили.
лз je TO пролазви облак, који нам je картел са режимом Б. Јевтића—М. Стојадиновића и оног »задружног идеолога" иа-нео. Веровали смо да he то проћи. И тај се облак одиста после избора од 5 маја 1935 годнне распао, да одмах загим земљу покрије онај тежи и гори, чија ,велика" дела про-главља позната изложба »Три године Владе Др. Милана Стојадиновића".
У првом распаду изгледало je, да he онај „задружни идеолог", злодух Бошка Јевтића, отпасти. Али мало je тра-јало његово опозиционарство. Beh у марту 1936 године, приликом оног Арнаутовићевог шенлучења у Народној скуп-штини, он напусти опозицију, хитро се претвори од човека који je уочи тога дана говорио да се с Владом Стојадино-вићевом треба револверима обрачунавати, не само у човека што скочи и чесгита „срећно спасење" нашем данашњем „Кормилару", Beh у једног од главних сведока против сво-јих дојучерашњих другова — по оном опасном атентату на скупштински вентилатор...
Убрзо се показало да ону реч Др. Милана Стојадино-вића, да „тајна његовог успеха лежи у његовој сталној вези са привредницима" треба разумети на нарочити начин, Он не испитује потребе и жеље праве народне привреде, већ оних крупних великана који њоме потпуно господаре, који je искоришћују и исцрпљују, а обично су или непосредни претставници или помагачи међународног и јеврејског ка ш-тала. Како би могао друкчије мислити и радити човек који je и почео своју привредну каријеру ставивши се у службу Ротшилдовог капитала ?! Како би могао друкчије мислити човек који je био претседник Управног одбора југословен-ског Феникса?! Како би могао друкчије мислити човек, коме je народно страдање и мучење, народно јунаштво и народно сиромаштво увек било страно души?! Како би могао друк-чије мислити човек, који Beh толико време заузима — и данас — с чашћу положај претседника београдске берзе ? I Како би могао друкчије мислити човек, који je прижелкивао смрт онога Краља, који je, поред свију својих трагичних по-
Прича 0 шећеру.	. ■■ 1 :	3*
грешака, био Херој и Мученик, чија je душа одиста плам-тела неописивом лубавлу за народом својим и мукама и борбама његовим, и чије стремљење je главно било: учи-нити тај народ независним на слободном Балкану?!
Haje случајно картел шећера одмах успостављен чим je Др. Милан Стојадиновић ушао у Министарство финансија. Није случајно шећер одмах отпочео скакати у цени. Haje случајно ћупријска фабрика одмах заузела непријател>ски став према Савезу.
Савез репарски je, дакле, за 1935 год. морао да при-бегне једном лошијем начину, да како тако реши своја пи-тања. Истина — као што смо напред изложили („понуда за мир") — TO решење могао je још фебруара 1933 год. до-бити да накнаду од више милиона динара. Тада je Савез то одбио, уздајући се у реч и обећање тадашњег Министра финансија. Сад je Савез морао да прими то исто решење — без милиона. Милионе су сад примили они валда, што су УЧИНИАИ да се сила ове националне државе стави у службу туђинског јеврејског картела противу једног уистини народ-» ног задружног подухвата.
НОВА ПРЕГНУЋА
А\и такав положај натера Савез да се поново баци на првобитну мисао о подизању задружне фабрике шекера. Ту мисао није никад напуштав. Она je стално у раду Савезо-вом била присутна.
Савеа не би могао подићи фабрику сам. Зато je у по-четку мисАИо да се послужи кредитом, који би се временом исплатио. To није било оно најбоље решење, које би пот-пуно задоволавало све наше цил>еве. Али то je решење до-звољавало да подигнемо нашој задружној замисли њен ма и у пола рођени кров, И зато смо то решење ипак прихва-тили. Но, као што смо видели, то се неоствари.
Међутим баш 1935 "год.''вратисмо се на ону мисао која нам je била најдража и коју je најбољом прогласио и отац српског задругарства, Михаило Аврамовић, када сам једнои с њии о томе говорио. Он ми je као у завештај нагласио ову мисао: задружна фабрика чији су сопственици на једној страни задругари-произвођачи шећерне репе, а на др>гој, задругари-потрошачи шећера.
Једини задругари, знатни потрошачи шећера, који су долазили у обзир за учешће у овом подизању задружне фабрике били су државни чиновници организовани у Савезу набављачких задруга државних чиновника. Остали су због непријателског држања Главног савеза били искључени.
Вероватно исти однос, пун поштовања према Михаилу Аврамовићу, учинио je да ова мисао нашег Савеза буде врло ТОПАО примљена у Чиновничком набављачком савезу. Једном сагласни у основама, бацисмо се на посао, и за не-колико месеци заједничког рада, биле су проучене разне техноАОшке, техничке и финансијске могућности, па смо по-четком Ј936 гоаине могли сматрати да ћемо још у току те годане отпочети са изграђавањем фабрике.
Финансијске могућности су биле испитане и потпуно утврђење. Неколико светских творница машина (немачких, белгиских, аустријских, чехословачких) нудиле су нам своје стројеве на отплату за време од три до пет година. Потре-бан капитал за подизање зграда за монтирање машина био je обезбеђен. Сами најмодернији стројеви давали би нашем аадружном предузећу техничку надмоћност над старијим и старим стројевима свих картелових фабрика. Нови пак тех-НОАОШКИ начин обраде шећерног сока смањиваше количину нашина, простор под зградама, количину горива и потребу за радном снагом а повећаваше проценат искоришћења ше-ћ^не реие.
Одједном се сазнаде да комесар Министра финансија ставл>а Савезу државних чиновника своје противлење по OBpji ствари. Забринуше се чланови управе Чиновничког са-
веза. Али само за мало. Толика je била њихова вера у ио правност ове ствари, да нису могли веровати у стварност-овако грубе препреке. Отуда се нису зачу-дили ни они ни ja кад те препреке као нестаде, као паучине.
И ми се са новим жаром бацисмо на посао. Састављамо међусобни уговор. Разговарамо ко he ући у управу. Раду-јемо се што ћемо победити капитализам — тог перфидног освајача нгше земле — радујемо се као деца што ћемо иза-брати Михаила Аврамовића за претседника Управног одбора, да његове очи пре него што се склопе за последњи сан угледају у његовом Смедереву једно потпуно отеловљен.е оне мисли, која je њега пре скоро педесет година у том истом Смедереву повела на велики народни подвиг.
Ааи одједном моји пријатели, претставници чиновн! ч' ког савеза, попуштају прво у жару, а потом у ревности. Не-што отежу: „Да одложимо за идућу годину", говсре. Сви моји разлози ништа не помажу. Указивање на приближава-ње ратне опасности, на неминозни скок цена метала и стро-јева, на потребу да ове 1936 године посао закл>учимо ако-хоћемо да 1937 имамо готову фабрику, — све то ништа не поможе. Нешто се десило. Нешто што моја задружна 6pöha чиновкици не хтедоше или не смедоше да ми кажу, и што по њима вал.да никад не бих ни сазнао.
Но ето, дознао сам. Случајно. Две ситне ствари уда-лене једна од друге простором али спојене у једну орган-ску целину, открише ми ствар.
Прво: један телефонски разговор. Један мој пријатељ Војвођанин говори с Пештом. Заврши разговор и прекине. А онда се сети да има још нешто да каже и поново скине слушалицу, кад тамо два лица говоре већ међу собом. И тако мој пријатељ слуша тај разговор : Б/димпешта—Пе-тровград, Елбоген—Елек.
—	А шта je с том задружном фабриком? To опет пс-стаје актуелно? пита Елбоген.
—	О не брините, господине Генерални директорс; г. Прет-
седник Стојадиновић нам je дао знати да од тога не може «бити ништа, одгсвзра Елек.
Друго: Манистар финансија, преко Народне банке, припретио je Савезу набављачких задоуга државних чинов-ника да he изгубити све коедите код Наоодне банке, оВносно неће их добиТЈ, ако мисао о вадрумсној фабрици uiehepa у Смедереву не буде одмах напџштена.
Ето зашто попусти жар и ревност мојих задружних пријатела, државних чиновника. Ето, тако се и то четврто прегнуће за подизање задружче фабрике шећера свршило као и ранија: свршило се победом картела над Савезои. И ово није само Савезов пораз, већ стаарно народно понижење.
Сви су, дакле, народе мој, излази затворени. И изгле-даш ми као миш, што немоћно трчи по мишоловци жицом оплетеној.
О земло наша, опрости. Ниси ти мишоловка. Таквом су те хгели направити разни Елбогени, Елеки, Ледер ри, Шварцови, Лесићи и Коени, са разним одродима твојим, што су се, пузећн и увија|ући, успели на крмило твоје, — они, кукавице и шићарџ^је, — они што у време трагеднје твоје највеће седеше по мишјим рупама: у Нишу и Скопљу кад le фронт био Дунав —Сава—Дрина; на Крфу, Женеви и Паризу, онда кад je фронт, где се радило о судбини твојој, био на Ниџи планини и огранцима њеним.
Данас су они иа крмилу твоје и наше судбине. Та ко-лика може бити њихова Mjjyuiria душа, — и каква у тој ма-јушној души може бити љубав према теби, земљо, мила мајко наша? Па да им душа није била тако мајушна не бн они могли седети у далекој позадини у тренутцииа кад je тако мало требало па да од тебе остане само усаомена. Или још таччије, у тој мајушној души било je места само за њи-хдво велико ja: ништа веће није могла њихова душа при-мити и обујмити.
И какво би чудо морало да се деси, да данас њихове мајушне душе буду промењене? Да њихове очи, очи грам-.ЖЛ.КВОГ ХЈЧка, постану сад очи орловске?
И данас je код њих све исго, као и пре двадесет го-
дина, — све, изузевши што^се некад нису дали прнметити^ задовољни скромним месташцем у сенци, док не прође бура над народима и лудима, а данас земл>а трешти од њихова имена, угиба се под њиховим насил>ем, немоћна пред њи~ ховом лажју, и њиховом корупцијом.
О ниси ти, зеиљо наша, прл>ава и смрдлива тамница, Труде се разни никоговићи да те ланцима насиља, прљавим везама корупције, гадним нитима лажи и издајства, таквом учине. Али знамо ми који носимо твоју светлу слику у на-шим душама; ми који смо ту слику упили из последњих гледа оних хилада очију наших другова, што су последњи пут, на бојним полима, пред нама погледале и утрнуле, — знамо ми да си ти света колевка, јуначко упориште и по-следње одмориште и наше и свега што je 0ре нас дисало, Отаџбино наша.
Многи облаци скакаваца и навале гусеница су те често похађали. Али ти си то стресла: ниси ти земља њихова^ већ наша. Неће, заиста, ни сад моћи бит^ друкчије,
Али засад je тако...
ПОСЛЕДЊА БОРБА
Савез репарски je и 1936 године засејао око две и по хиљаде јутара репе, На основу нашег уговора од 1934 год. одмах с пролећа известисмо о томе ћупријску фабрику. Она je тражила да Савез не сеје толико, Ми смо пак морали сејати толико, а фабрику смо позвали да утолико мање уго-вори са осталим произвођачима, према којима није у уго-ворној обавези. Она то није примила, На крају нам je по-ручила да ћемо наставити разговоре с јесени, пред кампању.
Августа месеца 1936 године — тј. пред кампању — обратили смо јој се и позвали je да нам репу преради. Она je једноставно одбила, поричуки сад чак и то, да je у ма каквој угсвооној обавеви према Савезу. Савез je зато поди-гао тужбу суду ради утврђивања уговорне обавезе, и, на основу тога, ради накнаде штете. (Спор још траје, али до-сад су одлуке суда и у чињеничком и у правном погледу усвојиле тврђење Савеза).
Ааи шта да се ради са репом ? Преко четири хиладе вагона репе je Савез добио од задруга.
Обратили смо се државној фабрици на Чукарици одмах септембра молбом: иаи да нам купи репу, или да je по ра-нијим условима преради. — Одбила нас je: јер не зна шта ће и где ће, те нашу репу не може купити. А не може нам je ни прерадити : јер и сама има много репе, па he радити до половине децембра 1936 год., а тада he Beh машмне бити уморне па Hehe моћи више да раде, а да наша репа у де-цембру већ неће ништа вредети.
Обратили смо се Манистарству финансија, Министар-ству üojboüpuepede, Министарству трговине, указивали смо на неоснованост ових разлога. Говорили смо им да 6и било срамота и стид за землу нашу да буде Moryhe, у данашње време, да толика репа пропадне нагомилана по желе^нич-ким станицама, Предочавали смо им да би, ако држава стане на такво гледаште, то претстављало расипнички гу-битак за нашу народну привреду. Указивали смо им на уставне одредбе по којима држава шШити аадругарство. До-казива\и смо им: није истина да he се машине умсрити, јер годинама нису HCKOpHmhaBaHe у потпуном капацитету, — а исто тако није истина да наша репа крајем децембра Hehe моћи да се преради. Јамчимо да he биги бољег квалитета од просечног квалитета репе државне фабрике.
Али све TO није помогло. Иако смо се обрагили по-четком септембра 1936 год. за заштиту држави, до решења нисмо могли доћи све до 18 јануара 1937 године!...
Како ова oбpahaњa не помогоше, обратили смо се и Војсци ynosopaBajyhw, da he оваквом политиком картела наша аемла, — у особито мутним данима, какви се спремаЈу, — оетати без икакве реаерве у шећеру. Показало се да ни Војска није у стању ово питање с места покренути, и по-ред добре вол>е своје.
Обратили смо се за заштиту и Краљевском Намесни-штву, Мислили смо, кад државна машина, очигледно, не функционише правилно, — да морамо узнемирити и врховне државне органе, који су природом ствари заинтересовани и одређени да ту машину надгледају. По тој ствари, — сит-ном питању, преко четири хил>аде вагона mthepHe репе, —
обратиАИ смо се толико пута усмено и писмено Краљевском Намесништву, да се сад управо стидимо што смо то толико пута чиниаи, и тако њихово време, пажњу и нааор на ово очигледно ситно питање привлачили. Али, ради нашег изви-њења, ми мсжемо да наведемо само очигледну невољу и • нужду, ону „скор5 и нужду" од које се Богу молимо да и њих и нас увек сачува, а која, гад дође, нагна човека и на тако непажливе кораке.
Кралевско Намесништзо je наше молбе увек пажл>иво саслушавало. Увек смо добили обеНање да he се све учи-нити што год се може, да се нашем Савезу помогне. Кра левско Наиесништво je учинило кораке лично и преко сво јих органа код Министра финансија, Министра претседника као и његовог застуиника, Др. Корошца. Органи Краљев ског Намесништва о5авештазали су нас, по налогу највишем о сваком таквом кораку, тако да смо скоро сваког дана знали какву je изјаву који од Министара дао.
Имао сам јасан утисак да Краљевски Министри не го-воре истину, — час обећавајући брзо решењ?, час изгова-рајући се на њихову немог>ћност. Тгко je, на пример, Ма-нистар фананмја одговорио да није могуће ништа учинити, јер je државна фаб1,ика на Чукарици. свршила сву репу, па денонтарала (?!] мамине рада оправке (иако смо ми молили за интервенцију још пре почетка рада фабрике). Мислим да je та јасна неистина била доволно провидна не само за моје очи, већ и за очи сваког разумног човека. Манистар Прет-седник je обећавао половином децембра да ће питање ре-шити за три дана, Министар трговине je дао реч да ће пи-тање „сутра" решити, па je исто вече — одмах после мог изласка од њега — отпутовао за Загреб, а одатле се вра-тио неколико дана доцније, ништа не учинивши.
Тада сам имао прилике говорити са великим задруга-ром До. Kopoшцfм. Тада сам се уверио у његову одиста изванредну интелигенцију, која сваку ствар схвата брзо и потпуно, — али и изванредну моралну растегљивост његову.
Корошец неће украсти, ни убити, народе југословенски, али he драге воле пустити да се покраВе и побије пола ове
■земље, само а<о његов Шренутни политички интерес то ла-хтева. Не верујем после тош да има права да се сматра болим од онога, који je само Једном украо или само JtdnoM убио. Није узалуд његов доглавник, Др. М. Крек, на једном збору у Словеначкој дао најкраћу и најисцрпнију слику ње-гове политике, одговарајући на једну упадицу, (зашто седе у Влади Др. Милана Стојадиновићз): „Бола je и најгора Влада у којој ми седимо, него и добра Влада наших про-тквника". .
To одуговлачење и крвничко мучење трајало je неде-лама и месецима. Ми смо морали разлоге један по један побијати. На њихову тврдњу да су «машине демонтиране мо-радосмо, да доказујемо да je то лаж, да се ради о простом скидању неких цеви ради чишћења, и да се фабрика може довести у ред за три дана. На њихово тврђење да je репа промрзла и да нема шећера, морадосмо да доказујемо ана-лизом државне огледне станице, да наша репа у половини јануара има слаткоћу још тако високу, какву њихова није имала месец дана раније. На њихово тврђење да нећемо имати новца за прераду (око дванаест милионадин.), изјависмо дапри-мамо одговорнзст да ћемо новац набавати. На њихово твр-ђење да немамо материјала, изјависмо да ћемо га набавити. На њихово тврђење да немамб магазина, доказивасмо да смо их већ набавили
И кад смо веровали да je цела та напорна борба, да су сви ти докази и разлози прикљештили противнкка уза зид, те he се предати, би нам саопштено да je решење до-нето : „Комитет Министара je донео решење. Биће обЈавле-но. Прочитаћете га. Агенција Авала je зато ту!"
И заиста на сгму православну нову годину прочита-смо га. И би нас поново стид због толиког трчања. У том коминикеу Комитет Министара објављује у главном ово: „Неки сељаци преварени и обманутн (разуме се, не од стране ћуаријске фабрике, већ са стране Савеза) засејали'су реау, а нису имали уговора са фабрикама (Министри су знали да ми водимо спор код суда да утврдимо да смо уговор имали, али њима ништа не смета да овако унааред, пре.суда, стану на страну фа-брике — против народа селачког). Услед тога je до-
ШАО у питање да пропадне селацима око 3.300 вагона шећерне репе, која je већином извучена и стоварена на жељезничким станицама, где je изложена мразу и квару.
,Ову репу није могуће прерадити из многих тех-ничких разАОга.
Да селаци не би били оштећени услед непроми-шљеног рада оних што су их на ову сетву навукли, Министарски Комитет се обратио фабрикама шећера да оне делимично ову штету приме на себе. Министарски Комитет je наишао на велику предусретљивост код фа-брика. Оне су ставиле на расположење Министарском Комитету око 3,300.000 дин. — да се сељзцима раздели, с тим да репу могу однети својкм кућама". На све ово питао сам се: зашто ли ови, иначе кивни, туђинци из картела сад тако лака срца бацају 3,300.000 д. нашии селацима — као псима? Милостиња... „да се сеља-цимараздели",.. самодасе већ једаред окану правлења шећера?
Тада видех да морам — иако нерадо — прибећи дру-гои начину. Послах курире у задруге јављзјући, да сутра рано што већи број задругара дође у Београд. На станицама he их дочекати људи са обавештењима.
Сутрадан, 15 јануара, тачно у 9 сати пре подне, у ма-њим групама које су дошле са разних страна, нашло се пред Претседништвом Владе, Министарством трговине, Министар-ством финансија, Министарством војске, око 400 задругара, све самих одличних домаћина и честитих људи.
Седео сам у једној згради у близини, и чекао изве-штаје. У 9 сати и 20 минута већ je дотрчао један, 5 минута после тога други младић усплахирен јављајући : „Камиони са жандармима дојурили су пред Претседништво Владе, жан-дарми су се скинули с кола и почели тући и растеривати мирне сељаке, који су мирно чекали да их приме Министри".
Узвикнуо сам: „Битка je добијена!" — „Како то?" за-питаше присутни. — „Па ето како; нечиста савест оних из Владе уродила je страхом. Иначе одиста не би доводили ка-иионе са жандармима на мирне голоруке селаке!"
Али како све алармантије вести одржаваоци везе до-
нашаху, то сад дође ред и на нас. За четврт сата говориа сан са кабинетима свију заинтересованих Министара, Управ-ником града, с Коиандантом жандармерије и с многим ути-цајним људима. Свуда сам кратко изнео ситуацију, указујући на њену озбиљност у сукобу између жандарма и сељака и нозивајући надлежне да знају да he бити одговорни и за кап просуте крви ових честитих задругара који само моле да буду примљени. Кад саи свршио све те телефонске раз-говоре, рекох: „Е, сад можете бити мирни; победа je ту!"
И заиста, пола сата доцније јавише, да he Министри: финансија, полопривреде и трковине примити једну делега-цију ових задругара у 11 сати. Одредише задругари осмо-рицу најотреситијих.
Разговор je био такав да би ти Министри, да имају стида^ још истог дана д?ли оставке. Али такви оштри гестови нису у нашој Земли MoryhH. У BehHHH случајева Министри су само „живе коже" — као што рече владика Николај — код којих je свака душевна радња, па и стид јако ограничен разним „државничким обзирима", тако да су такве појаве одиста скоро исклучене.
—	Шта сте хтели ? упита Министар финансија иза-сланике.
—	Хтели смо да видимо да ли наша држава хаје за нас и наше невоље, — одговори један задругар.
—	Па читали сте јуче нашу одлуку. Ви вашу репу мо-жете вући натраг својим кућама, а raehepaHe су пристале да вам поклоне 3,300.000 дин., — одговори Министар трговине.
—	Господине Министре, рећи he тада други задругар, читали смо вашу одлуку, али сматраи да 6и било много достојанственије и боље за Владу да никакву одлуку није донела него што je овакву донела.
—	Зашто TO? запита Министар полопривреде.
—	Зато што за нас то значи да сте нас ви продали картелу за тих 3,300.000 динара. А да смо се хтели прода-вати, ми смо TO могли још 1933 године кад нам je картел нудио и више, само шекер да не правамо, а репу да им про-дамо. Ми TO онда нисмо примили, јер смо знали да би то-
била издаја интереса осталог народа. Сад нас je Влада на овај начин продала картелу и то под много горим условима. Кад би смо TO np-iMHAH, репа би нам пропала, јер je нико по озим раскаљаним путевима не би могао са станице кући на траг вући. С друге стране задруггри су већ примили скоро исто тоАику суму на име предујма од Савеза, тако да би сад морали: или Савезу дуг да не врате, и онда да га упро-пасте, — или пак да сав овај новац прими Савез, а задру-гари да не приме ништа.
—	Па шта би сте Ви хтели? запита Мик. финансија.
—	Да нам државне фабрике репу откупе или • je пак прерзде за наш рачун, а ми да платимо сваком своје, све готовим новцем.
У тај мах дође и директор државне фабрике шећера на Чукарици.
—	Госаодо Министри, отпоче директор, то није могуће. НЈИЈ^ова je репа услед мраза потпуно пропала. И ако дозво-лите да се та репа ради, задруге he претрпети крах, јер не верујем да ће усаети да добиЈу ни пет процената шећера.
—	Господине директоре, прекиде га један сељак. Ви добро знате да je задружна репа увек била бол>а квалите-том него Ваша. Анализа репе која je вр иена пре неауних недељу дана даје ISVo дигестије, што треба да да 14,5% шећера.
.— To није могуће. Ни 5% неНете имати!
—	Пристајемо на сваку опкладу, Господине директоре. Само у случају да ми будемо имали право, не знамо како ћете Ви моћи остати на томе месту.
—	Примате ли Ви, упита сада опет Министар финан-сија,|^наше решење?
—	Не примамо, нити хоћемо, нити можемо, повикаше делегати у глас.
—	Пропашће Вам репа, рече Министар трговине.
—	Нека пропадне, Господине министре, то he бити наша штета, али Ваша срамота и срамота државна.
Министри се погледаше па рекоше делегатима да иза^)у. Л затим их позваше и саопштише им :
да се одмах пошаље репа на анализу државној оглед-ној станици, — да дођу 18 јануара у 11 сати опет сви ови делегати да им се саопшти одлука. И да не .би смо дуже задржавали читаоца на свом до-гађају, саопштићемо му кратко, да су они исти Мннистри, који су 14 јануара 1937 године донели онај неистинити и срамни коминике, у коме су саопштили да ниЈе могуке репу прерадита, — 18 јануара, после интервенције четирн стотине задругара пред претседништвом Владе, решили: да се та задрдокна репа прерада д dpotcaeHUM фабрикама.
И тако je било. Ова дуга и.тешка борба уродила je ипак плодом са овим резултатом : од четири хиљаде вагона репе добијено je око четири милиона килограма шећера, по-ред меласе и резанаца, — што je по жел>и картела и ре-шењу Министара требало да пропадне. To je била четврта — и последња — прерада задружне Савезове репе у соп-ственој режији.
Али, нажалост, Савез и задругари су имали огромне губитке. Да je репа прерађивана од половине децембра, кад, je завршен рад у фабрици на Чукарици, добио би Савез, — за већ исту поднету режију и скоро исте поднете матери-јалне трошкове, — око 1,500.000 килограма шећ ра више; а поред тога, не 6и пропало око 250 вагона шекерне репе, прво услед мраза, после услед кварења, а од ове количине било ба још око 350.000 калограма шећера. Тако да су Савез и задругари — овим мрцварењем и одуговлачењем решења — претрпели гдбитак од 1,850.000 килограма шекера, те се може рачунати да je укупна материјална штета Савеаова : око 6,1,00.000 данара, поред огромног губитка за народну привреду.
Разуме се да би штета била и већа да није и репа уопште прерађена. Јер je Савез задругама дао предујам преко 3,000.000 динара, а још око 2,000.000 динара je заДругарима исплаћено после прераде.
Ова борба je тешко Савез материјално погодила. Он Je остао думсан задругарима за репу још око 800000 динора.
Режим je на све ово преко својих трабаната отпочео да ради у двоструком правцу: код оних којиЈпотражују.од.
Савеза, да туже и иступају из чланства; а код оних који ду-гују Савезу, да дугове не плаћају. Због тога je Савеа — не-кад тако цветан и одиста моћан — морао тражити одла-хање плаћања аа време од три годане.
Картелу није било доста што je задао Савезу овај те-шки ударац у слабину, јер капитализам нема милости и не стаје на пола пута.
Главна борба уједињених сила картела и режима управ-л>ена je у другом правцу. Beh две гоВине Савеа репарски и његове задрук уопште ни педал земле нису могли посејати репе. Бојкотују га све фабрике. Картел господари у нашој зеили...
Савез се обраћа Министарству војном, Министарству финансија, Министарству трговине и индустрије, Министар-ству полопривреде и моли их и 1937 и 1938 године, пре сетве репе, за интервенцију да му се омогући сетва. Молбе су остајале или без одговора, или су пак одбијане, јер се «неиа могућности да се молба уважи".,.
Укааивано je eeh пре ове ходине а и ове, тј. 1938, да he аемАЈп не само остати öea резерве у шећеру eeh da he остати без довОАгно шећера аа покоаће потреба. Указавано je da he аемла морати da увоаи шекер. И ништа није помогло. Beh две године Савез уопште не момсе да сеје репу.
Савез има сПремљено семе Luehepne репе, које je у својој обради спремио. Beh дае године сејати не момсе. Савез моли ^а му бар откупе то семе '. hymame и одбијање...
Штедионица бановинска у Новом Саду (она која je од Савеза још 1933 године захтевала споразум са картелом) усред те и такве борбе, — место да расправи свој нера-справлени рачунски однос са Савезом, — с^д наједном на основу меница Савезових, које су биле код н>е у депоу тужи Савеа за дуг који не постоји, и ставла Савезу аа-брану на оној тешком муквм доби/ени шекер. Да би се ви-део и овај морал, ваља изнети, да ова Штедионица го-динама није хтела да одобри Савезу камату на његово ми-Аионско неспорно потраживање, док je пуну камату рачу-нала на Савезово дуговање, чак и на спорно дуговање — -само да га сруши.
Све je ово рађено са једним цилем: треба Савез овај, који се усудио да уздрма ону дивну и потресну идилу хапитализма уништити.
Б И Л А Н С
Читалац се можда и уморио овом дугом и суморном причом.
Дуги су сеВам година борбе, читаоче пријатељу, од кс-Јих су прве три године биле три године успеха Савезовш, а последње четири године — године успеха картелових, а нука и пораза Савезових.
Ове последње четири године обухватају и ово „златно време југосАОвенско", о коме говори изложба „Три године Владе Др. Милана Стојадиновићи".
Али ево ти читаоче, на крају, што те неће разведрити, "али he ти јасно приказати резултате ове борбе. *
Хтео бих дати кратак биланс с гледишта народне привреде.
Ова прича о шећеру биће ти одиста горка,
Од 1932 до 1934 године борба репарског Савеза са картелом учинила je да шећер падне у цени; на тај начин tg потрошачи мање платили господарима шекерне инду-сШриЈе око 200,000.000 динара.
Од 1935 до 1938 године картел je победалац. |Цена mehepa je скочила тако, да je шећерноЈ индустрији, око 280,000000 динара више плаћвно него да je остала она цена која je била у периоду од 1932 до 1934 године.
Савезу се не даје да сеје репу од 1936 године. Тако — смо једва успели ове године да беа увоза покријемо потребе S uiehepy.
Али зато нас чека ова 1938/39 година. LLIehepa смо добиАи ове године само то\ико, да ћемо од јула месеца лорати да увовимо по 7,000.000 килограма месечно, све до 1 октобра 1939 године : дакле најмање 20,000.000 килограма.
А ти ћеш, читаоче, тај увоз одмах осетити по своме
•џепУ: Није право да ти ваљда то нгкнаде Елбоген, Елек,
Ледерер, Шварц Лесић и Коен?
Три године Владе Др. Милана Стојадинов_ића су биле Звбеле године за картел Југосло.енске" индусшрије шећера, sa њ»ове wcüodape. за н^.гове заштитнике и н,е ове иомашне.
Аа 6и се то дивио стање одрон:ало, радало je сшално с једне стране на оутничен.у сетае репе уопшше. - а с дриге страив на спречавању репарског Савеза да je ceje.
И успех je -х^кав, да би га требало приказати на из-
ложби „Три године Владе Др. Милана Стојадиновића
Затр смо ову необичну причу написали. НиЈе право да'се тако очиг/едни успеси не знају или заборављају.
Али.успех je објашњив. Зар није „Бранител наше на-!родне имовине ол иностраног капитала рекао: „TaiHa мог успеха лежи у мојој сталној вез« са привредницима г-
f 'Ј \ ■