UDK 821.163.4(497.6).09Andric I.
Zdravko Šolak
Visoka poslovna škola v Novem Sadu
REZERVISANE, GRUPNE, DIFERENCIRAJUČE I SUPROTNE OSOBINE LIKOVA U ANDRIČEVOJ PROKLETOJ AVLIJI
Prispevek analizira skupek lastnosti, ki jih je Ivo Andric dodelil svojim likom v romanu Prokleta avlija. V njegovem postopku lahko razberemo jasna pravila in ta pravila so v prispevku obrazložena z modeli. Uporabljeni modeli so se izkazali za uspešne pri delih, kjer je nesorazmerno obsegu zelo veliko likov - kritiki so to imenovali »pluralizem likov«.
This paper presents an analysis of the qualities Ivo Andric attributes to the characters in his novel The Damned Yard. In his method, certain rules may be singled out. The given rules are interpreted in this paper using several models. It appears that proposed models are appropriate for giving a good description of the author's method by which he introduces a large number of characters in quite a short novel, achieving what critics have called »character pluralism«.
Ključne besede: Ivo Andric, Prokleta avlija, likovi, osobine, model
Key words: Ivo Andric, The Damned Yard, characters, traits, model
1 Uvod
Zasnovano na širokoj platformi književno delo nobelovca Ive Andrica sadrži velik broj likova s raznim obeležjima i različitim modalitetima tih obeležja. Muški i ženski likovi u njegovom delu, različite su dobi, razlikuju se po zanimanju, veri i društvenom položaju. Kada je u pitanju razdvajanje likova reklo bi se da Andric nije bio pred teškim zadatkom, pogotovo kada je teme svojih dela vezivao za istoriju Bosne i period dok je ona bila pod turskom ili austrougarskom vlašcu. On je mogao da bira u širokom ras-ponu; mogao je da likovima svojih pripovedaka i romana, pored pomenutih obeležja, pridruži i druga imajuci u vidu poreklo onih koji su iz Turske i raznih krajeva Evrope, raznim povodima, pokretani različitim motivima i uzrocima, stigli u Bosnu i došli u dodir s domacim stanovništvom.
Ta raznolikost likova naročito dolazi do izražaja u romanu Prokleta avlija. U delu nevelike dužine izbegnuta je opasnost pojave »slepljenih« likova. Posebni i razdvojeni, likovi se vide kao različiti. Oni ponaosob ostavljaju znatno različit dojam.1 Do izražaja dolazi »pluralizam likova« (Petrovič 2007: 135)2. U ovom osvrtu pažnju cemo usmeriti na samu pripovedačku tehniku uz pomoc koje je razdvajanje likova postignuto.
1	Reinhard Lauer ukazuje na nezamenljivost karaktera kada su u pitanju likovi, naplastičnu upečatljivost njihovog predstavljanja: »U dugom nizu prolaze zatvorenici koji su zajedno sa fra Petrom, svaki sa nezamenljivim karakterom, svaki sa posebnom sudbinom, [...] mali brbljivi Zaimaga iz Adapazara; [...] Jermen Kirkor [...]; dva cutljiva Bugarina; Haim, Jevrejin iz Smirne [...]. Svi ti likovi predstavljeni su plastičnom upečatljivošcu, koja odlikuje Andricev umetnički metod.« (Lauer 1987: 174-5)
2	Poznate su rasprave oko toga šta je zapravo Prokleta avlija: pripovetka, povest, roman. »Pluralizam likova« navodi se u novijim studijama kao jedan od razloga da se delo smatra romanom. (Petrovic 2007: 135)
2	Likovi i njihove odlike
Neki likovi u Prokletoj avliji (Camil, Zaim, Haim, Džem, Kirkor) dobili su lično ime. Nekim imenima pridružena je reč koja ukazuje na zvanje ili položaj u nekoj hi-jerarhiji (fra Petar, Tahirpaša, Jakub-beg). Saopšteno je i ime upravnika zatvora, ali se umesto imena Latifaga koristi nadimak Karadoz. Po ličnom imenu, ili supstitutu za ime, novouveden lik vec se razlikuje od prethodno uvedenih likova.
Ali, razlikovanje ličnih imena nije bilo dovoljno za diferencijaciju velikog broja likova u kratkom delu. Do razdvojenih likova stiglo se tek uz pomoč drugih obeležja. U pitanju su razne ljudske osobine. Navodeči ih pisac je upotrebio veliki broj različitih reči i izraza. Reči kojima su izražene osobine likova izdvojene su iz teksta i navedene u prilogu ovog rada (tabela 1). Bila je težnja da se postigne potpun obuhvat.
U ovom osvrtu potražičemo odgovore na nekoliko pitanja. Kakav je značaj poje-dinih osobina u stvaranju ukupnog dojma o nekoj ličnosti? Kakva je uloga istovetnih osobina koje se javljaju kod različitih likova u romanu? Na koji način su istaknute razlike izmedu pojedinih likova? Kakav uticaj na dojam o nekom liku ima ponovljeno navodenje iste osobine? Pripada li posebna uloga osobinama koje odlikuju samo jedan lik? Postoje li neke kombinacije osobina koje zaslužuju poseban komentar? Da li je od značaja (imajuči u vidu sticanje predstave o nekom liku) kada je neka osobina navedena: odmah pri uvodenju lika ili naknadno.
3	Slične odlike i kontrasti
Likovi mogu da budu slični po nekim osobinama i da se razlikuju po nekim drugim. To čemo pokazati poredeči Camila sa Džemom, a zatim i sa Bajazitom (slika 1).
Uočava se jasno »pravilo«: Camil poseduje osobine po kojima je sličan kako jednom tako i drugom bratu. Ali, isto tako, i one po kojim se od njih znatno razlikuje. Osobine »visok« i »pognut« zajedničke su Camilu i Bajazitu. Slični su i Camil i Džem: i jedan i drugi je usamljen i nesrečan.
Na slici 1 do izražaja dolaze i oštri kontrasti: Bajazit je hrabar - Camil je bojazljiv, Bajazit je sabran - Camil je odsutan, Bajazit je močan - Camil je oslabljen. U naglašenom kontrastu javljaju se i Camilove karakteristike suprotne Džemovim. Camil je pognut, miran, uzdržan, lice mu je belo i bledo, a Džem je stasit, nemiran, plahovit, taman u licu. Camilove osobine odražavaju njegovu inferiornost kako u poredenju s Džemom tako i u poredenju s Bajazitom.
Ono po čemu se Camil razlikuje od Bajazita jače se doima od onog po čemu je sličan Bajazitu. Oba su visoki ipognuti, ali, videli smo, s naglašenim razlikama: Camil je bojažljiv, odsutan i oslabljen, a Bajazit hrabar, sabran i močan.
A kako izgleda usporedba Camila s drugim bratom? Kakav značaj pripada osobinama kojima je istaknuta sličnost, a kakva osobinama kojim je istaknuta razlika? Neki
zajedničke osobine pomocu kojih je naglašena sličnost
T
pognut
lice [...] belo i bledo
uzdržan
bojažljiv odsutan ^ oslabljen
usamljen
stasit
^ taman u licu
plahovit

visok
malorečiv cutljiv
pognut
različite osobine koje naglašavaju jak kontrast ■
Slika 1. Istovetne i suprotne osobine koje je Andric u
Prokletoj avliji dodelio Camilu, Džemu i Bajazitu
kritičari poklanjali su više pažnje sličnostima,3 a neki razlikama4. Camil i Džem potiču iz mešovitog braka, u ranoj mladosti bili su dobri plivači, dobro razvijeni, pokazivali su sklonost ka knjizi i obrazovanju. Da li u tim sličnostima treba tražiti razloge Camilovog poistovecivanja s Džemom?
Zajedničke osobine »nesrecan« i »usamljen« zasenjuju druge odlike po kojima se Camil i Džem znatno razlikuju. Tome doprinosi i ponovljeno navodenje da je Camil nesrecan, i nekoliko puta ponavljanje reči »nesrecan« uz Džemovo ime. Biti nesrecan i usamljen teško je svakom čoveku bez obzira na njegove ostale osobine, kako fizičke tako i one koje odražavaju temperament. A pripadati skupu čutljivih, malorečivih ljudi kao što su Bajazit i Camil, pripadati visokim ipognutim, nešto je posve drugo. Iza tih osobina mogu da se nadu osobe koje žive u znatno različitim okolnostima kada su u pitanju kvalitet života i ljudska sreca.
3	»[...] Camil se zamijenio jednom drugom ličnošcu i počeo da živi pod tudim imenom pošto je prethodno otkrio dovoljno sličnosti izmedu svoje i Džem-sultanove sudbine čiji je dvojnik postao [...].« (Minič 1976: 61)
4	»U stvari, sve su sličnosti izmedu Camila i Džema blede. [...] Camilova vezanost za Džema ne počiva na medusobnoj sličnosti. Umesto iznalaziti sličnosti - bolje je videti upadljive razlike izmedu Camila i njegovog nazovi-dvojnika, crte kontrasta u njihovim likovima.« (Tartalja 1979: 93-4)
miran
Pripovedanje o Camilu i Džemu čitalac prati kao priču o nesrečnim ljudima, ali Iju-dima koji se po drugim osobinama medusobno znatno razlikuju. To su posebni likovi, razdvojeni jedan od drugog, ali sa nečim u sebi sudbinski sličnim.
o Camilovom poistovečivanju s Džemom pisano je u večem broju osvrta i prikaza. Ima dosta sličnosti u gledištima pojedinih autora.5 Ima i razlika. Tako se govori o udvajanju Camilove ličnosti.6 Ali se navodi i ocena prema kojoj u piščevoj deskripciji Camilovog poistovečivanja s Džemom ništa ne upučuje na Camilov duševni poremečaj.7
Razlike u gledištima otvaraju pitanje: da li je u osvrtima na Andričev roman sličnost izmedu Camila i Džema precenjena. Jer, svaki od ta dva lika sličan je u ponečem i nekim drugim likovima. Navodi se sličnost izmedu Camila i atlete (Tartalja 1976: 96), izmedu Karadoza i Džema (Džadžič 1975: 63; Tartalja 1976: 94). Izgleda da je za ocenu Andričevog postupka razdvajanja likova potreban celovit pogled na sve likove i sve osobine koje im je pisac u romanu dodelio.
4 Grupna, diferencirajuca i suprotna osobina
Istovetne osobine, ili pak osobine koje odražavaju jak kontrast, dovode u vezu i druge likove u Prokletoj avliji, ne samo Camila, Džema i Bajazita. Raspodela skupa osobina na skup likova u ovom romanu daleko je od trivijalnog rešenja koje bi se moglo nazvati »neponovljivost osobine«. (Svaki lik ima osobine koje se ne javljaju ni kod jednog drugog lika u romanu.) Takvo rešenje moglo bi da ima za posledicu tipizaciju ličnosti. Andrič je, videčemo, primenio posve drugi pristup.
Pogledajmo najpre jedn primer. Ispitačemo u kakvom se odnosu nalaze osobine »pognut«, »visok«, »nevin«, »bojažljiv« i »jadan«, u grupi likova: Bajazit, Camil, Zaim i Haim. Ispitačemo, takode, odnos navedenih osobina prema nekim drugim osobinama ovih likova.
Osobina »pognut« odlika je svakog od njih. Za Bajazita, Camila i Zaima ona je navedena odmah pri uvodenju lika, a u Haimovom slučaju pomenuta je naknadno:
[...] tanak krug oko nekog Zaima. To je omalen i pognut čovek bojažljiva izgleda, koji govori
tiho ali sigurno i oduševljeno, [...]. (Andrič 1978: 19)
U prvom sutonu nad njim je nagnuta silueta visokog, pognutog, na izgled mladog čoveka
[...]. Kazali su i svoja imena. Mladič se zvao Camil. (isto: 45)
A kad bi, posle svojih pričanja, Haim odlazio, pognut i brižan, fra Petar ga je ispračao dugim,
sažaljivim pogledom. (isto: 70)
Bajazit je bio crnomanjast, visok, malo pognut, sabran i čutljiv, [...].(isto: 77)
5	»[...] Camil se u priči o Džemu poistovečuje s njim [...].« (Baščarevič 2003: 84) O Camilovom poistovečivanju sa Džemom takode videti: (Gligorič 1974; Džadžič 1975: 36-8 i 84; Kostič 2006: 75; šutič 2007: 238-9; Zink 2008: 371).
6	O »udvajanju ličnosti kod Camila« uz navodenje primera iz svetske književnosti, pisao je Velibor Gligorič. »Udvajanje ličnosti kod Camila privlačna je tema u psihoanalizi i psihijatriji. [...] Andričev Camil je preosetljiv fanatik u svojoj opsesiji. [...] Pisac nije dao dijagnozu o Camilovom ludilu. Ostavio je nedo-umicu.« (Gligorič 1974: 364-5)
7	»Može [se] tvrditi da u tom poistovečivanju ne postoji ništa što bi upučivalo na bilo koji oblik njegove duševne poremečenosti.« (šutič 2007: 238-9)
Četiri lika čine grupu pognutih, a osobina »pognut« njihova je grupna odlika. Ona nije dodeljena još nekoj ličnosti u romanu. Na slici 2 navedena je na konturi koja obuh-vata likove kojima je zajednička. Za svaki od četiri lika osobina »pognut« navedena je samo jednom. [Uvodenje osobine »pognut« odlikuje se, za Andrica tipičnim, varija-cijama. Ona se pojavljuje spojena sa još jednom osobinom »po modelu A+B« (Lauer 1987: 184): Zaim je omalen i pognut, Haim je brižan i pognut. Ponekad je osobina pognut dopunski objašnjena: Bajazit je malo pognut.]
Slika 2. Grupa pognutih
Kada su u pitanju ostale osobine zadržacemo se najpre na osobinama »visok«, »nevin« i »bojažljiv«. Zapažamo da svaka od njih povezuje dva lika razdvajajuci ih od preostala dva. To su diferencirajuce osobine.
Razdvajanje je naročito efikasno ako lik koji ostaje izvan uže grupe poseduje oso-binu koja je suprotna diferencirajucoj, pogotovo ako do izražaja dolazi jak kontrast. U ovom primeru upravo je tako. Camil i Bajazit su visoki, a Zaim je omalen. Camil i Zaim su bojažljivi, a Bajazit je hrabar. U opisu Haimovog i Zaimovog lica upotreb-ljen je izraz »crno lice« dok je za Camilovo lice rečeno da je belo. Camil i Haim su nevini ljudi, a Zaim je nezlečiv falsifikator. Cutljivi Bajazit je, vec smo videli, sličan malorečivom i mučaljivom Camilu, a Haima odlikuje govorljivost.
Kombinacija jedne grupne i dve diferencirajuce osobine u ovom primeru jednoznačno odreduje likove: samo je Camil pognut, bojažljiv i visok, samo je Zaim pognut, bojažljiv i omalen. Čitaočev dojam još je i dopunski učvršcen suprotnim osobinama čijim navodenjem do izražaja dolazi oštar kontrast: Camil je visok i nevin, a Zaim omalen i
neizlečiv falsifikator. Camil i Haim, dvapognuta muškarca iz Smirne, nevini su dospeli u zatvor, i po tome su slični, a kada je o ponašanju reč, znatno se razlikuju. Camil je miran, povučen, utonuo u sebe, dok je Haim ganjen nemirom i sav ustreptao.
Ostalo je da se pozabavimo osobinom »jadan«. Kazano je da medu uhapšenicima imajadnika, ali imajuci u vidu pojedinačne likove u Prokletoj avliji, samo je za Hai-ma, Zaima i Camila rečeno da su jadni. Videli smo kako je grupa pognutih kombinacijama diferencirajucih i suprotnih osobina, razdvojena do jednoznačno odredenog, pojedinačnog lika. Tim razdvajanjima su se iza četiri lika i njihovih posebnih uloga u romanu, otkrili pojedinci čije se biografije znatno razlikuju. Bajazit, močan sultan, razdvojen od ostale trojice kako vremenskom distancom tako i položajem, znatno se od njih razlikuje. Tek jedna telesna odlika, pognutost, nema znatniju moč da im ga približi.
Camil, Zaim i Haim su uhapšenici - ljudi kojima je uskračena sloboda kretanja. Medu njima razlike su velike. Ali ima i sličnosti u opštem dojmu koji je svaki od njih ostavio na fra Petra. Camil i Zaim su bojazljivi. I Haim ponekad pravi bojazljive po-krete, uz to je brižan i uplašen. I Zaim je lud od straha. Kod sva tri ova lika ukazano je na promene koje bi mogle da budu odraz lošeg zdravlja, znak oštečenog psihičkog zdravlja. Sam fra Petar kaže da mu se za vreme razgovora s Camilom javljala misao: ja ovo razgovaram sa bolesnim čovekom. Več je pomenuto da je Zaim neizlečiv falsifikator, ali on ima i nezdravu boju lica kao da boluje od žutice. Haimove beonjače su žute, zakrvavljene. Za njega narator kaže da je poremečen čovek u čijem pričanju ima više od onog što običan, zdrav čovek može da vidi i sazna. Camila, Zaima i Haima pisac na kraju romana povezuje još jednom zajedničkom osobinom koja ima finalni značaj. To je osobina »jadan«. Dva puta je rečeno da je Zaim jadan, a jadni su i Haim i Camil:
[...] drugi odlaze več na početku, odmahujuči rukom i ne štedeči jadnog Zaima. (Andrič 1978: 22) A pogled mu, bez veze sa onim što govori, luta, jadan i lud od straha i skrivene pomisli na kaznu koja ga čeka, [...]. (isto: 105)
Dok sam ono deverao s jadnim Camilom i brinuo zbog njega, nekako sam manje mislio na
sebe i svoju nevolju. (isto: 111)
Nema više ničeg. [...] Ni jadnog Haima. (isto: 119)
Osobina »pognut« pominjana je pri uvodenju lika. Osobina »jadan« navodi se pak u poslednjoj rečenici koja se odnosi na Haima, a i Zaima isto tako. I Camil je nazvanjadnim na kraju romana kada je priča o njemu več ispričana. Osobina »jadan«, pridružena na kraju, u skladu je s onim što je prethodno o pomenutim likovima pripovedano. Za svaki od ta tri lika ona sintetički odražava: inferioran fizički izgled, držanje u teškim i neizvesnim prilikama, ponašanje u odnosima s ljudima iz bliskog okruženja. Osobina »jadan«, upotrebljena na kraju pripovedanja, ima jak uticaj na formiranje konačnog dojma o likovima na koje se odnosi. Preko tih likova ona odražava jedno od mogučih stanja u koje dospeva čovek lišen slobode.
5 Veliki broj likova s različitim ulogama
Pokazano je kako su grupu pognutih razdvajale njihove druge odlike. Na sličan način moguce je sagledati i ostale osobine i likove. Za razumevanje postupka koji je u kratkom delu omogucio uvodenje znatnog broja dobro razdvojenih likova to ima suštinski značaj. Najpre su, prema tabeli 1, uočene grupne osobine i likovi koje one objedinjuju. Na slici 3 prikazani su likovi obuhvaceni grupnom osobinom koja je ispisana na konturi.

inokentije
Dženiova majka
Slika 3. Likovi iz Proklete avlije
Pokazuje se da nema nijednog veceg lika koji je potpuno odvojen od svih ostalih. Bar jedna istovetna osobina povezuje ga sa bar jednim od ostalih likova. Neke likove povezuju dve, ponekad i tri, iste grupne odlike. Na slici 3 moguce je uočiti da postoji nekoliko grupa likova objedinjenih zajedničkom grupnom osobinom. Potrebno je ispitati da li u tim grupama likova postoje diferencirajuce i suprotne osobine. Pokazuje se da ih ima. U načinu na koji su osobine rasporedivane i dodeljivane likovima do izražaja dolaze pravilnosti koje se mogu formulisati u nekoliko modela.
5.1 Model 1: grupa likova
Model 1 uključuje grupnu osobinu diferencirajucu osobinu X i suprotnu osobinu Y. Model može da bude pojačan postojanjem više diferencirajucih: Xi, X, odnosno suprotnih Yi, Y, osobina. Tri grupne osobine prema ovom modelu uključile su po četiri lika. a) Vec je bilo reči o osobini »pognut«. b) Tu je i osobina »bolestan«: bole-stan je Camil, bolestan je papa, fra Petar pripoveda teško bolestan, a atleta je uhvatio neku bolestjoš u mladosti; c) Videcemo kasnije da osobina »nesrecan« takode povezuje četiri lika. U ostalim slučajevima ovaj model povezuje tri lika (slika 4).
Za tri lika u romanu navodi se ista odlika koja nije pomenuta ni kod jednog drugog lika. To je bitna odlika modela 1. Druga karakteristika jeste postojanje diferencirajuce osobine. Dva od ta tri lika ona čini različitim u odnosu na treci koji poseduje osobinu suprotnu diferencirajucoj.
model 1	
>	dva lika sa diferencirajucom
	osobinom X
tri lika sa grupnom	
osobinom Z	jedan lik sa osobinom Y
	(Y je suprotno X)
primer 1	, fra Petar, Camil
	mirni
fra Petar, Camil i	
Haim ^^^^^	^ Haim
nevini	gonjen nemirom
Slika 4. Grupna, diferencirajuca i suprotna osobina u	
grupi od tri lika ■	- model 1
Na prvi pogled deluje iznenadujuce da ovako strogo definisan model, sa dva precizno postavljena uslova, može da posluži u analizi umetničkog dela. Lako se medutim uve-riti u to da je on od koristi. U romanu ima znatan broj tročlanih grupa likova i njihovih osobina povezanih prema modelu 1.
1) Fra Petar, Camil i Haim su jedna grupa (primer 1). Objedinjuje ih grupna osobina »nevin«. Diferencirajuca osobina »miran« odlikuje fra Petara i Camila, a suprotna Haima koji je gonjen nemirom i sav ustreptao. Ispunjeni su uslovi za primenu modela 1. Pored toga, Camil i Haim su iz Smirne, a fra Petar je čovek iz Bosne.^
8 Fra Petar, Haim i Camil postavljeni su u centar analize: »Tragičnu istoriju Camilovog života fra Petru je ispričao Haim [...]« (Baščarevic 2003: 83). Ovi likovi nazvani su pripovedačima: »Trio likova koji sačinjavaju Camil, i dva njegova biografa, fra Petar i Haim predstavlja krug pripovedača [...].« (Džadžic 1975: 107)
2)	Fra Petra, Bugare trgovce i Haima objedinjuju grupne osobine »brižan« i »uplašen«. 2.1) Uredni su fra Petar i Bugari (diferencirajuca osobina), a Haim je sav zapušten (suprotna osobina). 2.2) Mirni su fra Petar i Bugari, a Haim je, kao što smo videli,
ganjen nemirom.
3)	Čamil, fra Petar i Bugari trgovci su mirni ipovučeni (grupna osobina). Čamil i fra Petar su nevini. Nije rečeno da su i Bugari nevini, ali su na kraju pušteni kucama. Fra Petar i Bugari brižni [su] i uplašeni. Sličan im je i Čamil koji je bojazljiv. Bugari su nemi, cutljivi. I Čamil je malorečiv i mučaljiv. Fra Petar se, željan razgovora i otvoren, za razliku od njih, zanima za zbivanja u Avliji i razgovara sa ponekim uhapšenikom.
4)	Čamil, fra Petar i Džem čitaju italijanski. 4.1) Čamil i fra Petar su neporočni, a Džem je odan picu. 4.2) Čamil i fra Petar su mirni, a Džem je nemiran.
U prethodne četiri grupe zastupljeni su veliki likovi romana. U pitanju su ljudi koji su nezasluženo izgubili slobodu. U sledecim grupama ima i onih koji su na drugoj strani, koji hapse i isleduju.
5)	Karadoz i valija izmirskog vilajeta revnosni su, a revnost odlikuje i mršavog poli-cajca koji saslušava Čamila. (U pitanju je tupa revnost usled koje ne vidi ono što je video njegovpametniji drug.) I za valiju je rečeno da je je tupoglav, dok je Karadoz još u ranoj mladosti pokazivao da je bistar.
6)	Mršavi su Haim i jedan od dvojice policajaca koji saslušavaju Čamila. A i Čamil je vidno smršao u samom zatvoru. Tu je i kontrast: Čamilvo lice je belo i bledo, Haim je crn u licu, a policajac je taman i u mrkoj koži. Čamil i Haim su uhapšenici, a treci lik je policajac.
7)	čamil je pametan, debeli policajac je pametniji od mršavog, a Libanac je pametniji [...] nego što sepokazuje. Policajac je debeo, Libanac je debeljušan, dok je Čamil vidno smršao.
Tu su, prema modelu 1, još tri grupe od po tri lika: 8) valija izmirskog vilajeta, Softa koji učestvuje u razgovorima o ženama, i otac devojke u koju se Čamil zaljubio, sitni su; 9) Bajazit, Čamil i dugonja, visoki su; 10) Lukavi su: Kirkor, D'Obison i čezare. »Slepljivanje« takvih likova, buduci da se javljaju u medusobno udaljenim delovima teksta, Andric nije predupredivao navodenjem kontrastnih osobina vec saopštavanjem nekog karakterističnog detalja o njima. D'Obisona i čezarea deli od Kirkora istorijsko vreme. Isto tako Čamila i dugonju, od Bajazita.
5.2 Model 2: sličnost i razlika
U Prokletoj avliji česta je upotreba grupne i suprotne osobine prema modelu 2 (slika 5). I ovaj model je strogo definisan, ali je sažetiji od modela 1: dva lika povezana su grupnom osobinom Ni jedan drugi lik u romanu nema tu osobinu. Druga odlika modela 2 jeste da likovi, u jakom kontrastu, poseduju i suprotne osobine W i g.9
Nekoliko parova likova odlikuju osobine prema ovom modelu: 1) Karadoz i Haim su čudni (osobina Z): Karadoz je pregojen, a Haim je mršav (primer 2); 2) Fra Petar
9 O Andricevom dualnom videnju sveta videti: Lauer 1979: 268; MeinepaKOB 1992: 59.
model 2
lik ^^ gruPna ,
osobina Z
osobina W
<— lik B
osobina Q
(Q je suprotno W)
primer 2
Haim —> čudan <— Karadoz
mrsav
pregojen
Slika 5. Modcali osobinai: sličnost i razlika
i Camil su neporočni: Camil je utonuo u sebe, a fra Petar je neposredan i otvoren; 3) Haima i atletu odlikuje govorljivost: Haim je nevin, a atleta nikadnije bio čistih ruku; 4) Džem i Kirkor supritešnjeni: Džem je mlad, a Kirkor star; 5) Karadoz je opasniji (od ranijeg upravnika), čovjek iz Libana opasniji je (nego što se pokazuje): Karadoz je star, a Libanac je mlad; 6) Camil i Tahirpaša su školovani: Camil je mlad, Tahirpaša star.
7) Za Bugare se kaže da je sve na njima i u njima bilo od [...] opreza. Priču o Camilu je usporavao Haimov čudni oprez. Oprez i opreznost nije u romanu vezivana ni za jedan drugi lik osim za Haima i Bugare. Ali njih odlikuju i suprotne osobine. Bugari su mirni, a Haim je gonjen nemirom, Bugari su nemi, a Haima, videli smo, odlikuje govorljivost. Bugari su uredni, a Haim je sav zapušten.
Sledeca dva primera posebno cemo komentarisati. 8) Videli smo da su Haim i Camil slični imajuci u vidu nekoliko obeležja: u pitanju je muškarac, pognut, nevin, iz Smirne. Haim je mršav, a i Camil je vidno smršao, pa su i po tome slični. Ali oni imaju još zajedničkih odlika po modelu 2. Samo za njih je u fra Petrovoj priči rečeno da su neobični i poremečeni (osobina Z). Haim je neobrijan, a i Camil je imao bradu od deset dana. Javlja se i kontrast. Nekoliko parova osobina u tom odnosu vec smo navodili: govorljivost odlikuje Haima, a malorečivost Camila. Haim je gonjen nemirom, a Camil je miran, Haimovo lice je crno, a Camilovo belo. Dva lika u romanu s najviše kako sličnih tako i suprotnih osobina upravo su Camil i Haim.
9) Za Camila i njegovu majku navedeno je dosta sličnih osobina. Oboje su mladi, lepi, bogati, nesrečni. Oni su i ogorčeni (osobina Z). Samo za njih je to rečeno. Osim što su u pitanju muškarac i žena, tu su još neke razlike izmedu ova dva lika. Camilove oči su modre, a u njegove majke plave. Camil je pognut, a Smirna nije videla takav stas kao što je imala njegova majka. Znatnija razlika tek je, zapravo, izražena u odnosu na poslovne sposobnosti: Camil nije znao gde šta ima ni kako se tim što ima raspolaže i
upravlja, a njegova majka se borila za nasledstvo, putovala je u Atinu da spasava bar tamošnje naslede.
10) Camil i Bugari imaju nekoliko zajedničkih osobina. Oni supovučeni (osobina Z). Camil je uzdržan, a i na trgovcima sve [je] bilo oduzdržanosti i opreza. Uzdržanost nije pominjana kod drugih likova niti je dovodena s njima u vezu. Čamil i Bugari slični su u znatnoj meri i po nekim drugim osobinama. Camil je bogat, Bugari su imucni. Camil je malorečiv, Bugari su nemi. Camil je bojažljiv, trgovci su brižni i uplašeni. Da li je negde saopštena neka važna razlika izmedu Camila i Bugara? Vredi li model 2 u ovom slučaju? Sličnih osobina ima podosta, a da li negde postoji suprotnost? Po-stoji - i to u najjačem kontrastu koji je bio moguc imajuci u vidu položaj uhapšenika u istražnom zatvoru. Nemi i uzdržani Bugari pušteni su kucama. Tek su posredno saopštili kako su se tada osecali. Pri odlasku, poklanjajuci fra Petru asuru na kojoj su ležali, rekli su mu: »Uzmi, [_] pa i tebe sunce da ogrije!«. Bugari su srecno prošli, a Camil je nesrecan ostao do kraja.
5.3 Model 3: jak kontrast
Kako je Andric postupao pri dodeli osobina manjim likovima koji se pojavljuju tek u jednom fragmentu, u paru sa nekim vecim ili malim likom? Objašnjenje postupka počiva na modelu 3 (slika 6).
model 3
lik ^ <-> lik B
osobina W
primer 3
Nk
star
osobina Q
(Q je suprotno W)
fra Mijo Josi^ <-> fra Rastislav
mlad
Slika 6). JModeli osobina: kontrast
Osobine W i Q, jedna ili obe, mogu u nekom drugom udaljenom fragmentu da odlikuju druga dva lika. Model je primenjen nekoliko puta: 1) mladi Camil uči španski jezik kod starog sefarda, rabina u Smirni, 2) dva činovnika, debeli i mršavi, saslušavaju Camila; 3) prepirku o ženama vode atletski razvijen čovek i sitni Softa; 4) popis alata
obavljaju stari fra Mijo Josič i mladi fra Rastislav; 5) mali Grk trgovac ne dozvoljava da se njegova kčer uda za visokog Camila. 6) Tu su i dva uhapšenika, kockara: jedan je dugonja a drugi je onizak.
Andrič je bio restriktivan u poglednu broja likova koje obuhvata istom osobinom. Ali neke osobine su izuzetak. To su one koje su inače rasprostranjene u opštoj populaciji. Poseban komentar zaslužuje navodenje osobina »mlad« i »star«. Stari su Karardoz, Kirkor, kadija, fra Mijo Josič, Tahirpaša, papa Inokentije VIII, rabin u Smirni i raniji upravnik. Tu je i jedanpostariji mornar što priča o krčmarici. Mladih i mladiča ima nekoliko. Tu je najpre mladič kome fra Petar pripoveda o carigradskom zatvoru. Mladi su fra Rastislav, Camil, Džem, Camilova majka, Libanac i Karlo VIII. Tu je i mladič koji drugovima priča o Camilu, zatim jedan vetrenjast mladič koji je rekao za Camila: On je potajni Džem. Tu su i dva mladiča uhapšenika koji su doturili fra Petru poruku da če biti pušten. Osobine »mlad« i »star« obično se koriste u čvrščem spoju uz lično ime ili nadimak - ili pak zamenjuju lično ime bilo da je ono u prethodnom tekstu pomenuto ili ne. Za fra Miju Josiča rečeno je: starac, a za Kirkora: stari Jermenin. Jasno je da se izraz »stari zlikovac« odnosi na Karadoza. Za neke likove čija se uloga ograničava samo na jedan fragment romana, navodenje da su stari olakšava ponekad povratak glavnom toku radnje; ono omogučuje da se bez mnogo objašnjenja kaže i da su umrli, kako bi se posle njihovog isključenja iz priče nastavila osnovna nit pripovedanja: A kad je stari upravnik umro [...] (Andrič 1978: 27); A kad je, jedne zime, umro i stari Tahirpaša, [...] (isto: 58); U to umire i papa Inokentije VIII. (isto: 84)
5.4 Močne osobine, model 4
Jednostavan način da se nekoj osobini da veči značaj jeste da se ona navede više puta; dok se pripoveda o nekom liku ona se kao njegova odlika pominje na različitim mestima u tekstu. U Prokletoj avliji Andrič je to retko činio, uglavnom jednom na-vedenu osobinu nije za isti lik ponovo navodio. Ali, kao što se vidi iz tabele 1, neke osobine ponovljene su uz isti lik. Uvečavajuči frekventnost jedne osobine, podsečajuči iznova čitaoca na nju, vezujuči je za jedan lik, pisac uvečava njen značaj. Tako se u tekstu pojavljuju močne osobine.
U kratkom romanu kao što je Prokleta avlija broj močnih osobina morao je da se ograniči na svega nekoliko. Na slici 7 predstavljen je model 4 na primeru uvečane frekventnosti osobine »nesrečan«.
Osobine »mlad« i »star« nečemo smatrati močnim jer se, kao što smo videli, po-navljaju iz drugih razloga. Takode i osobine »kriv« i »nevin« nečemo u ovoj analizi smatrati močnim jer ponavljanja uglavnom nisu vezivana za neki konkretan lik. Tri i više puta uz isti lik navodene su osobine: »pokojni«, »uzdržan«, »čudan«, »nesrečan«. Prvi fra Petrov utisak o Camilu bio je da je mladič uzdržljiv. Zatim je ponovljeno: naročito je uzdržljiv bio mladi Turčin. A treči put je rečeno da je Camil na neki nov način uzdržan.
U romanu se javlja Karadozova i Haimova močna osobina »čudan«. (Nijednom drugom liku nije pridružena ta osobina. Tek dva puta nazvano je čudnim nešto u ponašanju drugih likova. Samo je rečeno da su se Bugari čudili što fra Petar razgovara
model 4	
likovi A, B, ...	^^ O
pojam usko povezan	
	^^^^^^^^ osobina ß
s likovima A, B, ...	
primer 4	
Džem ->	duh nekog nesrečnogprinca telo nesrečnog brata odmetnika nesrečnog princa [koristi kao sredstvo] pomoču zlosrečnog brata nesrečna Džemova majka najnesrečniji od svih ljudi Džemovi srečni i nesrečni dani Mislio je hladno o svojoj nesreči [...] mera njegove zle sreče nesrečan kao niko nesrečni sultanov brat Džem
Slika 7. Model 4	: močna osobina »nesrečan«
s drugim uhapšenicima, a Camila nije začudilo kad je dobio bolji smeštaj.) Kaže se da je fra Petar, slušajuči Haima, slušao pričanje čudnog čoveka. A potom je nazivano čudnim ono što je u uskoj vezi s Haimom: čudan i čudno usredsreden izraz, čudan dar da druge oponaša, čudni oprez, njegovo pričanje se završavalo čudnim povicima. Čudnim čupercima okruženo je Haimovo čelo.
Karadoz je čudan upravnik. Reč »čudan« upotrebljena da se opiše njegovo ponašanje. On obavlja svoj posao na čudovišan način, kao da se čudi, ponekad je to čudna igra. Na Camilu mu je sve bilo čudno. Na čudesan način saznavani su detalji o Karadozu. A fra Petar je pričao o Karadozu sa čudnom mešavinom divljenja i ogorčenja, sa čudenjem koje ni samo sebe ne shvata. Želeo je da prikaže sliku toga čudovišta, [...] onome koji sluša kako bi joj se i on čudio (Andrič 1978: 41). Osobina »čudan«, zajednička Hai-mu i Karadozu, mogla je da se navede uz razne druge osobine po kojim se oni znatno medusobno razlikuju. Jer, ponašanje srečnog i nesrečanog, i slobodnog i neslobodnog čoveka može da bude čudno.
Osobina »nesrečan« je grupna, ali i močna osobina (modeli 1 i 4). Kao grupna osobina ona povezuje dva muška i dva ženska lika, dve majke i dva sina. Nesrečni su Džem, Džemova majka, Camil i Camilova majka. Nije rečeno da je neko od drugih
likova nesrecan. Pol i srodstvo vec su jaka diferencirajuca obeležja. Ali tu su i druge odlike: Camil i Džem su usamljeni, Camil, Džem, i Camilova majka su mladi.
Na slici 7 navedene su upotrebe reči »nesreča« i »nesrecan« uz Džemovo ime (primer 4). Reči »nesreča«, »nesrecan«, »nesrečna«, »nesrečno« pomenute su u romanu dvadeset i jedan put. Osamnaest pominjanja vezano je za Džema i Camila, i ono što je s njima u vezi, po devet za svakog. (Dva puta rečeno je za Camilovu majku da je nesrecna, i jednom za Džemovu.) Andric je bio veoma restriktivan kada je u pitanju upotreba reči »nesreca« i »nesrecan« izvan onog što je u neposrednoj vezi s ova četiri lika. Tek tri upotrebe odnose se na nešto drugo: Ali, moja [Zaimova] nesreča, razboli se i umre žena [...]; leš na brodu donosi nesreču, medu uhapšenicima ima nesrečnika.
Kako su korišcene reči »nesreca« i »nesrecan« uz Camilovo ime? Prilikom prvog susreta s njim fra Petar je stekao utisak: nesrečan čovek je sigurno. Potom fra Petar saznaje od Haima za Camilovu nesrečnu ljubav, te da se posle nesrečne ljubavi prema lepoj Grkinji, mladic nesrečno zaljubio u istoriju, da je zbog nesrečne ljubavi pao u neki zanos i melanholiju (isto: 62). Tu je i Camilova misao o tome šta u njegovom slučaju znače krivica i nesreča. Upotrebljen je i izraz nesrečni Tahirpašin sin. Za Camilovu majku rečeno je nesrečna žena, kao i nesrečna udovica. Na slici 7 navedene su upotrebe reči »nesreca«, »nesrecan« uz Džemovo ime. Tu je još uključeno: zlosrečan i zle sreče.
Osobina »nesrecan«, kada je Camil u pitanju, udružena je s osobinom »jadan«. Od jadnih ljudi u težem položaju su oni koji svoj jad doživljavaju i kao ličnu nesrecu. Camil je jadan poput Haima i Zaima, ali je istovremeno i nesrecan kao što su njegova majka, Džem i Džemova majka. Ali Džem i dve majke nisu jadni i ne izazivaju sažaljenje. Osobina »nesrecan« deli Camila od jadnih, a osobina »jadan« od nesrecnih. On sam je i jadan i nesrecan. Džemova majka je istrajna i nepokolebljiva u svojim pokušajima da izbavi sina, nesrecna je, ali se ne predaje, nije jadna. Camilovu majku duboko je potresla kcerkina smrt. Ipak, ni ona nije jadna, nju je samo slomila nesreca.
Ponavljanje je doprinelo da se uveca razgraničavajuca moc osobine »biti nesrecan«. U Prokletoj avliji ima mnogo zajedničkog što obeležava živote ljudi kojima sreca nije naklonjena. A kada se izdvoji grupa nesrecnih likova, dalje razgraničenje nastavlja se prema drugim svojstvima i ličnim sudbinama. 1 ovde se pokazuje da nesrecni ljudi mogu da budu »nesrecni na svoj način«. Tu je važna još jedna osobina koja položaj sinova čini različitim u odnosu na položaj majki: Džem i Camil su usamljeni. Biti usamljen u svojoj nesreci otežava stanje nesrecnom čoveku kakva god da je njegova nesreca. Ostaje da se vidi kako ce se on sam poneti. Džem je dosledan. Dok stoji na palubi broda koji pristiže u Čivitavekiju, medu onima koji su ga čekali na obali, nikog nije bilo ko u njemu nije video sultana. Džem nije jadan. Ne izaziva sažaljenje koje ponižava. A Camil je na kraju osetio da je osramočen, unazaden, oslabljen i još manje sposoban da se brani (isto: 99). Postao je jadan. Samo je Camil nesrečan, usamljen i jadan}°
10 Kada je o Prokletoj avliji reč zaslužuje pažnju jedno uporedenje lika iz književnog dela s piscem dela. Za Camilov lik rečeno je: »Tragično je usamljen i po tome blizak svome tvorcu, pesniku ljudske tragedije 1vi Andricu.« (Gligoric 1974: 367, italik dodat).
5.5 Rezervisane osobine - model 5, poredenja i detalji
Rečeno je da veči likovi u Prokletoj avliji imaju bar jednu osobinu po kojoj su slični bar jednom drugom liku. Vredi i drugo »pravilo«. Veči likovi imaju bar jednu osobinu koja se ne javlja ni kod jednog drugog lika. To su rezervisane osobine. Andrič se odnosio veoma štedljivo prema upotrebi reči kojima se izražavaju rede rasprostra-njene odlike. Neke osobine je rezervisao, dodeljivao ih isključivo jednom liku i, obično, samo jednom navodio.
model 5	lik A	-> osobina A
primer 5	Tahirpaša —	-> očajan
Slika 8	1. Model 5: rezervisane osobine	
Fra Petar je prostosrdačan, Karadoz je kosmat, ima sivomaslinasto lice. Kirkor je sipljiv i obeznanjen. Haim je tanak, smrknut, ustreptao. Zaim je nespretan i zelenkast u licu. Džem jeplahovit, Bajazit je hladnokrvan, fra Tadija dostojanstven. Bugari trgovci su nemi. Atleta je promukao. Tahirpaša je očajan. Džemova majka je nepokolebljiva, a Camilova izbezumljena. Camil je mučaljiv, malorečiv, isceden, iscrpen, unazaden, zgaden, osramočen. Vitezovi su verolomni. Mladič, čalov, koji je ogovarao Camila, vetrenjast je. Za krčmara koji je sklonio mladu krčmaricu čuvajuči je za sebe, rečeno je: krezubi Grk.
Rezervisane osobine dopunski pojačavaju jedinstvenost lika. Tome ponegde služe poredenje i karakteristična pojedinost. Karadoz je brz kao lasica. Haim prilazi fra Petru sa crvenim i suznim očima, kao da je dugo sedeo kraj nekog dimljiva ognjišta (Andrič 1978: 115). Fra Rastislav, i svi mladi, zimljivi [su] kao hanumice. Za Grka, koji je sprečio udaju svoje kčerke za Camila, kaže se da je trgovčič iz strme ulice, da govori šireči ruke kao da ga razapinju. Na kraju romana Karadoza oponaša Libanac koji je: širi nego duži, obrijane glave sa naočarima od debelog stakla. A za fra Tadiju se kaže da je eksdefinitor, eksgvardijan, i da je sav od nekih eksova. Dugonja je dobio i pretpostavljenu ulogu: on je kockarski starešina. On polemiše s oniskim uhapšenikom za kog se kaže da je jak čovek sa zapaljenim očima.
Možda je valija izmirskog vilajeta ponajviše udaljen od drugih likova u romanu. Osobina revnostan, videli smo, povezuje ga s Karadozom i policajcem koji saslušava Camila, osobina tvrd sa ranijim upravnikom Avlije, i osobina sitan sa Softom koji priča o ženama. A dosta je rezervisanih odlika vezano za valiju. Opis valijinog držanja u razgovoru sa kadijom koji pokušava da pomogne Camilu, upečatljivo je mesto u romanu.11
11 »Valija je najzatvoreniji i najnepristupačniji, kao i najsumorniji i najapsurdniji lik u Prokletoj avliji.« (Kostič, 2006: 114)
Upotrebljene su reči kojima se ističe inferiornost valijinog fizičkog izgleda: bezbrk, sitan, usukan, slabotinja, nemocnik. Slede osobine koje odražavaju nivo sposobnosti i valijin odnos prema drugima: tupoglav, sumnjičav, nepoverljiv, tvrd, kiseo. I još je uz to rečeno kakav je valija u postupanju prema ljudima s kojim ga povezuje posao koji obavlja: rdav, revnostan, zahuktao, strašan. Za valiju izmirskog vilajeta pisac nije nalazio neku afirmativnu osobinu. Udaljio je taj lik od ostalih i uskladio skup osobina koje mu je dodelio s posebnom ulogom koja je tom liku pripala. S tog mesta pokrenuto je hapšenje nevinog čoveka.
6 Zaključak
Način na koji je Andric u romanu Prokleta avlija uvodio pojedine likove, dodelji-vao im lično ime ili supstitut za lično ime, i navodio osobine koje odražavaju telesne karakteristike i ponašanje, vodio je komplikovanom diferenciranju likova. Modeli 1 do 5, izloženi u ovom osvrtu, mogu da posluže za dobru deskripciju Andricevog načina rasporedivanja skupa osobina na skup likova. Ostaje da se ispita koriščenje modela pri prevodenju Proklete avlije na druge jezike, kao i očuvanost modelske povezanosti likova u dosadašnjim prevodima. Ostaje, takode, da se ispita mogucnost primene modelskog pristupa u objašnjenju raspodele skupa osobina na skup likova u drugim delima istog pisca.
Prilog
Tabela 1: Osobine likova u Prokletoj avliji
Lik	Odlika (u zagradi: broj javljanja)
Camil	visok, pognut, mlad (4), nije ohol, nije odbojan, uzdržljiv (3), neobičan, nesrecan (2), miran, lep, pametan (2), dobro razvijen, snažan [kao dečak], gos-podski mladic, usamljen, zanesen, izmenjen, stariji naizgled, bogat, osobenjak, otuden, nesudeni [sultan]; neporočan i ugledan [u Smirni: po Haimu], primer dobrog mladica i pravog muslimana [po kadiji], nevin, lud ili pametan [ne zna se: po Karadozu], novi [prijatelj fra Prtrov], budan (2), odsutan, smršao [primetno], isceden, bojažljiv, malorečiv, mučaljiv, sam u sebe povučen, učen, školovan, osramočen, unazaden, oslabljen, iscrpen, utonuo u sebe, ogorčen, zgaden; poremecen, bolestan (3) [fra Petrova procena], jadan, neispavan, bli-jed [u prisecanju fra Petrovom]; živ ili mrtav [hipoteza fra Petrova]
fra Petar	teško bolestan, pokojni (3), čuven [sahačija, puškar i mekanik], vešt [turskom pismu], srecan [što je našao sabesednika], neporočan, miran, gradanski odeven, povučen, uredan, prostosrdačan, neposredan, otvoren, dokon, brižan; pristojan, dobar, uvažen [u Haimovim očima], zamišljen, iznenaden, nevin (3), ni kriv ni dužan (2), upleten, kao poliven, zbunjen (2), siguran, uplašen, izgubljen, zamo-ren
Karadoz	ozbiljan, hladan, učtiv, dobar, revnostan, stambolski [policajac], živ (2), bistar (kao dete), bujan, neiskusan [kao mladic], novi [upravnik], nevidljivo vezan [sa Avlijom], rano pregojen, kosmat, ostareo (3), tamne puti, brz, čudan; mnogo gori, teži i opasniji, ponekad bolji i čovečniji [od ranijih upravnika], samovoljan, na svoju ruku, otežao, najveci [ludak, po Haimu], »dobar, pravi čovjek« [kaže Libanac kršcanin]
Bugari, trgovci	brižni i uplašeni, predodredeni [za progonstvo], zadovoljni [što je fra Petar zauzeo mesto pored njih], imucni, nemi i bez pokreta, opasani, od uzdržanosti i opreza [sve je u njima i na njima bilo], obuveni, uvek odeveni, na polazak spremni, cutljivi, uredni, mirni, povučeni, pristojni [Haimova procena]
Džem	krupan, plav, snažan, dobar [plivač], plahovit (2), nemiran, nesrecan (5), zlosrecan, dragocen [kao rob, (2)], izdan, poražen (2), potučen, pritešnjen, uhvacen [ako bude], prevaren, lišen [slobode], usamljen, odvojen, turski, carski [sužanj], ugojen, taman u licu, mračan, nemilosrdan [prema posluzi], odan picu, zarobljen (2), osuden, stasit, živ, mrtav
Haim	mršav, mršavo lice (2), crno lice, tanak, neobrijan, sav zapušten, neobičan, tužan, brižan (2), govorljivost [ga je dovela ovamo, fra Petrovo ubedenje] dužan [odgovora, nije ostajao], uplašen, čudan, čudni oprez [Haimov], smrknut, nevin i poremecen, gonjen nemirom, sav ustreptao, pognut, jadan
Zaim	omalen, pognut, bojažljiv, ispravan [po sopstvenoj proceni], mali, optužen, ne-spretan, jadan (2), neizlečiv [falsifikator]; bežanovic [tako ga je nazvao atleta], bled, zelenkast, crn u licu, lud od straha
Bajazit	crnomanjast, visok, malo pognut, sabran i cutljiv, hladnokrvan, hrabar, odličan [strelac], stariji, iskusniji, brži, veštiji, srecniji [od mladeg brata], primljen i priznat [za sultana u Stambolu], zakonit, mocan, milostiv [da bude prema Džemovoj porodici: molba Džemova]
Lik	Odlika (u zagradi: broj javljanja)
valija iz Smirne	tvrd, revnostan, tupoglav, bolesno nepoverljiv, rdav, zahuktao, bezbrk, sitan, usu-kan, slabotinja, uveren [da ne greši], nemocnik, sumnjičav, kiseo, strašan
Kirkor	star (3), prestareo, pregojen, sipljiv, obeznanjen; lukav i pronicljiv, nije kriv [po Karadozu], pritešnjen
promukli bas, atleta	atletski razvijen, promukao, govorljiv, krupni [čovek], kivan, ženskar, varalica, niskog porekla, oronuo
Džemova majka	nesrecna, nepokolebljiva, divna [žena], kneževskog roda
majka Čamilova	lepa, mlada (3), nesrecna (2), ogorčena, izbezumljena, prokleta i nedostojna [osecala se da je]
likovi s manjim ulogama	raniji upravnik: star (3), dobar školski [drug Tahirpašin], iskusan (2), tvrd; Tahirpaša: bogat, ugledan i školovan, očajan [otac], star, mrtav; Softa: sitan, malodušan, malokrvan, maloletan, malouman [po atleti]; kadija: izmirski [kadi-ja], učen, stariji čovek, stari; mršavi policajac: taman, mršav, nestrpljiviji i bezobzirniji [postajao je]; fra Tadija: spor i dostojanstven, zaljubljen [u sporost i dostojanstvo]; čovjek iz Libana: mlad, debeljušan, širi nego duži, sav [od šale i smijeha], kršcanin, pametniji i opasniji [nego što se pokazuje]
drugi mali lik	bezazlen, bezimen (2), bogat, bolestan [papa], carigradski, dlakava, debeli [policajac] dobar (2), dosadašnji [kardinal], čist, izgubljen, izmučen, imucna, jak, krezub [Grk], kriv (11), krupan; krupno i čvrsto [žensko], mladi [fra Rastislav; francuski kralj] mlada [Grkinja krčmarica, žena iz Gruzije], najgori, naivan, nepomičan; neumivena, neviden, nevin (11), novi [papa], novim nežnim [ženama], ni kriv ni dužan, optužen, osmanlijski, ostrvljen, pokojni [fra Rafo], poznat [kao papa], prav, priglup, pritešnjen, savršena (žena), siguran (3), skamenjen, skriven, slobodan, slabunjava, sporedna [kcerka], star [fra Mijo Josic, papa, rabin iz Smirne], svestan, uhvacen, vetrenjast, visoki, zanesen, zdrav (4), tih, kratak, živ
Literatura
I. Andrič, 1978: Prokleta avlija, Sabrana dela, knj. 4, Beograd, Prosveta. S. Baščarevič, 2003: Sistem naracije Proklete avlije, Baština, 15, 77-86. P. Džadžič, 1975: O Prokletoj avliji, Prosveta, Beograd. V. FiLipovič, 1969: Prokleta avlija Iva Andrica, Priština, Filozofski fakultet. V. Gligorič, 1974: Razgovor o Čamilu. Letopis Matice srpske 150/4. 363-8.
C.	Hawkesworth, 1984: Ivo Andric: bridge between East and West, London, deo: Devil's Yard,
189-205.
D.	IvANic, 2002: Poetika 'glasova' (od glasa do priče). Književna istorija 116/7. 83-98.
C.	H. Mehiep^ikob , 1992: ^pHH^H^ aHTHre3H b noBecTU Heg Aegpuna »npoKnaT^ift geop«, y: O.
Khphjioba, (ed), TBopuecmBO Hbo Andpuua, PAH, MocKBa, 57-9. V. MiNič, 1976: Poetika Proklete avlije, Pobjeda, Titograd.
R. Lauer , 1979: Osmanlijsko carstvo kao model sveta: o paraboličnoj strukturi pripovetke Ive Andrica Prokleta avlija, u: Lauer, R. Poetika i ideologija, Prosveta, Beograd, 173-192.
D.	Kostič, 2006: Andric, Prokleta avlija, Svetovi, Novi Sad.
P. Petrovič , 2007: Avangardni roman bez romana. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 55/1. 135-190.
A. ZiNK, 2008: Mit Nitsche gegen die Postmoderne, Ivo Andrics Prokleta avlija, u: Seriot, P.
XIVCongres mondial des slavistes, Ohrid. I. Tartalja, 1979: Pripovedačeva estetika: prilogproučavanju Andričeve poetike, Nolit, Beograd.
L. Vaglio, 2010: Andricev ciklus o fra Petru. Sveske Zadužbine Ive Andriča 27. 129-154. M. VuKičEvič, 1973: Andricev Karadoz. Letopis Matice srpske 149/3. 285-295. M. SuTič, 2007: Zlatno jagnje - u vidokrugu Andričeve estetike, Čigoja, Beograd.
Povzetek
Rezervirane, skupne, diferencirane in nasprotne lastnosti likov v Andricevem Prekletem dvorišču
V tem prispevku o romanu Prekleto dvorišče nobelovca Iva Andrica je pozornost usmerjena na lastnosti posameznih likov. Iz dela so najprej izluščene besede, s katerimi je pisatelj označeval lastnosti likov. Nato so združeni liki in seznam lastnosti, analizirana je razvrstitev lastnosti po likih. Prispevek predstavi nekaj modelov, ki so bili uporabljeni pri deskripciji pisateljevega postopka razdelitve lastnosti po likih. Obstaja nekaj skupin s po tremi liki, ki imajo eno, istovetno, skupno lastnost. Taka skupina se dalje deli. Dva lika izmed treh posedujeta še eno skupno, diferencirano lastnost, ki je tretji lik nima. Ta tretji lik v skupini ima pogosto lastnost, ki je diferencirani nasprotna. Tako so na primer fra Peter, Camil in Haim nedolžni (skupna lastnost), fra Peter in Camil sta mirna (diferencirana lastnost), Haim pa nemiren (nasprotna lastnost). V delu obstaja tudi nekaj parov, povezanih z istovetno lastnostjo, ki ni navedena pri nobenem drugem liku v romanu. Istočasno drugi dve lastnosti postavita ta dva lika v močen kontrast (Karadoz in Haim sta čudna, Karadoz je predebel, Haim pa suh). Če se v kakšnem fragmentu pojavita dva lika, se pogosto zgodi, da imata ta dva lika lastnosti, ki poudarjajo kontrast (fra Rastislav je mlad, fra Mijo pa star). Pisatelj je pomembnost določene lastnosti okrepil tako, da jo je ponovno navedel pri istem liku. To je redko delal in le pri nekaterih lastnostih. Gre za močne lastnosti. Take lastnosti so »nesrečen«, »čuden«, »zadržan«. V romanu je nekajkrat ponovljeno, da sta nesrečna Camil in Džem. Čudna sta Haim in Karadoz. Camil je zadržan. V skupini lastnosti, ki jih je pisatelj dal posameznim likom, se pojavi tudi rezervirana lastnost. To je lastnost, ki jo je v delu dal le enemu liku, najpogosteje pa jo je uporabil le enkrat. Tako je na primer Camil osramočen, Zaim nespreten, Tahir paša obupan, valija kisel, Kirkor nadušljiv, Džemova mati neomajna, Camilova pa ob pamet. Uporaba navedenih modelov razdelitve lastnosti po likih je omogočila, da se v kratkem romanu pojavi večje število dobro razmejenih likov.