KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 20 (2)
INDUSTRiSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3839.
Ivar Drolshammer, inžinjer, Brammen (Norveška).
Kočnica sa zbijenim vazduhom za železničke vozove i torne slično.
Prijava od 3. septembra 1923.	Važi od 1. jula 1925.
Pronalazak se odnosi na automatske kočnice sa zbijenim vazduhom za železničke vozove i tome slično.
Kod dugačkih vozova, naročito kod teretnih potrebno je da prvo pritisak vazduha u cilindru kočnice brzo naraste do izvesnog napona n. pr. 0.6. at, da bi se sva kola po mogućstvu brzo ali sa sraz-merno malom snagom kočenja zakočila Usled toga voz ide lagano i dobija iz-vesnu krutost. Ako se jače kočenje želi, onda treba sila kočenja da raste sporije nego li ranije, od 0—0, 6 atm. pritiska u kočnici.
Kod putničkih i brzih vozova, koji ni izbliza nisu tako dugi kao teretni i čije su vučne i odbojne sprave u opšte bolje sa-gradjene, može se naprotiv poželeti, da pritisak u kočnici kod hitnog kočenja naraste brzo do maksimalnog pritiska. U današnjim železničkim okolnostima traži se, da se svaka zeleznička kola mogu postaviti u svakom vozu, a što je samo onda mogućno, ako se oblik penjanja linije pritiska u kočionom cilindru i visina dotične, potrebne, najveće sile kočenja, mogu menjati shodno vrsti voza i opterećenju kola, pomoću razvodne sprave.
Da bi se dobilo takvo regulisanje odnosno oblika linije pritiska u cilindru kočnice, upotrebljavali su se do sad tako zvani ventili najmanjeg pritiska, koje je pratila ta nezgoda, što su jako kompliko-vani te otuda lako izazivaju poremećaje u radu. Osnovna nezgoda ovih ventila sastoji se pak u tome, što su vreme kočenja i vreme odkočivanja jedno od drugog za-
visna. Vreme kočenja jednog vagona, koji je sastavni deo putničkog voza, treba da iznosi odprilike 6 sekundi, naprotiv ista kola u teretnom vozu iziskuje odprilike 45 sekunda, kao što je poznato, slučaj kod Kunce-Knorr-ove kočnice. Ovim se povećava i vreme odkačivanja kočnice odprilike od 10 sekundi na 45—70 sekundu prema veličini dotičnoga hoda kočničnog klipa. Uz to ovo vreme odkačivanja ostaje uvek isto, svejedno je da li se voz sastoji iz jednih ili stotinu kola. Time jako trpi sposobnost manevrisanja kočnicom, što se opaža kao vrlo štetno naročito na planinskim železnicama sa raznim usponima i mnogim okukama. Osim toga su troškovi za nabavljanje i održavanje ovih ventila znatni i znače i inače velike opterećenje železnica.
Pronalazak u osnovi rešava problem, da se osigura takva kriva pritiska u kočionom cilindru sa brzim penjenjem na izvesnom niskom pritisku i otuda sporije penjenje pritiska na željenom krajnjem pritisku, a da se ne utiče na vreme ot-kačivanja kočnice. Time treba istovremeno otkloniti osnovne i konstruktivne nezgode poznatih ventila najmanjeg pritiska. Ovo se postiže time što se najpre podje od jednog takvog osnovnog oblika kočnice sa sabijenim vazduhom, kod koje se kao n. pr. u patentu Br. D. R. P. 5768 upotrebljuje razvodnički klip ili sličan ele-menat, koji se na osnovu u glavnom vodu stvorenih promena u pri'isku pokreće u ovom proporcionalnom položaju. Ovaj razvodnički klip i prinadležni pravi razvodnih
Din. -15'—
odnosno odgovarajući elemßnat kočničkog ventila samo tako zajednički kontrolišu prelaz kompresovanog vazduha iz pomoćnog suda za vazduh (i glavnog voda) u cilinder kočnice, da pri kočenju vazduha iz pomoćnog suda brzo teče u kočioni cilinder, dok se ne dodje do željenog najmanjeg pritiska. U ovom sa automatski sasvjrp prekida jak prelaz iz pomoćnog suda za vazduh i (skoro) ceo prelaz iz glavnog voda, tako da odsad dalje potrebni vazduh za kočenje isključivo ili samo većim delom iz pomoćnog suda teče kroz uzani prigušni .otvor preko ko-čionog ventila u kočioni cilinder, na osnovu toga dalje penjanje pritiska za kočenje može samo lagano ići-
U početku željeno brzo uticanje vazduha preko kočionog ventila ka kočionom cilindru, vrši se kroz propusne otvore, koje drži otvorene, razvodni klip sve do postignuća željenog pritiska koji na taj način u neku ruku prestavlja pored direktne mogućnosti prelaza sabijenog vazduha sporedni put ili obikačicu, koja se prelaženjem zamišljenog pritiska zatvara, tako da ostaje samo direktan put. Kako se nq ovaj način vazduh za kočenje razvodi preko pomoćnog suda za kompresovani vazduh, tako se može i vazduh, koji stoji pred razvodnim klipom uvesti u glavni vod preko ventila u kočioni cilindar, prj Čem se tako isto dobijanjem pdredjenog pritiska stvara potpuno ili delimično od razvodnog klipa izazvano zatvaranje pre-laznog preseka. Menjanje oblika penjanja kod kočionog pritiska od kompozicije teretnog voza na kompoziciju putničkog može se prosto izvesti pomeranjem zap-tivne slavine cilindarskog ventila, pri čem može ili ista postupnost ali u drugim raz-merima biti zadržana ili se može u opšte izvršiti promena reda po sebi.
Nacrt prikazuje jedan primer izvodjenja takve kočnice sa zbijenim vazduhom i to sl. 1 predstavlja uzdužni presek, dok si. 2 uzdužni presek kroz završnu slavinu, SI. 3 je poprečni presek u osnovi završne slavine izveden kroz raspored po fig. 1. SI, 4, pokazuje delimični uzdužni presek, dok si, 5 delimičan poprečni presek kroz cilindar razvodnog klipa. SI. 6, 7 i 8 su poprečni preseči kroz završni organ ventila u njegova tri karakteristična položaja.
Razvodni klip -K-, koji je snabdeven rupom A, nosi pomoću klipne poluge d podnožje za oprugu Tl o kome se oslanja opruga F. 1, koja s jedne strane vuče klipni razvodnik S, koji je snabcjeven školj-kasUm otvorom a i propustne kanale Z, i u ostalom ide labavo pp klipnjači d. Klipnjača d oslanja se dalje na podnožje
za oprugu T _ 2, koja leži na dvogubnoj opruzi F. 2, koja održava ravnotežu pritiska na razvodnom klipu K i koja je prema tome pri odkočenoj kočnici odapeta, a pri maksimalnom pritisku u cilindru kočnice odgovarajuće zategnuta. Omotač cilindra D snabdeven je sa upusnim nastavkom u obliku cevi (fig. 2) zatim sa vezom a za cilindar i najzad za u fig. 1 isprekidano nagoveštenim pomoćnim sudom za vazduh B koji je snabdeven upusnim kanalima E, B, 1 i 1 i ispušnim kanalom у. Zatim omotač ima ispusnu cev, rupe (izdubljenja) K. 1, K. 2, K. 3 i 2 i kanale 0,01 i 6, zatim kretnu kutiju L, koja je snabbevena upusnim kanalima d’ K, R1, R2 i K3 i ispušnim kanalima h, završna slavina H ima kanale wi, W2, w3 i W4 i ventile V. 1 i V. 2,
SI. 1. pokazuje celo uredjenje pretoo-staviv da je jedno-komorna kočnica odklonjena, pri čem je glavni dovod e odnosno sud za pomoćni vazduh B opterećen običnim pritiskom od 5 atm. Gotovost kočnice za rad postignuta je time, što mašinovodja postepeno otvara kočioni ventil, usled čega se zbijeni vazduh iz loko-motivskog glavnog suda za vazduh, koji se drži pod stalnim pritiskom od n. pr. 8 atmosfera, pušta u glavni vod i pomoćni sud za vazduh B kroz ventile V. 2, V. 1 i kanal E. 1. Pošto je zatvarajuća slavina H. otvorena i pomaknuta u položaj, koji se vidi u si. 1, to vazduh može teći iz: glavnog voda kroz otvor Ä u zatvarajuću slavinu i kanal 0 ka gornjoj strani razvodnog klipa K. N. pr. kod 3 5 atm. pritisak u glavnom vodu počinje da razvodni klip K uz pritisak opruge F. 2 da kreće sebi i pri 5 atm. na primer pritisak dobija svoj u fig. 1. nacrtani donji krajnji položaj, u ovom se tanjirasta podloga za oprugu oslanja o odgovarajući odbojnik kućice (omotača) čime se pri preopterećenju glavnog voda sa preko 5 atm. opruga ne opterećuje više nego što je proračunato, Pomeranjem razvodnog klipa na niže istovremeno zauzima klipni razvodnik S svoj u fig. 1. nacrtani položaj.
Pri laganom smanjivanju pritiska u glavnom vodu sprečava se najpre zatvaranjem ventila V. 1, V. 2, povraćaj vazduha iz pomoćnog suda B u glavni vod C. Razvodni klip Kas time klipnjača d sa podlogom za T. 1 za oprugu pomeraju se nešto na više i to toliko dok se ne izjednači pritisak vazduha na klipu K sa napo-norp opruge F. 2, time se daju položaji razvodnom klipu, koji su jednostavno pod-redjeni (proporcionalno) pritiscima u glavnom vodu. Pri krejanju razvodnog klipa K povlači se nastalim malim naponom
opruge F. 1 razvodnik S. Opriiga odgovara trenju oslobofijenog razvodnika. Ovim se zatvaraju izlazni kanali h za vazduh koji struji iz kočionog cilindra g time otvara upusni kanal K za isti cilindar. Kompre-sovani vazduh sad može ići iz pomoćnog suda B kroz kanal E kroz slavinu wi, kanale 1, 2, 3, otvor A razvodnog klipa K, kanale 5 i 6, otvor K. 3, kanale K otvor a na razvodniku, otvore g. 1 kutije L u cilinder C i istovremeno kroz otvore z razvodnika u prostor izmedju razvodnika S i razvodnog klipa K. Ovaj put sabijenog vazduha označen je gore kao sporedan ili okačica a ima relativno velike preseke za prolaz Istovremeno vazduh struji iz pomoćnog suda B kroz kanal E u otvor W. 1 i ulazi prigušni otvor W. 2 lagano ka otvoru R. 3 i kroz kanale R, otvor a na razvodniku S. otvor s i cev g u cilindar C. Ovaj kao „neposredan" označeni put ima manje preseke. Razvodnik s je u isto vreme u istoj visini sa kanalima K rasporedjeni otvor Z kutije L otvorio, usled čega može od razvodnog klipa K usled njegovog kretanja na gore u glavni vod o potisnuta količina vazduha (u danom slučaju i veća) teći kroz otvor Z 3, kanal o 1, otvor х 1, otvor a, otvor g 1, otvor X 1, rupu a, otvore g 1, i cev g u cilinder o. Time se postiže da se pad pritiska preko celog voza pružajućeg se voda isto tako brzo i ravnomerno prostire, time se kočnice zadnjih vagona isto tako brzo i podjednako stave u dejstvo kao i kočnice prednjih vagona.
Ako se ne smanjuje pritisak u glavnom vodu od strane mašinovodje onda klip K odmah ostaje u položaj koji mu je odre-djen smanjenjem pritiska, dok sbijeni vazduh može strujati iz pomoćnog suda i iz glavnog voda samo dotle ka cilindru, dok se ne izjednači aksialni pritisak vazduha, koji puni kočioni cilindar iz razvodnika S, sa naponom opruge F 1. Razvodnik S, vraća se nazad u položaj, u kome on opet zatvara K i х 1. Pri daljem postepenom smanjenju pritiska u glavnom vodu vrši se isti proces još jednom uz postizanje većeg pritiska za kočenje.
Ako se odgovarajuće odredjenom padu pritiska u glavnom vodu dobije pritisak u cilindru C od 0,6 atm. odprilike, onda je klip K prešao jedan odredjeni put na više. Sve su okolnosti tako izabrane, da sad klip K zatvara priticaj sabijenog vazduha iz pomoćnog suda za vazduh B preko ventila u cilindar C kroz široke otvore wi 1, 2, 3, 5 i 6, zatvarajući otvore 3 i 5, time je pomenuti zaobilazni put sabijenog vazduha zatvoren. Daljim pove: ćanjem pritiska usled smanjenja pritiska
u glavnom vodu od shape mašinovodje može sad sabijeni vazduh iz pomoćnog suda doći samo neposrednim putem t. j. kroz uzani prigušni otvor Wa na ventilu u kočioni cilindar G Time se vrši penjanje pritiska za kočenje polako i to shodno veličini otvora w 2, tako da se vreme punjenja može ograničiti odprilike na 40 sekundi.
Da ne bi prelaz zbijenog vazduha iz glavnog voda u kočioni cijindar kroz otvor хЗ, kanal cl, i otvor xl sprečavao lagano penjanje pritiska u kočionom cilindru, to klip K istovremeno zatvara otvore 3 i 5 i otvor хЗ, čime prestaje i jako strujanje iz glavnog dovoda pri postignuću pritiska od 0,6 atm. odprilike. Ako se u toku bude još želelo, da ujazi slaba struja sabijenog vazduha iz glavnog dovoda u kočioni cilinder posle dospeća do pritiska od 0,6 atm., onda se može kutiji J dati još jeden otvor (na slici ne prikazan) koji će klip u svom najgornjem položaju tek zatvarati.
Da bi se strujanje iz glavnog dovoda naročito dobro prilagodilo uslovima rada, snabdevena je kutija L osim sa otvorom Z 1 još jednim većim otvorom Z 2, koji se pri brzom smanjenju pritiska u glavnom dovodu od strane mašinovodje otvara od razvodnika S, time može sabijeni vazduh iz glavnog dovoda kroz oba otvora xl i у2, t j. još brže nego što je ranije opisano, teći u kočioni cilindar C. Postepenim potiskivanjem razvodnika s pod pritisak koji se radja u prostoru аЗ zatvara se prvo otvor x2, tako da ostaje samo хЗ na raspoloženju.
Ako se slavina H pomeri iz položaja nacrtanog u fig. 1 i fig. 6, koji odgovara kompoziciji teretnog voza, u položaj iz fig.
7.	to jest položaj kompozicije putničkog voza, onda uvek brzo teče sabijeni vazduh iz pomoćnog suda B i to ne prigušen kroz vetiki otvor wl slavine H, otvor КЗ, upusne otvore R, otvor a na razvodniku S, otvore c i cev g u kočioni cilinder C, dok se ne postigne maksimalni pritisak za kočenje. Ovim se na primer svodi vreme punjenja od gore pretpostavljenih 40 sekundi na 6 sekundi na primer, a da se time normalno vrerne otkočivanja i proizvoljno regulisanje pritiska u kočionom cilindru šteti. Slavina može se pak načiniti tako, da se i za kompozicije putničkih vozova zadrži isti red kao kod teret-nig vozova, to znači uzani, direktni put a širi obilazni put preko klipa K samo u drugim prilikama.
Ako se slavina dovede u svoj u si. 3 označeni završni položaj, onda se pomoćni sud B u opšte sasvim zatvara te time i
sabijeni vazduh koji se u njemu nalazi. Na protiv kad je kočnica krenuta, onda sabijeni vazduh teče iz cilindra C kroz ispusni kanal Y i široki otvor w 1 slavine H u atmosferu, usled čega se odkačuje kočnica.
Da bi se i veličina sile kočenja mogla po volji menjati odgovarajuće doličnom opterećenju vagona, snabdeven je kočioni ventil naročitom napravom pokazanom u fig. 1. Ali pošto to nije predmet pronalaska, to se odustaje od opisa ove čisto dopunske-pomočne-naprdve. Neka nam je dozvoljeno da samo napomenemo. da se piigušni otvori ne moraju rasporedjivati u šupljinama slavine, već se mogu predvideti i umotaču slavine, kao što su u ostalom moguće i druge izmene u izvod-jenjima, koje spadaju u okvir ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Kočnica sa zbijenim vazduhom za železničke vozove i tome slično, kod koje najpre sa kočenjem kočioni pritisak brzo naraste do jednog odrenjenog malog napona, dok dalje penjanje raste same lagano, naznačena time. što klip, pokrenut u proporcionalne položaje, koji su podre-djeni od kočionog ventila u reguiisanom vazdušnom pritisku u glavnom vodu, zajedno sa razvodnikom kontroliše strujanje sabijenog vazduha kočioni cilindar tako da pri kočenju vaduh može brzo teći u kočioni cilindar, dok se ne dobije željen najmanji pritisak, dok otad potrebni kom-presovani vazduh može automatski teći samo kod prigušne otvore u kočioni cilindar, usled čega se dalje penjanje kočionog pritiska vrši samo lagano.
2.	Kočnica sa zbijenim vazduhom po zahtevu 1, naznačena time, što klip u raz-vodnik kočionog ventila regulišu strujanje zbijenog vazduha iz pomoćnog rezervoara (i glavnog voda) u kočioni cilinder tako, da pri kočenju vazduh iz pomoćnog suda (i glavnog voda) teče u kočioni cilinder dok se ne postigne minimalni pritisak, kod koga se jak priliv iz pomoćnog suda (i glavnog voda) automtski prekida, za vreme dok sad potrebni zbijeni vazduh teče samo iz pomoćnog suda kroz uzani prigušni ot vor preko kočionog ventila u kočioni cilinar.
3.	Kočnica sa zbijenim vazduhu po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što ima dva dovoda za vazduh za kočenja, jedan vodi
neposredno ka ražvodniku, dok se drugi vodi po obilaznom putu preko jednog otvora krmanjenog od klipa tako, da ova obkolica ostaje otvorena samo do jednog odredjenog položaja klipa, ali se zatvara čim se ovaj položaj predje,
4.	Kočnica sa zbijenim vazduhom po zahtevu 1 do 3, naznačena time, što neposredni put ka ražvodniku kočionog ventila ima uzani prigušni otvor, dok okolica preko klipa ima do odredjenog položaja otvoreni propustni otvor, koji odgovara većem preseku.
5.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevima 1 do 4 naznačena time, što slavina kočionog ventila regališe dva propustna zatvora, od kojih jedan (širi) odgovara zaobilaznom putu preko otvora koji krmani klip, dok drugi (uzani) vodi neposredno ka ražvodniku kočionog ventila.
6.	Kočnica po zahtevu 5, naznačena time, što se zavrtanjem i odvrtanjem slavine izaziva bilo odgovarajuće uključivanje po jednog direktnog puta ili obiko-lice, ali u drugim odnosima veličine, ili podešava veći otvor propusni i za direktni prelaz vazduha za kočenje ka ražvodniku.
7.	Kočnica po zahtevu 6, naznačena time, što se i sabijeni vazduh, koji stoji pred klipom u glavnom vodu dovodi kroz otvor ražvodniku, dok se sa početkom sporijeg povećavanja pritiska klipa ne zatvori ovaj otvor.
8.	Kočnica sa zbijenim vazduhom, po zahtevu 7. naznačena time, što razvodnih istovremeno sa zatvaranjem pomoćnog suda za vazduh zatvara i prelaz vazduha iz glavnog voda, vazduha koji stoji pred klipom.
9.	Kočnica sa sabijenim vazduhom, po zahtevu 8, naznačena time, što je osim otvora za vazduh iz glavnog voda zatvorenog pred klipom u početku laganijeg penjanja pritiska predvidjen još jedan uzani otvor za istu svrhu, koji klip tek u svom kranjem položaju zatvara.
10.	Kočnica sa zbijenim vazduhom po zahtevu 9, naznačena time, što je osim priliva regulisanog razvodnikom istovremeno kad se zatvori pomoćni sud za vazduh, predvidjen još jedan veći otvor za to, koji se sa smanjenjem pritiska u glavnom vodu oslobadja prvo od razvodnika ali zatim zatvara opet u kočionom cilindru.
;JSA ’	'	'■ -f;, :'Г;:
Л an

'■ y..i fv
/-i -v

v;: ■■
K-i
2 V' •


i
t - v.' ••^>-'•1. •	•• 1
*
-:K-

^ : -
^ -->v	; .
I

;
■ ;



4
.
■'
v:;	: l. - • ::
t ■	' i ; 1"•
■■'v-:/:'.	,	''
■	Л Z. . ' ^ v‘
■	■ -.v.-V ^fv 4.

s
•	‘	. i' ■ ; '
t-
’C ,
; i