KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 novembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9262
Akciova společnost d^ive Škodovy zavody v Plzni, Praha i Ing. Pantofliček Bohdan, Plzen—Lochotin, ČS. R.
Osiguračka sprava za upaljački mehanizam.
Prijava od 31 decembra 1929.	Važi od 1 decembra 1931.
Traženo pravo prvenstva od 21 januara 1929 (C S. R.).
Predmet pronalaska je sprava, koja ima za cilj, da osigurački i udarački mehanizam upaljača drži osiguran sve dotle, dok je to potrebno, u određenom položaju, i da istom također dozvoli, da kod nastupanja određenih spoljašnjih sila usled dejsb va istih može da zauzme nov položaj, u kojem se opet drži gore pomenutom spravom.
Osigurački mehanizam služi na poznati način tome, da spreči neželjen ili prevre-men ulaz igle u upaljačku kapislu, pa time i prevremenu eksploziju zrna ili i za to, da uopšte zatvori sedište upaljačke kapsle i upaljačku kapslu tako, da se plamen u-paljačke kapsle ne prenese na eksplozivnu kapslu, te eksplozija ne može da nastupi.
Dejstvo osiguračkog mehanizma ne odnosi se samo na trajanje, koje počinje sa opremanjem zrna, a završava se sa umetanjem zrna u topovsku cev i ispaljivanjem, nego i na trajanje kretanje metka u topovskoj cevi i još na vreme letenja zrna, što je zavisno od konstrukcije mehanizma.
Bitni sastavni deo osiguračkog mehanizma je pomerljiv osigurač, koji leži u glavnom telu mehanizma i koji, pošto se nalazi u određenom položaju, ne dozvoljava oslobođenje stvarnog osiguračkog mehanizma, a time ni prodiranje igle u upra-ljačku kapslu odn. prenošenje plamena na eksplozivnu kapslu. U slučaju potrebe može taj pomerljivi osigurač da bude i tako udešen, da kada se drži u određenom položaju, ne dozvoljava udaraču ma kakvo kretanje da izvodi u upaljaču, da se time
ne bi prouzrokovala nikakva prevremena eksplozija.
U izvesnom izabranom položaju, koji odgovara konstrukciji drži se pomerljivi osigurač spravom, koja se bitno sastoji od opruge i lopti, koje kada se pritisnu opru gom određene jačine o pomerljivi osigu’ rač, ne dozvoljavaju istom nikakvu prome nu mesta. Tek kod paljbe nastaje udar. koji savlađuje snagu opruge, pomera osi. gurač natrag i oslobađa osigurački meha nizam. Osigurač zauzima tada nov položaj, u kojem se lopte ponova čvrsto drže oprugom i ne može za vreme lelenja, kada brzina zrna počne opadati, da se kreće unapred usled dejstva inercije. 1 udarač se ovom spravom drži u svom položaju i može isti da napusti tek kod udara zrna, kad je snaga opruge usled dejstva udara savladana inercijom.
Na priloženom nacrtu pretstavljeno je nekoliko konstruktivnih primtra mogućnosti upotrebe ovoga pronalaska koji pak ne iscrpljuju sve mogućnosti kombinacija prema ovom pronalasku.
Na sl. 1 i 2 pretstavljen je ugurljiv osigurač. Na si. 1. nalazi se osigurač u gornjem položaju. Osigurač je snabdeven po-prečim kanalom 2, u kome je umetnuta opruga 3, koja je utisnuta i svojim naponom deluje na lople 4, koje ona istiskuje iz kanala. Lopte zahvataju u obimni prstenasti žljeb 5. Snaga opruge i zakošenje obimnog prstenastog žljeba izabrani su tako, da se osigurač 1 drži sa dovoljnom sigurnošću u svom položaju prestavljenom
Din. 10.
Sasvim je prirodno, da se na iaj način postižu dovoljno velike komponente sila, koje deluju na mehanizme granate u pravcu ose 2, koje su potrebne za ispravno dejstvo granate.
Na si. 2 i 3 je pristavljena ostvarena podela masa u stvarnoj granati, gde su u telu 14 stvarne granate smeštene čaure 15 i 16, koje sadrže eksploziv 18 i pritiskuju se jedna protiv druge oprugom 17. U tim Jelima su predviđena teška tela ili tegovi 19 i 20, koji služe za nesimetričnu podeiu masa obe polovine granate. Ova su tela podeljena ili su sastavljena iz pojedinih segmenata ili isečaka, kao što se to vidi sa osnove odn. poprečnog preseka na si. 3. Dalje ovi tegovi mogu obrazovati i sastavne delove upaljača granate ili jedan od njegovih osigurača.
Razumljivo je, da te sprave mogu biti upotrebljene i za granate, kod kojih eksplozivni naboj direkino naleže u telu ili u čeuri 21, kao što se vidi na si. 4, pri čemu stvarni upaljač 22 u danom slučaju ekscentrično može da naleže na suprotno ležečim siranama otežavajućih tela 23, koja i u ovom slučaju mogu da budu u organskoj vezi sa upaljačem i u danom slučaju mogu da obrazuju biini deo istoga.
jasno je, da gore navedena sprava može da se upotrebi i obrnuto u cilju, da se granati, kojoj je data poprečna rotacija, da rotacija oko kose ose. Isto tako ova sprava može da se uopšte upotrebi i u cilju, da se ručna granata aktivira ili oslobodi, kada je stavljena u rotaciju oko proizvoljne ose. Ovaj način aktiviranja može se
preimućstveno primeniti i na diskos-grana-te u ciljU, da se aktivira upaljač smešten u osi granate. Najzad ovaj pronalazak pruža i to preimućstvo za ručne granate, da nije naročito potrebno iste pri bacanju ili izbacivanju staviti u rotaciju oko poprečne ose.
Patentni zahtevi:
1.	Sprava za oslobođenje i aktiviranje upaljača, naznačena time, što se masa projektila odn. granate nesimetrično deli u odnosu na njemu podužnu osu, da posle paljbe odn. posle izbacivanja nastaje rotacija oko kose osa.
2.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, što se nesimetrična podela mase postiže srazmerno teškim, malim telima ili tegovima (20), koji leže na koso i suprotno ležečim siranama zamišljene ili stvarne polovine projektila.
3.	Sprava po zahtevima 4 i 2, naznačena time, što su otežavajuća tela ili tegovi (20) sastavlljeni od pojedinih segmenata (si. 3).
4.	Sprava po zahtevima 1 do 3 u primeri i za granate, kod kojih eksplozivni naboj leži direktno i telu ili u čauri (21) granate. naznačena time, što je jedno od otežavajućih tela izvedeno kao ekscentrično smešieni upaljač (22), čemu su na suprot na koso preko puta ležećoj strani tela (21) predviđeni otežavajući tegovi (23), koji su u organskoj vezi sa upaljačem (22) i mogu eventualno da obrazuju njegov bitni sastavni deo.
Adpatent brof9262.





'



















-

. .









,









: M
. '

■

. - •





'
■■ ■ ■


■