KRALJEVINA SRBA. HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 4 » [7)
PATENTNI
INDUSTRIJSKE SVO.UNE IZDAN 1. JANUARA 102(5.
SPIS BROJ 3366.
Deutsche Geseilschaft fiir Schadlingsbekampfung G m. b H , Frankfurt m Majni;
Postupak zn utamanjivaiijč Štetočina.
Prijava od 24. juta 1924.	Važi od 1. januara 1925.
Pronalazak se odnoši na tamanjivanje bilj* nih i životinjskih štetočina dejstvom otrovnih gasova, ili para, i to upotrebljujući naročito takve isparl)ive otrove koji kao na pr. cija-novodoničnakiselina, estar cijanougljene kiseline itd imaju tu osobinu, da svoje smrtonosno dejstvo razvijaju samo ako se primene u odre-djenoj, srazmerno visokoj koncentraciji.
Od otrova koji dolaze uopšte u obzir za tamanjivanje štetočina dejstvuje velika većina tako, da su već vrlo neznatne količine dovolj ne, ako se dejstvo produži dovoljno dugo ili ponovi više puta- Ovaj bi se fakt mogao objasniti na taj način, što se ovi otrovi (medju koje pored ostalih dolaze hlorirana tela kao na pr. para — dihlor — benzol) bilo nagomilaju u orgaT izmu štetočina, kao na pr- olovo i male soli pojedinih otrova, tako, da pri dovoljno dugom ili učestanom deistvovanju čak i u vrlo neznatnim koncentracijama biva na • gomila vanje u organizmu štetočina, dok se ne dostigne smrtna doza, bilo da već neznatne količine otrova dejstvu ju štetno na izvesne organe, pa se to dejstvo dužim ili ućestauim dejstvom pojačava sve dok se ne postigne potpuno ubijanje. U tu klasu spadaju, medj ostalim, hlorirana tela kao na pr. para dihlor — benzol — fosgen itd-
Principijelno različito od ove vrste otrova dejstvuje srazmerno mali broj otrova, koji se sastoji iz jedinjenja cijana ili takvih jedinjenja, koja sadrže cijan. Dejstvuje li se na pr- ci-jano-vodoničnom kiselinom, estrom cijanougljene kiseline ili tome slično u slabim kon-
centracijama na štetočine, onda dejstvo izostaje čak i pri drugoj i češće ponovljenoj upotrebi, što izgleda dolazi otuda, što organizam štetočina može da asimilira cijaao-vo-doničnu kiselinu, ako je ona apsorbovana u malim količinama srazmerno brzo i bez direktno škodljivog uticaja, tako, da nagomila-vanja koja bi dejstvovala smrtonosno uopšte ne nastupaju. Mnogobrojni opiti pokazali su čak šta više, da dejstvo cijano vođonične kiseline i t. si primetno opada, kad otrov dej-stvujo na štetočine s početka u malim koncentracijama, pa se ovi tek postepeno povećavaju
Dati pronalazak, koji se odnosi isključivo na poslednju grupu otrova biće objašnjen u odnosu na onaj prestavnik ove vrste otrova, koji je praktično najvažniji, a to je cijano-vodonična kiselina. Do sad je cijano-vodonič-na kiselina upotrebljavana za tamanjivanje štetočina tako, da se bilo gas cijano-vodenične kiseline razvijao iz njenih soli na samom mestu upotrebe, bilo da je gotova, tečna cijano vodonična kiselina isparavana- l'rvo po-menuti postupak imao je tu nezgodu, što su se cijano vodonična so, kiselina i sud za razvi anje gasa morali transportovati do mesta upotrebe i što se u sudovima za mešanje zadržava još oko IO1’ n one količine cijano-vo-donične kiseline, koja se teoriski može razvijati, bez obzira na gubitke supstance, koji otežavaju otklanjanje ostataka. Drugi postu pak ima tu nezgodu, što se tečna cijano vo" donična kiselina, zbog njene niske tačke kiju'
Din. 10.
Čanja i zbog njenog lakog raspadanja mora donositi do mesta upotrebe u lako zatvorenim sudovima, koji se lađe, i koji se zbog opasnosti često Puta mogu transportovati samo noću na naročitim kolima; pri tome se ona mora pretakati u manje sudove radi odmera vanja i podeliti na pojedine prostore u kojima će se isparavati što je često puta skopčano tako isto sa gubitcima u substanci.
Shodno pronalasku upotrebljava se sad tečna cijano vodenična kiselina tako, da se njome natopi neki podesan porozan materijal za ras-podelu, koji služi kao nosač- Pod poroznim materijalom, koji služi kao nosač, podrazu-meva se pri tome takav materijal, čiji pojedini delići sami po sebi mogu biti porozni, kao na pr zrnca infuzoriske zemlje diatomit, ugalj itd ili materijal u prahu kod koga mali medjuprostori izmedju pojedinih delića dejstvu] u kao pare Poznato je, da materijal koji služi kao nosač nema samo tu osobinu da upije što je moguće veću količinu otrova; on mora šta više s obzirom na gore opisani način đejstvovanja cijano-vodonične kis, i t si. pre svega imati i tu osobinu da na mestu upotrebe otpusti otrov što je moguće brže i potpunije, najbolje praktično bez ostatka Tela, ko a jako apsorbuju kao na pr- tako zvani ugalj i t si isključeni su prema tome, jelovi otpuštaju otrov na mestu upotrebe i suviše sporo: a osim toga još bi i zadržavali znatne količine otrova.
Shodno pronalasku radi se na pr tako da se tečnom cijanovodičnom kiselinom, koja sadrži 90 --100° o HCN, natopi zrnasta ili u Prahu infuzoriska zemlja, diatomit ili tome slično, da se to spakuje u sudove, koji se hermetično zatvaraju, na pr u plehane kutije, koje mogu odgovarati običnim kutijama za konzerve, i tako se donesu na mesto upotrebe. Primena biva na najprostiji način, na pr tako, da se kutije isprazne u prostoru, u ko me gasovi treba da dejstvuju i to shodno cilju tako, da se sadržina posipa u tankom sloju Cijano-vodonična kiselina ispari za ve oma kratko vreme. Materijal je po Potrebi već za manje od 10 minuti otpustio celokup nu cijano-vodoničnu kiselinu, tako da je sa n jvećom brzinom postignuta ona koncentracija, cijano vodenična kiselina u prostoru ko i treba ispuniti otrovnim gas m, koja je Potrebna za ubijanje štetočina Ovo je — kao što su mnogobrojni primeri Pokazali — od velike praktične vrednosti kod Primene cijano vo-donične kiseline i otrova, koji slično dejstvuju. Ostavi li se na pr. da u zatvorenom prostoru Polako isparava ona količina djano-vo-donične kiseline, koja je dovoljna za ubijanje štetočina, koji se u tom Proztoru nalaze, tako, da otrov dejstvuje Prvo u slaboj pa u sve
jačoj i jačoj koncentraciji, onda mnoge štetočine mogu da izdrže to dejstvo a da ne pre-trpe nikakvu štetu; one će se medjutim sa sigurnošću uništiti kad se upotrebi ista količina cijano-vodonične kiseline u smislu datog pronalaska, dakle pod uslovima, pod kojima se brzo dostigne maksimalna koncentracija cijanovodonične kiseline, te prema tome cija-novodonična kiselina dejstvuje odmah u takvoj koncentraciji, koja ima smrtonosno dejstvo
Pri upotrebi otrova koji slabo mirišu, kao na pr cijanovodonična kis., pokazalo se korisno dodavati smeši otrova i materijala, koji služi kao nosač još naročita sredstva koja nadražuju i upozoravaju i koja na ljudska čula utiču tako jako, da s jedne strane odmah primeti neželjeno razvijanje cijanovođei-nične kiseline, a s druge strane da se na taj način ljudi odvraćaju da ulaze u prostore, u kojima se ti gasovi razvijaju. Za tu svrhu mogu se upotrebiti poznata tela, koja nadražuju sluzokožu kao na pr halogenizirana ugljenična jedinjenja, kao metil-estar h!or mravlje kiseline itd. Korisno je upotrebiti i takve smeše, koje sadrže otrove, koji se ne mogu lako raspoznati kao na pr. cijano-vodonična kis. i otrove, koji istovremeno služe kao srestvo za nadraživanje, pa se za oba ta otrova natopi materijal koji služi kao nosač-
Pokazalo se još, da materijal koji služi kao nosač u smislu pronalaska može da sta bilizira otrove, koji se raspadaju i ako se na pr na neočekivani način izbegavaju pojave polimerizacije, koje često dovode do raspadanja tečne cijano vodonifne kiseline, na taj način, Što se njome natopi porozni materijal Radi izbegavanja neželjenog raspadanja mogu se smeši dodavati još i naročiti stabilizatori, kao na pr sumporna kiselina, oksalna kiselina i t si
Sa uspehom mogu se dodavati takva tela, koja su u stanju da istovremeno vrše nekoliko funkc ja, na pr koja istovremeno stabiliziraju i nadražuju Ovaj uslov ispunjava na pr gore pomenuti metil estar hior-inravlje kiseline
Pronala ak se u prvom redu odnosi na uta-manjivanje štetočina pomoću cijano vodonićne kiseline i drugih cijan-jedinjenja, koje slično dejstvuju, ali se ona uspešno može primeniti i kod drugih isparljivih tela, koja sa cijano vodoničnom imaju tu zajedničku osobinu što dejstvuje samo u većim koncentracijama. Ve sto ili pored tečnih otrova kao cijano-vodonične kiseline, mogu se i čvrsti otrovi sa velikim naponom pare upotrebiti u smislu pronalaska t- j. u raspodeli na podesnom nosaču.
Pomisao primen1 cijano vodenične kiseline i t. si. u kombinaciji sa kakvim poroznim
čvrstim telom, koje tako upije otrov pa ga na 7*eg'u upotrebe opet lako i brzo ispušta, pruža preimućstva u nekoliko raznih pravaca. Tako je na pr. na taj način data mogućnost da se srestvo smesti u dobro zatvorenim kutijama, te se može čuvati i prenositi bez opasnosti i bez gubitaka Kad se upotrebe kutije razne veličine, od kojih svaka sadrži odredje nu količinu cijanovodonične kiseline ili t. si., onda je odmeravanje one količine, koja je potrebna za izvesne prostore vrlo prosto. Svemu tome treba dodati još i to nepredvidjeno preirnućstvo, što materijal za apsorpciju dej-stvuje stabilizirajući što se srestvo upotrebljava prostim posipanjem, što dejstvo počiva na sigurnom i naročito brzom postizavanju maksimalne koncentracije i što po svršenom procesu otklanjanje ostataka oslobodjenih otrova biva prosto i bezopasno.
Bilo je već slučajeva da su tečni otrovi pomoću naročitih tela prevedeni u čvrst oblik, na pr. u prašak ili u tablete i tako upotrebljavani kao prašak protiv moljaca na pr , za prskanje loze i t. si Ali ti su se slučajevi odnosili na otrove, koji su u uvodu ušli u prvu klasu, pri čijoj se upotrebi po pravilu polagalo na dugo dejstvo, pa prema tome na postepeno, polako otpuštanje otrova
Na suprot tome odnosi se dati pronalazak na upotrebu jedne sasvim odredjene male grupe isparljivih otrova, kao cijano-vodonična kiselina i t. si koja se, kao što je gore pokazano, s obzirom na njen način đejstvova-nja principijelno razlikuje od gore pome-nute klase.
Medjatim se baš kod tih otrova postiže, kao
što je gore pokazano, naročiti efekti u potre-bivši ih u smeši sa poroznim materijalom, koji lako upije otrove, ali ih na mestu upotrebe brzo otpušta.
PATENTNI ZAHTEVI:
1. Postupak za utamanjivanje biljnih i životinjskih štetočina pomoću isparljivih otrova ili otrovnih smeša, koje, kao na pr cijano ■ vodonična kiselina i druga cijan-jedinjenja, treba da dejstvuju u većim koncentracijama, naznačen time, što otrovi dejstvuju u raspo-deli na čvrstom poroznom materijalu, koji služi kao nosač, i koji lako otpušta isparljive otrove na mestu upotrebe
2 Srestvo za izvodjenje postupka shodno zahtevu 1, naznačeno time, što se sastoji iz tela kao infuzorna zemlja, diatomit prašak i t. si. natopljena tečnom cijanovođoničnom kiselinom.
3.	Srestvo shodno zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što se sastoji iz poroznog materijala. koji poreci isparljivih otrova, kao cija-novodonična kiselina, sadrži još i tela koja nadražuju
4.	Srestvo shodno zahtevima 1—3 naznačeno tome, što se sastoji iz poroznog materijala, koji pored otrova kao cijanovodonične kiseline sadrži još i tela, koja stabiliziraju u prisustvu ili u osustvu tela, koja nadražuju.
5 Srestvo shodno zahtevima 1 — 3 naznačeno time, što se sastoji iz poroznog materijala koji pored otrova, kao cijanovodonične kiseline sadrže još i tela, koja stabiliziraju i koja, kao na pr. metil-estar hlor mravlja kiseline, dejstvuju istovremeno još i nadražujući.
■ i’0 O:.~0
ii ...............n ■
:	j	S t
J
..
i
šlo*. ,x	m-c jq aioi:	; jb
■
■
l
iT
-uqo s£»d- .	■	'
iJii?! ' J	. L’ 'M h n :■ i i i
-	:-a oiK'-: : ■ ^ ^	' . »t,-
:: iii : ■ 2-::	.■ ■	. - .	..	_ ^ s
af	a. •	\ >	f,; htio
-
.

'
'
iinfesa ?aii aol fir.jiut.b'ric-ii ivajež»J !A ‘ is .1 i 4s»..'i
ij’’.	1»	'	. ‘	• - - -)
R





JvJ ‘a -
• •:
'