KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. JUNA 1924
PATENTNI SPIS BR. 1976.
Firma Hugo Stinnes, Miihlheim-Ruhr, Nemačka.
Postupak za hloriranje montanističkog voska.
Prijava od 22. februara 1922.	Važi od 1. juna 1923
Sirov montanistički vosak nije bio do sad upotrebljiv za čitav niz tehničkih upotreba, radi svoje tamne boje i svoje zrnaste strukture. Zato se do sad u glavnom rafinirao azotnom-sumpornom kiselinom, to je postupak, koji nije ekonomičan, zbog velikih troškova i zbog gubitaka, koji su sa tim skopčani.
Poznato je da se preradjivanjem voska hlo-rom može da dobije čitav niz materijala, koji se mogu da upotrebe u tehnici. Tu se pokazalo uvek, da povišenom sadržinom hiora, bivaju produkti uvek tvrdji i približavaju se uvek karakteru smola, dok naposletku pri sa držini hiora od prilike 30 do 60%, nastaje sličnost fosilnim smolama, kao što su kopali.
Postupak ove prijave olstupa potpuno u svom izvodjenju u toliko od stanja današnje tehnike, što se hloriranje vrši u prisustvu vode. Pri tome se celishodno najpre montanistički vosak dobro razdeli mešanjem pri toploti. Ova suspensija može da se hlorira dužim preradjivanjem sprovodjenjem hiora u gasnom stanju. Celishodnije se radi sa nascentnim hlorom. Kad se suspendira montanistički vosak u rastvorima, odprilike sa 10% natronske cedji ili sa krečnim mlekom i kad se sprovodi hlor, najbolje do kisele reakcije, onda se pretvori ovaj vosak za kratko vreme u otvoreno mrku voštanu supstanciju, koja kad se opere vodom, pri malim dodacima alka-lija, radi oduzimanja mineralnih kiselina, može za toliko da se oslobodi rastvarajućih produkata, da ta supstancija podnosi zagrevanje na višoj temperaturi bez posledica. Isti se produkti dobijaju, kad se suspenzije supstanaca hlorovodonične kiceline preradjuju hlorom. Po sebi se razume, da se tok prerade može
da ubrza uobičajnim katalizatorima, hloridom gvoždja i t. d. a da pri tome ne nastaju vrlo važna preimućstva za izradu ili promene svojstva.
Konsistencija reakcionog produkta zavisna je od sadržine hiora i to protivno od napred navedenog predjašnjeg postupka. Pri sadržini hiora od 8—12% dobijaju se otvoreno žute, tvrde, malo krte vrste voska, pri sadržini od 15—17% povećava se mekoća, da naposletku kod sadržine Cl odprilike 28—30% nastanu konsistencije, koje liče na masti za mazanje. Zbog svoje otvorene boje i zbog svoje neosetljivosti prema vodi, podesan je hloriran montanistički vosak kao odlična zamena za vosak od čela, n. pr. za izolacione celji, za Bohner ov vosak, vosak za mast za obuću i t. d. Promenom sadržine hiora ima se mogućnost, da se ovaj produkt udesi za za svaku celj upotrebe.
Primer:
1.	200 gr. montanističkog voska (sirovog) suspenduju se mešanjem pri toploti sa 1200 gr. 10% natronske cedji Onda se takodje pri mešanju pri toploti uvodi tako dugo hlor, dok reakciona tečnost postane kisela, i dok otvoreno žuti reakcioni produkt dobije željenu sa-držinu hiora odn. željenu konsistenciju. U mesto natrijum-hidroksida. mogu da se upotrebe i druge supstancije, koje dejstvuju alkalno n. pr. kalcijum-hidroksid.
2) 1,5 kgr. sirovog montanističkog voska zagrevaju se u 1500 sm3 hlorovodonične kiseline od spec. težine i 1,19 i u 4 1. vode, do topljenja i postepeno se dodaje pri mešanju 500 gr. kalijum hlorida u čvrstom obliku,
Din. 2'—
%
ili u vodenom rastvoru. Otvoreno žuti reakcioni produkt ispere se vodom, osuši se, pa se topi.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za hloriranje montanističkog voska, naznačen time, što hloriranje biva u vodenim suspenzijama.
2.	Postupak po zahtevu 1., naznačen time, što se hloriranje vrši nascentnim hlorom.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se hloriranje vrši hlornim gasom pri dodavanju supstancija, koje dejstvuju alkalno.