KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 81 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5786
Johan van Item, Bremen, Nemačka.
Postupak za obradivanje i transportovanje oblikovanog kamenja.
Prijava od 15. novembra 1927.	Vazi od 1. marta 1928.
Traženo pravo prvenstva od 30. novembra 1926. (Nemačka).
Poznat je več postupak za obradu sveže presovanog i nabijenog kamenja od zgure, kod kojega se zgodnim skladanjem dobiva velika ušteda na prostoru, a zgodnim ure-denjima za transportovanje i teženje i velika ušteda u nadnici, a obim ovim sred-stvima i usavršavanjem radnog procesa može se postiči i znatna ekonomija.
Predležeči pronalazak ima za cilj, da ova preimučstva dalje usavrši i da znatno una-predi mogučnost upotrebe osnovne zamisli naime ekonomiju, pri proizvadanju kamenja od zgura.
Postoji potreba, da se kamenje iza dovolj nog stvrdavanja sklada i transportuje bez ikakvih podloga. Veliki broj do sada potrebnih dasaka i podloga uvjetovao je, naročilo u novim preduzečima znatne troš-kove oko postrojenja; a i kod več raz-radenih preduzeča ove vrste dogada se, da se kod nedovoljnog prometa nagomila-ju velike zalihe kamenja na skladištu, za koje nema dosta podloga, a kod ponovne poiražnje kamenja, potrebno je u što je moguče krače m roku završiti otpremu i pre-tovar. Ima i slučajeva, gde je upotreba dasaka iti drugih nodloga u opšte nezgodna na pr. onda a ko se kamenje od zgure, kamenje od peščara iti ciglje mora obradi-vati sa sredstvima za impregniranje. U o-vome slučaju ne samo da podloge zauzi-maju puno prostora u kotlu za impregniranje, več bi se kamenje za njih i lepilo. Pre svega važnost predležečeg pronalaska ses-
toji se izvanrednim preimučstvima, koja se postižu time, da otpada skupo transportovanje i opetovno ručno slaganje kamenja. Do sada morali su se primerce, kod im-pregniranja, oblikovanih komada, smeštati ovi ručno u sud za impregniranje, odakle su se opel iza dovotjnog natopljenja (s ma-terijom za impregniranje) ručno^vadili i slavij ali na jedno uredenje za transportovanje, sa kojega su se opel ručno skidali i skladali. Isto tako vršilo se ručno i prelovariva-nje u kola i željezničke vagone.
Prema predležečem pronalasku slažu se oblikovani komadi kad ostave na podlogu ilipresu odn. peč, na gomilu po prilici prema sl. 2 i 3 i to sa malim odslojanjima ili čvrsto (jedan iz drugi), i u to m slučaju se otpremaju na mesto obradivanja (na pr. u kotao za impregniranje), na slagalište, ili na mesto utovara. Oblik gomile vidi se iz sl. 2 i 3. Ova se slaže tako, da se oblikovani komadi najdoljnje naslage tesno naslone jedan uz drugi, dok se iznad toga ležeče naslage slažu več prema želji i cilju s odslojanjima ili lesno. Gornja naslaga je ali, kako nacrli predočavaju, skračena, da dizalica može zahvaliti iznad le naslage ležeču gomilu. Može se čitav red ovakovih gomila naslagati jedna na drugu, kako to naročilo prikazuje slika 3.
Dizalica je izvedena kako kombinacija klješti za dizanje i hvatanje, pogonjena jednim aulomatskim hvatajučim koloturni-kom, tako da ovaj služi ne samo za hva-
Din. 10.
tanje i pokrelanie gomile prema sl. 2 i 3 več istovremeno i za dizanje i pokretanje gomila komenja sa podlogama.
U poslednjem slučaju (sl. 1), gde dizali-ca dejstvuje samo kao klješla za dizanje moraju se predvideti sredstva, da se ne iza-zove preveliki pritisak na podlogu, da se ova nebi savila ili prelomila, dok u drugom slučaju biva doljnja naslaga kamenja odr-žavana jakim pritiskom klješta.
Sl. 1, 2 i 3 predočavaju primerični oblik izvodenja pronalaska.
Sl. 1 prikazuje u pogledu spreda dizali-cu u visu kiješti za dizanje, za dizanje jed-ne gomile s podlogom.
Sl. 2 predočava u pogledu spreda diza-licu u vidu kiješti za dizanje i hvatanje, za dizanje jedne gomile bez podloge.
Sl. 3 predočava raspored jedne gomile.
Dizanje se vrši sa jednog doboša (b), za vreme dok su klješta, koja se sastoje iz donje poluge (c) i gornje poluge (d), drža-na pomoču povlačne motke (e) sa doboša (f) za ispražnjavanje (ispuštanje) i podiza-na u otvorenom stanju. Iver (a) za aretiranje ograničava pomeranje gornje poluge (d) klješta u smeru na gore i tako je di-menzionisan, da doljnje poluge klješta u-pravo čvrsto stišču podlogu (g), a da na ovu ne dejstvuju sa suviše velikim pritiskom. Iver (a) za aretiranje pričvrščen je jednim čepom (h) i može se, ako je potrebno da se dizalica upofrebi kao klješte za dizanje i hvatanje, izvaditi, oslobadanjem čepa (h), ili se može oko njega obrnuii za 180°.
Otvaranje klješta provada se kako sledi povlačna motka (e), koja se pogoni dobo-
šem (f) za ispražnjavanje, držana je čvrsto kočnicom za ispražnjavanje, a doboš (b) za dizanje spusti se spušfanjem doljnjeg ko-loturnika, i odmaknu se u stranu poluge klješta, kako je črticama predočeno. U ovom stanju (otvorenom) mogu se otvore-na klješta, istovremenim zatezanjem doboša za dizanje i doboša za ispražnjavanje, podiči.
Ako je potrebno, da se klješta upotrebe kao klješta za hvatanje, kako je to predočeno u sl. 2, odstrani se iver (a) za aretiranje (kako je naertano u sl. 2) ili se obrne za 180°, pri podizanju pritiskuje se po-luga klješta o doljnju naslagu (i) kamenja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za obradivanje i Iransporto-vanje oblikovanog kamenja, kao kamenja od zgure, kamenja od Icrečnog peska, ci-glje, kamenja za taracanje i t. sl. naznačen time, da se oblikovanjo kamenje slaže na gomiiu, s odstojanjima ili tesno, tako da je njena gornja naslaga nešto krača, a da je njena doljnja naslaga tesno složena i da gomila biva pomoču naročite dizalice hvata-na i jedna na drugu slagana kao i otpre-mana na mesto odredivanja, skladanja i pretovarivanja.
2.	Dizalica za izvodenje postupka prema zahtevu 1, naznačena time, da se s istom može rukovati kao s kombinovanim klješti-ma za dizanje i hvatanje, pri čemu se pri upotrebi dizalice samo kao kiješti za dizanje, ograničava kretanje doljnih poluga, proti sebi, primerice pomoču ivera za aretiranje.
Adpatent broj 5786.
O 4-6
oLii-fo'
.-------------------T
; v ■!
«/ i

...'V r