KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 16
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14499
1.	G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka:
Postupak za konzervisanje štalskog gnojiva i osočme Prijava od 21 novembra 1937.	Važi od 1 jula 1938.
Naznzčeno pravo prvenstva od 2 decembra 1936 (Nemačka).
U prirodnom gnojivu, odn. u osočini nalazeći se azot pretvara se prilikom stajanja usled vrenja gnojiva u amonijak i ovaj se gibui skoro potpuno usled vetrenja u atmosferi prilikom sačuvanja đubriva i naročito prilikom razlivanja. Za sprečavanje ovog gubitka azota, već je odavno predloženo, da se štalskom gnojivu i osočini dodaju takve materije, koje hemiski vezuju amonijak. Kao sredstvo za vezivanje amonijaka dodavani su superfosfat, kisele soli, kiseline i formaldehid. Kod pokusnih izvođenja pokazale su se te materije pogodne. IJ praksi se nije mogao sasvim uvesti postupak, koji se osniva na vezivanju amonijaka, pošto su bile uopšte potrebne velike količine sredstava za vezivanje amonijaka za neutraliziranje gnojiva i osočine, da se ili nije mogla postići ekonomičnost postupka ili su nastale teh-nčke poteškoće. Kod poznatog konzeirvi-sanja sa formaldehidom sa količinama potrebnim za vezivanje amonijaka pridolazi još i to, da time konzervisano gnojivo štetno dejstvuje na razvijanje biljaka.
Dalje je poznato i to, da je uspelo eksperimentom u laboratoriji uništiti bakterije, koje prouzrokuju vrenje karbamida, ako se male količine baktericida, kao što su na pr. soli bakra i cinka ili organske materije, kao formaldehid, dodaju gnojivu ili osočini. Ali je eksperimenat, izveden uz praktične uslove, pokazao da se na taj način ne može postiić trajno konzervisanje azota, pošto uprkoš dodatka baktericida, posle srazmerno kratkog vremena opet nastupa vrenje karbamida u vodi do gubit-
ka najvećeg dela azota.
Sada je pronađeno, da se može skoro potpuno sačuvati sadržina azota, koja se nalazi u gnojivu i u osočini, ako' se eks-krementima dodaje jedan bakteiricid koji deluje protiv raspadanja urina i jedan fer-memtidd. Za potpuno konzervisanje dovoljne su male količine ovih dodanih materija.
Baktericid se može dodati u količinama od 0,001—0,5%. Ovaj služi naravno za uništenje bakerija, koje razlazu kanbamid, kao što su na pr. Bacillus mycoidls, Proteus vulgaris, Bacillus mesenterkus vulga-ris, Sarcina lutea, Bacillus subtilis, dok sredstvo za vezivanje amonijaka služi za vezivanje tih količina amonijaka, koje se uprkos prisustvu baktericida još cepaju. Kao baktericidi upotrebljavaju se prema pronalasku poznati bakteiricjđi, na pr. benzoe kiselina i salicilna kiselina i njihovi esteri i drug derivati, bojne materije sa bakterizidnim osobinama, kao Što je me-til-violet.
Mogu se primeniti svi fermenticiđi,. koji poništavaju ureazu. Kao naročito pogodni fermenticid, koji se upotrebljavaju u količini približno od 0,001—0,5% pokazala su se takva jedinjenja, koja sadrže teške metale, naročito u kompleksno vezanom obliku, na pr. jedinjenja cinka aco-bojne materije fenolsulifonske kiseline-aco-m- fenilendiamina, jedinejnje bakra aco-bojne materije fenolsulfonske kiseline-aco-m-fenilendiamiina, kompleksno jedi-njenje srebra 8-oksihinolina, kompleksno jedinjenje bakra 8-oksihinolina, jedinjenja
Dm. 5.—
bakra-cinka bojne materije fenolsulfonske kise li n e - ac o - m -len i I en d i a m in a, jedinjenje bakra acobojne materije od diani,zidina i 1,8 - d iok s i n a f t al t n - 3,6 - d i su 1 f o nsk e kiseline. Da bi se vezao amonijak, koji se odvaja pre dodatka baktericida i fermenticida iz ekstrementa, dodaje se sredstvo za vezivanje amonijaka. Kao sredstva za vezivanje amonijaka mogu se upotrebljavati slobodne kiseline ili u cilju izbegavanja nejednostavnog rukovanja sa istima kiseline, koje se adsorbuju na materijama sa velikim .površinama, kao što su sumporna kiselina, fosforna kiselina, hlorovodonična kiselina ili i kisele soli kao bisulfat ili stvaraoci kiseline i druge vezivače amonijaka, kao što je ferosulfat, prveostevno u količinama, koje su pogodne za hemisko vezivanje stvorenog amonijaka.
Sledeče mešavine na .pr. sastoje se iz bakterioida, fermenticida i vezivača amonijaka:
1.	) 98 tež. defova gvozdenog sulfata jednog tež. dela bakrenog sulfata, 1 tež. dela jedinjenja cinka acobojne materije fenolsulfonske kiseline fenol-aco-m-feni-lendiamina.
2.	) 80 tež. defova sumporne kiseline, 18 tež. delova formaldehida, 2 tež. dela bakrenog nitrata.
3.	) 70 tež. delova natrijevog bisulfata, 10 tež. delova mangansulfata, 20 tež. delova jedinejnja bakra acobojne materije
fenolsulfonske kiseline-aco-m-fenilendia-mina.
4.	) 60 tež. delova oksalne kiseline, 20 tež. delova fenola, 20 tež. delova trihlor-sirćetne kiseline.
5.	) 45 tež. delova hlorovodonične kiseline, 45 tež. delova sumporne kiseline, 5 tež. delova sulfata žive, 5 tež. delova formaldehida.
Od ovih mešavina primenjuju se na Prv-. količine od 0,1—0,5% u odnosu na količinu urina.
Sredstva se mogu dodavati gnojivu odu. osočini kao gotove mešavine ili kao i astvori, isto tako najedanput kao i uzastopce.
Da bi se po mogućstvu 'dalekosežno r/begavalo raspadanje karbamida već na putu od životinje do jame za osočinu, odn.
do đubrišta, od prednosti je, da se sredstvo za konzervisanje u potpunosti ili delimi-čno dodaje već u štali i to kod đubreta u obliku praha a kod osočine u odvodni kanal. Pošto rastvori i sredstva u obliku praha u posljednjem slučaju bivaju vrlo brzo isprana, pokazalo se kao celishodno, da se sredstvo za konzervisanje upotrebljuje u komadima a u datom slučaju i uobličeno.
Primer.
U jamu za gnojivo dospeva iz štala za krupnu stoku 4,7 m3 urina sa prosečnom sadržinom od 0,79% azota. U toku eksperimenta stavljen je iza svake životinje u kanal za gnojivo svakog dana po jedan u-obličeni komad od 40 gr. težine, koji je imao sledeči sastav: 98% sulfata gvožda, 1% jedinjenja bakra acobojne materije fe-nolsul f o nske k i s e 1 i-n e - a co -im - f e n i 1 e n di a mina i 1% sulfata bakra. Za vreme trajanja eksperimenta ušlo je u jamu 37,4 kg azota dobivenog iz urina. Po završetku eksperi-menta nađeno je u jami 37,0 kg azota. Konzervisanje je uspelo prema tome do 99%. U istovremeno paralelno vođenim eksperimentima bez dodatnih sredstava iz istih uslova, nađeno je po završetku eksperimenta samo 20,4% azota.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za konzervisanje osočine ili đubreta, naznačen time, što se materiji za konzervisanje dodaje baktericid, koji dejstvuje protiv prouzrokovača raspadanja karbamida, jedan otrov protiv ureaze i celishodno još jedno sredstvo za vezivanje amonijaka.
2.	) Po'stuapk po zahtevu 1, naznačen time, što se kao otrovi protiv ureaze primenjuju organska kompleksna jedinjenja teških metala.
3.	) Mešavine za konzervisanje gnojiva i osočine izrađene prema postupku po zahtevu 1—2, naznačene time, što sadrže baktericid, koji dejstvuje protiv materije, koja prouzrokuje raspadanje karbamida, otrov protiv ureaze, u datom slučaju sredstvo za vezivanje amonijaka.