• ' i\\;-3 v Q v LiU8L)p« '4, >111934
SOKOLSKI
G L A S I lO Si V E IASOKOU KRiL J EVINE J L G C S liv V I J E
sam
И ESEĆI^I III L GG SOKOLSKO SELO
Ljubljana,
23 MARTA 1934
Izlazi svahog petka • Godišnja pretplaia 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko! tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske šiedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 13
60 - godišnjica
brala dr. Viklora Murnika
Jedan jubilej sokolskog rada 1 uspeha
Budi dobar, pokušaj da budeš bol ji!
Dr. Murnik.
Dne 25 o. m. protiče 60 I. 'na od kada se rodio, u
Mu?nl-ni’ brat dr' Vikt0r
D osobi jubilarca sud-•na nas je podarila u pra-^reme jednim velikim Okolonn. Sokolska istorija. v?/| de pravedno oceniti eiike i zaslužne Ijude, mo-I ce Priznati i br. dra Vik-v r.a Burnika pravim osni-1Cem slovenačkog i jugo-venskog Sokolstva. On je . vi koji je navestio i po-m ° da širi pravu sokolsko isao ,na Slovenskom Jugu,
Je onaj, koji je udario ft.anitni temelj, na kome se •ze i razvija jugoslovensko ^kolstvo.
, lako se je prvo sokol-• 0 društvo na Slovenskom ufiu ustanovilo, pod ime-°rn »Sokol«, več god. 1863,
Pak ono njje moglo da poraze u svojih prvih 30 go-uina pravih, znatnijih uspe-
(L U	>**»■!',	1 f	...4	ivk	л	л	m	I	t
>J Južni
radu u vežbaonici. r .	- Sokol« i kasnije
ljubljanski Sokol« još ni-imao po svojem tada-Ujem delovanju kakvog uz-Hojnog načrta u smislu Tir-sevog nauka. Društvo je doduše nastojalo da bi po-*tiglo znatnijih uspeha oso-jhto da bi oživelo telovež-°u. ali njegovi vode nisu Poznavali vrednosti i važnosti telovežbe za narod, i a,su mogli da joj dadu *akyu čvršču, trajniju i oblju podlogu. U
PirevIadavalo
tadanje doba
<leni‘“"avtu,u. Ј^. m>šljenje, da bu-
ћ ’?e .1 odusevljavanje naroda znači
sV(-vitu ll*°fiu Sokolstva. Različite
taliCanosti 1 društvene priredbe mo-
sv^- su 'da za izvesno vreme ,voju ■
izgube
do-i.^u i svoj značaj jcr nisu bile ral° P°duprte pravim sokolskim onim radom, koji bi narodnoj feii l ’mao da poda pravi i čvrsti kopala kcdska društva još nisu poznale h,Prave sok(dske misli i radi toga un no njihovo delovanje po svojo j ntarnjoj vrednosti dosta bledo i Па ° о. i Baš dr. Murnik dao je tim S(Jf"n prvim društvima sokolsku ideju, kol" t uzgojnu metodu i ocrtao So-stvu na jugu ra vi put. nji. P god. 1893, kada je br. dr. Mur-l9-ii	u. Ljubljanski Sokol, kao
dok	visokošolac,	počinje	novo
t a-	kretanje.	Centralno	lice
Hia	istorijskog krctanja i bude-
nik 11.Je dana?nii jubilarae br. Mur-Ševk:„ako ,ta . -,(>š nije poznavao. Tir-
^eVrfVrt	1	1	J	Fu^iiavau. 111-
na.u^il»	mu	je	bilo	potpuno
^orai’ v • iZav lISaVršavanje telesnih, Гц , i duševnih snaga naroda motela Tdc P°6Iavita osnova smotrcna fetin 1?	ie	s^°2a	u	društvo	uvco
Sled vezbu- Pri čemu naročito Vco na SV(-'stranost. a ujedno je za-Pravu disciplinu, kojc pre nije bi-ve'žh ako ic br- Murnik bio izvrstan več 1 ’ društvo ga je bilo imenovalo god-^deče godine za prednjaka, a 3
na-
^lnit-6 zat'm za načelnika. Kao že*o. .Poeeo je marljivo da uči najprc Šcva* ,ЈС2’к, a zatim da proučava Tir-a^nu U k°ia i° tuhko duboko pro-Ve^k kao još niko pre njega. Kao još цЈј ”ajviših kvaliteta, on jc, iako
Pio
ic, uživao velik ugled- ne sa-
der . c‘‘u svojim vežbačima, več tako-lirn n-- starijc braee. Svojim svet-tadan; ,IT1er0Tn i uspesima savladao jc r!' »n^.tako *ak položaj. kao .,a Murnik učestvovao jc g. 1895 bkfm,vastuP|lik Ljubljanskog Sokola d Pra,,Cnj!ma na svesokolskom slctu Rr nii,,U’ ka,no jc pošao nepriprava.n, •*a sprn Poznavao ni Popisanih vežaba JPak javarna>. a niti prostih vežaba, pa c su J?,OSti«ao krasniB uspeha. Ko-^Ostj 1 ,’'c njegove vežbačke sposob-9Jio «7.^ j° ’ činjcnica, da jc na-Pred Ste Ycžbe za takmičenja u 110-118 snri Sain'rr? takmičenjem, a vežbe vama izvodio je tako reči po
prvi put na samom takmičenju, koje su sudili strogi češki suci.
Brat Murnik vračao se je tada iz Praga s novim’ osnovama, koje je po-čeo i da provodi u život. On se pri-hvatio tada temeljitijeg študija češke literature, upoznavajuči tako sve du-bljc* pravi značaj sokolske misli. Po-eeo je da prevada Tirševa sokolska dela, cime je širio i učvrščavao sokolsku misao na svojim prednjačkim ča-sovima, pa i inače, kada god' je za to bilo prilike. Želeo jc da preosnuje društveni! organizaciju po uzoru češkog Sokolstva, ali je u torne naišao na vrlo oštar otpor čla.nova tako zvane »stare škole«, koji sc nisu mogli da sprijate-lje s novostima, kojc je on uvadao. ^Železna disciplina i s njome vezano trajno i neprekidno telesno vaspitanje nije bilo po volji starijim vežbačima. 1 tako su nastala razmimoilaženja medu privržcnicima Murnikovim te medu onima, ko jima se činilo da je sav rad Sokola samo u nastupima s ervenim košuljama. Murnik nije klo.nuo; borio se jc za pravi sokolski rad i ideju s mladcnačkom energijom. Borba koju je vodio sa šačicom svojih vernih učenika bila jc plemenito takmičenje u radu. On je sve svoje sposobnosti po-svetio radu. kome sc je podao svim svojini životom.
Nakon napornog i ustrajnog rada ustanovio je br. Murnik god. 1896 prvi prednjački zbor, za koji jc sastavio takoder i poslovnik. Te godine bio je izabran i za tajnika Ljubljanskog Sokola. Njegov izveštaj za glavnu skup-stinu bitno se jc razlikovao od onih njegovih pretšasnika. On je prvi pomenilo Pirša i njegov sistem telovežbe.
Dobrom vaspitanju prednjačkog zbora Murnik je polagao najveeu paž-nj 11. Svoje članove upoznao jc s Tir-šcvini tclo-vcžbačkim sistemom, držao je razna idejna predavanja, koja su poseeivali ne samo članovi prednjačkog zbora, vce takoder i drugi vežbači.
S	prednjačkim zborom počeo je da sa-stavlja novu telovežbačku tcrminolo-giju, jcr jc predašnja bila nemačka i potpuno neuporabiva. Sve slobodno \Tcme i sve svoje snage posvečivao je prednjačkom zboru, i taj njegov trud bio jc bogato naplačen. Njegovi učeni-ci, sa»la več prožeti pravim sokolskim
(Nastavak na str. 2.)
G braiskoj Bugarsko)
Posela prelsiavnika Saveza stovenskog, češkosloačkog i jugoslovenskog Sokolstva bugarskim Junacima
H.
Da bi sofijski Junači mogli dokazati svojim gostima, pretstavnicima češkoslovačkog i jugoslovenskog Sokolstva, brači A. Krejčiju i d-ru M. Gradojeviču način svoga rada u vežbaonici, priredilo je društvo »Junak -Sofija« u ponedeljak 26 februara svoj javan čas u gimnastičkoj sali XII sofijske progimnazije. Pre dolaska gosti-ju i njihove pratnje u 7 časova u veče bilo je u sali povrstano članstvo sviju kategorija s društvenim načelnikom (glavatarom) bratom K. Abadžijevom na čelu. Na bini u sali nalazio se me-šoviti hor sofijskih Junaka i Junakinja, članovi saveznog j društvenog starešinstva, izaslanik Ministarstva prosvete i drugi pozvani gosti, a pored ovih i madžarski treneri g. Mikloš i g-da Varga, koji su bili poslati iz Budimpešte da upute bugarske takmičare u složene vežbe za ovogodišnje meduna-rodne utakmice u Budimpešti, na ko-jima če učestvovati i junačka takmi-čarska vrsta. Ovo če u ostalom biti prvo učestvovanje bugars-kih Junaka i Junakinja na medunarodnim utakmi-cama.
Trokratno gromoglasno U r a ! od-jeknulo je salom pri ulasku Sokola u vežbaonicu, posle čega su u apsolutnoj tišini, koja je nakon toga u sali nastala, 'najpre brat Krejči, a za njim brat d-r Gradojevič uputili sakupljenim Junacima i Junakinjama pozdrave u ime svoje i svojih organizacija, na šta su otpozdravljeni složnim pozdravom po-strojenih Junaka i Junakinja: Zdravlje želaem!
Pošto su gosti zauzeli na pozornici rezervisana im počasna mesta, javna je vežba počela. U pohvalu vežbačima može se reci da su radili s puno volje, predanosti i oduševljenja. Najlepši i najdublji utisak na ovom času ostavilo je s puno srca i duše odigrano narodno kolo, koje su izveli četiri para vežbača od kojih su bili kolovoda i njegova družica u živopisnoj, bogato izvezenoj narodnoj nošnji. Igranje kola bilo je izvedeno uz pevanje hora, a čas zavr-šen pevanjem narodne himne »Šumi Marica« i »Hej, Sloveni!«, koje su svi stoječi i s uzbudenjem gromko ot-pevali.
Iako u Sofiji postoji češkoslovačko društvo »Sokol«, koje ima prostranu sokolanu u češkoslovačkom domu, sa svima spravama kao i omanje letnje vežbalište, ipak izgleda da uticaj ovoga društva u pravcu sokolskog načina rada u junačkim društvima u Sofiji nije velik. Očigledno uticaj športa i njego-vog duha je veči.
Sutradan 27 februara brzi voz je nosio goste iz Sofije za Plovdiv. U društvu s bračom Krejčijem i d-rom Gra-dojevičem bili su pretsednik Saveza Junaka brat Lazov, načelnik Saveza brat Bureš i general Lazarov. Filmskom brzinom redale su se ispred putnika prirodne lepote bugarske zemlje. Najpre impozantna Rila, pa zatim masivi Rodopa nestajali su u daljini, dok je voz prosecao plovdivsko polje, naj-plodniju bugarske ravninu, punu pri-rinčanih polja, njiva, vodnjaka, ružič-njaka i dr. kultura. Marica, najpre mala 'rečica, pa zatim sve veča i veča reka u koliko se voz primicao Plovdivu, izazivala je reminescencije iz davne prošlosti, kada su vojske kralja Vuka-šina stvarale prve bedeme protiv azijskih osvajača na obalama ovc istorij-ske reke. Vizija Turkinje devojke, koja na obali mutne i krvave Marice ba-ca platno ranjenom junaku i nehotice se pred očima stvarala.
Plovdiv, grad sunca, toplog, tra-kijskog, čini vamredan utisak. Sakup-ljeni Junači na železničkoj stanici, njih oko 40 na broju, s prijateljskom srdač-nošču dočekuju goste. Razgledanje va-roši Filipa Makedonskog posle pbdnc, a uveče poseta sokolane, velike, svetle, spravama dobro snabdevene. Javan
čas kome je pored gostiju prisustvo-valo i mnogobrojno građanstvo izveden je u sokolani na opšte zadovoljstvo. Načelnik brat Atanas Georgijev, stari, iskusan borac, rukovodio je vež-bama smišljeno i sigurno. Ceo prizor davao je sliku uzornog sokolskog društva kako po radu, tako i po spoljaš-njosti, jer su svi vežbači i vežbačice bili u sokolskom vežbačkom odelu. Komande, koje su u vežbaonici odje-kivale:	Mirno!,	Na desno ravnajs!,
Mirno!, Na desno!, Napred marš!, zatim brojanje: Edno, dva, tri, četiri i t. d. stvarale su potpunu iluziju kao da se nalazimo na redovnoj vežbi kakvog dobro uredenog društva u Jugoslaviji. Brača d-r Gradojevič i Krejči pozdravili su oduševljenim govori-ma plovdivske Junake, i Junakinje, i ostavili sokolanu potpuno zadovoljni. Starešine oblasti brat Dinkov i starešina društva brat Rakarov s ostalom bračom zauzeti su svom dušom inte-resima društva i svoje organizacije. Njihov junački dom - sokolana, nalazi se usred varoši ispod jedne stene visoke preko 60 metara. \J podnožju stene u ljutom kamenu, trudom Junaka usečeno je letnje vežbalište. Iz-ložili su gostima svoje planove o da-Ijtm radu na unapredenju društva i •oblasti (župe). Planovi su promišljeni, korisni i ostvarljivi, ne preterani. Gosti su zatim odvedeni u drugu vežbao-nicu, novu, koja se nalazi u jednom plovdivsko m predgradu i služi za njegove potrebe. Sala za vežbanje prostrana, iznutra osposobljena za rad, spolja još nedovršena, neolupljena.
Na zajedničkoj večeri, koju su u čast gostiju priredili Junači, uzelo je učešča oko 60 članova. Tu dolazi do srdačnih govora i manifestacija. Brat Lazov saopštio je Junacima vest o stu-panju Saveza Junaka u Savez slovcn-skog Sokolstva, što je od sviju prisotnih s oduševljenjem pozdravljeno. Govorio jc dalje o osnivačima Sokolstva Tiršu i Figneru, o narodnim junacima Rakovskom i Levskom, koji su se prilikom bombardovanja Beograda 1862 borili sa svojom družinom protiv Turaka rame uz rame sa Srbima, o Hristu Botevu i dr. Govorili su gosti, za njima se ređali govori Junaka. Svi su isticali potrebu za zajedničkim radom, za produbljavanjem slovenskog osečaja, uveravali, da kad Bugarin da reč on je drži i ne krši. Junački hor s dobrim i izradenim glasovima, ruko-voden Junakom-horovodom skladno je pevao. Naizmence s horom koncertira© je hotelski orkestar, izvodeči jugo-slovenske i češkoslovaeke melodije i narodne bugarske karišike. Raspoložc-nje je bilo na vrhuncu, bratsko, harmonično > dirljivo. Jugoslovenskom sokolskom pretstavniku bratu Gradojeviču posvečivala so pažnja, bratska, prijateljska. Nije smatran kao stra-nac, nego kao rodak i prijatelj. Njegov govor svi su prisutni razumeli vrlo dobro.
U 5 časova u jutru 28 februara putovalo sc vozom u Stani Zagoru. Na stanici Junači starozagorskog društva s generalom Kozarovom, starešinom na čelu, dočekali su goste. Na stanici se ostalo čitav sat u prijateljskom razgovoru. Od Stare Zagore do grada Trnova voz je prolazio kroz živopisne brdske predele Balkana, penjuči sc čak na višine od 1500 m i spuštajuči se kri-vudavim serpentinima, dok se u dubini Balkanskih masiva nazirao čuveni prevoj Šipka.
U Trnovu starešinstvo društva s br. Rajevom, starešinom, dočekalo je goste, pokazane su znamenitosti dru-gog prestonog grada Bugarske; posedena je stara crkva iz XII veka u ko-joj je Sv. Sava vračajuči sc s hadži-luka iz Jcrusalima služio na Bogojav-Ijenje svoju poslednju službu. Tu je u Trnovu 14 januara 1236 g. umro i u toj crkvi u prvo vreme bio privremeno
sahranjcn. S dubokim pietetom razgledana je crkva, njene freske i mra-morni monolitni stubovi u kojima su uklesani istorijski napisi o bugarskim vladarima Kalojanu i Asenu.
Istoga dana pred veče otputovali su gosti u pratnjj brače Lazova, Raje-va, Burcša i Lazarova u Gornju Orehovici!, gde su pred opštinom bili očekivani od strane starešinstva gor-njoorehovačkog Junaka s bratom Di-mitrom Grigorovim na čelu, od opštin-skili pretstavnika i mnogobrojnog gra-đanstva. U opštinskoj večniei bio je zvaničan prijem gde je od strane pret-sednika opštine izrečena bratu Krej-čiju i dr. Gradojeviču srdačna dobrodošlica, na koju su obojiea odgovorili i zahvalili se.
U sokolani mesnog društva održan je zatim uzoran čas sa ženskom de-eom, koji je završen s nagovorom pred Vrstom od stranic prednjaka, koji je vodio čas. Bližina češke fabrike šeče-ra, koja je udaljena samo nekoliko kilometara od Gornje Orehovice, ima očevidnog uticaja na rad gornjooreho-vačkih Junaka, što se jasno videlo, po uredenju vežbaonice, po vodenju časa vežbanja, po vežbačkom odelu Junakinja i bratskom medusobnom opho-denju članova društva.
Učinjena je zatim poseta češkoslo-vačkoj koloniji u fabriei šečera, razgledana njihova lepa sokolana i pozo-rište s lutkama i dr. U ovoj češkoslo-vačkoj oazi u Bugarskoj, brat Krejči je iskoristio priliku pri večeri, da kaže nekoliko iskrenih reči svojim zemlja-cima, a brat dr. Gradojevič je izneo niz uspomena o svojim susretima s Čehoslovacima u opšte, i češkoslovač-kiin Sokolima napose.
U pet časova u jutru več se pu-tovalo za Plevnu. Starešina društva Junak A. Vrbenov s još nekoliko članova očekivao je goste na železničkoj stanici. U Plevni je učinjena poseta okružnom poglavairu i pretsedniku opštine, pregledan je interesantan isto-rijski muzej u kome su smeštene uspo-menc na ruško-turski rat 1877 g., na eara Aleksandra II Osloboditelja, generala Skobcljcva, Osman-pašu i druge značajne učesnike u toj vojni, koja je donela slobodu i samostalnost bu-garskom narodu. Po podne posedena je okolina Plevne, park generala Sko-beljeva, kosturnica izginulih heroja, razgledani su spomenici, mauzolej i ratni trofeji, topovi, mitraljezi i dr.
Uveče je u sokolani plevenskofc junačkog društva održana javara vežba, koja jc svojom tehničkom visinom prcvazišla sve što su gosti za vreme svoga sedmodnevnog bavljenja u Bugarskoj videli.
Može se slobodno reči da je ple-venski Junak u zorno društvo i poželeti je, da bratska Bugarska ima u blis-koj budučnosti što veči broj ovakovih društava. Vežbe muškog naraštaja s dugačkim motkama, strojevne i proste vežbe članova s pevanjem, vežbe odličnih Junaka na vratilu, sve je bilo uzorno i bez zamerke.
U Plevni su brat dr. Gradojevič i brat Krejči osetili najviše onoga, što jugoslovanski Sokoli nazivaju, sokolskim, bratskim, slovenskim.
Pri ispračaju na plevenekoj stanici dolazi do dirljivih scena. Pored Junaka tu su i gradani. Bratu Gradojeviču pri-lazi jedan mladič i s uzbudenjem mu veli: »Pozdravite sve Jugoslovane i kažite im da u Bugarskoj ima mnogo dobri hora, nejc sve lošo«.
1 zaista ima mnogo dobroga u bratskoj Bugarskoj i sve što je dobro u Jugoslaviji treba da pruži bratsku ruku onima, koji su dobri u Bugarskoj, i da sc zajedničkim dal jim radom njihovim postigne i ostvavi boljo i pra-vilnije razumevanje na obema stranema, kojc če biti u obostranom interesu.
Jugoslovcnski Sokoli su spremni * voljni da idu »Putevima i eiljevima« kojc su sebi istakli, jer su i oni duboko uvereni da samo sjedmeneniete pravi silata.
Buduča lozinka slovenskih Sokola i Junaka treba da bude: Zdravi i silni, družno za Slavjanstvoto!
(Konae.)
^SLOVENSKO
JO KO LSTVO
50~godišnjica Tirševe sokolske župe u Kollnu
Naj sta rij a sokolska župa češko-slovačkog Sokolstva je župa Tirševa sa sedištem u Kolinu, nedaleko Praga. Ove god in e slavi ova župa 50 - go-dišnjicu osnutka sokolskog naraštaja u češkem Sokolstvu i 50 - godišnjicu svog postojanja, te plodnog rada. Tirševoj sokolskoj župi stajao je dugi niz godina na čelu stari sokolski tak-mičar, radnik i borac A. V. Pragr, sada počasni starešina župe, starešina Sokola Kolin i počasni član pretsed-ništva COS. Sada ju vodi kao starešina, prvi zamenik starešine ČOS brat Josip Truhlarž iz Podebrada. U pro-slavu svog značajnog jubileja prire-duje župa Tirševa ove godine počet-kom juna uz saradnju župe Denisove i ostalih okolnih župa, osobito Pipi-hove, svoj 33 župski slet. Glavni slet-ski dani če trajati dva dana, a na programu biče pored uobičajenih na-stupa, povorke, još i takmičenja u raznim granama. Oko 2500 narašta-jaca i naraštajki izvešče u 6 smerova štafetna trčanja. U tom trčanju sara-divače naraštaj iz sledečih župa: Tir-ševe, Denisove, Havličkove, Orlicke, Podkrkonošlke, Istočnočeške-Pipihove. Slet naraštaja i dece održače se 2 i
3	juna. Več sada se vrše ubrzane pri-preme, da bi slet što bolje uspeo.
Pokrajinski slet češkoslovačkog Sokolstva u Opavi
Po vestima sokolskih listova društvo podofieira 8 artilerskog puka u Opavi zaključilo je, da daruje pre-lazni dar pobedničkoj vrsti naraštaja na eletskim takmičenjima. Ovim želi da dokaže svoju ljub a v prema Sokolstvu, i da da naraštaju potstreka za rad u sokolskim redovima. — Propagandni odbor za pokrajinski slet iz-radio je predavanje o Opavi i sletu, koje če 'rasposlati pojedinim župama. Uz ovo predavanje izradeno je i 80 diapozitiva, koji prikazuju snimke Opave, Šlezije, Beskida i sletišta. Na sletu u Opavi nastupiče po dosada-njim dispozicijama i vojska.
Najjače sokolsko dr ušivo u Slovačkoj
Kako je poznato u Slovačkoj pod madžarskem vladom Sokolstvo uop-šte nije smelo da radi. Svojim radom je počelo tek nakon oslobodenja, ka-da su dolazili češki činovniei i počeli da osnivaju sokolska društva, u ko-jima u poslednjim godinama počinje da prevladava domače članstvo — Slovaci. Tako ima slovaeka presto ni ca Bratislava nekoliko sokolskih jedi n iča, a medu njima i najjače sokolsko društvo u Slovačkoj Sokol Bratislava I, kojc broji 1713 članstva. Članova vežba 154, članica 113, obojeg naraštaja oko 100, dece preko 500.
Soko u Visokom Milu
Visoko Mito je malo mestanee u istočnoj Češkoj, ali koje ima jako i veoma agilno sokolsko društvo, koje
broji 660 članstva, oko 100 naraštaja i skoro 650 dece, ukupno, dakle, preko 1400 pripadnika. Kakva je telovež-bačka delatnost ovc uzorne jedinice pokazuje činjenica, da broji muški prednjački zbor 35 članova, a ženski 22 članice. Svih vežbajučih ima na sat 383 poprečno. Poreci vežbanja gaji društvo još i smučanje, odbojku. laku atletiku i plivanje. Za plivanje je sa-gradilo prošle godine moderno Tirše-vo plivalište, koje je stajalo oko 300 tisuča. Kč, a sagradeno je uz znatniju pomoč gradske opštine.
Iz češkoslovačkog zagranlčnog Sokolstva
Za Volinjsko okružje (Poljska) zagranične župe održana je bila pred-njačka škola u danima od 25 februara do 3 marta pod vodstvom brata Fran-te Erbena, i to u Mirohoš-tu u Voli-niji. Učesnika bilo je 58 i to iz 12 je-dinica tako, da je vežbaonica bila sva-kog dana puna, jer je došlo iz bližnje okoline svakog dana i mnogo publike te Sokola, da gledaju praktične časovc vežbanja i slušaju i oni predavanja poznatog sokolskog pedagoga i predli jaka brata Brbena. — Soko u Buku-reštu uznajmio je lepa dvoranu, u ko-joj če moči da razvija svoju telovež-bačku delatnost. Stupio je nadalje u vezu s romunskim gimnastima. Sokolska župa Žižkova, koja je pokroviteljica češkoslovaških sokolskih jedinica u Rijmuniji, sprema se, da poduzme veči izlet u Rumuniju, da tako moralno podupre svoju tamošnju braeu. —-U Belgiji u Vinterslagu osnovano je pre neko vreme novo češkoslovačko sokolsko društvo, koje je sada več nabavilo potrebne sprave za vežbanje, ali nema još primernu dvoranu. Na sat vežba oko 25 članova, a dece još i više.
Slel slovačkog Sokolstva u Amerlci
Slovačko Sokolstvo Amerike spretna sc na ovogodišnji savezni slet, koji če se prirediti od 1 do 4 jula u Hla-delfiji. Odmah nakon ‘k'ta održače sc savezna skupština. Na slet je Savez slovačkog Sokols-tva pozvao i Ame-ričku obec sokolsku, pa i ostale slovenske organizacije.
Iz poljskog Sokolstva
Poslednja sednica p-retsedništva poljskog Sokolstva podelila je rad pot-staresina saveza na pojedmet referait i to: brat Sčepanski preuzeo je održa-vanje veza s inostranstvom, brat Ti-rakovski tekuče 'poslove i organiiza-cione stvari, a sestra Zihlinska pro-svetu. Savez je primio 4 nove jedinice u svoj sastav i to: Nišeevice, Simborž, Lvovek i Pnjev. Lani je Savez prire-dio dva pokrajinska sleta i to u Lavo-vu i Torunju. Na prvom vežbalo je svega 2318 vežbača, a na drogom 764. Svoje sletove imala su pored toga 42 okružja, na kojima je uzelo učešča 21.716 pripadnika, a od ovog broja vežbalo je 11.500.
(Nastavak sa 1 strane)
duhom, proneli su po svoj Sloveniji novi sokolski život. Posvuda su poti-cali društva na ustrajan i smotren sokolski rad. Njihovi lepi primeri ule-vali su trajno oduševljenje, koje je ne-radine potiealo na rad, a radine na još ustra j n i ji. Pre samo mala sokolska četa prednjaka kroz kratko vreme razvila se u silnu falangu. Iako raštrkani po raznim mestima, njih je vezivao sokolski duh i oduševljenje za radom, čijc je središte bilo u Ljubljani. Česti sastanci, kojima je svrha bila samo ustrajan rad, jačali su medusobne veze i omogučivali da u mladim učenicima ne presahne vrelo sokolskog života. Kako su lepa bila tadanja vremena, znadu to stanji Murnikovi saradnici.
Kuda je Murnik kao društveni načelnik iman slobodnije ruke, da je ne-smetano rnogao da deluje na procvat sokolske telovežbe, ustanovio je ženski telovežbački otsek, koji je u po-četku vodio sam, dokle nije uzgojio prednjačice. Taj otsek promenio se je god. 1901 u »Prvo žensko telovadno društvo«, Pošio mu je takoder za rukom da privuee u sokolske redove i trgovačku - obrtničku omladinu, šeg rte.
Uspeh 10-godišnje^ najintenzivni-jeg rada br. Murnika bio je posve ne-što drugoga od onoga rada predaš-njih godina. Taj je uspeh bio tako velik, da je za to kratko vreme slove-načko Sokolstvo bilo potpuno pre-osnovano i toliko ojačano, da se je na nj mogla da osloni organizacija tako velikog slovenačkog i ujedno sloven-skog svesokolskog sleta, kao što je bio onaj u Ljubljani god. 1904. Taj slet bio je prvi veliki susret, prva velika
veza trajne vrednosti našega Sokolstva sa češkim, koja sc je kasnije sve više i više učvrščavala i jaeala, a od česa potiče i zajedničko delo izmedu Jugoslovena i Čeha, delo koje je stvarno značilo sokolsku uzajamnost.
Nakon velikog svesokolskog sleta u Ljubljani, koji je bio plod 10-godiš-njeg nesebičnog rada br. Murnika, počelo se je Sokolstvo ne samo da širi, več takoder i da produbljujc i diže. Da bi sokolska misao mogla da ulivati što dubljeg korena, počeo je br. Murnik početkom 1904 god. da izdaje stručni list, koji se je teško očekivao, »Slovenski Soko«, čiji je on sam bio urednik, izdavač, a u največoj meri takoder i pisae njegovih članaka. 1 s tim listom počinje Murnikovo literarno delovanje. Od kolikog je značaja taj list za Sokolstvo još i danas, moči če tla prosude samo oni, koji su bilo kada otvorili tu neiserpivu riznicu sokolskog bogatstva. Taj je list izlazio sve do svetskoga rata. Iako je to bilo glasilo samo Ljubljanskog Sokola, ipak ga je sve Slovenačko Sokolstvo priznavalo za svoj zvanični list. U njemu su bili objavljeni i najvažniji Tirševi spisi, koje je prevco Murnik, osnova Tirševog telovežbaekog sistema s Mur-nikovim tumačenjem, telovežbačka terminologija te važniji i značajniji Murnikovi samostalni radovi. Nakon usta-novljenja Slovenske sokolske zveze postao je »Slovenski Soko« takoder i savezno glasilo.
Murnikovo literarno delovanje u Sokolstvu počiva na znanstvenoj podloži. On je u svim radovima potpuno samostalan radnik, koji svojim sve-stranim znanjem najšireg horizonta
dokazuje duboko razumevanje cele stvari. U svim njegovim idejnim član-cima i govorima otseva sva veličina sokolske misli.
Kako Murnik nije poznavao ni umora ni počitka u doba kada je još bio načelnik Sokolstva, to ga on ne pozna niti danas, več radi uvek dan za danom, možda više no ikada pre, kada je u mogučnosti da može mirno da se udubi u svoje osnove. Kolike telesne i duševne napore može da pod-nese još i danas u svojoj 60 godini, može da prosudi samo onaj, koji se je našao kada s njime na radu.
Ko bi hteo da odvagne vrednosti rada, koji je dr. Murnik sejao medu svoje vežbače kroz 40 godina, morao bi da prizna, da on nije samo udario temelj jugoslovenskom Sokolstvu, več da je takoder na tom temelju podigao silno zdanje Sokolstva u telovežbačko-tehničkom pogledu, te da je time svu organizaciju pokrenuo za još nekoliko dešetleča napred ili bar da joj je po-stavio visoke ciljeve, za kojima če morati da teže naši potomci.
Moč pojedinca meri sc po opsega i lepoti njegovih etičkih pobuda. Ta-kav etik u najplemenitijem smislu reči bio je Murnik u tih 40 godina svog sokolskog delovanja. Tim svojim radom on je segao i do najskrovitijih zaku-taka čovečjeg usuda, u moralne izvore čovečjeg života. Tisučama i tisučama on je ulevao sokolski život i duh i formirao lik, i ko može da kaže od onih koji su bili s njime, da nisu postali bol ji, srečniji i pkmenitiji?
Takav rad, koji je razvijao Murnik nije mogao, naravno, da ostane samo u granicama Slovenije. Nakon ustanovljenja Slovenske sokolske zveze god. 1905, čija je duša i glava bio Murnik, veze s bračom Hrvatima i Srbima tako su se ojačale i produbile, da je več prvi hrvatski svesokolski slet u Zagrebu god. 1906, na koji je pohitalo preko 500 članova iz svih slo-venačkih sokolskih društava, bio veli-čanstvena manifestacija srpsko-hrvat-sko-slovenačkog jedinstva. Pored toga jačala se je i sokolska uzajamnost s bračom Česima, nadalje s poljskim Sokolstvom pa takoder i s ruskim.
Dr. Murnik vodio je takoaer i tak-mičarske vrste na mnoga medunarodna takmičenja i olimpijade, dolazeči tako u vezu i s drugim telovežbačkim organizacijama. Tako je Murnik kroz 40 godina gradio, učvrščivao i sagradio temelje našem jugoslovenskom Sokolstvu. Zbog toga je i nerazdruživo vezana istorija našega Sokolstva s oso-bom brata Murnika.
Murnik nije bio samo prvi koji je presadio pravu sokolsku misao na ju-goslovensko tlo, več je on takoder bio prvi i naš največi skladatelj telovež-bačkih sastava. Potpuno samostalno, bez upliva od bilo kuda, Murnik je počeo več sredinom prvog decenija ovoja veka time, što se je kasnije na-zivalo i što se još i danas neretko naziva, ne čisto dobro, »ritmička telo-vežba«. On je udario nov način izva-danja i sastavljanja prostih vežaba i stvorio čistu našu »ritmičku telovežbu«.
Osobite, svojevrsne je lepote način, kojim Murnik u svojim skladbama izražava duboka čustva ili podaje dra-matske prizore. Krasna arhitektonika skladba, potpuna skladnost pokreta udova jednoga vežbača i njihova harmonija s drugojačijim pokretima ostalih suizvadača, iznenadujuei prelazi iz jedne, rekli bi. telovežbačke melodije u dritgu, raznoličnost i živopisna izrazitost pokreta i ujedno njihova pri-rodnost prave na izvadače prijatan uti-sak, tako da ih ovi rado izvode, a gle-daocima pak pruža velik estetski uži-tak. Pokreti su čisto telovežbački, jer Murnik ne upotrebljava nikakve mimike. Sve mu je duboko unutarnje rit-mički osečano pokretanje.
Glazbena kompozicija je Murniku nekakvi libreto, koji predočuje s pokretima. U nckojim skladbama to mu je ujedno i tekst kompozicija (kao »Naprej!«, »U boj!«). Tu predočuje tako reči dvostruki libreto.
Njegove telovežbačke skladbe himni »Naprej!« i »Marseljeze« te koračnice »U boj!« i »Turska koračnica« imaju slične motive, t. j. zbiranje junaka za borbu samu, žrtve, borbe, po-bedu i u to upletene lirske momente: oproštaj od majke, vereniee i t. d. Murnik prikazuje sve to s dramatskom sna-gom, ali u svakoj od tih skladba dru-gojačije, na njemu osobito značajan način. Isto tako vatrenim temperamentom prikazana je u skladbi iz opere »Karmen« borba toreadora u areni s elegantnim poskocima, povlačenjitna i napadajima.
Kako su te njegove skladbe osobito dramatski snažne, tako su lirsko-ga značaja »Po jezeru«, valčik iz opere »Faust«, »Barkarola« iz »Hofmanovih priča« i Sope nov »Valčik«. Naročito nam se pokazuje Murnik kao velik majstor u skladbi na Mendelsonov »Skerco«, gde glazbenu kompoziciju vidimo, tako reči, na pozornici.
Murnikove skladbo su fiziološki vrlo izdašne, a da ipak ne iscrpljuju snage, več što više prijatno osvežuju i jačaju eitavo telo. Iako su njegove skladbe največim delom tehnički teš-ke, ipak ih vežbači, čak i početnici, nauče vrlo brzo.
Murnik je uveo u proste vežbo različitu brzinu pokreta, izmenjivanje laganijih, bržih i najbržih pokreta, porast i opadanje brzine pokreta, dok je
držanja sveo na pravu meru. S time kao i spajanjem pokreta raznih smerova omogučeno je ogromno mnoštvo novih kombinacija, a čime je opet bila izvanredno povečana izrazitost pokreta, što se osobito vidi u njegovim »telovežbačkim plesovima«, kako on naziva svoje telovežbačke skladbe. Murnik je naš klasik. On nam je dao skladbe, koje če očuvati svoju trajnu lepo-tu i koje bivaju sve lepše što se više u nje udubimo.
Ali Murnik nije samo pesnik telovežbe u prostim vežbama; on je bio i ostao je u nekojim granama (naročito u vežbama s čunjevima) još i danas izvrstan vežbač. Samo njegovoj izvanrednoj telovežbačkoj sposobnosti ima se zahvaliti, da je bilo moguče u tako kratkom vremenu, u jedva 10 godina, pripraviti naše takmičare do to-likog stupnja, da su mogli dostojno zastupati svoj narod i na medunarod-nom takmičenju.
Murnikov tvorilački duh nastavlja Tirševim radom. Murnik je u svojini do sada obavljenim raspravama o Tir-ševom telovežbačkom sistemu postavic samostalno naziranje na znanstve-r" osnovu, koju tretira kao znanost, i. brojnim člancima on razlaže i dokazuje do u potankosti pravilno i logično zasnovan telovežbački sistem. Murnik je rešio mnoga od vrlo važnih pitanja u našem telovežbačkom sistemu. Zadnjih godina temeljito se je po-svetio študiju telovežbačkih sistema uopče, a naročito sokolskoga. Kako temeljito potkrepljuje svoja shvatanja
o	usavršenju i produbljenju sokolskog telovežbačkog sistema dokazuju nam njegove rasprave i spisi, od kojih na-vadamo samo najvažnije, kao: »Sokolski telovežbački sustav« (»Slov. Sokol« 1904 i 1905), »Kaj so meti« (»Slov. Sokol« 1905), »Proste vaje« (»Slov. Sokol« 1905, 1906, 1908). »Redovne vaje«, »Enotna povelja za redovne vaje« (»Jug. Sokol, koledar« 1904), »Kršenje brezimenih položajev leliti« (»Vestnik T. O. JSS« 1921), »Držite se pokoncu!« (»Prednjak« 1926), »Še nekaj vaj za pravilno držanje telesa« (»Prednjak« 1928).
Murnik se je najdublje približio spoznanju sokolske misli, koju je tokom svog, možemo da kažemo, čisto sokolskog života doživeo. On ju je mogao iradi toga da shvati mnogo jas-nije i da ju jasno s rečju i izrazi. Kako u svome radu tako i pri razlaganju sokolskih načela i njiliovom pravilnom poimanju on nije nikada sustao. Vla-stito osečanje veličine sokolske misli učvrstilo mu je ravan put več u ranoj mladosti. U prvom broju »Vestnika tehničkog odbora« iz god. 1921, u svome programatskom članku, krasno je razložio toliko puta isticane reči »Sokolski put vodi kroz vežbaonicu«. U istom smislu, ali samo ukratko, izrazio je svu dubinu i veličinu sokolske misli u svome lepom geslu: »Budi dobar, pokušaj da budeš bolji!« Još šire me-dutim otvara nam vrata u hram sokol-
Cesliika Saveza SKJ brata dre Viklora Murniku
Povodom 60-godišnjice brata dra Murnika Savez SKJ uputio mu je pismenu čestitku sledcčeg sadržaja:
Dragi brate!
Život huji i bruji za nama u bes-konsčnost, poput penušave planinske reke, čija je kolevka visoko u gorama, a čiji završetak gine u plavoj daljini...
Život ispunjen radom juri još brže i plahovitije.
I Sokolu, kome je život rad i rad život, pogotovo najviše.
Seme, usejano u zemlju, treba rad-nika, radenika, koji nadgledaju polja, koji se staraju o njihovom razvitku, koji ga čuvaju od žege i poplave, koji prate budnim okom njegovo detinj-stvo, njegovit bujnu mladost do sa^re-vanja.
I misao Hči na seme, koje useje Tvorac u zemlju duša i srdaca. I ovde treba radenika, čuvara, branioca, voda.
Sokolska Misao, usadena po Tvojem i našem velikem Učitelju u^ naša srca, u naše duše, našla je u Tvojoj osobi najidealnijeg radenika, najbriž-ljivijeg čuvara, najsavesnijeg branioca, najnaprednijeg vodu.
Na vrelu Sokolstva, u zlatnom Slovenskom Pragu, napio si se žive vode sokolskih ideala i vrlina. Mlad, snažan i smeo prihvatio si plug rada i orao ugar sokolskog polja. Obradi-vao si polje naših srdaca i duša, vodio si prve čete mladog jata putem na-pretka u smislu Tvog životnog gesla, koje je bilo, je i biče uvek: Napred!
U to j reči iskazan je Tvoj rad, Tvoj put, Tvoj cilj. Radio si, išao si, vodio si prema ovoj visokoj i blista-voj meti, dok nisi doveo Tvoje vežbače na visinu, na kojoj se danas na-laze.
Mala Tvoja četa postade vojska. Slovenska sokolska zveza je rasla pod Tvojim negovanjem i procvala bokori-ma najlepšeg cveča — sokolskih vrlina. Jugoslovenski sokolski savez je udru-
skog života u svojoj istorijskoj ali M žalost danas još malo poznatoj knjižici »Sokolstvo in kultura«, tc »Sokolstvo in življenje«. Ko ga pozna takoder i po tim delima morače da prizna, da Murnik nije samo velik Soko, več takoder i velik mislilac.
U Murniku su idealno uravnotežene duhovne i telesne snage. Samo čo-vek. koji u sebi udružuje tako velike prirodne i duhovne snage, mogao je da izvrši i tako ogromno delo. Ako pomislimo da je Murnik morao da c« sokolsku lcdinu ipak je vee za prvin
10	godina požeo bogate plodove. On je preosnovao Sokolstvo, udario mu pravi put i temelj i na tom temelju dalje gradio. On je vodio i pripravljao Sokolstvo za sve svesokolske sletove u našoj domovini, kao i naše izabranc vežbače na medunarodna takmičenja i olimpijade. Sastavio je nebrojeno prostih vežaba, naročito sve za sve-sokolske sletove, za članove i članice, opisao vežbe po svojoj novoj terminologiji na nepremašiv način, sastavio pored toga preko 16 telovežbačkin skladba, koje se još i danas iznašaju širom naše domovine. Vežbao i vodjo nebrojene javne nastupe i akademij®; a pored svega toga podao za uzgoj 1 školu najviše i najbolje pisano gradivo. Pa ipak sve to nam još ne predočuje sav Murnikov rad. Ne možem® da budemo u tomc iserpni. Nismo j°s pogledali u njegovu radionicu, u nje-govom domu. gde medu bogatoin stručnom knjižnicom študira dan & danom, da bi što bolje koristio sokolskoj stvari.
Brat Murnik obnašao je u sokolskoj organizaciji sledeče važne funkcije : god. 1896 imenovan je tajnikoin Ljubljanskog Sokola. Do god. 1905 bio je načelnik Ljubljanskog Sokola, a o® te godine do 1914 i njegov starostu-Od god. 1910 do 1922 načelnik je Sokolske župe Ljubljana, a od 1906 do likvidacije u Novom Sadu i načelni* Slovenske Sokolske zveze. Od 1908 do konca postojanja podnačelnik je sve-slovenskog sokolskog saveza, od 1920 do 1924 i od 1926 do 1930 načelnik Ju' goslovenskog sokolskog saveza i zatim Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavija a pored to Ja i podnačelnik Savez* ČOS — JSS te Saveza slovenskog sokolstva. Nadalje bio je članom biro*1 Medunarodne gimnastičke federacij1-'-Danas je začasni starosta Ljubljtinsko.ž Sokola. Kao savezni načelnik bio jc 1 urednik »Vestnika tehničkog ocHbOra JSS«, »Prednjaka« i »Sokola«.	,
Dr. Viktor Murnik roden je 2-1 marta 1874 u Ljubljani. Gimnazijske nauke završio je u Ljubljani god. 189—; U Gracu je studirao pravo, gde je 1 položio doktorat 1898. Od te godinp pa do 1900 bio je u sudačkoj praksi; a zatim je stupio u službu Trgovačko-obrtniekc komore u Ljubljani, s ko.^ je mesta i otišao u mirovinu, kao pi'vl tajnik komore.
Bratu dru Murniku na mnogaJ* leta! Zdravo!
L. V.
žio i ostale sokolske vojske s Juga u jedinstveni venac. Savezu Sokola Kra; ljevine Jugoslavije bio si prvi tehnič^1 voda.
Ovo je kratak prikaz Tvog SP°' Ijašnjeg rada. Nije spomenut zamof«11 rad n vežbaonici, nisu spomenute rarne edicije, nije spomenut Tvoj rad kao gradanina.
Brate!
Znamo, da ne voliš reči, da mr rij zahvalnost. Ipak nam nalaže dužnc®‘j da se na današnji dan, kada protiče godina Tvog marnog i plodnog život*> setimo jednog od naših najvernijih.
I stari seljak ostavlja imanje dima pa se povlači u zaslužen odmor' Budnim okom pak prati i onda polj11’ šume i livade, koje ga pri prolazu P0" zdravljaju, jer ga znaju i poštuju.
Isto tako pozdravljaju danas Tebc naša sokolska polja i livade, naša štva i naše čete, nemim ali osetlji'*1! pozdravom kao svog dobrog čuvara 1 vodu.
Brate doktore Murniku!
U ime jugoslovenskog Sokolstva u ime svih naših sokolskih jedin*cft celokupnog članstva, naraštaja i želimo Ti danas, kao svom uvek gom i voljenom »Ati« srdačan i br*' ski pozdrav:
»Na mnogaja leta! Zdravo!
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
I Zam.StareŠiPe: Gangl, s r-
Načelnik: Miroslav Ambrožič, s. r.
Prednjačica
sa župskim ispitom, načelnica ° . štva tražl mesto činovnice srednjoškolsku maturu. Rad^ лг? kao prednjačica u sokolsko® .m itvu, sposobna je za organi**^ i tehnički rad 1 u tom ima vrlo dobre svedodžbe. . Adresa u upravi »Sok. glflSn
17 SM7ASKJ
Ceforfa redovna glavna skupšiina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od 18 marta 1934 i u smislu poslovnika
ZA NEDELJ U 29 APRILA 1934 U BEOGRADU
u Prostorijama Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika, Poenkareova ulica broj 21.
Dnevni red:
, 1) Izveštaji: a) zam. starešine, b) ®jnika, c) načelnika i načelnice, d) Pretsednika prosvetnog odbora, e) eko-"°®a, f) blagajnika, g) statističara, h) Prednika narodno - odbranbenog ot-i) pretsednika ozlednog fonda, i) Pretsednika narodno-odbrambenog ot-ePa, k) urednika sokolske štampe Sa-veza.
2) Predloži uprave Saveza. v. 3) Rešavanje o višini prinosa dru-s'sva Savezu.
4) Hitni predloži.
, Predloži za održavanje sveso-i saveznih sletova.
«) Izvešta.j revizionog odbora.
POčETAK SKUPŠTINE U 10 SATI
Verifikacija izaslanika izvršiče se od 9 do 9.45 sati u istoj prostoriji.
. Napomena: Prema članu 4 pomnika glavne skupštine, ako se u od-®«eno vreme ne skupi dovoljan broj anova za održavan je skupštine, skup-i se ipak održava istoga dana sa . *>n» dnevnim redom jedan sat docnije * donosi zakl jučke bez obzira na pridan broj članova.
•
U subotu 28 aprila o. g. održaće se Poverljivi sastanak za glavnu skupštinu {J dvorani gde se održava i skupština. ocetak toga sastanka u 8 sati.
Zdravo!
Beograd, 18 marta 1934.
UPRAVA SAVEZA SKJ ‘
ХЦ sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 15 marta 1954 u Beogradu
Uvodno brat Gangl izveštava o fvotu i radu naše emigracije u Vest-: s. °j- Brat dr. Pavlas upozoruje da izasla jedna vrlo zanimiva knjiga Predenju Rajha. Ona je u toliko za-, kivija §(a se u nj0j najazj mesta u
nia'u*3 se na£°veštava da čc se ne-su ° turnerstvo reformirati. Upravo Se nar>adna mesta u knjiži u kojima Pisac otvoreno poziva na Sokolstvo a njegovu ideologiju.
Gan i 1?as^av'<u svoga referata brat uPra j?ve'štava da je kao delegat f.,ave Saveza istu zastupao na ovo-(irtLS;n^0i r'lavnoj skupštini župe Za-j • kako sama pretkonferenca, tako По ®a skupština protekle su u uzor-si* "do i bili su na pravoj sokol, videči ,samv°.i skupštini u ime Saveza Podi?.-*0	na Ivanje, zasiravu
s^e s JOm su. hrvatski Sokoli Sokol-iz f'f^e Tomislav kao četa osvetnika Sc on^a.LSti®^ na st)^unski front da «sln^c pore za naše ujedinjenje i ^anif	Bio	je	to jedan vanredan
Kima °stacioni momenat, koji je mno-žUpa 1 Mnogima izazvao suze na oči. *a Sv_.agreb je u umom jeku rada taj J .Prctstojeci pokrajinski slet, a lenihJC2,n rad' več do sada je pokazao ^,roKCZUltata-. Uvcrcn je, da če župa zivnim ustavi« ovako lenim, inten-<lo •»„ *adom. — Izveštaj se priraa nanja.
ljansL.rat J?an'^ saopštava, da če ljub-mart..a Glazbena matica na dan 18
niarta ^iazbtna matica na dan 18 УеЈљ- i°' Prirediti u Beogradu svoj С]\>0' ^oncerat, pa je mišljenja da bi bal0 . ^oličnom pevačkom zboru tre-jcdna a?a.ti počast na taj način da up!raV(. ^ 1 c i j <-■ 1 n a delegacija članova ^finia • CZa Pris.ustvuje koncertu.— Vič п*е 1 odreduje da brača Paunko-Vit’ ].. no.va^ki. Jeras i dr. Gradoje-torr» koncc^t ” ^aveza Prisustvuju
^loži^ z.uPa. koplje ni je mogla da ђц ()(j i o u Slavnu goddšnju skupšti-®e 18 o marta 25 to s razloga, jer Savczn,.' 111' ot'r^aya sednica plenuma ^ccit-i upr.avc niie moguće od a sl a ti ^iina n ’ Xec Sc zaključuje da se skup-Pozdravi telegrafski.
Projii^' Paunkovie referiše da je v°. Mr. (.ana. Proputovao kroz Sara je-iloni ® ar. * Dubrovnik. Tom je zgo-Uo	župe Sarajevo i Mostar
Vi(]j0 -nrttvo Dubrovnik. Sve šta je >!a 0v radu tih sok. jedinica direktno ra>o. Naročilo mora pohvaliti
rad. braee iz uprave župe Mostar. Oni marljivo rade i drže najživlji kontakt sa seljaštvom svoje župe, a koje opet u župi traži upute i zašlite u svim svojim poslovima. U poslovanju župe vlada naročita tačnost. Doista treba dati puno priznanje radu uprave župe Mostar. Dubrovačko društvo jednako razvija uzoran rad, pa je do sada osnovalo svojih 26 sokolskih četa, koje razvijaju intenzivan rad, št o je divno dokazala svojim uspehom po društvu priredena sokolsko - poljoprivredna izložba. Rad društva bio bi još intenziv-niji da on nije ometan, kako je to opšta .pojava u Dalmaciji, sa strane svećenstva. — Izveštaj prima se do znanja.
Brat dr. M. G rado je vic pod,nosi izveštaj o razgovorima koje je u Sofiji i u drugim mestima u društvu sa delegatima bratske Č’OS bračom Ste-panekom i Krejčikom vodio s pret-stavnicima bugarskih Junaka. (Vidi iz-veštaje u Sok. glasniku.)
Izveštaj prima se do znanja.
Brat zamenik načelnika Jeras iznosi prvo izveštaj o prilikama u župi Cetinje.
Izveštava, da je kao delegat Saveza prošle nedelje prisustvovao glav-noj skupštini župe Novo mesto i da je ista protckla u najuzornijem redu. — Prima se db znanja. — Sto se tiče potanjeg rada i programa načelništva Saveza, to če o tome podneti detaljan izveštaj plenumu savezne uprave.
Izvoštaj organizaciono - pravnog otseka, podnosi brat dir. Pavlas.
Župa Osijek dostavila je Savezu osudu u predmetu Kukolj Stjepana, bivšeg rimokatoličkog kapelana u Fe-ričancima. kojom je suden na izdrža-vanje kazne radi klevete nanesene Sokolstvu.
Ovom osudom Sokolstvo je dobilo punu satisfakciju i sporedno je, da li ec imenovani dosudenu mu kaznu izdržati ili ne. Zato predlaže da se analogno slučaju biskupa Lajče Buda-noviča podnese Nj. Vel. Kralju mol-ba za pomilovanje. — Prima se, a dodatkom da se to javi preko Sokolske agencije.
Zatim podnosi dopune na uredbu
0 podižanju domova, a prema svoje-dob-nom našem zaključku. — Dopune sc prinvaju i imadu se o d as lati Mini-starstvu za fizičko vaspitanje naroda.
Konačno kao starešina župe Novi Sad izveštava da če ova župa u jesen ove god in e proslaviti 30-godišnjicu svoga postojaniija, odnosno kontinuitet rada od bivše Srpske sokolske župe fruškogorske, dakle osnivanje srpskog Sokolstva. Ova če sc proslava obaviti u granicama jedne župske proslave, a u Sremskim Karlovcima.
Brat Branko Živkovič, kao ekonom Saveza SKJ, podnosi. uvodno u svoj izveštaj prikaz rada oko gazdo-vanja u samom Savezu u prošloj po-slovnoj te u prošloj financijskoj go-dini. Današnji njegov izveštaj je samo jedan kratak prikaz toga rada, jer opširniji je izveštaj spremio 'za ple-n ar n u sednicu uprave. Prelazi na ipi-tanjc sanacije sokolskih domoya i iznosi kako se nastojalo na svaki način da se društvima pomogne bilo u ot-plati duga bilo u dogradivanju domova. Upozoruje da nam je novim državnim budžetom državna subvencija smanjcna za dva milijuna dinara, pa se zato ukazuje potreba da se i proračuni pojedinih otseka Saveza sa-obraze’toj novoj situaciji.
Referent za saveznu statistiku brat Verij Švajgar izveštava da je Savezni statistički otsek završio »Ve-liku statistiku« za god. 1932. Time je završen sav zaostali rad šta se tiče savezne statistike te je sada moguće piristupiti stručnoj obradi sokolskog rada za god. 1930, 1931 i 1932. Statistički otsek če na osnovu zaključenih statistika za spomenute godine izraditi svoj izveštaj za saveznu glavnu skupštinu.
.Što se tiče šahiranja »Velikih sta-tističkih izveštaja« za god. 1933, do danas priinili smo svega 1533 izveštaja i to od osam stotina društava i 730 četa. Manjkaju još izveštaji od 134 društava i 438 četa.
Od strane Saveza eemo kod svih župa urgirati zaostale »Velike stati-stičke izveštaje«.
Izvestitelj je posle toga rastuma-čio pojedine rubrike zavržene velike statistike za god. 1932, što je bilo primljeno s odobravanjem.
Sta se tiče rada u saveznom katastru, izraduje se sada tačan abecedami red, pa čc se nakon toga pri-stupiti daljnjem rešenju korektura u stanju članstva katastra.
Tajnik brat Brozovič podnosi izveštaj o raznim predmetima tekučeg poslovanja kako savezne uprave tako
1 savezne kancelarijc, a konkretno za pojedine predmete donose sc zaključek
Novo preradeni pravilnik Glaz-benog otseka saveza, a koji je iziraden prema opa-skama Sokolske župe Sarajevo, na prošlogodišnjoj skupštini Save-
za imade se otstupiti organizaciono-pravnom otseku na daljnju nadležnost.
Ne uvažuje se predlog župe Osijek da se za medunarodne gimnastičke utakmice u Budimpešti organizujc oveća ekspedicija Sokolstva u Peštu.
Poziv brače Poljaka fla učestova-nje na ovogodišnjem sletu u Poznanju zadržati u evidenciji i raspraviti na narednoj sednici.
Prima se do znanja učestvovanje na sednici odbora za pomoč gliadnima u Rusiji i da je brat Momir Koruno-vič ušao u taj odbor kao zastupnik Saveza.
Pravilnik o uposlenju stalnih prednjaka imade se ustupiti organizaciono - pravnom otseku Saveza da ga odobri.
Sednica plenuma uprave Saveza SKJ
održana dne 18 marta 1934 u Beogradu
Brat E. Gangl otvara sednicu u 9 časova pre podne:
Bračo! Sestre!
Na osnovi prezentne liste konsta-tujem pravomočnost stvaranja zaklju-čaka današnje sednice plenuma upravo Saveza, koja je bila pravilno i pravo-vremeno sazvana u »Sokolskom glasniku«, a i svakom članu i svakoj članici bio je još posebicc dostavljen poziv.
Dnevni red je sastavljen u smislu § 18 našega statuta. Možemo, dakle, da pristupimo radu i da stvaramo zaključke.
Pre prelaza na dnevni red smatram §vojom prijatnom duž.nošču da Vas sve, bračo i sestre, iskreno pozdravim i preko Vas isto tako srdačno svu našu danas več tako silnu armiju jugoslovenskog Sokolstva. Zdravo!
O pojedinim granama našeg tako raširenog delovanja izvestiče brača pretsednici pojedinih saveznih odbora i otseka. Na osnovu tih izveštaja moči čdte da stvorfte objektivnu sliku o opštem stanju našega Sokolstva, da procenite naš rad ovde u centrali i da izrečete o njemu svoj sud. O tom Vašem sudu ovisna je naša egzistenca na vodečim mestima. Na svaki pak način očekujem s Vaše strane objektivnu strogost u ocenjivanju našeg rada i inicijativan potstrek za daljnji naš rad, ako nam bude istrajanje na ovim mestima još omogučeno unatoč sma-njenog broja članova Izvršnog odbora i unatoč velikog rada, koji se još uvek povečava.
Sada nas je ostavio brat dencral Stevan Kneževič, koji je podneo os-tavku na svoj položaj u Upravi i Iz-vršnom odboru Saveza s motivacijom, da je po njegovom mišljenju prestala njegova funkcija. Kako jc sada na vla-stitu molbu penzionisan, s time je samo po sebi prestala i njegova funkcija na ovom mestu. Brat Ministar za fizičko vaspitanje naroda uzeo je u obzir ovc razloge brata Kneževiča i pri-mio je njegovu ostavku na znianje. Ka-da se tako brat Kneževič oprašta od nas, moja je bratska dužnost da mu izrazim zahvalu na njegovoj suradnji za ove četiri godine i na njegovoj vc-likoj marljivosti, koju je pokazao u radu na provadanju naših zadatoka. Želim bratu Kneževiču obilje zdravlj« i zadovoljstva u zasluženom miru. Predlažem, da mu našu zahvalu i dobre želje izrazimo i pismenim putem.
Ne znam, kojemu predmetu, o kojemu treba danas da razgovaramo, da dadem prednost glede njegove važnosti i značenja za rad i život našega Sokolstva. Ncču i ne mo-gu, da stvaram izuzetke, jer dajem svima jednaku vrednost. Sve grane našeg delovanja rastu iz jednog debla i sve vrste naših nastojanja tako su tesno povezane medu sobom, da no možemo nijedne da mimoidemo, ne želimo li da celinu, koja se još uvek nadopunjava, okrmjimo i da se vratimo natrag, mesto da stupamo napred1. Vi čete, bračo i sestre, po svome' nagnu-ču k spccijalizovanju ovog ili onog pitanja sami dati nagla sak tamo, gde Vam sc to čini potrebno, da dobije celina kompaktniju sadržinu i još jači sokolski oblik. Računam s Vašim is-kustvom, Vašo m zrelošču i stvarnošču.
Naročito zanimanje pobuduje medu Vama pitanje bugarskih Junaka i pitanje realizovanja naše poznate re-zolucije sa glavne skupštinie Saveza od 10 aprila pretprošle godine. Tokom sednice dobičete dovoljno prilike, da se upoznate o ovom ili onom predmetu do u tančina i da tako o obema izrečete svoje mišljenje, koje če u najbli-žoj budučnosti biti za nas merodavno.
Na radu smo sada. da svaki od nas, prema svojim najboljim silama, pomogne što lepšem uspehu dveju naših večih priredaba, od kojih je prva odredena na Vidovdan u Sarajevu, a druga početkom meseca avgusta u Zagrebu — dva jaka kueaja našeg zdra-vog života, koji treba da u dva raz-ličita predela naše zemlje pokažu je-dinstvenost naših misli i jedinstve.n pravac našeg rada.
Važnost jednoga i drugoga slcta pojmiče svi u jednakoj meri, zato pri-'redivači, t. j. bratske župe. Sarajevo i Zagreb, opravdano računaju na sarad-nju čitavog Sokolstva.
Skoro na današnji dan padaju neki važniji dogodaji iz naše nacionalne i sokolske histerije, kojih se moramo danas setiti barem s kratkom reči.
Dne 15 februara navršilo se je sto-trideset godina od prvog srpskog ustan«-ka, kada je voljom naroda proglašen u Orašcu za njegoveg vodu junački Karadorde, ded našeg vladara, ljub-ljenog kralja Aleksandra I.
I dne 16 tekučeg meseca navršilo se 520 godina, od kako jc bio na Go-sposvetskom Polju u Koruškoj ustoličen na slovenskom jeziku poslednji koruški vojvoda. Tada je u tonu la slava onome delu našega naroda, koji danas stenje pod tudinskim jarmom.
I baš na današnji dan navršava se 20 godina. od kako je umro prvi starosta ČOS, brat dr. Jan Podlipni, koji je god 1888 doveo prve češke Sokole u naše krajeve, i koji jc prvi poveo svoju braču borce na pobedonosni put u Pariz. Kada je brat dr. Podlipni po-stao načelnikom Praga, stupio je na njegovo mesto brat dr. Šajner, koji je takoder več medu pokojnicima.
Neka taj duh, koji struji do nas iz davnih vekova, duh pravde i vite-štva, duh narodne snage, njegovih smelih podviga i teških jada, živi u nama i neka nas potstrekava na nove napore, za slavu domovine i procvat Sokolstva.
Sečam sc ovom prilikom još i ži-vog našeg brata, bivšeg načelnika našega Saveza dra Viktora Murnika, koji če dnie 25 ovog meseca proslaviti svoju 60-godišnjicu. Njegov 40-godišnji sokolski rad na tchničkom i idejnom poprištu_ ostavio je trajne brazde u našem Sokolstvu. Nema dvojbe i ni-kakovog preterivanja ako naglasim, da su nastojanjem brata dra Murnika sokolske vežbe zauzele medu nama nov smer i postigle u telesno-uzgojnom i estetskom pogledu zavidnu visinu. One su omogučile našim medunarodnim takmičarima odlično pobede u vanj-skom svetu i time pripomogle našem Sokolstvu da je došlo do zaslužnog priznanja u inostranstvu. Naša je bratska dužnost da se danas set.imo brata dra Murnika i da mu izrečemo bratske čestitke povodom njegovog životnog jubileja. Ove čestitke isporučičemo mu i pismeno.
Ovime zaključujem svoju uvodnu reč. Molim Vas, bračo i sestre, da se prihvatitc dunašnjeg rada ozbiljno i stvarno, kako to dolikuje Sokoliina. Želim našem zajedničkom nastojanju pun uspeh, te Vas još jednom bratski pozdravljam: Zdravo!
Reči brata potstarešinc bile su od prisutniih pozdravljene živim odobravanjem.
Po tome so prešlo na dnevni red.
Prvi užima reč zamenik načelnika brat Jeras, koji za načelništvo i tehni-čki odbor Saveza podnosi iserpiv izveštaj o radu i programu ovih saveznih organa.
Na izveštaj osvrču se brača Todorovič, Živkovič, Brzakovič, dr. Pavlas i dr. Bujič, koji traže razjašnjenja po nekim iz vod im a u zapisniku, ukoliko j se odnose na tečajeve i podizanje državljanske svesti kao zasebnog predmeta u prednjačkim tečajevima.
Na iznesene upite dao je nužna objašnjenja zamenik saveznog načelnika br. Jeras, a što se je primilo do znanja. Nadalje je na ovaj izveštaj uzeo reč brat Dura Paunkovie, koji se osvrnuo na zakon o obavezatnom fi-zičkom vaspitanju, ističuči mišljenje, da Sokolstvo treba da pomogne pro-vedbu zakona u koliko mu to sile i prilike dopuštaju.
Brat Ganglj neasimira sam izveštaj kao i sve upite i prigovore, pa za-govara da se u buduče apsolutno mora po svim jedinicama paziti na to, da one gaje telovežbu, jer bez telovežbe ne može biti sokolskog društva. On bi bio zato da se donese zaključak, da se od danas godim! dana ima likvidirati svaka ona jedinica koja ne gaji telovežbu.
Nadodat.no na izveštaj brata načelnika zamenica načelnice sestra Trdinova podnosi izveštaj sestre načelnice o radu u ženskim otsecima Sokolstva.
Brat Paunkovie ponovno potiče pitanje provedbe zakona o fizičkom vaspitanju naroda, pa veli da u tom pogledu moramo biti vrlo oprezni, a najviše moramo paziti na to, da načrt programa rada i organizacije oko provedbe ovog zakona hudo jedinstven izražaj mišljenja i pogleda celokupne savezne uprave. Zato konkretno predlaže da se načrt rada i organizacije, koji sada izraduje načelništvo Saveza, pre nego se pošalje Ministru za fizičko vaspitanje naroda, razmnoži i razašalje svima članovima savezne uprave na razmišljnje, a onda čc se temeljem dobivenih primedaba Ministru za fizičko vaspitanje naroda oda-slati jedan jedinstveni predlog kao predlog celokupne savezne uprave. — Prima se.
Pošto jc time bila zaključena debata o izveštaju načelništva Saveza, prima se sa zadovoljstvom do znanja kako izveštaj brata načelnika, tako i sestre načelnice.
Prelazi se na daljnju tačku dnevnega reda: Izveštaj gospodarskog otseka Saveza SKJ.
Reč uzima dkonom Saveza brat Branko Živkovič:
Uvodno prikazuje novčano poslovanje Saveza za prošlu poslovnu godi-nu. Upozoruje da stanje kako ga on prikazuje važi zaključno do 31 decembra 1933 godine. Gotovina tog dana iznosila je 2,491.056.91, hartije od vrednosti 104.475, a naprotiv obaveze Saveza bile su prama glavnicama saveznih fondova Din 967.491.49 i poverioca Din 261.652.53. Prema čistim bilančnim stavkama zaključuje se minula poslovna godina sa saldom od 1,353.743.54 dinara. Rashodi u minuloj godini iznašali su Din 7,120.422.70, a kretali su sc u granicama odobrenog budžeta. Prihodi ukupni bili su 8,474.166.24, a od toga sama državna pomoč 7,200.000 Din, a ostatak bi otpao na autonomne prihode, t. j. na višak iz god. 1932, na savezni porez, na prctplate i oglase i za prodanu robu kao i kamate. Auto-nomni prihodi su podbacili i na porezu kao i na pret.plati, a ušlo je na račun prodanih tiskanica i robe što nije bilo predvideno u budžetu Din 60.982.68. Sama državna pomoč je podbacila prema vremenskim isplatama, kao i količini iznosa, jer kad bi redovno pri-mili ovu državnu pomoč iz obiju budžeta morali bi primiti državne pomoči dinara 10,000.000, dok smo naprotiv primili faktično samo Din 7,200.000. Sam budžet predložen je i odobren na sto postotni iznos, ali se morao naknadno reducirati radi državne štednje na 90%, pa su radi toga mnoge bud-žetske partije prekoračile ovaj reducirani iznos. To bi bio jedan od naj-važnijih razloga zašto su pojedine partijo prekoračile predviden reducirani budžet. Pojedini otseci utrošili su i više od odobrenog budžeta i radi izvršenja programa koji nije bio predviden u budžetu, a potreba je bila da se ostva-ri. Za god. 1934 ima se reducirati odobreni budžet po sednici izvršnog odbora u mesecu decembru 1933 od 100% na 67.5%, o čemu su izvešteni svi otseci Saveza. Razlog ove redukcije je što je predvideno u budžetu Ministar-stva za fizičko vaspitanje naroda Dinara 6,000.000 a ne kao što sc očeki-valo Din 8,000.000.
Kod ove pomoči mora se uzeti još u obzir i 10% obustave na ime državne štednje, tako da če nam biti mo-guče isplačena samo suma od 5,400.000 Din.
Ako se uzme u obzir rešenje pb-sledne sednice Izvršnog odbora, to sc vidi da jc Savez u nepotpunih 14 meseci rešio molbe 104 jedinica za grad-nju, sanaciju i konačnu izgradnju domova, a ova pomoč k reče sc oko Din 4,800.000. Šesnaestoricu molitelja od-bio je Savez s razloga da nadopune svoje molbe bilo s iserpnim financij-skim planom, bilo pak izvodima kako su nastali njihovi dugovi kod privatnih lica. Za sada su iscrpljene partije državne pomoči 1933-1934 godine za izgradnju i sanaciju sokolskih domova, a sve molbe, koje stižu Savezu eviden-tiraju se i biče rešene kad Savez primi akontacije na ime budžeta državne pomoči za god. 1934/35. Predlaže na koncu da glavna skupština usvoji: 1) Savezni porez za god. 1934 u višini od Din 5 za svakog člana sokolskog društva. 2) Na ime ozlednog fonda ima sc uplatiti za god. 1934 za svakog pripadnika sokolskog društva i čete go-dišnje Din 1. — 3) Svako Sokolsko društvo ima da uplati na ime potpor-nog fonda za nabavu sprava paušalno Din 50. — 4) Na ime otkupa autor-skog prava jugoslovenskih muzičara ima svako društvo da uplati paušalno Din 40. — 5) Da iz ozlednog fonda mogu dobiti potporu ozledcni pripadnici samo onih župa, koje su u celosti podmirile svoje doprinose u ozledni fond.
Konačno potiče pitanje sokolske štednje i stavlja predlog da se pristu-pi osnivanju sokolske štedionice na bazi obavezatnog uloga. Odbor ad hoc večao je o tome i saglasio se da se ta štednja ima organizovati u formi jedne zadruge na bazi centralnoj, naime, da se iz Saveza načine organizacioni i temeljni radovi, koje če preuzeti centralne zadruge župa, a koje bi docnije sa svojim podredenim filijalama i is-postavama sačinjavale Savez štednih sokolskih zadruga.
Kako je izveštaj gospodarskog otseka usko vezan s izveštajem revizionog odbora, to pretsednik revizionog odbora dodatno na prednji izveštaj iznosi izveštaj o reviziji saveznog nov-čanog poslovanja.
Pretsednik revizionog odbora brat Veselič izveštava o radu tog odbora, koji je opetovano p uta pregledao knjige i račune Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, pa je uvek konstatovao, da je prošlogodišnje poslovanje vrše-no u redu i zaključni račun da jc is-pravan, u kome če smislu revizioni odbor Saveza glavnoj godišnjoj skupštini Saveza i podneti svoj izveštaj.
Revizioni odbor ima samo da pri-meti troje, i to: da još uvek nije ute-rana jedna tražbina, a koju Savez sva-kako treba da utera. Drugo, Savez bi trebao da bude što rigorozni ji u dava-nju pozajmica za sanacije sokolskih domova naime, da nastoji da svoje tražbinc osigura, i to uknjižujuči se na objekte na koje se daju zajmovi.
Konačno se iz knjiga razabire, da Sa-vez ima oveču sumu potraživanja na oglasima, pa te tražbine treba svakako najoštrije uterati, kako se one ne bi povlačile saveznim poslovnim knjigama.
U raspravi oko oba izvesta ja, a osobitim pogledom na uplačivanje po-reza i doprinosa za ozledni fond uzi-maju reč braća: dr. Bujič, Mihajlovič, dr. Verk, dr. Fuks, Brzakovič, Brozo-vič, dr. Ražem, dr. Benkovič, koji svi govore, kako o uplati poreza tako i davanju pozajmica za gradnju domova. Svi se izjašnjavaju za to, da su žu-nc dužne da vrše svoje dužnosti spram Saveza. Brat Paunkovie naročito traži, da su župe dužne pod ličnom odgovor-nošeu svojih funkcionara da doprinose, koje primaju od društava, ne zadr-žavaju za sebe, več da ih odmah po primitku upučuiu Savezu. Jednako se brada izjašnjavaju i protiv toga, da se radi neuplačivanja ozlednog fonda jedne jedinice u župi kažnjava cela žu-pa, kako to predlaže gospodarski ot-sek Saveza, več neka posledice snosi samo ona jedinica koja je bila nemarna u uplačivanju dužnog doprinosa za ozledni fond.
Brat Paunkovie posebice joši se protivi osnivanju sokolske zadruge za štednju, jer se boji komplikacija gle-dom na sadanju privrednu križu. Jednako je protivan i hipotekarnom osi-guranju zajmova.
Br. Celar u nadopunu gospodar-skog izveštaja iscrpno iznosi materijal-no stanje sokolske savezne štampe, i to za svaki savezni list posebice. Kon-statuje, da u današnjim opeiin gospodarskim prilikama, a koje neminovno takoder utiču i na matcrijalno stanje saveznih sokolskih listova, savezna sokolska štampa ne bi mogla da bude bez subvencije Saveza, unatoč najri-goroznije štednje, koja se provodi u izdavanju naše sokolske štampe. Treba imati na umu i to, da bi i samo mate-rijalno stanje savezne sokolske štampe bilo kudikamo po vol j ni je, skoro potpuno zadovoljavajuče i dobro, kad bi svi preplatnici bolje odgovarali svojim obvezama. Kako to medutim ne biva baš tako, to je orada i shvatljivo što u saveznim knjigama, u stavkama po-traživanja, stoji ubeleženo preko Din 600.000.— na ime dugovanja na pret-plataina od ranijih godina pa do konca decembra 1933. Ipak, .svim materi-jalnim izdacima za saveznu sokolsku štampu treba da se prctpostavi i prizna i veliki moralni dobitak, koji Sokolstvu donosi baš njegova vlastita štampa. Nakon što je, nadalje podao i potrebna objašnjenja, prekoračenja u izdacima za neke savezne listove, iz-veštaj br. Čelara primio se je s odobravanjem do znanja.
Brat dr. Pavlas u stvari pre po re-vizionom odboru pomenute tražbine predlaže konkretno, da se dužnik pozove pismenim putem, da tu tražbinu uplati. Ne odazove li se u odredenom roku, tad se ima čitava tražbina utu-žiti. — Prima se.
Jednako brat dr. Pavlas priključuje se mišljenju revizionog odbora da zajmove svakako treba hipotekarno osigurati, jer može se dogoditi, da društva svoje domove i dalje zadužuju bilo kod raznih banaka ili privatnih lica, pa bi mogla nastupiti pogibao, da ti domovi dodu na dražbu, da se pro-dadu, dakle, da ne samo propadnu oni, več da i Savez izgubi svoje posudene iznose. Zato se u buduče svakako mora svaka pozajmica za sokolski dom osigurati uknjiženjem, i to uvek po mogučnosti na prvom mestu.
Izvodima brata dra Pavlasa priključuje se i brat dr. Hugo Verk, pa se konačno donosi definitivni zaklju-čak, da se u buduče sve pozajmice koje daje Izvršni odbor Saveza SKJ, bilo za sanacij u, bilo za izgradnju ili do-gradnju sokolskog doma ili za ko ju drugu društvenu potrebu imadu hipotekarno osigurati uknjiženjem na do-tični ob jek at.
Na upit pak brata Brozoviča, kako se ima postupiti sa pozajmicama, koje su ranijo dane u navedene svrhe, brat dr. Pavlas odvrača, da se s pozajmi-cama koje su ranije dane za domove ima jednako postupiti, kako je to sada zaključeno, naime da se ima naknadno provesti hipotekarno osiguranjc savezne tražbine.
Brat Veselič osvrče se na sva razlaganja govornika glede zadruge za sokolsku štednju, pa iznosi velike prednosti koje če Sokolstvo imati od ovakove štednje. Naročito detaljno prikazuje rad i proučavanje specijal-nog odbora po torne predmetu. — Nakon njegovog saslušanja donosi se za-ključak, da se ovaj ceo predmet ima izneti pred glavnu skupštinu Saveza s detaljno izradenim elaboratom, i to kao predlog savezne uprave.
Brat Gangl gledom na predloge gospodarskog otseka reasimira sve što .su iznela brača govornici, pa se temeljem tog njegovog rcasimeja donosi zaključek, da se predloži gospodarskog otseka primaju u celosti osim predloga za doprinose gledom na ozledni fond. Usvaja se načelo, da posledice neplačanja ozlednog fonda ima snositi samo ona jedinica, koja je bila nemarna sa svojim uplatama za ozledni fond. Jednako se nalaže upravi listova da ima najstrože ubrati sve iznose na oglasima.
Time je primljen gospodarski iz-veštaj u celosti.
Po torne se prešlo na daljnju tačku dnevnoga reda: Izvcštaj ozlednog fonda.
Pretscdnik ozlednog fonda brat dr. Dragič podnosi iserpan izveštaj, koji je primljen u celosti bez debate.
Prelazi se na izveštaj narodno-obranbenog otseka
Pretscdnik brat dr. Fuks podnosi izveštaj, da je narodno obranbeni ot-sek imao 17 o. m. plenarnu sednicu, na kojoj je uzeo na znanje referate svih pograničnih župa i referat narodno obranbenih otseka župa, te je po celo-dnevnoj raspravi primio potrebne predloge, koje moli da odobri i uprava Saveza.
Izveštaj narodno obranbenog otseka prima se u celosti i jednodušno odobrava.
Prelazi se na izveštaj statističkog otseka Saveza SKJ.
Referent brat Svajgar podnosi is-crpiv strueni izveštaj, prema kome je savezni statistički otsek završio sve poslove oko izrade saveznih statistika za god. 1931 i 1932. Pored velikih statistika, izrađene su za navedene godi-ne i male statistike. S dovršenjem velike statistike za 1932 god. i male statistike za 1933 god. dospeo je statistički otsek na svoj propisan ažuran rad. Što se tiče šahiranja statističkih poda-taka za 1933 godinu, uspelo je da se prikupi 1553 izveštaja, i to od 840 društava i 743 četa.
Stanje Saveza danas je 25 župa sa 934 društva i 1171 četa; svega dakle 2105 jedinica. Mora se naglasiti, da je u večini tih jedinica sokolski rad po-svema osiguran. Opaža se, da se u nekim župama osnivaju jedinice na brzu ruku bez uslova za njihov opstanak i razvitak kao i daljnji rad. Odgovornost za ovakvo csnivanje jedinica pada i na Savez, pa je zato predloženo izvršnom odboru Saveza da se u buduče odobri osnivanje samo onih jedinica, čijc se osnivanje vrši pod župskim nadzorom, i to u potpunom suglasju župske uprave, odnosno njezinog na-čelništva.
Na kraju god. 1932 naš Savez imao je 25 župa sa 912 društava i 959 četa, prema torne uvečavao se broj jedinica od 1931 godine za svega 267 jedinica. Prema sadašnjem stanju broj jedinica još uvek raste te prirast od kraja 1932 godine do danas iznosi svega 234 jedinice.
Članstva imao je Savez krajem 1932 god. 111.966 muškog i 20.484 žen-skog; svega dakle 132.550, a na kraju 1931 god. svega 129.567.
Iz broja novih jedinica u 1932 god. vidimo, da je broj članstva zapravo opao. Uzroci su t.ome, što je u god.
1930 i 1931 pristupilo u redove masa ljudi, koji nisu imali ni pojma o so-kolskom radu, pa su docnije o vi elementi opet napustili naše redove. Pro-sečno na jednu jedinicu pripalo je u
1931 god. 92.3 članstva, a u 1932 god. samo 70.9.
Govori o prednjačkim zborovima i broju kvalifikovanih prednjaka te o njihovom razmeru spram vežbajučeg članstva, dokazujuči kako još uvek taj broj ne odgovara stvarnosti i potrebi. Ali ipak se primečuje utešljiv prirast i kod muških i ženskih prednjačkih zborova. Detaljno iznosi časovc vežba-nja i broj vežbačkih časova, iz ko j ih se jasno razabire golem tehnički rad u Sokolstvu. Konačno iznosi porast kod naraštaja i decc, gde se naročito zapaža velik napredak. Iznosi statistiku domova, koja jasno pokazujc jaku tendencu društava za podizanjem svo-jih domova, kao i pregled imovnog stanja i konačno stanje saveznog katastra.
Izveštaj brata statističara primljen je do znanja.
Pošto je vreme poodmaklo, to je pretsedavajuči brat Gangl prekinuo sednicu u 1.30 časova i zakazao nasta-vak za po i>odne u 3.30 časova.
Popodnevna sednica,
U 3.30 časova brat Gangl otvara nastavak sednice.
Pretsednik organizaciono - pravnog otseka brat dr. Pavlas podnosi izveštaj
0 radu i predlozima ovoga otseka. U svom govoru naročito povlači, da je Sokolstvo u stalnom prcviranju. Or-ganizaciono-pravni otsek budno je pra-tio ovo previranje i uvek u svakom slučaju učinio sve, da se sačuva eistota sokolske ideje i sokolske organizacije. Ističe, da je danas jedno od najvažni-jih pitanja našega Sokolstva revizija zakona o osnutku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Tim pitanjem Izvršni odbor sc mnogo bavio i nasto-jao da ga u duhu skupštinskih zaklju-čaka privede kraju, ali mu to na žalost nije bilo moguče. Izvršni odbor ponovno je ovo pitanje uzeo u pretres
1 došao do zaključka da se ovogodiš-njoj skupštini Saveza predloži na prilivat shodna rczolueija.
Dalje izveštava o akciji Saveza u obrani sokolske časti usled nanadaja sa strane katoličkog episkopata pozna-tom episkopskom poslanicom te iznosi što je po torne uradeno gledom na utužbe i koliko je do sada palo osuda. Tim osudama dana je Sokolstvu naj-jača satisfakcija, jer je tako sudski ustanovljeno, da se poznatom poslanicom klevetalo Sokolstvo.
Konačno referiše još po pitanju razvijanja odnosno osveštavanja sokol-
skih zastava. Po tom predmetu uči-njen je referendum po župama. Za razvijanje zastava izjasnile su se 9 župa, 4 župe izjavile su se za posvetu, dok su ostale župe zato da se prepusti prilikama i mesnim običajima. Usled toga predlaže: da se poveri pojedinim društvima i četama, da u svakom poje-dinom slučaju s obzirom na mesne prilike u sporazumu s upravom župe donosu odluku. Dalje predlaže da se iz-radi pravilnik o razvijanju zastava i da se izrada poveri načelništvu, tajništvu i prosvetnom odboru Saveza.
O	izveštaju povela se zatim iserp-na debata, nakon koje se izveštaj kako i predloži brata dra Pavlasa primaju u celosti time, da se rezolucija glede izmene zakona ima podneti skupštini kao predlog uprave Saveza SKJ.
Nakon toga brat dr. Gradojevič podnosi iserpiv izveštaj o konferenci-jama s bugarskim Junacima u Sofiji, a koji se izveštaj, s njegovim predlozima
—	da se bugarskim Junacima uputi poziv da izašalju svoje delegate na našu ovogodišnju skupštinu Saveza i da im
PRAVILNIK
o poprsju dra Miroslava Tirša, daru prelsednika Češkoslovaške Republike br. T. G. Masarika
§ L
Pretsednik ČSR brat Toma G. Ma-sarik je u želji, da se što jače pot-stakne bratsko takmičenje u jugoslo-venskom Sokolstvu, ustanovio prelazni dar: doprsni kip br. dra Miroslava Tirša s natpisom
1832—1884 T. G. Masaryk president republiky československe Jugoslavskemu Sokolstvu k sletovim zavodum u Belehrade 1930 Putovni cena.
§ 2.
Dar je prelazan. Kip se predaje pri svakom takmičenju Saveza SKJ, sletskom ili meduslctekom, najboljoj vesti, koja je pobedila po odredbama važečih takmičarskih propisa u opštem takmičenju višeg odcljka članova.
§ 3.
Kipu pripada spomen-knjiga u kojoj se upisuju imena pobedničkih vrsta, dan, godina i mesto takmičenja, grane i konačni uspeh takmičenja. Ako ista vrsta osvoji dar više puta upisuje se to svaki put u spomen-knjigu.
IZ TELCVEMčkCC 5VFTA
87 VESLACKA TAKMIČENJA IZMEĐU
KEMBRIĐA I OKSFORDA
Medu največe siportske dogodaje Engleske spadaju veslačke utakmice osmeraca studenata dvaju najčuveni-jih engleskih univerziteta u Kembridu i Oksfordu. Ove godine održana su ova takmičenja, koja su prvi put izvedena godine 1829, dne 17 marta. Pobedila je opet momčad Kembrida, a ova je pobeda več njena jedanaesta pobeda uzastopce. Ova čuvena veslač-ka takmičenja održavaju se skoro svake godine, no zbog ratova, nekoliko godina nisu održana, pa ih je od godine 1829, kada su bila izvedena po prvi put, do danas održanih 87, od kojih je odnela 46 pobeda momčad univerziteta u Kembridu, a 40 momčad Oksforda. I ovc godine pobeda Kembrida bila je sigurna, jer je razmak iznosio skoro na čitavoj dužini takmičarske pruge, osim u početku kad je vodio Oksford, skoro dve du-žine čamca, a na kraju čak četiri i po.
I ako vreme nije bilo idealno, na obalama Temze niz ceo put sakupilo se oko pola miliona oduševljenih prijatelja veslaekog športa.
RUMUNSKO UDRUŽENJE LEKARA
ZA FIZIČKO VASPITANJE
Ovih dana izišla je iz štampe knjiga pod imenom: »Telesni uzgoj nor-malnog pojedinca«. Ovu knjigu izdala je nacionalna centrala za fizički uzgoj, a sadržinia knjige su predavanja, koja su održali najčuveniji stručnjaci dok-torima, koji su polazili specijalni tečaj za fizički uzgoj. Ovaj kurs priredilo je, udružc.nje rumunskih lekara za fizički uzgoj (Societate Mcdicala de educatia fisica) u Bukarešti i na obalama Črnog Mora. Tečaj bio je i teoretski i prak-tički. U tečaju bili su lckari iz gradan-stva, vojske, bolnica, škola i t. d. Vršili su i merenja i posmatranja vežbača, uticaj raznih vežbi i t. d.
NEMAČKI TURNERI I MEĐUNARODNA GIMNASTIČKA FEDERACIJA
U subotu 17 marta o. g. održana su u Berlinu savetovanja župskih načelnika iz svih ikrajeva Nemaekc. Tokom ovih savetovanja saopštio je sa-
se uputi poziv za učestvovanje na sleto-vima u Sarajevu i Zagrebu, u celosti i jednodušno prima do znanja.
Prelazi se po torne na poslednju tačku dnevnoga reda: Predloži za Saveznu skupštinu.
Tajnik brat Brozovič konstatuje, da su sve predloge poslali svi savezni otseci, a samo tri župe što je i razumljivo, jer večina žuna drži svoje skupščine na dan 25 marta, a jedna čak 8 aprila. Zato predlaže da se ovlasti Izvršni odbor Sveža da on na nared-noj sednici raspravi sve predloge i spremi za godišnju skupštinu. — Prima se.
Brat Gangl moli da se odobri, da se održi glavna godišnja skupština Saveza na dan 29 aprila o. g., a dan pre pouzdani .sastanak delegata/ s istim dnevnim redom. — Prima se.
Pošto je time bio dnevni red sednice iscrpljen, to pretsedavajuči istu zaključuje u 20.30 sati, zahvalivši se svim prisutnima na odličnom razpravljanju i zaželivši im srečne uskrsne blagdane.
§ 4.
Pobednik čuva dar do narednog takmičenja. Njegova je dužnost da čuva kip na dostojnom i važnom mestu, da ga može pred narodnim tak-mičenjem neoštečenog da preda načel-imštvu SSKJ. Kip treba predati načelništvu SSKJ ili po njemu opunomoče-nom organu.
§ 5.
Dar se predaje neposredno iza takmičenja i po mogučnosti na licu mesta vrsti-pobednici.
§ 6.
Ime vrste-pobednice i njen uspeh javljaju se odmah iza takmičenja kan-celariji pretsednika Češkoslovačke Republike.
§ 7.
Original ovog pravilnika čuva na-čelništvo SSKJ, jedan se pak prepis nalazi pri daru.
Ovaj pravilnik usvojen je i odobren na sednici Izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, održanoj 19 februara 1934 god.
Beograd 7 marta 1934.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I Zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
kupljenim načelnicima državni voda športa i turnerstva fon Camer und Osten, da je Savez nemačkih turnera podneo molbu Medunarodnoj gimna-stičkoj federaciji za prijem u redove njenih članova, a da postoji nada, da če biti ova molba skoro i pozitivno rešena. Time bi otpale i sve prepreke, koje su onemogučavale nastop i takmičenje nemačkih turnera na ovogo-dišnjim gimnastičkim takmičenjima u Budimpešti. Pored toga na zboru do-neseni su zaključci, kako treba da se poveča broj i žena-vežbačica, zaključci u pogledu etručnih listova i u pogledu nacionalno-prosvetnog rada turnerstva.
REZULTATI LAKOATLETBKIH TAKMIČENJA ŠVICARSKIH GIMNASTA
Švicarski gimnasti bili su poznati u svetu kao odlični vežbači na spravama, dok lakoj atletici sve do posle-ratnih godina nije bila posvečena baš velika pažnja. Ali sada i u tom pravcu takmičenja u' lakoj atletici pokazuju, da če švicarski gimnasti nostati opasni takmičari i u ovoj grani telesnog uzgoj a. U poslednjim dvema godinama beleže švicarski Jistovi sledeče najbolje rezultate: u skoku u vis s palieom 3’70 m, u trčanju na 110 m s preprekama 15‘4 sekunda, prosti skok u vis 1'82 m, bacanje diska 40 m, skok u dalj 6’82m. Nakon sleta u Arau prijavilo se je savezu 108 jedinica, da eti gajiti i one laku atletiko pored vežbe na spravama i prostih vežaba.
IZ SAVEZA NEMAČKIH TURNERA U ČEŠKOSLOVAČKOJ
Početkom ovc godine počeo je savez nemačkih turnera u Češkoslo-vačkoj da izdava dosadašnji list naraščaja Jungtum zasebno za ženski i zasebno za muški naraštaj. Prvi broj Jungtuma, namenjenog muškom naraščaju, posvečen je večinom smučar-stvu, dok list za naraštajke donosi pored članaka o smučanju, još i članke o velikim nemačkim ženama, te opis raznih gimnastičnih igara. Savez nemačkih turnera je početkom godine izdao i pesmaricu . »Turnerliderbuh«, koju je pak državna vlast zaplenila, j or su u n jo j bile pesme, koje su u Češkoslovačkoj Republici zabranjene, medu njima i poznata:	»Dojčland,
Dojčland iber ales«.
Jesam li poslao prelplalu 9 za sokolske lisiove t
KRC NIKA
100-godišnjica smrti Alojza Sene-feldera. Dne 26 februara 1834 umro je u Minhenu Alojz Senefclder, izumitelja litografije. Sencfcldcr rodio se
6	novembra 1771 u Pragu. Otac mu je bio iz Bavarske, po zanimanju glumač, čija porodica je dugo živela u Pragu. Oesto je putovala s njime P° raznim nemačkim gradovima. Mladi Alojz je po želji oea studirao gimna-ziju, po završenoj maturi pravo, ali ga je privlačilo pozorište. Kako mu otac nije dozvolio da se posveti zva-nju glumca, to je nastupao kao diletant i počeo da piše pozorišne komade. Iza rane smrti svog oea morao je da sc on kao najstariji brine za 8 svoje braee i sestara. Posvetio se je potpuno pozorištu, ali kao glumač nije uspeo, več se je predao više pisanju-Kako su mu tiskare preskupo računale štampanje njegovih dela, studirao je kroz mnogo godina, kako bi sam mo-gao da umnoži svoje rukopise. Nakon mnogih neuspelih pokušaj a napo-kon mu je uspelo da razmnožava svo; je rukopise putem litografije. Svoj pronalazak je kasnije još upotpunja-vao i postao 1809 godine inšpektor državne litografije u Minhenu, čime je osigurao cgzistenciju do svoje smrti-U Pragu uzidali su grafičari na kuči, u kojoj se rodio ovaj genijalni izum*' telj spomen ploču več 1871, koja je kasnije nakon rušenja kuče, preme-štena na hodnik nove tržnice. Stogo-dišnjicu smrti Senefeldera p-roslavili su i jugoslovenski grafički radnici.
50-godišnjica umetničkog rada M*'
ke Markoviča. U Zagrebu slavi ovin dana pedesetgodišnjicu sv-og umetničkog rada jedan od nestora naših glumača g. Mika Markovič, poznati glumač zagrebačkog pozorišta. Jubilarac je rodom iz Užica, ali je skoro pola veka svog života proveo i igrao na P9' zornici zagrebačkog ;pozorišta, gde jc bio jedan od najuglednijih i najpopu-larnijih glumača. Uz savesno vršenje svog životnog poziva, bio je i vredan nacionalni radrnk, te je kao takav, 1 kao rodeni Srbijanac, bio zapisan У erne knjige austromadžarskih vlasti-Pre rata vodio jc kao direktor jednu odličnu kazališnu trupu po našem Primorju. Trst, Gorica, Rijeka, Pulj, Pa' zin, Opatija i Zadar nikad neče zabo-raviti njegovih gostovanja, prigodom kojih je cesto održavao i vatrenu na-cionalnu uvodnu reč. U Mostaru uspeo je da izmiri posvadene Srbe i Hrvate vodeči tamo zagrebačke glumce, koji su igrali i u Srpskom i u Hrvatskom domu.
70-godišnjica Asan age Alijeviča.
U Kumanovu proslavio je ovih dana svoju 70-igodišnjieu Asan aga Alije-vič, poznat pod imenom Oravica. I ako musliman, on se jc osečao Srbin, pa jc još za vreme turskog režima mnogo pomagao na otvaranju srpskm škola, a osobite zasluge pridobio si je pomaganjem akcija .mših četnika. Sve to je radio iz čistog idealizma, poma-žuči i sam novčano i hranom četničku akciju.
Božena Vikova Kunjeticka. U Li'
bočanima kod Žatca umrla je u nede-lju 17©. m. Božena Vikova-Kunjeticka. jedna od največih čeških književnica i voditeljica narodnih i slovensko sve-snih čena. Bila je čuvena autorica romana i dramskih dela trajme vrednosti. Godine 1912 bila je kao iprva žena -u srednjoj Evropi izabrana u češki ^e-maljski sabor kao članica slobo doumne stranke. Njezino srce odlikovao je iskren nacionalizem, velika slovenska svest, a osobitu brigu posvetila Jc češkim manjinama u ponemčenim kra-jevima. Velika pokojnica rodila sc U u istočno češkom gradu Pardubicc Pdg Kunjetickom goram, po kojoj je 1 uzela svoj pseudonim.
Kratke kulturne vesti. Na da°
17 marta o. g. setila sc je čitava kulturna, sportska i tehnička javnost sto-godišnjiee rodenja Gotliba Dajmlcra> pionira automobilizma. Pokojnik rbd10 se u Štorndorfu u Virtembcrškoj i nivač jc velikih Dajmlerovih tvornica automobila, koje još i danas spadaj u največa ipreduzeea ove vrste.
Početkom ovc godine mvršilo su je 175 godina od rodenja slavnog šk° skog pesnika Roberta' Bcrnsa, koji J bio jedna od najkrupnijih pojava an_ glosaksonskc književnosti 18 veka. o* je prvi počeo da piše neke pesme i 111 svom rodnom škotskom dijaicktu. ^
LI Pragu na pozornici Narodnc.-pozorišta prikazana je ovih dana P prvi put velika istorijska drama »•’ raj PndčbtradskyH generala R.u >,>-Medka, autora čuvene tragedije » kovnik Švec«. Ova istorijska drain prikazuje rad, život i smrt judnog največih čeških kraljeva Jurja ‘ (K k. bradskog. Delo je imalo velik u^P ’ a zbog svoje dubokc, eminientno cionalno - istorijske sadržine gara vana mu jc trajna vrednost.
Ove gotline navršava se latI g na od osnivanju gimnazije u N skoj Mitroviči, koja spada u red ^() starrjih naših srednjih škola. hve _.|, ukinuea Vojne Krajine nastavni ^ bio je namački. a tek onda S'^P; :c hrvatski. Do godine 1910 postoja!. ^ samo niža gimnazija, a od goduie ona je potpuna.
II NAŠIH 2UPA
DHU S TAVA it ETA
Župa Beograd
BEOGRAD. — Sokolsko društvo “čograd Vlil održalo je 18 februara J- g- svoju prvu godišnju skupštinu. Od prisutnih kao delegat župe bio je arh. br. Milivoje Smiljanič, od župskog tehničkog odbora br. Otokar NoVotni.
župskog prosvetnog odbora br. dr. Milan Glavinić, od strane uprave vodovoda opštine beogradske inž. br. Slobodan Petrovič, članovi Suda opšti-n2 žarkovačke, veliki broj seljaka iz sda Zarkova kao i sve radništvo s Belih Voda.
Starešina društva inž. br. Svetislav Vučkovič otvorio jc prvu godišnju 'supštinu ovog najmladeg beogradskog društva upučujuči pozdrav Nj. Vel. ^ralju, starešini Saveza Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i celom Kraljev-skom domu. U svome govoru izneo je ovoga društva — širenje sokolske ‘deje kroz sela. Društvo je pokazalo '•eliki uspeh u svome radu; ono je po-rt'd ostalog radilo i na tome da dobije ^tnljište od Žarkovačke opštine, na :°nie bi podiglo svoj dom. Sokolana u se sada vežba, kao i letnje veziste. su svojina opštine beogradske. ^ahvaljujuči njoj na dosada-njem go-st°Primstvu br. starešina je najlepše da to bude i do podizanja dru-l^nog doma. Posle govora br. stare-sme pročitana jc savezna poslanica.
. Zatim se prešlo na izveštaj dru-stvenih funkcionera. Tajnioki izveštaj P°dneo je inž. br. Kosta Vasiljevič, iz *°ga se vidi, da je društvena administracija vodena uredno i na vreme; da se sedniice uprave uvek održavale, ra. je društvo, več i po svome pologu, obratilo največu pažnju na obliž-selo Žarkovo, Železnik i Stepoje-da su osnovane i čete u Železni-,u i Stepcjovcu sa oko 130 pripadni-
•	Obe čete dobro napreduju u svome
radu.
Iz izvest a ja br. načelnika dr. Bo-nyoja Vučkoviča vidi se koliko je ovo J^ado društvo napredovalo. Vežbe su fedovno održavane u sokolani kao i na letnjem vežbalištu. Važno je na-P°®enuti da su sokolanu i letnje vež-alište sama brača uredila i spremili a vežbu; isto tako su sama brača iz-aaiia i največi de o sprava za vežba-jc. Društvo je sa svojim vežbačima ecestvovalo na župskom sletu u Beogradu, kao i na pokrajinskom u Ljub-Jani i učestvovalo na župskim takmi-^enjima. Priredilo je dva javna časa: a Belim Vodama i u selu Železniku. 'Jurzan je društveni prednjački tečaj 2a 'Prednjake društva i četa.
I na prosvetnom radu uradilo se a°sta. To se vidi iz izveštaja br. pro-Svctara Josipa Rimanoci-a. Održavani govori pred' vrstom, predavanja, ^ademije i igranko posvečene samo Narodnim igrama, kao i zabave. Prodni odbor imao je i otseke: mu-s gudačkim i tamburaškim zbo-lj,1^ zdravstveni, za kino i pozorište utaka, za izlete, trezvenost, štednju i »Ote - sekciju. Društvo ima svoju f^Jižnicu zabavnu i stručnu. Veči broj Janova pretplačen je na sokolske li-; °ve. Sednice prosvetnog odbora odrivane su redovno. Priredeno je više "^tvenih izleta do obližnjih sela i c° Beograda.
p Iz izveštaja br. blagajnika Miloša rujiča vidi se, da je društvo u toku godine bilo agiiiM) i da sada ras-llterf ™ovinom °d 42.000 dinara, i to '•U00 dinara gotovog novca.
ti ^t^^čki izveštaj br. Ivana Čo-.društvenog statističara, pokazujo Jih	*ma 220 pripadnika od ko-
tim na^vc^* ^co radnika-zanatlija, za-.^cmljoradnika, pa činovnika, prička i t. d.
jj Društvo jc podnelo i svoj načrt W j* za i(,uću K?dinu, kao i pred-,|J o* se osnuje fond za podizanjc Qfustvenog doma.
b Na k raju jc u ime nadzomgog od-n./a podneo izveštaj br. Ivan Skolj-v | ^ naznačio, da su knjige uredno ^eiic j (la jc svc u naj bol jem redu.
sasl	Јс skupština najpažljivije
zd ЛЦ izveštaje funkcionera, pola *• j°ju^i di uvek aklamacijom, da-,lQJe razrcšnicu staroj upravi i zabrala Sver ? dosedp-njim starešinom inž. br. 'uslavom Vučkovičem. Zamenici
b iuinc su ^г- ^osta Vasiljevič i Momčilo Oedič. trgovac-zcmljorad-načelnik br. dr. Borivojc Vučko-^ ‘^kar; načclnica s. Slavka Vučko-t nastavn. gimnastike. Za prosveta-vj-,,Zft^rana je s. Jelica Vasiljevič-Jo-tnC;. kand. inž., a za tajnika br. Ivan '• ^cf želez, stanice. arL kraju skupštinc delegat župe or. Smiljanič pozdđ-avio jc ovo beogradsko društvo i izrazio 5ov Poveljstvo cele župe za nje-^cb' ГаС^ * tru ('a pomigne on<> \c s&i’javilo u zadatak, a to je: širenje L. . *** ideje kroz naša sela. Isto ta-t;,lr'. ^rača dr. AVilan Glavmič i Oto-
1	^ovotrti, prisutni od stranc žup-
skog prosvetnog odbora i tehničkog odbora, pohvalili su rad i poželeli i dalje ovakve uspehe kakve je do sada po st iglo.
SLOVAC. — Osnovana 1931 godine, ove četa zabeležila je do sada više lepih rezultata. Ona jc učestvo-vala na sletovima 1933 godine, kao i priredbama u svome matičnom društvu u Valjevu. Na prošlogodišnjem sletu svoje župe, četa je postigla peto mesto u župi, a njen član, brat Novak Dobrivojevič, u pojedinačnom takmi-čenju, došao je na prvo mesto.
Od samog osnivanja čete, istoj stoji na čelu brat Dragutin Denadič, kao starešina. Četa danas ima preko 60 članova, od kojih oko 15 članova vežbača. Ove zime u četi je organizo-vara sokolski podmladak.
U sobotu, 3 marta o. g., četa je održala sokolsko veče. u prostorijama Zdravstvene zadruge, s uspelim programom. — J. U.
VRDNIK. — Sokolsko društvo Vrdnik održalo je 15 dnevni društveni prednjački tečaj, koji je trajao od
11	I do 26 I 1934 god. pod vodstvom brata Fcodora Gopurenka, putujučeg prednjaka Sokolske župe Beograd.
Tečaj je završilo 12 članova, te 2 članice.
Prosečan uspeh bio je vrlo dobar. Kako ovo društvo raspolaže vrlo slabim prednjačkim kadrom to nije potrebno naročito isticati, koliku jc korist doprineo tečaj ovom Sokolskom društvu.
Župa Bjelovar
TROJEGLAVA. — Na 11 marta navečer proslavila je ovdašnja četa svečano 84 rođendan br. T. Masarika. Proslava je obavljena u sokolani. Svečanost je otvorio br. načelnik i prosve-tar Dim. I. Momčilovič s predavanjem »M. Tirš i T. Masarik«. Predavač je obradio oba velikana i rasvetlio 'njihove zasluge cko stvaranja češkoslo-vačke države, kao i budenja slovenske misli medu Siovenima. — Iza toga jc otsvirana naša i češkoslovaeka himna. Nakon toga je odigran češki komad »Pepička z male Hosputki«, koji je izveden od mesnih diletanata. — Komad j c ostavio dubok do jam kod glcdalaca. Nato j c br. Doležal iz Hrcegovca iz-veo nekoliko komada uz gitaru i pilu.
Župa Celje
KRŠKO. — Gledališki odsek Sokola v Krškem je uprizoril 10. marca Sheriffovo vojaško dramo v 6 slikah »Konec poti«. Avtor je nanizal v drami, ki prikazuje šestdnevno bivanje pešadijske čete v prvih strelskih jarkih zapadne fronte, vse grozote, trp-ljenjo in duševne boje petorice mladih častnikov, posamezni značaji so v drami silno globoko in z razumevanjem orisani, drama je v svetovnem slovstvu sploh nekaj svojevrstnega. Vloge so bile nad vse srečno razdeljene, igralci so podali dramo tako dovršeno in se poglobili v svoje vloge tako intenzivno, da je bila splošna sodba občinstva, da je ta predstava bila re-mek delo krškega sokolskega odra.
Župa Cetinje
CETINJE. — Odobrenje novih Sokolskih četa. Sokolska župa Cetinje odobrila je osnivanjc Sokolsko čete u Zatonu s 1 martom i pokusnim vremenom od 6 meseci, po predlogu Sokol-skog društva Bijelo Polje. Tom prili-kom je imenovala novoosnovanoj četi ovu upravu: starešina br. Jočič Velimir, učitelj; zam. starešine br. Haj-darpašič Hasan; tajnik br. Dra-govič Luka, uč\; blagajnik br. Mijovič Vc-liša; načelnik br. Obradovič Rade; pro-svetar br. Pavlovič Danilo, učitelj; knjižničar br. Tanovič Dušan; rcvizori br.: Zečevič Milutin i Hajdarpašič, članovi uprave br.: Bubonja Marko i Zja-lič Srečko.
Upisanih članova u ovoj četi ima 43. S ovom četom Sokolsko društvo Bijelo Polje uvečalo se pored još izves-nog broja novoosnovartih četa.
BIJELO POLJE. — Novoosnova-na četa u Šahovičima. P0 predlogu So-kolskog društva Bijelo Polje uprava župe je na svojoj scdnici od 3 marta t. g odobrila osnivanjc nove Sokolske čete u Šahovičima, Sokol, društva Bijelo Polje, s danom postanka 1 marta
i	pokusnim vremenom od 6 meseci. Organizaciona skupština u Šahovičima izvršena jc 15 februara t. g. Na toj skupštini bilo jc prisutnih 76 članova, koji su se upisali u Sokolsku četu. Ovo osnivanjc je h— odobrila i imenovala upravu čete s ovim članovima: starešina br. Tomovič Mirko, pretsednik opštine; zam. st.: br. Ašanin Sekule,
trg.; tajnik br. ćetković Mitar, uč.; zam. tajnika br. Mrdak Božo; blagajnik br. Mrdak D. Uroš; načelnik br. Stijovič Boško, uč.; zam. nač. br. Mrdak M. Uroš; prosvetar br. Stojanovič Puniša, uč.; knjižničar br. Radojevič Mašan, uč. i br. Durišič Andrija; re-vizori br.: dr. Veličkovič, Radojevič Krsto, Rabrenovič Savo i Drljevič Ri-sto, članovi uprave br.: Bulatovič Dimitrije, uč.; Čabarkapa Gruban, Kr-smanovič i Bošnjakovič Mladen, bar-jaktar br. Zejak Janko. — S. M.
BAR. — 11 marta tek. god. Sokolsko društvo Bar priredilo je u Dočast 84 rodendana pretsednika Ceškoslova-čke Republike Alasarikovo veče, koje je oo svom obilnom -rogramu potpu-no uspelo, kako s moralne, tako i s materijalne strane.
Veče je otvorio prosvetar brat Stojkovič Vuko, koji je u svome predavanju o-’'sao život i rad br. Masarika. Nakon predavanja nastavljeno je s izvodenjem programa. Pored sokolskih vežbi, program jc ispunien i s vokalnim koncertom. Sve tačke izvedene su na potpuno zadovoljstvo tako, da su na oduševljeni aplauz publike, i pored napornostd, morale biti ponovljene. Izmedu tačaka programa dat je i šaljivi pozorišni komad »Muha« od Nu-šiča.
Po svršenom programu nastala je igranka. Prisutoo je bilo na akademiji preko 300 osoba,
KOSOVSKA MITROVIČA. —
Sokolsko društvo Kosovska Mitroviča održava dvomesečni prednjački tečaj t. j. od 1 marta do 5 maja t. g. Na ovome tečaju če se predavati sva grada. koja je predvidena za župske pred-njačke tečajeve. Na tečaj če imati Dravo posetioci prvenstveno iz Kosovske Mitroviče i koji več imaju neku sokolsku naobrazbu. Radnih dana biče 19 t. j. u 9 nedelja od 9 do 12 i 10 četvr-taka od 19 do 21 čas, ili ukupno 54 časa.
Predavače .se ovi predmeti: sokolska misao (br. dr. Rafailovič, star 6 č.) sokolski sistem, vežbača i metodika (br. Bošnjer Pavle, 15 č.), vočstvo, vrste i čuvanje sprava (br. Bošnjer Pavle, 8 č.), upravljanje sa pravama i oprema vežbališta (br. Vošnjer Pavle,
4	č.), istorija Sokolstva (br. Lašič Mi-lija, 6 č.), sok. organizacija (br. Crnkovič Frano, kap., 6 č.), anatomiia, fiziologija i prva pomoč (br. Stojanovič dr. Toza, 8 č.) i ispitivanjc na kraju tečaja (svi nastavnici, 2 časa).
Ispiti če se održati komisijski u prisustvu župskog delegata. Kandidati-posetioci, koji budu položili ispit po-staće prednjački pomočnici. — S. M.
CETINJE. — Sokolsko društvo Cetinje priredilo je Masarikovo veče s akademijom 7 marta. na dan Masari-kovog rodenja proslavljajuči 84 roden-dan br. dr. Tome G. Masarika. Ova svečanost je odlično uspela, a održala se u Narodnom pozorištu »Zetski dom«. Akademiji su prisustvovali ban Zetske banovine br. Stanišič dr. Aleksa s pomočnikom bana br. Zecom dr. Jovanom, veči, broj činovništva, ofici-ra i mnoštvo gradanstva i Sokola.
Akademija je počela s pevainjem državne himne, koju je pevao hor drž. učiteljske škole. Vrlo uspelo predavanje o br. Masariku održao je br. Mi-hailo Rajnvajn, načelnik Ban. uprave
1 župski prosvetar. On je podrobno iz-ložio život, književni, politički, sokolski i državnički rad br. dr. T. Masarika. Muški naraštaj je izveo uspešno
2 tačke sokolskih vežba i to jednu proštu i jednu na spravama. Muška deca takoder s uspehom proste sokolske vežbe. Br. Grujičič Krsto, učitelj i tajnik ŽPO je otpevao i odgudio na gu-slama nekoliko stihova jedne jimačke narodne pasme. Deklamacija »Mladost« deklamovala je sestra Vilke, uč. gimnazije, zanosno i uspešno. Takoder je uspešno izdeklamovao jedtau pesmu naraštajac br. Stojanovič, učenik gimnazije. Pozorišni komad iz ratnog života »Tamo daleko!«, izveli su sokolski diletanti pod vodstvom br. Tupa-lova vrlo uspešno.
S ove svečanosti je upučen pozdravni telejram br. dr. Tomi Masariku u ime Sokolskog društva Cetinje.
Š. M.
CETINJE. — Sokolska idejna ško-
la uspešno nastavlja svoj rad. Predavanja se drže svake nedelje iz sokol, istorije, organizacije i sokolske ideologije, t. j. po 3 dnevna predavanja. Rad u ovoj školi trajače do kraja škol. polugodišta. Učesnici-slušaoci su pokazali dovoljno razumevanja za ovu školu, a nastavnici uložili takoder velik trud, te če njen uspeh biti zagaran-tovan. Več se održalo 5 predavanja iz ideologije i to brača: Rajnvajn Mi-hailo, žup. prosvetar; Milič Ščepan, žup. novinar i br. Marčič Ante, sud. major. Iz istorije Sokolstva br. Grujičič Krsto tajnik ŽPO, 3 i br. Ivanovič Milutin, tajnik župe 1 predavanje. Ovakvih predavanja biče 105. — Š. M.
CETINJE. — Prosvetni rad u sokolani Sok. društva Cetinje. Za mesec februar o. god. održalo sc u sokolani
3 predavanja i 24 govora-nagovora za svc kategorije društva. Na ovim pre-davnnjima i nagovorima bilo je prisutnih 1110 članova: (članstva, nara-štaja i sok. dccc).
Posle održane godišnje skupštine ovog društva shvatilo se u potpunosti prosvetni i telovežbeni rad u sokolani. Nije se ove godine izostalo prema prošlogodišnjem radu, nego se šta više pospešilo u svim pravcima. U tome nije izostala mi obaveštajna sokolska služba i štampa.
Da bi se još više uradilo u tom pravcu ubrzo če ovaj rad postati još uspešniji za prosvetnu stranu osniva-njem »Sokolskog vesnika«, kao meseč-nog sokolskog lista — časopisa u ovoj župi. Sokolstvo Cetinja kao i župe Cetinje zatalasalo se uveliko i usnešno se širi medu gradanstvom. a- naročito u selima, u kojima niču nove sokolske jedinice. Tako društvo Cetinje ima 12 sokolskih četa, u kojima ima oko 450 članova-seljaka i seoske inteligencije, koji željno čekaju odlazak na ovogo-dišnje sokolske sletove. — Š. M.
CETINJE. — Sokolska četa u Ko-sijerima. Ova četa je osnovana skoro i nalazi se u meposrednoj bližini Cetinja. Geta je održala godišnju skupštinu dana 4 III o. g. Na skupštinu je br. društvo Cetinje izaslalo delegata br. Miloviča Aleksandra, društveinog referenta za čete, i Dušana Durkoviea, člana prednjačkog odbora društva, da izvide dosadašnji rad čete. Brača delegati su pošli u četu i našli su okuplje-no 40 članova i to 15 vežbača kao i 30 dece — podmlatka. Po dolasku delegata br. Ilija Durkovič, starešina čete, otvorio je skupštinu s lepim sokolskim govorom »Sokolstvo na selii«. Pozdravno delegate i pozvao skupštinu da us-klikne Prvom Sokolu Nj. VeL Kralju trokratni »Zdravo«, što je skupština spontano prihvatila. Za ovim su iza-brani: pretsednik zbora br. Vukale Rajkovič, a za tajnika zbora br. Savo Durkovič i za overače zapisnika brača Vaso Maričevič i Filipa Durkovič. Brača funkcioneri podneli su izveštaje, koji su primljeni. Rad čete je bio za-dovoljavajuči. Brat delegat Milovič jc održao duži govor o Sokolstvu i njegovim aspiracijama na selu, čiji je cilj širenje sokolske ideje na selu ističuči onu misao da bi Sokolstvo bez sela bilo drvo bez korena kako to »Putevi i ci-ljevi« predvidaju. Govor br. Miloviča ostavio je dubok utisak kod prisutnih. Po ovome prešlo se na biranje uprave, koja je jednoglasno izbarana, a u koju su ušli: starešina br. Ilija Durkovič, učitelj; zam. starešine br. Vaso Maričevič; tajnik br. Špiro Rajkovič; načelnik br. Luka Latkovič, zam. načelnika prednjak br. Duro Durkovič; prosvetar br. Joko Rajkovič, učitelj; blagajnik br. Vukale Rajkovič, pensi-oner; statističar br. Vaso Latkovič; re-vizori brače Niko Durkovič i Duran Latkovič. Po izboru uprave br. Dušan Durkovič s vežbačima čete izvodio je proste vežbe za slet u Sarajevu i ope-tovao s istima nekoliko puta tako da su br. vežbači dobili i uputstva o da-Ijem tehničkom radu, koji imaju činiti. Po ovome skupština se završila.
CETINJE. — Drugi tečaj za načelnike četa. Načelništvo s prednjačkim zborom Sok. društva Cetinje održalo je dvodnevni tečaj za četne načelnike svojih četa. Na ovome tečaju bili su načelnici novoosnovanih četa u Bu-ronjima, Kosijerima, Velestovu i Gornjim Bjelicama, kao i načelnici četa u Gradcu i Štitarima, koji nisu uzeli učešća na prvom tečaju. Tečaj je odr-žan 3 i 4 marta t. g. u društvenoj sokolani, a vodio ga je zamenik društve-nog načelnika br. Rajko Ivanovič uz pripomoč br. Nika Pajeviča, člana prednjačkog zbora. Tečaju su prisu-stvovala brača uprave društva s br. starešinom društva dr Vladom Piletičem. koji jo održao tom prilikom govor tečajnicima: »Telovežba i njen uti-caj na zdravstveni uzgoj čoveka«. Ovaj govor, kao stručan i poučan, imao je jak utisak na tečajnike.
Sokolska četa u Velestovu. —
Ova je jedna od novoosnovanih četa. Bratska župa Cetinje potvrdila jo upravu ovc čete u koju su ušli: starešina br. Stevan P. Mrvaljevič, zam. starešine br. Pero B. Abramovič, tajnik br. Blagota N. Mičunovič, prosvetar br. Ivan D. Gajovič, načelnik br. Radovan P. Vujovič, učitelj, zam. načelnika br. Jovan P. Vukotič, blagajnik br. Joko ('. Mičunovič, statističar br. Jovan I. Vueinič, revizori brača Bogič K. Perovič i Blaže P. Turčino-vič. Četa ima (68) članova 23 dece.
Sokolska četa u Gornjim Bjeli-
cama. — Upravu ove novoasnovanc jedinice sačinjavaju starešina brat Andrija Vukotič, učitelj, zamenik starešine Petar Gorčinov Milič, pretsednik opštine, tajnik br. Blaže D. Milič, prosvetar br. Petar J. Milič, načelnik br. Duro D. Milič, blagajnik br. Nikola J. Pejovič, knjižničar br. Branko J. Milič, revizori brača Bogdan Jovanovič i Dušan Vujovič. Četa ima 49 članova.
Sokolska četa u Buronjma. —
Sokolska župa Cetinje odobrila jc upravu novoosnovane čete u Buro-nima u koju su ušli: starešina brat Ivo Radusinovič, zam. starešine br. Spasoje Četkovič, tajnik br. Radusinovič Petar, blagajnik br. Vučkovič Marko, načelnik br. Markovič Nikola, prosvetar br. Markovič P. Marko, revizori hrače Markovič J. Nikola i Vučkoj vie Boško. Četa broji 87 članova 135 podmlatka.
LUSTICA. — Dana 18 februara t g. Sokolsko društvo Luštica priredilo je u prostorijama osnovne škole Klinci, svoju vrlo uspelu akademiju u dup-kom punoj dvorani osnovne škole.
Akademiju je otvorio pozdravnim govorom društveni prosvetar br. Nikolič, koji je u svom govoru istakao rad i razvoj Sokolstva u ovom društvu, kao i uopšte njegove ciljeve, zahva-ijujuči pri tom publici na ogromnoj poseti.
Program je bio lep i obilan. pa su pored nekoliko šaljivih i rodoljubovih dečjih deklamacija davani šaljivi pozorišni komadi »Majva« i »Dva lopova«. koje su članovi društva odlično izveli i od strane publike bili pozdravljeni pljeskanjem.
Uspeh akademije u svakom pogledu bio je zadovoljavajuči.
Nakon ovoga nastala je igranka i ples.
PEČ. — Tečaj za vode sokolskih četa Metohije. Pečsko Sokolsko društvo organizovalo je i održalo tečaj mladiča, koji če postati vode več or-ganizovanih sokolskih četa u Metohiji. Odziv na ovaj tečaj je bio odličan. Ovc sokolske čete poslale su svoje najradinije mladiče na ovaj i ako kra-tak, ali važan tečaj, važan tim više, što je ovo prvi tečaj ovakve vrste odr-žan u Metohiji.
U Metohiji je pečsko Sokolsko društvo organizovalo do sada sokolske čete u: Istoku, Durakovcu, Belom Polju, Goraždevcu, Vitomirici, Dobru-ši, Vrelima i Giavičici. Do sada jc naj-vidnije irczultate pokazala četa u Belom Polju.
Voda održanog tečaja bio je načelnik Sokolskog društva br. Arscnije Kostič, učitelj, a uzeli su učešča u predavanju tečajcima: br. Radivoj Zo-njič, starešina društva i advokat, iz predmeta: »Organizacija Sokolstva«, načelnica društva s. Milica Arsovič, učiteljica: »O istoriji Sokolstva, prosvetar Milosav Vasovič, profesor: »Sokolska ideologija«, zatim: br. Devic, učitelj, dr. Durieič: »O higijeni«, Ba-ščarcvič, polj. referent: »O poljopri-vredi«, tajnik Kastratovič. sud. pisar: »O administraciji«, potstarešina br. Voja Gerič: »O računovodstvu«, br. Jankovič: »O šumarstvu«. A. Bojko: »O veterinarstvu«.
3	marta o. g. je pečsko Sokolsko društvo održalo u čast tečajaca banket u hotelu »Imperija!«, na kojemu su govorili o značaju sokolske organizacije br. Radivoje Zonjič, starešina So-kolkog društva i Sirijo Barjaktarovič, član uprave društva.
Važno jc napomenuti, da jc tečaju uzelo učešča i nekoliko amauta.
RIJEKA CENOJEVIĆA. — So-
kolskoj četi u Rijeci Crnojcviča poklo-nio je sokolsku zastavu br. Jovan N. Jovičcvič, pretsednik opštine Rijekc Cimojt^iča. Zastavu če za račun da-rodavca nabaviti bratsko Sokolsko društvo Cetinje. Dan predaje i osve-čenja zastave odreden je za drugi dan pravoslavnog Uskrsa 9 aprila o. g. Za ovu svečanost odreden je naročiti odbor sa zadatkom da svečanost što bolje uspije. Na ovom rodoljubivom ge-stu brata darodavca Jovičeviča ova mu četa bratski blagodari,
Župa Karlovac
CETINGRAD. — Glavna godiš, skupština održana jc 11 februara. Svi
su referati funkcionera primljeni s odobravanjem, a potom je biiana nova uprava s malim premenama. Za starešinu je izabran aklamacijom br. Miloš Kangrga.
Dne 13 februara održali smo maskirana zabavu s biranim šaljivim programom. Zabava j c pokazala lep moralni uspeh, a odbacila je i lep materij alni prihod.
Brat ing. I. Navračič održao je članovima predavanje o neumrlom vla-dici Josipu Jurju Štrosmajeru.
Dne 4 marta osnovan jo, na inici-jativu više brače, streljački otsek, a za pročclnika i vodnika istog izabran je br. I. Navračič.
Društvo sprema, ne tom se poka-žu lepši dam, skupne izlete, durdcv-danski uranak, a na oblctmicu tragične smrti Zrinjskog i Frankopana svečanu društvenu akademiju. — I, N.
GENERALSKI STOL. — Dne 11
o. m. održana jc scdnica PO ove čete. Zaključeno jc da se priredi Zrinjsko-Frankopanski dan s proslavom.
Izabrani su članovi raznih sekcija: kao apstinentska, zdravstvena i anti-tubcrkulozna. Ukaže li se potreba, pri-stupiče se osnutku novih sekcija.
Br. prosvetar uredio je društvenu knjižnicu, koja za sad broji 13 sveza-ka. Sokolska štampa je brojiia u 1933 21 pretplatnika.
Uprava Sokolske župe Karlovac potvrdila je svojim rcšeojem u celosti izabranu listu nove uprave ove Sokolske čete. — Potvrden je i izbor članova PO.
Župa Kranj
KRANJ. — Župna skupščina. Sokolska župa Kranj ima svojo redno glavno skupjičino v nedeljo dne 25. Ul. 1934 v sokolski telovadnici v Kranju.
tupa Ljubljana
LJUBLJANA. — Iz ljubljanskega sok. okrožja. Okrožno načelništvo, kot nov tehnični organ, ni takoj naletelo na potrebno razumevanje s strani društev, toda z vztrajnim delom si je ustvarilo položaj, ki mu omogoča uspešno izvrševanje postavljenih nalog. Popolen uspeh bo seveda mogoč še le z pozitivnim sodelovanjem vseh edinic.
Da more zadostiti vsem zahtevam, je pritegnilo k sodelovanju večje število tehnično usposobljenih bratov in sester, ki predvsem nadzorujejo odrejene edinice, ter jim pomagajo pri tečajih in vaditeljskih urah. Na ta način hoče okrožno načelništvo pravilno usmeriti in poglobiti delo v društvih.
Poleg gla vne naloge pa se vršo tu- I di že priprave za okrožni slet, ki ne bo samo predpriprava za pokrajinska zleta v Sarajevu in Zagrebu, ampak predvsem olika dela v okrožju. Zato se morajo vse edinice v polni meri zavedati svoje dolžnosti in to tudi z resnim delom dokazati.
Predvsem morajo znati vsi oddelki vaje že tekom tega meseca, da ne bodb naleteli člani tehničnega odbora pri pregledu na nepotrebne zapreke.
V	okrožnem tehničnem odboru je bila sestavljena posebna komisija za društveno prednjaške izpite, ki se bodo vršili po raznih edinicah in pokazali usposobljenost bratov in sester, ki so posečali okrožne tečaje.
Vse bratske edinice naj se točno ravnajo po poslanih okrožnicah, ker le tedaj, če bodo same točno izpolnjevale obveznosti napram okrožju, bodo lahko računale na njegovo pomoč.
Pripravite se pravočasno za naš zleti im. pripravljajte sc nanj, da bomo brez strahu polagali račune vztrajnega dela!
BREZOVICA. — Ob torkih in četrtkih zvečer se naši br. člani-telo-vadci z največjo vnemo pripravljajo za sarajevski in zagrebški zlet. Enako tudi naraščaj. Istotako se ob petkih vadijo naše sestre članice. Največ življenja je pa v dvorani vsak popoldne razen ob pondeljkih, ko se naša mala dcca zbira okrog svojih vaditeljev. Ti so še edini, ki nikdar brez posebnega vzroka ne zamudijo.
Ustanovljen je tudi dramatski odsek, ki ima za to sezono predvideno še eno veseloigro. Veseloigra »Nedolžni lahkoživec« jo izpadla na Svečnico gmotno in moralno nadvse sijajno. S. načelnica Grudnova Mica, pripravlja za 25. marec proslavo »Materinskega dne« in vodi režijo mladinske igrice »Mati«.
Tudi naša knjižnica lepo napreduje pod vodstvom br. Andrejašiča in se je število knjig precej pomnožilo. Imeli smo to sezono tudi več raznih predavanj, zlasti poučnih in jih je predvidenih še nekaj. Predsednik PO br. Pertot France, je pred kratkim ustanovil »Mandolinistični odsek«. Po-sečanje vaji kakor tudi ostalih prireditev je prav lepa in upamo da bo tako ostalo tudi vnaprej.
NOVI KOT. — Naš Sokol je imel v zadnjem času dve pomembni predavanji, namreč »K ar a do rde v ustanek pred 130. leti« in »Masaryk v borbi za osvobojenje«. Obe predavanji je odr-žala s. Komel Marija, učit. — V kratkem vprizori naša sok. edinica komedijo »Navaden človek«, katere čisti dohodek je namenjen za podporo revnim članom za pokrajinski zlet v Zagreb.
NOVA SELA. — V mesecu februarju je bil telovadni obisk vseh oddelkov zelo povoljen. V glavnem so se gojile proste vaje za II. pokrajinski zlet.
Prosvetni odbor ima več odsekov, ki marljivo delujejo. Meseca februarja so bila štiri predavanja. Predavali so br. starosta Prešeren Dolfe, daljo s. Kajfcž Milka in s. Klemenčič Julka. Govorov pred vrsto je bilo 4. Knjižničar prav marljivo izposojuje knjigo iz sokolske knjižinice, ki štetje sedaj 163 knjig. Sokolski tisk v edinici stoji sko-roda vedno na isti višini. Mladinski pevski odsek, ki ga vodi s. Prešernova je imel nekaj vaj. Sestra Prešernova vadi mladino igro »Vesela naloga«. Trezvenostni in mladinski odsek, ki ga vodi br. Piškur v mesecu februarju ni imel nobenega sestanka niti predavanja. Dramski odsek študira kmetsko žaloigro v 3 dejanjih »Sence«. Br. starosta pripravlja tudi lutkovni oder. Ker jo br. Delač, ki je upravljal funkcijo gospodarja odpotoval za nekaj mesecev je bil izvoljen na njegovo mesto br. Glad Matija.
ZG. ŠIŠKA. — Sokolsko društvo Zg. šiška je priredilo 4. t. m. popoldne mladinsko akademijo. Spored je obsegal 14 točk, kar je za deco mnogo. Nastopalo je 5 oddelkov moške in 5 odd. žen. dece, ter mlajši moški naraščaj.
Simbolični otvoritveni skupini je sledila žen. dcca s skladbo »Veriga«, tej pa »mladi vojaki« — vaje s puškami za moško deco po pesmi »Naša stara prava«. Obe skladbi, četudi namenjeni samo deci, sta bili nekoliko prekratki. Ugajale so vaje z obroči žen. dece izvajane še precej skladno. Povprečne so bilo vaje 9 palicami moške dece, skladba »Ura« žen. dece, ter skupini moške dece in naraščaja. Proste vaje devetorice moške decc so po
izvedbi ustrezale, le nekatera mesta so bila za deco pretežka. Za tem jo strumno prikorakalo 6 mornarčkov-deklic, ki so svojo nalogo prav dobro rešile. Skladno so bile izvajane zelo dobro sestavljene skupinske vaje moške dece. Simbolične vaje žen. dece po pesmi »Gor čez izaro« so bile za deco premalo živahne in tudi petje med izvajanjem ni bilo na mestu, ker gibi niso odgovarjali besedilu. Bolj primerno bi bilo petje pred izvajanjem.
Predzadnjo točko so izvajali naraščajniki. DevetOTica je bila težka, toda mladim telovadcem ni delala nobenih težav. Spored' je zaključila žen. deca s »Sneguljčico«.
V	splošnem so bile točke dobre in tudi izvedba je ustrezala.
Pri nekaterih točkah bi deklice brez škode, zamenjale obleko s telovadnim krojem; ravno tako so bili nepotrebni okraski iz papirja.
Prednjački zbor mora biti z uspehom zadovoljen, posebno še, ker je dobro zasedena dvorana pričala, da občinstvo z odobravanjem spremlja njegovo delo.
Župa Maribor
PRAGERSKO. — V noči od 12. na 13. t. m. ob štirih zjutraj je izbruhnil požar v neposredni bližini železniške postaje na gospodarskih poslopjih brata Mule. Požar se je širil vsled vetra, črez kolarnico proti poslopju, ki ga ima v najpmu naš Sokol, ki mu služi to poslopje kot gledališka dvorana in telovadnica. Ker je ogenj začel groziti, da uniči tudi sokolsko dvorano, so reševalci vdrli vposlopje in začeli reševati drago telovadno Orodje, oder s kulisami, knjižnico, projekcijski kino aparat in ostali sokolski inventar.
Prva je prihitela na pomoč požarna bramba iz Spod. Polskave, ki je požar lokalizirala. Velika zahvala pa, da se je rešila sokolska dvorana in inventar gre tukajšnjim požrtvovalnim že-lezničarejm in društvenim članom. — Vsled naglice pri reševanju, teme in močnega dežja je pa bilo pokvarjenega mnogo sokolskega inventarja, nekaj pa tudi uničenega po požaru in dežju. — Naš Sokol, ki sc že itak ima boriti z velikimi težkočami, trpi vsled tega zelo občutno škodo, dočim je brat Mule baje krit z malenkostno zavarovalnino,
LJUTOMER. — Vsi oddelki in odseki našega Sokola delujejo živahno. Telovadba se goji redno, oživel je tudi obrtniški oddelek, ki telovadi dvakrat na teden ter obeta društvu dober naraščaj. Dne 10. in 11. februarja je dramski odsek vprizoril burko »Turške kumare«, ki je vzbudila obilo smeha. — Dne 3. in 4. marca smo videli na odru delo domačega avtorja »Rožmarin«. — Zdaj pripravlja dramski odsek Finž-garejvega »Divjega lovca«, ki ga vprizori dne 24. in 25. marca. Telovadci ; se pripravljajo na akademijo, ki bo dne 28. junija, nakar bo že 7. julija društveni telovadni nastop. V načrtu so tudi trije pešizleti. prvi bo na binko-f štni ponedeljek na Cven. Skozi vse ne-: delje v aprilu se bo vršil prednjaški tečaj, po možnosti okrožni, sicer pa vsaj društveni.
MURSKA SOBOTA. — Naše dru-i štvo je vsoboto, dne 27. jan. položilo račun svojega dela v preteklem letu. Občnega zbora se je poleg predstavnikov oblasti in župnega odposlanca br. Hočevarja, udeležilo številno članstvo, i ki jo z največjim zanimanjem sledilo s poročilom posameznih društvenih funk-■ cijonarjev.
Zbor je otvoril starosta br. Pertot z pozdravom našemu vladarju in Nj. Vis. prestolonasledniku Petru. Po otvoritvenih formalnostih je na to podal pregled društvenega dela v preteklem : letu. Delo je bilo zadovoljivo, a ne tak-: šno kot bi lahko bilo ob sodelovanju vsega članstva. Po besedah br. starosto je br. tajnik prečital savezno poslanico, nakar je spregovoril župni delegat br. Hočevar. Prinašajoč pozdrave mariborske župe je izvajal med drugimi: Sokolska društvo v Murski Soboti ima že tradicionalno delo in leno zgodovinsko'preteklost. Kot prvo in največ je nacionalno društvo v Prekmurju je zado-bilo tla med prekmurskim narodom. — Kot je bilo. mora tudi v bodoče ostati 'odločujoči faktor v nacionalnem pokre-tu. Tyršev izrek: »Sokolsko tlelo ne po-'zna mej« naj bo beseda vodnica v bodočem delovanju. A dolžnost vseh pozitivnih delavcev pa je, da se združijo v delu, ker to delo ni delo poedinca ampak skupnosti. S tem pozivom, ob vstopu društva v 15 leto svojega delovanja, je zaključil br. Hočevar svoje besede, ki so povsod našle največje odobravanje.
Po besedah župnega delegata br. Hočevarja so podali društveni funkci-jonarji svoja poročila kakor sledijo:
Tajnik br. Nišelvicer: Društvo je imelo v preteklem letu 1 svečano, 1 izredno, 12 rednih sej in 2 članska sestanka. Vložni zapisnik zaznamuje 579 številk. V teh ni všteto administrativno delovanje odsekov.^
Blagajnik br. Šubelj: Blagajna izkazuje 116.665’84 Din prejemkov in 116.135’52 Din izdatkov, skupaj s saldom 560'32 Din. Skupni promet je znašal 233.39F69 Din, s pripombo, da je imela blagajna 77.233'52 Din prejemkov in Din 76.673*20 izdatkov. Društve-
ni dolgovi znašajo 215.009 prejemkov in 52.567 Din izdatkov, primanjkljaj znaša 6067 Din.
Matrikar br. Lazar: Društvo je ime-; lo začetkom leta 232 članov. Med letom; jih je pristopilo 55, izstopilo 30; stanje 256. Članice: začet, leta 68, tekom .leta pristopilo 15, odstopilo 13, stanje 70. Število celokupnega članstva znaša 320, napram 300 v preteklem letu.
Gospodar br. Gregorič: Vrednost premičnin in nepremičnin znaša 825 tisoč dinarjev.
Narodno obrambni odsek br. Hvala: Organizirana je bila ekskurzija prof. društva v Prekmurje, v svrho spoznavanje tukajšnjih razmer.
Referent za čete br. Velnar: V preteklem letu so pripadniki čet prvič izvajale vaje z ostalim članstvom. De-
lo	v posameznih edinicah je bilo kakor sledi: Brezovci — prav dobroj Cankova — v tehničnom oziru se ne udejstvuje, pač pa prireja gledališke igre. Gederovci — v vseh ozirih prav dobra. G. Lendava — dobro, po odhodu načelnika je telovadba zaostala.
G. Petrovci — ni telovadcev. Križevci
—	se ne udejstvujejo. Martjanci, Markovci, Moščanci, Pečarovci, Rakičan, Strukovci, Puževci, delujejo dobro. V Dolenci — vsestransko agilna v tehničnem kakor tudi v kulturnem oziru. Zenkovci — dobro. Puconci — vadi samo deco. Posamezni člani čet so se v preteklem letu udeležili raznih izletov. Povsod pa primanjkuje primernih prostorov za telovadbo, kar seveda ovira delovanje društva. Skupno število vseh pripadnikov čet je nara-silo že na 777.
Dramski odsek br. Gabrijelčič: V preteklem letu so člani odseka priredili sledeče predstave: Kralj na Betajnovi, Voda, Roksi. V režiji dram. odseka je bil tudi Silvestrov večer.
Glazbcni odsek br. Justin: je gostoval v G. Radgoni v Ljutomeru in drugod. Nastopil je 20 krat. Vrednost inventarja znaša 26.000 Din, dolg: 16 tisoč dinarjev. Število elanov 26. Nekateri člani se udejstvujejo, kot inštruktorji pri mestni godbi. Za agilno delo je občni zbor izrekel odseku priznanje in hvalo.
Lutkovni odsek br. Abakumov: Poseduje lasten oder, 19 lutk ter 8 scenerij. Vrednost novonabavljehega inventarja znaša 3000 Din. Vprizoril je 8 iger z večkratno ponovitvijo. Gostoval je tudi v Beltincih. Predsedniku odseka na katerem sloni vse delo, je izrekel občni zbor zahvalo.
Knjižnica je v lanskem letu izposodila 487 knjig.
Načelnik br. Bračko: V preteklem letu je vodil tehnično delo prednjaški zbor, ki je štel 4 člane in 5 članic, ter je imel 9 rednih sej. Delo je bilo^osredotočeno v letni dobi na- domači nastop in izlet za Ljubljano. V ta namen je bil tudi enodneven tečaj za predelavo prostih vaj. Dne 5. junija so telovadci nastopili v Šalovcih, 11. junija v Ljutomeru (101 telovadečih).
V	nadaljnem svojem izvajanju je br. načelnik omenil, da iz malomarnosti članov ni število telovadcev taksno, kakršno bi moralo biti za tako veliko društvo. Pri jesenskem društvenem nastopu je sodelovalo 200 telovadcev. Pri tekmi za balkansko štafeto' pa je odnesla zmago četa v Martincih, kateri se je izročila diploma. Pri lahkoatletski tekmi v .Mariboru si je naša vrsta članov priborila 6 mesto. December^ ska akademija pri kateri so vsi oddelki nastopili v 14 točkah, je bila gotovo ena najlepših in vaditelij so lahko zadovoljni na svoje uspehe.
Pregled telovadcev: žen. deca 636, m. deca 660, žen. nar. 298, m. nar. 322, članice 141, člani 285.
Na to je bil predlagan sledeči odbor: starosta Pertot, podstarosta dr. Šumenjak Slavko, načelnik Bračko Franc, 1. podnačelnik Hegar Franc,
H. podnačelnik Horvat Jožef, načelnica Peček Anica, podnačelnica Pirtosek Milena, prosvetar Hvala Marij, tajnik Nišelvicer Slavko, blagajnik Štubel Mirko in Vutkovič Slavko, statistikar Lazar Lojze in Toš Franjo, gospodar Gregorič Franc, društvena zdravnika dr. Gregorc Albin in dr. Vučak Štefan, narodna obramba Velnar Joško, referat za župo Velnar Joško, socij. referent dr. Gregorc Albin, odborniki: s. Šumenjak Ana, s. Samec Anuška, br. dr. Vadnal Ludvik, dr. Smrdu Franc, Skale Otmar, Gabrijelčič Franc, Justin Ubald, Komotar Metod, Ferajn Milan, Skuk Jože, Nadai Erno, Abakumov Leonid, Dolenc Anton, Jczovšek Vladimir, Puncer Janko, Benko Štefan, Novak Anton.
SLOVENSKA BISTRICA. — Družabni večer društva v z&četku febru-ara je lepo uspel. Želeti bi pa bilo, da bi se ob taki priliki znašlo vse, kar pri nas nacionalno misli.
Društvo »Sokolski dom« razpolaga že z lepo imovino v denarju in stav-bišču. Letos bo intenzivneje zbiralo prispevke. V načrtu ima prireditev večje tombole.
SV. TROJICA V SLOV. GORICAH. — Naš Sokol je priredil dne 11. februarja peš izlet k Sv. Antonu v Slov. Goricah; vršil se je po načinu terenskih iger. Bilo je 27 udeležencev. Dne 25. februarja pa smo imeli predavanje o sadjarstvu; predaval je gosp. Aplenc iz Maribora. Na našem odru v.
dvorani br. E. Goloba pa smo videli v nedeljo dne 11. marca Golarjevo veseloigro »Dve nevesti«, ki je v vsakem pogledu uspela.
iupa Mostar
BLATO. — Dne 25 februara t. g. naše je društvo uz sudelovanje brat-skog Glazbenog društva priredilo u svojoj dvorani Štrosmajerovo veče sa sledečim programom: 1) M. Milojević .»Državna himna« — pevao mešoviti zbor bratskog Glazbenog društva; 2) R. K. Jeretov: »Neumrlom Štrosmaje-ru« — deklamovao brat I. Petkovič; 3) Runjanin: »Jugosloveni« — pevao muški zbor Glazbenog društva; 4) »Josip Juraj Štrosmajer u radu za naše narodno jedinstvo« — predavanje sestre Ruže Batistič i 5) Runjanin: »Ljubimo Te naša diko« — pevao mešoviti zbor Glazbenog društva.
Sve su tačke dobro izvedene. Oso-biti pak utisak na prisutne ostavilo je predavanje agilne i vredne sestre Ruže Batistič. Ovim, doduše, kratkim ali jezgrovitim predavanjem sestra Batistič uspela je da u lepoj formi iznese sve zasluge, koje je ovaj slavni pobor-nik jugoslovcnsko ideje stekao u radu na jedinstvu našeg naroda na politi-čkom, kulturnom i verskom polju. — Trud, koji je pomenuta sestra uložila za sastav ovog uspelog predavanja, nagraden je dugim i oduševljenim aplau-zom od prisutnih slušača, koji su u vc-likom broju prisustvovali ovoj komemoraciji.
ČAPLJINA. — Sokolsko društvo u Čapljini priredilo je na 4 marta gu-slarsku utakmicu. Sve čete ovog društva pravovremeno su bile obaveštene
0 utakmici i zamoljene, da izašalju naj-boljeg svog guslara na takmičenje. — Odazvale su se sledeče čete: Klepci, Gaibela, Tasovčiči, Prebilovci i poslali svoje prvake. Prebilovci se nisu nate-cali valjda zbog lošeg vremena.
Pošto je brat starešina Dimitrije Šotra pozdravio goste s nekolike toplih reči, ulogu je preuzeo brat Fejič Ham-za, učitelj, i održao prisutnim predavanje »Uloga guslata u našo j nacionalnoj historiji«. Brat Fejič lepo je izneo u predavanju vrednost gusala, tumačeči nekoje stihove našeg filozofa Petra Petroviča Njeguša. Predavanje je na nri-sutne učinilo dubok efekat. Zatim je sledilo natecanje. Pojedini guslari pojavljali su se na sokolskoj pozornici, gde su pevali naše narodne pesme, uz zvukove gusala.
Svi su sc natecatclji vrlo dobro pokazali u guslanju. .
Pobedu je odneo brat Vaso Mirte iz čete Gabela, na drugom mestu Miho Tomič iz čete Klepci, a treče mesto zapalo brata Milana Bijelice iz čete Tasovčiči.
Posle izbora nastavilo se je s gu-slanjem, gde su se i drugi guslari osim pomenutih pojavljivali na sokolskoj pozornici. Ovo selo proteglo se je još neko vreme.
KONJIC. — Osnivanje uzornih povrtnjaka. Sokolsko društvo u Konjiču poduzelo je akeiju, da kod svih sokolskih četa svoga područja osnuje . male uzorne povrtnjake.
Današnja upotreba povrča na selu bila je vrlo ogranieena, a od povrča gajile sc samo domače vrste1 kao ku-pus, grah i krompir. — Gajenje ostalih vrsta bilo je skoro nepoznato.
'Na tim uzornim povrtnjacima ga-jiče' se sada sve važnije i korisnije granc povrča pored gore spomenutih.
Od toga če imati velike koristi svi seljaci, a na prvoin mestu članovi sokolskih četa.
Osnivanje ovih povrtnjaka kao i ;sav rad oko gajenja povirča vršiče se pod stručnim nadzorom sreskog agronoma.
KONJIC. — Poljoprivredni teča-jevi i poučna predavanja u Sokolskim Četama Jablanica i Bijela. Izaslanici društva Konjic brača Mile Musa, sreski agronom, dr. Makso Kozinc, sreski veterinar, i Avdo Sofo, načelnik društva Konjic, održali su vrlo poučna predavanja o poljoprivredi, stočarstvu i Sokolstvu.	v	.
Predavanja su održana u četi Jablanica dne 9 i 11, a u četi Bijela dne
10	i 11 marta.
Pored skoro svih članova čete Jablanica prisustvovalo je predavanjima još mnogo ostalih gradana i zemljo-radnika jer je za ovo vladao veliki interes. Bilo je prisutno oko 150 slušalaca
1 obzirom na tako veliki broj morali su izaslanici održati predavanja na otvorenom polju. Predavanja su trajala skoro 3 sata. Slušaoci pratili su stručna razlaganja i tumačenja vrlo pozorno, te su ista ostavila najbolji uti-sftik r
Pored izaslanika društva održao je još učitelj brat Čamil Krvavac vrlo uspelo predavanje o istoriji naše države.	. n-. . t - ,•
Tako isto i u ceti Bijela odrzali
su izaslanici društva slična i vrlo uspela predavanja.
SEDLARI. — Nova četa. 3 marta osnovana je Sokolska četa u selu Sed-larima (srez Ljubinjski). Osnutku je prisustvovao veči broj Seljaka, kao i delegati župe i društva. Agilni mladiči
ovoga sela i ovom prilikom pokazaše svoj sokolski elan i svoje požrtvova-nje. Na sku.pštini su govorila brača: Gavrilovič Savo, ban. večnik, Tomič Mirko i Ratkovič Milivoje, učitelji. —• Prcdavači su govorili u duhu sokolske ideologije, o čvrstom verovanju u po-bedu iste, opominjajuči braču na težak put, koji če ih voditi k sreči i blagostanju.
Nakon izabranih članova uprave, te pojedinih otseka čete, brat Vuko-jevič Danilo izveo je uz gusle jednu od najlepših pesama iz sokolske zbirke.
TREBINJE. — Otkrivanje Njego-ševog spomenika u Trebinju. Prircdi-
vački odbor za otkrivanje »Njegoševa« spomenika u Trebinju utvrdio da se ova svečanost izvede dana 27, 28 i 29 maja t. g. i u tom cilju formirao nekoliko odbora, koji se imaju starati, da se ova svečanost što bolje izvede • da sc posetioci što bolje ugoste. ’;
Spomenik je darovao gradu Trebi* nju naš savremeni pesnik i ministar u Rimu br. Jovan Dučič, a delo je našeg poznatog vajara G. Rosandiča.
Pošto je ovo prvi spomenik, koji se u Kraljevini Jugoslaviji podiže naj* večem jugoslovenskom pesniku i mi* sliocu, tc iz kulta prema ovom velikanu naše prošlosti i prema simpatijami® pesnika Dučiča i umetnika Rosandiča. kao i zaslugama ovoga drevnoga grada očekujc se, da če ovu svečanost pojednako posetiti svi krajevi naše domovine.
Ovom prilikom proslaviče ovdas* nje Sokolsko društvo 25-godišnjicu svoga rada i razviti sokolsku zastavu. koju je takoder darovao br. Dučič, ei* me če se ova inače velika svečanost još više uveličati.
Detaljan program ovih svečanost* naknadno čemo objaviti u našem listu.
Ž.upa Novo mesto
NOVO MESTO. — Zbor društvenih načelnikov in načelnic. V nedeljo,. 4. marca so zborovali v mali dvoran' sokolskega doma v Novem mestu dru* štveni in četni načelniki ter načelnice iz edinic naše. župe. Zbor je vodil župj11 načelnik brat Ljudevit Papež, ki jc uvodoma podal obširno poročilo o ’z' vršenem tehničnem delu v preteklem letu. Iz podanega referata posnema* mo, da se je število telovadečih znat^ no dvignilo in da je v vsej župi telovadečih. Skozi celo leto je vežbaio 03.740 telovadečih, povprečno na erl večer 918 telovadečih vseh oddelkov. Število prednjaštva še vedno ne zado* šča, enako je tudi še vedno vprašanje organizacije nrednjaških zborov' neurejeno. Zato sc bodo vršili v aprim do junija po vseh društvih trodnevn' društveni prednjaški tečaji, za počitnice pa je v načrtu župni prednjaški tečaj, v zvezi z lahkoatletskim tečajem in tečajem za učiteljstvo. Posebno razveseljivi so bili takrat uspehi v novoustanovljenih četah, ki jih je 6. Tud* prireditve so bile vse na dostojni višini, enako udeležba doma in drugod-Na saveznih in župskih tekmah so bi-
li	doseženi zadovoljni rezultati. — P° kratkih poročilih obeh okrožnih načelnikov je brat načelnik razvil program novega dela, ki obsega poleg že orne* njenih tečajev še župni tečajni zlet, župno taborenje na Gorjancih dric julija župni zlet v Mokronogu, ob 25 letnici društva in podrobno pripravo za zleta v Sarajevu in Zagrebu. Ponovno so bili izvoljeni dosedanji funkcijo-narji z br. Papežem in Murnovo na čelu. Po končanem zborovanju jc sledil« predelava letošnjih vaj, ki je trajala do poldneva.
NOVO MESTO. — Zbor društvenih prosvetar jev. Istočasno kot načelniki in načelnice so se zbrali v sejn> dvorani Sokolskega doma tudi četni i» društveni prosvetarji iz večine edinic, zastopano ni bilo društvo Novo mesto in četi Karteljevo ter Bučka. Zbor je otvoril ob 9. uri in ga vodil /.upni prosvetar br. Franjo Zagorc, ki je podal obširno, vestno sestavljeno poročilo o izvršenem prosvetnem delu v župi. Poročilo izkazuje prav lope številke; te' kom lanskega leta j c bilo skupno W predavanj, 299 govorov, v celoti /u prosvetnih enot. Program bodočega dela jc: v marcu trodnevni župni prosvetni tečaj, v ccloti pa izvajanje d« SPO predpisanega štiriletnega delovnega načrta. Razvila se je tudi debata glede poročevalstva in razdelilo župno "novinarstvo v pogledu pregleda poročil v dva dela: vsak okrožni prosvetar je ob enem okr. poročevalec in preglednik za svoje okrožje. Glede no; šenja in ravnanja s sokolskimi prapor’ se je sklenilo izdelati poseben pravilnik za čas, dokler istega ne izda SPU-Nadalje je bilo rešeno vprašanje mladinske sokolske vzgoje in se bodo ustanovili pri vseh edinicah mladinski odseki. Splošno pa se bo prosvetno delo tudi vnaprej razvijalo harmonično tehničnim, tako pri izletih, tečajih 1 taborcnju. Za tekoče leto sc je znov predlagalo dosedanjega žup. prosvetai ja brata Fr. Zagorca in tudi oba okrožna prosvetarja brata Šlibarja m it tar j a. S tem jc bil zbor prosvetarje ob 1. uri zaključen, nakar jc župn statističarka s. Milena Sušnikova P° dala navodila za točno vodenje štvenih statistik.
HO SUM - FONSIHH m drušivo ха osiguranje i reasiguranfe • Heograd
NOVO MESTO. — Župna skup-cfna. V nedeljo, 11. mavca je polagala 0V?.Je rajune župna uprava pred dele-", društev in čet, ki so sc odzvali v polnem številu vabilu na skpuščino [manjkalo je le društvo Žužemberk) 'n napolnili malo dvorano Sokolskega uoma. Otvoril je zborovanje po 9. uri ^Црпј starosta br. dr. Ivan Vašič z le-P|m programatičnim govorom in ga tu-
1	vodil vseskozi točno in spretno ta-'0, da je bilo zaključeno vkljub ogrom-emu programu že po 12. uri. Po pre-zapisnika zadnjega občnega °ra je župni tajnik brat Matko Mar-m P^dal vestno sestavljeno tajniško Poročilo, iz katerega se razvidi prav . ' no delo župnih edinic in župne sa^’ ’e *хс'а'а 41 okrožnic ter imi 3 ^ dopisov. Župna uprava jc nn - !° sc'j- bratom tajnikom sta in Г?С • ^uPni načelnik br. Lj. Papež us Z^n’ Prosvetar br. Fr. Zagorc o dpi Snc.n' tehničnem in prosvetnem u.v župi in edinicah. Oba brata sta №ala, da gre prosvetno delo s
vsesi- -m ro^° ro^' ln da je bilo »eskozi harmonično delovanje obeh k.,	?•	Statističarka s- Milena Sušni-
Уа j c podala zaključno statistiko .Rega članstva in sicer je vpisanih H? članov, 425 članic, 210 moškega, že jfns^e6a naraščaja, 550 moške, 456 m PA dece. Skupaj šteje župa Novo л ®*° 2913 pripadnikov. Iz poročila
•	Pnega blagajnika br. Medica posne-*<>. da je bilo prometa 138.362 Din, g| teSa 89.443 Din dohodkov in 48.922 » ’zdatkov. Revizor br. Ogrin je j., dlagal razrešnico, ki jo je skup-:J.na sprejela s ploskanjem. V lepih, zb rnatih besedah je pozdravil nato s °r zastopnik Savezne uprave nam. p .Cznega načelnika br. Josip Jeras in nekaj važnih smernic, po katerih ^ uravintamo svoje bodoče delo. Sledili s ?a tem govorom od Savcza predpi-Se 1 referati, ki so ih imeli bratje in D	Marinšek, Menard, Zagorc, Pa-
дј2, Matko, Medic, Tratar in sestra iz f am'č- Sprejeti so bili nato tudi referatov izbrani predlogi. Po pro-junu-ki ga je podal br. Medic in do-izn zuPnega poreza, ki je ostal ne-1озтепЈеп' so sledile volitve za pred-ost |ПОус župne uprave, katera pa je sta	V celot^ dosedanja, kar je čvr-
^,arancija za uspešno delo v novem s&k°Iskem letu.
Župa Sovi Sad
novi sad. — Prosvetni odbor , kolskog društva u Novom Sadu, na-ОЦ svog konstituisanja, preduzeo je H *ju	s°kolsko-prosvetni rad u
puštvu ide paralelno s radom na tednom vaspitanju. Tako je u toku me-Scca februara održano 17 govora pred ^stom članova, naraštajaea i dece, a Predavača, koje je izabrao Pro-riif °dbor. Teme su bile: »O Masa-T k*’ Aleksi Šantiču« i t. d. — p * °m meseca marta rad u ovom nj VCu biče produžen. Teme predava-Hh. -U 0v°m mesecu biče, izmedu osta-»O * *S&kolstvo, hitlerizam i fašizam«, , .0rganizaciji Sokola Kraljevine Ju-, ,slavije« i t. d. Za decu su izabrane 4nKodne teme: »Kako ću biti dobar ko« i slično.
Nedelja sokolske štampe ko j a je
°vom Sadu priredena u vremenu
od 19—25 februara t. g., irnala je propagandni karakter, u cilju stieanja novih čitalaca za naše sokolske listove i edicije. U izlozima knji/are »Slavijo« bilo je izloženo 118 sokolskih knjiga, časopisa, listova i brošura, a u sokola-ni 109 raznih sokolskih knjiga i listova iz društvene knjižnice. Izložba sokolske štampe postigla je, nesumljivo, svo-ju svrhu i dobro bi bilo da se i u bu-duče, svake godinc, bar jednom priredi.
Muzički otsek Sokolskog društva (fanfara) bavi se sada pripremanjem jedne muzičke drame u jednom činu, što bi pretstavljalo novost za ljubitelje sokolske muzike, koji če time biti pri-jatno iznenadeni. Delo bi sc izvelo posle uskrsnih praznika.
Sestra načelnica i brat načelnik društva, uz saradnju agilnih prednjaka, marljivo rade na stvaranju što boljeg kadra vežbačica i vežbača iako im mnogo muke zadaje nedovoljno prostorna dvorana sokolane, koja je kat-kada kamen spoticanja. — Od značaj-nijih skorašnjih priredaba vred! spo-menuti dve akademije i to jedna dečja, priredena po podne, a druga Ruskog otseka Sokolskog društva koja je priredena uveče. I jedna i druga akademija mogla je da posluži na čast svojim priredivačima. Sve tačke programa, sve vežbe, bile su izvedene najlepše i na zadovoljstvo sviju.
Pozorište s lutkama koje je dosad bilo smešteno u sokolani i tamo u mno-gome bilo na smetnji vežbačima, naj-zad jc došlo do odgovarajuče dvorane. Pozorište je sada preseljeno u Iepu i prostranu dvoranu Radničke komore, na Bulevaru Kraljice Marije, pa če ovih dana otpočeti s pretstavama u »novoj kuči«.
Brat Dragič, koji se dosad uglav-nom jedini brinuo o tehničkoj strani ovoga pozorišta, dobiče sada iskusnog saradnrka u br. Žarku Vasiljeviču, književniku i sekretaru Društva za srp-sko narodno pozorište u Novom Sadu, koji če svojim savetima i stručnom spremom — pored ostalih novih sarad-nika — doprineti još jačem i boljem razvoju ovoga več omiljenog pozorišta.
Kao prva pretstava pod novim krovom davaee se »Kraljevič iz podzemlja«.
Župa Osijek
VINKOVCI. — Isključenje iz društva. Temeljem odluke suda časti, iški jučen je iz društva g. Čordašič Franjo, učitelj, na koju odluku sc je g. čordašič žalio bratskoj župi, a koja je žalbu kao neosnovanu rešenjem sodnice od 20 februara o. g. odbacila.
SLAV. POŽEGA. — Okružni prednjački tečaj održan u Slav. Požegi trajao je deset dana od 4—13 februara 1934 pod vodstvom župskog prednjaka br. Hodovskog Vlade i uz saradnju domačih sokolskih radnika. Tečaj su pohadali 5 brače i 5 sestara. U 90 sati rasporeden je i protumačen propisani materijal. Učcsnici su stekli pravo na polaganje prednjačkog ispita, koji če se ovih dana i održati. Šteta je samo da mnoga društva nisu poslala bar po jednoga člana, i ako su uslovi za sam tečaj bili više nego povoljni.
vruznj prednjački tečaj u Slav. Požegi, održan od 4—13 februara o. g.
Župa Sarajevo
sW. ^A^AJEVO. — Župska glavna
sk	Godišnja	skupština	Sokol-
nia zuPe Sarajevo održana jc dne 11 šti rta- *^4. U ime Saveza SKJ skup-n!.ie prisustvovao brat Dura Brza-stv.e, U 9 satj skupštinu jc otvorio Vičl'lla župe br. dr. Vojislav Besaro-Sti/ j' Je prve reči i pozdrave skup-
H... . uPutio Nj. Vel. Kralju Aleksan-pr 1 starešini Savcza SKJ Nj. Kr. Vis. 5ti ^lonasledniku Petru, što jc skup-г0 a Prihvatila s oduševljenim aplau-ban' ^rat starešina je zatim pozdravio a Urinske banovine br. Velimira u Poviča, odličnog prijatelja Sokolstva SaVp,r,nsk°j banovini te pretstavnika Za. br. Duru Brzakoviča. (|c,cSkuPŠtini su prisustvovali brojni ^ati skoro svih društava.
Zatim su pročltani izveštaji svih župskih funkcionera, koji su iskazali povoljne rezultate u svim granama sokolskog rada u prošloj godini.
Prema izveštaju brata statističara župa broji 13.040 pripadnika tc prema tome iskazujc prirast »pripadnika za 1376 prema prošloj godini.
Posle toga se razvila vrlo živa diskusija o izveštajima župskih funkcionera u kojoj je pored mnogobrojnih delegata učestvovala i pretstavnica Ženskog pok reta gda. dr. Maša Živa-novie i izjavila, da je Ženski pokret spreman da župu pomogne u njezinom ratlu na prosvečivanju sela. a naročito na prosvečivanju seoske žene i na po-boljšavanju higijenskih prilika u našem •selu. Skupština je pozdravila pretstav-nicu Ženskog pokreta i zahvalila se na njezinom dosedanjem pomaganju so-
kolskih radnika u radu na prosvečivanju seoske žene.
Mnogo je govornika podvuklo ža-losnu činjenicu, da narodna inteligen-cija učestvuje u malom procentu u so-kolskom radu. Medutim, prevladalo je mišljenje, da Sokoli nastave svoj rad s onim dobrovoljnnn radenicima, koji ni sami, vršeči nacionalnu i kulturnu misij u, i do sada do voljno naknadivali nedostatak kvalifikovanih radnika iz redova naše inteligencijc, jer narodne nevoljc i potrebe, koje su danas življe i oštrije nego ikada, ne mogu da če-kaju dok se inteligencija razmisli i pokrčile iako je Sokolstvo s radošču oče-kujc i pozdravlja njezinu saradnju.
Skupština je naročito dala izraza ogorčenju celoicupnog Sokolstva sarajevske župe povodom ružnih slueajeva korupcije, koja kao erv du-bi moralni i ekonomski organizam nacije. Skupština je istakla svoje mišljenje, da je izvor tih korupcionističkih afera otsu-stvo one ideje služenja i žrtvovanja za celinu, koje je Sokolstvo ispisalo na svojim zastavama. Konstatovano je, da ti slučajevi ne nailaze ni na moralnu sankcij u savremenog društva, ni na od-govarajuču efikasnu sankeiju zakona. Skupština se izjašnjava, da če Sokolstvo uči odlučno u borbu s ovim teškim zlom sadašnjice, a najbolji put je tome jačanje sokolskih falangi i požrtvovno ispunjavanje svih sokolskih dužnosti.
Po pitanju učešča narodnih učitelja u sokolskom radu skupština je izrazila žel ju, da se što više učitelja pri-dobije za rad u Sokolstvu, ali samo putem ujedinjavanja i propagande, a nipošto ma kakvim prisiljavanjem. Po pitanju trezvenosti skupština je ostala pri svom ranijem zaključku, da se na sokolskim priredbama ne smeju točiti alkoholna pica, i da Sokoli u odori ne smeju uživati alkohol, te su zato usvojene i sankcije za eventualno kršenje ovoga zaključka.
Pitanje socijalnog rada župe konstatovano je, da Sokoli ne nailaze na potporu od nekih državnih preduzeča u Sarajevu premda su preporuke, koje je župa davala, prolazile kroz sve nadležne forume sokolskih jedinica.
S	naročitim zadovoljstvom jc kon-statovana saglasnost u radu između svih organa župe.
Skupština je odobrila stav župskog prosvetara brata H. Brkiča u njegovom sporu s Glavnim izvršnim odborom društva »Gajret« i utvrdila, da je brat prosvetar vršio sokolsku dužnost za-stupajuči kao član Glavnog odbora Gajreta jugoslovensku nacionalnu kon-cepciju. Skupština je jednoglasno zaključila da, svaki sokolski radenik, koji po potrebi saradujc u društvima s plemenskim imenom ni u kom slučaju ne može praviti kompromis s osnovnim idejama Sokolstva: jugoslovenstvom i čestitošeu.
Naročitu ipažnju skupštine skrenuo je iserpni izveštaj tajnika sletskoga odbora brata B. Ružičke, koji je u svom izveštaju izneo sve glavne ideje, koje moramo imati u vidu spremajuči se za slet i noseči odgovornost za njegov uspeh.
Posle iserpne diskusije skupština je nastavila rad posle podne, usvojila izveštaj župske uprave i usvojila predlog za imenovanje nove župske uprave s bratom dr. Vojislavom Besarovičem na čelu, kao starešinom. Posle izbora pozdravio je brat prosvetar H. Brkič starešinu brata dr. V. Besareviča pod-vlačeči momenat, da je brat Besarovič oličeni kontinuitet sokolskog života u ovim krajevima, koji počinje s heraji-ma i borcima za slobodu, a nastavlja se danas s borcima i izgraditeljima uje-dinjene i slobodne Jugoslavije. Na koncu je uzeo reč delegat Saveza brat Du-ro Brzakovič, koji je uz največu paž-nju skupštine izložio svoja opaženja i odao skupštini priznanje na njezinom ozbiljnom shvatanju i vršenju dužnosti. Posle toga je brat starešina zaklju-čio skupštinu, koja je u radu od 9 sati protekla u neumornim nastojanji-ma da izvrši svoju dužnost.
FOJNICA. — Prosvetni tečaj društva. Upravni odbor u svom ovogodiš-njem programu rada zaključio je, da se održe društveni prosvetni i tehnički tečaj, pošto društvo od dana osnutka, pa do ove godine nije održavalo nikako-vih društvenih tečajeva. Ali agilnošču nove uprave ove godinc društvo je u tome smislu mnogo radilo i uspelo. Od 26 februara do 6 marta t. g. održan je devetdnevni prosvetni tečaj. Svaku večer održana su po 2 predavanja s op-širnom i živom diskusijom. Prcdavači bili su brača: starosta Hodžič s temama: »Značaj prosvetnog rada u Sokolstvu«, »Sokolstvo i vojska«, »Završna reč o značaju i uspehu tečaja« uz diskusiji! i kritiku članstva. Odbornik Vričko Riko: »Osnovi Sokolstva — Tiršcv sistem«, »Sokolstvo spram unu-tarnjim i vanjskim pitan jima, »Sokolstvo i zadrugarstvo«, »Sokolstvo u pita-njima vere, nacije i politike«. Načelnik: Obrenovič Velimir: »Sokolstvo u svom telesnom i duševnom radu«, »Sokolska telovežba i higijena«. Prctsednik Prosvetnog odbora Robarevič Cvjetko: »Istorija Sokolstva«, »Hemijski rat i odbrana«, »Sokolstvo i selo«. Odbornik
Gajič Vojislav: »Vazdušni napad i odbrana« uz zorno prikazivanje s ruko-vanjem maski po bratu Bobareviču. — Tajnik društva Tomič Vinko: »Dužnosti prosvetara i prosvetnog odbora«, »Sokolstvo u borbi protiv alkoholizma« i »Prosvetni rad u sokolskim četama«. Brat Sleta Gligorije: »Privredni značaj sokolskih četa«.
Tečaj je uspeo s veoma dobrim rezultatom.
Sveku večer prisustvovalo je pro-sečno 43—44%. Kroz tečaj prošlo je 79 članova i članica ili 70% od ukup-nog broja članova (odnosno 80% od članstva u mestu). Kroz tečaj prisustvovalo je nečlanova (gradana) 74 ili 39 muških i ženskih.
Ubrzo otpočima društveni tchni-čki tečaj, za koji vlada medu članstvom i vežbačima veliki interes.
Društvo kani ove godine podizati svoj sokolski dom, koji če biti žarište društvenog i kulturnog života u Fo-nici.
GORNJI VAKUF. — 24 febr. jc u sokolskoj čitaonici bilo predavanje. Predavao je brat dr. Mate Ivičevič, šef zdravstvene stanice u ovom mestu, o endemičnom sifilisu. Razglašeno predavanje privuklo jc, pored sve brače i setara, mnogo gradana, koji su s oso-bitim interesom pratili ova stručna razlaganja pračena s prikazivanjem slika. Na kraju jc brat Ivičevič podelio svim prisutnim brošuru o toj bolesti. Ova-kva predavanja su vrlo potrebna i ko-risna za ove krajeve.
Župa SušaK - Ri/eha
BRINJE. —'Naše društvo priredilo je dne 11 III 1934 poselo, na kojem jc održao predavanje prosvetar brat Kne-že'vić M. o životu i radu pretsednika Češkoslovaške Republike brata dr. T. G. Masarika. Iza toga sledilo jc predavanje o radu i životu pokojnog dr. Ivana Oražna. Na tom poselu održao je predavanje o J. J. Strosmajeru brat Ha-ramija V. istaknuvši njegovo nacionalno delovanje medu Južnim Slovenima. Poselo su posetili sva braea Sokoli, a bilo jc dosta i nečlanova.
OTOČAC. — Osim Štrosmajcrovc proslave, o kojoj jc več izvešteno u Sokolskom glasniku, održalo jc naše društvo u februaru još tri priredbe.
11	i 18 priredena su dva vrlo dobro po-sečena sela na kojima jc došao do izra-žaja pravi demokratski sokolski duh. Time je postignuta i svrha, u koju su ta sela priredena. 25 februara priredena je »Šantičeva akademija« za sokolski naraštaj, decu i školsku omladinu gimnazije i osnovnih škola u Otočcu. Akademija je otvoirena »Himnom sokolske dece«, koju je skladno otpevao naraštajski pevački zbor. Brat Jurijčuk je ukratko objasnio svrhu i važnost prosvetnog sokolskog rada, istakao rad i značaj jugoslovenskog pesnika A. Šantiea, naraštaj i sokolska dcca reci-tovali su šest Šantičevih pesama i izveli četiri lepe vežbe, a pevački naraštajski zbor otpevao je još dve pesme. Svaku recitovanu popratio je brat Jurijčuk objašnjavanjem sadržaja i značenja pesme, a brat Dimovič popratio jc vežbu »Oslobodenje Istre« lepim kratkim govorom o zarobljenoj Istri.
Izvodenje programa s popratnim govorima članova prosvetnog odbora osobito jc interesovalo i svidelo se pri-sutnoj sokolskoj i školskoj omladini, kao i odraslim posctiocima akademije. Posle akademije zadržali su se odrasli članovi i nečlanovi na intimnoj sokolskoj igranci.
VRATA. — 25 februara smučarska sekcija našega društva održala je več po treči puta natecanjc svih kategorija. Natccanjc se vršilo u slalomu, spustu i Skokovima. Natecalo se 32 natecate-lja, Rezultati su bili iznad svakog oče-kivanja. Osobito unenaduje veština natccatelja kod skoka, gde su postig-nuti rezultati 11.30 m iako je skakao-nica bila primitivna, kako su je izgradili sami članovi.
Natecanjc vršilo se u bližini mesta, a terenske su prilike bile odlične. Interes za ta natecanja bio je velik, a zapaženo je i mnogo naroda iz okolice.
VRBNIK. — Naše Sokolsko društvo priredilo jc u proslavu rodendana Tome G. Masarika dne 11 marta uspehi dečju akademiju.
Iza kako je zbor dece otpevao »Sokolski pozdrav«, brat prosvetar A. Šverko održao je predavanje o svečaru. Izneo jc u kratkim črtama njegov ži-votni rad, te istaknuo ljubav, koju Sokolstvo gaji prema omiljenom pretsed-niku bratskog češkoslovačkog naroda.
Zatim su sledile vežbe ženske i muške dece. Sve su izvedene vrlo lepo i skladno. Naše mame Sokolice i mali Sokoliči izveli su nekoliko biranih deklamacija i Iepu alegorijsku sliku E. Radetiča »Vilinsko kolo« s mnogo razumevanja i topline. Slika je bila zavr-šena s našom narodnom himnom. šteta što je nevreme one večeri zaprečilo osobito dcci dolazak na akademiju.
ZAMET. — Proslava 10-godišnjice oslobođenja. U Zametu 4 marta održana je veličanstvena proslava. Domovi su bili okičeni zastavama. Upriličena je bila sjajna rasveta, bakljada i vatromet, koji se j c na daleko video. U 7 sati naveče prošla je velebna povorka Sokola i naroda na čelu s glazbom bratskog društva Mariniči od Diračja do čitaonice Sokolskog društva Zamet-Kantrida, gde je s balkona sakupljcnom mnoštvu održao prigodni govor brat starešina Pilepič Ante, potsetivši pri-sutne na sve važnije momente pre, za
i	posle ove godišnjice. Svoj patriotski govor završio je klicanjem Kralju, Prestolonasledniku, Kralj evskom domu i Jugoslaviji. Čitavo ovo slavlje trajalo j c od 7 do 8 sati naveče. Iza ovoga slavlja u 8 !4 započela je svečana akademija od 19 raznovrsnih i biranih to-čaka pevanja, nastupom sviju kategorija, deklamacija i žive slike. Čitavi program bio je izveden na sveopče zadovoljstvo što se je očitovalo aplauzom, kojim su bile popračene pojedine točke programa. Naročiti efekat učinila su muška i ženska deca simboličnim prikazom »Oslobodenje Istre« i »Jugoslo-venski vojnik«, a neobični uspeh toga dana polučio je dečji zbor venčičem pesama »Ivanjsko eveče« od A. Stankoviča sa simpatičnim malim zboro-vodom Sokoličem Davorinom Pilepič, koji se na bini snašao kao stari iskusni zborovoda. Ovaj komad na sveopče zadovoljstvo morali su mališani opeto-vati. Na ručama i preči izvedem) je bilo nekoliko teških i efektnih kombinacija.
Na ovoj proslavi nastupio jc tako-der pevački zbor Narodne čitaonicc »Halubjan« iz Sv. Mateja sa »Morje Adrijansko« i »Planula zora«. Na za-vršetku ove svečane akademije zahva-lio se prisutnima na mnogobrojnom po-setu društveni prosvetar b. V. Pilepič pročitavši brzojave, koji su prigodom ove proslave odaslali Nj. Vel. Kralju, bratskom Savezu i bratskoj župi. Čita-nje ovih brzojava popračeno je uzviei-ma i burnim odobravanjem.
Ovu proslavu u Zametu posetilo je bratsko Sokolsko društvo Mariniči s glazbom, a takoder i Sokolsko društvo Kastav odazvalo se u lepom broju.
Ova proslava uspela je u svakom pogledu: nacionalnom, moralnom i ma-terijalnom, što služi na čast svima priredivačima ove proslave.
RUBEŠI. Proslava 10-godišnjice cslobodenja. U nedelj u 4 marta posle podne svirala je glazba »Graničar« iz Spineiči u Rubešima nacionalne komade. Naveče bila je priredena bakljada, vatromet i zabava »Radničkog i pot-pornog društva Udruge Sv. Mihovila« iz Rubcši. Uz glazbu »Graničar« na ovoj zabavi nastupio je pevački muški zbor Sokolskog društva Kastav.
Župa Šibenik - Zadar
MANDALINA. — Uprava je u svojoj zadnjoj sednici zaključila, da svečanu proslavu 30 god. ustanovljenja
I	Hrvatskog Sokola u Mandalim i blagoslov novog društv. barjaka priredi 20 maja o. g. Mandalinski je Soko prvi put javno istupio 5 travnja 1904. Uz proslavu održalo bi onaj dan naše društvo javnu vežbu i akademiju.
Pokrenulo se i pitanje pripravljanja materijala za gradnju doma. Pri-premni dovoz materijala bi imali oba-viti članovi. I gradnja drvenjare na letnjem vežbalištu je na dnevnom redu.
Društveni prosvetar br. Kramarič priredio je 4 marta prvi ovogodišnji izlet u prirodu s decom, naraštajem i prcdnjacima ovih kategorija. Izlet je imao poučno-zabavnu svrhu. U Ražine su se deca odmorila, izvela neke vežbe
i	igre, pevala i užinala. Br. prosvetar održao im je prigodan nagovor. Poče-tak je dobar. Ta i prvi pokret raan-dalinskog Sokola bio je u prirodu, a sledilo je kroz dugi niz godina mnogo izleta u prirodu ili kroz prirodu u su-sedna mesta i — imali su uspeha.
Kroz februar bila su 24 nagovora pred vrstom održana od članova Prosvetnog odbora. Brat starešina održao je 3 predavanja: O biskupu Štrosmajc-ru, 130-godiš. I Karadordevog ustanka za slobodu i Zle poslcdice zanemariva-nja duševnog (moralnog) uzgoja, a br. prosvetar jedno: Sokolski duh i vladanje Sokolova. Sva su predavanja bila brojno posečena i pomno saslušana.
Sve kategorije, iako u veoma nepo-voljnimi prilikama, bez doma — vež-baju redovito za sletovc u Sarajevu i Zagrebu, a pripravljaju se i na spravama. Naše društvo odaslalo jc na žup-ski tečaj za društvene prednjake u Šibenik sestre Brnič Boce Janju i Vukov Mariju te brata Vlahoviča Ratibola.
OLIB. — Mesno Sokolsko društvo održalo je dne 4 marta 1934 u spomen U godišnjice oslobodenja od italijanskih okupatornih vlasti svoju zabavu. Na programu jc bila sokolska igra: »Istina pobeduje« i dve šale »Skitalica«
i	»Dva nesretna muža«. Materijalan i moralan uspeh bio jc vrlo dobar. Svi
diletanti izveli su svoje ulogc vrlo dobro, te se svima mora priznati trud, koji su uložili da zabava što bolje uspije. Kroz kratko vreme ovo je 3 zabava koju Sokoli prireduju. Narod u mestu sve više pokazuje smisla za po-zorišne igre.
Župa Tuzla
ORAŠJE. — Na 10 marta 1934 g. priredila >e ova četa svoju akademiju. Program akademije sastojao se iz ovih tačaka: 5 deklamacija — izveo je mu-ški podmladak; Proste vežbe za sarajevski i zagrebački slet — izveli su sve kategorije. Potom su odvežbane vežbe s puškama — izveli su muški podmladak, i piramidu, šestorku — lepo su izveli muški naraštaj, petorku »Hej trubaeu« —' izveli su članovi, vežbe na spravama — izveli su lepo članovi.
Sve tačke programa izvedene su na opče zadovoljstvo prisutnih. Posle pro-erama razvila se zabava s plesom i igranjem narodnih kola. Porcd mnogobroj-nih ovdašnjih meštana bili su prisutni brača matičnog društva iz Brčkog.
Moralni i materijalni uspeh je do-
bar.
Župa Varaždin
BEDNJA. — Na glavnoj skupštini, koja se održala pre dva meseca izneo je br. načelnik detaljni program teh-ničkog rada čete za god. 1934. Četa imade 12 članova vežbača i 170 sokolske dece, a »korih dana imače i vrstu članica. U prošloj godini bio je tchni-eki rad minimalan, jer nije bilo prostora, a što je glavno nije bilo tehničara da radi s tolikim brojem vežbača.
Na predlog br. načelnika, a prema iznesenom programu, održan je prošlog meseca tečaj, koji su polazile sestre na-stavnice i br. nastavnici osnovne ško-!e, te tako danas četa imade 4 prednja-ka, koji s uspehom vode svoje vrste, i ečaj je vodio brat načelnik, koji je polaznike upoznao naročito s praktičnim radom s decom, a ujedno je sa-■stavljen red i odabranc teme za nagovore pred vrstom.
Vežbe se održavaju tedno dva pu-ta, a svaki prednjak održi tedno po jedan nagovor pred svojom vrstom. — Sve kategorije marljivo se pripremaju za pokrajinski slet u Zagrebu i Sarajevu kao i za župsko natecanje. Ujedno se pripravljaju i za svoj javni na-stup, koji bi se imao održati u mesecu maju. kojom prilikom bi imalo biti i razviče četnog barjaka.
ŠENKOVEC. — Naša četa stoji medu najmladima, jer je osnovana tek 22 oktobra 1933 god. Danas broji sve-:>a članstva, naraštaja i dece 88 lica.
Odmah u početku osnovan je pe-vački otsek, koji je do danas uspeo da nauči 12 komada. Nastupao je više pu-ta, a jednom i kod susedne br. čete Mačkovec, te je moralno pridoneo mnogo k uspehu.
Članstvo marljivo vežba zagreba-čke vežbe. Naraštaj takoder, a i peva-čki zbor sprema se za Zagreb.
Naši najmladi održali su dne 11 marta na večer svoje selo i prikazivali »Pepeljugu« koja je odlično uspela, tako, da se narod nije inogao rastaviti od malih prikazivača. Školska dvorana bila je do zadnjega kuta nabita, te je u njoj bilo preko 250 ljudi. (Selo broji 542 duše.) Moralan uspeh, može sc reči, više je nego odličan, a i materija-lan.
Tako je ova četa završila svoj zimski rad, a sad se sprema na proletni rad iz vežbaonice napolje!
Za uskrsni ponedeljak uvežbava se nova pretstava članstva.
VARAŽDIN. — Naraštaj Sokol-skog društva Varaždin pokazuje ove godine ne samo u brojčanom, nego i svakom drugom smeru lep napredak.
U nedelju, dne 11 marta održano je opet malo selo, kojem je prisustvovalo preko pedeset naraštajaca i naraštajki, daka Gradanske škole i realne gimnazije u Varaždinu, te Učiteljske škole u Čakovcu. Selo je otvorio pretsednik naraštajskog otseka br. Markovič, a zalim je brat Kovačič pročitao referat brata Valdeca o T. G. Masariku povodom njegovog 84 rođendana. Potom je pročelnik naraštajskog otseka brat Ke-ree pokazan statističkim podacima po-lazak vežbi u januaru i februaru za pojedine kategorije i za ceo naraštaj kao celinu, pa je — upozorivši nara-štajce na zadatke, koji ih čekaju: na-raštajska akademija, izleti, župske utakmice i slet u Zagrebu — apelirao na njih, da vreme rada i odmora raz-dele što racionalnije, kako bi mogli sa-vesno udovoljiti svim zahtevima, što se na njih stavljaju. Srdačno pozdravljen održao je nato novi prosvetar So-kolskog društva Varaždin br. Nikola Bosanac lep govor o sokolskim načeli-ma istaknuvši naročito značenje sokol-skog bratstva u životu mladeži, koja se odgaja u Sokolu. Konačno je po-zdiravio naraštajee i pretsednik ŽPO brat Deduš i u kratko obrazložio značenje, koje ima usavršivanje vlastite ličnosti kao rad na približavanju naj-višim idealima Sokolstva i čovečanstva. S tim je svršeno to selo.
Župa Vel. BečJcerek
DOBRIČA. — Dne 4 marta priredilo je mesno Sokolsko društvo proslavu 84-og rodendana brata dr. Tome Masarika svečanu akademiju, koja je u moralnom pogledu potpuno uspela. Tom prilikom održao je brat Janko Forman, starešina društva, govor o životu i radu brata Masarika. Zatim su deca odlično izvela »Jazavca pred su-dom« od P. Kočiča. Na kraju su izvedene dve vežbe, i to proste vežbe mu-ške i ženske dece za sarajevski i zagrebački slet i »Oslobodenje Istre« od A. Bačiča, koja je toliko impresionirala publiko, da je morala biti ponovljena.
U nedelju 11 marta priredilo je Sokolsko društvo dečiji kostimirani ples, koji je vanredno uspeo, u moralnom, a naročito u materijalnom pogledu. Treba naročito istači veliko inte-resovanje kod dečijih roditelja, što je za svaku pohvalu. jer se samo bližini dodirom i uzajamnim razumevanjem može postiči sve ono što Sokolstvo pruža.
KONAK. — U nedelju 4 marta priredila je Sokolska četa u Konaku I svoje koncertno veče s igrankom.
Koncertno veče otvoreno je predavanjem brata prosvetara Sofran J. Gavre s temom: »Muzika i pesma u Sokolstvu«.
Program koncerta je ispunio hor mesne Sokolske čete, čije je pevanje izvedeno lepo i skladno. Veliku pažnju privukao je sokolski tamburaški zbor, čije su tačke naročito pozdravljene. Živu sliku »Zdravo Sokoli!« izvodio je podmladak mesne Sokolske čete, koja je vrlo dobro izvedena i nagradena od sviju prisutnih. kao i deklamacija Nj. V. Kralju Aleksandru I Ocu — Oslo-
bodipcu. Brača Jene i Pajkin bili su •junači večera s nekoliko izvedenih to-čaka na violini i gitari. Na kraju je odigran komad »Buva«, šala u jednom činu, koji su izvodili članovi i članice mesne Sokolske čete.
Uspeh ovog našeg I konccrtnog večera je u materijalnom pogledu dosta uspeo. Moralan uspeh je još veči.
MOKRIN. — Na sednici prosvet-nog odbora Sokolskog društva Mokrin konstituisan je isti ovako: pretsednik P, O. Br. Adamov D., dakori; tajnik P. O. Novakov Lj., študent prava; knjižničar s. Vasiljena A., zabavilja; novinar Adamov D., izvestilac za sokolsko štampu br. Đražić I., študent prava; izvestilac za narodno prosveči-vanje br. Stepanov M., učitelj; referent za trezvenost Vasiljeva A. U otsek za lutkarstvo izabrani su: Vasiljeva A. Badrljica i M. Kuzmanov U.
Prosvetni odbor počeo je intenzivno da radi prema četvorogodišnjem planu i društvenom koji je na ovoj sednici primi j en, tako 4 III o. g. več održano prvo »Selo«, koje če se održavati svake nedelje do Uskrsa. Pored ostalih tačaka na 'prvom selu prikazan je »Ja-zavac pred sudom« od Petra Kočiča u jednom činu. Članovi su svoje uloge u komadu odlično izveli. Moralni uspeh »sela« je vrlo dobar, materijalan zado-voljavajuči. Prosvetni odbor počeo je rad na lutkarstvu i več je izradeno nekoliko glava, a sada se i izraduje tru-povi za lutke.
PADINA. — Dne 7 marta održalo je mesno Sokolsko društvo proslavu 84 rodendana brata dr. T. G. Masarika. Tom prilikom održana je pre podne dečija sokolska akademija s programom: I »Jugoslovenska himna«, pevao je dečji hor. II »Deklamacije«, dekla-movala su deca osnovne škole. III »život i rad brata dr. T. G. Masarika«, govorio je brat A. Gabrinji. IV »Teče voda teče«, pevao je dečji hor. V Proste vežbe ženske dece. VI Proste vežbe muške dece.
Društvo je također pre kratkog vremena osnovalo vežbajuče članstvo. Upisano je oko 40 članova, koji s poletom vežbaju i uredno pohađaju vež-bače časove.
TOMAŠEVAC. — Ovaj društveni upravni odboir ha svojoj venrednoj sednici dana 4 marta doneo je rešenje, da se još ove godine nabavi društvena zastava. Na ovoj sednici bila je pokre-nuta i akcija prikupljanja dobrovolj-nih priloga, a kojoj šu se več odazvala sledeča lica: Župan Joško 200 Din, Turin Anton 100 Din, Fetisov Fedor 100 Din, Butaš Jovan 100 Din, Vitomirov Lazar 100 Din, Latic Lazar 100 Din, Vladisavljev Živa i Jovan 100 Din, Kro-jačič Dura 60 Din, Anovič Vasa 50 Din, Tujar Jovan 50 Din, i Cvejin Milan 25 Din.
KUIAI»U«DEII
| ЦЦВЈ^^РММАУ1ИОУА11 i
02—13
3ADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
■■■■■■■Redovita parobrodska služba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
3EVTIHA TURISTIČKA PUTOVAN3A 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
g Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine i agencije i svi veči putnički uredi u tu- i inozemstvu
Optašufte itSekat.
Sokolske papuče, kao i ostale sportske pribore
Jkupu/fe lt o d
»Negro«
Zagreb — Iliča 19
Trailte cl/enih/
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za .učila z veliko zalogo slik naših velmož
K N J IGAR N A
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TISKARNA
i
Projekat zastave izradio jc društveni načelnik bral Alferbv 'Aleksander, stud. arhitekture.
Župa Zagreb
BANSKI GRABOVAC. — Naša četa sabirala je 9 marta dobrovoljni prilog u mestu Glina za gradnju sokolskog doma i to ‘od sledečih darovatelja: Srpska štedionica 30 Din, Badrič Stevo krojač, 25 Din, dr. Duro Sužnjevič 20 Din, Novakovič Nikola, činov. 20 Din, Šušnjar Stojan 20 Din, Podkonjak S., poreznik, 20 Din, (Jerkovič Petar, trgov. 15 Din, Štula Duro 10 Din, Opalič Marko 10 Din, N. Zdunič, sres. načelnik, 10 Din, N. Stepetič 10 Din, Savo Beslie, agronom, 10 Din, dr. S. Brankovič 10 Din, Žiga Gorjan 10 Din, Stevo Štekovič, trg., 10 Din, Marko Vujo-sinovič, trg., 10 Din, Jovo Meandžija, mesar, 10 Din, N. Davidovič, načel. 10 Din, Radojčevič Živko, 10 Din, Vilim Kohn & brat trg. 10 Din, Hinko Kriiscl, trgov. 10 Din, Hrcšič Viktor 10 Din, Kotič i Žulič, trg. 10 Din, Duro Jankovič 10 Din, V. Jakšič 10 Din, Jovo Mirkovič, sudija 10 Din, N. N. činov, po-res uprave, 10 Din, N. Gvojič 5 Din, N. Babič 5 Din. S. Urgan 5 Din, Langraf, trg. 5 Din, B. Detom, trg. 5 Din, N. Albreht, sres. pristov 5 Din, N. Jesenik 5 Din. S. Orešeonin, trgov. 5 Din, Pero Starčevič, šef Staniče 5 Din, dr. S. Cvi-tanovič 4 Din, Jovo Štekovič 5 Din.
Bilo je brače prijatelja koja su nam obečala čim se poeme gradnja doma da javimo, da ec nam poslati pripomoč.
Gore navedenoj brači najlepše se zahvaljujemo i blagodarimo.
ČAZMA. — Sokolsko društvo u Čazmi održalo je svoju godišnju skup-štinu 7 januara t. g. uz prisustvovanje 32 člana. Nova uprava izabrana je na čelu sa bratom geod. Jerkom Matulo-vičem, kao starešinom, koji je tu duž-nost vršio i u prošloj godihi.
Na temelju okrožnice župe počelo je vežbati i članstvo starijc od 26 god. Prikupljeno je nanovo 18 naraštajaca, večinom naučnika kod zanatlija i trgo-vaca, a takoder i sokolska deca (đaci) počela su redovito vežbati.
Nakon satova vežbe drže se nagovori, večinom iz sokolske ideologije.
U svrhu širenja prosvete ođržan je ciklus higijenskih predavanja, a pored toga bilo je i prigodnih predavanja: o 50 godišnjici 1. Meštroviča, o Sv. Savi, Štrosmajeru i Kranjčeviču i jedan svečani nagovor o 130 godišnjici Kara-dordevega ustanka. kojemu su prisu-stvovala i sva ostala društva Čazme.
Izvan sedišta održalo jc društvo u 3 sela higijenska, veterinarsko i 1 šu-marsko predavanje, te 1 predavanje o zadači Sokolstva.
Glavno nastojanje upravljeno je na to, da društvo doista živi aktivnim životom i odiše pravim sokolskim duhom, te da za sokolsku ideju pridobijo selo — naročito tamo, gde več postoje sokolske čete.
Otpor je znatan, jer narod još ne poklanja dovoljno poverenja Sokolstvu. • ... '
Rad, koji je prošle godine teretio samo nekolicinii, nastoji se sada razdeliti na što veči broj članova.
Od sokolskih listova pretplačeno jc na »Sokolski glasnik« 6 članova, na »Sokolsku prosvetli« 4 člana i na »Našu radost« 2 člana.
LEKENIK. - Dne 4 marta 1931 održala je ovdašnja Sokolska četa Štrosmajerovu proslavu, koja nije nio-gla biti radi stanovitih zapreka održana 4 prošlog meseca. Iza jedne deklamacije o Štrosmajeru održao je brat starešina dr. Rabič nakon pozdrava lep govor »O važnosti Sokola na selu za telesni, a i duševni razvitak mladeži, takoder i za širenje nacionalne svesti«-Govor je bio zaslušan vrlo pažljivo od prisutnih. Iza toga je tajnik br. inž-Kajfež održao vrlo uspelo predavanje
0 štrosmajeru, prikazavši njegov život
1 rad na kulturnom i nacionalnom polju. Zatim je sledilo još nekoliko deklamacija, te dobro uvežbani komad »Maj-čina suzica« i igrokaz »Sneguljica«, gde je mnogo truda uložila blagajnica s-Finkova. Na koncu je bio šaljivi komad »Vitez industrije«, koji jc vrlo dobro uvežbao načelnik brat Mužinić.
Priredba je materijalno, a što je važnije moralno vrlo dobro uspela.
LIPIK. — Sokolsko društvo Lipik održalo je dana 3 februara o. g. »Spo-men veče« J. J. Štrosmajeru, kulturnorn pioniru Jugoslovcnstva.
O radu i životu neumrlog jugoslo-venskog velikana održao je vrlo uspelo predavanje brat Milutin Simič, društveni načelnik.
Ostali deo programa sastojao se iz dViju pesama i jedne deklamacije-
Ovo »Spomcn veče« posetilo je mnogobrojno članstvo sa svojim poro-dicama, medu kojima je bilo i mnogo gradana.
Moralan efekat ove proslave za-dovoljava.
PODSUSED. — Sokolska četa u Podsusedu priredila jc u nedelju • marta o. g. praktično predavanje o vo-čarstvu.
Predavač bio je br. Hrasta Mate, viši poljoprivredni savetnik, kojemu je ovo več drugo gospodarsko predavanje u našoj četi. Predavao je o uzgoju vO-ča i obrani od štetočinaca. Ujedno jo prikazao statističke podatke o veličini potrebe konzuma na zagrebačkom tr-žištu iz kojih proizlazi, da je Zagreb najmanje opskrbljen voeem iz svoje neposredne okolice, premda jc ta okolica najpodesnija za vočarstvo.
Ovorn nada sve zanimljivom predavanju prisustvovalo je uz članstvo i brojno nečlanstvo seljaka, koji su br. predavača nagradili pljeskom moleči ga za česta predavanja o gospodarstvu.
Sledeče predavanje održače br. dr. Steiner, sreski veterinar, o bolesti goveda, svinja i peradi 25 marta o. g.
61-13
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
«0-12
Heve sokolske Jknjke
*IC našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: Boko Jos.t
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din	  _
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —
Cena S Din  _______________________________________
Hebert G. - Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Di»
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —" Cena 18 Din _______________________________________
S c h m i d t - P i c h 1 e r :
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). —
Cena 35 Din	_
Š u 1 c e :
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. Cena 55 Din	___________
U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Baton i boks
1uaod&te*tsS№ Sokolska ЊаШа
LJUBLJANA, NARODNI DO M Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
Savez Sok«,a Kra„ev,ne Jugove (E. Gangl) * *,av», . odgovora, nre-пШ Sflepan če,ar • Ured«,e Redakc„ek, olsek . T,eka l*i,e„ska ,,.karM (preiMavn.k Franc, š,r«ke„); sv, « Uubijan«