Poštarina plaćena u goto
»Naši ljudi u Julijsl nemaju ni jedne svoje cr/cve, m škole, ni svoga lista na narodnom jeziku, niti im se dopušta uopće da govoie stojim jezikom,. .«
Iz govora poslanika Dimitri-jevića u Narodnoj Skupštini.
rsrvHSno VII. Rroi 30.
G§3?m©X;j_ Lavo Di5< makova l' Jl B.'-«JAilA
tJ Zagrebu, 26. jula 1935.
oTH4
Pojedini broj stoji dinara 1.5U
»Riječi i politika talijanskog poslanika Viole, koje nagovještavaju primirje, a i prijateljstvo u odnosima, treba da ' budu potvrdjene i djelima ...«
Iz govora poslanika Dimiiri-jevića u Narodnoj Skupštini.
GLASSILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
IVAN NABERGOJ
Ni dolgo tega, ko je potekla stoletnica rojstva, enega najbolj žilavih delavcev iz časa slovenskih taborov — Ivana Nabergoja. Mož spada v oni del naše narodne zgodovine, ki je brez dvoma zajela v nacionalnem oziru najširše ljudske mase in jih pričela vzbujati. Naglo so se širile lepe ideje in misli o združitvi vseh Slovencev v edi-nico »zadinjeno Slovenijo«, širile so se misli o bratski vseslovanski vzajemnosti. Danes gledamo na te čase visokega navdušenja, krilatih besed, velikih govornikov na čase, ko so se postavljali slavoloki z napisi »Ne vdajmo se!« in »Složimo se!«, ko so se prepevale navdušene rodoljubne pesmi in ko so recitirale deklice v belih oblekah, od daleč in ne moremo povsem razum,eti generacije, ki se že do danes ni povsem otresla, za one čase razumljivega rodoljubarstva. Toda upoštevati moramo spremenjene razmere in nove zahteve, ki nam marsikateri tedanji zgodovinski pojav prikazujejo v popolnoma drugačni luči. Doba taborov, tako značilna za naše narodno prebujenje, ostane važna in pome,ubita zgodovinska nujnost. Nacionalna zavest slovenskega ljudstva se je takrat visoko dvignila.
Iz te dobe imamo mnogo imen mož, ki so se zelo povzpeli nad ostalo iz najskromnej-ših razmer. Eden teh je Ivan Nabergoj. Korenine njegovega dela, iz katerih je črpal vso svojo energijo, so vsajene globoko v tem času in vse njegovo delo nosi pečat takratnega navdušenja. Kratke črtice z njegovega življenja nam povedo sledeče: Rodil se je na Proseku 28. maja 1835, kot sin revnega kraškega kmeta. Dovršil je le osnovno šolo v domači vasi in iz te je stopil naravnost v življenje. Z izredno močjo in delavnostjo se je povzpel do narodnega prvaka. Že zelo zgodaj je navezal stike z uglednimi osebami iz tržaškega javnega življenja, kar mu je zlasti pripomoglo k nadaljnjemu razvoju. Z naklonjenostjo mu je w® njegovi razvojni poti dosti pomagal nesrečni mehički cesar Maksimilijan, ki je postal pozoren na nadarjenega m lepega fanta. P oskrbel je, da se je v kratkem času naučil zlasti nemškega jezika, kar je brez dvoma zelo mnogo pripomoglo k njegovemu nadalj-njéìnu javnemu udejstvovanju.
Njegovo delo je zlasti navezano na Trst in njegovo okolico. Položaj v Trstu je kazal pred vojno in v tistih časih popolnoma drugačno sliko kakor danes. Njegova nagla gospodarska porast, in vedno večje požiranje slovenskega delavstva s Krasa in drugod, je kmalu ustvarila popolnoma drugačno sliko tudi v nacionalnem oziru. Tu sta zelo zgodaj udarila skupaj dva nacionalna elementa. Gospodarska premoč italijanskega nad našim je ustvarila in ustvarjela predpogoje za izredno žilavost borbe vseh onih, ki so se nacionalno dvignili nad svoje rojake. Z ozirom na naše razpoložljive sile in precejšnjo neorganiziranost, pomeni ta borba za nas precej in je bila v resnici junaška ter hi prenehala niti trenutka. Uspehi niso bili majhni, ni še ne bi svetovna vojna podrla vsè, bi danes gledali na problem Trsta, gotovo popolnoma z nasprotne strani. Italijani v Trstu so imeli že takrat močne nacionalne organizacije, ki so svoje ljudi vedno podpirale, v gospodarskem in kulturnem življenju. V Slovencih so videli naseljence, ki jih je Avstrija sistematično naseljevala v Trst proti njim, ki so »avtohtoni«. Z izredno močno propagando čez mejo v Italiji, so si znali ustvariti med svojimi rojaki, kakor tudi pri vladi in celo v literarnih krogih izcedno močno bazo. Avstrja sama je z repre-saljami napram njim tudi v marsičem podprla to italijansko iredentistično propagando. Notranji razvoj Italije same, pa je vedno bolj širil poglede in zahteve velike nacionalne države. Meja, ki je tekla preko ravnine, je postajala polagoma pretesna in zahtevali so raztegnitev ozemlja do strateško varnih Alp. Z vsem kar pride v poštev, je lako vedno bolj in. bolj italijanska vlada Podpirala iredento.	i
VRATIO SE NAKON PETNAEST GODINA U ISTRU IOSODJEN JE NA 5 GODINA TEŠKE
TAHCE ZBOG INCIDENTA U IZBORIMA 1921
ZANIMIV SLUČAJ FRANJE BRENČELE
Pula, 1935 jula. »Interesantan se je proces vodio u ponedjeljak 16 o. mj. u Puli. Pred sud je izveden Franjo Brenčela Ivanov iz šušnjevice. Optužen je bio zbog pokušanog umorstva. Pokušaj je izvršen navodno u Gologorici 16 maja 1921, pred parlamentarne izbore, u društvu s nekim Udovičićem i Staničem.
Oni su navodno napali tim povodom profesora Giuseppea " Celentija, koji je sada advokat u Trstu. On je bio na putu za Gologoricu, gdje je stanovala njegova familija. Zadali su mu 18 rana i zbog toga je navodno bio u opasnosti života. Bio je ostavljen u besvijesti u jarku uz cestu i poslije nadjen od njegovih.
Brenčela je od 1921, to jest od izbora živio u Jugoslaviji, kamo je prebjegao. Petnaest godina se nije vraćao u
Istru, ali je sada nedavno to učinio, j stvarno bio počinio, ono zašto je optu-
Bio je ulovljen od talijanskih vlasti i odveden u zatvor, a zatim doveden pred sud zbog dogodjaja od 1921.
Puljski sud osudio je Brenčilu na 5 godina tamnice.
Interesantno je, da je Brenčela bio optužen ne samo zbog pokušaja umorstva, nego i zbog pokušaja grabežnog umorstva, ali je na sudu dokazano, da takve namjere Brenčela nije imao, dok se nije mogao obraniti od optužbe, daj je ranio sa svojim drugovima profesora Celentija.
žen. Možda je bio i dovabljen u Istru. Taj slučaj s napadajem na profesora Celentija nije stvarno nikada bio sasvim razjašnjen. Pa niti na sudu, na procesu, kojemu je vaš izvjestitelj prisustvovao, nije bilo jasno dokazano, da je Brenčela kriv. Ali poznato, je kako sude talijanski sudovi, kad se radi o Slavenima...
Talijanska štampa iskoristila je priliku, da stvori od toga opet jedan politički proces protiv Slavena, pa je tako »Corriere Istriano« od 17 jula pisao.
Njegovi suoptuženici Udovičić i Sta- , da taj proces ima naročito značenje nić nisu bili ni sudjeni, jer se nalaze u upravo zato, jer obuhvata jednu epizo-inostranstvu.	; du iz onih dana, kad su u Istri bile ži-
Karakteristično je, da je do ovoga ive borbe izmed ju Talijana i »slavoko-procesa došlo. Brenčela je stradao mož-: munista«. Taj list kaže, da je optuženi da i nedužan, jer ne možemo pretpo- bio toliko neoprezan, da se vratio iz Justa viti, da bi se on bio vratio, kad bi ' gosiavije i da je tako bio ulovljen.
IVAN BAJT OBSOJEN NA PET LET KONFINACIJE
Idrija, julija 1935. — (Agis.) — Pred dobrim mesecem je bil na meji aretiran znani idrijski prevoznik Ivan Bajt in še dva druga potnika. Imenovani je namreč vsak teden stalno prevažal potnike z lastnim avtomobilom med Idrijo in Ljubljano. Nenadoma so ga aretirali in odvedli v goriške zapore. Ostala dva potnika, katerih eden je bil
Gorica, 20 julija 1935. — (Agis.) — V mesecu juniju je bil aretiran 25 letni Slavko Bevk doma iz Cerknega. Kot nam poročajo, je bil postavljen pred konfinacijsko komisijo, ki ga je pred dnevi obsodila na pet let konfi-nacije. Vzroki aretacije in konfinacije nam niso znani. Baje je po sredi ovadba. Bevk je našim rodjakom dobro znan že iz tržaškega procesa. V no-
Gorica, julija 1935. — (Agis.) — Iz Cerknega poročajo, da je bil pred kratkim na še nepojasnjen način ubit od obmejnih fašističnih straž 20 letni I. Brišar, doma iz Kojce pri Cerknem. Ker poročilo za enkrat ne navaja nobenih
jugoslovanski državljan, drugi pa neki obmejni lastnik, so kmalu izpustili.
Kakor doznavamo so Bajta obsodili na petletno konfinacijo iz popolnoma neznanih vzrokov. Domneva pa se, da je vmes denucijacija in upamo, da se bo posrečilo dokazati njegovo neprizade-
vembru leta 1929. je bil aretiran ter je naredil vso dolgo pot preiskovalnega zapora z Bidovcem in ostalimi. Obsojen je bil na pet let zapora, a je zaradi amnestije prišel domov leta 1932. Zdaj ga je fašistična justica ponovno obsodila na pet let, sicer s konfinacijo, a je ta čestokrat neznosnejša od razvpitih rimskih ječ.
točnih podatkov, bomo o slučaju še toč-nejše poročali.
OSUDJEN NA GODINU DANA ZATVORA ZBOG STAVNJE
Gorički sud osudio je na godinu dana zatvora, zato jer se niie prijavio na stav-nju, Eduarda Zavrtnika starog 26 godina iz Solkana.
PRIOR LAZARISTOV IZ MIRENSKEGA GRADA DR. ZDEŠAR IZGNAN V JUGOSLAVIJO
MARGOTTIJEVA ZASLUGA.
Gorica, julija 1935. — (Agis.) — Kljub temu, da so upali naši ljudje mnogo na Margottija, se je to izkazalo kot popolnoma nasprotno. Vedno ponavljajoči se dogodki namreč kažejo popolnoma drugačni razvoj kot se ga je pričakavalo in pomeni le nadaljevanje Sirottijevega dela.
Znano je, da so prevzeli poznani samostan na Mirenskem gradu italijanski redovniki, ki so prišli iz južne Italije. Ti so že takoj, ko so prišli izrazili svoje začudenje, da se v njih okolici govori samo slovenski, in so kmalu tudi občutili to po prazni cerkvi. S prejšnjimi lazaristi, ki so tu dolgo let vzgajali in vodili ljudstvo pa so oblasti obračunale ha način, kakršnega smo že vajeni. S kon-finacijami, zapori in izgoni so pripravili pot tem novim oznanjevalcem »miru«. Kct zadnji je zapustil samostan prior dr. Zdešar, ki je bil pred dobrim mesecem izgnan kot jugoslovanski državljani v Jugoslavijo.
U KLANI JE UHAPŠENA I DJEVOJKA ANA MEDVEDIĆ
Uhapšeni su odvedeni u Kopar.
Klana, jula 1935. Nedavno mi sme javili da su uapšena petorica naših ljudi, od kojih dvojica Medvedič Ivan i sestra mu Medvedič Marica. Ali kod Medvedićeve familije nije ostalo samo kod ovog, nego su posegli i dalje, te su ove zadnje dane uapsili i njihovu mladju sestru Anu, staru 24 godine. Razlog njezinog uapšenja nije nam poznat kao što nam nije poznat ni za njezinog brata i sestru i ostalih.
Koliko smo mogli doznati bili su odvedeni u Bistricu pred istražni sud, a odavle odvedeni su u Kopar, gdje se i sada nalaze. S njima se postupa upravo brutalno. Naročito s djevojkama. Mi po ovom postupku vidimo da ovo nije postupak kulturnih ljudi, i zgražamo se i gnjušamo.
tost.
SLAVKO BEVK OBSOJEN V KRVAVEM TRŽAŠKEM PROCESU, SEDAJ K0NFER1RAN NA PET LET
Nova žrtev fašistične okrutnosti
20 LETNI I. BRIŠAR UBIT N A ŠE NEPOJASNJEN NAČIN
Proti temu je stala nasproti v vsej svoji šibkosti in bornosti slovenska zemlja in njeno ljudstvo. To je takoj iztisnilo iz sebe prve znake odpora in zavesti in postavilo nasproti temu ogromnemu valjarju svoje skromne sile. Zavstaviti so hoteli m brzdati naglo stapljanje slovenskega delavca in kmeta v tržaškem italijanskem elementu. Tako prične doba velikih borb in požrtvo-vanja. V tej dobi, je celih petdeset let neustrašeno stal in delal Nabergoj, ki je zato svetal vzgled iz naših preteklih dni. Kot kremenit značaj je kmalu pridobil zaupanje ljudstva in postal središče vsega narodnega delovanja in nehanja v Trstu. S Cibi-cein, Gorjupom in drugimi js skliceval shode in na njih nastopal leot govornik ter z znanim goriškim narodnim prvakom dr. Lavričem navduševal ljudstvo. L. 1866 je n. pr. sklical velik tabor na gmajni, med Sežano in Storiami, kjer je nastopil tudi omenjeni ljudstki gromovnik tedanjih dni dr. Lavrič. Bil je tudi poveljnik proseške , kompanije domačega, bataljona. Že l. 1865 je bel prvič izvoljen v tržaški mestni zastop, kjer je bil do 1900, nepretrgoma in vedno v odprtem boju. S tem je pričela njegova pot naglo navzgor.
L. 1873, je bil izvoljen v deželni in državni zbor, kjer se je udejstvoval polnih 25 let. L. 1876. je bil izvoljen za predsednika političnega društva »Edinost« v Trstu. Deloval je pa skoro na vseh poljih'nacionalnega življenja: dosegel ustanovitev »Kmetijske družbe« proti italijanski, »Societta agraria« itd. S svojim podrobnim delom je ustvaril tedaj pot in temelje vseh bodočih velikih političnih uspehov, ki so jih želi oni, ki so prišli za njim. Večkrat je moral vsled nasilnosti in premoči svojih nelojalnih nasprotnikov podleči. Toda to ga ni nikoli strlo, da ne bi še z večjim elanom šel na novo delo za nove uspehe in boljšo bodočnost ljudstva. Pridobil si je kljub temu, da mu njegova izobrazba ni mogla nuditi vsega, kot samouk velik ugled tudi med renegati in nadmočnimi nasprotniki. Vedno je smelo pobijal v mestnem tržaškem svetu trditve, da Slovencev v Trstu ni. Italijanski šovinizem, ki je z vso močjo udarjal ob njega, je z veliko odločnostjo odbijal.
Po dolgi bolezni je 9. septembra 1902. na Proseku umrl. Vsa okolica je bridko občutila zgubo svojega voditelja.
Omenili smo že, da je bil dolgo let predsednik političnena društva »Edinost«. Bil pa
je tudi soustanovitelj Ušla »Edinosti«, dalje je sodeloval pri ustanovitvi »Delavskega podpornega društva«,»Tržaške posojilnice«, »Slovenske kmetijske družbe za tržaški okraj.« Njegovo delo zlasti ono podrobno med ljudstvom je neprecenljivo in za naše čase, lahko rečemo tudi nerazumljivo.
Nabergoj je bil eden onih, ki je s svojo marljivostjo in podrobnim delom ter temeljitim poznanjem ljudstva, iz katerega je zrasel, pripravil pot ostalim. Mož idealov in dela, buditelj ljudstva v prvih časih, zasluži brez dvoma častno mesto v zgodovini našega nacionalnega prebujenja in političnega razvoja, mesto med vsemi ostalimi prvaki, kljub temu, da mu skromnost razmer iz katerih je zrasel ni dopustila da bi se dvignil v vrste ostalih voditeljev iz vrst inteligence. Upoštevati moramo, da je bilo to v času, ko se je pomaknila meja Italije preko Beneške Slovenije do Soče, kar je brez dvoma za naš nacionalni obstoj ena velikih zgodovinskih nesreč, ne mnogo manjša kakor pomeni danes ponovno sekanje našega nacionalnega telesa še preko Soče in do Karavank, že življensko vprašanje naroda. Dvignil se je ’ in na čelu naroda branil ogrožena življenja že tedni — šk. —
TALIJANSKA ŠTAMPA PCD FAŠIZMOM
Odnos izmedju štampe i vlade u Italiji vrlo je »intiman«. Jedan zakon o štampi, veliki kao Kakav gradjanski zakonik, odredjuje dužnosti i prava u talijanskoj štampi. Kao vrhovno načeio važi: »čuvati nacionalni interes i ne-dozvoliti u javnom mišljenju zemlje ni kakvu struju protiv toga«. Sta se razumije pod »nacionalnim interesom«, odredjuje jedino vlada. Otuda se izvodi, da štampa zavisi neposredno od vlade. Sloboda štampe pod autoritarnim režimom fašizma ne postoji više. Na njeno mjesto došlo je »odgajanje masa kao veliki zadatak države«. Kadgod vlada preduzma kakve mjere, bilo da se radi
0	teškim porezima, bilo da se radi o snižavanju nadnica i piata, bilo da se radi o mobilizaciji, štampa je uvijek i bezuslovno u službi vlade. Samo ko umije da razlikuje najfinije nijanse talijanske retorike, samo će taj čuti ponekad veoma tihe prigovore.
Ministarstvo za štampu i propagandu sa mladim grofom Cianom na ćelu, ze tom Mussolinija, je zakonodavac i nadzorna vlast nad cijelom štampom. — štampa neposredno stoji pod šefom vlade i prima od njega upustva. Ako tih upustava iz bilo koga razloga nema, može se dogoditi, da pored neočekivanih i važnih dogadjaja vodeći lišio vi imaju velike članke siromašne s'adržine.
Čitaocu ne preostaje ništa drugo, nego da sam stvara komentare. Predho-dnu cenzuru u Italiji ne poznaju, ali tim više znaju za rigorozno ispitivanje onoga što je objavljeno. Zato ima često konfiskacija. Ako se u takvim slučajevima radi o kakvoj zabludi ili nehotičnoj pogrešci, daje se opomena. Tek poslije tri opomene postupa se energično. Dogadja se, da se konfisku-ju pojedina izdanja.
Finansijski talijanska štampa ne stoji bogzna kako. Rijedak je slučaj, da se neko pretplati na talijanski list, Listovi se kupuju u gradovima na ulici, čitaju se u kavani, u tramvaju, u kancelariji, kod kuće. Stanovništvo na selu uopće ne čita novine. Pošto list staje samo 20 centezima i pošto izdavači listova primaju malo oglasa, to su samo neki bilansi aktivni a vrlo mnogi pasivni. Samo neki izdavači mogu da se drže na površini. Najzdravije predu-zeće je i pored opadanja tiraže sa 600.000 na 400.000, svjetski list »Corriere dela sera«, koji pripada tekstilnoj industriji Crespi. Mussolinijev »Popolo d’Italia«, koji izlazi takodjer u Milanu,
1	pored potpore od strane vlade nije mogao da naškodi tradiciji ovog uglednog konkurenta. »Piccolo«, list tršćanskih trgovačkih pomorskih i osiguravajućih društava, politički neznatni, ali mnogo čitani »Gazzettino di Venezia« i stari rimski porodični list »Messaggero« stoje na svojim nogama. Svi drugi listovi žive manje više od subveneija. Pošto su svi listovi svedeni na jedan pravac, vlada je pozvala industrijska preduzeća i fašističke organizacije da učestvuju u vlasništvu listova. Vlada finansira samo neke listove. Kod većine listova na mjesto vlade pomaže u vlasništvo uvučena organizacija. Tršćanska brodogradilišta u tijesnoj su vezi sa poluzvaničnim listom »Giornale d’Italia«. Radnički sindikati sa. listom »Lavoro Fascista«, agrarci sa »Tribunom«, fabrika Fiat automobila sa vrlo uglednim torinskim listom »Štampa«, industrijsko društvo u Pijemontu (S. I. P.) sa listom »Gazzetta del Popolo«. A nekoliko novoosnovanih stranačkih listova egzistiraju od milosti stranačkih organizacija. čitalaca je sve manje, ali i pored sve brige fašističke vlade, stranački listovi ne uspjevaju da dadu poleta štampi. Do velikog političkog ugleda došao je list »Popolo d’ Italia«, koji se čita zbog članaka, koje inspiriše sam Mussolini.
Ako ispitujemo kakvoću velikih talijanskih listova dolazimo do neočekivanog zaključka, da su provincijski listovi bolji nego rimski.
U Rimu je poluslužbeni list »Giornale d’Italia« na prvom mjestu, pored lista sindikata »Lavoro Fascista«. Pored ova dva rimska lista dolazi kao treći u nacionalističkim krugovima omiljeni list »Tribuna«. Ovaj je list najviše prožet fašističkim teorijama i drži se da je najbolje obavješten. Kao naročiti nedostatak u očima ljudi iz inostranstva upada u oči nedovoljno obavještavanje o inostranstvu, u prje-stolničkoj štampi. Sjeverno-talijanski listovi imaju medjutim vrlo dobru obavještajnu službu u inostranstvu, pa su i u tom pogledu bolji od prijestolničkih.
Talijansku štampu karakteriše izvjesna jednoličnost pošto se prekomjerno služi vijestima službene agencije »Stefani«. Najradije se čitaju u svima krugovima opširni, poučni i avanturistički putopisi iz svih pet djelova svijeta. Za skandalozne dogadjaje i za crnu kroniku nema mjesta u talijanskoj štampi. Pobuna u Tricase, u kojoj je bilo 3 mrtvih i 12 ranjenih, prošla je sa deset redaka...
POŽAR „BALKANA"
PRED PETNAEST GODIMA
Ovuj je mjesec pula jedna značajna obljetnica. Pred' petnaest godina dogodio se u 1 rsfu dogodjdj. kop znači vrlo mnogo u historiji našeg ropstva pod Italijom:	požar
tršćanskog Narodnog Doma »Balkana’!:. Taj je datum velik ne samo po strahovitoj žrtvi, koju je morao da podnese naš narod, nego je to ujedno i definitivni medjaš u jednom odnosu: otada je postalo jasno, da izmedju nas i Italije nema dodirnih točaka, da se naš odnos nemože svesti na odnos snošljivosti i lojalnosti i da je započela borba na život i smrt. Tu je prestala demoliberalna politika laži i hipokrizije i započela je politika fašističlce brutalnosti, koja se nastavila kros mnoga slična takva djela, preko Gortanova streljanja do Bazovice. Od »Balkana« je dalje jasno sve i nije ni čudo, da tako tumače požar »Balkana« i sami fašistički ideolozi svaki put kad govore o Julijsko j. Krajini.
Zato se sjećamo »Balkana« i strašnog ludjaka Giunte, koji je ubilježio svoje ime u našu historiju, kao što je grozni Atila ostao zapisan u legendama, koje naš narod predajom prenosi iz stoljeća u stoljeće.
Ma da je petnaest godina prošlo od toga datuma u našoj je svijesti tako jasna sva grozota jednog čina, kojemu nema slična u poslijeratnoj historiji Evrope, ne samo po bestijalnosti kojom je učinjen, ako se uzvič u obzir, da je u zgradi »Balkana« našlo strašnu smrt u plamenu pedesetak najneduž-nijih hotelskih gostiju, nego i zato, jer je to strašno djelo postao tituluš jednome manijaku, da se popne u časti do najviših stepena, a da za taj svoj uspon zahvaljuje Sve upravo požaru »Balkana«. Giunta je poslije tog svog divljačkog djela postao zamjenikom Mussolinija u predsjedništvu vlade i dugo je na tom položaju bio. A što je još nečuvenije, taj Giunta nije nikada propustio priliku, kad god mu se pružila, u govorima, člancima i knjigama, da istakne kao kapitalni dogo-djaj za razvoj čitavog talijanskog fašizma upravo požar »Balkana«, jer je navodno tek poslije toga u Italiji nastalo herojsko doba, doba nasilja, paleža i krvi. Giunta se ne žaca da prizna, da je on to učinio, on se ponosi time i sadistički strastveno opisuje detalje tog svog nasilja.
On je o tome pisao u jednoj svojoj nedavnoj knjizi, a poznati Michele Risolo u svojoj knjizi »II fascismo nella Venezia Giulia« iznosi o tome nekoliko dokumentarnih stranica, koje su jezovite po svojoj bezobzirnoj iskrenosti, što je još interesantnije i što se ne smije zaboraviti, to je ono šio je Giunta napisao u predgovoru knjige Michele Risola: »Što sam učinio učinio sam za Njega, a ne za sebe. On je bio V o dj a«. Taj »on« to je Benito Mussolini. Po njegovom naredjenju je dakle Giunta iskoristio »prvu priliku« i navalio je sa svojom bandom na »Balkan«.
Giunta je držao neki plameni govor na trgu, a u to mu je neko saopćio, da je neki Slaven uho nožem jednog fašista nedaleko magistrata.
»Zgrabio sam jednom fašisti zastavu iz ruku i pohrlio sam naprijed — piše on. Slijedilo me je oko stotinu oboružanih drugova. Instinkt nas je vodio u trku pram.a hotelu »Balkan«. Golema masa ljudi slijedila je fašiste, koji su jurišali«.
Tako je to počelo prema Giuntinom pričanju. Dalje je uglavnom sve poznato. Michele Risolo kaže, da je uz asistenciju vojske, koja je došla u pomoć fašistim.a iz obližnje kasarne, nastalo bombardovanje Balkana. Pod djelovanjem bombi počeo se rušiti krov i buknuo je požar. Fašisti su iz obližnje kasarne osim toga dovukli nekoliko bacava benzina, kojim su polili unutarnje prostorije »Balkana«. Prvi jurišnt odred, kojim je zapovjedao Giunta, piše Risolo, zapalio je vatru, koja je doskora zahvatila čitavu zgradu. I opis zaključuje ovako: »Oko ponoći bilo je to majstorsko djelo napada završeno ...«
Kasnije je čak podignuta i spomen ploča na uspomenu na to slavno djelo, umje sto da se Giunta postavilo pred sud. A na fašističkoj veliko izložbi u Rimu lanjske godine detalji o požaru Balkana prikazivani su u slikama i trofejama čak i strancima kao uspomena na jedno herojstvo.
Na petnaestu obljetnicu sjećamo se strašnog dogadjaja, koji peče kac krvava rana još uvijek, i koji te za sva vremena ostati kao biljeg najveće sramotč na jednoj naciji s velikom kulturnom tradicijom, ali u potpunoj moralnoj dekadenciji.
FAŠISTIČNI TAJNIK V NABREŽINI SI PRIPRAVLJA POSLOVILNI VEČER
ČUDNE ZAHTEVE ČLOVEKA, Kl OD HA JA V ABESINIJO!
Trst, julija 1935. — (A g i s.) — Naš fašistični tajnik je nenadoma moral odpotovati, sami ne vemo prostovoljno ali neprostovoljno, v Abesinijo. Znan je kot velik sovražnik naših ljudi, katerim je kjerkoli je le mogel škodoval. Nenadoma pa se je ob odhodu raznežil in zazdelo se mu je, da mu morajo naši ljudje v zahvalo za vse dobrote, pripraviti lepo odhodnico s pozdravnim večerom in primernim spominskim darilom. Toda vsemogoče, kar je ukrenil, da bi to prišlo spontano od ljudi, mu ni uspelo. Njegovi tajni pomočniki namreč niso mogli toliko vplivati na domačine, da bi se v resnici zahvalili za izredno dobroto toga fašističnega »dobrotnika«. Ker mu ni to uspelo in se kljub vsemu ni mogel vzdržati, da bi brez časti in slave odšel na odgovorno nacionalno delo, je sam organiziral vse potrebno. Najprej je sklical vaščane k sebi, jim držal navdušen, mimo ušes žvižgajoč govor, nato pa je posegel v njih žepe in zahteval od vsakega po 5 lir, za njegovo težko pot. Drugega dne je poslal po hišah posebnega nabiralca prostovoljnih prispevkov za darilo, ki si ga bo na ta način v imenu vasi sam sebi poklonil. Ker mu pa vaščani niso hoteli ostati vsega dolžni, so mu pripravili na vratih res primerno darilo na katero se bo brez dvoma spomnil, ko bo zagledal Abesince in grozote, ki pripovedujejo o njih. zlasti če dobe ujetnika v svoje roke. Tako je zasluženo končal svojo kariero človek, ki mu vse ljudstvo ne pre-vošči nič dobrega, na njegovi poti, kakor tudi on ni niti ene ure olajšal našim ljudem.
Izvjesnu živost u političkom dijelu listova unose posebni problemi pojedinih uredništava. Tako je »Giornale đ’ Italia« poznata sa svojih napadaja na Jugoslaviju. Torinska »Štampa« pokazuje priličan polet i pazi naročito na dogadjaje u Francuskoj. Ovim listom se sve više služe kao svojim organom Ministarstvo spoljnih poslova »II Telegrafo«, vlasništvo grofa Ciana u Livornu specijalizovao se u pitanjima Korzike i Sardinije. »Gazzetta del Mezzogiorno« u Barin bavi se većinom pitanjima Levanta i izdaje šta više nedeljni prilog na albanskom jeziku. »Piccolo« stari Tršćanski iredentistički list za dva filira iz austrijskog vremena, bavi se najradje dalmatinskim prilikama i politikom Gornjeg Jadrana. »Corriere Padano«, Balbov list, teži da radi na učvršćenju francusko-italijanskog prijateljstva. »Regime Fascista« je jedini
talijanski list antisemitskog pravca. Izdaje ga radikalni fašista Farinacci. Posebno mjesto zauzima rimski podnevni list _ »Tevere«. Naposljetku valja spomenuti list »Lavoro di Genova«. Ovaj list nekadanjih socijalista je jedini organ u Kraljevini, koji nije fašistički i ure-djuju ga nefašisti. šef ovoga lista je Regola vodja talijanske sekcije internacionalne radničke konfederacije. — »Lavoro di Genova« i poslije 13 godina fašističke vlade ne može da komentari-še mjere vlade, koje se protive shvata-nju toga lista. Najvažniji komunikeji i zakoni iznose se čitaocu onakvi kakvi su u istmi. I pored ove koncesije Mussolinija svojim starim prijateljima iz socijalističke prošlosti i pored slobodnog duha pomoraca iz Genove, Genova mora biti isto tako fašistička kao i doktrinarna Padova (Balbo) ili Cremona (Farinacci).
NA RIJECI JE PORUŠENA ZGRADA U KOJOJ JE PRED 300 GODINA OTVORENA HISTORIJSKA HRVATSKA GIMNAZIJA
Rijeka, 20 jula 1935. Još koji dan i starom jezuitskom kolegiju, u kojem se je nalazila naša slavna i glasovita hrvatska gimnazija — neće biti traga. Rješenje je došlo do temelja.
Tri stotine godina je prošlo od njegova podignuća. U njem su : naučno i nastavno radili i u njem su se uzgojili mnogi naši znameniti ljudi. Zadnja matura u ovom znamenitom zavodu održana je god. 1881 i onda se je preselila na Fiumanu, u kuću našeg čovjeka g. Jakovčiča, koji ju je dao isprazniti od stanova i na brzu rukg ude-siti za školske prostorije. Zatim je ta gimnazija prešla na Sušak, gdje i danas postoji.
Pred par godina srušen je jedan dio tog kolegija i to jugozapadni gdje je bila madžarska gimnazija pa je na ostalom gradilištu i susjednim nekim česticama podignuta školska zgrada za gradske škole. Stari se grad pomalo ruši.
Na gradilištu, na kojem je stajao ostali, veći dio kolegija, u kojem je bila hrvatska gimnazija i gradske osnove škole (do crkve sy. Vida) kani grad podići bogosiov-sko sjemenište i biskupsku palaču, jer to traži prvi riječki biskup.
Tako nestaje još jedan spomenik naše kulture u našoj zemlji pod Italijom.
STANOVNICI ARBANASA BJEŽE U JUGOSLAVIJU, DA NE MORAJU U ABESINSKI RAT
Split, 20 jula. Prema vijestima sa granice Zadra naši sunarodnjaci u Arbanasima i dalje bježe da ne moraju u Abe-siniju kao talijanski vojnici. U zadnje vrijeme otkada su učestali transporti talijanske vojske za Abesiniju, pobjeglo je iz Arbanasa preko 40 naših sunarodnjaka, a talijanskih državljana. Svi oni imaju na jugoslavenskom teritoriju zemlje i žele da im jugoslavenske vlasti omoguće da obradjuju tu zemlju. Neki od izbjeglica proslijeduju za unutrašnjost, a neki dolaze u Split gdje ostaju, dok jedan dio bježi u inostranstvo.
MILIJUN LIRA ŠTETE OD TUCE, A MUSSOLINI DAJE 10.000 LIRA POMOĆI . . .
Pula, jula 1935. Puljski »Corriere Istriano« javlja, da je tuča samo u okolici Vižinađe učinila štete za preko milijun lira. U istom članku s mnogo, zanosnih riječi bilježi, kako je Duče ve-ledušan, jer je odmah pokazao da želi pomoći pogodjenim istarskim seljacima, koje tako mnogo voli, te je poslao za nadoknadu štete ni više ni manj® nego 10.000 lira... Alai mu vera!
ZAŠTO MUSSOLINI NECE DA PUSTI ISTARSKE FAŠISTIČKE STUDENTE.
U AFRIČKI RAT?
Pula, jula 1935. To pitanje mnogo interesuje Pulu. Prijavilo se oko dvije-stotine talijanskih studenata iz Pule i ostale Istre da idu »dobrovoljno« u rat protiv Abesinije, a njihove molbe nisu uzete u obzir, ma da im je generalni tajnik stranke Starace javio, da će im molbe biti povoljno riješene. Studenti iz ostalih provincija Italije, koji su se kasnije javili, već su u Africi, a istarski čekaju. Zbog toga je nastala velika zabuna u omladinskim redovima, naročito u redovima onih, koji su pravili pritisak na svoje drugove, da se prijave kao »dobrovoljci«. U puljskom »Corriere Istriano« izišao je čak jedan članak iz pera jednog studenta, koji s čudje-njem piše o tome i pita kako je to moguće. Izgleda doista da su u Rimu zabrinuti za »nacionalni karakter« Istre, u slučaju da crnci pokolju čitavu jednu generaciju talijanskih studenata. U Puli se sve više širi glas, da ih Mussolini samo zbog toga ne pusti u Afriku, jer da su potrebni u Istri, da suzbijaju slavensku opasnost i da brane Istru od svake — eventualnosti...
Fašistička Italija forsira sportske odnose s Jugoslavijom Povodom plivačkih utakmica u Trstu i na Sušaku.
U nedjelju dne 17 o. mj. u Trstu su održane plivačke utakmice izmedju kluba »Triestine« i »Viktorije« sa Sušaka.. Jugoslaveni su došli u Trst da se natječu s Talijanima (medju kojima ima mnogo plivača slavenskog porijekla) u plivanju.^ Tršćani su teškom mukom potukli Sušačane sa 94 prama 76. To je bio dogodjaj prvoga reda za slovenski Trsk i same su talijanske novine morale . aviti da je publika bila doista izvanredna (veramente eccezionale). Došao je čitav slovenski Trst... Po utakmici tršćanske su. novine pisale, da je borba Tršćana sa Sušačanima bila teška i priznaje Sušačanima športske kvalitete. To ranije nije bio običaj u talijanskoj štampi. Po svemu je očito, da Italija forsira športske odnose s Jugoslavijom. Ima za to već nekoliko interesantnih momenata. Ovaj tjedan tršćanski ph' vači dolaze na Sušak na revanš.
Tenis dvoboj Jugoslavija—Italija.
U Viareggio održale su se internacionalne tenis utakmice izmedju Italije i Jugoslavije. Te su utakmice svršiD rezultatom 6 prama 6, pa je prema tome Jugoslavija pokazala jednaku snagu kao i Italija.
STRADANJE JULIJSKE KRAJINE PRED NARODNOM SKUPŠTINOM
U velikoj političkoj debati povodom donošenja budžetskih dvanaestina, kad je bio na redu budžet ministarstva vanjskih poslova, poslanik g. Mita Dimitrijević održao je govor o vanjskoj politici Jugoslavije.
Naročito se zadržava na tradicionalnoj politici prijateljstva prema Francuskoj, Maloj antanti i zemljama Balkanskog sporazuma. — Govori opširno o restauraciji Habs-burgovaca i kaže, da je pretsjednik austrijske vlade Schuschnigg pokušao da predstavi pitanje restauracije Habsburgovaca kao unutrašnje pitanje i, da bi umirio svijet, rekao je da to pitanje nije aktuelno. Dužnost je da sa ovoga mjesta to otvoreno demantujemo i kažemo, da je takvo tumačenje sasvim po-grješno. Pitanje restauracije Habsburgovaca po ugovorima o miru nije interno austrijsko pitanje. To je medjunarodno pitanje i može se rješavati samo na bazi medjunarodnih ugovora, kako je i postavljeno.
Govori se o odnosima sa Italijom i ističe korist dobrih susjedskih odnosa Jugoslavije sa ovom zemljom. Ali da bi se potvrdile riječi talijanskog poslanika prilikom predaje akreditiva a pomirljivoj i prijateljskoj politici prema našoj zemlji, traži se nešto što je logično, a to je da talijanska štampa prestane sa pisanjem protiv Jugoslavije, leto tako da se prestane sa fašističkim organizacijama uperenim protiv Jugoslavije i da fašističke organizacije ne postoje u duhu »Pro Dalmazia.*
Tako isto možemo se zapitati, kaže g. Dimitrijević, što je sa teroristima u Italiji, zašto se oni tamo drže i zašto se još podržavaju. Ima ih oko 1000 i više emigranata, sirotih i nemočnih ljudi, koji za parče hljeba padaju u iskušenje, da čine zla djela primorani oskudicom i bijedom. I U ljudi, to je taj nesretni kader, i od njih se prave oni koji se citiraju kao emigranti i neprijatelji naše zemlje. Ima ih da ne govorim o onim 'clilchn koji se sada nalaze u Italiji i koje Italija nije htjela da izda, ima ih na Lipar-skim ostrvima i po drugim mjestima. Interes dobrih odnosa nama ne treba dokazivati. Mi smo jedan narod, koji vjeruje u dobre riječi Pa makar ie riječi i ne bile potvrdjene činom Ali ako se iza dobrih riječi čeka i čin Pa onda ne dodje, onda kod nas dobre riječi nemaju nikakvog značaja.
Govori zatim o lošem tretiranju naše nacionalne manjine u Italiji, čiji broj tamo iznosi oko 600.000. Naši ljudi u Julijskoj Krajini nemaju ni jedne svoje crkve, ni škole, ni svoga lista na narodnom jeziku, niti im se dopušta uopće da govore na narodnom jeziku.
Riječi i politika talijanskog poslanika Viole, koje nagovještavaju pomirenje, a i prijateljstvo u odnosima, treba da budu po-tvrdiene i djelima.
G. Dimitrijević zatim govori o odnosima na Balkanu, o odnosima sa Bugarskom pa prelazi na potrebu uspostave diplomatskih odnosa sa Sovjetskom Rusijom, čini zamjerke vladi, što to još do sada nije učinila.
U ZADRU SU DEMONSTRATIVNU PROSLAVILI GULLIJA I ROSSUA
koji su pali u Splitu prilikom nasilja talijanske mornarice pred
15 godina
Dne 11 o. m- pala ie petnaesta obljetnica od onoga dana, kad su u Splitu pali talijanski komandant ratnog broda Gulli i motorista Rossi povodom nasilja, koje je htjela da izvrši ta’ijanska mornarica nad splitskim građanstvom. Njihova se smrt slavi u Italiji svake godine, jer su oni »he-roii za slobodu talijanske Dalmacije«. Ove godine je ta proslava bila naročito svečana u Zadru. Bila je to zapravo još jedna velika antijugoslavenska demonstracija na samoj granici, u kojoj je učestvovao fašizam i vlasti. Održan: su govori i parade po poznatom fašističkom stilu.
DALMACIJI BI BILO BOLJE, KAD BI TAMO VLADALA ITALIJA! Zadarski »San Marco« bilježi da je u zagrebačkim »Novostima« izišao niz čla-
U Trstu se vrše velike pripreme za jedno veliko putovanje u Zadar s Lojdovim parobrodom »Conte Verde« koji inače vo-preko oceana. To putovanje organizuje iredentističko društvo »Società Dalmatica« saradnji s vlastima i fašističkom organi-
ODGODJENI TRGOVAČKI PREGOVORI I ZMED JU ITALIJE I JUGOSLAVIJE
Beograd, 2ì jula. — Trgovački pregovori s Italijom, koji su već jednom bili od-godjeni te su se morali održati u julu, od-godjeni su ponovno, pa će se održati možda ^ septembru.
Italija i Čehoslovačka
Petnaest čehoslovačkih novinara, koji se zadržavaju u Italiji na poziv talijanske vlade, primljeni su od Mussolinija,
Tom prilikom je čehoslovački novinar dr. Klima održao govor u kojem je naglasio da čehoslovački novinari svojim posjetom u Italiji hoće pridonijeti jačem zbliženju izmeđju Čehoslovačke i Italije.
Mussolini je u svom govoru naglasio veliku radost zbog ovog posjeta, jer mu on dokazuje, da će poslije njega porasti me-djusobno spoznavanje. U inozemstvu je slabo Poznata sadašnja Italija. Poznata je talijanska umjetnost i talijanske starine i literatura. ali je nepoznat sadašnji talijanski^ navod, koji radi i nepoznato je djelo,, koje je izvršila talijanska revolucija. Već preko mjesec dana tražimo od talijanskog naroda najveće žrtve i napore i zapravo se već danas nalazimo u stanju mobilizacije. Želimo mir, ali zahtjevamo da nas shvaćaju drugi narodi i da nas puste živjeti u miru i to Prije svega želimo mir u srednjoj Evropi za koji smo već učinili mnogo. Osim toga im,at ćete prilike da vidite šta je sve stvoreno Italiji. Ne očekujemo od vas da ćete o nama Pisali oduševljene članke i bit ćemo potpuno zadovoljni, kad čete pisati istinu o svemu
što Ste Viđili.	* m rr ■
Čehoslovačka agencija Č.T.K. javlja: Listovi objavljuju brzojave iz Rima Prijemu delegacije čehoslovačkih novinara kod predsjednika ministarskog. savjeta Mussolinija kao i izjavu, u kojoj se podvlače dobri talijansko-čehoslovački odnosi. &Česke Slovo« pozdravlja izjavu talijanskog ministra predsjednika o dobrim odnosima izniedju dviju zemalja. »Lidove Noviny« pišu Pored ostaloga: »Primanje kod g. Mussolinija čehoslovačkih novinara jest prijateljski tjest, koji se dade uporediti sa onim što ga je učinio novi talijanski poslanik u Beo Pvadu grof Viola di Campalto«. List dodaje:	,	.
»Sto se tiče održanja mira u dunavskom kazenu Italija može da računa sa Čehoslo-v^čkom!«
naka, u kojima se prikazuje teško stanje dalmatinske zagore. Zadarski list to sa zadovoljstvom konstatuje i kaže da bi s dalmatinskom zagorom bilo sasvim drugačije »h drugačijim okolnostima«, to znači, kad bi tamo vladala Italija ...
Anti jugoslavenske manifestacije u Veroni
Kad su kroz Veronu prošli zadarski mi-licioheri na putu za Afriku, bile su tamo priredjene značajne antijugoslavenske manifestacije na inicijativu veronskog »Komiteta za dalmatinsku akciju«. Demonstracije za talijansku Dalmaciju priredjene su u centralnim ulicama Verone.
VELIKA DALMATINSKA IREDENTISTIČKA PARADA U ZADRU 31 AUGUSTA, I 1 SEPTEMBRA
zacijom. To će biti neko »zavjetno« putovanje na granicu Dalmaciju, koja čeka »oslobodjenje«. Namjera je oživljavanje dalmatinske misli u širokim slojevima kojima se omogućuje za 20 lira jedno veliko putovanje preko mora.
ZADARSKI BISKUP MUNZANI U FAŠISTIČKOJ AGITACIJI
NA OTOKU LOŠINJU
Pula, jula 1935. Pred nekoliko dana došao je u Veliki Lošinj zadarski biskup Munzani radi krizme Bio je dočekan svečano. naročito od strane fašističkih organizacija. U dvorani fašističkog Dopolavora priredjena mu je svečanost i tu je on odr-
žao govor, u kojem je veličao fašizam. Drugi dan poslije krizme je u crkvi pod mitrom održao propovijed, u kojoj je pozvao vjernike da ljube Boga, Kralja i Mussolinija ...
KLANA JE DOBILA NAZIVE ULICA, PO DALMATINSKIM »NEOSLOBODJENIM« GRADOVIMA
Jelšane, jula 1935. Javili smo u svoje vrijeme kako je naš seoski župan Brozina nastradao zbog toga što je svoju kuću dao pobijeliti izvana. Na kući su bili naime neki napisi, a on ih , e time bez dozvole izbrisao.
Ali sada nije više potrebno da si naši ljudi sami bijele kuće i da zato troše vrijeme i novac, jer to vlasti same čine. Pred mjesec dana vlasti su na općinski trošak dale pobijeliti čitavo
selo.
Mi se nalazimo blizu granice, pa žele da nas nečim zaslijepe... Ali uzaludan im posao.
čim su svršili sa bijeljenjem niknuli su napisi za ulice u našem selu, tako da imamo sada, Via Dalmazia, Piazza Dalmazia, Via Spalato, Via Ragusa, via Veglia, vìa Sebenico, i mnogo drugih koje nose imena dalmatinskih gradova...
NA TALIJAiNSKOklU GOSLOVENSKOJ GRANICI
Informacije njemačke štampe
Njemački list »Der Mittag« od 20 i 21 jula, javlja prema agenciji »United Presse«, da mnogi talijanski vojni ob-vezanici prelaze jugoslovensku granicu, da ne bi učestvovali u ratu u Istočnoj Africi. Broj tih izbjeglica iznosi već 900. Naročito često prebjegavaju izmedju Rijeke i Sušaka, gdje dnevno pred je 5 do 6 dezertera. Iz Zadra posljednjih dana prešlo je oko 50 bjegunaca. Ali i na drugim tačkama talij ansko-j ugosloven-ske granice od Sušaka do Postojne prelaze mladi talijanski dezerteri iz četa, koje su odred jene za Istočnu Afriku.
Iz pograničnih predjela Italije putnici pričaju da se u predjelima tromeđe između Italije, Austrije i Jugoslavije na talijanskoj strani vrši koncentracija velikih vojničkih kontingenata. Osim toga od Triglava do Rijeke na ta lijanskoj strani iskopani su vojnički rovovi. Razlog ovom koncentrisanju trupa ima se tražiti u austrijskom pitanju. Kao što je poznato, na tom dijelu granice Italija je već prilikom koruških nemira krajem jula 1934 godine kon-centrisala jake talijanske vojne snage.
NASILJE FAŠIZMA NAD GRCIMA
INFORMACIJE ATENSKOG LISTA.
Atenski list »Proia« od 18 jula donosi članak u kome piše: Dobili smo pouzdan izvještaj sa Rodosa, da su u selu Salahos koncentrisana dva puka talijanske vojske, u cilju 30-dnevne vježbe. Vojska je nanijela veliku štetu selu, uništila usjeve i upropastila imanja. Stanovništvo neće dobiti naknadu, jer pretsjednik općine, kao talijanski podanik, odbija da intervenira kod vojnih vlasti. Na otoku Kremasti vrši se pro-
paganda kod radnika za vrbovanje voj nika za Abesiniju. Za akciju protiv ove propagande prijeti se stanovništvu za tvorom od tri godine. U članku se dalje kaže, da se slična nasilja svakodnevno dešavaju. Vrhunac svega je potraživanje starih poreza od grčkog stanovništva Rodosa, i ako su bili oslobodjeni toga prilikom posjete prestolonasljednika Umberta 1930 godine.
PROPAGANDA ISTRE NA JEDNOJ PRIREDBI U AMERICI
Plavšić u ulozi Tonića i Zorkice, ponijeli su se poput pravih malih istarskih beskućnika- Živa slika »Jugoslavija« bila je tako-
Javili smo već o priredbi Jadranske Straže, koja je održana u West Newyorku. Ta je priredba imala i jaki istarski karakter. Sad dobivamo američki list »Naša Sloga«, koji medju ostalim piše i ovo:
»Predstava »Nada Istre« je pobudila veliku senzaciju. Potresla je i najtvrdje srce, i polučila, ono, za čim se je išlo: ljubav spram tužne i porobljene naše Istre. Ulogu Istarke, sa osjećajem je izvela dobra i zaslužnaL Lovranka, gdjica Marija Vidošić. G Niko Wydur (suprug), bio je izvanre-
djer vrlo dirljiva. Zarobljena^ »Istra« natjerala je svakome suze na oči. Nad njom je proplakalo više od jedno srce... (Plaču srca, i plakat će, sve dotle dok sunce ogrije — »pod učkom kućice bele...« Gdjica Vidošić u ulozi Istre, bila je okovana sa teškim lancem, ruke i noge, dok joj tužno lice zastiraše gusta crna koprena... Za pozornicom čuo se je tužni glas gdjice Antičić, koja je tog časa pjevala:
dan. Njihova dječica, Milan Vlašić i Evica Sliku milu Istre naše.«
NOVA KARABINJERSKA POSTAJA.
Hotedršica, julija 1935.	—
(A g i s.) V vasi Novi Svet pri Godoviču je popolnoma na novo otvor j ena karabinjerska postaja, ki šteje 10 članov. Ta nova postojanka javne varnosti ob meji je najbrže v zvezi z vojnimi utrdbami v obejnem pasu od Hotedršici, Godoviču in Novem Svetu.
GOSPODARSKO STANJE NA GORIŠKEM.
Zadnji uradni podatki se nanašajo še na mesec maj. Indeksno število živ-1 jenskih potrebščin se je za Gorico dvignilo od 66.38 na 66.88. Delavske mezde
pa so ostale neizpremenjene tako v industriji in obrtih, kakor tudi pri kmetijstvu.
Izvoz v inozemstvo Je padel od 74.889 na 39.032 lir. Hranilne vloge pri Goriški hranilnici so se znižale: prav tako tudi vloge pri Poštni hranilnici.
UTRJEVANJE MEJE.
Postojna, julija 1935. — (A g is.) — Kot poročajo iz omejnih krajev pod Hrušico, se v obširnih hruševskih go-
GORIČKA POKRAJINA DOBILA N3V0G PREFEKTA
Introna premješten
Dosadanji gorički pokrajinski prefekt Salvatore Introna, koji nije dugo bio u Gorici, premješten je, a na njegovo mjesto dolazi dr, Tomaso Ciampani, koji je do sada bio prefekt u Aquili. U svojoj dosa-danjoj provinciji Ciampani je vodio oštru borbu protiv antifašizma, koji je tamo bio dosta aktivan. On je, navodno, svojim oštrim načinom umirio tu provinciju. Ciampani je već bio na našim stranama. Služio je u Dalmaciji u guvernersko) upravi, kad je Dalmacija bila pod talijanskom okupacijom. Njegova žena je iz Zadra.
MUSSOLINI JE BOG kaže puljski prefekt
Dne 12 jula održana je u Puli velika svečanost fašizma. Proslavljena • Je petnaesta godišnjica od osnivanja puljskega fa-šja. Priredjena ie parada s govorima. Puljski prefekt govorio je na Piazža Foro, pa je rekao, da Mussolini misli uvijek na Istru. Treba u njega vjerovati, jer fašizam je religija, a Duče je Bog ...
To je točno rečeno u izvještaju puijskog lista »Corriere Istriano«.
Prefekt ipak nije mogao niti u tom paradnom govoru da zataji veliku mizeriju, u kojoj se Pula nalazi, pa je rekao, da puljski gradjani moraju biti strpljivi, jer Italija sada ima druge brige, mora da se spremi temeljito za rat u Abesiniji. A kad to svrši onda će pomoći i Puli...
STROGA OSUDA SLOVENSKIH SELJAKA ZBOG STARIH GRANATA
U Kanalu kod Gorice osudjen je seljak Anton Humar iz Banjšice na 2 i pol mjeseca zatvora, a Henrik Birk iz Kala na 26 dana zatvora i svaki na globu od 1600 lira te snošenje troškova. Osudjent su zato. jer su na polju i šumi sakupljali gvoždje od starih granata te to prodavali. Prodali su nekih četrnaest starih granata I oko 700 kg starog željeza. To je navodno državna svojina. Kršili su nadalje i zakon
0	javnoj sigurnosti i obrtni zakon.
Ta osuda ipak nije bila pravno utemeljena i osuđjeni bi bili sigurno drugačije prošli, da nisu Slovenci. Do sada zbog toga nije još niko bio kažnjen, ma da se već od rata ovamo skupljaju granate i željezo od municije te prodaje.
U TRSTU IMA ŠEZDESET I PET TIPOGRAFA BEZ POSLA.
Dne 25 juna održana je u Trstu skupština sindikata grafičara. Prema službenom izvještaju, kako ea iznosi »Piccolo«, u Trstu ima 65 nezaposlenih tipografa, a 35 ih ima posla na skokove, to jest samo periodično, što znači, da « Trstu ima oko 15 posto nezaposlenih tipografa. To je velik broj.	_____ _
Očajno stanje tršćanskih
ujedinjenih brodogradilišta
Prošlih dana održana je u Trstu glavna skupština akcionera »Cantieri Riuniti dell Adriatico«, to znači ujedinjenih brodogradilišta u Trstu i Tržiču. Bilo ie prisutno 28 akcionera, koji su pretstavljali 90 posto dionica. Iznesene su teške prilike ujedinjenih brodogradilišta, na je medju ostalim zaključeno da se zbog pada vrijednosti dio nica snizi društveni kapital 150 milijuna na 100 milijuna, time da se povuče i anulira 500 hiljada akcija po 100 lira uz naplatu od 65 lira ...
To samo po sebi dokazuje kakve su prilike u tršćanskim brodogradilištima.
Izabrana je nova uprava, kojoj je na čelu famozni Francesco Giunta, onaj. koji je zapalio tršćanski Narodni Dom upravo pred 15 godina... Interesantno je. da je u novi odbor ušao i mladi fašistički pokrajinski sekretar za Trst Perusino. Počeo je
1	on da se penje kapitalističkim stepenica-
m3' .	—~—
Pismo iz Prodani kod Buzeta
Mi nismo i ne možemo prestati tugovati za slobodom. Danas se slobodno sastajemo samo u prirodi — u šumi, a osujećeno nam je izjadati naše jade_ na javnom mjestu, te prema tome naš je današnji život gori nego pod Turcima.
Medju nama ima veći broj »janjičara« fašista. Obična je već stvar da se ti »janjičari« sukobljavaju sa našim mladićima kad se naši vesele našom narodnom pjesmom. Jasno je, naši obično loše prolaze, jer vlast uvijek ide u pomoć fašistima.
čini nam se da te naše jade niko ne čuje. Pitamo se ima li još pravde na svijetu? Zar smo mi potpuno ostavljeni zaboravu?
Pored svih tih poteškoća još nas i suša veoma zabrinjuje, jer su od nje stradali svi poljski proizvodi naročito krumpir, koji je za nas važnija, kulturna biljka, žetva je znatno slabija, a livade propale.
Ovih je dana grom ubio u našem selu Anicu Jurada suprugu Dragutina Jurade. Ta nesreća nas je duboko potresla, jer je Anica Jurada bila dobra susjeda i vrijedna domaćica.
POL MILIJONA MLADENIČEV PRI PREDVOJAŠKIH VAJAH.
Po uradnih poročilih bo izvrševalo zdovih ki mejijo na Jugoslavijo, z vso j znane predvojaške vaje čez 500.000 mla--	*	J-1: Jdeničov, ki bodo morali po teh vajah
j odslužiti še nekaj krajši vojaški rok. — Določenih je zanje 50.000 instrukturjev. ’ — (Agis).
naglico nadaljuje z utrjevalnimi deli., Zlasti polagajo oblasti veliko važnost] na žične ovire, za katere sekajo vzdolž] meje več metrov širok pas.
CMAR
1 JULIJSKA KRAJINA
Emigrantski sestanek na Vrhniki
še nam je bil v živem spominu si stanek v Kamniški Bistrici, zato smo toliko večjim navdušenjem pohiteli nedeljo 21. t. m. na Vrhniko, kamor so nas povabili domačini in emigranti e Vrhnike in okolice.
Ob 8 uri zjutraj so na postaji na Vrhniki, ki je bila lepo okrašena, pričakovali goste iz Ljubljane postrojena če ta vrlih domačih gasilcev, mnogi zastopniki domačih društev in številno občinstvo. S postaje smo se v sprevodu podali pred Cankarjev spomenik, kjer se je zbralo mnogo domačinov in gostov od vseh strani. Navzoč je bil tudi g. sreski načelnik Josip Žnidarčič Ljubljane.
Prijetno nas je presenetil pozdrav narodnega poslanca in
predsednika občine g. mr. ph. Stan ka Hočevarja, ki nam je želel dobrodošlico, srečen, da nas je mogel pozdraviti na onih zgodovinskih tleh. Na onem mestu so namreč Italijani, ki so nameravali korakati na Ljubljano, prirejali s svojo vojaško godbo promenadne koncerte, ki jih ni nihče poslušal. Toda vstal je tedaj pokojni junaški polkovnik švabič in Italijanom zaklical svoj odločni »Stoj!« Povdaril je dalje, da se moramo emigranti počutiti kakor bratje med brati in da imamo vsi enako dolžnost delati za brate, ki še ječe v robstvu.
Za tople in bratske besede se je v imenu Saveza zahvalil dr. Lavo Čermelj, ki je nato spregovoril v spomin Ivanu Cankarju:
Ivan Cankar! Ko se danes klanjamo pred Tvojim spomenikom, nimamo namena s tem izkazati samo svoje globoko spoštovanje do Tebe, v katerem je živela grozotna zavest o bedi naroda, ki Te je rodil, do Tebe, v katerem se je tako žarko zrcalila tragična usoda našega naroda, temveč smo prihiteli pred Tvoj spomenik tudi zato, da Ti vsaj tako vrnemo Tvoj obisk od pomladi 1918. leta. V tistih dneh, ko je v srcih nas vseh tlela iskra upanja, si prišel med nas na naš Jadran, v naš Trst, da si s svojo jasno besedo tlečo iskro razpihnil v plamen. Nisi bil govornik in v javnosti nisi rad nastopal, a 'takrat si napravil izjemo, še danes vidimo Tvoj obraz v siju brleče sveče, kako nam govoriš o »pomlajenju in prerojenju«. Bila je to Tvoja zadnja pot. Le nekaj mesecev pozneje si legel k večnemu počitku. Ni Ti bilo dano, da bi do konca videl vstajenje kralja Matjaža, ki si ga tako živo slikal v »Podobah iz sanj«.
Občuteno nam je dr. Čermelj recitiral Cankarjevega »Kralja Matjaža», ki je tako verna slika trpljenja, ki ga mora še danes prenašati naše ljudstvo v Julijski Krajini. Cankar končuje z besedami: Črni strop se je razmaknil, zasvetila so se nebesa, dvignil se je silni kralj Matjaž in — ničesar nisem več videl. Na ta odlomek je govornik lepo navezal primerom o junakih, ki se sedaj zbirajo v Matjaževi vojski.
Ničesar nisi več videl, za večno si zatisnil oči. Nisi več videl, kako se je bližala sovražna vojska Tvoji dragi Vrhniki, kjer Ti je tekla zibelka, nisi več videl, kako je četa kralja Matjaža zastavila pot prodirajočemu sovražniku in kako je samo delu našega naroda zasijalo solnce svobode. In tudi nisi več videl, kako se je kralj Matjaž zaprl v svojo prostrano dvorano tam pod sivim Nanosom. In zopet prihajajo k njemu dolgi sprevodi vojščakov. Tudi iz njihovih ust ni glasu. Na sto in sto senc, ki imajo živa telesa, oči, ki gledajo, in srca, ki utripajo. Prihajajo mladeniči, nežni, golobradi, komaj lesenemu konjičku odrasli, a v njihovih prsih že tiči težki svinec. Prihajajo sključeni starčki prevarani v svoji veri in v svojem upanju. Prihajajo mlade matere s plodom pod srcem, ubitim od puškinih kopit. Prihajajo od vseh strani, od Krnice na skrajnem koncu Istre, iz Pulja, iz Idrije, iz Soške in Vipavske doline, prihajajo z bazoviške planote...
Ali se bo tudi sedaj razmaknil strop, ali se bodo zasvetila nebesa in se bo vzdignil silni kralj Matjaž? ...
Njihova vera je čista in močna.
Po teh besedah je govornik položil pred spomenik krasen lovorjev venec s šopkom rdečih nageljnov in trobojnim trakom z napisom:
Ivanu Cankarju — Jugoslovani iz Trsta, Gorice in Istre.
Na to smo odšli k Cankarjevi rojstni hiši, kjer smo se podpisali v spominsko knjigo, k cerkvi Sv. Trojice, v. Retje, Močilnik in slednjič na grob Cankarjeve matere-mučenice, ki smo ga okrasili s cvetjem.
Popoldne smo se zbrali pri razglednem stolpu na Planini nad Vrhniko.
Pogled nam je silil tja preko krivičnih meja, tja na Javornik, Nanos, Snežnik.
Narodnoobrambeni sestanek je_ otvoril šolski upravitelj Fran Pavletič, ki je vse navzoče prav toplo pozdravil. V imenu Sokola, Gasilske čete, Družbe Sv. Cirila in Metoda in Streljačke družine je pozdravil učitelj Slavko Vuk.
PEDESETGODIŠNJICA MIROSLAVA AMBROŽIČA
Na dan 17 julija navršio je pedesetu godinu života jedan istaknuti borac za slavenstvo Trsta iz predratnih i prvih poslijeratnih godina Miroslav Ambrožič, poznati sokolski prvak, do nedavna načelnik čitavog jugoslavenskog sokolstva i direktor tiskare u Ljubljani. Tu obljetnicu moramo zabilježiti sa željom da Ambrožič još dugo požiyi i da dočeka dan vraćanja tamo gdje je započeo. I ako je rodjen u Kranju ipak je njegov veliki životni put započet u Trstu, kamo je došao vrlo mlad kao tipograf u tiskaru »Edinost«. Postao je u Trstu faktorom i ima zasluge za razvoj našeg štamparstva u Trstu. Najveće pak ima zasluge za sokolstvo u sadašnjoj
Julijskoj Krajini. Bio je duša tršćanskog sokolstva, postao je doskora načelnikom, bio je i. prvi načelnik sokolske župe tršćanske, te je pod njegovim vodstvom ta župa postala jedna od najagilnijih. Važan je njegov rad na sokolskoj publicistici. On je u Trstu izdavao »Vestnik tržaške sokolske župe«, u kojem je zapisana važna epoha našeg nacionalnog života u Julijskoj Krajini. Talijanska okupacija onemogućila mu je rad u Trstu. Požarom Narodnog doma^ izgubio je sve što je imao. Onda je prešao^u Jugoslaviju. U prevratu bio je u Trstu član Narodnog vijeća i načelnik Narodne straže. Prilikom njegovog jubileja kličemo mu: Na mnogaja!
NAGRADE ZA NAJBOLJŠA MLADINSKA DELA V »JADRANSKEM KOLEDARJU«
boljšo slovensko prozo.
V predzadnji številki smo javili, da bomo to leto prepustili naši mladini eno tiskovno polo (6 strani) v »Jadranskem koledarju« in smo tudi pozvali našo mladino na sodelovanje. Da vzpodbudimo naše mlajše za delo razpisujemo nagrado 400 dinarjev za najboljša mladinska dela in to:
1 nagrada v znesku 100 Din za najboljšo slovensko pesem,
1 nagrada v znesku 100 Din za najboljšo srbohrvaško pesem,
Nagrade bodo izplačane kakor hitro se koledar izda, a imena nagrajencev bodo objavljena v listu. — Pravico do sodelovanja v mladinskem delu in s tem tudi na nagrado, imajo vsi emigranti ali otroci emigrantov, kakor smo to javili v prejšnji številki.
Izdelke pošljite na naslov: Uredništvo »Jadranskega koledarja« Zagreb — Masarykova 28 n, — slovenske pri-
1 nagrada v znesku 100 Din za naj- sPevke pa na naslov: Podružnica »Istre« boljšo srbohrvaško prozo,	I	Ljubljana	Erjavčeva 4a.
1 nagrada v znesku 100 Din za naj-I	Vsi prispevki naj bodo podpisani!
SPOMINU HUGONA ROBLEKA
se bomo poklonili v nedeljo 4. avgusta na Begunjščici, kjer stoji dom, ki je dobil ime po pok. blejskem lekarnarju Hu-gonu Robleku, ki je izgubil življenje pri požigu Narodnega doma v Trstu pred petnajstimi leti. Podružnica Slovenskega planinskega društva v Radovljici se
bo ob tej priliki poklonila spominu svojega častnega člana. Emigranti bomo izkazali čast sinu našega naroda, ki je na naši zasužnjeni zemlji padel kot žrtev nezasitnega italijanskega imperia lizma. —- Organizatorno-propagandni odsek S. j. e. u.
ISTARSKA NARODNA NOŠNJA, PJESMA I PLES NA KRČKOM DANU 28 JULA
Na dan 28 jula u Krku bit če prire-djena revija narodnog života otoka Krka, te oslobodjene otočke Istre. Jedan dio Istre, onaj sretniji imat će toga dana svoju svečanost.
Priredbu organizira Savez za promicanje turizma na Sušaku u zajednici sa Kupališnim povjerenstvima sa otoka Krka, te sa općinama Dobrinj i Dubaš-nica.
U divnome okviru originalnog, drevnog krčkog trga, pod sjenom prastare, visoke, kamene kule, okićene davnim grbovima nestalih knezova razviti će revija davnih i skladnih, otmenih i vječno lijepih narodnih nošnja našega Krka.
Tu, na tlu drevnoga grada Krka razviti će se prekrasnom lepezom naši najstariji, najljepši narodni plesovi li-;epih djevojaka i momaka iz Dobrinj a Vrbnika, iz Omišlja i Baške, iz Du-bašnice i Aleksandrova. U njima je sva bujnost našega temperamenta, bogatstvo drevnih simboličkih figura, čisti izraz slavenske osjećajnosti i čudna fi-
noća ritma. Hiljade i hilj'ade zapanjenih stranaca stajali su već mnogo puta pred veličanstvenom slikom dobrinj-skog, vrbničkog ili omišaljskog narodnog plesa. Plesovi se plešu naizmjence uz pratnju prastare primorske muzike sopila.
Osim narodnih plesova otpjevat će na trgu u Krku poznati krčki pjevači najstarijih naših pjesama gg. Bogovič i Trubić izbor od nekoliko krčkih pjesama, kao i onu najstariju hrvatsku pjesmu:	»Popuhnul je tihi vetar...«
Prije početka plesa održat će se pod kamenitim zidinama i kulama Krka utakmice jedrilica izmeđju krčkog i su šačkog Yachting Kluba.
Dne 28 srpnja iz Zagreba ide poseban popularni vlak za Sušak sa priključkom na izletnički brod za Krk sa povratkom istoga dana na večer za Zagreb.
čitava priredba Krčkoga dana bit će tonfilmski snimljena i prikazivana u svima kinematografima u Jugoslaviji, a i u inozemstvu.
NASA KULTURNA KRONIKA
»BREZE IN BORI«
Slovenska pesnica Mara Lamutova izdala zbirko pesmi »Breze in bori«. Knjigo je ocenil tudi publicistični odsek Saveza in jo priporoča. Nekatere pesmi govorijo tudi o našem problemu. Naroča se: Maša Gromova, predsednica »Kluba Primork«, Ljubljana, Dolenjska cesta 14.
ISTARSKI »ZVONČARI« U ETNOGRAFSKOJ REVIJI.
U Zagrebu je izišla nova publikacija «Etnografskog muzeja« pod naslovom »Etnografska istraživanja i gra-dja«. U toj reviji u prvom broju mediu ostalim člancima štampan je i članak dra Božidara širole pod naslovom »Zvončari« u kojem dr. širola opisuje poznati mesopusni običaj u kastavskoj Istri.
Tov. Kete je pozdravil v imenu »Nanosa« iz Maribora.
Alberta široka »Pesem primorskih emigrantov« je recitiral tov. Vekoslav Figar.
Dr. Čermelj se je vsem navzočim zahvalil v imenu Saveza.
V daljšem lepo zasnovanem govoru je orisal prilike, v katerih živijo naši bratje pod Italijo. Omenil je tudi žalostno dejstvo, da se je le redko kateri domačih časopisov spomnil 15. obletnice požiga Narodnega doma v Trstu. Nazorno je pokazal vse napore organizirane emigracije za olakšanje trpljenja našega ljudstva pod Italijo. Pozval je navzoče na vestno in vztrajno delo za osvobojenje bratov v robstvu.
V bolgarščini nas je pozdravil akademik Anton Eftimov.
Obžaloval je, da je isti fašizem, ki tlači naše brate, tudi v Bulgariji kupil nekaj^ najslabših elementov na največjo nesrečo njegove domovine. Bil je deležen splošnega priznanja.
KNJIGA GORIČKE »SIGME« ZA 1935.
Popis goričkih naklada, koji je izišao u posljednjem broju »Istre« treba upotpuniti. Naklada »Sigma« izdala je knjigu »Vrli ljudje« od Petra Kynea, u prevodu Franceta Magajne.
ŽENSKI LIST 0~JULIJSKOJ KRAJINI.
U Celju je počeo izlaziti »ženski list« kao glasilo ^delovnih žen«. Socijalno je orijentiran, ali pokazuje interesa i za naš problem, te donosi članak o Abesiniji, koji završava ovako:
»Slovenske matere s Primorskega se morajo ločiti od svojih sinov. Skupno z italijanskim delovnim ljudstvom demonstrirajo slovenski vpoklicane! po goriških ulicah. Kdaj se bo dvignil glas slovenske žene v obrambo svoje pri morske sestre? Kako je to, da tisoči in tisoči proletarskih glasov tostran meje ne zahtevajo miru v Abesiniji?«
Navdušenje se je še stopnjevalo, ko je spregovoril znani češki publicist iz Brna dr. Rajmund Hrabrina, ki prevaja Cankarjeva dela na češčino.
Zagotovil nas je, da poznajo bratje čehoslovaki dobro naš problem in da nam bodo vedno stali ob strani.
Dr. Jože Dekleva
nam je predaval o delu drugih narodov za svoje manjšine in o potrebi poglobitve narodnoobrambnega dela pri nas. Opozoril je na mnoge kričeče slučaje, ki pri nas kažejo, da še vedno nismo dovolj zavedni in ne znamo braniti svoje zemlje, ter pozval vse na delo.
Tov. Figar je recitiral še Draga Široka: »Kako je bilo Tebi, Marija, pri srcu takrat«.
Nato se je v imenu Organizatorno-propagandnega_ odseka Saveza zahvalil vsem, ki so pripomogli, da je sestanek tako lepo uspel. šol. upravitelj Pavletič je zaključil sestanek z željo, da se čim-pfej vsi sestanemo pri delu.
Zadnja opomena dužnici« ma za 1934 godinu
Već nekoliko puta smo uzalud opominjali dužnike da plate dužnu pretplatu, jer jedino njihovom krivnjom list propada. Već smo par puta u listu javili da ćemo nesavjesne dužnike predati našem advokatu, pa sada po zadnji put javljamo svim dužnicima slijedeće:
SVI ONI DUŽNICI KOJI NIJESU PLATILI PRETPLATU ZA 1934, ILI ZA PRETHODNE GODINE, BIT ĆE I AUGUSTA PREDATI ADVOKATU. NA TAJ NAČIN ĆE UZ DUŽNU PRETPLATU OD 50 ILI 100 DINARA MORATI DA PLATE JOŠ OKO 300 DINARA ADVOKATSKIH TROŠKOVA. UJEDNO IM OD 1 AUGUSTA OBUSTAVLJAMO L*I»ST«
. Dni dužnici koji su poslali barem jedan dio dužne pretplate do sada, kao i oni koji su se ispričali jer su u nemogućnosti da odmah plate, neće biti tuženi. Shvaćamo sve one koji su u nemogućnosti da redovito plaćaju list. Neredovito plaćanje pretplate može dà se uvaži siromahu koji je besposlen, a koji bi htio da prati svoju štampu, ali se nikako ne može oprostiti onima koji mogu da plate, a neće. žalibože tako-vih ima najviše medju nesavjesnim pretplatnicima, jer dok pretplatnici si-romasnijeg stanja plaćaju redovito pretplatu, ili se pak ispričavaju radi neredovitog _ plaćanja, dotle baš oni imućniji emigranti ne odgovaraju na opomene i ne plaćaju svoj dug.
Ponavljamo: takove nesavjesne dužnike predat ćemo našem advokatu od 1 augusta, i za sve posljedice neka krive sebe. Onim čestitim pretplatnicima koji redovito odgovaraju svojim obvezama zahvaljujemo, jer su baš takovi najveća potpora listu, koji živi samo 0<*.. pretplate. Zahvaljujemo i onima koji šalju barem dio pretplate, jer su u nemogućnosti da sve na jedanput plate.
Ovo je zadnja opomena dužnicima boji do sada nisu htjeli da podmire dug za prošle godine.
JUBILEJ LJUBLJANSKE »SOČE«
11 AVGUSTA
Društvo »Soča« matica v Ljubljani naznanja vsem članom in prijateljem, đa priredi 11 avgusta ob priliki svoje 15-letnice veliko narodno poletno veselico na senčnatem vrtu Narodnega doma.
Zaradi tega prosimo vsa bratska in druga ugledna društva, da blagovolilo to upoštevati ter da za ta dan ne določijo zase kake zabavne in druge prireditve.
L
NASI POKOJNIKI

V	Trnovem pri H. Bistrici so v sredo 24 t. m. pokopali 81 let staro Josipi-no Prelog, roj. Sedmak doma iz Za-reeja pri Trnovem. Za pokojnico žaluje več otrok, od katerih živijo v Ljubljani trije, in sicer sinova Karel in Anton, oba znana trgovca ter hčerka Jo-sipina, vdova Ham. Vsem prizadetim naše sožalje, pokojni naj sveti večna lue.
V	petek 19. t. m. je po kratki bolezni umrl v Ljubljani, Večna pot 7 rojak Anton Fatur, posestnik in trgovec doma s Prema pri II. Bistrici. Pokopali so ga v nedeljo 21 t. m. na ljubljanskem pokopališču. Pokojni se je v četrtek odpeljal v šmarješke toplice na kratek odih, pa ga je že v petek zjutraj najbrže zadela kap, nakar so ga z avtom pripelali v Ljubljano, kjer ; e kapi podlegel. — Preostalim naše sožalje! — (Agis.)
MALE VESTI
V	Velikem Dolu pri Komnu namera vajo sedanjo šolo dvigniti za eno nadstropje. Komenska občinska uprava je v ta namen najela 18.000 lir posojila.
*
V	Čezsoči je bil imenovan za novega krajevnega tajnika fašistične stranke Alojzij Cortelazzo. Dosedanji tajnik Ds Santa je bil službeno premeščen.
*
Dne 10 t. m. je goriški nadškof mons. Margotti obiskal Batuje na Vipavskem, ter pri tej priliki izvršil pastoralno vi« zitacijo.
*
Fašistični konzum so pretekli teden ustanovili v vasi Dolenje v Brdih. Vas Dolenje je bila pred vojsko prav na jezikovni furlansko-slovenski meji. Tedaj ;e bila večina prebivalstva še sloveli' ska.
V	vsej Italiji je bilo v mesecu juni-;u brezposelnih 638.100, od teh 519.456 moških in 118.643 ženskih. V Julijski Krajini z Zadrom vred je znašalo njih število 26.790.
*
V	Trstu so dobili no*vega armijskoga komandanta. To funkcijo je opravljal doslej neki divizijski general kot vršilec dolžnosti. Za novega poveljnika tržaškega armadnega zbora je bil imenovan general Fabij Scala, ki je pred leti poveljeval veronski diviziji.
godine 2!> . Urednik: Za tiskarn