Poštarina piaćena n gotova
Cena 2 Din
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije O
u Ljubljani, Narodni
dom ♦ Telefon 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 11. novembar 1930.
Broj 28.
Ing. GEORGIJE KODINEC (Lepoglava):
Sokolstvo i sokolski uzgoj
Pravilan telesni razvoj ima nepro* cenivu važnost za svakog čoveka kao i za celi narod. Narod, koji se sastoji iz pravilno razvijenih i telesno zdravih ljudi, pretstavlja jaku jedinicu, koja je sposobna da se razvija i ide napred putem progresa. Nije dostatno ogra« ničiti se samo prirodnim telesnim razvojem, jer ovaj i 'u najboljim prilika« ma ne može da bude pravilan za pot« puni razvoj čovečjeg tela.
Telo čoveka silno je komplicirano, a u savremenom životu, kad su iskori* ščene snage prirode i sva čudesa teh« nike, prisiljen je čovek napor svog tela upotrebljavati jednostrano, te razvi« jati tek stanoviti njegov deo.
Po zakonu prirode sve što se ne vežba i ne rabi, ne može da se usavrši i razvije, več slabi i postepeno se iz« roduje. Dokazom mogu poslužiti tako zvane profesionalne mane i bolesti kod ljudi, koji rade jedan posao i kod kojih su stanoviti organi stalno u ra« du, pa se tako razviju abnorma.no, dok ostalo telo ostane slabo, a često i bolesno.
Da se čovečje telo učvrsti, usa« vrši u razvoju, a često poprave i izieče telesne pogreške, moraju se poduzeli stanovite mere. Sve mere, kojima se to postizava, sastavljaju telesni od« goj, telesnu izobrazbu čoveka, a sret« stvo, kojim se kod toga služi, različite su telesne vežbe. Kakove su vežbe i u kakvoj su one međusobnoj vezi sa telom čoveka pokazuje sokolski si« stem dra. Tyrša, a kako i u kojim slu« čajevima se one primenjuju, uči sc« kolska metoda.
Mnogo vremena i truda bilo je “trošeno na stvaranje sokolskog siste« ПЈа. a još više na sokoisku metodu. Društvo ili organizacija, koja dobro« voljno uzima na sebe tešku brigu te« lesnim vežbama usavršiti i razviti sva« kog čoveka, da ovaj postane korisnim članom svog naroda, naziva se sokol« sko društvo.
Sokolstvo se je osnovalo po pivi puta godine 1862. u Pragu, a neumni njegovi osnivači bili su dr. Tyrš i Fiigner.
Od doba svog razvitka Sokolstvo se je proširilo po čitavom svetu i po« stalo jakom uzgojnom, prosvetnom i kulturnom slovenskom organizacijom, koja igra veliku istoričku ulogu u raz« voju narodnog života i koja je dovela češki narod do željene slobode i sa« mostalnosti. Sokolstvo se neprestano razvija, a temeljem tog razvoja u proš« Iosti i sadašnjosti je sokolska ideja, kojoj je cilj telesno i moralno ojačati i dignuti na visinu sav svoj narod po« čevši od pojedinea, pamteči zavete Tyrša: »Što se dobiva vežbom, to mo« ra biti sačuvano moralnim ponaša* njem.«
Sokolstvo baš i vrši važan rad po« laganja najvažnijeg temelja, na kojem počiva zgrada državnog i narodnog života. Samo zdravlje, a uz to telesna i moralna snaga mogu uzdržati narod u njegovom životu.
Istorija nam najbolje svedoči, da rii bogatstvo ni naobrazba ni politička moč nisu bili u stanju sačuvati život pojedinog naroda. Mnogi su narodi sve to posedovali, ali usprkos toga su sve izgubili ,dok su nekoji na koncu i propali, jer su izgubili zdravlje, gu« šeči se u blatu nemorala i nizosti.
Usled toga je razumljivo, da se za sačuvanje narpda mora neprestano ra« diti na tome, da on ne izgubi zdravlje i zdravi moral, što se postizava sokol« skim odgojem.
Sokolstvo je toliko jako, da je u stanju uzgojiti svaki narod te mu stvo« riti i dušom i telom zdravo i moralno potomstvo.
Sokolstvo u svojim sokolanama uzgaja ljude sasvim neprimetno za njih same,- stvarajuči atmosferu u ko« joj se svaki mora razviti telesno i du« ševno.
Da Sokolstvo to uistinu i postiza« ya, može biti dokazom činjenica, da češki narod sa nazivom »Soko« veže Pojam poštenog, radinog, savesnog i nacionalnog čoveka. 'Sokolstvo posti« zava svoj cilj ‘ specialnim odgojem, u kojem je najvažnije pet momenata i fo. 1. Odgoj telesni, 2. odgoj moralni, 3. odgoj narodni, 4. odgoj ravnopravni * 5. odgoj progresivni.
Ad 1. Telesni odgoj čini telo čo« veka zdravim, jakim, elastičnim i le« piin.
Ad 2. Moralni odgoj proizlazi ne« posredno iz telesnog, koji razvijajuči u čoveku snagu, iskorenjuje njegovu plašljivost, ropska i niška svojstva, a rada vrline, kao hrabrost, savesnost i poštovanje prema samome sebi i dru« gima.
Moralni odgoj ucepljuje čoveku težnju sačuvati dobivenu snagu i pri« učava ga svojom voljom izbegavati sve, što škodi zdravlju i što vuče nje« govu dušu na put nemorala i nizosti.
Moralni odgoj naučava treznom skromnom životu, koji čuva u čoveku jasnoču misli i snagu volje, što ovisi u prvome redu od stanja njegovog te« Lesnog zdravlja.
Ad 3. Sokolstvo uzgaja narodno, t. j. u duhu svog naroda, naučavajuči ceniti od naših preda na našoj zemlji, dajuči podstrek težnji, da se narod razvije i napreduje.
Sokolstvo kod toga ima za izlaz« nu tačku mišljenje, da posle porodice narod pretstavlja temelj kulturne, so« cialne i ekonomske organizacije ljud« skog društva i 'da je samo telesno i moralno odgojen narod u stanju stvo« riti bolju budučnost.
Ad 4. Sokolstvo uzgaja ravnoprav* no, što znači da nikog ne isključuje iz svojih redova.
Svakog novog brata ono srdačno, bratski pozdravlja bez obzira na nje« govo materijalno stanje, položaj, na« obrazbu, ako je on uistinu odlučio so« kolski, bratski, svim svojim snagama sudelovati i pomagati opčem poslu na korist i sreču naroda i države.
Ideja zajedničkim, složnim i po« žrtvovnim radom dignuti na potrebnu visinu sve telesne i duševne snage svog naroda toliko je velika, da zahte« va da Sokoli budu brača i da bratski složno misle i rade.
Ad 5. Sokolski odgoj teži nepre« stanom progresu naroda, a Sokolstvo se pridržava Tyršovog zaveta, koji glasi: »Večno gibanje napred, večna težnja za savršenstvom.«
No Sokolstvo temeljito upozna« juči sve novo, poprima samo ono, što je uistinu korisno i pretstavlja pobolj« šanje postoječeg.
Od svog osnutka Sokolstvo je do« kazalo, da je bilo u stanju povezati svoj praktični rad sa svojim idejama i da je postalo organizacijom, koja najbolje vodi narod do napretka i progresa.
»Jedina garancija za svaki narod je njegovo telesno — moralno zdrav« ije i realna sadašnjost. a nipošto proš« lost, iako je ova mogla biti sjajna« — kaže Tyrš i k tome dodaje, da narod, koji prestaje da se giba napred, istim časom se ne zaustavlja na mestu, več se obratno počima gibati natrag, te se kvari i izumire.
Iz svega toga proizlazi, da za bolju budučnost svog naroda treba nepre« stano raditi za njegovu korist, stvara« juči još sada njegovu sjajnu sadaš« njost.
Eto u tom se i sastoji osnova so« kolske ideje. 1
Da sokolsko ideja bude u život provedena, potrebno je sokolski živeti, postupati i raditi svuda u životu i u porodici, službi, medu znancima i pri« jateljima, zatim u svom društvu, save« zu, narodu i državi.
Drugim rečima, svaki mora sam početi slediti sokoisku ideju i tek on« da tražiti to od drugih, što se potvr« duje rečima da je vera (ideja) bez činova mrtva. Reči samo pokazuju, dok primer vuče za sobom.
Češki pisac Neruda pravilno kaže, da za ubedivanje nije dostatna tvrd« nja, več je potreban i dokaz u radu, ponašanje u životu, što potvrduje tvrdnju.
Svaki Soko mora sam težiti za tim, da se u njemu prepoznaje Sokola i to po njegovom ponašanju, radu i životu, a nipošto ne samo po njegovim grom« kim ra "ima o tome.
Soko mora čvrsto provoditi zavet: »Svi za jednoga, a jedan za sve« kao i to, i»da nema prava bez obaveza, kao i obaveza bez prava.«
'Prvi zadatak Sokola je neprestani rad na ‘korist svog naroda, za kojeg sudbinu svi članovi naroda nosc odgo« vornost, no taj rad treba da je bez očekivanja nagrade.
Tko ne donaša koristi svom na« rodu, taj mu škodi.
Svaki Soko mora neprestano ra« diti, pamteči da samo svojim radom kao pojedinac i kao član svog naroda može stvoriti bolju budučnost svoje zemlje.
Naše jugoslavensko Sokolstvo vo« ljom našeg velikog Kralja pretstavlja jaku državnu jedinicu, koja je kao ta« kova uređena i zakonom, pa ono mora sa ponosom vršiti svoj važan zadatak na korist svog naroda.
MIL. ČIRIČ (Ljubija):
Učitelj i Sokolstvo
O odnosu učiteljstva i Sokolstva raspravljano je dosada u našoj sokol« skoj štampi više puta i uvek naglaša« vamo, makar i između redaka, da je današnje učiteljstvo, naročito mlade, pasivno. Ovo je pitanje od vrlo velike važnosti i treba ga jedamput načelno raspraviti i skinuti s dnevnog reda — bar takvo, kakvo se sada nalazi. Tre« ba to raspraviti i zbog toga, jer je ve« liko pitanje, da li se je uvek polazilo s pravog gledišta pri razmatranju ovog pitanja.
Pa da pokušamo da stvar, makar donekle izvedemo na čistac.
Mi smo kao celina zaostali u mno« gočem. Uz to nas je sa svih strana pritisla ekonomska kriza na svima po« ljima. To danas vrlo dobro svaki ose« ča. Otuda dolazi zastoj i u društvenom radu. Danas se obično čuje da neko kaže: »Hoče se živeti, a ne može se.« Nisu to fraze nego reči iz dubine duše. Obično se zna što se hoče, ali se uvek ne može ni iz daleka da ostvari ono, što se želi i hoče. Onda obično dolaze mnoge reči o onome, što bi trebalo, ali se ne može samo zato, »što neki, koji bi mogli, ne če da rade.«
Medutim to nije tačno. To pogo« tovo nije tačno, kad je reč o učitelj« stvu po ovoj stvari. Nije tačno, jer se ne polazi nikada s jeunog principijel« nog i objektivnog gledišta, nego se to obično shvača jednostrano i površno, a kako se shvača, tako se i raspravlja. Takvih se zabluda treba klonuti, jer one mogu samo da škode, a nikako da koriste opštoj stvari.
Treba imati u vidu sve zgode i nezgode, s kojima se naše učiteljstvo na svima stranama bori, pa tc”k onda prosuditi, da 'li je ono i u Sokolstvu pasivno ili nije.
Brat i kolega, koji o ovome govori u »Sokolskom Glasniku« od 21. okto« bra br. 26., nije ni iz daleka objektivan prema svojim drugovima. A to nije nikako zgodno. Iz svega onoga (što je vrlo lepo rečeno) izlazi, da taj brat« učitelj vrlo slabo pozna život naših drugova po zabačenim mestima — od« nosno selima. Kad bi^ to poznavao, onda bi sigurno drukčije i govorio. Ali neka primeri govore o životu, radu i neradu našeg učiteljstva — naročito mladeg.
Svakome je poznato, da je večina naših učitelja i učiteljica iz siromašnih činovničkih, zana'tlijskih i seoskih po« rodica, koji su jedva i školu svršili. Mnogi od njih je došao u mesto služ« bovanja i bez pet para u džepu, a o drugom da i ne govorimo. Koliko ih je, da su odmah u početku dobro stali, mogli bi se na prste da izbroje. Pa ni kasnije nije mnogo bolje. Iako se obično dolazi iz škole sa mnogo idea« lizma i poleta, toga se mnogo gubi pred grubom životnom stvarnošču Vi« še puta čovek se upravo sam sebi ču« di, kako je uopšte mogao da bude idealista, kad je život tako surov i nemilosrdan. Ideali se počinju da ruše kod jednog mladog učitelja od prvog
dana, kad on sebi pripravlja konačište na položenim vratima na dve klupe. Uz to slaba i neuredna hrana, neredo« vito dobijanje pošte, mali saobra'aj sa ostalom inteligencijom usled slabih komunikacija, sve su opravdani raz« lozi. da učitelj ne da uvek ono. što se je u momentima od njega očekivalo. Koliko je naših učitelja »srečnih« kad u selu vide da se je pomolio koji čo« vek iz grada, samo zbog toga, da se imaju s kim za nekoliko časaka da razgovore. U takvim je momentima dobro došao svak: financ, žandarm, činovnik, trgovac i drugi, samo da da učitelju makar i najmanju duševnu razonodu. Ukratko: dani bez uredne hrane i društva, novina i knjiga (jer za dobre knjige treba lepih novaca), a noči bez udobnog prostirača i topiog pokrivača nesvesno nagone našeg uči« telja da više misli na sebe. nego što bi to bilo u normalnim prilikama i kad ne bi morao da se bori sa mnogim ne« zgodama za koje ostala inteligencija takoreči i ne zna. To ga verovatno nagoni da se nekada povlači »u samo« ga sebe«, a možda (i sigurno) i protiv svoje volje.
Malo je čudnovato, da ove i ovak« ve stvari budu vrlo slabo zapažene od mnogih ljudi, pa često i od nekih uči« telja. Kad bi se o svemu ovome što je ovde izloženo o životu naših učitelja i učiteljica, vodilo malo više računa, kao i o onome, što se ne može reči u ovakvom članku, orfda bi se drukčije govorilo i o njihovom radu. Ako iskre« no i objektivno govorimo, onda dola« zimo do zaključka, da je naše učitelj« stvo najaktivnije izmedu sviju ostalih činovničkih redova kao i ostale inteli« gencije, i to na svima poljima našega javnog života, kulturnog i prosvetnog rada.
Pa konačno, nije samo učiteljstvo pozvano da deluje u našem javnom životu. Zato su pozvani svi zdravi na« cionalni elementi, koji žive za i od ovc naše napačcnc otadžbine. Zar je to potrebno i dokazivati, da treba svim silama da podupiremo ono, što je dobro u našem narodu, a da otstra« njujemo sve, što je na odmet i loše? Na to je suvišno da se troše reči, ali kako izgleda mora se!
Današnjem našem učiteljstvu se ne može, opčenito uzevši, ništa da pri« govori glede njegovog rada uopšte. a sokolskog napose. Naročito otpadaju svi prigovori, ako je reč o mladim uči« teljima. Uostalom, učitelji se nikada u ovakvim stvarima nisu ni delili na starije i mlade, nego smo uvek bdi svi jedno, a to čemo ostati i kao sokolski radnici.
Konačno nije to ni jednostavna stvar mladom čoveku čim dode u jed« no mesto, da odmah počne raditi jav* ne poslove, jer takve se stvari ne daju Iako iz knjiga naučiti, kao što je na« vedeno u spomenutom članku, nego se veči deo stvari ove vrste stiee prak« som. Zato treba najpre ispitat; pa on« da osudivati, a ne obratno.
ANTE TADIĆ (Smederevo):
Trezvenost i ozbiljnost dovesće nas pravom cilju
Iznošenje krupnijih sokolskih pi« lanja putem sokolske štampe tre« balo bi da bude pravilom. Svi sokolski radcnici, bili oni teoretičari ili prakti« čari, ne mogu da sede u upravi Saveza SKJ, i prema tome ne mogu da na nje« govim sednicama, iznose svoja mišle« nja. Saveznim godišnjim skupštinama moči če ponovo da sudeluju samo bi« rani delegati, a sokolski sabori, kojima učestvuju i društveni delegati, održa« vaju se u večim godišnjim razmacima. I kada se putem sokolske štampe ne bi dozvoljavalo iznositi mišlenja onih, koji hoče da učestvuju u radu i stva«
ranju sokolske organizacije, kao i onih, koji žele da sudeluju u rešavanju aktu« elnih sokolskih pitanja, Sokolstvo ne bi bilo slobodoumno, čime bi njegova demokratska načela bila povredena.
Mnoga pitanja u Sokolstvu ne obi« čavamo iznostiti na dnevno svetlo, prelazimo čutke preko njih. Objektiv« na i bratska kritika može uvek da ko« risti. Iznoseči ta pitanja u javnost, želeli bi pomoči, ukazati na pogreške, iz čega bi se moglo samo dobrome na« dati.
Ipak u poslednje vreme počelo se nešto u ovome smeru da radi. Počelo
se objektivnije promatrati na svoj rad, počelo se zagledati istini u lice, i pode H se tako napred, imačemo stalno pred sobom sokolsko ogledalo, u ko« jem čemo gledati sami sebe u pravoj, istinitoj i nepotvorenoj slici. Okružni« ca bratske župe Split i članak brata V. Bogičeviča »Kad brojevi govore ...« lepi su primeri iskrenosti u sokolskoj štampi u iznošenju svojih nedostataka.
Priznanjem svojih pogrešaka pre drugima, ukazujemo da te pogreške ne treba više ponavljati i da treba nasto« jati, da se pode boljim, ispravnijim putem. Vaspitavamo time sebe, da tre« ba raditi bolje, da treba raditi samo ono, što je na dobro i na korist So« kolstva. Tako vaspitani u čistoj sokol* skoj etici, živečemo u čistim sokol« skim idealima. Nije Sokolstvo ono, što ide krivim putem i što strovaljuje samo sebe u bezdan, odakle se više ne podiže.
Putem sokolske štampe iznosi se i pitanje nove organizacije župa i to ne samo u izveštajima Saveza, več i u obliku polemike. Čuli smo i jedne i druge. Mišlenja su podeljena. — Po* veča li se broj župa, mnogi če sokolski radenici biti pretrpani poslom. Jer u mnogim mestima, gde su danas dru« štva, bila bi i središta novih župa, ali sokolskih radenika za jedan i drugi posao teško čemo nači. Funkcioneri društava morali bi primiti mnoge žup« ke funkcije. Tako bi ramljala i jedna i druga uprava, a da isti ljudi vode i župu i društvo nezgodno je i neprak* tično. Man jim brojem župa izgleda kao da bi se stvorio veči autoritet nji« hovih uprava, a rad Saveza rasteretio bi se pošto bi župske uprave primile veču delatnost.
Zamišljeni okruzi u župama sku* pili bi manji broj društava u svoj de« lokrug, ali pitanje je, hoče li ti okruzi funkcionisati, hoče li biti u istome me« stu ljudi, koji če voditi i društvo i okrug? Hoče li ovde nastupiti ona ista malaksalost, koja je nastupala svugde, gde su uprave župa i društava držali isti ljudi u svojim rukama? Za sve ove nove sokolske jedinicc trebalo bi stvoriti kadrove novih radenika. Funk* cioner je Iako biti, ali istinski radenik teško. Za sve treba škole i uputstva, iako su pak ljudi u zrelim godinama; naročito toga treba onda, kada ti funk* cioneri nisu prethodno bili višegodiš« nji aktivni članovi bilo u tehničkom bilo u administrativnom sokolskom radu. Kao što se održavaju tečajevi za tehničke sokolske radenike, trebalo bi početi i za administrativne. Stalno tužakanje na saveznim i župskim sed* nicama o 1‘ošoj administraciji po dru« štvima potvrduju opravdanost’ gor« njeg predloga. Bez dobro vaspitanih članova uprave, nema ni ozbiljnog So* kolstva.
Samo sediti u upravi zbog počasti i paradirati titulama društvenih i dru* gih funkcionera ne koristi sokolskom radu nikako. Isto tako i osnivanje no* vih društava uz bučnu reklamu, a biti nesposoban za rad, samo nanosi štetu sokolskoj ideji.
Dok društva nemaju valjanog na* čelnika i tajnika ii starešinu, koji se barem donekle posvečuje Sokolstvu, takova društva i ne treba da se osni* vaju. Na to če morati u buduče strogo da paze uprave okruga i župa. — Ni sa sokolskim četama ne treba žuriti, jer se prvim neuspehom može u izveš* nom kraju Sokolstvo za uvek upro* pastiti.
Rad naš neka bude trezven i ozbi* ljan, jer če nas samo te osobine dove* sti cilju.
  .....  ■■■■■	■ 11 ■ mn I !■■■ ■!»■■»■■■ I. »III—ЧН. HI..! HIMMM
1 BBS "" '**-**—35S3S3BB 3B3—И-UmmStSm
Svečani brof Sokolskog Glasnika xa 1. decembra
Za 1. decembra, na državni i sokolski praznik, iziči če u velikoj nakladi 4 u znatno povečanom op-sega sa umetničkim prilogom sve~ čani broj „Sokolskog Glasnika
Poručbine za taj broj, koji izvan stalne pretplate sloji 3 Din, kao i oglase molimo uputiti upravi lista najdalje do 18. o. m•; dopise uredništvu (Ljubljana, narodni
dom).	Uredništvo	i	uprava
KALENDARIĆ SOKOLSKE OMLA* DINE ZA 1931. GODINU
izašao je iz štampe. Primerak stoji 2 Din.
Poručbe priina Jugoslovenska So« kolska Matica, Ljubljana, Narodni dom.
ROSIJA-FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Šesdesetgodišnjica br. Jos. Truhlar a
Član pretsedništva 'ČOS i zamenik prosvetara ČOS br. Josef Truhlar pro* slavio je 22. oktobra o. g. šesdeseto* godišnjicu svog rođenja. 'U češkom narodnom pokretu devedesetih godi* ga igrao je odličnu ulogu i bio je duša narodnih radenika, koji su se skupljali
oko »Omladine«, u kojjoj je objavio mnogo antiaustrijskih propagandnih clanaka. Usprkos toga, što je bio c. kr. sudaki činovnik, nije se bojao da se bori za prava svog naroda, ma da je dobro znao, da svojim radom stavlja na koeku svoju egzistenciju. Posle oslobodenja uložio je sve svoje, još uvek mladenačke snage, u službu so* kotskog narodnog prosvećivanja. Po* znat je kao odličan predavač i go* vornik.
Br. Karla Hellera udarila kap
Br. Karla Hellera, pretsednika sve* čanosnog odbora za IX. svesokolski slet u Pragu god. 1932. udarila je kap po desnoj strani tela. Kad je izjašio na svoju običajnu šetnju, pozlilo mu je i morali su ga odvesti u bolnicu. Njegove poslove u sletskom odboru preuzeo je br. František Mašek. 'Naša je iskrena želja, da br. Karel Heller što pre ozdravi i ponovo preuzmc svoju odgovornu funkeiju u čehoslo* vačkora Sokolstvu.
f Br. Jan Kučera
U Pragu umro je br. Jan Kučera, član Praškog Sokola, koji je kroz dugi niz godina marljivo saradivao u raz* nim odborima poslednjih svcsokolskih sletova. Njegov pogreb bio je 7. o. m.
Br. Emanuel Loeffler u Americi
Br. Emanuel Loeffler, koji jc od* mio prvo mesto kod natecanja za slo* vensko sokolsko prvenstvo na sveso* kolskom sletu u Beogradu, napustio je Europu i stalno se naselio u Americi, gdc je preuzeo mesto župskog pred* njaka u župi Zapadnoj u Ne\v Yorku. Svoje mesto nastupio je 1. septembra
o.	g. Br. Emanuel Loeffler po prvi put došao je u Ameriku kao član uzorne vrste ČOS prilikom II. sleta Američke Obce Sokolske god. 1929. Tom prili* kom je uzorna vrsta ČOS nastupila i u nekim češkim sokolskim društvima u .američkoj provinciji. Br. Loeffler
JOŽE KREGAR (Ježica);
Poklič za reorganizaciju župa do< lazi u glavnom od strane naše savezne uprave. Zato se i taj problem takoder prosuduje u glavnom iz vidika i pre« ma potrebama te uprave. A naše žu* pe, koje su prve pozvane da debatuju o tom delikatnom problemu, ne oseča* ju potrebu komasacije i fuzioniranja, jer iz njihovih redova ne dolazi zt*
nastupio je nekoliko puta na evrop* skim medunarodnim telovežbačkim utakmicama. Ove godine bio je sa uzornom vrstom ČOS u Luksemburgu.
Naziv svesokolskog sleta god. 1932.
Pretsedništvo ČOS odlučilo je, da bude službeni naziv svesokolskog sleta god. 1932.: »IX. svesokolski slet u Pragu 1932. u proslavu stogodišnjiee rodenja dr. Miroslava Tyrša, uz uče* stvovanje slovenskog Sokolstva«. Ka* ko se u poslednje doba u čehoslovač* kom Sokolstvu mnogo raspravlja o promeni sokolske odore, donešena je odluka, da do sleta ostaje stara odora.
Deset godina lužičko - srpskog Sokolstva
U 'nedelju, 9. o. m. prošlo je 10 godina, otkako jc u srpskoj Lužici osnovano prvo sokolsko društvo. Te* žak je bio početak Sokolstva u Lužici, ali tvrdom voljom ipak je uspelo da prodre i medu široke narodne mase. Danas je lužičko*srpsko Sokolstvo veoma dobro razvijeno i izgleda, da su prestali i oni oštri napadaji protivnika Sokolstva, koji su dugo vremena spre* čavali sistematski sokolski rad. O značaju ovog jubileja progovoričemo u naročitom članku u jednom od na* rednih brojeva. Za danas brači lužičko* skrpskim Sokolima samo r.kreno če* stitamo njihovu prvu desetogodišnji* ©u. Zdravol
Nemci i lužičko - srpsko Sokolstvo
Kako čitamo u ’ lužičko*srpskim »Sokolskim Listovima« i u »Česko*lu* žickom Vestniku« velenemcima nika* ko nije po eeifu, što su lužičko*srpski Sokoli, koji su učestvovali na sveso* kolskom sletu u Beogradu, bili sa stra* ne jugoslovenskih Sokola tako bratski i srdačno primljeni. Nemci u tome opet gledaju nekakvi iredentistički pokret za oslobodenje Lužičkih Srba. No mi na nemačke napadaje principi* jelno ne čemo da odgovaramo, jer svi dobro znaju, da su kako Lužički Srbi, tako i mi. daleko od svakog iredentiz* ma. Lužički Srbi su lojalni državljani nemačke republike i jedino što oni od Nemačke traže jest, da im Nemci ne sprečavaju njihov slobodni narodni razvitak i da im daju ono pravo, koje Lužičkim Srbima po prirodi kao kul* turnom narodu pripada. Nemačke na* padaje zbog lužičke posete dobro ra* zumemo i mi dobro znamo, da je Nemcima veoma neprijatno, da su Lu* žički Srbi, 'koji u Nemačkoj nemaju nijedne svoje narodne škole, videli, da je Jugoslavija dala svojim narod* nim manjinam sve, što su one tražile.
Značka ruskog Sokolstva
Ruski Sokolski Savez u emigraciji zaključio je, da če uvesti za svoje članstvo značke jednake čehoslovač* kim sokolskim značkama, samo što če mesto napisa »Na stražu« imati napis »Za rodinu«.
Rusko Sokolstvo u Litvi
Krajem septembra o. g. održan je pod pretsedstvom brata dr. A. A. Ku* ročkina u Rigi u Litvi sastanak Rusa, na kojem je donešen zaključak, da se u Rigi osnuje Ruski Soko. Izabran je pripremni odbor sa br. A. A. Koročki* nom, bivšim starešinom Sokolskog društva Moskva II. na čelu. Za tajnika pripremnog odbora izabran jc br. A.
I.	Balejšis*Balašov.
htev i možda nema ni simpatije za tako dalekosežnu reorganizaciju, kao što je n. pr. prelaz iz sadanjih župa u »banovinske« župe.
Izgloda, da je jedini cilj i da Ibi sav jednostrani uspeh takove reorga* nizacije bio samo aritmetičan, t. j. sa* vezna uprava imala bi manje admini* strativnog posla, jer joj n. pr. ne bi
trebalo za isti predmet napisati 35 okružnica nego samo 9, a takoder i poštarina bila bi manja. To je naime od takove reorganizacije i očekivati, a to pak smanjeno delo pojavilo bi se drugde, pre svega u župama i to upra* vo u velikoj množini. I za taj posao, koji bi po novomc mesto Saveza imale da vrše župe, moralo bi im se, sem posla, prepustiti takoder deo proraču* na, ili če pak župe morati da svojem članstvu naprte novo financijsko bre* me!
Ipak, jer se ta reorganizacija for* sira od strane Saveza sa argumentom, da če se time savezna uprava rastere* titi posla i time pridobiti više vrems* na i sredstava za idejno vodstvo, pi* tamo se pak, da li je taj argumenat utemeljen ili ne? Utemeljen je u toli* ko, jer je u našem Sokolstvu idejno vodstvo potrebno. A potrebna je ta* koder i dobra administracija. I što pre svega da vrši savezna uprava? Si* gurno je, da je prva zadača uprave, da upravlja, da administrira celo sa* vezno područje! Ono, što sad uprava hoče da forsira — idejno vodstvo — to pak imaju da u Savezu, pored upra* ve, vrše još drugi organi, pre svega prosvetni i tehnički. To dvoje, koji su, odnosno koji moraju da budu kva* lificirani za takav rad. za idejno, pro* svetno i tehničko vodstvo, ti su u pr> vom redu pozvani da vrše idejno vod* stvo, dok savezna uprava ima prvu za* daču, da uredi administraciju, da bi prosvetni i tehnički organi mogH uopšte da sa svojim zadacima dop_u do župa i društava.
Tako bi u mojim očima gornji ar* gumenat izgubio svoju veliku važnost.
U našem »Glasniku« čuli smo do sada predloge onih za male i opet d~u* gih za velike župe. Na svoj pak način zahvatio je problem brat dr. Pavla:?, prealažuči na sednici savezne uprave uvedbu »banovinskih« župa. čiji bi se ustroj u toliko izmenio, da bi medu ovima i društvima uveli još nove ad* ministrativne i tehničke jedinice, na* zvane »okružja«. Svi navadaju po ne* koliko dobrih razloga pri svojim za^ mislima, u čemu vidim dokaz, da se problem reorganizacije župa da teore* tično na više načina dobro rešiti.
A ja postavljam isvima kardinal* no pitanje: da li je zaista univerzalno nastupila stvarna potreba, da reorga* nizujemo župska područja u smislu fuzije, da dakle u celom Savezu izve* demo komasacij u župa?
Da li je u istinu razvojni stupanj naše organizacijo u celoj Jugoslaviji več dospeo na isti nivo tako, da mo* žemo celom saveznom području po dati isti oblik i isti ustroj župske or* ganizacije?
Da li je ko, pre nego što je pred* ložio bistvenu i veliku promenu, pru* žio objektivan dokaz, da su sve sada-nje župe, male i velike, neuporabive i da nisu više nigde potrebne, i da je idealna podela budučih župa samo na »banovinske« župe?
Ja mislim, da če svako na sva tri pitanja odgovoriti negativno. I s time bi bio projekt novih župa uopšte ski* nut s dnevnoga reda kao nepotreban i štetan.
Pri reorganizaciji župa ne smemo iči putem neprirodnih skokova, nego moramo svako župsko područje, kako su nam ga do sada organizovale sokol* ske sile, pustiti u miru, u miru na putu njihovog spontanog usavršenja!
Ni danas nije područje našega Sa* veza posvuda organizovano na istoj višini. Eventualne posledice novih fu* zija, naročito pak prelazom u »bano* vinske« župe, radi jedinstvenosti žup* skog poslovanja, bolje organizovani župski predeli biti če zaustavljeni na svojem putu daljnjeg razvoja, jer ih naime primitivniji predeli ne če do* seči. Župi Ljubljana n. pr. posle fuzije ukinuče okružja silno je škodilo, a čemu da mi sa sličnim eksperimenti* ma naškodimo celom saveznom pod* ručju?
Unatoč naziranja, da je svako fu* zioniranje župa nepotrebno, navadam pak k utemeljivanju brata dr. Pavlasa ovo; župska područja se u svoj svojoj dugo j istoriji od g. 1908. do danas ni* su nikada pokrivala sa teritorijem zc* maljskih ili sreskih poglavarstava, niti ikada sa teritorijem pokrajinskih vla* da, velikih županija ili srezova. A to neka nam bude dokazom, da je sokol* ski život život organizacije, koja je bila uvek nezavisna, jer njeni ciljevi i praksa bili su uvek drugačiji od cilje* va i rada državne administracije.
Ako pogledam jednu od »banovin* skih« župa, n. pr. i»Dravsku župu«, vi* dim da bi imala skoro toliko teritorija, koliko ga jc imala do 1919. g. Sloven* ska Sokolska Zveza. A več pri tako* vom stanju i broju društava SSZ imala je 1919. g. na teritoriju »Dravske žu* pe« 5 močnih župa. Pogledamo li pak sadanju statistiku 'Sokolstva, vidimo, da bi izmedu 9 župa samo »Dravska« imala jednu trečinu društava i članstva svega našega Sokolstva. Da bi take župe, ako bi ih stvorili. zais'ta trebale okružja, koja bi morala biti takoder administrativna, jasno je, a mi time ne bi išli raavojem napred, nego na* trag, mi bi imali n. pr. u Ljubljani ne* kakovu ckspozituru Saveza u obliku
banovinske župe, u samom području te banovinske župe, te bi u obliku pri* jašnjih župa funkcionisala »okružja«, dok faktično okružja uopšte ne bi ni postojala!
U okviru sadanjih granica naših župa ima još dovoljno terena za nova društva. Ako ceo taj teren u 10 godina posokolimo, to čemo bez teritorijalne reorganizacije iz sadanjih malih dobiti velike župe!
Naj manj e je umesno zago varati banovinske župe radi poteškoča, koje bi ih naime banovinske potrebe pra* vile župama. Ja sam za to, da bano* vine podupiru i to izdašno podupiru našu organizacij u, iako naš razvoj iz čisto financijskih razloga ne če za do* gledno vreme moči da pruži sredstva, da s njima po čitavoj državi poda na* rodu sokolski uzgoj. Župa Novo Me* sto neka pri predlaganju svoga prora* čuna postupa tako, da Novo Mesto predlaže Savezu proračune svojih dru* štava, koja ima u Dravsko j banovini u posebnoj skupnoj odobrenoj svoti, proračune društava, koja pak ima u Savskoj banovini, pak u posebnoj svo* ti. Tako bi pred odobrenjem tog »žup* skog proračuna« proračun takove žu* pe, koja ima neka društva u jednoj, a neka u drugoj banovini, izgledao kao da je 'to proračun od dve male župe. Koliko pak če po odobrenju proraču* na po banovini dobiti takova župa za društva iz jedne i iz druge banovine, to pak sledi iz proporcije izmedu svo* te, koju jc obim banovinama prepo* ručio Savez, i svote, koje čemo nači u odobrenju banovinskih proračuna. Ta* koder i sa podelom potpore na više, n. pr. 5 župa iste banovine, ne može biti drugačije. Konačno pak upozora* vam, da če iste dosadanje teškoče za* okupiti takoder župe, kada če ostatak svoje, od banovine im podeljene pot* pore, morati deliti medu svoja društva, koia takoder nisu sva dostavila jed* nake društvene proračune i koja ta* koder moraju biti zato pravično, a ne podjednako, obdaretjR.
Ja mislim, da moramo svi, ako smo prijatelji naših društava — jer če od eksperimentisanja trpeti samo društva — biti proti predloga velikih župa i u mesto toga postaviti ovo:
Skijaštvo i
Telesne vežbe pod otvorenim ne* bom imaju bez sumnje veči upliv na razvoj telesa i na zdravlje čoveka, ne* go vežbe u zatvorenim prostorijama, pogotovo, kad ove ne odgovaraju hi* gijenskim propisima. Zato u poslednje' vreme nastoji svaka organizacija, koja se bavi telesnim uzgojem, da svoje vežbanje prenese u samu prirodu, gde se vežbači nauživaju svežega zraka i gde su zaštičeni od preobilne praš ne.
Sokolstvo, koje u svojoj organiza* ciji ima največi broj onih, koji neguju telesnu vežbu, mora takoder da udo* voljava zahtevima današnjeg telesnog uzgoja, zato uvek ističemo, da svako društvo treba da ima svoje letnje vež* balište.
U zimsko pak doba nije moguče stalno upotrebljavati vežbalište i to iz raznih uzroka. Zato se u toj dobi po* svečujemo granama, koje se gaje i iz* vadaju u prirodi. Medu ovima je ski* janje od največeg značenja i za zdrav* lje najkorisnije, ako sc gaji na ume* ren način i bez pretrivanja.
Nekoja naša društva gaje skijanje več od nekoliko godina i med svojim članstvom imaju več lepi broj skijaša. Ovogodišnje zime, budu li vremenske prilike ugodne, neka se to uvede u svim društvima, gde je to izvedljivo.
U tu svrhu u početku nije treba niti skijaškog otseka, več je dovoljan i skijaški referent, koji če sam sabrati potreban broj pomočnika i saradnika. Gdc jc dakle skijanje moguče,^ neka društveni prednjački zborovi i župski tehnički odbori izaberu izvežbanog skijaša za referenta. U društvima i župama, gde jc skijanje več razvijeno, neka se izabere skijaški otsek, kako jc to razvidno iz pravilnika, koji do* našamo u današnjem broju našega Ji* sta, a uz koji je objavljen i sporazum imedu Saveza SKJ i Jugoslovenskog zimsko*sportskog Saveza. Skijaške rc* ferente i otseke u društvima treba pri* javiti župskom načelništvu, koje če pak svoje referente, odnosno otsekp, prijaviti saveznom načelništvu.
Prve zime ne če biti moguče izva* dati skijanje tako, kako bi to bilo po* željno* bar mnoga društva nemaju niti jednoga skijaša. U takovim krajevima neka oni, koji imaju veselje i zani* manje za tu granu, učestvuju kojem ski jaškom tečaju takoder i izvan svo* jc župe, i početak je več tu.
U društvima, gde sc skijanje več gaji, neka sc nastoji izvesti ovaj mini* malni program »za ovu zimu:
1. Neka se napravi evidenca svili skijaša (točno prema kategorijama), skijaških prednjaka i ispitanih skijaš* kih sudaca.
2. Neka se medu članstvom po* budi za skijanje zanimanje sa priklad*
1.	Dosadanje župske granice neka u principu ostanu, a neka se privede sa* mo potrebna korektura župskih gra* nica, gde če to odnosne župe nači za shodno. 2. Obligatna fuzija se otkla* nja i ostavlja u prilog dragovoljne.
3.	Neka se uvede obavezno kooperi* ranje župa iste banovine. 4. Gde su za to pogodne prilike, na pomoč župa i društava uvadaju se sokolska okružja kao tehničke i prosvetne instance, dok administracija župa ostaje prema okružnim društvima samostojna. Te predloge, koji su po sadržini takoder reorganizacija, trebalo bi ih obrazlo* žiti i potkrepiti, a što čemo pokušati u jednom narednom članku.
*
Napomen uredništva:	Čini	nam
se, da je cela debata o novoj raspodeli Saveza na župe zasnovana na krivim temelj ima, odnosno na neshvatanju referata brata dr. 'Pavlasa. Kad je od* mah na našoj konstituanti sa više strana bila naglašena potreba nove raspodele Saveza na župe, to teško delo preuzeo je na sebe brat dr. Pav* las, koji je sa svojim referatom — o kojem se sada vodi debata — podao mogučnost, da se o tom pitanju po* vede reč u celom 'Savezu i da sadanje župe o tom pitanju izlože svoje obrazloženo mišlenje i da to pismeno dostave bratu dr. Pavlasu, koji če na temelju tog materijala izgraditi ko* načni predlog za konačnu debatu i za konačni zaključak na glavnoj skupšti* ni Saveza u mesecu martu 1931.
Brat dr. Pavlas nije predlagao ba* novinske župe u konkretnom smislu, nego je s tim hteo da samo omoguči debatu, koja bi lako mogla takoder da se povede i na temelju druge osnove, da ju je brat referent postavio. Bez svake osnove pak ne bi takoder moglo ni da 'bude debate, to je sasvim jasno! Nikakovo važno pitanje, kao ni ovo, ne dolazi iz zraka. Samo u ovom po* gledu želimo čisto stvarna i obrazlo* žena mišlenja i razmatranja, i koja strogo spadaju u to područje, ali bez svakih nepotrebnih aludiranja i nami* givanja na petrefakte i na lokalni pa* triotizam, a što pred ozbiljnošču toga problema uopšte isčezava.
Sokolstvo
nim propagandnim predavanj ima i sa zajedničkim izletima.
3. Neka svako društvo za svoje 'članstvo priredi 7 do 14 dnevni skija* ški tečaj pod stručnjačkim vodstvom. Gdc bi bio moguč neprekidan tečaj, neka sc ovaj održi nekoliko nedelja i praznika uzastopce.
4. Prema koncu sezone neka se priredi društveno skijaško takmičenje ili zajedničko sa susednim društvima.
Minimalni program za župe neka bude:
1. Satav katastra svih skijaša u župi.
2. Četrnaestdnevni župski skijaški tečaj pod stručnim vodstvom. U taj tečaj neka župe prime takoder i čla* nove iz drugih župa, koje une mogu da održe tečaj.
3. Uzgojiti što više dobrih skijaš* kih sudaca.
4. Župska skijaška takrničenja za članove i naraštaj (odvojeno) na kra* ju zimske sezone.
*
Sokolska župa Kranj je več po* duzela potrebne korake da ovc zime organizuje skijaštvo na svojem terito* riju. Načelnik župskog skijaškog ot* seka br. Ravhekar sazvao je dne 2. no* vembra scdnicu društvenih skijaških otseka u Sokolskom domu na Jeseni* cama. Zastupanih je bilo sedam žup* skih društava, a prisustvovao je tako* der savezni načelnik br. Bajželj i re* ferent skijaštva saveznog T. O. brat Podgornik.
Iz izveštaja pojedinih društvenih zastupnika videlo sc, da župska dru* štva imaju 118 članova skijaša. 114 na* raštaja i decc te 6 članica. U župi je 9 ispitanih sudaca, j c dno društveno skakalište i 5 drugih, koje članstvo ima na raspolaganju.
Zaključeno je bilo, da če ova so* kolska društva, koja gaje skijaštvo, prirediti društvena skijaška takmiče* nja, a u februaru pak održati če se župska skijaška takrničenja u Straži* šču ili u Mojstrani. Skijaški tehnički otsek izdače sve potrebne upute i pro* .gram za župski tečaj i takrničenja. Budu li takoder i druge župe, koje ga* je skijaštvo, izvelc doličan program, prirediče se koncem februara takmi« čenje župa Dravske banovine, i to u Mojstrani ili u Bohinju.
Sokolska župa Kranj nastojače da priredi skijaški tečaj za članstvo, le* čaj če moči lako da posečuju do izveš* nog broja takoder i članovi sokolskih društava iz drugih župa.
Savezni tehnički odbor izdače u pogledu skijaštva u najkrače vreme upute svim župskim načelništvima.
Br. Job. Truhlaf
Da li nam je zaista treba novih župa?
■
Izgled spomenika
3.	da priređuje župske skijaške tečajeve, takmičenja i izlete.
Priredbe, koje su pristupačne ta* koder i drugim župama, moraju biti prethodno odobrene od načelništva Saveza SKJ.
Načelništvima se prepusta, srna« traju li to potrebnim, da osnuju žup* ski skijaški otsek, koji se osniva pre* ma propisima, koji važe po poslovnikn župskih načelništava za osnivanje ot* seka.
c)	U S a v e z u.
Savezni tehnički odbor bira za skijaštvo izvestitelja, koji se brine za organizaciju skijaštva u Savezu. Sma* tra li savezno načelništvo potrebnim, osniva skijaški otsek po propisima, koji važe za ostale otseke.
*
Sporazum medu Savezom SKJ i Jugoslovenskim zimsko-sportskim Savezom
Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije zaključio je sa JZS Savezom ste* deči sporazum, prema kojem sva po* jedina društva SKJ, koja imaju s'kija-ške otseke, mogu po ovima postati članovi JZS Saveza te takmičiti se u skijanju sa sportskim skijaškim klu* bovima:
1. Savez SKJ dozvoljava svojim društvima, koja imaju skijaške otseke i koja gaje skijaštvo medu narašta* jem i decom, da postanu članovi Jugo* slovenskog zimsko*sportskoga Saveza.
2. JZS Savez obvezuje se primiti u članstvo takoder i ona sokolska dru* štva, koja u skijaškom otseku imaju i manjc od dvadeset članova
3. Savez SKJ biče i/vesten o sva* kom pristupu i o svakom istupu iz JZS Saveza,
4. JZS Savez obazirače se na pri* like u društvima pri oslobadanju ili sniženju doprinosa.
5. Savez SKJ biče kao u uprav* nom, tako i u tehničkom odboru JZS Saveza primerno zastupan, za sada pak odreduje po jednoga člana u upravni i skijaški tehnički odbor.
6. Društva SKJ, odnosno njihovi članovi, ne mogu iskunjavati one duž* nosti, koje su u protivnosti sa sokol* skim načelima.
7. Skijaška takmičenja, na kojima učestvuju samo sokolski takmičari, nisu podvrgnuta odobrenju JZS Sa* veza.	!
Uputstva za vodstvo sokolsko^ katatsra i statistike
Za vodstvo sokolskog katastra i statistike važe od 1. januara 1931. god. sledeči propisi:
A.	KATASTAR.
1.	Katastralni brojevi.
Savez če u decembru svake godinc blagovremeno poslati svim župama to* liko katastralnih brojeva, da če imati za celu godinu dostatan broj u zalihi. Župe same raspolažu sa njima na na* čin, koji im najbolje konvenira, bilo da ih raspačaju po društvima ili da ih dadu društvima tek posle prijave no« vog članstva i naraštaja na prijavnom obrascu kat. broj. 2.
Svaki član i naraštajac dobije jed* nom za vazda jedan katastralni broj, koj-i mu ostaje pa bilo da istupi i opet pristupi ili da prelazi iz jednog dru* štva u drugo.
Članski katastralni broj sastoji se iz redovnog broja i godišta prvog stu* panja u Soko, n. pr. 2802/30; naraštaj* ski katastralni brojevi imaju pored brojeva označbu N, nato sledi redov* ni broj i godište, n. pr. N 523/31. Svi naraštajci i naraštajke, koji su stupili u naraštajske redove, dobiju pored broja godište 1931., « tek 1932. god. počinje i tu diferencijacija po godina-ma pristupanja.
Naraštaj prelazi posle svršene 18. godine svog života u članstvo i onda dobije članski katastralni broj.
2.	Posao društvenog statističara.
Ako je društvo novo osnovano ili obnovljeno ili do sada još nije pristu* pilo u članski, odnosno naraštajski katastar, mora društveni matičar naj* pre sakupiti podatke od društvenog članstva i naraštaja te ih uneti u »Spi* sak članstva i naraštaja« {obrazac kat. br. 1.). Ovaj spisak izradi ,se u dvoje i pošalje se na župskog statističara.
Ako je društvo več u katastru, onda se prijavljuje samo novo član* stvo i naraštaj i odjavljuje istupilo, pristupilo, brisano, umrlo i isključeno članstvo i naraštaj na »Prijavno*odjav* nom obrascu« (kat. (br. 2.) i to prijave članstva i naraštaja na jednoj i odjave na drugoj strani dotičnog obrasca. Kao dan prijave smatra se za novo članstvo i naraštaj dan, kada je do* tični od odbora primljen u društvo na pokusno doba šest meseci kao član, odnosno kada je primljen i istupa u naraštaj. Prijavno*odjavni obrazac po« šalje se župi mesečno jedamput i to tako, da ga župa ima najkasnije do
5.	dana u mesecu.
Ako naraštajac<ka) pristupa u članstvo, izvrši se njegova odjava kao
Slovo konzula ČSR brata dr. Resla
Konzul Češkoslovaške republike v Ljubljani, brat dr. Fran Resi, je dne h m‘ °dpotoval na svoje novo služ* me®to v ministrstvu zunanjih l" fv r ^,ra§o. Ob slovesu je poslal L- Ganglu pismo, ki se glasi:
p . Dragi brat! j,.. fls<r' je trenutek, ko me dolžnost j- lce 'lepe Jugoslavije, iz bele Ljub* lane, iz vaše bratske sredine nazaj v domovino.
Bil sem in ostanem vedno občudo* '^alec velikega prijateljstva jugoslo* ženskega Sokolstva do našega naroda m naše domovine in bom povsod po* udarjal, da samo bratska vdanost in Pripravljenost k službi lahko rodi tako ljubezen, katere poglobitvi kličem pre* srčni
Na z d a r !
Z bratskim pozdravom Te prosim, l'a prednje tolmačiš bratskemu član* stvu v slovo.
Dr. Resi.
Brat Gangl je na to pismo odgo* v°ril tako:
Dragi brat!
. V posebno zadoščenje mi je pre* srčno slovo, ki ga v svojem pismu jem* Jcs od mene in od vseh naših bratov
in sester. Te Tvoje iskrene poslovilne besede bom najavil našemu članstvu v prihodnji številki »Sokolskega Glas* nika«.
Ne morem pa se ubraniti tesnob* nega čuvstva, ki me navdaja ob tem slovesu, ko odhajaš od nas Ti, ki si vedno odkrito kazal svojo bratsko Iju* bežen do našega naroda in našega So* kolštva.
Uverjen sem, da nam ohraniš svo* jo naklonjenost v enaki meri tudi na novem svojem službenem mestu v zlati slovanski in sokolski 'Pragi, ker razda* lja ne more pretrgati vezi bratskih duš. Upam, da se še večkrat vidimo v tej zibelki Sokolstva, kamor vedno hrepene naša srca.	j
Želim Ti v imenu nas vseh najpo* polnejših uspehov na novem položaju v prepričanju, da Ti spomin na naše bratske odnošaje ostane vedno drag in mil. Ostani zdrav!
Gangl.
Novi konzul ČSR, brat ing. Josip S e v č i k , ki je bil doslej v službi če* škoslovaškega poslaništva v Beogradu, je že prevzel svoje nove posle v Ljub* Ijani. Dobro nam došel!
V- BOGIĆEVIĆ (Tuzla);
Narod pomaže Sokolstvo
Da bih dokumentovao tvrdnju navedenu u jednom od mojih članaka,
gde sam rekao, da narod ceni i poma* ze Sokolstvo, a da je uzrok svakom neuspehu u nama samima — navešču sumaran pregled prihoda sokol, dru* f.taY? *)aše župe od osnivanja Sokola kraljevine Jugoslavije do 31. oktobra l '.H: — Dcrventa Din 21.374’60, Mag* Bo« d1, ^'kinje 19.539, Brčko 23.532,
25.! dači
%>od 3207, Kreka 59.820, Tuzla dač Modriča 9370, Janja 156, Gra* boj?J0-357'35. Lukavac 50.893, Do* 15.51 ><r?19’20, Puračič 342, Zavidovie 2L9Wmo Ggljevik 19.336, Zvornik 45 95» A, Mešanj 4997'25, Bijeljina 60’qo4* Teslič 12.555‘10, Bos. Šamac SOŠoifi-tuT Svega »kupljeno Din hod; e?' ^h'de nisu uračunani pri* Sreh •	društava Gračanica i
niti CniCa'	nisu P°s,al> izveštaja,
Lnl.Su uračunane sume izdane za so* štvf, £ Odore. — Samo Sokolsko dru* , iiizla načmilo jc pred slet u Beo* h ‘ du preko 60 svečanih odora.
L-V • sc shvati, da je samo severni 0 župe Tuzla prilično imuean a df>i • kraicvi ^a su kao i u ostalim „ 0vir»a Bosne siromašni, onda po* „iPv.° moramo biti zadovoljni sa re*
bo(ia»°-nii,— Kakvi su tek prihodi u n°gat0j Vojvodini?!
Neka ovo nekoliko brojaka bude svakome potstrek, da jedino nesebič* nim i predanim radom možemo naro* du, koji izdašno pomaže Sokolstvo, iskazati blagodarnost.
Sokoli ili Sokolci?!
U pojedinim delovima naše države često čete čuti gde pripadnike Sokola zovu »Sokolci«. — Nije taj naziv uko* renjen samo kod naroda, nego ga sre* čete često u dnevnoj štampi, a čujemo ga u govorima na skupštinama pa eak i saveznim.
Nije mi namera, da poričem mož* da zvučnost ili lepotu toga naziva, ali smatram, da bi bilo potrebno, da se taj naziv pored daleko lepšega imena »Soko« — zauvek iskoreni.
Jcdnoobraznost u svemu, pa i u tome!
Napomena uredništva; Tako mo* ra da bude! Dakle: Soko ili Sokol, a nikako Sokolac! fPa i u pravopisu pa* zimo na pisanje ovog imena: Soko, Sokol, Sokolstvo, a ne soko, sokol ili sokolstvo! Barem mi Sokoli moramo da pazimo na svoje Sokolstvo!
IZ SAVEZA SKJ
Svim bratskim Župama!
Beograd, 31. oktobra 1930.
1. Dešava se, da pojedina društva ili, bolje reči, pojedinci u radu na osnivanju četa idu i van svoga dru* štvenog teritorija, zalazeči u rajon drugih društava, gde osnivaju čete tražeči, da se one stave pod njihovu zaštitu, iako su te čete od takvih dru* štava veoma daleko, iako se u njiho* voj bližini nalaze i druga društva.
2. Pozitivno znamo, da pojedina sokolska društva, čim osnuj u seosku sokolsku četu, izvan toga što izveste župu, izveste mimo župe i političku vlast, tražeči da se sa tim upozna ban* ska uprava.
3. Pojedina društva prave i razne prestavke o tome radu na selu na bansku upravu preko sreskog načel* nika, bez da te prestavke šalju preko župe, župu eventualno izveste naknad* no o učinjenom.
4. Zakazuju se zborovi u selu, na koje se poziva sreski poglavar, a ne poziva se niko od Strane župske
j uprave, koja se nalazi, tako reči, u istom mestu, nego se župa naknadno o tome iz vešču j e.
Povodom toga, uprava Saveza upozoruje na pravilnik o osnivanju sokolskih četa, koji se ima nadasve pošfivati- i samo sc po njemu ruko* voditi. Naročito se skreče pažnja na § 12., da upravu čete može imenovati isključivo društvo, odnosno potvrditi župa. Imenovanja, ili takova postav* ljenja po pojedincima, posve su is* ključena.
Savez najodlučnije traži od svih župa, da porade na tome, da se rad na sokolskim četama ne iskoriščuje u lične svrhe, pa bilo to i od zvaničnih lica, jer bi takva praksa bila u buduč* nosti od štetnih posledica po Sokol* stvo.
Sprovadanje organizacije je naša stvar i ona ima da proizlazi iz naše inicijative, pod našim vodstvom i na* šom upravom. Sve drugo, što je mimo toga ili čak možda protiv dosadašnje prakse i saveznih odredaba i pravil* nika, nije sokolsko i ne može imati s nama veze.
Pravilnik
za organizaciju skijaštva
a)	U društvima.
Sokolskim društvima preporuča se osnivanje skijaškog otseka, ako je medu članovima društva barem 5 ski* jaša (skijašica). Članovi skijaškog ot* seka moraju ispunjavati sve sokolske dužnosti (do 26. godinc redovito vež* bati).
Zadača jc skijaškog otseka:
1. Gajiti skijaštvo i širiti zanj za* nimanje medu članstvom i sokolskom omladinom;
2. poučavati u skijanju;
3. priredivati skijaška takmičenja, izlete i predavanja;
4. raditi na pojeftinjenju skijanja zajedničkim nabavljanjem skijaških potrepština, skrbiti se za snižene voz* ne cene, zajednička prenočišta na iz* letima, brinuti se za osiguranje protiv ozleda i t. d.;
5. brinuti se za iekarski pregled skijaša pre takmičenja te za priručnu lekarnu, koju treba za vreme vežbanja nositi uvek sa sobom;
6. paziti, da se izvršavaju svi pro* pisi i upute župskog i saveznog skijaš* kog otseka;
7. prijavljivati župskom skijaškom otseku broj svoga članstva, funkcio* nere i priredbe (takmičenja, izlete) te
statističke podatke o učestvovanju pri skijanju.
Skijaški otsek podreden je dru* št ve nom prednjačkom zboru. Bira iz* medu sebe pretsednika i njegovog za* menika, tajnika, koji vodi također za* pisnik o sednicama otseka te, prema potrebi, druge funkcionere, naročito pak kormilare. Društveni prednjački zbor (načelništvo) mora da pozove za* stupnika skijaškog otseka u prednjač* ki zbor.
Za priredbe, pristupačne također drugim društvima, potrebno je pret* hodno odobrenje župe.
Privolom župe i nadležnog dru* štva u skijaški otsek mogu se primiti također članovi kao i naraštaj iz dru* gih društava iste župe.
b)	UŽupam a.
Sav rad skijaštva u župi usredo* točen je u župskom načelništvu, koje bira izvestitelja, posreduje između Sa* veza i društava, širi i ureduje skija* štvo u župi, pazi. da se vodi u soko;* skom duhu i da se uvek ravna prema ciljevima SKJ. Svrha je u tome žup* skom načelništvu naročito:
1. da podupire osnivanje skijaških otseka po društvima;
2. da podupire rad skijaških otse* ka društava;
Spomenik zahvalnosti Francuskoj
Visoko odlikovanje Francuske Republike Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra
sastavljni i u Beograd transportovani u dva komada. Mramorni postament visok je oko 7 metara. Za levanje fi* gure utrošeno je 20 hvati drva, dva vagona koksa, 100 kg voska i dva va* gona sadre za modele i .forme iz gipsa. U samu figuru utrošeno je 5 i po tona bronze.
Danas na veoma svečan način iz* vršiče se u Beogradu otkriče spomeni* ka
zahvalnosti Francuskoj, podignutog narodnim prinesima pobudom naših studenata za vreme ra ta a Francuskoj. Ovoj svečanosti učestvuju i brojni od* lični pretstavnici iz Francuske, a naro* čita delegacija prilikom sve ane audi* jencije na Dedinju prsdače Nj. Vis. prestolonasledniku Petra najviše od* ličje Francuske Republike, Veliki krst legije časti.
Spomenik, koji je podignut na najlepšem mestu Kalemegdana, po svojoj osebujnoj i divnoj koncepciji i majstorskoj izradbi spada u red naj* lepših monumentalnih dela skulptor* ske umetnosti. Na masivnom mramor* nom posiamentu izdiže se veli:čanstve=
ni lik žene u silnom zamahu i u punoj bujnosti svoje snage, koja simbolizuje polet i veličinu francuskog duha, nes zadrživi napredak francuskog naroda. Na donjem delu post amen ta nalaze se dva reliefa: jedan prikazuje vojnu pomoč francuske našem narodu u svetskom ratu, drugi prosvetnu po* moč našo j mladini.
Spomenik je delo Ivana Meštro* vica.
Umetnički deo spomenika, figura u bronzu, liven je u Zagrebu, u livnici Umetničke akademije, čiji je rektor Meštrovič. Kameni reliefi radeni su u Splitu, a dovršeni u Beogradu. Radili su ih Meštrovičevi učenici Antun Au* gustinčie i Franjo Kršelič. Na skici spomenika i orginalnog figuri Meštro*
vič je radio nekoliko meseci. Levanje figure u bronzi vršeno je po staro*ita* lijanskom načinu takozvanim »izgub* ljenim voskom. iNa isti način liveni su Indijanci u IChicagu i Grgur Ninski u Splitu. Čitav tehnički rad oko spome* nika trajao je oko tri meseca. Levanje vršio je domači majstor Franjo Anto* lic, koji je ovu veštinu učio u Italiji, a cizeliranje i sastavljanje pojedinih komada Emil Jungman. Kod toga po* magala su još čitiri pomočnika. Ovi isti majstori radili su i Indijance i Grgura Ninskoga. Spravljanje gipsa* nih forma trajalo se mesec i po dana. Radio ih je domači majstor Bubanj. Bronzana figura spomenika visoka je nešto ispod 5 metara, a sastoji se iz 14 komada, koji su več u Zagrebu bili
Relief рпкагцје vojnu pomoč Francuske našem narodu u svetskom ratu
Ivan Meštrović
naraštajca i prijavi ga se na istom obrascu kao novog člana, no sa napo* menom: prelazi iz naraštaja 11 član= 8tVO.
U svrhu evidencije članstva i na* raštaja u društvu propisuje se članska i naraštajska kartoteka. Svaki član i naraštajac(ka) dobije jedan kartotečni list (obrazac ‘kat. 3., crvene boje), a društveni statističar .sastavi kartoteku po abecedi ili azbuci 1 to zasebno za rnuško i Ižensko članstvo i zasebno -za muški i ženski naraštaj. Sve one karto* tečne listove bivšeg članstva i narašta* ja izvadi se i sastavi takozvani pasivni katastar, a za umrlo članstvo i nara* štaj kartotečni sc listovi spreme u ar* hivu. jer kod rada samo smetaju.
N. pr. Ivan Potokar primljen jc za člana društva. Javio se 5. oktobra, primljen je u sednici 12. oktobra. Župi se prijavi na prijavnom obrascu kao početak njegovog članstva 12. oktobar. Pošto društveni statističar mora imati tačne podatke o novom bratu, pozove ga usmeno ili pismeno i ustanovi nje* govo ime, prezime, dan i godinu ro* denja, dalje, da li je več bio član |SKJ. Ako je več bio član SKJ ili JSS, treba da mu pokaže legitimaciju, gde se mo* ra nalaziti njegov katastralni broj; ako ga ima, onda se upiše stari broj, ako ga nema, tada dobije taj pristupajuči član novi broj. Za društveni katastar napiše se za njega novi katastralni list i uvrsti ga se u aktivni katastar pod slovo P.
Dragiša Popovič umro je 3. okto* bra. On se odjavi župi na odjavnom delu obrasca br. 2. za mcsec oktobar, a njegov kartotečni list uloži se u ar* hivu društva.
Milivoj Osipovič istupio je iz dru* štva 15. oktobra. Uzrok istupa je pre* meštenje u mesto, gde nema sokol* skog društva Njegov istup javi se me* scea oktobra župi sa navodom uzroka, a iz društvene kartoteke izuzme se njegov kartotečni list iz aktivnog ka* lastra te ga se metne u pasivni kata* star, t. j. u katastar bivšeg članstva. Ako bi se pak desilo, da se opet po* vrati u društvo, onda se izvadi iz pa* sivnog katastra njegov stari list i uvr* sti ga se opet u aktivni katastar.
Dragica Pavlovičeva premeštena je n. pr. u Prijedor, gde se nalazi So* kolsko društvo. Postupak glede odja* ve prama župi je isti ali u primetbu napiše se prestupa u Prijedor. Istovre* meno izvesti se dopisnicom novo dru* štvo o njezinom prestupu te se saoošti i katastralni broj do'tične članice Kar* lotečni list stavi u društveni pasivni katastar.
Milica Poljanska, članica Sokol* skog društva na Bledu udala se i nosi novo prezime Podlogarjeva. Dužnost je društvenog statističara da o toj pro* meni izvesti na obrascu br. 2. župu, a na svojoj kartoteci izvrši potrebnu korekturu imena sestre Poljanske u Podlogarjeve.
Društveni statističar upotrebljava dakle za sav njegov posao samo tri tiskanice, i to:
1. Spisak članstva i namštaja, kat. obr. br. 1., ako društvo posvema na novo pristupa u katastar ili ako je po* zvano od župe ili Saveza da mora po* novno poslati spisak.
2. Prijavnosodjavni obrazac, kat. br. 2. za svakomesečno prijavljanje i odjavljivanje članstva i naraštaja žu* pi. Treba 12 obrazaca godišnje. Nega* tivni izveštaji otpadaju.
3. Društveni katastralni list, obr. kat. 3. za onoliko članstva i naraštaja, koliko ih broji društvo. Ovih obrazaca mora društveni statističar imati uvek dostatno u zalihi. Inače ih dobije kod župe, kojoj ih šalje po narudžbi Jugo* slovenska Sokolska Matica u Ljub* Ijani.
3.	Posao župskog statističara.
a) Župski statističar je nadzorni organ društvenih statističara.
b) Župski statističar. sakuplja od društava najkasnije do petog svakog meseca prijavnosodjavne obrasce kat. 2., izvodi u župskoj kartoteci korek* ture i šalje iste formulare, snabdevene sa župskim žigom, najkasnije do lO.tog svakog meseca saveznoin statističkom uredu u Beogradu, da i 'ovaj izvede korekture. Nakon toga če sa vezna kancelarija odmah vratiti ove obrasce župi tako, da župa zna, da je korektu* ra i kod Saveza provedena.
c) Župski statističar ima vodstvo župskc kartoteke, koja se takoder sa* stoji iz aktivnog i pasivnog katastra. Za taj posao služe mu žuti kartotečni listovi, obrazac kat. 4. Aktivni kata* star obuhvata celokupno članstvo i naraštaj župe razporedeno zasebno po društvima u abecednom ili azbučnom redu. Pasivni katastar nije urcden po društvima, nego se sastoji iz svih kar* totcčnih listova onih članova i članica te naraštaja. koji su bili od društava odjavljeni kao brisani, isključeni i istupili. Za mrtve članove i naraštaj vodi se treči, mrtvi katastar posebno.
Postupak župskog statističara gle* de prijava i odjava je sledeči:
Društva javljaju svako na svom obrascu toliko i toliko novih članova i naraštaja. Župski statističar pogleda najpre u pasivni katastar nije li neko od novoprijavljenih več bio kada član odnosno naraštajac kojega župskoga društva. Ako je, onda iz pasivnog ka* tastra izvadi njegov kartotečni list te ga ulaže u aktivni katastar onoga dru*
štva, koje ga je sada prijavilo. Karto* tečni list pak mora se opremiti opas* kom. Ako pak novoprimljeni nije bio još nikad naraštajac ili član, t. j. ne nalazi se več u pasivnom katastru, on* da se mora za njega napisati nov kar* totečni list te ga uvrstiti u aktivni ka* tastar onoga društva, koje ga prijav* ljuje. Kod odjave postupak statističa* ra je sasvim jednostavan. Ako je do* tični član umro, izuzme se njegov kar* totečni list iz aktivnog te ga se umetne u pasivni katastar. Članstvo i nara* štaj, koji prelaze iz jednoga u drugo župsko društvo, prenese se samo kar* totečni list iz starog u novo društvo.
č) Katastralni brojevi. Župski sta* tističar nabavlja svake godine od Sa* veza izvestan broj katastralnih broje* va za članstvo i naraštaj sa kojima postupa u smislu tačke 1. ovih uputa.
d) Župski statističar mora svake godine osigurati od JSM u Ljubljani dostatan broj svih potrebnih tiskanica za župu i za župska društva. Jugoslo* venska Sokolska Matica če principi* jelno slati tiskanice samo župi, a župa treba da vodi brigu za svoja društva.
Ako iz župe istupi ili je brisano jedno društvo ili četa, onda župski statističar mora odjaviti Savezu celo društvo ili četu. U svojoj kartoteci izuzme iz aktivnog katastra celi dru* štveni (čete) konvolut kartoteke i ras* poredi ih po abecednom odnosno' azbučnom redu po pasivnom katastru.
e) Župski statističar treba da vodi mesečno brojno stanje svoje župe na obrascu kat. 5. kojega mora sam na* črtati. Uzorak mu je ovaj:
seca na obrascu br. 13. »Župski tromes sečni prosvetni izveštaj« za saveznog prosvetara.
Svi mali i ^veliki statistički izve* staji šalju se od društava na župe tač* no ispunjeni. Župski statističar ih mo* ra ispitati te u slučaju nepravilnosti odmah vratiti dotičnom društvu na ispravak. Mali statistični izveštaji ša* lju se od župa izravno uredniku »So* kolskog kalendara«, kod velikih izve* staja, koji se izpunjavaju u troje, pri* pada original društvu, jedna kopija se šalje župi za njezin arhiv, a treči pri* merak sakupljaju župe te ga šalju sa* veznom statističaru, kako bi ovaj mo* gao izraditi celokupnu saveznu stati* stiku.
Opšte upute statističnega otseka Saveza SKJ.
1. Sva društva i čete moraju da pošalju u smislu »Uputstva« član A, tačka druga na obrascu 1. tačan spisak svog naraštaja u dva primerka nad* ležnoj župi, a po stanju od 31. decem* bra 1930. god. Rok do 31. januara 1931. Župe rasposlače na vreme svim dru* štvima naraštajske katastralne broje* ve ^a 1931. god. i potrebne tiskanice.
2. Župski statističari neka naruče sve potrebne obrasce za sva župska društva kod Jugoslovenske Sokolske Matice u Ljubljani, Narodni dom. ko* ja če izvršiti novu nakladu svih tiska* niea, odnosno ih ima več u zalihi.
3. Od 1. februara 1931. dalje, po* stupak je kod prijavljanja i odjavlja*
Mesec	Društvo	Alekskandrovo				Bakar				itd.	Župa					
		Članstvo		Naraštaj		članstvo		Naraštaj			Članstvo		Naraštaj		Ukupno	
		m.	ž.	m.	i.	m.	ž.	m.	ž.		m.	i.	m.	ž.	m.	ž.
Stanje 31. XII. 193		52	16	12	10	65	24	21	18	itd.	2580	642	311	285	2891	927
Januar	prijava	7	5	2	3	8	3	2	2		120	50	20	20	140	70
	odjava	3	1	3	2	10	3	1	—		100	35	10	20	110	55
	stanje	56	2 j	11	11	63	24	22	20		2600	257	321	285	2921	942
Februar																
4.	Savezni statistički otsek.
Savezni statistički otsek prima od svih župa prijavno=odjavne obrasce kat. br. 2., pregleda ih, vrši kartotečni posao, vidira ih 1 vrača opet župi. Sa* vez ima isto tri katastra: aktivni, pa* sivni i mrtvi. Posao mu je isti kao kod župe.
Savezni statističar sastavlja broj* no stanje Saveza na osnovu saveznog katastra na formulam kat 7., a savez* na je kartoteka sastavljena od tiska* nica kat. br. 6. Uzorak za obrazac kat.
7.	je ovaj:
Aleksandrovo
nja naraštaja isti kao kod članstva. Upotrebljava se isti obrazac.
4.	Za 1930. god. izvršiče se »Veli* ka statistika Saveza SKJ« po stanju od 31. decembra 1930. god. Župe neka naruče od JSM potrebni broj »Velikih statističkih izveštaja«, vodeči pri tom računa, da svako društvo mora da ispuni po tri kopije gore imenovanog izveštaja. — Društva moraju statistič* ke izveštaje vratiti njihovoj župi do 31. januara 1931. god. — Svaka sokol* ska četa ispunja isto po tri primerka »Velikog izveštaja«, kako bi se mo*
M e s	s c	Članstvo			" Naraštaj			Deca			Pripadnici		
		m	ž	ukupno	m.	ž.	ulmpno	m.	ž	ukupno	m.	ž.	ukupno
Stanje 31. dec. 193.		52	16	68	12	10	22	32	30	62	106	56	162
	prijava	7	5	12	2	3	5	7	5	12	16	13	29
Januar	odjava	3	1	4	3	2	5	4	1	5	10	4	14
	stanje	56	20	76	11	11	22	35	34	69	112	65	177
Februar					itd.			,			-		
Za katastar propisanih je dakle ukupno sedam tiskanica i to za dru* štva i čete tri, za župu i Savez po dve.
B.	STATISTIKA.
1.	Statistički posao u društvu.
Vode društvenog rada, načelnik i prosvetar imaju voditi računa o radu njihovih odelenja. Načelnik razdeli svim prednjacima i prednjačicama, koji vode vrste bilo članstva, narašta* ja ili dece, svakog meseca u početku statistički formular br. 8., koji važi za jedan mesec i mora da se tačno vodi. Koncem meseca dužnost je društve* nog statističara da od načelnika i pro* svetara dobije sve podatke, kako bi mogao ispuniti mesečnu statističku tiskanicu br. 9., tako zvani »Društveni mesečni izveštaj« za župu, od kojih izveštaja ima dobiti od župe početkom svake godine čitav svesak za 12 mese* ci. U svesku ima 24 formulara i to za svaki mesec po dva, jedan perforisani, tako da se sa indigo hartijon pravi kopija; perforisani deo se otpošalje župi, original ostaje društvu. Koncem godine je onda lako satavid na osnovi mesečnih izveštaja godišnji izveštaj. Osim toga, dužnost je društvenog sta* lističara da sastavi jedamput godišnje i to koncem meseca septembra »Mali statistički izveštaj za sokolski kalen* dar«, obr. br. 10., a svake godine po stanju 31. decembra »Veliki statistički izveštaj«, obr. br. 11.
2.	Statistički posao u župi.
Na osnovu društvenih mesečnih izveštaja sastavlja po uvidu župskog načelnika i prosvetara župski statisti* čar »Tablicu za prosvetni rad«, obr. 12. za dotični mesec, a svaka tri me*
gao postiči tačan iskaz svih sokolskih četa u zemlji. Sokolske če čete vratiti njihove izveštaje župi putem njihovih matičnih društava.
5.	Primetbe za katastar članstva i naraštaja:
a) Svi dosadašnji katastralni bro* jevi bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Saveza važe i dalje.
b) Ime i prezime svakog člana i naraštaja treba da bude pisano čitko i tačno. Ako se pak fonetički izgovara drukčije nego li se piše, neka se pri* meti, kao n. pr. Jovan Philipps (Fi* lips), Franjo Cargnelutti (Karnjeluti), Ante Weissenberger (Vajsenberger) itd.
c) Podaci o svakom članu i nara* štaju moraju da budu apsolutno tačni što se tiče imena, prezimena, zvanja, rodendana, stupanja prvi put u Soko, dan prijema u društvo, koje ga po* slednje prijavlja, katastralni broj itd.
č) Na prijavno*odjavnom obrascu društveni statističar svakog meseca uneti če ukupno stanje članstva nara* štaja i dece.
d) One župe, koje dosada još uvek nisu sprovodile katastar kako je to propisano, moraju učiniti sve, da se to pitanje jedamput konačno uredi.
e) Sokolska je dužnost svih stati* stičara, da sve izveštaje tačno i blago* vremeno pošalju nadležnoj instanci. Statistika mora da bude .verna slika društvenog života u svakom pogledu. Nije sokolski, ako neka društva ulep* šavaju njihov nerad sa nerealnim po* dacima, time samo štete sebi samima, a nikako ne koriste celokupnosti.
f) Savezni statistički otsek pripra* van je, da br. župama razjasni ovu ili onu stvar, koja im ne bi bila jasna. Župski statističari neka po potrebi sazovu sastanke društvenih statističa* ra u župskom sedištu ili po okruzima te neka im tačno objasne sva uputstva za vodstvo katastra i statistike.
g) Savezni statistički otsek izvrši*
če po društvima revizije njihovog kas tastralnog i statističkog poslovanja.
Beograd, dne 1. novembra 1930.
Tajnik: Ante Brozovič.
I. zam. starešine: Engelbert Gangl. Pročelnik stat. otseka:
Mihajlo Lukič.
Sokolska poljoprivredna izložba
u Gacku
Dne 19. oktobra o. g. je Sokolsko društvo u Gacku održalo svoju I. po* ljoprivrednu izložbu. Na toj je izložbi trebalo da se pokaže, što je Sokolstvo dosad učinilo u pravcu ekonomskog podizanja našeg sela.
Očekivalo se dosta, jer je gatačko Sokolsko društvo u svoj rad na selu unelo mnogo Ijubavi i oduševljenja. Ali rezultati su prešli sva očekivanja. To nije više bila izložba, nego jedna manifestacija i vedri trijumf seoskog Sokolstva.
svim prisutnim Sokolima okolo čitave izložbe poučavajuči i tumačeči svaku stvar posebno. Njegovo je tumačenje primljeno od svih prisutnih Sokola sa mnogo pažnje i razumevanja.
Čitav dan je sokolana bila dub* kom puna. Neprestano su dolazile grupe gradana i seljaka, da vide i da se oduševljeni vrate.
Posle podne je bila podela nagra* da. Nagrađene su sve čete i mnogi po* jedinci. Prvu nagradu je dobio brat Trifko Miličevič iz Nadiniča, a drugu
Sokolska poljoprivredna izložba u Gacku
Izložilo je ukupno 46 izlagača iz svih sedam četa gataekog sreza. Izla* gani su svi poljoprivredni produkti, koji ovde uspevaju, a naročito oni, ko* ji u Gacku nisu sijani, dok nisu uve« deni posrestvom vredne mostarske So* kolske župe. Izlagana je: repa, kupus, blitva, krtola, kukuruz, grah, tikva, svako povrče, pa najposle i soja. Bilo je i radova kučne industrije, kao: gra* balja, vila, stolica, drnda itd.
Iako je izložba održana u skrom* nom obimu, iznenadenje je bilo ogrom* no, jer se svak čudio, da i u Gacku mogu uspevati plodovi, koji su izlože* ni. Ovog puta je došla do pravog iz* ražaja snaga i vrednost organizacije.
Izložbu je uredio brat linž. Mah* mut Balič, upravnik ovdašnje poljo* privredne staniee sa mnogo pažnje i ukusa. Njemu je mnogo pomagao i brat Duro Popovič, pa im obojici So* kolsko društvo u Gacku duguje veli* ku zahvalnost.
•Izložbu je otvorio u 10 sati pre podne brat Četko Dedič, sreski načel* nik i prosvetar Sokolskog društva u Gacku. Iza njega je održao poučno predavanje brat Balič, prošavši sa
brat Hamid Fazlagič iz Kule Fazla*
giča.
Neobično je bio simpatičan gest naših svesnih seljaka*Sokola, kad iz* javiše, da izložene plodove ne če vra* čati kuei, nego ih pokloniše »Prosveti« za konvikt u Mostaru.
To je izazvalo brata Dediča da cdrži jedan temperamentan govor i izrazi četama sokolsku zahvalnost na disciplini, redu, marljivosti i plemeni* tosti. Njegov je govor završen burnim poklicima Kralju i Sokolstvu.
Sa izložbe je poslan brzojavni po* zdrav banu g. Krsti Smiljaniču i izra* žena velika zahvalnost na pripomoči, koju je banovina dala Sokolskom dru* štvu u Gacku za održanje ove izložbe.
Moralni uspeh, koji je polučilo Sokolstvo ovom izložbom je ogroman. Iza dugog i napornog rada, došli su vidljivi rezultati. Iza sleta u Beogradu, ovo jc drugi, jednako važan uspeh na drugom polju. Sokolstvo je danas u gatačkom srezu toliko uhvatilo maha, da- mu se više ništa ne može isprečiti na njegovom putu progresa.
R. G.
Za majku pokojnog brata Maleja
Nastojanjem Saveza SKJ uspelo je, da su gospodin Pretsednik kraljev* ske vlade i gospodin Ministar prosvete odobrili majci pokojnog brata Maleja od dana 1. aprila 1931. stalnu doživot* nu mesečnu potporu, kojoj joj je osi* gurano skromno življenje. Gospodinu Pretsedniku vlade i gospodinu Mini* stru prosvete u ime majke smrtno na* stradalog brata neka je bratska hvala.
Po smrti brata Maleja isplatio je Savez njegovoj majci 10.000 Din, Ljub* ljanski Sokol sakupio je za nju 15.400 Din, Sokol Ljubljana I — Tabor 6090 Din, Sokolsko društvo Celje 5749 Din; ukupno 37.239 Din.
Poaav
na skupštinu Saveza nastavnika(ica) gimnastike, koja če se održati dne
8.	decembra o. g. u 8 sati ujutro u trečoj muškoj gimniziji u Beogradu.
Dnevni red:
1. Otvorenje skupštine.
2. Izveštaj uprave.
3. Izveštaj o slctu.
4. Promena pravila.
5. Pismeni predloži sekcija i po* jedinaca.
6. Biranje nove uprave.
7. Eventualije.
Pismene predloge treba poslati de* set dana pre skupštine.
Pretsednik: Ante Tadić.
Pozdravi Savezu SKJ
Varšava. Potvrdujemo ,primitak Vaše depeše, zahvaljujemo i dodaje* mo bratske sokolske pozdrave. Zdra< vol Czolem! — Za Savez brat Za« moyski.
Bajmok. Sa skupštine novo osno* vane sokolske čete u Bajmoku šaljem bratski pozdrav. Zdravo! — Staja Sta« jič, deneral.
Vel. Kopanica. Sa prvog svog so* kolskog sastanka 26. oktobra u Veli* koj Kopanici javljamo vam se sa so* kolskim pozdravom našem starešini Njegovom Visočanstvu prestolonaled* niku Petru. Zdravo! — Odbor.
Uljina. Osnivajuči Sokolsko dru* štvo Uljina, srez bclocrkvanski, po* zdravljamo Savez obečavajuči, da če* mo u našem radu biti rukovodeni naj* višim principom za kralja i otadžbinU. Zdravo! — Starešina Dušan Kerek, tajnik Bulič Veljko.
Bos. Petrovac. Sa svečanog otva* ranja Sokolske čitaonice Sokoli bos.< petrovački pozdravljaju Vas i kliču sokolski: Zdravo! — Starešina Seka* nin, tajnik Janac.
Bos. Samac. Članstvo župe Tuzla pozdravlja Savez sa velike svečanost* otvorenja prvog Sokolskog doma 11 župi Tuzla Petra Velikog Oslobodi°* ca u Bos. Samcu. Zdravo! — .Starešin® župe Petrovič, starešina druStva Bos-Samac Malič.	„
Njeguši. Prilikom osnivanja з" kolskog društva u Njegušima, mest rodenja velikog Njegoša, kličem«-Zdravo! — Starešina župe Miloše^ starešina Kotora Marčič, starešina i' tinja Bauček, pretsednik opštine O1 sevič, pretsednik zbora Petrovič.
Subotica. Osnivajuči sokolsku če* tu na Bikovu kraj Subotice pozdrav* ijamo starešinstvo Saveza obečavaju* ći, da ćemo u našem radu na krajnjem severu mile Jugoslavije biti rukovođeni svakom Sokolu najvišim principom: Sve za kralja i jedinstvenu veliku Ju* goslaviju! — Starešina Tonkovič.
Sučurac. Danas blagoslovismo naš društveni barjak, koji ćemo neokaljan čuvati i pod njim se boriti na ugled poznijim pokolenjima na strah nepri* jateljima na slavu naše nacije i Kara* dordeva Doma! Zdravo! — Sokolsko društvo.
KNJIĆE I LISTOVI
SOKOLSKI RAD ZA ČEHOSLO* VAČKOsJUGOSLOVENSKO iZBLM ŽENJE.
U časopisu »Československo*ju* goslovenska Revue«, koja je ovc go* dine počela izlaziti u Pragu, donosi u
1.	broju članak brata Vincenca Štčpa* neka, zam. staroste ČOS, »Sokolska prače pro sbliženi československosji* hoslovanske«. Sa veoma uverljivim re* čima govori brat Štepanek u tom član* ku o velikim uspesima našeg zajednič* kog rada i na koncu veli: »S tim sta* rim dubokim poznanstvom, s tim dav* nim i tradicionalnim vezama s naro* dom, sa svojim vlastitim širokim mo* gučnostima bratske uzajamnosti i sa* radnje pridružuje se Sokolstvo ljudi* ma Čehoslovačko*jugoslovenske lige za zbliženje obiju naroda i hoče da bude njen verni i trajni saradnik«.
To je prava reč, dana na pravom mestu i u pravom času.	—eg—
»OTAZKA MENŠIN MEZI ITALII A JUGOSLAVII«.
Tako nosi naslov brošura, koju je izdato i rasposlalo pretsedništvo ČOS medu svoje članstvo, da ga upozna sa prilikama naših manjina u Italiji. Stu* dija je pisana stvarno i potkrepljena sa takovim statističkim materijalom, da ga ne može nitko poreči. I taj ma* terijal govori i vapi za pravicama naše narodne manjine. Bratska ČOS učinila
nam je time veliku uslugu: otvorila je slobodni pogled na neizdržive prilike, u kojima gine naš narod pod tudim jarmom. Bratska joj hvala!	—eg—
*
SOKO NA JADRANU.
Glasnik Sokolskih župa Split, Ši* benik*Zadar i Sušak*Rijeka. Izišao je 10. broj sa sledečim sadržajem:
Živila župa Sušak * Rijeka! — Marko Triva (Šibenik): Vjernost za vjernost. — Dušan M. Bogunovič (Za* greb): Zakon svesti — zakon moranja. — Petar M. Mrklič (Split): Pravo i dužnost kritike u Sokolstvu. — Obra* zovanje učitelja gimnastike u Francu* skoj. — Okružni slet i razviče barja* ka u Kaštel*Sučurcu. — Za našu djecu i naraštaj:	Jos.	A. Kraljič (Split):
Smrt. — Josip Boko (Sinj): Kako je plakao Soko... — Vijesti iz župe Su* šak*Rijeka. — Vijesti iz župe Šibenik* Zadar. — Vijesti iz Sokolske župe Split. — Iz dnevnoga života.
•
»Prosveta«, list za zabavu, pouku i prosvečivanje. Sarajevo. Broj 11. za novembar.
»Učitelj« u školi i u narodu. Du* brovnik. Broj 10.
»Vesnik srpske сгкуе«. Organ Srpskog pravosl. svešt. udruženja. Beograd. Broj septembar*oktobar.
»Mornar«. Poučni i zabavni list za pomorski svet. Broj 11.
Jugoslovenska Sokolska Matica
Da bi se što bolje pospešio razvoj sokolske književnosti na području Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije, odlučila je Jugoslovenska Sokolska Matica da počne sa izdavanjem »So* kolske knjižnice«, od koje če još to* kom 1930. godine iziči prva tri sveska, Koja su več u tisku.
•j svezak: E. Gangl, O sokolskoj ideji;
II.	svezak: Ing. Lado Bevc, Sokol* sko prosvetno delo;
III. svezak:	Dr.	Miroslav Tyrš,
Naš zadatak, smer i cilj.
Točniji podaci toga pothvata biče obrazloženi u I. svesku.
..P? °m°gučimo nabavu »Sokolske knjižnice« najširim sokolskim krugo* vima, odredili smo svakom svesku iz* vanredno nisku cenu po 3 Din.
Na informaciju pripominjemo, da če I. i II. svezak iziči na slovenačkom,
a III. svezak na srpsko*hrvatskom je*
ziku.
Oblik je priručan, oprema ukusna.
Pozivamo bratske župe, društva i pojedincc, da se u obilnom broju pri* jave sa občinom dopisnicom. Pripo* ručljivo je radi smanjenja troškova i poštarme, da se prijavi više naručnika pod skupnim naslovom (n. pr. Sokol* sko društvo Skoplje naručuje 50 pri* meraka I. sveska, 50 primeraka II. sve* ska i 100 primeraka III. sveska »Sokol* ske knjižnice«. Novac se doznačuje odmah po primitku knjiga putem pri* ložene položnice). Naš naslov je: J. S. M., Ljubljana, Narodni dom.
Raspošiljanjem »Sokolske knjiž* nice« počinjemo 1. decembra o. g.
Zdravo!
U Ljubljani, 7. novembra 1930.
Jugoslovenska Sokolska Matica.
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA BANJA LUKA
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS. PETROVAC. Svečano otvorenje sokolske čitaonice.
5.	oktobar o. g. ostače nam svima u živoj i ugodnoj uspomeni. Ranim jutrom istog dana opazilo se po gradu nefko veselije raspoloženje, nego obič* no i odobravalo se našem mladom i agilnom Sokolskom društvu, koje je osnovano pre kratkog vremena, a evo danas otvara i svoju čitaonicu.
Oko 11 sati toga dana iskupili se pred sokolskom čitaonicom pretstav* nici vlasti, delegati sviju mesnih dru* štava i stariji odbornici i članovi So* kola. U to vreme sastali se u školškom dvorištu Sokoli vežbači, naraštaj i de* ca, 'te su pod vodstvom brata z. na* Zelnika Šariča i starešine br. Sekanine došli pred čitaonicu, gde je br. iSeka* n*«ia održao o Sokolstvu lepo i uspelo Predavanje.
Nakon toga ušli su u čitaonicu
odbornici Sokola, pretstavnici vlasti i delegati mesnih društava i tu se duže vremena ugodno zabavili, a najviše se pretresalo pitanje o potrebi gradnje Sokolskog doma.
Posle 14 dana opet nas iznenadiše Sokoli sa svojom lepom priredbom. Na 19. oktobra održaše Sokoli selo sa predavanjem o 10 godišnjici plebiscita u Koruškoj i sa lepo uvežbanim sokol* skim vežbama. Brat Sekanina održao je i ovaj put vrlo lepo i uspelo pre* davanje, a br. Sarič uvežbao je Sokole vežbače i decu za ovo kratko vreme vrlo lepo i pokazao da se i ,za kratko vreme može puno učiniti, kad se va* ljano i marljivo radi.
Ovim 'prvim sokolskim posclom, kao i otvaranjem sokolske čitaonice pokazaše naši mladi Sokoli, da če ubr* zo visoko poleteti i biti sa ostalom bračom Sokolima na diku i ponos svog prvog starešine Nj. Vis. presto* lonaslednika Petra. Zdravo!
ŽUPA BEOGRAD
SOKOLSKO DRUŠTVO ST.
PAZOVA.
Dne 25. oktobra i naše je društvo svečano proslavilo dan oslobodenja bratskog čehoslovačkog naroda. Ova svečanost priređena je u sali hotela »Petrovič«, koja je bila iskičena čeho* slovačkim i jugoslovenskim zastava* •na, 'kao i slikama Nj. Vel. Kralja i Prezidenta Masaryka, te starešine Nj.
Vis. prestolonaslednika Petra. Slike su bile veoma lepo okičene s icvečem.
Ovoj svečanosti prisustvovali su pretstavnici mesnih nacionalno,kultur* nih ustanova. Svečanost je počela sa državnora himnom, koju je otpevaio naše pevačko društvo »Gusle«, zatim je brat starešina otvorio svečanost i lepim rečima istakao značaj proslave, te pozdravio delegate društava.
Brat društveni prosvetar Miloje Aranicki održao je veoma lepo preda* vanje o bratstvu čehoslovačkog i ju* goslovenskog naroda, koje je* bilo po* pračeno sa iskrenim oduševljenjem nakon čega je otpevana čehoslovačka himna.
Prisutni delegati pridružili su se ovoj svečanosti sa nekoliko toplih re* či, nakon čega je otpevana naša him* na »Oj Slaveni«.
Posle ovoga nastavila se je narod* na veselica.
ŽUPA LJUBLJANA
POZIV NA SEJO ZBORA DRU* ŠTVENIH NAČELNIKOV.
Načelništvo Sokolske župe Ljub* ljana sklicuje sejo zbora društvenih načelnikov v nedeljo, dne 23. novem* bra 1930. ob 9. uri zjutraj v desni gor* nji dvorani Sokolskega društva So* kola I. na Taboru.
Dnevni red:
1. Poročilo br. načelnika.
2. Poročilo s. načelnice.
3. Društveni javni nastopi.
4. Določitev programa za 1. 1931.
5. Organizacija smučarstva.
6. Raznoterosti.	i
Vse društvene načelnike in načel* nice bratsko pozivamo, da se seje za* nesljivo udeleže.
Zdravo!
Župni načelnik: A. Vrhovec.
ŽUPA MARIBOR
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU.
Dne 28 .oktobra t. Ji. se se je vsa Jugoslavija radovala z bratsko Češko* slovaško 121etnice osvoboditve. Z ge* slom »Zvestoba za zvestobo« smo zve* zani v veselih in žalostnih časih z brati Čehoslovaki, zato smo tudi <njih praz* nik praznovali tudi Jugosloveni z le* pim slavjem. Tudi naše malo društvo je priredilo ta večer skromno češko* slovaško proslavo v društveni sobi, ki je bila slavnostno okrašena z našo in češkoslovaško zastavo ter slikami prezidenta Masaryka in Nj. Vel. kralja Aleksandra. Obisk je bil s strani sok. članstva prav zadovoljiv, popolnoma pa so odpovedale svojo prisotnost ob* čine, gasilna društva in Bralno dru* štvo '— iz (okoliša našega društva. S tem so omenjeni pokazali, da jim za jugoslovensko delo ni mar niti za ka* terokoli pozitivno delo. Dokler stara predšestjanuarska miselnost ne pod* leže novi samo jugoslovenski — toliko časa ne izglcda na deželi za skupno delo!
V programu gornje proslave je bilo troje predavanj (o zemljepisnem in zgodovinskem razvoju ČSR, o So* kolstvu v iČSR in spominu na sloven* ski Korotan), ki jih je članstvo pazlji* vo poslušalo.
Sledilo je nato poslovilo br. dru* štvenega prosvetarja in voditelj mo* škega naraščaja Borka Franca, ki od* haja k vojakom. Društveni starešina br. Španger mu je izrekel zahvalo v imenu uprave, a br. Tratar v imenu prednjaškega zbora in telovadcev.
S petjem naših narodnih nacionak nih pesni in himen je društvo zaklju* čilo kar naj dostojneje skromno pro* slavo.	^_ar.
ŽUPA MOSTAR
SOKOLSKO DRUŠTVO METKO-VIČ.
Dana 28. oktobra o. g. proslavilo je naše društvo u Metkoviču godiš* njicu oslobodenja Čehoslovačke Re* publike. Proslava je održana u Soko* lani u ll sati. :Uz brojno dradanstvo i škole, prisustvovali su svi pretstav* nici državnih ustanova, opštine, dru* štava i korporacija. Proslavu je otvo* rio starosta Sokola brat Josip Lujak. Iza njega je govorio brat Ivo Gabrič i u vrlo jezgrovitom govoru prikazao je istorijat borbe bratskog čehoslovač* kog naroda za slobodu. Završujuči govor pozvao je sakupljene, da tro* kratnim »Živio« pozdrave bratski če* hoslovački narod, njegovog presidenta T. G. tMasaryka i Njeg. Vel. Kralja Aleksandra, što su svi prikutni s veli* kim oduševljenjem prihvatili. Iza toga starešina brat Lujak zahvalio se je sa par reči lepom i brojnom odazivu i zaključio proslavu trokratnim »Na zdar« bratskom čehoslovačkom na* rodu.	v.	G.
ŽUPA SKOPLJE
PROSLAVA ČEHOSLOVAČKOG DANA.
Da bi dali oduška svojim bratskim osečajima prema čehoslovačkom na* rodu, skopski Sokoli proslavili su 28. oktobra tekuče godine dan oslobode* nja čehoslovačkog naroda.
Svečanost je održana u »Sokol* skom domu«, skromno, ali ukusno okičenom, naročito sa čehoslovačkiiji i jugoslovenskim zastavama. Na po* časnom mestu isticala se slika pretsed* nika čehoslovačke Republike Masa*
Г
ПРВА СРПСКА ПАРНА ПИВАРА
A*; '■'	,, >. -T • J; v ., ж•	r.	*	’?4'
- ;■ . v-5 j«
ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ A. д. у београду
производи своја чувена пива бело „Експорт" и црно „Св, Ђорђе“ која се продају у бурадима и флашама
Телефони пиваре 355 и 3410	• Телефон Стоваришта у Београну 582
ryka, a pored ovc slike Nj. Vel. kralja Aleksandra I. i Nj. Vis. Prcstolona* slednika Petra. Dvorana je bila dup* kom puna, a tako isto i prostrana ga* lerija. Od zvaničnih pretstavnika bili su prisutni: gospodin Živojin Lazič, ban Vardarske banovine; gospodin dcncral Vojislav Katanič, kao zastup* nik Komandanta III. Armijske oblasti; gospodin kmet Trojan Živkovič, kao pretstavnik skopske opštine; gospodin Vladimir Znojemski, čehoslovački konzul sa svojim sekretarom, gospo* dom i kčerkom.
Tačno u 20.30 zamenik župskog starešine brat Dragutin Vuličevič otvo* rio je zajedničku svečanu sednicu župske i društvene uprave, sa lepim i jezgrovitim govorom, zatim je pro* čitao sledeču depešu, koja je upučena Čehoslovenskoj Obci Sokolskoj. Prag: »Iz zenice jugoslovenske, grada Skop* lja, Sokoli Južne Srbije čestitaju brači i sestrama Čehoslovacima dan oslobo* denja, kličuči: Na zdar! Zamenik sta* rešine Vuličevič.«
Svečana sednica završena je sa pozdravom bratskim narodima i nji* hovim vodama čehoslovačkom i jugo* slovenskom himnom, koje je odsvirao orkester skopske učiteljske škole, pod vodstvom člana župske uprave brata Alojza Sokolovskog.
Zatim je prosvetar Sokolskog dru* štva Skoplje, profesor br. Milan Jova*
novic, održao predavanje o bratstvu jugoslovenskog- i čehoslovačkog naro* da. U svojo j besedi izneo je razne lepe istorijske činjenice, kojima sc dokazuje bratstvo i ljubav izmedu na* šili d vaju naroda.
Koncertni deo bio je izveden na opštc zadovoljstvo. Divne narodne pesme, koje je izvodio mešoviti hor skopskog pevačkog društva »Vardar«, pod vodstvom horovode g. Josifa Brnobiča, oduševilc su publiku. Solo pevane slovenske pesme od Strane go* spode Vuličevič Line, supruge zame* nika župskog starešine, koju je pra* tila na klaviru gospoda Gamlijel, pozdravljene su burnim aplauzima. Isto tako oduševljcno je pozdravljena go* spoda Elfrida Gamlijel, koja je izvo* dila sem toga Vals od Dvoržaka sa virtuoznem savršenošču. Veliku radost nam je izazvala sa svojom češkom de* klamacijom mlada Čehinja Božena, kei gospodina konzula Znojemskog. Razne sokolske vežbe, koje su izvoli naraštajci i naraštajke Sokolskog dru* štva Skoplje, kao i učenici i učenice Učiteljske škole, ostavile su na pu* bliku najlepši utisak.
Posle konccrtnog dela, koji je uspeo u punom smislu, nastalo je so* kolsko veselje i igranka, uz prijetne zvukovc orkestra Učiteljske škole. —
B.
ŽUPA SUŠAK-RIJEKA
IZVEŠTAJ O 10 GODIŠNJICI KO* RUŠKOG PLEBISCITA.
Prema raspisu br. Saveza naša jc župa svojom okružnicom br. 37 po* zvala župska društva, da prigodom lOgodišnjicc koruškog plebiscita pri* rede doličnu manifestacije za našu braću, koruške Slovence, koji zlom sudbinom ostadoše pod tudinom. Okružnici priložili smo prigodan sa* stavak u obliku govora pred vrstom pozivajuei br. društva da barem taj govor održc, ako nc budu mogla pri* rediti veče priredbe,
Župskom su se pozivu odazvala večina društava, koja su tom prigo* dom priredila ili akademiju ili preda* vanje ili barem kratki govor pred vr* stom.
Do danas primismo o tom ove kratke izveštaje: Bakar: održana 11.
o.	m. akademija s predavanjem, pri* godnim pevanjem, deklamovanjem prigodnih pesama i živom alegoričkom slikom, 'Predavanje održao društveni prosvetar br. Bučan. Baška: održana
12.	o. m. matineja s predavanjem i pri* godnom deklamacijom. Predavao dru* štveni starešina br. Katarinič. Crikve* niča: održana 11. o. m. svečana akade* mija s predavanjem, vežbom narašta* ja, deklamovanjem prigodnih pesama i solo pevanjem. Predavanje održao društveni načelnik br. Jazbec. Gospić: održan 10. o. m. govor pred vrstom. Govorio društveni prosvetar br. Ru* beša. Novi Vinodolski: održano 12. o. m. javno predavanje. Predavao zame* nik društvenog prosvetara br. Harapin. Otočac: održana 12. o. m. matineja s predavanjem. Predavao br. Vidmarič. Rab: održano 10. o. m. predavanje. Predavao društveni prosvetar 'br. Zuk* lić. Senj: održano 12. o. m. javno pre* davanje, za članstvo i gradanstvo. Pre* davao društveni starešina br. Rivose* chi. SušaksRijeka: održan 10 ili. o. m. govor pred vrstom pojedinih katego* rija. Govorio društveni prosvetar br. Mihajlovič. Trsat: održano 13., 14. i 15. o. m. predavanje pred pojedinim kategorijama. Predavao zamenik dru* štvenog prosvetara br. Verša. Zamet* Kantrida: održano 11. o. m. predava* nje. Predavao društveni prosvetar br. Pilepič.	Župski	prosvetar.
POZIV
na sednicu župskog prosvetnog zbora, koja če se održati u nedelju, dne 7. de* cembra o g. u 10 i pol sati u župskim prostorijama (Sokolski dom, I. kat desno) u Sušaku s ovim dnevnim re* dom:
1. Pozdrav i izveštaj župskog pro* svetara.
2. Izveštaj društvenih prosvetara o stanju u društvima.
3. Organizovanje prosvetnog rada u župi.
4. Slučajnosti
Pozivamo braču društvene pro* svetare, odnosno njihove zamenike, da ovoj sednici bezuvetoo svi prisu* stvuju.
Upozoravamo naročito na tačku 2. dnevnoga reda, po kojoj treba da br. društveni prosvetari podnesu iserpan i tačan izveštaj o stanju u njihovom društvu. Taj izveštaj neka sastavc prema posebnom upitnom arku (pita* njima) što če ih društva dobiti i neka ga do 25. o. m. dostave župskom pro* svetnom odboru.
Zdravo!
Starešina:	Prosvetar:
Ivo Polič. v. r.	Ivan	Ivančič v. r.
•
ŽUPSKI /PREDNJAČKI TEČAJ.
Po zaključku sednice zbora dru* štvenih načelnika od 12. oktobra o. g., a po odobrenju župske uprave, održa* če se u mesecu decembru u Sušaku 15dnevni župski prednjački tečaj, u kojem če se polaznicima podati te* meljno idejno i tehničko potrebito znanje, kojim če se moči usposobiti za društvene prednjake. Načelstvo žu* pe svojom okružnicom br. 9 pozvalo je župska društva, da do 20. novem* bra prijave učesnike tečaja Polaznici treba da su dobri vežbači, ma i počet* nici, !i da u vremenu pre početka te* čaja s pažnjom pročitaju knjigu br. dra. J. Bedekoviča »Neiscrpiva gra* da za pripravu sokolskih prednjaka«. *
ŽUPSKI ZBOR.
Po zaključku sednice župske upra* ve, a na predlog župskog P. O., sastaec sc u mesecu decembru u Sušaku na sednicu župski prosvetni zbor i to uoči početka trodnevne župske pro* svetne škole i župskog prednjačkog tečaja, dne 7. decembra u 10 i pol sati. Župski prosvetni zbor sačiujavaju čla* novi župskog P. O. i svi društveni pro* svetari, odnosno njihovi zamenici, a zadača mu je: da svojim, večanjem i zaključcima pripomognu župski P. O. u njegovom prosvetnom delovanju. Očekuje se, da če na tu sednicu pri* doči delegati svih župskih društava, jer če se na njoj utvrditi sporazumno smernice i opseg budučeg prosvetnog rada u našoj župi.
•
. ŽUPSKA PROSVETNA ŠKOLA.
Na predlog župskog P. O., a po zaključku župske uprave, održače se u našoj župi u decembru trodnevna župska prosvetna škola i to uoči žup» skog prednjačkog tečaja, a neposredno iza sednice župskog prosvetnog zbora. Škola če započeti dne 8. decembra, a trajače do uključivo dne 10. decem* bra. Program škole biče u glavnome onaj isti, što ga je bio utvrdio godine 1929. bivši savezni P. O. — U tu školu treba da svako društvo na području župe Sušak * Rijeka pošalje barem po jednoga polaznika. po mogučnosti mladega prednjaka, Prednjačkog pri* pravnika ili člana društvenog P. O. Buduči da se ta škola drži neposredno pred obdržavanjem župskog prednjači kog tečaja, poželjno bi bilo, da svi po* laznici toga tečaja stignu u Sušak još u toku nedelje, dne 7. decembra, i da prisustvuju svim časovima župske pro* svetne škole.	Ž.	p.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAKAR.
Dne 11. oktobra priredilo je ovd. Sokolsko društvo tihu, ali svečanu komemoraciju koruškog plebiscita sa obilnim programom. Tom prigodom je društveni prosvetar potsetio na važ* nost ovog tužnog momenta iz naše najnovije istorije, setivši se ujedno plemenitih Sokola*junaka, koji dado* še svoj život za oslobodenje Koruške. lza toga sledile su deklamacije, u ko* jima je izražena !bol radi gubitka Ko* ruške. Komemoracija je završena pe* vanjem i živom slikom, 'kojom je pri« kazan položaj i stanje današnjeg ko« ruškog Slovenca i bol Jugoslavije.
Dne 18. oktobra održalo je ovd. Sokolsko društvo svoje I. selo u ovoj sezoni, te pozdravljajući i otvarajuči selo, društveni prosvetar izrekao je nekoliko reči o koristi ovih poscla. lza toga se razvila animirana zabava.
Iako poset nije odgovarao očeki* vanju, ipak je materijalan i moralan uspeh velik.
ŽUPA TUZLA
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Zaključkom sednicc tehničkog od« bora župe, držane prošlog meseca u Doboju, održače se u Kreki III. župski prednjački tečaj od 7.—20. decembra o. g. Uporedno sa tečajem za člano« ve i članice održače se i tečaj za na« čelnike seoskih sokolskih četa.
*
PROSLAVE GODIŠNJICE OSLO« BODENJA ČEHOSLOVAČKE.
Gotovo sva bratska društva ove župe proslavila su godišnjicu oslobo* denja brače Čehoslovaka na najsveča« niji način. Bijeljina. — U hotelu Drina održana veoma uspela akademija, ko« ju je otvorio starešina društva brat dr. Aco Bogdanovič, davši reč bratu dr. Vojislavu Kecmanoviču, koji je održao razradeno i iserpivo predava« nje o istoriji, preporodu i oslobodenju bratskog češkog naroda. Posle dekla« macije »čehoslovačkoj« od dr. Ilije Despota, akademija je završena uz oduševljeno klicanje Čehoslovačkoj i pretsedniku bratu Tomi Masaryku. Tuzla. — Zajedno za češkoslovačkoj besedom priredilo je društvo uspelu akademiju na kojoj je govorio o kul* turnim vezama Čeha i Južnih Slovcna brat Nikifor Todič, tar. društva. Mo« driča. — Održana uspela akademija, na kojoj je održao predavanje brat Omer Mehič, društ. prosvetar, o ulo* zi Sokolstva u stvaranju čehoslovačke
republike. Lukavac. — Održano selo sa igrankom, na kojem je brat inž. Jankovič održao uspelo predavanje »Češka revolucija i sloga Sokolstva«. Teslič. — Uz prisustvo velikog broja članstva i brače Čehoslovaka održana je u društvenim prostorijama svečana akademija, na kojoj je održao preda« vanje o borbi brače Čehoslovaka za svoju slobodu brat Petar Bogunovič, društveni prosvetar, nakon čega je prisutno članstvo burno aklamiralo i pozdravilo braču Čehoslovake. Doboj. — Zajedno sa Čehoslovačkom bese* dom održana svečana akademija na kojoj su održali predavanje o značaju dana brada Dragutin Kovač i Franti* šek Hlavinka. Bos. Brod. — Održana svečana akademija sa predavanjem brata prosvetara Dorda Popoviča o čehoslovačkom Sokolstvu i njegovoj ulozi u oslobodenju čehosl. naroda. Posle otsvirane čehoslovačke i naše himne prisutni su oduševljeno pozdra«
vili braču Čehoslovake i pretsednika brata Tomu Masaryka. Gradačac. — Na akademiji održanoj u sokolskoj čitaonici govorio je o borbi češkog na* roda za slobodu brat Marko Popovič, starešina društva.
*
»PRIRUČNIK ZA ŽUPSKE PRED* NJAČKE ISPITE«.
Uprava župe objavila je u dva maha putem »Sokolskog Glasnika«, da nema više na zalihi »Priručnika«. Da ne bi morala odgovarati mnogobroj* nim društvima, koja traže tu knjigu i uvidevši stvarnu potrebu knjige, od* lučila je na predlog T. O. župe da štampa drugo izdanje. Tehnički deo popraviče brada inž. Miloš Kvapil, na* čelnik župe i inž. Vjekoslav Kovače« vid, zam. načelnika. Ideološki deo preudeside br. V. Bogičevič. Uprava župe objaviče kad knjiga izade iz štampe.
ŽUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽ.
U lepom i romantičnom delu Mo* slavine, u iKrižu, osnovano je 10. au* gusta Sokolsko društvo, koje de pored Kutine, Ludine i Ivanič grada, biti snažna sokolska jedinica u Moslavini.
Na konstituirajučoj skupštini iza* bran je odbor, koji je več i imenovan po Sokolskoj župi u Zagrebu. Za sta* rešinu istaknut je br. ing. Nikola Ilič, potstarešinu br. Josip Benedik, tajnika br. Ivan Medič, blagajnika br. Andro Car, prosvetara br. August Petrovič, načelnika br. Stjepan Matasič, zame* nici su načelnika brada Franjo Hartl i Franjo Erdelji. Odbornici su brada: Ljudevit Bregovec, Josip Rožič, dr. Eugen Sattler, Vladimir Herman; za* menici brada: Franjo Rožič, Antun Cedermas, Stjepan Pacadi, Albert Pantlik, Ivan Pantlik; revizori brada: Ivan Juhas, Zvonko Vrus, Ivan Per* ko; zamenici brada: Luka Horvat, Pe« tar Grba, Luka Sokolovič i Franjo Malinovid.
Društvo od ustanovljenja broji 62 podupirajuda člana, 3 članice, 18 vežbača i 20 dece, dakle preko 100 pri* padnika, a po raspoloženju i intere* so vanju za Sokolstvo, izgleda da de se broj povečati. Društvo imade sprave (preču, ruče i 'karike) još od bivšeg Hrv. Sokola križkog, osnovanog 1912. godine. Upravni odbor društva se na* godio sa Zemljišnom zajednicom glede ustupa prostorija »Seoskog do* ma« za vežbanje i tako u glavnom
nema nikakve zapreke za rad, što mo* že doneti lepih uspeha. Sa vežbanjem se otpočelo 14. septembra, a obzirom na činjenicu da je predašnji Sokol u Križu bio jedno od najboljih društava u Moslavini, ima nade da če započeti rad Sokolskog društva cvasti i razvi« jati se, jer u članstvu vlada velika vo* lja i energija. Zdravo!	Zl.	N.
'*
SOKOLSKO DRUŠTVO KUTINA.
Nakon ovogodišnje akademije (18. juna) Sokolsko društvo Kutina priredilo je 28. septembra javnu vež* bu. Usled velike kiše otpali su neki clelovi programa, ali u glavnom ipak je izveden javni nastup na vežbalištu u dvorištu g. Auša,
Unatoč nevremena Kutina je iz* gledala svečano, jer su brojni kude* vlasnici izvesili državne zastave, a do* lazak gostiju popračen je pucanjem mužara. Na javnu vežbu došla su So* kolska društva Lipovljani, Ludina i Pakrac. U 4 sata krenula je sokolska povorka uz zvukove pakračke fanfare do vežbališta i tu je otpočela javna vežba pred dvestotine gradana i se* ljaka. Program javne Vežbe imao je 10 tačaka, a prvu tačku izvela su mu* ška deca iz Lipovljana (16) sa skupin* skim vežbama. U ostalim tačkama nastupila su muška (8) i ženska (9) deca iz Kutine sa sletskim prostim vežbama. Zatim članice (9) iz 'Kutine sa sletskim prostim vežbama i ritmič*
kom vežbom sa maramicama, a člano* vi sa sletskim prostim vežbama. Dalje su muška deca iz Kutine nastupila sa skupinskim vežbama. Ostali deo pro* grama izveli su članovi iz Lipovljana, Pakrac^ i Ludine. Sve vežbe izvedene su dobro, a naročito vrlo dobro su uspele sletske vežbe članica iz Kutine i s'ku* pinske vežbe muške dece iz Kutine i Lipovljana, te nastup kutinčana na ruči. Publika je burno aklamirala izva* danje pojedinih tačaka programa. Na koncu javne vežbe, progovorio je pro* svetar kutinskog Sokola o značenju Sokola kraljevine Jugoslavije.
Naveče, u 8 sati priredena je u Sokolani akademija sa sokolskim i zabavnim programom. Poset akade* mije bio je vrlo dobar. Prvu tačku akademije otvorila su muška deca sa prostim vežbama, a zatim su ženska deca izvela vežbe lukovima. Dalje su članice nastupile sa ritmičkom vež* bom, a članovi su izveli »petku«. Vež* be na akademiji izvedene su vrlo skladno na zadovoljstvo publike, koja je opet srdačno pozdravila nastupe brače i sestara, te dece. Posle razvila se animirana sokolska zabava.
Premda je u organizaciji javne vežbe bilo zbrke (kišovito vreme, malen odziv susednih društava, nedo* lazak delegata župe i župskog načel* ništva, kasni dolazak fanfare i t. d.) može se reči, da je moralan uspeh vrlo dobar i da je Kutina imala 28. septembra pravi sokolski dan. Za teh* nički uspeh javne vežbe i akademije uložili su mnogo truda sva brača i se* stre vežbači na čelu sa agilnim načel* nikom bratom A. Laličem i načelni* com sestrom Dušankom Weiner.
Inače se rad Sokola u Kutini raz*
vija povoljno. Članstvo je idejno, teh*
nički i disciplinom prožeto u pravom
sokolskom duhu. Potrebno je još or*
ganizacijskog rada i malo više agilno*
sti, a to se može, jer Kutina ima do*
sta prokušanih sokolskih radnika.
Zdravo!	Zl.	N.
•
SOKOLSKO DRUŠTVO PISARO* ROVINA.
Dne 19. oktobra priredilo je u Donjoj Kupčini Sokolsko društvo Pi* sarovina svoju šestu javnu vežbu, ko* ja je u svakom pogledu veoma dobro uspehi.
U 2 sata popodne stigli su Sokoli iz Pisarovine, Lasinje i Kupinca na vežbaliste u Donjoj Kupčini, gde je bilo več prisutno do 1000 osoba, koje je načelnik Sokola iz Pisarovine brat Šime Jagodič pozdravio te im održao govor o značenju Sokolstva, što su
prisutni pažljivo saslušali i odobravali.
Nakon pozdravnog govora muška i ženska deca zapevala su držalvnu himnu, a zatim je održana javna vežba.
Najpre su nastupila muška deca, zatim ženska deca iz Donje Kupčine, Sokolsko društvo Pisarovina, potom Sokoli sa seijačkim vežbama iz Pisa* rovine, Donje Kupčine, Kupinca i La* sinje, članice iz Pisarovine, članovi iz Kupinca sa skupinama, te napokon članovi iz Pisarovine na ručama.
Nakon vežbe »astavilo se je sa animiranom zabavom do kasno u noči.
Dana 2. novembra održana je sed* ma javna vežba u Šišincu 35 kilome* tara daleko od Pisarovine. U dva sata su stigli Sokoli iz 'Pisarovine i Pokup* skog, gde je prisutne do 500 osoba po* zdravio načelnik Sokolskog društva u Pisarovini brat Šime Jagodič te im držao govor o značenju Sokolstva u današnje doba, što su prisutni pažlji* vo i odobravanjem saslušali.
Potom je održana javna vežba sa sledečim rasporedom:
Najpre su nastupila muška i žen* ska deca iz Šišinca, Brkiševine sa pro* stim vežbama, potom članovi iz Pisa* rovine i Pokupskog, zatim članice iz Pisarovine, te članovi iz Pisarovine sa vežbama na preči. 'Vežbe su dobro i skladno odvežbane. Unišlo je preko 800 Din za pokriče 'troškova podvoza.
Buduči ima več od pre upisanih 20 članova bez pomladka muškog i ženskog, a prigodom ove javne vežbe upisalo se dalnjih 18 mladih vežbača, to če se u najskorije vreme i ovde osnovati sokolska četa.
Sokolsko društvo, mesni odbo-Jadranske straže i mesni odbor Črve* nog krsta pristupili su ozbiljno oko pripreme za gradnju jedničkog doma u Pisarovini. U tu svrhu je kupljen dobar kino*aparat putem kojeg če se od čiste dobiti sakupiti lepu svotu. Sa* kupljena je več i veča svota, a još če se sakupljati putem dobrovoljnih pri* loga, pak uz pripomoč sokolske župe i malog zajma, ima nade da če se ta lepa zamisao i oživotvoriti, buduči u spomenutim društvima ima poznalih agilnih nacionalnih radnika.
Taj če dom imati veliku dvoranu 20/10/6 m, koja če služiti kao vežbao* na te ujedno za održanje raznih za* bava i kino*predstava.
Prigodom imendana načelnika So* kola brata Šime Jagodiča, sakupljcna je u tu svrhu svota od 803 Din.
Tako lepoj i korisnoj zamisli že* limo, da u tom svom nacionalnom ta* du spomenuta društva potpunoma uspe.
МАШНЕ
Познато je — да свима конкурише
»солидност«
Теразије 5. пасаж.
ZAJTRKOVALNICA
ŠČURK & VRTAČIĆ
Ljubljana. Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
UlillULMJUl
Alck.adrova cesta — VrtaiaS
»e priporočil vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in Šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2811 Bralskim društvom 10*4 popusta Postrežba točna in solidna. Cene bre»konkurenčne.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naelov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon ste v. 26-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag
Izvršujem vse vrsie sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam veem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera iztielujem po najnovejšeip kroju v lastni delavnici.
PETER ŽITNIK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
instalacij« strelovodov	o	"g
nafiegs sMcmnin kritje _2c leanooemeotmh streh. O «U n
UUBLJANABHI
AMBROŽEV TROST. 9
Tko oglašuje, taj napreduje!
Posoiilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. # r. x. * o. p. f Telefon štev. 108
;==з===== Narodni dom	S
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5%, proti odpovedi na 3 mesece po 7°/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9°o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000-—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000—.
Да су писаће машине »УНДЕРВУД« »UNDERWOOD« најбоље на свету признаје чак и конкуренција Тражите понуде и проспекте од генералног заступника
Краљ. Дворског
лиферанта
Маричића и Јанковића
ТЕЛЕФОН 6-34
БЕОГРАД
КНЕЗ МИХАЈЛОВА 26
Брзојави: УНДЕРВУД
Велико стовариште материјала за умножавање, прибора за писаће машине и свих канцеларијских потреба
Генерално заступство:
Машина за рачунање „Марчант" „Marchant44 (за ручни погон)
„	„	„	„Барет“	„Barrett44	(за електрични погон)
и јединих савремених апарата за умножавање „Андрус Ротари Дупликатор“ — „Andrews Rotary Dupllcator4*
Tvornica gimnaatičkih I = eportslub sprava =
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Broeurejn knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste /Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč.,
sred.šole/Risanke,dnevniki,beležnice/
Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
		
		30
	R	
		
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme žitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vežbališta, kupališta i bašče Iju-ljanke, sprave za decu itd. izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. • llutrovui cinik beiplatno-
S
o
REGISTKOVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). - Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. _ Uredbe Redakcijski odsek. - Za upravu I oglase odgovara Mica Koščeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svl u Ljubljani.