KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 40 (2)
INDUSTRISKE SVOjlNE
Izdan 1. Januara 1929
PATENTNI SPIS BR. 5371
Dr. Gottfried Vervuert i Georg Rieber, Gelesenkirchen, Nemačka.
Peć sa mehovima koja neprekidno radi sa rashlađenim roštiljem, za prerađivanje kompleksnih ruda i metalurgijskih proizvoda.
Prijava od 18. marta 1927.	Važi od 1. avgusta 1928.
Poznato je, da se isparljivi metali na pr. rude koje sadrže cink, duvaju mehovima u konvertorima, pećima ili drugim metalur-gijskim aparatima preko roštilja ili bez istih. Pri tom se obično uzima materijal u briketnom obliku. Svi ovi postupci, kao i procesi kod peći bez roštilja, imaju taj nedostatak, da je pri preradi kompleksnih ruda vrlo teško izdvojiti zguru od još ne izduvanog materijala u peći, da ista — kod peći sa roštiljima visi na roštiljima ili u najgorem slučaju sagoreva'u roštilji.
Pronalazak odstranjuje pomenute nedostatke. On polazi od kompleksnih ruda, koje se zgodno sa redukujućim materijama i dodacima dovode u oblik briketa i stavljaju u peć sa mehovima, pri čem se u nizak sloj, koji leži na roštilju rashlađenom vodom, duva komprimovan vazduh. Po pronalasku se vazduh uvodi kroz horizontalne ili malo na gore nagnute sisaljke, i to sa takvim pritiskom, da materija, istopljena u zoni gde su sisaljke, odmah po prolazu istog ponovo postaje kašasta i u takvom stanju mehanički lako prolazi kroz roštilje. Na taj način isključeno je sagorevanje roštilja. Za roštilje uzimaju se cevi, koje se hlade vodom ili cevasta tela, koja jačim cevima, koje se hlade vodom, ili odgova-jućim napravama mogu biti poduprta kao roštiljne grede.
Kao primer izvođenja pronalaska opisana je peć sa mehovima na priloženom nacrtu.
Briketirana masa unosi se sa topljivim koksom kroz otvore 1 u kontinualno radeću peć sa mehovima. Kroz vod 3 i sisaljke 2 komprimuje se vazduh, koji ranije zagrejanu masu prelazno topi u ravni, na kojojv se nalaze sisaljke i zatim odlazi na gore. Čim je masa prešla ravan sisaljke u tečnom stanju, postaje kašasta i to tako, da još može prolaziti kroz rashlađene roštilje 4. Hlađenje se vrši pomoću vode, koja se dovodi iz voda 5 i odvodi kod 6 i 7. Zgura sa neisparljivim metalima dolazi u komoru 8 za zguru, odakle se radi daljeg prerađi-vanja, kako odstranjuje u oknastu peć. Isparljivi metalni oksidi odvode se pomoću vazduha, koji suprotno struji kroz naslagu, kroz odvodnu cev 9 i dovode u kamere za taloženje.
Preimućstva peći sa mehovima, koja je predmet pronalaska, jesu u glavnom ova:
Usled hlađenja vodom nisu izloženi roštilji abanju, usled trenja kašaste zgure koja pada, i prema tome imaju gotovo neograničeno trajanje. Odlazeća zgura ne dolazi, kao kod mnogih peći sa mehovima, u dodir sa vazduhom iz mehova, zato se ona ne može neželjeno rashladiti i očvrs-nuti. Dalje preimućstvo je u tome, što se mogu uzeti briketi većih dimenzija, na pr. veličine ciglje : na taj način je rad pravilan. Osim toga potrebno je samo srazmerno malo komprimovanje vazduha. Prema poznatim pećima sa mehovima ima i to preimućstvo, što se tačnim rasporedom sisaljki
Din. 10.
preko roštiljne površine i usled kontinual-nog rada, znatno povećava efekt peći, s toga se znatno smanjuje postrojenje i radni troškovi zatonu rude. Najzad je način rada tehnički vrlo prost, a time upotreba jeftinija nego kod dosada poznatih peći.
Patentni zahtev:
Peć sa mehovima, koja neprekidno radi
sa hlađenim roštiljem za preradu kompleksnih ruda i metalurgijskih proizvoda naznačena time, što se duvanjem vazduha na pogodnoj visini održava zona topljenja više roštilja tako, da kašasta zgura može nositi naslagu i može cureti na roštilj, ali ne propušta vazduh na dole.
Adpa fenf brv/S3 77
M. U. 21
i.
III
I I I