'V
Uredništvo i uprava ZAGREB, MASARYKOVA 28a Telefon 67-80 Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a
<__________________________X__________,
»Sve naše manjinske narodnosti imaju pravo na sve ono što im iamči demokratski režim zemlje. Ako prestanemo da budemo demokrati i sudbina maniina postat će kod nas takodjer kriti-
čna-‘	Dr. E. BENEŠ
Nijemcima u Olomucu
GUSIIO SAVEZA JUGOSIOVENSKUI EMIGRANATA «Z JULIJSKE KRAJINE
0 učenju talijanskoga jezika
U splitskom »Jadranskom dnevniku« od 21 o. mj. otisnut je članak pod gornjim naslovom iz pera g. Dušana Mungerà kao odgovor na naš članak o tom pitanju pod naslovom: »Mi, Dalmatinci i talijanska kultura«. Prenosimo odgovor g. Mungerà u cjelosti, pa ćemo pri koncu staviti nekoliko napomena.
. U »Istri« koja se tiska u Zagrebu i to u br. 13 ov. mj. gospodin (p) osvrnuo se je na moj članak u bioju 166 »Jadranskog Dnevnika«. Moram da istaknem da je polemika sa strane »Istre« u pogledu .moje tvrdnje da je kod nas potrebno učenje tali'anskog Jezika, vođena otmenim tonom, koji me mnogo sjeća na finoću i uglađeiiost r kojom su u mojim mlađim danima sa mncm polemizirali Dinko Politeo i Frano Šupilo. Zato se vrlo rado osvrćem na spomenuti članak »Istre«.
Prije svega moram podcrtati da sam uvaženi pisac u »letri« ovo piše: »Moramo pri kraju da podvučemo kako mi raijesmo ni protiv talijanskog naroda ni protiv talijanske kulture«. Pa čo je baš ono sto sam Ja zagovarao u svom članku tvrdeći da Je potrebno učenje talijanskog Jezika za upoznavanje talijanske kulture koja nas nije odnarodila.
A da Je to tako najbolje govori činjenica da četiristogodišnja dominacija Venecije nije uništila naš narodn* Individualitet, .jer nije htjela ili jtr nije mogla.
I ovaj narodni karakter sačuvao se je, u potpunom svom ir■•■igritetu. i u okolici Zadra, i na lasto’''! i u Istri, i u okolici Gorice. Nažalost svjetske i ratne prilike u Versaju odlučlše o tom .Jelu našeg naroda onako kao što mi niiesmo željeli. Veća sila koja uvijek u životnim borbama ima svoju odlučnu riječ, nije znala ili nije htjela da uvaži sve naše želje. Politika koja je znanost mogućnosti i adaptacije zahtijeva da se baš u interesu tih naših narodnih manjina nađe Jedno rješenje I kao što sam uvjeren da Tali ian koji je naš državljanin ne će prestati da bude Talijanom, tako isto sam uvjeren da će i Hrvat i Slovenac, iako državljanin kraljevine Italije, ostati vjeran svom narodu. Danas, u modernim državama, ne bi smio postojati više princip prisilnog odnarođivanja. Moderna država treba da poštuje i nacionalne osjećale različitih nacionalnih manjina u svojoj državi.
Mislim a ne isključujem da mogu imati krivo, jer Je nei>ogrešiv rst za političara 1 za novinara stvar koja ne postoji, da od talijanskog jezika i od talijanske kulture nama ne prijeti nikakva pogibao. Pa zato ne vidim razloga da bi učenje talijanskog Jezika u našim školama, osobito pak u mjestima nekadanje Dalmacije, moglo biti nama štetno, što više Ja držim da od toga ne . samo da bi mogli imati koristi, u kulturnom pogledu, nego nas na to učenje sile i ekonomski i trgovački i praktični razlozi života. S Jedne i druge strane Jadranskog mora u normalnim prilikama upućeni su ljudi na trgovačke izmjene i na kulturne i socijalne veze. I dok postoje normalne prilike nema go"ora o neprijateljskom stavu Danas po svemu izgleda da se n Italiji 1 našem jeziku i našoj kulturi posvećuje dosta pažnje, pa i zato nema razloga da se kod nas vodi nepotrebna kampanja protiv talijanske kulture. Sentimentalnost ima svojih dobrih strana, ali se treba obazirati i na praktične potrebe života.
Prošla su vremena kad smo mi morali lutati po tuđim univerzama Država naša pruža nam mogućnost više naobrazbe u svim granama ljudskog znanla Ali to ne smije da priječi naše kulturne veze sa inostranštvom, dapače baš radi toga treba da se kod nas što više uče tuđi jezici eda se uzmogne upoznati opća svjetska civilizncUa i na istu imati Jedan znatan utjecaj Između tih stranih jezika, osobite mi iz nekadašnje Dalmacije, ne možemo brisati talijanski jezik, jer nam Isti daje mogućnost aa baš putem Istoga dođemo đo većeg znanja 1 po tomu do većeg utjecaja.
Svršavam s riječima Iz mog članka koji je bio povodom ovoj pr'crnici: Ako učenje ■ talijanskog Jezika nije stvaralo narodne re- ■ negate baš tada kad smo pripadali sklopn Austro-Ugarske mon irblje, još manje bi moglo da se to zbiva u svojoj državi«.
Istaknuta mjesta smo mi potcrtall, kako bi se na njih posebno osvrnuli. A u početku moralno napomenuti da mi nismo s te tačke gledišta promatrali to pitanje. Mi ne sporimo da je potrebno učenje talijanskog jezika ovdje. Za dokaz neka služi i to što mi sami nastojimo da naša omladina koja je ranije prebjegla ovamo, ili oni koji su ovdje fodjeni od roditelj a-emigranata, uče talijanski jezik. Jer polazimo sa stanovi-•ta da susjeda treba dobro poznavati: Ako je prijatelj, treba znati njegov jezik da se može prijateljstvo jače produbiti, a ako je neprijatelj, tada zato da ga se bolje upozna kako bi se znali bolje čuvati. Medjutim u prvom našem Članku mi smo polazili sa stanovišta da širenje talijanskog jezika i talijanske kulture ovdje, mora da bude uzajamno. S jedne strane talijanski jezik 1 talijanska kultura, a s druge naš i Paša kultura. AH — u to »naš i naša kultura« spada, u kulturnom i narod-hom pogledu i naš narod u Italiji. Nitko ne može osporiti da glagolski spomenici u Istri, istarska predilirska Pučka 1 nabožna književnost, Eugen Kumičić, Car Emin, Katalinić-Jeretov, Drago Qervais, Mate Balota itd. ne spadaju u hrvatsku narodnu kulturu. A da ne spominjemo Slovence, počevši od Benečan-skog Slovenca Trinka-Zamejskoga i najslovenskijega pjesnika Simona Gregorčiča preko Pregelja do Magajne, Kosmača itd., jer oduzeti slovenske kulturne vrijednosti koje su stvorili Ijum A krajeva koji su danas u Italiji, zna-
Par Iskrenih 0 kultu Italije
Povodom osnutka Društva prijatelja talijanske knjige
G.	Hinko Sirovatka, pisac ■ivog članka, nije nepoznat našim čitateljima, jer je više puta u našem listu spomenuto njegovo ime u vezi sa raznim akcijama za naše iseljenike i za naš narod u Italiji. Privredni i socijalno-političkl pisac, koji je do sada objavio desetak samostalnih djela, poznat je naročito po posljednjoj svojoj knjizi »Privredni i socijalni odnosi u Jugoslaviji. — Problem staleškoga pretstavništva«, o kojoj je bilo riječi i u našem listu i koja je postigla lijep uspjeh. Ovih dana je izašlo drugo Izdanje.
Mislimo da će ovaj članak zanimati naše čitatelle radi svoje aktu-elnost) i radi toga što dolazi iz pera hrvatskog kulturnog radnika — ro-djenog Zagrepčana, koii je još prije rata sa simpatijama pratio našu borbu na zapadnoj narodnoj periferiji, i više puta u njoj aktivno sudjelovao pomažući naša društva, a naročito Družbu sv. Ćirila i Metoda.
Treba najprije utvrditi: Svaki je Hrvat i Slovenac prijatelj blizih odnosa s Italijom. Privrednim stvaraocima je tu pred očima životni interes, a kako svi ostali kulturni ljudi, tako i mi Hrvati i Slovenci poštujemo osim toga daleko više i dublje, nego li to i misle Talijani, njihove velike ljude — mislioce, pjesnike, umjetnike i uopće sve graditelje kulturnog i političkog preporoda Italije. I nitko od nas sretniji, kada bi mi kao neposredni susjedi Italije mogli bez ikakvih rezervi prenositi i nije-titi u svom kulturnom životu sve ono što je korisno, lijepo i zanosno u talijanskoj znanosti književnosti i umjetnosti. Pa jie. samo to, već bi nam sigurno bila mila i' talijanska riječ i znanje talijanskoga jezika.
Ako ipak Hrvati, a tako isto i Slovenci nisu danas u stanju da stoje prema Italiji i talijanskom narodu bez rezervi i s osjećajem povjerenja i zadovoljstva, to sigurno nije njihova krivnja. Oni nisu Talijanima nikad ništa na žao učinili, niti su ikada mislili i težili za tim, da im Što otmu, da zagospodare nad krajevma, u kojima živi čista ili neosporna većina Talijana, ili da im nametnu silom svoj jezik. Ako je bilo borbe medju nama, nije ona dolazila od nas. Mletačka je republika napadala nas, i mi smo se borbom, često teškom i krvavom, samo otimali tudjem gospodstvu. Što je Mletcima uspjelo da zagospodare kroz neko vrijeme jednim dijelom, i to samo obalnim dijelom Dalmacije i što su invazijom i potalijančivanjem uspjeli ostaviti tragove u hrvatskim i slovenskim krajevima Jadrana, i što su oni iz čisto me-djunarodnih političkih računa bili više uvažavani od Austrije, nego li mi, to su stvari, koje bi i pokraj svih propaćenih naših
muka trebale da spadaju u prošlost. I sigurno smo mi oni, koji bi željeli, da smo i jedni i drugi već prešli preko historijskoga razdoblja feudalnih surovosti, pa da se u prijateljskoj atmosferi posvećujemo sada zajedničkoj i što bližoj suradnji za privredni i kulturni procvat svoj i svih svojih susjeda u jadranskom i dunavskom bazenu.
Hrvati i Slovenci nisu oni, koji iz historijskoga razdoblja feudalnih invazija Venecije i cesarskoga imperijalizma Beča izvlače razloge za medjusobne borbe i mržnju. No Italija je još danas puna onih, koji iz činjenica, rezultiranih mletačkim invazijama, izvlače prava, koja prirodno stanje stvari demantira i isključuje, Lozinka »Pro Dalmazia nostra« odzvanja još i danas Italijom, iako u čitavoj Dalmaciji nema ni 1 posto (najviše 5000) Talijana, koji ipak uživaju kod nas sva svoja narodna prava na jezik, škole, na rad i stvaranje, ravnopravno sa svima nama, Istodobno preko 600.000 Hrvata i Slovenaca u Istri, Trstu, Gorici, Rijeci, Zadru i otocima pod Italijom izgubiše (o načinu, kako — ne ćemo da sada govorimo) oko 600 svojih narodnih škola, čitav niz svojih narodnili domova, svoju narodnu štampu, svoje nebrojene gospodarske zadruge s teško stečenim milijunskim imovinama; izgubiše pravo na svoj materinji jezik i na sve hrvatske i slovenske nacionalne oznake u crkvi, pa čak i na grobovima! Narodno je učiteljstvo, svećenstvo i ostala inteligencija na . svoj način (o kojem takodjer ne ćemo sada govoriti) ušutkana.
I od svega toga nije ništa još reparira-no, unatoč nedavnih i mnogo reklamiranih obećanja, danih prilikom sklapanja ugovora o prijateljstvu izmedju naše države i Italije...
I sada, pokraj svega toga, stvoreno je pred nedugo i u Zagrebu »Društvo prijatelja talijanske knjige«. Sačinjavaju ga slobodni ljudi i neki baš isprobani patriote. I baš u tom leži težina stvari. Ne vjerujem, da su oni zaboravili na sve ovo, što mora boliti svakoga Hrvata i da su htjeli odobriti postupke Talijana s našom hrvatskom braćom u Istri, na Rijeci 1 Zadru, već mi je bliže vjerovati, da su osnutkom toga društva htjeli steći uporišta, da mogu uticati na Talijane, da isprave teško stanje naše braće pod Italijom i da definitivno likvidiraju svoje aspiracije na Dalmaciju.
No mora se postaviti pitanje, da li je pokraj sadašnjega stanja stvari bilo uputno poći tim putem?
Mi, prije svega, možemo biti i jesmo prijatelji talijanske kulture, ali nipošto ne možemo biti i prijatelji talijanske knjige u djuture. U talijanskoj je književnosti baš u posljednje vrijeme — po svjetskome ratu — izišlo toliko i takovih knjiga, koje vrve neistinama i uvrijedama za nas. Zadaća je tih mnogih knjiga bila da se op-
ravda postupak s našom braćom pod Italijom, te da se kod kuće i pred svijetom opravdaju i njihove daljnje aspiracije na istočne obale Jadrana. Može i smije li se tu govoriti o našem prijateljstvu spiar talijanske knjige r Odgovor će sigurno glasiti, da se pod tom knjigom misli na lijepu knjigu. Ali zar nije i razvikani nosioc lijepe talijanske knjige, pjesnik D’Annunzio bio okupator naše Rijeke i autor tolikih pamfleta u stihovima i u prozi protiv nas — slavenskih »barbara«?
Može se razumjeti, iako ne opravdati, ako u interesu državne politike politički ljudi u Beogradu osnivaju društva sklona kultu Italije, ali je teško razumjeti, i nikako se ne može opravdati, da to čine, prije izvršenih reparacija, i neposredno tangirani Hrvati i Slovenci u Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Sušaku, Dubrovniku itd. To ćemo i mi moć' ali istom onda, kada će u najmanju ruku moj veoma poštovani prijatelj i opće uvaženi naš patriota don Kerubin Šegvić slobodno moći da u istarskim crkvama služi hrvatsku misu i da slobodno drži narodu propovijedi u narodnom materinjem jeziku; kada će se i u čitavoj Julijskoj Krajini opet slobodno širiti hrvatska i slovenska knjiga i narodu se našem vratiti njegove hrvatske i slovenske škole, narodni domovi, tiskare i novine te njegove cvatuće ekonomske zadruge i organizacije, a prestati govoriti o talijanstvu hrvatske Dalmacije.
Onda će kult Italije biti kod nas općenit i iskren, jer će on biti samo manifestacija našega zadovoljstva, što je Italija spoznala, da smo i mi vrijedni poštovanja, i dostojni da živimo slobodnim narodnim životom i kod kuće i u njezinim vlastitim političkim granicama. 1 onda ne će sigurno biti većih prijatelja Italije i talijanske knjige od nas Hrvata i Slovenaca.
To treba da kažu don Kerubin Šegvić, dr. Tresić-Pavičić, g. Manger i ostali naši talijanofili intelektualnoj i političkoj Italiji, i neka ta gospoda budu uvjerena, da će nas Talijani onda bolje razumjeti i više poštovati, nego li ovakovim nestvarnim taktiziranjem, koje narod u Hrvatskoj i •Sloveniji ne može razumjeti i sigurno ne će slijediti, jer ono nije u skladu sa stvarnim njegovim osjećajima i shvaćanjem postojećega stanja. »Društvo prijatelja talijanske knjige« u Zagrebu naprotiv će zavoditi Talijane u bludnju, da je kult talijanske kulture kod nas veći, nego li osjećaj za otkinutu nam braću, nego li svijest potrebe da budemo budni čuvari svoga djedovskoga tla, i veći, nego li sam naš narodni ponos. Ovakvo taktiziranje može Talijane samo potstreknuti, da stalno i sistematski nastave raditi na duhovnom i političkom našem potčinjavanju, čime se stanje medju nama i našom vlastitom kriv njom samo pogoršava.
H.	Sirovatka.
čilo bi oduzeti slovenskoj kulturi njezinu najvrijedniju polovicu, ako ne i više. Ne ćemo se zadržavati na Slovencima, jer u Ljubljani ne postoji još »Društvo prijatelja talijanske knjige«, već ćemo ostati na hrvatskom terenu, budući da su Hrvati u Hrvatskoj prvi osnovali to društvo i da je, u ovom slučaju, to pitanje koje se postavlja, dio hrvatskog narodnog pitanja. Jer mi smatramo da je političko i kulturno pitanje jednog jakog narodnog dijela ujedno i opće narodno pitanje. U konkretnom slučaju je pitanje 230.000 istarskih Hrvata — samih seljaka — pitanje svih Hrvata. To je, eto, ono glavno na što smo htjeli upozoriti našu javnost, a naročito propagatore talijanskog jezika i kulture, širenje talijanske knjige da, ali uzajamno i sporazumno, a tada moraju i Hrvati u Italiji biti dionici te kulturne uzajamnosti i sporazuma, jer u kulturnom pogledu oni spadaju na ovu stranu.
Medjutim, do sada nema niti najmanjeg znaka da će se tako postupiti.
Mislimo da je usporedba sa Venecijom kriva. Jer Venecija nije bila nacionalistička država iz prostog razloga što se za nacionalizam tada nije ni znalo. A nesvjesni kulturni utjecaj je bio minimalan. Iako je ta dominacija trajala 400 godina, Venecija nije asimilirala niti jedno selo u Istri i Dalmaciji, a ono malo talijanske patine na gornjim gradskim slojevima u Dalmaciji otpalo je za vrijeme narodnog preporoda. Za četrdeset godina narodne borbe u Dalmaciji, izbrisani su skoro svi tragovi
četiristagodišnje mletačke vladavine. A sada je drukčije: dok je Venecija slala domaće popove glagoljaše u naša sela, danas je obratno. U Veneciji su se štampale sve hrvatske knjige za Istru i Dalmaciju, a danas — danas se u Italiji ne štampa niti najmanji hrvatski molitvenik. Dok je Venecija u drugoj polovici 16 vijeka naseljavala dalmatinske Hrvate u južnu i jugozapadnu Istru, danas njihovi potomci idu istim tim putovima ali u obratnom smjeru, a na njihovu zemlju dolaze koloni iz Italije. A to ne zato što bi ti ljudi htjeli ostaviti svoju zemlju, već zato što moraju da je ostave.
Nećemo duljiti. Mislimo da je to dosta, a ako se tome pridoda i ono što je već svakome poznato o tome, tada će se vidjeti da usporedba s Venecijom ne stoji nikako.
A drugo mišljenje da »Talijan koji je jugoslovenski državljanin ne će prestati da bude Talijan«, ne može se aplicirati na Hrvate i Slovence u Italiji, jer Talijana jugoslovanskih državljana u Jugoslaviji ni nema, ali zato ima Talijana talijanskih državljana u Dalmaciji, a uz njih i nekoliko Hrvata. A ti Talijani u Dalmaciji će ostati uvijek Talijani, a zašto će ostati, to znadu najbolje baš Splićani i ostali Dalmatinci: Talijanska djeca u Dalmaciji idu u talijansku školu, a preko praznika idu u logore za fašiste iz inostranstva u Italiju. Njihovi roditelji imaju svoje društvo s talijanskim knjigama i novinama, u Splitu imaju i svoga svećeni-
ka, pa čak i ono malo radnika Talijana ima svoju talijansku radničku organizaciju.
Kada bi to isto imali Hrvati i Slovenci u Italiji, tada bi oni ostali »vjerni svome narodu«, kao što kaže g. Dušan Manger.
U citiranom članku se kaže da se danas u Italiji posvećuje našem jeziku i kulturi dosta pažnje itd., pa bi na to htjeli primjetiti da par prijevoda Urbanija, Androvićev rječnik i gostovanje ljubljanske opere znače u stvari vrlo malo. Zašto se ne uvede u talijanske srednje škole u Julijskoj Krajini hrvatski, odnosno slovenski jezik, kada te škole posjećuju i Hrvati i Slovenci?
(O pučkim školama po selima da i ne govorimo). Zašto one novele koje je preveo Urbani ne mogu tiskati Hrvati hrvatski u Trstu ili Puli da ih tamošnji Hrvati mogu kupiti? I _ zašto ljubljanska opera neće više gostovati u Trstu i Rijeci?
To nije kampanja protiv talijanske kulture, već je to kampanja za hrvatsku, odnosno slovensku kulturu.
I napokon konac: Mi nismo htjeli kazati da će učenje talijanskog jezika u Jugoslaviji stvarati renegate, ali da se u Italiji stvaraju hrvatski i slovenski renegati, to nije nikakovo čudo uzevši u obzir sve ono što smo gore izložili.
To smo htjeli napomenuti na članak g. Dušana Mangera sa željom da svi propagatori talijanskog jezika i talijanske kulture ovdje imaju uvijek u vidu gornje opaske, (t. p.).
NAŠA EMIGRACIJA
Svi članovi — pretplatnici!
Od funhcionera jednog društva primili smo ovaj dopis, pa ga vrlo rado donosimo sa željom da bi se U prijedlozi eventualno na ovom mjestu ventilirali. Možda bi tako najbrže došli do uspjeha.
Ova rubrika je vet duže vremena rezervirana za pretresanje sličnih pitanja, pa molimo i ostale čitatelje, a naročito one koji se s daljnjim prijedlogom ne slažu, da nam pošalju svoja mišljenja koja ćemo na ovom mjestu vrlo rado donijeti. Jer mnogo je plodonosnije diskutirati naše probleme u našem listu, negoli o njima govoriti jedino uz čašicu. — Ur.
Naš list je najtjesnije prirasao k srcu našeg članstva onim momentom kad je prešao u ruke Saveza t j. od posljednjeg našeg kongresa — 4 oktobra 1936 godine. Ovom prilikom bit če važno istaknuti, da je list »Istra* jedino glasilo emigranata iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra. Dakle naš list! — u rukama Saveza, naših organizacija, u našim rukama.
Dužnost nam nalaže da taj naš jedini list podržavamo, širimo i proširujemo, omogačimo njegov ulazak u svaku našu emigrantsku obitelj i s à njim upoznamo naš bratski narod i cijeli svijet
0	našim problemima i opravdanim zahtjevima naše borbe u korist našeg naroda u Julijskoj Krajini.
To možemo — i moramo — postidi. V svim našim emigrantskim organizacijama postavit iemo ovo pitanje istovremeno na dnevni red. Stvorit iemo jednake i jednoglasne zaključke, jer su nam ciljevi posve jednaki.
1.	Jedan Savez — jednaka društvena pravila; iste iskaznice, ista članarina.
2.	Podupiranje samo društvenih članova iz redovite članarine i onih emigranata koji su manje od tri mjeseca u Jugoslaviji. Okupljanje svih emigranata u svoje organizacije.
3.	Reciprocitetne dužnosti i prava članova prenašaju se iz jedne organizacije u drugu.
Sve ono što je naše i istinski osječa za naš pokret u korist našeg naroda bit če začlanjeno i s njima te se moči uvijek računati, a suprotno sve ono što če bježati od našeg pokreta biti če protiv našeg naroda
1	služit če nama protivnim ciljevima i za-dačama.
Tu temo biti posve na čistu!
Naravno da temo zajedničkim našim snagama, našom močnom emigracijom moči dokazati i našem narodu i našoj poštenoj javnosti i cijelom svijetu — putem na šega lista — da se mi borimo samo za naša najsvetija prava, da imamo u vidu samo naš narod i dg nas u tome apsolutno ništa ne može dijeliti, jer u organizacijama je samo to naš cilj, a sva vjerska i politička naša mišljenja privatna su stvar pojedinaca, koja u našim organizacijama nemaju mjesta.
Prednosti triju gore iznesenih točaka imadu neprocjenjivu važnost za naše djelovanje, a u prvom redu za okupljanje našeg članstva i njegovo z ain-teresiranje za našu emigrantsku stvar.
Po uzoru društva »Istra* u Zagrebu osigurati se mora članstvo svih organizacija iz njihove članarine, pa makar minimalnim potporama u slučaju besposlice, bolesti i smrti sa jednim dijelom članarine (koja bt bila recimo Din 8.— mjesečno) a sa ostala 3 dinara platila bi svaka organizacija pret-latu na list »Istra* svakom svojem članu za jedan mjesec. Da se to može sprovadjati morala bi svaka organizacija:
a)	poslati upravi lista Istra spisak cjelokupnog članstva sa točnom adresom u svrhu ekspedicije lista,
b)	točno obračunavanje svih društava po svakom, članu dinara 3.— mjesečno unapred od članarine, a za pretplatu lista.
I uspjeh je tu! Možemo postiči nakladu od barem 10.000 primjeraka našega lista (tada bi nahne list mogao stajati 3.— din. mjesečno), koji bi izlazio naravno i u vežem obujmu.
Tu treba da imamo samo malo dobre volje. Treba da budemo svoji, da pokažemo da možemo zajedničkim silama stvoriti nešto za sebe, jer ako ni toliko ne budemo mogli dvojim da če netko imati u nas povjerenja, da čemo za njega moči nešto iz-vojevati.
Tri važne napred iznesene točke morat če se sprovesti Sve organizacije bi na tome morale poraditi, obavjestiti članstvo i istovremeno zaključiti. Time če naše snage biti na okupu — pročišćene — sa novim poletom porodit će okupljene oko svojeg Saveza u korist našeg naroda i njegovih najsvetijih prava.
Ne uradimo li to9 Omatorit ćemo, a da nismo dali primjer našoj omladini, a da joj nismo ukazati pravi put kojim treba ona da ide. Našem narodu dati ćemo najteži udarac, jer će izgubiti svaku nadu u nas.
Prokletstvo će tuči nas i naše potomke ako ne budemo našim radom dah nikakove nade i utjehe našem narodu, koji upravo neslomljivo koraca starim svojim putevima. A naša nesloga može ga skršiti oduzimajući mu Jedinu podršku koju do sada ima.
VIJESTI IZ JULIJSKE KRAJINE
PAŠOVANJE OPĆINSKIH TAJNIKA
Marko Moretti u Klani je najgori
Rijeka, augusta 1937. — Dosta se govorilo i govori o prijateljstvu i o izmjeni postupka s našim narodom, ali dok činovnici, a naročito općinski tajnici Rijeke, Matulja, Klane itd. ne izmjene svoj postupak, ima vrlo malo nade u neko poboljšanje.
Najgori od svih je Marko Moretti, općinski tajnik u Klani. On je toliko dozlogrdio, da ga je narod morao tužiti već tri puta prefekturi u Rijeci, ali Marko Moretti je još na sveme mjestu. Tri godine redom — 1934, 1935 i 1936 — išla je deputacija prefektu i prikazala njegova bezakonja. Uvijek se ljudima obećavalo, ali tajniku u Klani nije ni vlas pala s glave.
Lanjske godine Je potpisalo oko 100 glavara obitelji iz Klane molbu da se makne općina iz Klane u nadi da bi se time rJešili i općinskog tajnika Morettija.
Ali ljudi su nastradali: Nekoje je Moretti optužio da su protiv Italije, a nekoje da su komunisti. Iz svoje kuće je izbacio stanare koji su tu molbu potpisali, a druge
je globio, tako je na pr. jednog čovjeka ogloblo sa 80 lira za 4 kolca koja je usjekao u šumi.
On i nadalje traži darove u novcu i živežnim namirnicama, ako hoće da nešto napravi što je dužan po službenoj dužnosti. Sve najbolje, kao šunke, sir, pilići, jaja itd.. mora da ide besplatno u njegovu kuću. Ko mu ne donese, taj plaća i za sebe i za drugoga.
Tako na pr. Fabijan Sušnik, otac desetere gole, bose i gladne djece morao je uplatiti 800 lira prisilnog zajma, a jedan drugi je morao prodati volove da plati porez na dućan kao trgovac, a on nije nikada ni imao trgovine.
S druge strane priredjuje na općinske troškove zabave za omladinu i djecu, kako bi pokazao vlastima da on radi na italijanizaciji ovog kraja i kako bi se mladjima umilio. Roditelje baca na prosjački štap, ali djeca to vide, pa sve njegove zabave neće umanjiti mržnju koju on svojom po-hlepnošću sije medju narod. — (Sag)
Gospodarenje sa općinom u Klani
Kako se potroši 300.000 lira godišnje u općini koja broji
1600 duša
Klana, augusta 1937. Talijanski zakon o općinama kaže do mora biti najmanje 5000 stanovnika u jednoj općini; dočim općina Klana broji oko 1.600 stanovnika, a troši godišnje oko 300.000 lira i uz to daje besplatno zakup lova Klane i sela Studene za 10 godina kao nagradu onima koji su tu općinu stvarali.
Mi ne bi o tom pisali, a da ne istaknemo kamo vodi ovakovo gospodarenje i uništavanje općinskog narodnog gospodarstva.
U općini Klana troši se danas ogromni novac na skroz nepotrebne stvari; općinski dohodak iznosi 60.000 lira, općinska trošarina 50.000, šumski prekršaji lira 100.000, dakle po osobi oko 200 lira godišnje. Kada bi uračunali državni porez, bila bi ta brojka još mnogo veća.
Kuda ide samo općinski novac to lako može ustanoviti svaki čovjek u Klani. Kada je kakova svečanost ili kakav fašistički praznik, naš načelnik i bilježnik sakupe svu klatež i doseljeno radništvo te ih na općinske troške voze kuda ih srce vuče, samo da se predstave da ih narod voli i da ga vode kao medvjeda na uzici čas na Rijeku, čas u Opatiju ili u koje drugo mjesto. Mnoge djevojčure i bog zna kakove doseljene ženetine, dapače i ciganke kod porodjaja dobiju po 6 kg mesa nedjeljno i
koješta drugo *«ko da im se isplati doći roditi u Klanu.
Odakle tko dodje da traži rada a ne može da ga dobije u Klani, on dobije 3 dana besplatnu hranu. To se razumije da naši ne dobiju ništa. Svaki činovnik njihov u Klanu dodje gol i bos, pa se ovdje kroz par mjesepi sasvim pogospodi na naš račun. Obuku se elegantno, kupuju motore, vozikaju se i cijele noći kartaju. Kada bi barem bili za nekakvu korist narodu, ali oni nas muzu, na svakom koraku nas grde i nastoje da nam učine svako zlo.
________ (Sag.)
DJECA U KLANI SE VESELE UZALUD
Klana, augusta 1937. — (Sag.) I u Klani se bio pronio glas da će se u školi učiti i hrvatski. Tome su se veselili svi, a ponajviše naša školska djeca, koja su to uvadlanie svoga materinskog Jezika u školu očekivali kao velik dogadja]. Dajući odu-ška tom svom veselju presreli su Jednog dana općinskog tajnika Morettija I rekli mu da će doskora u školi početi učiti hrvatski. Općinski tajnik se razbjesnio na to I rekao im: — Ta] ružni hrvatski Jezik (quella brutta lingua croata) neće se učiti — i zahtjevao Je od njih da mu kažu od koga su to čuli, pa da će već on onoga koji te glasove pronosi naučiti hrvatski.
Velik požar u Javorju
u kojem je upropašten seljak Kovač
Javorje, augusta 1937. Prve dane ovoga mjeseca zadesila je velika nesreća našeg seljaka Kovača. Njemu je u noći izmedju trećeg i četvrtog ovog mjeseca izgorjela kuća i štala. Vatra se silnom brzinom proširila i na sve ostalo što je u kući bilo. Izgorjelo mu je sve poljsko oru-dje i sijeno a i sav kućni namještaj što ga je imao. tako da je siromah ostao gol i bos. Da bude nesreća još veća, on nije bio nigdje osiguran, tako da trpi ogromnu štetu, koja se cijeni na 60.000 lira. Da mu se nekako u nevolji pomogne nekolicina
naših ljudi bili su sa Kovačem na našoj općini u Podgradu i molili da bi mu se priskočilo u pomoć, ali do sada nije još ništa dobio, a ne znamo da li i hoće. Ti isti ljudi uputili su preko općine molbu na ministarstvo, da bi se ovom nesretnom čovjeku oprostio porez. Vidjet ćemo što će se za njega učiniti sa strane vlasti. Sa naše strane mi smo učinili sve što smo mogli. Sakupili smo ono najnužnije za prvu pomoć ali ne možemo toliko da bi ga bar donekle mogli spasiti, jer smo i mi svi do gola operušani.
Grupiranje emigrantske omladine
Prikupljanje emigrantske omladine u društvu »Istra* u Zagrebu vrši omladinska sekcija istoga društva. Organizirani rad je u toku. Saboteri ne spavaju. I oni bilježe već izvjesne uspjehe. Sprečavaju uspješno i puno aktiviranje emigrantske omladine u ovom emigrantskom centru. Samo što njihova aktivnost nije dosta kamuflirana, prikrivena.
Muška omladina se odaziva pozivima, učlanjuje se i pridolazi u društvo u grupama. U tom su pogledu zabilježeni uspjesi kao nikada do sada. To je izazvalo reakciju kod onih, kojima je naša sveta zajednička stvar trn u peti. Ne će da miruju. Gore po njih. Možda će tako samo izazvali veću aktivnost na strani ovog dijela, koji sve više obećava i radi. Aktivni dio emigrantske omladine i mora da odgovori muški i odlučno.
Nije istina da i medju ženskom emigrantskom omladinom ne postoji interes i ljubav do staroga kraja, do emigrantskog pokreta i sviju nas, koji ga prelstavljamo. Roditelji naše omladine, očevi jednako kao i majke, pokazuju svojoj djeci u svemu pravo stanje, odgajaju ih u istarskom duhu:	ljubiti
svoju zemlju, svoje rod jake s ove i one strane granice. Naši pravi Istrani, očevi i majke, svijesni su svoje odgovornosti pred ukupnošću. Nema naše kuće. u kojoj se ne govori naše domaće narječje iz staroga kraia. Nema našega doma u kome ne bi
bilo zajedničkih briga i potreba. Unesimo ih u naša društva. Včlanjujmo se: staro i mlado, skupljajno se, bit će nam lakše. Više glava, više znade; više ruku — više može. Unesimo svoju volju u društva, koja nose imena naših krajeva. Neka budu ta društva onakva, kakva mi hoćemo da budu. To neka je svijesni i odlučni odgovor onima, koji rade i vršljaju u korist uzročnika naše emigracije, u korist onih, koji su krivi što smo morali ostaviti rodni kraj i sve ono duboko, krvavo, što nas veže uza nj.
Ukradu i na odmoru, za spavanja, uvijek nam je pred očima — povratak u oslo-bodjenu zemlju naših snova. Ali to ne može ostati, to ne će ostati san već postati stvarnost. Ali za stvar treba radili. To hoće omladina. To hoće i staro i mlado. Popraviti i uljepšati svoj život. Urediti ono, za što svi mi znamo da ne valja. Za to će se založiti i prave istarske matere, na tome moraju da rade t rodjene kćeri naše Istre. Sve drugo je podvala, sve drugo znači bezočno bremzanje (kočenje) dobre i pravedne stvari, izdaja skupnih ideala.
Onima, koji očajavaju zbog svakog našeg uspjeha, moramo pokazati pravu istarsku šaku (matafun ili punju). Koji ometaju naš stvaralački rad — dokazati da su svi njihovi pokušaji nemoćni da se suprotstave lažima, klevetama i sličnim nečasnim oružjem, dostojnim gospodara za koje rade. Takvima pokazati zube i još složnije raditi. Mi. hoćemo živjeti kao pravi ljudi, kao pravi emigranti. To je naše pravo i mi ćemo ga obranili vod svaku cijenu — l.
NEUSPEL PREDLOG KRAŠKEGA P0DEŠTATA
Knežak, avgusta 1937. — (Agis). — Imamo odličnega podešiata, ki leži vsem pridnim i poštenim občanom precej na želodcu, kot pač vsak privandrovec z juga, ki nas hoče osrečevat s svojo duhovitostjo in pridnim delom za blagor domovine, a na stroške naših ubogih zgaranih hrbtov in rok. Ta odlični gospod se piše Ciro Giuliani. In šinila mu je nekega lepega dne v glavo misel, ki ga je vsega prevzela, in mu ni dala miru ne po dnevu ne ponoči. Zazdelo se mu je najbrž, da za ubogi Knežah še ni napravil nič posebno vidnega in važnega za časa svojega podestatovanja in da mora pač pohiteti, da dokaže, da je tudi on nečesa zmožen in ga ski-b za blagor svojih ubogih podložnih in inicijativa še nista zapustili. Obenem pa je hotel v čast tem znamenitim dnem, ko on — nosilec ,nove kulture ubogim in neprosvetljenim Pivčanom — načeljuje eni izmed odrešenih občin — postaviti viden spomenik, da se ga bodo spominjali še pozni rodovi in se bo bralo v kronikah tako in tako ...
Skratka, našemu gospodu se je naenkrat zazdelo, da je za Knežak dosedanje šolsko poslopje preskromno, prenizko, za tako odlično institucijo, kjer se morajo vzgajati novi Italijani v duhu kampidoljske volkulje. Nam ubogim državljanom drugega razreda seveda niso rojile po glavi tako visokoleteče misli in se nam v naših skromnih zahtevah in pameti zdi naša šola kar lepa in dovolj prostorna, vsaj za sedaj; mogoče da se bo v bodočnosti pokazala slična potreba, če se bodo zvišale za nekajkrat vladne nagrade za mnogoštevilne družine, za sedaj pa to prav res da ni potrebno. Gospod podesta je pri tej ideji, kljub vsej modrosti ki ga krasi, celo pozabil na naše ogromne dolgove in prazne sklede! Pa kdo bi na take malenkosti mislil: denar za tako važno stvar se mora dobiti, sladko je za domovino crkniti pa čeprav od lakote. Snoval je in snoval in ko je dosnoval v potankosti vse, ni mogel več za sebe držati temveč je svoj načrt hotel razodeti, še kakemu človeku iste dragocene krvi. Najpripravnejši za to se mu je zdel občinski tajnik Macillis, torej njegov podrejeni. Ta gospod Macillis je bil prej z isto funkcijo v sosednji občini Zagorje, po združitvi pa se je kar nam preselil, ker je to pač najbolj pripravno, kdo bi pač preveč trošil za selitev. Naš tajnik je v naših krajih že približno deset let in je med tem imel dovolj prilike pokukati v naše prazne shrambe, prazne mošnjičke in drugam, kjer je lahko spoznal, da smo strašno bogati na skrbeh in brigali, kako Se pretolči, kako stisniti do zadnje srage, da se iztisne denarček za gospode dacarje, da ne bodo le U slovesno z bobnom oznanili, da j> denarju kraj in da zato nimamo več pravice bivati pod svojim ubogim, krovom. In je naš g. tajnik že bolj brihten od svojega šefa, ker je spoznal, da je temu res tako in ni kaj ugovarjati in da je treba delati le toliko, kolikor se pač z razpoložljivim ničein da.
Gospod podesta je torej napovedal gospodu tajnjku resen sestanek, v dopolavoru seveda, da se pogovorita o perečem vprašanju. Gospod podesta je z vso vročekrvnostjo, ki mu je prirojena, razvijal pred tajnikom svoj načrt o tem, da se vaška šola vzdigne za nadstropje. Na nesrečo pa O-tajnik ni bil nič kaj navdušen za podesta-tov načrt in mu je kljub njegovemu gospode stvu začel ugovarjati in dokazovati, da 1* te moke ne more biti kruha, ker se pač občinske dajatve radi svoje maksimalne višin1 ne morejo več zvišati. Čudno res, da se i1 moralo g. podestatu tako sama po sebi umevno resnico šele dokazovati: kar je no vrhu je pač na vrhu in ne moreš še više' In vendar g. podestat tega ni hotel ali ni mogel razumeti in gotovo se mu je tudi zamalo zdelo, da ga hoče podučavati niegoč podrejeni, čeprav iste plemenite krvi. Rese-ga je dala besedo in ko je videl, da je pre'. neumen za pametno debato je reklo črno' po tajnikovem licu, kakopak, gospod tajnih je v duhu sedanjih časov prejel avtoritativno klofuto. Toda slednji je hotel dokaeotj’ da ni samo po pameti močnejši temveč tu«1 po sili mišic: vrnil je milo za drago in tako je iz besedičenja nastal pravi pravcati dvoboj s klofutami. Kdo jc ostal dolžan klofuto nam ni znano, vemo le to, da so se dvoboj pozanimali karabinjerji in da bo 9? spodu podestatu dana sijajna prilika, '''* pred slavnim sodiščem pokaže svojo podrast in patriotizem, ki ga je od visokoletečih načrtov za zvišanje šole dovedel vročih in skelečih klofut. Mi gospoda stata sicer pomilujemo, ker smo dobri krščanski ljudje, vendar si ne moremo kaj ^ ne bi bili veseli, da je za enkrat njegov ^ črt zgorel v ognju klofut in nam je tok" prihranjena nova skrb in strah pred gro** čim ropotom rubežnega bobna.
Čermelj aretiran na meji
Postojna, avg. 1937. _ Na meli * aretirali karabinjerji 22-lctnega Karla C®1 melja, Čermelj Je zbežal ob pričetku N® Jansko-abesinske vojne v Jugoslavijo. daj ga Je gnalo domotožje zopet doifl0! Na meji pa so ga ustavili karabinjeri! predali sodni oblasti.
Zabranjena prodaja jug. H**°p
S t. P e t e r, na Krasu, avg. 1937. '
V St. Petru na Krasu stoji tamo*, fašjo na stališču, da naši ljudje ne e čitati Jugoslovanskih listov. Zaradi tet»' tam zabranjena prodaja naših listov, tem delu se odlikuje posebno lekrnar 3' »url.
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
_ šest-godišnjem Antonu Štrmotiću Iz Valture pala je na glavu daska i ranjen je po licu, tako da je morao biti prevezen u bolnicu.
— Veliko nevrijeme je bjesnilo 21 o. xnj, na Pulj stini. Pričinilo je velike štete. Tako je Antonu Stepčlću u Ševama pod Sikići grom ubio 12 ovaca. U Vlntijanu je grom udario u štalu Grge Premate 1 nanio mu štetu od 2.000 lira. U Valdebeku je grom udario u krov kuće Ivana Mikovilovića i zapalio ga. Srećom nitko nije stradao životom, a vatru su uspjeli pogasiti.
— Autobus je usmrtio Smoljana Ivana pok. Antona iz Roverlje. Išao je biciklom 1 na cesti Pula—Poreč naletio je na nj autobus koji saobraća na toj pruzi, i na mjestu ga ubio.
— U Zadar je prošle subote otišlo na izlet tridesetak Šibenčana. Lijepo su dočekani, a faš. tajnik ih je vodio po gradu. Taj izlet je organizirao »Putnik«, a slijedeći priprema za 8 septembra.
— Simun Vretenar iz Đeroldije kod Poreča ranjen je u kamenolomu u desno oko na kojega je oslijepio.
— Iz Trsta se sprema u Zagreb skupni izlet na zbor od 28—30 o. mj. Izlet organizira poduzeće U. T. A. T. Put za odlazak i povratak stoji 90 lira.
— U Buenos-Airesu je umro Ivan Rožanc, mesar, rodom iz Mislič kod Divače. U Americi je bio 30 godina i ostavlja tamo ženu, sina, brata i sestru.
_ Obmorska letovišča, kakor Grado in druga, so letos zelo napolnjena posebno s Čehi in Nemci, ki prihajajo v vedno večjem številu.
— S kakšnimi metodami se ponašajo fašisti priča neko pismo v »Popolo di Trieste«, kjer je »camerata« Ettore Benvenuti pisal, kako je na Opčinah natepel nekega Angleža Amodea ki ni bil naklonjen fašističnemu režimu.
— Naučni minister je določil, da bodo zgradili nekaj šol tudi v Julijski Krajini in tako tudi na Goriškem. V Gradiški ob Soči bodo zgradili gimnazijo, v Tolminu pa bodo sedanjo gimnazijo zopet spremenili v učiteljišče, kakor je bilo pred leti. V drugih večjih trgih bodo otvorili gospodarske in poljedelske
j 0
__‘y Borovnici je umrl 23. julija 1.1.
naš rojak Leopold Bole, nadzornik proge državnih železnic.
— V Gorici so umrli pretekli teden med drugimi: Simčič Tereza vd. Cerne, 75 let. Komel Alojzija per. Belingar 54 1.. Skočir Franc iz Kobarida 37 !.. Furlan Valentin
47 le»
— V Ročinju so našli na nekem seniku mrtvega 23-letnega Leopuščka Angela. —
ZadilaBogoslovaiieizkGr'adišta, sve Gradišćanski Hrvati boravili su ovih dana u
Zagreb^eiiko vojaško pokapališče v Sred-polju (Redipuglia) so .zaprli, ker bodo prenesli vojaške grobove na novo pokopališče.
— 21-letni Mervič Adoli iz Šempasa, mesto da bi šel na nabor, je šel rajši na delo v Jugoslavijo in naborna komisija ga je izročila sodišču. Ko ni imel več dela, se je Mervič zopet vrnil v Italijo in se prostovoljno prijavil karabinerjem v domači vasi. katerim je izjavil, da je bil prisiljen iti v Jugoslavijo da dobi delo in da se preživi. Sedaj mora odslužiti rok. Postavljen je bil pred vojaško sodišče, ki ga le obsodilo pogojno na 3 meseca ječe, kar se mu ne vpiše v kazenski list.
— Tatovi so obiskali »Hotel Montene-ro« v Kobaridu, last Ide Devetak, in odnesli 120 šilingov, 250 lir ter češki potni list nekega gosta, ki se je nastanil v hotelu.
— Goriški prelekt Grazi je obiskal Brda in se zanimal za pridelke in stanje prebivalstva
— Na Sv. Gori pri Gorici nameravajo Dostaviti spomenik padlim vojakom. Spomenik bo v obliki stolpa s križem in bo
visok 25 m.	„	- u
— Sekretarijat Društva naroda objavio je dugi telegram valencijske via de, kojim se, pozivom na član 11 statu ta Društva naroda, traži da se ova pozabavi talijanskim napadajem na španjolsku republiku.
—. Londonska štampa piše da saobraćajne britanske veze na Sredozern hom moru ugrožene. Britanska Javnost sve odlučnije traži, da londonska vlada d tom pogledu od riječi predje na djela.
— Ukrajinska skautska organizacija u Poljskoj raspuštena je, a neki dan je bio raspušten ukrajinski sportski savez,
_____ Naredba engleske vlade britanskim ratnim brodovima u Sredozemnom hioru da oružjem brane trgovačke brodove izazvala je vrlo mučan utisak Italiji
— Werner jeva drama »Ljudje na le deni plošči«, ki je imda lep uspeh tudi v Ljubljani in drugod, je bila pravka Prepovedana za vso Italijo. ♦„ini a - V Rimu so ustanovili centralni demografični urad, ki ga bo vod P fekt. v njegov delokrog bodo spadale vse Skdeve ki se tičejo ljudskega gibanja-
t - Jedna Japanska pomorska divuma s«ie 13 ili 14 o. mi. u Palermo. Casn'ci ^Danskih ratnih brodova bit čc pr b* kod talijanskog kralja.	na
, — »Campo Spagna« u kojem se na **zi 450 djece iz Španije, posjetio je nu bistar Ciano i Mussolini.
Umor antifašiste Rossetija v Miljah
IJURINA I FRANINA
Trst, avg. 1937. — V nedeljo, 8. avgusta proti večeru je v Miljah pri Trstu brez vidnega vzroka ustrelil 28 letni Giovanni Venosa 29 letnega Mariana Rossettlia. Rossetti Je bil znan za komunistično mislečega človeka in se Je vrnil pred krat-
kim Iz Francije. Ker pa Je morilec znani kot fašist In ker se v zadnjem času opa-l ža zopet ojačena delavnost miljskih fašl-l stov, ki sliči znanim kazenskim ckspedlci-l Jam Iz let 1919—922, Je ta umor delavstvo | v Miljah silno razburilo.
Kmet bo moral pridelati, kar mn bodo ukazali
Minister za poljedelstvo Rossoni je imel v rimskem radiu velik govor za italijanske poljedelce, v katerem je obravnaval letošnjo veliko in uspešno žetev. Povdarjal je, da je prinesla letošnja »žitna bitka« po dolgem času končno zmago in da Italija mora ostati pri tej zmagi in iti še naprej. Kajti Italija je letos pridelala 80 miljonov kv. žita, kolikor zadostuje za svojo potrebo, in ji ne bo treba uvoziti iz inozemstva. V naprej bodo morali poljedelci podvreči disciplini, ker na tem področju se ne bo smelo popuščati, ampak graditi vedno dalje.
Doslej Je znašal deficit v pridelovanju žita letno okrog 10 miljonov kvin-talov in je morala Italija to količino uvoziti iz drugih držav. Lansko leto je znašal primanjkljaj še več, to pa zaradi zelo slabih vremenskih neprilik, ki so v veliki meri vplivale na žito.
Italiji primanjkuje sedaj 4 milj. kvint, koruze. Tudi tukaj bodo morali italijanski poljedelci poseči v bitko, v »koruzno bitko« in zvišati produkcijo. Nadejajo se, da bo ta bitka lažja in prej izvedljiva. Poleg tega primanjkuje Italiji še 1,500.000 kvint, ovsa (letno ga pridelajo okoli 5,500.000 kv.). Sena in krme primanjkuje za 10% od celokupne produkcije. Vino, riža, krompir, konoplja in
sladkor se pridelajo v zadostni meri in se celo nekateri pridelki izvažajo. Primanjkuje pa oljčnega olja. Pomagati si bo treba s ceplenjem divjih oljk. Teh je v Italiji 10,000.000. Ministrstvo za poljedelstvo naj bi prisililo lastnike, da to iz-1 vršijo v teku 4—5 let.
»Disciplinare la produzione!« to naj bo geslo, ki so ga fašisti naredili za kmete. V bodoče bo treba izravnati vse primanjkljaje: za koruzo, oves, olje in meso. V bodoče bodo kmetom tudi odredili, koliko in kaj naj kdo pridela na svo-jem zemljišču. Mussolini je že večkrat opozoril, da v korporativnem režimu vsakdo ne more pridelati kar hoče in kolikor hoče. »Gospodarska« disciplina | izloča vsako subjektivno razmišljanje. Vsak posameznik je dolžan dati svoj de- I lež k splošni planirani produkciji, po načrtu, ki so ga izdelale korporacije na podlagi državnih potreb. Samo v okviru tega načrta bo moral vsakdo iskati svojo dobrobit in korist. Jasno je, da ni mogoče dovoliti posameznikom v nacionalni družbi, ki je dobro organizirana, da bi pridelovali samo to, kar jim trenutno najbolj nese ali samo žito ali samo riž ali vino. Popolnoma upravičeno je, da se razdeli produkcija po zahtevah naj višjih nacionalnih interesov«, je rekel mini- [ ster. (Agis)
OBSOJENI V K0NFINACIJ0
Reka, avgusta 1937. — (Agls). — Pretekli mesec so bili na Reki aretirani Jakob Rebec in še dva druga. Vs| trile so bili obdolženi, da so Imeli namen prekoračit! mejo brez potnega lista. Pred kratkim, so bili obsojeni, In sicer Rebec na dve leti konJlnaciJe. drugi obsojenec na tri leta, tretji pa na pet let. Takoj po obsodbi so bili vsi trije prepeljani nekam v Južno Italijo.	________
KADIJA TUŽI, KADIJA SUDI
Klana, augusta 1937. — U Klani se imala graditi vojnička kasarna. Bile su tri komisije; jedna je odredila da se kasarna gradi kod sv, Roka, druga kod pilane, ali je izašlo na načelnikovu da se gradi usred polja. Time narod ima veliku štetu, jer vojništvo prolazi preko polja, gazi usjeve. Narod se tužio i molio, ali uzalud. Prije nego se počelo s gradnjom sakupili smo izmedju sebe po 5 lira za jednog advokata na Rijeci, koji je u naše ime molio Rim da se tamo kasarna ne gradi, jer da će biti velika štet^ seljacima. Molba se vratila iz Rima načelniku u Klanu, pa su on 1 tajnik Moretti dozvall potpisnike i za prijetili im se da će biti kažnjeni ako se još budu žalili. I kasarna je ostala tamo gdje je htio načelnik. Ko te tuži kadija, ko te sudi kadija. — (Sag.)
Vodice bez svećenika
Vodice, augusta 1937. Svojedobno bili smo javili kako u cijeloj Ćićariji imamo samo jednog svećenika i to u našem selu, ali na nesreću i ovaj nas je napustio, jer je premješten. Mi smo danas potpuno zapušteni, crkva nam je zatvorena i sada dolazi k nama župnik iz Slivlja. On dolazi samo u slučaju smrti da mrtvog otprati na vječni počinak, a za sve ostale stvari mi moramo ići k njemu u Slivlje.
šte-
18,3
IZ UREDNIŠTVA
PAŽNJA SARADNICIMA I ČITATELJIMA!
ZMANJŠANA UMRLJIVOST V ITALIJI
V triletju 1919—1921 je znašalo vilo umrlih poprečno 666.771, to je od tisoč, v naslednjih štirih letih je bilo povprečno 669.470, kar je 17,3 od tisoč.
V petletju 1926—1930 je znašalo to število 641.956 ali 16 od tisoč in končno v letih 1931—1936 je bilo povprečno število smrti 590.291 ali 14,1 od tisoč. Torej od 1919. pa do danes je padlo število umrlih od 18,3 na 14,1 od tisoč. Listi pri tem hvalijo, da je to uspeh fašistične demografske bitke in politike. Kolik je uspeh v resnici plod fašistične politike, bi se moralo natačno preračunati. Saj zaradi napredovanja civilizacije na splošnem, posebno pa zdravilstva in higijene, pada mortaliteta v vseh državah, seveda nekje več drugje manj. Pri Italiji in posebno pri fašizmu smo videli, da je ta doživel velik neuspeh v svoji propagandi in pri vsestranskemu prizadevanju, da bi število Italijanov naraslo, kar bi Mussoliniju prav prišlo za časa vojske, da bi imel čim več vojakov. Vojaški strokovnjaki so pred kratkem zračunali, da je Italija zgubila zaradi neprestanega padanja rojstev že več divizij, po vojaško šteto, če pada mortaliteta in obenem nataliteta v isti državi je znamenje, da se prebivalstvo stara. Kajti če je vedno manj naraščaja in starejše prebivalstvo vedno manj umira, potem se tudi vedno manjša procent mladine in veča procent starcev. S starci pa Mussolini ne more poseči v vojsko. Torej padanje mortalitete v Mussolinijevem smislu pomeni zelo malo ali nič . (Agis).
NOVA ŽUPNIJA NA PEČINAH
Na Pečinah pri Ponikvah ie bila usta-1 novljena nova župnija. Dosedaj ie bila na Pečinah le kaplanija, ki ie spadala pod so-j sednjo ponikovsko faro. — (Agis).
Franina: sl ,čuja Jurina za onu novu? Jurina: A ča?
Franina; Kako su nlku noć u našen selu breki navijali? j Jurina; Pak ča je to bilo?
|Franina; A niki mladiči su zakantali par pismic, a pokle su po noči došli u selo špiceri i ronpali na nikih vrati ud hiše da vide je li su niki ter niki doma?
Jurina: A ča su ti frkalasi kantah?
|Franina; »Lipa grana z duba utsičena? Koliko si brižna unesričena I ki zna če to još dugo durati I ča češ mi brižna još provati?« j Jurina: Pak ter nisu niš grdo kantah! [Franina: A nisu ne ma nj in se je paralo da je to preveč.
Jurina: Pak su kega frmali?
Franina: A nisu ne, aš nidan ni stija povidati ki je kanta. I stari i mladi su rekli da oni ne znaju ki je po selu hodija kantajuči.
Jurina: Benj ča ni to lipo ča je svit složan. Ma ter su bili rekli da če se smiti kantevati, kušeljati i po našu se Boga moliti.
Franina: A če, če ma kad, to nidan ne zna.
Jurina: Ma ja sojen pretelju ne bin to branija. Tr i jedanput smo kantevali ča nas je bilo volja i kadi nas je bilo volja i smo slali našu dicu h našin maještron u školu i ni ni bilo nika-kovega preteljstva.
Franina: Alora kakovo. je to pretelj-stvo? To ni breki ne razume.
Jurina: Benj ča ti se para zašto ne puste janka kantati naše frkalase. ča he je strah da se u selu ne zbude di-vojčlne je li stare matere ke ne moru spati ud nemira za soj on dicon ki su brižni po svitu rastrešeni kakoj mladi kosiči. Forši he je i to strah da ne ušušuraju kakovu čfnu maještrovicu je li maještra ča onako lipo našu dicu vade da ne štimaju soju mater i soje starije!
Franina: A forši bi pak stili da se samo ona kanta »Se vol veder Trieste te mando in kartolina bin, ham, bom« — ča su nj in jedanput sami njihovi triestini kantevali i Rovinjci, aš naši, pomajku brečića z dugin repon, nisu ni znah te verse.
Radi pomanjkanja prostora, a I radi drugih uzroka koji ne ovise o nama, nismo mogli u ovom broju donijeti sve primljene članke i vijesti. Molimo sa-radnike da se ustrpe. Slijedeći broj ćemo izdati na šest stranica, pa ćemo tada objaviti sve ono što smo ovog puta morali izostaviti.
Kada bi naš list izlazio svake sedmice na šest stranica, mogli bi udovoljiti barem najosnovnijim zahtjevima. Tada bi mogli objavljivati i duže članke i mogli bi stalno uvesti neke vrlo potrebne rubrike, kao rubriku o svim važnijim dogadjajima u Jugoslaviji i ostalom svijetu, rubriku o narodnim manjinama, posebnu stalnu rubriku gdje bi se ukratko prikazivala kulturna i politička povijest naših krajeva u Italiji, što bi bilo veoma potrebno naročito mladjim emigrantima. Uz to Jbi mogli rubriku »Naša emigracija« proširiti u neke vrsti slobodne tribune gdje bi čitatelji iznosili svoje poglede na sva pitanja, a i posebna rubrika naše omladine bi se morala uvesti. Sve to bi mogli sprovesti kada bi list izlazio na šest stranica redovno, a na šest stranica
može izlaziti jedino ako pretplatnici list plaćaju. Čim više pretplatnika, tim većij i bolji list, to je stara neosporiva istina.
Na emigraciji je da to postigne. A da se vidi kakav nemar vlada u tom pogledu, napomenut ćemo samo slijedeći slučaj: u jednom mjestu koje ima 70 pretplatnika našeg lista, skoro isključivo emigranata, duguju ti pretplatnici zajedno za pretplatu 5.200.— Din (pèt hiljada i dvjesta dinara). Kada bi samo dužnici u tom malom gradu podmirili u redu pretplatu, list bi mogao devet puta redom izaći n% šest stranica.
To je samo jedan grad. A gdje su ostali: Mi smo dali mogućnost otplaćivanja u obrocima kao ni jedan list u Jugolaviji, Savez je poveo akciju, a uspjeh je do sada mnogo manji nego smo se nadali. Do sada smo postigli jedino to da svaki drugi mjesec možemo izlaziti na šest stranica.
Taj mali uspjeh nije dovoljan. Treba se dati na posao.
Svaki savjet u tom pogledu primamo sa zahvalnošću.
f IVO RAJČIć
S u š a k, 22 augusta — (Sa g.) U Sušaku preminuo je nakon kratke i teške bolesti dne 20 t. mj. u 53 godini života savjetnik okružnoga suda Ivo R a j č 1 ć. Uz visoku erudiciju uma i srca dičile su blagoga pokojnika sve odlike pravoga plemenitoga Istranina. Neizmjerno skroman u ličnim ambicijama i potrebama posvetio ie sve svoje izvanredne sposobnosti visokome pozivu, svojoj ljubljenoj obitelji i I svome osirotjelom narodu. Ne tražeći nikada ni slave ni priznanja, svuda, kudgod se je kretao, činio je dobro; zato žale za njim pored rastužene porodice svi bezbrojni njegovi prijatelji, štovatelji i znanci, a to su svi oni, koji su ikada došli s njime u bilo kakav dodir, jer on neprija-I telja uopće nije imao. A osobito ga ie od-I likovala žarka ljubav za rodjenu istarsku j grudu. Bio je kremen-značaj, kakvih trebamo naročito u ovo teško i pomućeno doba više nego ikada.
K vječnom počinku su ga ispratili mnogobrojni prijatelji i štovatelji s obje stra-J ne granice, a lijes su ponijeli svi tronuti njegovi kolege suci. Kod otvorenoga groba oprostili su se od blagoga pokojnika značajnim i dirljivim govorima pretsjednik okružnoga suda, starosta Sokola Sušak— Rijeka, pretstavnik advokata i pretsjednik naše organizacije, koje agilan član i pot-pornik je blagi pokojnik bio od njenoga osnutka i koja je u počast njegove uspomene održala dirljivu komemorativnu sje-| dnicu.
Predobrome blagome našem Ivi pokoj vječni a ucviljenoj porodici naše najiskre-| nije saučešće! — R.
SMRT PRIJATELJA ISTRE
Sokolsko društvo Zagreb 3 dostojno je otpratilo 7 o. mj. na posljednji put na Mi-rogoj svoga člana i brata Slavka Eisen-[ buta.
Nalazeći se u društvu u kojem ima ve-ik broj Istrana i ostalih emigranata Iz Ju-Ujske Krajine, pokojni Eisenhut je pokazao kako ga boli sudbina braće preko granice. Pohvalno je od strane pjevačkog zbora I ^ okola 3, što su mu u znak zahvalnost! i Ipostovanja nad otvorenim grobom otpje-Ivali Brajšinu »Mažurano moja«, n*»
VIJESTI IZ ORGANIZA CUA IZ DRUŠTVA »ISTRA« u ZAGREB
TREĆE USMENE NOVINE OMLADINSKE SEKCIJE
Omladinska sekcija društva »Istra« priređuje članski sastanak u subotu 28. o. mj. u 8 sati naveče u društvenim prostorijama, zerjavićeva 7 dvorište. Pozivaju se članovi društva »Istra«, prijatelji i simpatizeri da dođu.
Sadržaj usmenih novina Je:
1.	Boris Pegam, stud. med.: Simon Gregorčič, predavanje.
2.	Ivan Pirifa recitira pjesme »Goriškog slavčeka«.
3.	Eventualije... sa dogovorom i diskusi-
jom o pitanju pokretanja dramsko-diletant-ske, pjevačke, mandollnlstičke 1 šahovske podsekcije.	Odbor
SVIMA KOJI IMAJU KNJIGE IZ DRUŠTVENE KNJIŽNICE.
Ovim se pozivaju svi čitatelji koji su uzeli knjige iz knjižnice Omi. sekcije, da knjige čim prije povrate. Knjižnica Je otvorena nedjeljom od 10—12 sati 1 srijedom od 6—8 naveče, Jer će se urediti knjižnica i početi s redovitim izdavanjem knjiga.
Knjižničar.
NOVA UPRAVA ZADRUGE »ISTARSKI DOM« U ZAGREBU
Z r e t>» avg. 1937. — Zadruga »Istar-s k i D o m« u Zagrebu Je održala svoju redovitu glavnu god. skupštinu dne 29 Jula ov. god. u prostorijama Jugoslovanske matice. Na ovoj skupštini Je izabrana nova uprava:
Upravni odbor: Stari Ivan, Radošević JosiP. Butković Josip, Milič Matko, Dobrila Josip, Juričić Jakov, Vozila Anton 1 Sankovič Anton.
», a,?zw,^n 1 odbor: ćuljat Nikola, Mi-haljević Mihovil, Mihaljević Anton, Randić Zvonimir i Smoliča Petar.
Na prvoj konstituirajući»! sjednici izabra-,no Je časntštvo kako slijedi: pretsjednlk Stari Ivan, p o t p r e t s J e d n 1 k:	Ra-
trlSiE'le ta,Jnlk (poslovodja) Milič Matko, blagajnik Dobrila
Josip.
POZIVAJU SE SVI PJEVAČI da dodju na sastanak Omlad. sekcije u subotu u 8 sati naveče u društvene pro-storije radi dogovora za komemoraciju bazovičkih žrtava.
•Pozivaju se svi, bez obzira jesu li članovi Omladinske sekcije.
Prelac Jure.
CJELOKUPNOJ EMIGRACIJI U ZAGREBU
Primamo od jednog aktivnog emigranta i propagatora naše pjesme:
Kako često čitamo, čujemo i vidimo da .aznl pjevački zborovi — naši i domači — izvadjaju naše narodne pjesme. A šta mi u Zagrebu čekamo? Gdje je naš zbor koji bi pjevao 1 propagirao našu pjesmu medju nama i medju domaćim? Dvanaesti je čas da se maknemo iz mrtvila, jer za naše propuste odgovaramo našem narodu dolje i našim potomcima.
Dvanaesti je čas — maknimo se!
Dolinac.
DRUŠTVO »JADRAN« IZ MARIBORA V PTUJ
Za nedeljo 5. sept. na predvečer rojstnega dne NJ. Vel. Kralja Petra II. je napovedan koncert društva »Jadran« Iz Maribora- katerega priredijo narodno obrambna društva v Ptuju v proslavo rojstnega dne NJ. Vel. Kralja. Spored obsega: Slavnostni govor, in umetne ter narodne pesmi. Po zadnjih uspelih koncertih »Jadrana« je pričakovati, da bo ta koncert za mesto Ptuj nekaj novega in posebnega. Zavedno ptujsko občinstvo bo ta dan
nJega0ko«?kànll° mestno Sledall&>c do zad-
PAVEL PLESNIČAR
ANTONU GERMEKU V SPOMIN
14. avgusta so spremili Antona Ger- j tacij, zaporov, zlostavljani in pregonov do meka, bivšega predsednika »Zveze slovan- ' izigravanj in podkupovanj. Ex lex stanje
Sklh Učiteljskih društev V Vrstil. tip .ad- ip iTrnčaln ilčitplia na milncf in npmilnct
skih učiteljskih društev v Trstu«, na zad nji poti v lepo ljubljansko polje, sorodniki ter nekaj prijateljev in znancev. Legel je v zemljo tiho in skromno, nepoznan, kakor ni nikdar v življenju ničesar iskal. In vendar je bil ena največjih osebnosti, kar jih je zraslo po svetovni vojni na ozemlju, odtrganem od živega telesa.
Anton Germek je živel v ozkem svetu slovenske tržaške okolice v oni dobi, ko se je pod neravnim, ogromnim prilivom slovenskega in hrvatskega življa v Trstu naglo razgibala, se razvila kulturno in gospodarsko ter se pričela politično uveljaviti. Bila so to zadnja desetletja pred svetovno voj-no, ko se je Trst dvigal na stopnjo naj-veejih trgovskih emporijev Sredozemskega morja. Naravno, da je veliki razvoj Trsta vtisnil pečat vsemu življenju, kjer je delal tedaj kot kulturni delavec in narodni organizator tudi Anton Germek, mestni učitelj pri Sv. Ivanu, eden izmed redkih učiteljev, ki so brez strahu posegli v tok javnega snovanja na Tržaškem. Pretežna večina mestnega učiteljstva, trdo odvisnega od vsemogočne komore, se ni upala zganiti. Tako si je Germek na težavnem terenu pridobil skušenj, ki so mu po svetovni vojni omogočile delo, kakršnemu ne bi bil drugi kos.
Prvina, kjer je Germek, prežet siavja-nofiistva, neumorno snoval, je bil kmečki m delavski sloj, družba, ki se še ni diferencirala, ki se ni cepila po političnih programih. temveč je imela skupen cilj, da si pribori še le osnovne kulturne in politične pravice. Ta družba ni smela poznati tako-zvanih »boljših«, ostala je enotna: vse nje-no javno udejstvovanje je kazalo značilno sliko trdne povezanosti, poleg kmeta in delavca je stal izobraženec in pridobitnik, na zunaj ni bilo razlike. Kdor je delal v tej družbi, je moral izpovedovati demokratizem, brez vere vanj ni imel pravih tal za svoje udejstvovanje. Zato sta tudi demokratizem in smisel za realnost — v najboljšem pomenu — tako značilna za Germeka, za njegove nazore o delu v javnosti.
Vendar je še le koncem svetovne vojne, z novimi političnimi razmerami prišel čas, ko se je mogel pokojnik uveljaviti z vsemi svojimi velikimi lastnostmi kot organizator, kot borec za ideale in kot človek. Še le na važnem, izpostavljenem mestu so se Prav pokazale njegove zmožnosti, njegovo obzorje, njegova neumorna delavnost in požrtvovalnost brez primere. Vstal je za najelementarnejšo pravico ljudstva, za pravico izobrazbe. Eno desetletje je stal v borbi, ne da bi umaknil za ped, vedno enak, tudi tedaj, ko je povodenj zalivala vsečez, ko so slabiči padali.
Ljudska izobrazba je nespravljiv nasprotnik izkoriščanja in tlačenja množic, le nevednega je mogoče popolnoma upre-či v voz odvisnosti. To so osvajači dobro vedeli zato je bil njih prvi udarec namenjen šoli, ki naj bi postala orodje narod-nega in gospodarskega podjarmljenja. Naskok se je ravnal po prilikah: na narodnostni meji je bil neizprosen, brutalen, drugod postopen in prikrit. Povsod je ve-Ual nasilcu osnovne ljudske izobrazbe, učiteljstvu, ki je preskušalo vse, od depor
* U V Ulij Mi*	IS V C4I1 J . A-.JV 1WW O l C« 1 J Ns
je izročalo učitelja na milost in nemilost novemu gospodarju, ki mu je prinesel novo, dotlej nepoznano svobodo.
V tem težkem položaju, ko je bil poedi nec brez moči in sam sebi prepuščen, je Anton Germek postavil proti nasilju organizacijo, zvezo slovanskih učiteljskih društev, ki je po svojem delu daleč presegla, kar je pomenila po svojem številu in kot stanovsko združenje. Ta organizacija je sprejela boj za obstanek — ne le za obstanek šole in stanu — ampak za obstanek ljudstva na lastni zemlji proti strašni premoči, ki je imela vsa sredstva in ki jih ni izbirala, dasi je bil nasprotnik zvezan in golih rok. Zgodovina na te neenake borbe še ni spisana. Mislim pa, da bi tega svetlega poglavja v življenski borbi zavednega, prosvetljenega ljudstva ne bilo, če bi ne bilo pokojnega, njegovih zmožnosti in predvsem njegovega čistega značaja. Bil je voditelj neomejenega ugleda, po svojem svobodoljubju, po nesebičnosti in požrtvovalnosti vreden, da stoji na čelu korporaciji, ki je v izjemnih razmerah dobila takoj ob svoji ustanovitvi izreden pomen. Ger-mekova osebna zasluga je, da je stanovska zveza preživela najtežje viharje, da je bila v njih naravni oslon vsega ljudstva, brez ozira na politično opredeljenost, in da se je stanovska skupnost ohranila tudi še potem, ko je slovensko in hrvatsko učiteljstvo doživelo zadnjo postajo svojega križevega pota, internacijo daleč od svoje rojstne zemlje, po šolah, kjer ni imelo ničesar več iskati.
Anton Germek je v borbi proti fašizmu dal svoje najboljše moči. izpolnil je svoj čas. Dasi v tej borbi za najelementarnejše pravice ljudstva navidez ni uspel, ni iztrošil svojih moči zaman. Kar je hotel, je danes prav tako pereč cilj kot je bil tedaj, ko so nas vrgli na nivo kolonialnih rodov. Za kar se je boril, je s silo odrinjeno, a ne bo nikdar pokopano. Stoji tu kot problem, ki proti njemu končno tudi sila ne bo ničesar opravila. Anton Germek se je boril v imenu velikega postulata, boril se je za ljudsko prosveto, zato bo njegovo ime ostalo, ko barbarstva ne bo več. Ni doživel zadoščenja, da bi se zrušilo krivično delo, ki se mif je bil uprl, a vklesal je v svojo dobo svoje ime tako, da bo preživelo nasilja in da bo pričalo o možu, ki je zaslužil, da bi dočakal sadove svojega dela.
Slovenska kulturna javnost tega pomembnega moža ni poznala. Ni poznala njegovega truda in se ni zavedala pomena vprašanja, ki mu je ranjki posvetil vse svoje sile. Pričal Je o tem pokojnikov pogreb. Nobene kulturne ustanove nismo videli. ki bi se bila spomnila na njegovi poslednji poti tega velikega kulturnega delavca, ki mu ni bila slovenska kultura le fraza za slavnostne prilike, ampak zadeva razuma in vsega srca. Anton Germek je na bojišču izpričal svojo ljubezen do slovenske kulture, neustrašno in v največjih nevarnostih. Prejel je plačilo, kakor že marsikateri pomemben slovenski mož: kulturna javnost je šla mimo in ga ni videla, ko je šel osamljen svojo zadnjo pot
J. P.
SIMON GREGORČIČEV SPOMENIK V LJUBLJANI
Pred novo palačo vseučlliške knjižnice odkrijemo 5. septembra t. I. ob 11 nrl. Vsa narodna društva so zagotovila svojo udeležbo in zato pozivamo ponovno vso belo Ljubljano z okolico, ter ves naš narod, da prihiti ta dan k nam In počasti svojega preroškega pensika — klicarja najčisteiše domovinske ljubezni z bregov bistre Soče.
Spomenik je izdelan po načrtih naših umetnikov arh. prof. Plečnika in kiparja Z. Kalina. Po odkritju bo ob 4h popoldne narodna veselica na letnem telovadišču na Taboru a za slučaj neugodnega vremena v notranjih prostorih. Lepota S. Gregorčičevih pesmi zapoveda, da se udeleže slavnostnega odkritja ter njegove popoldanske pevske proslave vsa prosvetna in pevska društva s prapori, s pevskimi zbori, n a-rodniml nošami in z vsem svojim članstvom.
Prosimo bratska društva širom svobodne Jugoslavije, da nam vsaj z dopisnico javijo svoj korporativen prihod s številčno navedbo udeležencev, pevcev, narodnih noš, deputaci], praporov itd.
S. Gregorčičev poziv:
»Prost mora biti, prost moj rod, na svoji zemlji svoj gospodi«, nas kliče na to proslavo v današnjih značilnih dneh za rodoljubno delo v blagor našega naroda v tujih državah.
Polovična vožnja Je dovoljena z odlokom železniškega ministerstva br. 13243, z dne IS. 6. 1937.
Vse naše časopisje prosimo, da ponatisnejo ta oklic.
Društvo »SOČA« Matica v Ljubljani.
Poziv »Tabora« v Kamniku
, . ,a m>T *k' avg. 1937. Vse rojake in ro-{&&J® člag? in prijatelje našega društva »Tabor« v Kamniku tem potom pozivamo da se polnoštevilno udeleže odkritja spomenika našemu pesniku domačinu Simonu Gregor-
v v¥aekdu «aJV1S?^;n8J	že
Odbor pričakuje, da se sleherni član (brez ugovora) udeleži tega slavja ter tako manifestira svojo ljubezen do našega naJVEOincj-šega klicarja domovinske ljubezni. Po’ rojakom, da znamo tudi mi emigranti do-aja\?ka«POČaStitl svoJef;a rojaka »Goriškega Torej vsi na proslavo!
ODBOR
IDRIJSKIM RUDARJEM
Pozivam vse rojake rudarje, ki se na-najajo v katerem koli kraju Jugoslavije in ki imajo še kake terjatve napram bratovski skladnici v Idriji pa istih še niso uredili, da mi sporoče: l> njll. naslov. 2) število let dela pri idrijskem rudniku, 31 vi-š no zneska, ki so ga vplačali v Bratovsko skladntco v Idriji v teku omenjenih iet dela, 4) potrdilo idrijske bratovske skla-iiiice, da so res bili tam člani, če tako oou.Tlo imajo, sicer ni potreba, 5) priložite za lil.— din znamk za stroške.
Pošljite na naslov: K r aš ii a A.. Prim' skovo 160, Kranj;
VSA EMIGRANTSKA DRUSTV *
■	NAPRO ŠAM
da obveste svoje člane na prvem pHhod-nlem članskem sestanku o gornjem poziv«.
■»i.ta«, «	j™	«m
Odkritje Gregorčičevega spomenika, določeno za dan 5. septembra t. 1. v Ljubljani, mi je priklicalo v spomin vrsto dogodkov, ki so se sprožili v Rihemberku na Goriškem, ko je občinski zastop rihem-berški odkrival I. 1907 spominsko ploščo svojemu nekdanjemu kaplanu, pesniku Simonu Gregorčiču. Jaz sem se takrat komaj malo razgledal po Gregorčičevi »de-želi rajskomili«, saj me je jedva leto prej vrgla Usoda iz Istre tjakaj na izpraz njeno mesto takrat.vpokojenega nadučitelja Ambroža Poniža. Čestilci pesnikovi so odkritje spominske plošče odpravili v enem dnevu ne tako jaz in moj prijatelj Možina, ki sta imela ž njim posla še skoro leto dni, predno se je nama posrečilo, da sva z združenimi močmi spravila to ža-
lostno poglavje z dnevnega reda.
Od tedaj je minilo trideset let. Večina
tedanjih vodilnih mož rihemberških je legla
v grob, le še redki so ostali iz tistih dni. >a se' pa rihemberške storije ne pozabijo, 'rgel sem jih ob njihovem 30 letnem jubileju na papir: v spomin vrlemu soborcu, danes že pok. Antonu Možini in v pouk mlajšemu rodu, ki naj pomni, da mora biti^ človek v življenju, pa izvršuj svoje dolžnosti še tako iz plemenitih nagibov, ■edno pripravljen na udarce s polenom. Taki imajo namreč to prednost, da manj skele kakor oni, ki jih dobiš nepričakovano, iz zasede. In ne najzadnie: čitaioči svet naj vidi v teh vrstah, kje je bila vera, kje nevera. ko smo se v mladosti borili za narodne ideale!
*
Pesnik Gregorčič je umrl 24. novembra 1906. leta. Med prvimi, ki so po njegovi smrti hiteli da dajo viden izraz priznanja .njegovemu delu, je bilo županstvo rihemberške občine. Bilo je dne 23. decembra 1906., prilično 25 let po pesnikovem odhodu iz Rihemberka. ko so občinski očetje na predlog župana Pavlice sklenili, da
občini primeren spomenik. Zedinili so se za spominsko ploščo, ki naj se jo vzida na pročelju kaplamje t. J na poslopju v katerem je Gregorčič prebil nad 8 let svojega plodonosnega življenja. Vsa rihem-berška javnost brez razlike politične pripadnosti je vzela z odobravanjem v znanje sklep svojih občinskih mož. •
Tako se je postavil tedanji občinski svet rihemberški. ki je bil — z izjemo enega ali dveh članov — sestavljen iz samih pristašev SLS (slovenske ljudske stranke). Stranka si je pač lastila Gregorčiča za svojega, četudi vsi iz tedanje dobe vemo, čigav je bil Gregorčič, in dobro vemo, kdo so bili tisti, ki so streljali vanj, ko je izšla njegova »zlata knjiga« I. 1882 kdo pozneje, ko je izšel 1. 1885. ponatis te knjige In kdo L 1888.. ko je prišel na svetlo drugi zvezek njegovih poezij. Ponatis dr. Mahničevih treh »Dodatkov k dvanajsterim večerom« bi še danes mnogo pripomogel k razkrinkovanju bajke o ljubezni gotovih ljudi do živega Gregorčiča, posebno v dobi njegovega bivanja v Rihemberku (župnik Andrej Brezavšček!),
^Udx.!?ozn,cLe ^ Qradišču (vikar Andrej Žnidarčič ml.!), kjer so mu iz same ljubezni do bližnjega kopali grob, da je šel pesnik v Gorico (maja meseca I. 1903.) samo še — umret...
• Pustimo to! Ce bi sklepa v zadevi Gregorčičeve spominske plošče ne izvršili takrat pristaši SLS. bi prevzeli malo kasneje inicijativo ljudje iz nasprot-nega t. j. naprednega tabora, saj so pokazali dogodki, ki so prav kmalu sledili zlasti državnozborske (1. 1907. in 1. 1911 j m deželnozborske (1. 1908. in L 1913.')
tjdi domače občinske volitve (leta 1912.). da so prihajali v rihemberški občim do besede ljudje, ki so bili precej daleč od politike bivšega t. J. Pavličevega režima.
Na decembrski seji izvoljeni prireditveni odsek je imel v glavnem nalogo, da pra-
postavijo »goriškemu slavčku« v domači vočasno Izvrši vV'^tre^n^ nHnra^^
»T&t.rn«r ivìavi arra trn*»
slavnost, za katero je bil določen dan 1. septembra 1907. Za izvedbo programa od-sekovi člani niso bili v posebnih skrbeh. Za slavnostnega govornika so si izbrali deželnega poslanca prof. Ivana Berbuča iz Gorice, za dvoje deklamacij (Gregorčičeva »Oljki« in »Slovo iz Rihemberka«) so imeli dovolj izbire med domačimi dekleti, le za pevske točke (mešani zbori:	Nedvedova
»Naša zvezda«, Laharnarievo »Slovo« in Sattnerjev »Nazaj v planinski raji«) je šlo nekoliko težje. Sicer so imeli pristaši SLS v Rihemberku svoj cerkveni pevski zbor ki je nastopal ob gotovih prilikah tudi na prireditvah izključno posvetnega značaja, vendar je bil za tako-le slavnost večjega obsega prešibak. Toda zadeva je bila prav kmalu ugodno rešena. V Rihemberku je obstojalo napredno društvo »Sivi grad«, ki je imelo za tiste čase prav čeden pevski zbor, sličen pevski zbor so imeli tudi napredni fantje na Brjah (v polure oddaljeni podobčini). In občinski možje so zaceli razmišljati, kako bi se dalo pritegniti zbora k sodelovanju. Po vook. nadučitelju Ponižu, ki je imel med vaščani vpliv in ugled, so dali naprednim pevcem to svojo misel v znanje in razmišljanje. Rečeno ie bilo: rihemberški napredni nevski zbor bo pripravljal Plesničar, pevski zbor na bližnjih Brjah Možina, cerkvene pevce pa do-mači organist: na dan odkritla pa bodo vsi trije zbori skupno nastopili pod preizkušenim vodstvom Poniževim.
Zadeva je bila od strani naprednih pev-cev ,* * * * v?e*a j? odobravanjem v znanje in prve dni julija so se že pričele redne pevske vaje. Za svojo osebo vem. da sem si tisto leto pokvaril vse glavne počitnice — ne da bi bil niti enkrat na Goljaku, Kuc-iju ali kakem drugem vrhu prelepe Trnovske planote, kamor me je prejšnja in tudi poznejša leta tako rado zaneslo ob počitnicah za nekaj dni — saj sem moral redno vsaki drugi dan k pevskim vajam, ki so se vršile ob večernih urah pri Grzeju v Vasi včasih prav pozno v noč.
Toda kljub vsem neprijetnostim so se počitnice primeroma hitro nagibale k svojemu koncu in bližal se ie dan narodnega slavlja. Reklama za to je bila vsestranska Poleg goriških listov (Gorica. Primorski -ist, Soča. Primorec) je tudi tržaška »Edi-
nost« vabila narod k odkritiu in pričakovalo se te prav velike udeležbe.
Pisala »Gorica« še teden dni ( 4. avg. st. 70) pred odkritiem: »Pesmi pojejo cerkveni in rihemberški pevci. Po končanem odkritju bode v hotelu g. M. Lična koncert, pri katerem udarja črniški tamburaški zbor. Pri koncertu morejo nastopati razna pevska'ozir. tamburaška društva. K obilni udeležbi vabi županstvo«.
Ko je bilo tako vse pripravljeno in so Dne samo še skupne pevske vaje pred durmi, tedaj pa je nastal v mišljenju ne-Katerih vodilnih prirediteljev Gregorčičeve slavnosti preobrat in med dobre Rilieni-berzane je treščil glas hudobnega človeka: »Gerkveni pevci ne bodo celi z liberalci! Gregorčič je bil naš! Hočemo, da pojejo Prt	samo naši pevci!« Kaj sto-
nti? Rihemberški in brejski pevci so vzeli to vojno napoved sicer z ogorčenjem ^ znanje, jaz in prijatelj Možina sva odio-žila svoji pevovodski funkciji in zmaga! je glas — hudobnega človeka!
Tako se je zgodilo, da so dne 1. septembra 1907. odkrivali v Rihemberku prvo spominsko ploščo vseslovenskemu pesniku a. Gregorčiču posamezniki iz vrst ene politične stranke, dočim Je bila vsa ostal® slovenska javnost od sodelovanja izključena. Kako vse drugače je znalo posto-pati pet let kasneje na slični prireditvi Pevsko in bralno društvo na Gradišču! D® slavesnost izvršila čim do-stdjnejše in brez sence kake strankarske primesi, so pritegnili širokogrudni Gradi-škovci k sodelovanju celo vrsto pevskih društev iz spodnjega dela Vipavske dolio® in povabili k odkritju Gregorčičeve spominske plošče kar dva slavnostna govornika: iz Ljubljane prof. dr. Fr. Ilešič®-iz Gorice^ Gregorčičevega prijatelja Ernesta Klavžarja, somišljenika goriške SLS-Naravno, da je slavlje na Gradišču 1. l?1^ izzvenelo kot mogočna vseslovenska narodna manifestacija, dočim so rihemberški prireditelji doživeli velik polom. V sleP* strasti do vsega, kar ni trobilo v njihov rog, so hoteli še prav poslednje dni v*» prireditev ograditi z visokim plotom svoi® strankarske zagrizenosti in slaviti pesnik® — po svoje. loda sejali so veter, želi s® viharl