Pošlarina plaćena u goto'
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA. KRALJEVINE JIJ G O S L A VIJ E
Mesečni nrilog »SoKolslca Prosveta«
...I	■	.. _.....................................Oocl.	III.	- Brof
L|Ubl|dnat	I,iazi gvahog žetvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljsko, tiskarn Frančiškanska ulica 6, telefon kroj 2177»
21.	uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
1032,.
SJ
U ČehoslovaČkoj irepubllcl 9 naročitom iskrenošću sećaju se stogodišnjice rođenja dr. Mirosla« va Tyrša, osnivača Sokolstva. Ne slavi ta j jubilej samo Čehoslovač« ka obec sokolska sa svim svojim jedinicama, nego i ceo prosvetljen ni čehoslovački narod stavio se je uz bok svome Sokolstvu, da iskaže čast i postavanje tvorcu najjače nacionalne organizacije na svem slovenskem svetu. Svi umiverziteti u bratskoj republici, svo akademik je znanosti i umetnosti, svo škole svih kategorija prireduju preda« vanja o Tyršu i pripravljaju pro« slave njegovog jubileja, Najzna« meniti ji znanstvenici, umetnici i univerzitetski profesori d ra g o vol j« no su se javili za tu velepatriotsku i sokolsku službu. U svim vojarna« ma čehoslovačke vojske organizu« ju »se Tyrševe proslave. Svečanost pak biče najuspelija u slavnom 28. puku, vkoji nosi ime Tyrša i Fugnera i čiju1 zastavu resi takoder i trak našega Saveza.
Sam pretsednik republike, ve« liki filozof i državnik svetskog imena i glasa, saginje svoju sedu glavu pred velikim Tyrševim ge« nijem.
Svoj vrhunac postignuče sve« čanosti u sletskim danima, kada če se sva bratska republika sa svojim najbolj im sinovima i kče« riJna utaboriti u Pragu i njegovoj okolici. U tom slovenskom sokol« skom taboru lepršaće također i zastave jugoslovenskog Sokolstva, težeči za Tyrševo<m reči: »Ko na sebe pazi i u sebe veruje, postiže sve, za čim teži istinita i delotvor« na njegova težnj.a.« (1871.)
U našo j domovini Jugoslaviji bičemo pri proslavama stogodiš« nJvice Tyrševog rodenja skromniji, više ili manje uipuičem sami na se, iako od srca želimo, da) bi nam se pridlružio širi kriuig na« roda. U toj želji imamo jedlnu čeznju, k o ja se utešljivo pri« klanja našem demokratskom čuv« stvovanju: da primimo u svoj krug široke slojeve radničkog i seljaV ckog naroda, koji, uprkos svim teskocama i briganrua životnih prilika sadanjeg doba, nije pokopao ideale u crni bezd'an materijiailizma i oča« ja, več traži, a i također uvek do« bija, oslonac u duhovnim tečevi« nama u naj težim časovima života, °. *. sna£u u junaokoj borbi za svoj inače skromni, ali skroz po« šteni opstanak. Naš mali čovek je u ovoj teškoj dobi velik junak!
Naš inteligent, naš intelektua« Jac. ~ a*i ni to pravilo nije bez iznimke — mnogošta se i preterano umišlja, da več sve može i zna, da je svet za se, koji mora da se od voj i od običnih radnika i tako« Ivanih malih ljudi, da se postavi na odeljeno i samo svoje gledište
bi užaljenost i du« bina medu jednim i drugim bila što veča. U celosti naroda pojavlja ju se raspuklme, koje nas pak opo« minju, dla uvek i uvek moramo da prianjamo sve to ustrajnijem i iz« d'ašnijem radiu: d!a moramo svoju zgradil graditi cdbzdlo prema goro, iz širine raldSnog i nepiokvarenog sveta, u višine, gdlc se svetle ildteali naših nastajanja i napora. Svetlo je visoko — put strm!
Osečamo križu društva, križu duševnosti, križu čuvstvovanja, kri« zu morala, koja bi bila još strašni« ja i s težim posledicama, nego li je materijalno«gospodarska kriza i njen vratolomni ples, kad nebi ima« li čvrste vere, koja u nama budi odvažnost u lekovitu moč sokol« skog bratstva. Ako se več ruši ma« terija, koju je dovela do krize u velikoj i največoj meri kriza dru« štva, duševnosti, čuvstvovanja i
svoju ljubav i brigu sokolskom uz« goju onih, koji su nam otvorili svo« ja srca. Nema nikakove sumnje, da se u našoj javnosti več pojavlja« ju veseli znaci novog života, kojim počinje da živi najširi sloj naroda na selu. Ti valovi težnja narodne duše — da što jasnije zagleda u taj« nosti života i prirode, u spoznanje zadataka sokolskih nastojanja, u pridobivanje sredstava da se posti« gnu naši cilj e vi — porniču se izvan i prema unutra, iz širine na naše grudi, te nas sile da razmišljamo i radimo, skoro do reči dan i noč, kako bi udovoljili potrebama na« roda, koji danas hoče da po svoj oj vlastitoj volji bude sokolski i ko« jemu tu volju ne može da slomi nikakav napad niti nasrtaj uperen protiv nas!
Bliža se dakle i nama vreme, koje je dr. Tyrš u daljini gledao pred sobom več godine 1878.: »Nov život, nov položaj traži također i nove dužnosti, novo napinjanje najviših sila na pozornici narodnih težnja i narodne nadarenosti. Nov dinamički elemenat ulazi u stari svet, a s njim i njegova umetnost, umetnost slovenska... S tim du« hom napunite svoje prsi; napunite celo srce, sve svoje osečanje s mi« slima novoga veka, svoga naroda i svoga dela!... Sadašnjost i ftfoš« lost, kao izjednačene, kao	i
jedva dotaknuti elementi, кадаЈрО« gata i neiserpna vrelca, spajapT%e medu sobom...«
S duhom svoga veka, t. j. s du« hom sokolskog bratstva i s duhom sokolskog demokratizma, mora da sokolski uzgoj zadoji i napuni sva« ku našu dušu, ako hočemo, da se narod ne razočara o svom očekiva« nju. Sve su to inače stare dužnosti sokolskog rada, a u Tyrševoj godi« ni obnavljaju se u nvišem napo« nu tvorilačkih sila, koje idu prema gore sve to jačim tempom, i koje se dižu u velebnosti glasova jednog silnog orkestra, sle vaj uči se konač« no u najveličanstveniju himnu, ko« ju pevaju stotine tisuča sokolskih grla, u čast i uzveličanje domovine! To je himna rada!
Da li ko može da sebi pretsta« vi nešto lepšega, večega, harmonič« nijega i uznositijega od tog ogrom« nog pokreta našega veka, koji je kao vir zahvatio sve naše ljude, da ih nosi preko svih kriza i otvorenih rana sadašnjosti k novom životu lepote, poštenja, samosvesti, požar« tvovnosti i zdravlja! Sokolska vež« baonica je istodobno u skladu sa sokolskom prosvetom u punom smislu te reči najverniji i najizdaš« ni ji službenik vitalnih interesa do« movine, kojoj če obličje i jezgra biti takova, kakav bude narod po svom fizičkom i moralnom zdrav« lju. Sve težnje znanstvenog, umet« ničkog i gospodarskog sveta — stu* denac su u pustinji, ako naiđu na otpor ili nerazumevanje naroda, a kao nebeška rosa uvelom cveču, ako narod tečevinama kulturnog sveta otvara dušu i srce, um i volju. Kao što su prilike u nacionalnom i državnom pogledu dale Tyršu po« bude da osnuje Sokolstvo, tako i prilike današnjega doba apodikti« čki nameču svim dobrim državlja« nima da nastave radom, koji je za« počeo Tvrš, zaertavši mu program s neprolaznošerj sokolske ideje.
Kada sam gore spomenuo one stotine tisuča grla, koja pevaju, i otvorenc rane, setio sam se sličnih reči, napisanih pred tri godine na drugom mestu. Možda su još kome ostale u sečanju. Tada smo se pi« tali: Ode su naše stotine tisuča? — Odgovarate mi, da imamo pokraji« na u našoj domovini — gledao sam
U Tyrševof godini
morala, mi nečemo pod nikakvu cenu dopustiti, da bi ta kriza mate« rije prodrla u duševni svet mase na« roda, več hočemo da lekovima so« kolskog bratstva prepustimo pot« punu moč i vlast. Nikada nije do« sta da tako glasno upozorimo na to i da naglasimo, da se ona j, koji se hotimice trga od naroda, sam isključuje iz zajednice svakoga na« roda, te da za narod ne može ništa da znači, ni u moralnom ni u mate« rijalnom pogledu onaj, koji se svo« jim punim vrečama materijalnog blaga i svojim duhovnim svoj st vi« ma stavlja izvan narodne službe. Kriza etiket — ako Inoče — neka besni i ništi izvan nas, ali u carstvo sokolskog bratstva ne sme! ZdVavu jezgru naroda ne sme da način j a otrovni zub moralne i etičke krize!
Tyrš je več godine 1871. zapi« sao istinu: »Onaj, koji bi se svakog dana hvalio, da je pripravan da na oltar domovine položi čak i glavu i imetak, a nije sposoban da svoje zahteve i željicc podredi celini, bio bi obični brbljavac i lažac. Pa kao što sc u; zdravom telu nije dan deo i
nijedan organ jednostrano ne ističe nad druge, a neprestano nas vpozo« rava, da postoji, tako je zdrava, otporna i sposobna za obranu sa« mo ona zajednica, u kojoj se nije« dan član usiljeno ne tiska napred i u kojoj se niko lukavo ne izmiče pravilima, koja vredc za sve, nego gde je naprotiv svima do razvoja i napretka zajednice i do skupnog rada, kako u miru tako također i u ratu.«
Reči su to tako jasne kao beli dan! Razume ih svak, ali svak ne živi po njima. Po njima može da živi samo onaj, koji nije moralno izopačen, a ko je pak moralno slab ili okužen, može naimc da Tyršev citat nauči na pamet, ali neče mo« či da u se primi njegov smisao kao ravnalo svoga bistva, rada i života. Njegovo je geslo: Poslušaj me, ali me ne gleda j!
Takovu dvoličnost života ne priznavamo, jer je nemoralna i štetna narodnom zdravlju. Proti razvratu, mekoputnosti, bludnji i neiskrenosti, proti izopačenosti, li«
cemerstvu, laži i nevaljanosti bore se sokolska vežbaonica i sokolska prosveta, koje u Tyrševoj godini mora ju da raz vi ju najvišu i do krajne mere napetu aktivnost. Pri tome pak moramo da znamo, da je naš rad dragovoljan, i zato tako« der na taj rad ne silimo nikoga, ta svrha i cilj svakog sredstva sokol« skog uzgoja moraju da budu sama tako močna i blagotvorna, da u naš krug privuku svakoga, koji hoče da živi s narodom i koji hoče da bude jednakopravni člani našega naroda. Odabiranje u narodu potom vrši se samo po sebi: izlučujc se ono što je slabo, to se lupi i otpada od zdra« vog debla; dobro ostaje i povečava se po vanjskoj i nutarnjoj vredno« sti. Nema na svetu cene, kojom bi se moglo da naplati i nadomesti ono, što Sokolstvo hoče i što dra« govoljno radi. Tvrš nam je več dao najvišu cenu: zadovoljstvo u savesti več stvorenih, ali nikada ne prestali,h dužnosti!
U Tvršcvoj godini moramo da obratimo s posebnem pozornošču
B. Kafka: Uelief dr. M. Tyrša u Tyrševom domu u Vragu
Poklon prezidenta Čehoslovačke republike našem Sokolstvu sa natpisom: T. G. Masargk, president republikg československe Jugoslavskemu Sokolstvu k sletovym zavodum v Belehrade 1930. — Putovni cena. —
Poklon je osvojila vrsta „Ljubljanskog Sokola“
ih svojim očima — gde je samo tr* nje i golo kamenje. A medu trnjem i kamenjem — čovek, naš brat! Tamo nema zlatnog pšeničnog mo« ra, ni vinorodnih gora, ni mirisnog cveča: što dakle da počnemo s tr« njem i kamenjem?... Gledajte i čujte, bračo: to trnje se spliče u venac mučeničke slave našeg siro« mašnog malog čoveka, a taj kamen
—	taj nam je svedok i slika njego* ve viteške snage, njegovog granit« nog značaja. To je jedbn iz stotine tisuča, koji su po duši i po srcu na* ši. Što ste več uradili, da takoder i medu trnje zapij usti silni val so* kolskog života? ... Gleda j mo i le« čimo rane na narodnom telu, j er imamo sredtetavta i pripomoči za ta* kav nacionalni i kulturni rad: vež« baonicu, knjigu, pero, reč, bratstvo i ljuba v!
Danas? — Danas više ne pita« mo za stotine tisuča, danas ih bro« jimo! I možda su najviše naši i naj«
bolji naši baš tamo, gde nema ni kruha ni vina i ni gde vode još ne* ma! A gde ima naših, tamo če zace« liti rane, tamo če uzrasti pšenica i vinorodna loza, taj ukras božjeg oltara — velike, plodne njive naše domovine! U kamen se preobrazu« je značaj naroda, a kamen tvrdi sa« mleva njegov junački dlan u plod* nu zemlju: slika zemlje prelazi u ћк čoveka, i dhša njegova novim životom škropi i blagosivlje ljub« ljenu domaču g rodu. Tako se zem« lja i čovek približuju jedno drugo« me do naj intimni j eg sužiča, tako se spaja ju, prelevaju jedno s drugim u lepotu i zdravlje naroda i domo« vine!
Danas ne pitamo, danas broji« mo, danas radimo!
I s tim radom slavimo Tyrša
—	njega, koji nam je podao sred« stva i pokazao put napred i gore!
£. Gangl
Dr. Miroslav Tyrš
Dr, Miroslav Tyr§ rodio se je
17.	septembra 1832. Otac Tyršev, dr. Jan Vincenc Tyrš, umro je vrlo rano, več 1837., a dve godine docnije umrla mu je i majka.
U Vrutici, kamo je bio došao s majkom posle očeve smrti, živeo je u češkoj sredini, išao u češku seosku školu u Vtelni. Umro mu je rano i ujak, kod toga je kratko vreme bio s majkom; kao osmogodišnje dete otišao je k drugom ujaku, u Prag. Tyrš je tada govorio slabo nemački, ali je ipak bio primljen u treči (najviši) raz« red parohijalne škole u Pragu Iti, a go« dinu dana docnije primljen je u prvi razred gimnazije.
Kada je u Pragu zasedao poznati Slovenski kongres 1848., Tyršu je bilo skoro 16 godina. U dubini duše svoje Čeh je proživljao živo to doba, a ne zna se sigurno, da je bio te godine i na barikadama. Gimnaziju je svršio 1849.
Patajna bolest javila se tada prvi put, da se posle još u dva maha vrati i da ga potpuno skrši. Ona ga je do-vela u zavod za telesno vežbanje, i 1851. bio je jedan od najrevnijih vež-bača u zavodu Ferdinanda Šmita; 1856.—fS57. bio je prednjak u torne zavoda a jedno vreme čak i uprav« ljao njfme, za vreme Šmitove bolesti.
Na.praškom univerzitetu, koji je bio tada nemački, Tyrš je prve godine studirao pravo, a druge godine prešao na filozofski fakultet, koji je 1860. svršio i 27. jula te godine stekao je čast doktora filozofije. Dve godine, za vreme univerzitetskih študija, bio je M. Tyrš vaspitač u porodici fabrikan-ta Bartelmusa u Novom Jachimovu, gde se je upoznao sa Jindrichom Fiig-nerom, saosnivačem Sokola.
Po povraitu u Prag ponudeno je M. Tyršu, kao poznatom vežbaču, da stu« pi u češko-nemačko društvo za telesno vežbanje. Od toga se brzo odustalo, jer su Nemci bili netrpeljivi, te su Če« si, pod vodstvom Tyrševim, odlučili osnovati češko društvo za telesno vežbanje. Pokret su vodili dr. Miroslav Tyrš i njegov prijatelj dr. Edvard Gregr, a potpomagali su ih dr. Julius Gregr, I. Tonner i Vencig. Prva pravila su izradena i predana vlastima 17. decembra 1861. Pravila su vračena da se poprave, te docnije ponovo podnese* na i odobrena 27. januara 1862.
Tyrš je želeo da bude i naučni pi« sac, pa je slao u Rigrov naučni rečnik mnogobrojne članke iz filozofije, no glavni rad mu je bio ipak u Sokolu. Na prvoj glavnoj skupštini 16. febru« ara 1862., na predlog dr. M. Tyrša, iza-bran je Jindfich FUgner za prvog sta« rešlnu. a za prvog zamenika dr. Miroslav Tyrš, koji je 13. maja 1862. iza bran i za prvog načelnika.
Političke prilike, poboljšane okto barskom diplomom 1860., ponovo su se u Austriji silno pogoršale februar« skim patentom 1861. Češki poslanici su 1863. napustili parlamenat i u opoziciji ostali sve do 1879.
Za to vreme razvija se punom snagom Tyr§ev svestrani sokolski rad. Iskrsao je tad čitav niz teških i novih
pitanja. U do tadanjim zavodima za telesno vežbanje bili su tehnički izrazi nemački, jer čeških nije bilo; pryi prednjači su bili iskusniji vežbači iz dva praška zavoda, i ove je trebalo jostepeno spremiti za njihov zadatak. Dr. M. Tyrš stvara češku sokolsku terminologiju, koja je izašla u maju 1862. i postala svojom stručnošču i jasnoćom preteča sviju savremenih terminologija ostalih evropsikih naro« da. Več 1863. osnovao je on prednjač-ku školu, u Ikoju je primao vežbače iz sokolskih društava u pokrajinama. Tyrš dolazi u radu do neposrednih i velikih iskustava. te izdaje »Osnove telesnog vežbanja«, I. deo 1869., a celo delo izlazi tek 1872.
Za vreme rata Austrije s Pruskom 1866. dr. M. Tyrš je pokušao da osnuje dobrovoljački zbor, ali je u tome spre-čen, kao i u pdkušaju ujedinjenja sokolskih dru&tava u zajedničku organi« zaciju. Ipak, Tyrš nije napustio misao da treba osnovati »Središnje udruže« nje čeških sokolskih društava« i omla-dinu vežbati u oružju.
Kada je T^ršev oduševljeni sarad-nik i drug J. Fiigner umro 15. novem« bra 1865., prva briga Tyrševa bila je da materij alno osigura društvo, a
1865.—1866. vršio je i dužnost tajnika. Primio se dužnosti da napiše Fiigne-rov životopis, te je 18. jula 1861. prvi put progovorio o Fugneru u velikoj študiji, koju je docnije produbljivao i proširivao. Pristupio je 15. novembra te godine osnivanju prve žensike organizacije za telesno vežbanje na sokol* skoj osnovici. U Praškom Sokolu ure-den je »Zavod telesnog vežbanja za dečake i devojčice«, koji je od marta
1866. vodio dr. M. Tyrš.
Posle prvog neuspeha sa prednjač« kora školom i osnivanjem središnjeg udruženja sokolskih društava, Tyrš je več 1864. slao o pražnicima članove svoga prednjačkog zbora u društva kao učitelje vežbačkih zborova, a često je organizovao izlete u unutrašnjost. Na taj način udarao je Tyrš čvrste teme1 lje uzajamnosti sokolskih društava.
Godine 1865. hteo je Tyrš osnovati sokolski časopis, ali mu to nije pošlo za rukom zbog nedostatka novca. Godine 1865., 1866. i 1868. izdao je »Statističko«istorijski pregled sokolskih društava«, neke vrsti zbornika rada u minuloj godini. Taj pregled nazvao je 1868. »Sokolski zbornik«, u kojem je štampao svoju opsežnu študiju o teles nom vežbanju, svoje najiserpnije delo
o	tome pitanju.
Dr, M. Tyrš izabran je prvi put 1868. za narodnog poslanika, ali u opoziciji prema Austriji nije, kao i ostali poslanici, primio mandat. U Pragu, na Letni, održavao se 16. maja 1869. veliki skup »čehoslovačke omladine«, na kojem je Tyrš kao pretsednik ostrim rečima u uvodnom govoru napao Au« striju. Iste godine saradivao je i na osnivanju političkog društva »Slovenska lipa«, pa ga je toga radi gonila austrijska policija. Tyrš je bio 24. septembra 1869. ponovo izabran za posla« nika.
Iscrpljen velikim i napornim radom morao je tražiti leka u Švajcar* skoj, gde je bio od 6. marta do novembra 1870.
Časopis »Sokol« osnovan je 1871. i njegov glavni urednik bio je dr. Miroslav Tyrš. Uvodnik u prvome broju »Naš zadatak, smer i cilj« i danas je osnovni članak za učenje i poznavanje misije sokolskih društava. Godine 1871.—1874. Tyrš je u »Sokolu« napi-sao največi deo svojih idejnih članaka kao i stručnih članalka o telesnom vež« banju.
Najzad, potpuna Tyrševa knjiga »Osnovi telesnog vežbanja« izlazi 1872. godine.
Po povratku iz Švajcarske Tyrš je počeo 1871. organizovati u Sokolu pro« svetnu akciju, koju je u prvom redu podržavao časopis »Sokol«. U svojoj četrdesetoj godini oženio se je dr. M. Tyrš Renatom, kčerkom svoga prijatelja isaradnika Jindficha Fiignera. Godine 1873. bio je ponova izabran za po« slanika u zemaljslki sabor, a i u parlamenat, samo sa istim posledicama kao i pre.
Osim rada u Sokolu, Tyrš se bavio pitanjima filozofije i estetike, jer je želeo postati univerzitetski profesor. Bavio se studijom Shakespeare-a, po« čeo prevoditi njegov »Hamlet«. Pisao je filozofska gesla — u siovu F — za Rigrov rečnik. S Fiignerom i Jožefom Manesom prostudirao je pitanje prve sokolske zastave, koju je Manes 1862. naslikao na svili. Tako isto i pitanje sokolske odore. Bavio se je Schopen« hauer-ovom filozofijom. Jedan od osnivača »Umetničke besede« (1864.) bio je i Tyrš. Putovao je u Nemačku, Francusku i Englesku da študira umetnost. Godine 1867. bavio se je mišlju da osnuje »Maticu«, koja bi izdavala za narod jeftine knjige. Napisao je
1870. jedinu raspravu svoju o verskim pitanjima »Muhamed i njegova nauka«.
Kad se je Tyrš 1872. vratio iz Drezdena posvetio se sav pitanjima estetike. Iste godine napisao je veču raspravu »O uslovima razvitika i uspeha umetničkog rada«. U to vreme je pisao i delo »O osnovama kompozicije u llkovnoj umetnosti« i prevodio Taine«ovu »Filozofiju istorije umetno« sti«. Postao je privatni docent na češkoj tehnici u Pragu iz arhitekture i 1881. počeo je predavati.
Tyrš je težio da podigne sokolski život, koji je posrnuo radom Austrije na osnivanju vatrogasnih društava. Tada izlazi njegov opsežni članak »O uzrocima propadanja i o sredstvima oživljavanja sokolskih društava«, a za-tim plan »Za jubilarnu proslavu Pra* škog Sokola 1882«. Ta proslava bila je ujedno i prvi sokolski slet.
Godine 1882. postao je konzerva-tor gradskog muzeja, a 1883. ostvaruje mu se konačno san — postaje docent, a zatim vanredni profesor praškog uni« verziteta.
Posle teške i duge duševne borbe Tyrš u proleče 1884. odlučuje da na-pusti Soko i da se posveti naučnom radu. Redakciji »Sokola« poslao je pismo 1. juna, a odboru društva 3. ju« na 1884., u vezi sa svojom odlukom.
Tyrš je ponovo toliko iznemogao da je jula 1884. otišao na IeČenje u Oetz u Tirol, ali posle jedne vede šet-nje, koju je preduzeo 8. augusta, nije se više vratio. Tek 21. augusta nadeni su razmrskani ostaci Tyrševa tela u dubokoj uvali divlje Ache i sahranjen je na groblju u Ecu. Tyrševo telo pre-neto je u Prag, gde je veliki sin Slovenstva svečano sahranjen 9. novembra 1884.
Milisav Sakulac — Novi Sad.
Tyrševa religija
Čovek osećajući vrednost života klanja se velikoj snazi, koja je stvorila taj život, poštuje božanstvo koje upravlja životom i sudbinom. Največe misli i osečanja čovekova posvečena su Bogu«Tvorcu. Sva ta božanska, re« ligijs'ka osečanja nalaze mesta u našoj cluši. Veliki duhovi daju pravac svim tim našim dubokim, religijskim oseča-njima. Ovi veliki duhovi još jače ras-piruju žižu osečanja prema Bogu, koja je usadena u našim srcima. Veliki duhovi ne daju nam da zaboravimo na Boga.
Iznad nas nalazi se božanstvo, Bog. Bog je istina — tako nas uče svi osnivači velikih religija. Bog je ljubav, učio nas je Spasitelj Isus Hrist. Spa-siftelj nas je učio, da kroz ljubav i kroz istinu osetimo Boga. I ta istina o lju« bavi, istina o čednom, čistom i lepom
 sve to ne dozvoljava da u čovečjem
srcu utrne božanska iskra, koja svetli na putevima koji vode Bogu. _
U svima težnjama ka višem potrebne su nam vode i učitelji. Takvo« ga vodu i učitelja imamo i mi Sokoli.
Miroslav Tyrš izradio nam je i ukazao na puteve, koje mi u svome unutrašnjem životu tražimo. Te puteve tražimo radi savršenije izgradnje svoje ličnosti. 4ma u svemu tome ne-čega što dira čak i u ona duboka i sveta religijska osečanja.
U toliko naš unutrašnji život ima veče vrednosti u koliko u srcu imamo više mesta za pravu pobožnost, istini-tu religiju. Osečamo kako je i naš učitelj Tyrš imao uznemireno srce u težnji da se približi i pogleda lice Go« spoda tražeči istinu. Zato i postoji danas u celome Sokolstvu kult prema ličnosti Tyrševoj. Ovaj kult — dubo-ko verujemo — napredovace i uzdi-zače se na još veče višine ...
»
Tyršev duh teži ka večitoj istini. Istina mu je i u lepoti ■— tela i duha. Tyrš je nesumljivo sledio reči »pasi* telja kada je govorio: »Tu veru u ljubav mi več oduševljeno lspovedamo. To je duh ljubavi i prosvete. Tom du« hu dosuđena je vlast nad celim ljud-skim rodom... Hočemo da zlo iste* ramo iz sveta, jer če nam se zlo ga-diti... Hočemo vrlinu, koja privlači svojim sopstvenim sjajem i svojom vrednošču... Ova vrlina želi da se za uvek istrebi iz sveta beda — materi-jalna i duševna.«
Materijalna i duševna bed*! To je ledena večina u kojoj često zamire topla žiža čovečije religije. A topao oseeaj religije traži da ljudsiki stvor podigne svoju dušu i svoje telo ka svetlim nebeškim višinama
Sve crkve našega naroda, tumačeči učenja velikih osnivača religija uče nas da čuvamo dostojanstvo svoje. Jer smo stvoreni po obliku i podobiju božijem. Čovek treba da je skroman ali da teži višem. Tu je problem reli-giske skromnosti. Neka svaka čelijica našega biča ne bude zatvorena ni telesnim ni duševnim otrovima. Neka nam telo bude spremno za sve što je čisto, visoko i svetlo. Neka nam' duša bude ispunjena vrlinama.
Tome nas uči i naš učitelj Tyrš. Stvarajte nesalomljivu volju — rekao nam je Tyrš. A jaka volja odupire se svima zlim iskušenjima. Potreban nam je duh bratstva i duh ljubavi — uči nas Tyrš. A na duhu bratstva i ljubavi počivaju sva visoka učenja o Bogu. Na tome učenju počiva i religija Spa« sitelja Hrista. Vaspitavajte ceo narod
na zadacima snaženja tela i duše — govorio je Tyrš.
, Tako i religija bazira na velikom, plemenitom altruizmu. Traži veru u dobro etično, lepo; traži da odjekne ona božanska žica u čoveku. A i Hri» stoa je učio da budemo dostojni sinovi Boga — oca. Zato i osečamo da je i Tyrš imao srce ispunjeno dubokim osečajem religije. Religije, koja je u čoveku tražila i negovala samo dobro. Ta osečanja traže da se borimo pro-tivu svega što je u nama loše. Zato Tyrš uči da poštujemo i negujemo sve što nam je Bog dao — i telo i dušu; ceo život. Jer je i u našem telu ovap* ločenje božjih zakona. Prema tim za-konima naša dužnost je da čuvamo i pazimo svoje telo.
Sve one velike istine, koje je čo« vek otkrio svojim umom, sve rezultate znanja i nauke treba da upotrebimo na usavršavanje svojih sposobnosti. Kako je to veliko i sveto učenje kojt kazuje da se ne stidimo sebe, pa ni svoga tela. Stideti se treba samo ono-ga što je ružno, nečisto i nečedno. Ali sokolsko učenje traži čistoču i lepotu tela. Stideti se, nepoštovati telo može onaj, koji ne želi da ga uzdigne na visinu čednosti, čistoče, zdravlja i morala.
Tyrš uči da čemo zlo prodi ako ne vodimo računa o zdravlju tela. Zdravljeni tela mi odgovaramo i svojim oba« vezama prema zdravlju potomstva. Lepo i zdravo telo nasleduje potomstvo. Rdavo, nezdravo telo nesposobno je za život i propašče.
Ne smemo predati potomstvu jad i čemer, več lepotu koju nam je dao Tvorac sveta, prirode i čoveka. Tyrš nas na to veoma ozbiljno upozorava:
—	Budite čvrsti, jaki jer je neu* mitna sudbina nezdravih i loših. Oni propadaju zajedno sa svojim potomci-ma. Lepe i savršene osobine predajte svome potomstvu.
U ovim shvatanjima puno je prave religije prema životu. Ali zdravlje se nesme shvatiti samo kao fizičko zdravlje. Fizičko zdravlje bez moral« nog zdravlja skoro i nema vrednosti. Iz moralnog zdravlja javlja se osečaj poštovanja i dužnosti prema fizičkom zdravlju. Moralno zdravlje tera nas, da svojim fizičkim zdravljem poslužimo op št im interesima porodice, naroda i svima humanitarnim ciljevima. U to ime poziva nas Tyrš, da ostanemo u svestranoj svežini, u telesnom, dušev-nom i moralnom zdravlju; da ne puze-mo po prašini več da se uzvinemo u čistu svetlost nebeških višina. »Kada čuvaš sebe radiš da čuvaš takoder od propasti i narod čiji si elan!« Zar pve Tyrševe reči ne potsečaju na onu istimi, kojoj nas je učio i Spasitelj: Ljubi bližnjega kao sebe samoga!
Tyrš je i osečaj nacionalizma pre-neo u visoke sfere vere, jer njegov na« cionalizam bazira na etičkoj bazi istine.
Ta etika jedne čiste religije čini da Tyrš danas ima mnogo, mnogo sledbe-nika, koji svoju veru i ljubav prema Bogu baziraju na svetoj istini sa že« ljom da usavrše telesne i duševne da« rove, koje je dodelila promisao Božja.
Dr. Milorad Dragič — Beograd.
Večilo kretanje
Otac i tvorac našega Sokolstva, dr. Miroslav Tyrš, naročito naglašava i podvlači kao glavnu karakteristiku Sokolstva večito kretanje — večito ne-mirovanje. To je vrlo važna činjenica, na koju mi njegovi učenici i propaga-tori Sokolstva naročito obračamo paž-nju prilikom propagandističkih govora
0 Sokolstvu.
Večito kretanje postoji u prirodi, gdegod se čovek osvrne. To kretanje je opšte posebno. Opšte je kretanje sviju planeta po vasioni. Opšte je kretanje okretanje naše zemlje oko sunca
1 meseca oko zemlje. Opšte je kretanje cirkulacija vode u prirodi. Kretanje clektriciteta, kretanje svetlosnih talasa, kretanje zvučnih talasa. Opšte je kretanje i delovanje čovekovog organizma i pojedinih organskih sistema u njemu kao što su krvotok, rad mož-danog živčanog sistema, rad organa za varenje i t. d. Posebno je kretanje akcija jednog dela velike ccline, koja opet čini za sebe jednu organski) celinu. Posebno je kretanje jednog izvora,
jedne reke, koja juri u more, posebno je kretanje električne struje, koja ima specijalni zadatak da osvetli elekt-ričnu sijalicu, posebno je kretanje zvučnih talasa jedne emisione stanice, koji imaju zadatak da izazovu glas u jednoj prijemnoj stanici. Posebno je kretanje, koje se odigrava u našem mozgu, kad nešto čitamo, mislimo, l umno radimo, a i posebno jo kretanje naših organa za kretanje naših mišiča, kostiju, zglobova, i veza kad izvodimo jednu sokolsku vežbu.
Tyrš je tačno proučio i opšte i posebno kretanje, te ga odlično pripre-mio u Sokolstvu. Tyrš je video, da sve ono što stoji, što se ne krece, truh, raspada se, nestaje, bio to organizam čelija, bio to najtvrdi kamen u prirodi, dok ono što se kreče, što živi, to napreduje, razvija se, buja. Tyrš je uvi-deo, da če njegov češki narod, koji spava, koji jedva daje od sebe znako-ve života, nestati, izgubiti se, jer je opkoljen skoro sa sviju strana germanskim i madžarskim narodom. Zato
II
V\>V' trVi>: •••	'
' p '
. "	•	•	-!	■	"	ул	■■
X'’
-v ■, л Ji
дзд,
Tyršev dom u Pragu III — eedlšle ČOS Slika prikazuje eveCano o<vorenJe doma 24. m«)« 1Ш. o- u» umovanje 1 tufloalorenakofl
Tyrš i apsiinenca
je bilo potrebno da se taj narod trgne iz sna. Treba ga pokrenuti, treba mu dati nove ideje, ideje budućnosti i na suprot spavanju uvesti ga u kretanje.
Tyrš uzima čoveka otkad stane na svoje noge pa ga dalje vodi kroz život sve do njegove smrti. Dok živi, goni ga da se k reče da se obnavlja, da se usavršava i da bude uzor duhovne i telesne snage.
Tyrševo večito kretanje znači kretanje duha, kretanje duše, to jest mozga, gde je sedište te duše. Svaka čeli-ja toga mozga mora da se kreče. U svakoj čeliji neprestano, danju i no-ču mora da se obavlja neko kretanje, mora da se u protoplazmi tih možda-nih čelija, neurona, odigrava jedan rad, jedno kretanje, jedan fiziološki po-kret. Svaka čelija mora da skuplja znanja, mora da služi kao rezervoar za etičke principe, da ume razlikovati dobro od zla. Sve ostale delove čove-čijeg organizma moraju takoder biti u večitom kretanju. Čim u jednom delu nastane mir, to znači smrt — raspada-
Objavljujemo neke delove iz dela dr. Miroslava Tyrša, da bi se videlo, kako su njegove ideje, iz-nete pred toliko decenija, sačuvale svu svoju aktuelnost i iz kojih -veje proročki duh velikog mislioca
o	ulozi Sokolstva u sveopčem ži* votu slovenskih naroda.
Naš zadatak, smer i cilj
(»Sokol« 1871. — U celosti je taj spis štampan u 3. svesci »Sokolske knjižnice«.)
Počnimo s društvom!
Ne mislimo na tom mestu opširno govoriti o onim uslovima, na kojima se opčenito temelji kako vrednost tako i uspeh društvenog života, a isto tako nečemo ovde dalje raspravljati na široko o onim čudorednim vrlinama, koje na kraju 'krajeva ne rese sa* mo Sokola, nego i muža uopšte. Povrh toga znamo, kako se rado za naduve* nom smesom reči krije nedostatak vla-stitih misli i neradinosti kod pojedine stvari.
Obaziruči se ovde samo na svoju težnju, postavimo odmah u početku pitanje: Sto nam u svakom izmedu nas šili društava jamči za stručni napre* uak za razvoj stvari i njeno usavrse-nje?
Mislimo, ako to uvelk zadržimo u svesti, da je moguče svuda napredovati i usavršavati i da bi sve, što učinimo, mogli izvesti također drukčije, a mož-da i bolje. Misao jednostavna, a ipak ne dolazi uvek svakome na um. Teško da je kakva stvar u tvarnom stanju tako izvršna, da bi bilo njeno poboljša* nje sasvim nemoguče. Ako dakle u kakvoj stvari nema izgleda za napre* dak, onda sudimo, da je upravo dovršeno savršenstvo prouzrokovalo njen zastoj, ili pre neka ljudska mana, koja je svakom napretku — i u javnom životu — glavna smetnja i zapreka, a ta mana se zove — zadovoljstvo. Da, zadovoljstvo je onaj teški olovni kalpak, koji treba pre svega odbaciti, da ne bi samo nosili smelije glave, več i mislili slobodnije. Ne zagovarajmo dakle ti* me svojevoljne hirove i spletke. Da H se udovoljilo svestranom razvoju te* lesnih snaga, da li se živahnim raznolikostma u svemu pridružio i potreban red, da li se nije nigde i ni Čim potrošilo nenadoknadivo vreme, da Li se kod vežbi kako pojedinačnih tako i skupnih korisno pokazao i ukus za le* potu, da li su počeci temeljito zamišljeni, da li je daljnji napredak po-sti<mut najlkračim putem, da li je u svemu nastojanje išlo za najvišim ci-ljevima, pa i to, da li je sve, u čemu i čime te na čemu vežbamo svoje vež« ber uredeno najbolje — to se moramo sami uvek pitati. Da još više: kamo god smo u čemu bilo dospeli, neka nas to ne zaustavlja da mislimo i dalje istražujemo, da ne bi moguče ipak sve mo#lo biti drukčije i još bolje. U tom PpSlcdii neka bude sokolsko geslo: лг x*i° letanje«, ili ako hočemo i: »Vecito nezadovoljstvo«, koje ima ovde i tu pogodnost, da ga niko ne može ometati i zabranjivati.
Ko je u tom smislu največi neza* dovolj ni:k, dakako ne s ogovaranjem i sumnjom i s neplodnom i neosnovanom reči, nego sa stvarnim pronalaženjem i sa nikad nezadovoljivim svojim na-stojanjem, toga smatrajmo svuda za prvoga subrata, a i to samo tada, ako zna i svoje greške bez okolišanja priznati, ako se znade veseliti pronalasku i napretku drugih isto tako kao i svo-me, ako mu ličnost nije ništa, a celina sve,
U tom smislu neka bude u svakom društvu talkmičenje sviju protiv sviju, složna utakmica, bratski polet i sva/k svom šilom na zajedničkom putu hi* tajuči napred, neka se veseli, ako ima ^neko, ko ga je pretekao.
To je duh i težnja, koju ne može i ne sme sprečavati nijedan imovinski nedostatak. Tamo paik, gde ima izdnš=
nje — trulež, a protiv toga moramo da se borimo. Čelije organa za kretanje kostiju, mišica, moraju biti jake u razvijanju i da dostignu maksimum svoga razvoja i svoje snage. Oelije organa za krvotok moraju biti stalno u pokre-tu da bi taj način pravilno funkeioni-sala razmena u svima čelijama ljud-skog organizma, da bi svaka čelija dobila potrebnu količinu oksigena i hrane a izdala nepotrebne sastojke. Da bi to fiziološko kretanje funkcionisalo još jače, potrebno je da i mi učinimo sve što možemo. Možemo sve svoje če-lije racionalnim radom, večitim krčta-njem da razvijemo i osposobimo da mogu da izvrše maksimum svoga delovanja.
Taj pojam večitog kretanja Sokolstvo po Tyršu sprovodi kod svih svojih kategorija. Naročita pažnja se obrača na dete, na budučeg čoveka, koji ima da unese regeneraciju u svoj narod, a u daljnjoj liniji i u čovečanstvo.
nijih sredstava, neka i dalje posiže nastojanje. Ako bi gdegod drugde, a po katkad moguče i kod nas kratkovidna udobnost državne granice držala za granice sveta, neka nas nosi težnja za napretkom dalje. Šta god se drugde dešava u našoj štruci, pokušajmo do-znati, i to ne samo iz knjiga — ikoje razume se treba također nabavljati i marljivo pregledavati — ne samo iz mrtvih slova, nego i iz živog nazora,
Kada osvežavamo ove godine us-pomene na dr. Miroslava T^rSa. neče biti suvišno, ako pogledamo, ka'kovo je stajalište zauzimao osnivač Sokol« stva prema alkoholizmu. Inače pijančevanje u onoj dobi nije još bilo tako veliko i opče socijalno zlo kao danas, ali zle posledice alkoholizma i več ta* da su se također tako očito pokaži* vale. Tyrš sam bio je več od mladih dana umeren a, zadnjih 14 godina svoga života pak čak i potpuni apstinent. U svojim spisima i člancima inače ap-stinencu direktno ne spominje, ali reč »umerenost« susrečemo na mnogim mestima i nedvojbeno je, da je tu u prvom redu mišljena umerenost pri uživanju alkoholnih piča. U »Sokolu« pak iz god. 1871. govori takoder i čisto jasno o alkoholizmu i to u sledečim rečima: »Nijedan drugi slovenski na* rod nema toliko pivnica i gostionica kao što baš češki, koji je to preuzeo od svojih suseda, čija se moralna surovost pokraj sve njihove izobrazbe
svak bio član pevačlkog, zanatlijakog ili znanstvenog društva: Sokolska stvar, pošto se obrača na sve staleže i slo* jeve znači sada toliko, koliko telesno i delomice čudoredno uzgajanje i ople-menjivanje celog čehoslovačkog naroda, njegovo odgajanje do snage, ne-ustrašivosti, plemenitosti i veče od* branbenosti, mora dakle težiti za tim, da bude čitav narod najposle u njenom krugu. Ovde ne može kao posmatrač
pokazuje baš u tome. Rusi i Poljaci, koji nam dolaze u goste, upravo se zgražaju nad tolikim brojem pivnica i gostionica i jer nam potpuno nedo* staju svake druge plemenite zabave u domačem krugu. U pijančevanju se dakle vidi najgori upliv germanizacije, koja nas upravo trga od plemeni* tog slovenskog značaja.«
Iste godine piše u »Sokolu«, upo-redujuči prilike u Bavarskoj sa domačim, sledeče: »Slično kao kod Bavara* ca takoder i kod nas narodni običaj (opijanje) preči razvoj telovežbe.«
Još na nekoliko mesta spominje običaj sedenja po gostionicama i ka-vanama, iz česa sc jasno razabire, da se je naš veliki ustanovitelj več u do* ba, kada je trezvenjački pokret bio još skoro nepoznat, zauzimao za trez-venost, odnosno bar za apsolutnu umerenost i želeo, da baš Sokolstvo i u tome izvrši svoju veliku misiju.
(Prema dr. J. Pacakovskom — »Zdravodaj« 1931.)
vost pronikne svu stvar i svlada zdravi život. Ovo nam naravno nalaže, da budemo življi i oprezniji. Pa ko ne bi hteo raditi i biti oprezan? Ta iz toga nam izvire i sigurnost, druga istina, da nijedna vanjska moč, nijedna stvarna i surova sila sama po sebi ne uništava narode, da je život naroda, dokle se razvija na suncu istine, dobra i opšteg napretka, u ovom smislu neranjiv kao sunčana zraka, i da ga ne mogu pobe* diti i pogubiti nikaikve eile tame, laž ili nasilje.
*
O	drugom posebnom našem poslu,
0 našoj čisto stručnoj težnji, pored drugih različitih pa i stručnih, dovolj-no je ovde ovoliko: Nekada se reklo
—	i to se slaže s onim, što smo rekli u opštem pogledu — da može narod malobrojan kao mi, a naročito u ovim vremenskim i krajevnim okolnostima, u kojim smo mi, čekati samo dvostru-ku sudbinu, da mora naime, alko je ne* maran, polagano isčeznuti, ili pak, ako hoče da živi, da se mora krepkom i svestranom radinošču uzdignuti iznad drugih.
*
Samo tamo, gde je stvar dovedena tako daleko, da se ne treba stideti i bojati uporedenja sa svim inostran* stvom, samo tamo je učinjena usluga zadatku u narodnom životu i čitavoj odredenoj težnji. Ko hoče manje isto je, kao da neče ništa. Ne vuči se, nego u poletu dalje! Pasti ili dospeti! Sve ili niftal mora svakako ovde biti geslo riastojanja. Ovu istinu spoznati, pogledati joj neustrašivo u lice i ravnati se po n jo j, samo če nas to čuvati
1 uzdizati. Nedostojno je, sebe potce-njivati, ali je opasno i nemuževno sebi laskati i sebe varati i samoizdajniSki se zadovoljiti malim, gde najsavršenije spašava samo čin i radinost, koja cilja na najviše vrhunce!
Sokolska gesla
(»Sokol« 1874. — U celosti je taj spis oštampan u 5. svesci u Sokolske knjižnice«.)
Osečaš dobro, da još nisi muž, priznaj to sebi, ne uklanjaj se tom ne-milom, ali korisnom osečaju! Ustraj! Dve, tri godine marljive vežbe biče ti več od znatne koristi. Ako je onaj prvi korak u dvoranu proizveo na te dublji utisak, podi iza prvog napora umoran kuči, postavi se razgaljen pred zrcalo i utisni u pamet sav taj žalostan i gre-šan svoj lik, zatim ga za dugo zagrni ili okreni. Za šest, za sedam tek godina vrati se. 1 ako si ustrajao, možeš se ponosno vratiti; drugo če te lice sada iz njega pozdraviti, i priznačeš, da si tek sada sasvim sličan čoveku, mužu. Dakako, učinak vežbe ne smeš opet gubiti na drugi način, budi u svemu umeren, ne daj se od ničesa skrenuti s pravog puta, na njem moraš takoder ostati i ustrajati.
Ne ustraj dakle tako, da samo sebi za ljubav nastupaš k vežbi odmah i u redu, več pazi takoder i na to, da i drugi ustraju u redu i da s neredom i sebi i tebi ne kradu nenadoknadivo vreme. Prednjak ima dakako paziti i na to, ali kad pomaže, kad ističe greške, ne može se u isto vreme obazirati na sve Strane, da li se nije ko udaljio; a ako vidi, da vrsta sama pazi na red i sam če ga se takoder bolje držati i s večim če veseljem i s večim uspehom poučavati.
Ili češ pak reči: »Ova ili ona vežba mi se ne svida, zašto bi ju dakle radio?« Ne svida se ti? Tim više ustraj! Razumom si jedino uzdignut iznad dru-gog stvarstva, po svojem razumu si čo-vek! Dokaži dakle, da si razuman čo-vek! Kad bi se u vežbaonici samo to radilo, što se svima svida, što bi preostalo? Skoro svakome je u srcu, u celini, drago samo to, što najpre izvede, samo to, što je od »efekta«; premnogi uopšte ljube samo jednu spravu. Opčenito: nema vežbe, koja bi bila svima ili
'barem svima jednako po volji. Radi samo ono, što se svima svida, značilo bi isto, što i zatvoriti vežbaonicu. K tome uzmi u obzir, da se ne radi samo o tome, da bi naučio nekoliko prijatnih, bahatih^ komadiča, več da je naš cilj sve-strani razvitak, rekli bi, opšte izobraževanj e i oplemenjivanje čovečjeg tela; na to se moraš uvek pozivati, ako hočeš da svojoj stvari pridobiješ priznanje ozbiljnih muževa, priznanje naroda i raširenje u čitavom narodu. Uči se ne obazirati se na svoje mušice, uči se svladavati, uči se podredivati se celini, i time se takoder uzgajaš u pravoj mu-ževnosti, u pravoj ljubavi prema do* movini i narodu.
*
Konačno si Jugosloven*; sin si naroda, koji najviše od sviju, koliko ih živi na svetu, treba da napne sve svoje snage, da obrani biče, a što je isto, da s drugima u svemu jednako napreduje. Čim je manji naš broj, tim više se računa sa svakim pojedinim od nas. Smeš H dakle kolebati i otstupati? Ne, niko ne sme!
Tako dakle, rano sc uči ustrajno-sti, reci svaki dan, da je ona za nas prva i neophodno potrebna narodna vrlina, i ne zaboravi, da se ono, što se ima iskazati u velikom, mora u svemu i svuda izvežbati. Sve, što se ustrajno-sti odupire, moramo u sebi uvek svla-dati, ako nečemo da i sami budemo svladani. Samo je u njoj spas, u njoj pobeda!
Nisi stupio u obično društvo, stu-pio si u sokolsko društvo, u bratsko društvo. Bratski te pozdravlja »ti«. Ali malo bi bilo, kad bi te samo zamenica pozdravljala. Pozdravlja te uljudnost, pozdravlja te iskrenost, čoveka dostojna jednakost, pa bio ti komudrago. Ovakav utisak, tako smeš zahtevati, neka proizvodi sve na tebe, kad te pri-maju za člana, kad te uvrštavaju u vrstu. U vrsti si; prednjak pokazuje, objašnajava, čuva. Kod svega toga ne* ka se doista pokazuje bratski duh' neka vežbač vidi, da prednjak pravilnim načinom hoče da olakša sve izvedbe, i da je postavio za svoju zadaču sigurnost, napredak i opštu telesnu izobraz-bu onih, koji su mu povercni. On neka se stoga pametnom reči. ali takoder i krepko zauzme za to. Ndka kudi i ne popusti, kada se radi o tome, da se održi red ili osnova; takoder i u tome leži pravi, iako u početku možda ne sasvim shvačen napredak i svestrani razvitak njegovih vežbača.
•
Ako pak usprkos svega zadeš u napast, da si zaboravio bratsko mišlje* nje, pamti, da je društvo, u 'kojem ži* viš i koje ti daje toliko trajnih koristi, narodno društvo, da uniStavaš deo na-rodnog dela, ako potkopavaš i jedno-ga između njegovih životnih uslova. Taj bratski krug, u koji ulaziš, neka ti ne bude škola neprijateljstva, nego škola dobronamernosti, muževnog pri* jateljstva, onog plcmenitog, što više, svetog bratstva, koje je u grčkim he-tajrijima ponosno cvalo te sc do danas sjaji u jugoslovenskom pobratimstvu. Ti, koji su zajedno živeli, za-jedno se trudili, tesno su jedan uz drugoga stajali i u borbi; jedan drugome bili su potpora, zaštita, jedan drugome branič i osvetnik. U vreme mira gajila se ova najkrasnija, najviša junatka vrlina. Uzgojena pak bila je u zaštitu, kada se je približavao vihor. »Svi za jednoga, a jedan za sve!« bilo je več taborsko geslo, geslo k činu i uvek geslo k pobedi.
*	U originalu: Čeh.
Pozdrav pri stopanju u sokolski krug
(»Sokol« god. 1881.)
Zemljaci! Bračo!
Ponovno vas pozdravljamo i pozivamo na zajednički i složan rad, ko* ji ujedno treba da bude snažan i ozbi-ljan, pozivamo vas na rad za vlastito ojačanje i za vlastiti napredak, na rad, posvečen domovini i narodu!
Sto je sačuvalo naš narod, kada su ostala slovenska plemena tekom ve* kova doživela svoju pogibiju, gde je uzrok, da se je uzdržao kao silna kli-sura u pobešnjelom moru, u čemu je ta tajna, da češki narod nije izginio nad premoči tude poplave ,s kojom se je dignuo proti njemu sav svet sa zapada, a da mu nije mogao da uniSti Taborske čete, niti da mu satre nje* govu životnu silu?
Snaga i hrabrost, radinost i ue-trajnost, moralnost i disciplina, ljubav prema domovini i sloboda — to ga je spasilo.
Bračo! To su takoder i naša so* kolska gesla, koja su več toliko puta izrekla vaša usta, koja su se toliko puta u oduševljenju urezala u vaša srca, koja ste toliko puta prikovali s čavličima na kopija vaših zastava, koje su s tim geslima leprš-ale nad vama!
Vckovi strahota prohujali su i danas se ne nalezimo više usred krvavih borba, ali pak boj medu pojedincima, pojedinim staležima i čak medu pojedinim narodima traje i dalje, i to onaj opči neisprosni boj za opstanak, koji prirodno i istorijski ovladuje država-
Dr. Miroslav Tyr$ kao načelnik 1864. god.
koji nas bržc i temeljitije poučava, ne obazirdči se na to, da način izvodenja, da živote i ustroje, koji sc ogledaju, naročito koti zajedničkih javnih nastu* pa. nije moguče u celini kod zajedničkih javnih nastupa, nije moguče u celini opisati tiskarskim črnilom. I tako dakle, gdegod je moguče, tražimo da* lje; u velilkoj stvari, koja uvek dalje i dalje utire put, nije moguče samo počivati u ograničenom zadovoljstvu.
9
Nekada se reklo, da nečemo po* stiči razvojem svoju težnju pre, dok svak, ko je Čeh, ne bude i Soko. Mislimo, da nam se kod jasnijeg pregleda, koji smo dobili medutim o stvari, jače utvrdilo to uverenje. Ljubav i uMI^Ui?kra^a,t* samo na jedno društvo, bila bi gota kratkotrajna igra, jer je sve skupa, što se do sada dogodilo u našoj štruci, samo polaganje temelja, negovanje klica za buduči razvoj. Ako brojimo u Čcškoj i u sestrinskoj Mo-ravskoj, koja je, samo po sebi razum* Ijivo, s nama jedna nerazdeljiva celi* na, sada oko 12.000 članova i subrače, to je ipak samo neznatan odlomak našega naroda. Bitna razlika je medu sokolskim društvima i društvima drugih s vrh p. Nije moguče i ne treba, da bi
ostati ogroman deo opčinstva; mi ni* smo samo zato, da bi nas drugi gledali, i naše težnje odobravali, tu mora vremenom čitavo opčinstvo ne nestati, nego redom stupiti na poprište i jačati se na njemu izvestan broj godina. Jer snaga i vežba drugih, mislimo, niko-mc ne pomažu, izdašnji trud neznatnog dela ne može zameniti uspeh opšteg nastojanja i borbe, i odlomalk, koji bi ostao uvek odlomak, zato nikako ne bi imao odlučne vrednosti za narodni ■život. Jer bolje nego na kom drugom mestu vredi ovde kako duboka tako i uzvišena izreka:
»Sto sav narod ne zna. niko ne zna! Što narod još nije saznao, niko nije
saznao!
Što od naroda nije, uopšte nije na*
stalo!«
•
Pre svega iz ovoga sledi istina, da moraju narodi, čim su manji. biti tim marljiviji, da bi i pored malenog svoga broja bili i ostali valjani i vredni čla* novi čovečanstva, i da moraju u sve* mu tome više paziti na zdravi razvoj i napredak. Jer kod malih naroda so zastoj i izopačenost lakše i brže rašire po čitavom telu, a kod velikih naroda može dugo trajati, nre nego što kržlja-
Dr. Miša Matič — Vel. Bečkerek.
iz spisa dr. Miroslava Tyrša
er
Str. 4.
God. UL — br. 4.
/LoVEM/Ko
/oK©L/TKO
Sednica Saveza Slovenskog Sokolstva
Prilikom pogreba pokojnog staroste SSS br. dr. Scheinera održana je u Pragu takoder i izvanredna sednica pretsedništva SSS pod pretsedanjem I. podstaroste br. Zamoyskog u prisut-nosti brade: Gangla, Štepaneka, Maše-ka i A. Hellera. Kao gosti bili su pri-sutni s. J. Zamoyska, nadalje brada: Bajželj, Manochyn, Tyrakovski, dr. Fux, Svajgar, Viničuk, za ČOS pak I. podstarosta br. dr. JBukovsky te br. VI. Muller.
Sednicu otvorio je br. Zamoyski, koji se je u svojem govoru sabranim zastupnicima slovenskih sokolskih organizacija setio umrlog staroste brata dr. Scheinera i istakao sve njegove ogromne zasluge baš za ujedirtjenje slovenskog Sokolstva.
Glavna tačka dnevnog reda bila je saziv glavne skupštine SSS. Kako sc za vreme svesokolskog sleta u Pra« gu održava takoder i skupština Medu-narodne gimnastičke federacije, zaključilo se je, da če se skupština SSS održati ved 1. i 2. jula, 4. i 5. pak odr« žade se skupština MGF. Nadalje se je raspravljalo glede pristupa nemačkih turnera u MGF te se je prema tome pitanju zauzelo stanovište, da se pri* mitak Nemaca odgodi do naredne skupštine MGF. Zastupnik ruskog Sokolstva izvestio je nadalje, da na* meravaju takoder i Rusi, učlanjeni u Savezu ruskog zagraničnog Sokolstva, pristupiti u MGF. Uzelo se je na znanje, da de se održati kongres ruskog zagraničnog Sokolstva u Pragu po sve« sokofskom sletu i to u danima 6., 7. i 8. jula. Prispeo je izveštaj, da je u Bugarskoj bilo dozvoljeno ime Soko nekoj negimnastičkoj lovskoj organizaciji. Pitanje pristupa bugarskih Junaka u SSS na to j sednici nije bilo tretirano. Daljnje raspravljanje vodilo se o medaljama i diplomama za takmi-čare=pobednike na takmičenjima za prvenstvo SSS. U tom pogledu po-stignut je sporazum na taj način, da se briga za diplome u umetničkom pogledu poveri svima u SSS učlanje« nim organizacijama te da bi se ove izdale za sve kategorije u jednakoj ve* ličini. Konačno se poveo .razgovor o fondu za spomenik bratu dr. Scheine« ru te se je po obaveštenju podstaroste ČOS br. dr. Bukovskoga rešenje toga pitanja odgodilo, dokle ČOS kao prva o tome nc donese svoje odluke, na či« joj če se osnovi doneti zaključci SSS
Raspored K. svesokolskog sleta u Pragu — Glavni sletski dani
Izmedu naraštajskih sletskih dana i samih glavnih dana sleta zapravo nema nikakvog intervala. Jedva što de 29. juna Prag za čas da utihne, ved sledečeg dana počeče da nadolaze pr« vi gosti za glavne sletske dane, i u petak dne 1. jula krenuče* ved prvi transporti iz sokolskih župa i društa« va na put, tamo prema zlatnom Pragu. I mnogi sokolski vlak iz daleke Jugoslavije jurice ved prema sloven-skom severu, a takoder i iz udaljenijih krajeva Čehoslovačke, tamo ispod Tatre i Karpata, kretače prema Pragu veliko sokolsko mnoštvo.
U samom Pragu vod rano izjutra počeče takmičenje za prvenstvo Save« za Slovenskog Sokolstva, a ta'koder i čehoslovački borci merice medu sobom svoje sile za prvenstvo ČOS, za pre-lazni dar, koji u spomen 70 godišnjice br. dr. Jindre Vaničeka nosi njegovo ime. Ali ni žene noče počivati I one de biti zaposlene s posebnim takmičenjima i s takmičenjima u prostoj telo«
vežbi na vojnom vežbalištu strachov-ske ravnice nad Pragom. Istovremeno de se medu sobom ogledati i njihove najbolje sestre takoder u prvenstve-nom takmičenju za slovensko, odnos« no čehoslovačko prvenstvo kao i članovi.
Slededeg dana, u subotu 2. jula, raspored če biti ved opširniji. Toga dana naime počeče takmičarske vežbe članova i članica ČOS u višem odelje« j nju na celom vojnom vežbalištu; i u peteroboju takoder ogledače se člani« ce medu sobom. Popodne dolaze još jednom na red sva sokolska deca Ve« likog Praga. Raspored če takoder is« puniti i praški naraštaj. U 16 sati održade se javna vežba dece i nara-štaja praških sokolskih društava, kada de pojedina odeljenja izvadati propisa* ne vežbe za decu i naraštaj za sveso-kolski slet. Program če biti zaključen izvesivanjem zastava na vežbalištu a moguče takoder i na trgu pred staro-drevnom gradskom kučom.
I tako če ved osvanuti i nedelja, koju možemo da smatramo za prvi sletski dan, jer če tada več praškim ulicama prolaziti sokolski bataljoni i pukovi, koji de zastirati, pogled erve« nilom sokolskih košulja i sokolskih odora. Rano ujutro pak, tačno u pola 7, počeče na velikm vežbalištu pokusi za nastup i za proste vežbe onih članova, koji če nastupiti popodne, a za-tim če slediti članice pa onda još je« danput drugi deo članova, odnosno članica. Za ovima sledide slovenski i drugi gosti, za koje je rezervirano vreme za pokuse sve do 14 sati. Po podne pak kretače prema Strachovu nebrojeno mnoštvo; jednipešice, drugi automobilima, autobusima, tramvaji« ma i inače, da bi se na vreme našli na vežbalištu, jer če tačno u 13 sati poče, ti prvi javni nastup sokolskog elan« stva, koji če kako u pogledu broja tako i po svojoj kakvoči zastalno opet odneti prvenstvo sveta kao i godine 1926. Ta na vežbalište de uz zvukove kombinovane vojničke glazbe koja de imati oko 200 glazbenika, nastupiti preko 15.000 članova vežbača, koji če precl 160.000 gledalaca izvadati svoje lepe proste vežbe. Za njima nastupide Sokolice, čiji broj također nečc biti baš ništa manji. Kao sledeča tačka rasporeda dolazi nastup slovenskih gostiju i zatim skupno trčanje članova te nastup stranih gostiju. Odmah za tim napunice vežbalište razne sloven ske ženske skupine. Za ovima sledide posebni nastup čehoslovačkih članica sa smučima i nato treči put sletska scena pod naslovom »Tyršev san«. Nakon javne vežbe, koja če sudeči po programu završiti nekako oko 19 sati, oko 21 sata priredide se takmičenje članova u nastupima na pozornici. Stručnjake če zastalno zanimati takoder i igre članova i članica u odbojci, koje če se održati odmah popodne na vojnom vežbalištu.
Slet če biti dakle več u nedelju u punom jeku. Ipak svoju kulminaciju postignude po programu u ponedeljak dne 4. jula, kada de celokupno sletište, dakle vojničko, civilno i veliko vežbalište, biti potpuno zauzeto raznih tak« mičenja. Od 6 do 8 sati na pokritom delu za sprave održače se takmičenje vrsta za prvenstvo Slovenskog Sokolstva, istovremeno pak takoder do 13 sati i takmičenja članova u srednjem odeljenju kao i članica u nižem odelje-nju te opet naveče u 21 sat takmičenje članova i članica n nastupima na po« zornicama. Istodobno če se izjutra na vojnom vežbalištu održati takmičenja članova i članica srednjeg, odnosno nižeg odeljenja u lakoj atietici, i vrste slovenskog Sokolstva dokončavače ta-
mo svoju borbu za prvenstvo. Odmah iza podne održače se na istom mestu takmičenje članstva ČOS u igrama »košikova« i članica u pretrčavanjima. Kako je pak sletište ove godine sa* gradeno u tako ogromnom opsegu, bi* de moguce da se upotrebi ceo dan takoder još i civilni stadion za deseteroboj muških takmičara, a članice če se istodobno takmičiti u stafetnom trča* nju za prvenstvo ČOS. Tim takmičenjima učestvovače samo oni krajevi ČOS, koje sačinjavaju više župa za-jedno. Na civilnom stadionu nastaviče članice popodne svoja takmičenja u igrama.
Sokolsko veliko vežbalište pak bi* če zauzeto celog dana. Več rano izjutra održače se na njemu pokusi članica za nastup sa smučima, pa takoder i »stara sokolska garda« čekače več da iskuša svoje proste vežbe za popo* dnevnu javnu vežbu. Nakon pokuša gostiju održače se na vežbalištu takmičenje svih vrsta ženskih nižih ode« ljenja u bacanju kugle a popodne pak opet u 15 sati počeče druga javna vežba, koja če pored prostih vežaba članova i članica te drugih nastupa slovenskih gostiju obuhvatati još^ i skupno takmičenje članica te vežbe stranih gostiju, koji de na slet doci u velikom broju. Zatim pak nastupide masa najstarije sokolske brade »stara garda«. Potom de nakon drugog nastu« pa slovenskih ženskih skupina opet slediti po četvrti put sletska scena »Tyršev san«. Ali s time sletski raspored toga dana još nece biti iscrpljen. U Barrandovu bide ved od jutra ta'ko živo kao na sletištu. Tu de omeriti svoje sile sokolski plivači. Takoder i u bazenu Tyrševog doma takmičiče se u plivanju niže takmičarsko odcljenje, pa i mačevalačke takmičarske borbe takoder su na programu. Oni, koji se prijave za takmičenje u tenisu, nače se na tenis-igralištu Sokola Praha IV, a sokolski jahači pak u Invalidovni u Karlinu, na drugom kraju Praga. Kako pak u celokupni sokolski program spada takoder i vežbanje i takmičenje u streljanju, to če se za sletske dane za sokolske takmičare u streljanju pripraviti streljana u Kobilisych neda« leko Praga.
Slet prema tome neče biti .samo dani sakupljanja Sokolstva, ved dani tvrdog rada, tvrdih priprava i još tvr-dih takmičenja u svim granama teles-nouzgojnog sistema. Tek u 21 sat na* veče posle ovog tvrdog rada biče na Slovenskom ostrovu priredeno sokolsko veselje, gde če se nači na kratkom odmoru svi slovenski Sokoli, da se medusobno bratski porazgovore i pro« vesele posle napornog sletskog dana.
O ostalim ' sletskim danima izve« stičemo još u narednim brojevima.
fyri kao profesor univerzlleta (češke politehnike) 1883. god.
Sokolski veterani
Br. Jan Voeeček (levo) i br. Bogumll Kvžcta, članovi druMva Tabor •samdeeetgodiSnJacI („Jas")
Propaganda za svesokolski slet
Za svesokolski slet u Pragu pored ostalih propagandnih sredstava radio je jedno od najvažnijih. Ne samo da ga upotrebljavaju kod kuće^ u ČSR i za uvežbavanje prostih vežaba član« stva i naraštaja, več se svakog tedna preko radia javlja sve što je potreb« no za sletske priprave. Kasnije pak, po svoj prilici od meseca m a rt a pa dalje, preko praškog radia u svrhu sletske propagande održavače se i posebna predavanja za pojedine države.
Povlastice na željeznicl za slet
Glede putovanja Sokola na svesokolski slet u Prag i natrag izdale-su čehoslovačke državne željeznice sledeče vozne povlastice: oni, koji putuju posebnim sokolskim vlakovima, koje je naručio sletski odbor kod zeljezm-čke uprave ČDŽ, imaju za putničke vlakove u tredem razredu popust od 60 %. U slučaju da se Sokoli voze kao pojedinci redovitim vlakovima, koji voze po voznom redu ili pak vlakovima, koje de uvesti željeznička uprava iz prometnih obzira, imače popust od 50 %. Ovo vredi za putnike iz Ceho* slovačke kao takoder i za one iz ino-stranstva. Što se pak tiče brzih vla-kova ova povlastica važi samo u tom slučaju, ako pruga putovanja brzim vlakom po čehoslovačkoj repubhci iznosi najmanje 200 km. Sve navede« ne vozne povlastice vrede za članstvo i naraštaj od uključivo 15. juna do uključivo 31. jula, dok de medutim sokolska deca uživati povlasticu od 66 % i to u vremenu od 10. i 14. juna, dakle samo za vreme dečjih dana svesokolskog sleta. Svaki učesni.-c morače da ima svoju člansku legitimaciju, a uz ovu i sletsku iskazmeu. Koliko ce pak biti posebnih sokolskih vlakova za sada još nije odredeno, Jer su tek poslani upitni arci svim župama i aru« štvima, pa če na osnovu svih prijava željeznički otsek sletskog odbora izra-diti načrt prevoza svega Sokolstva u Prag i opet natrag.
Izložba Jugoslovenske umetnosti na sletu
Slovenski otsek izvršnog odbora glavnog svečanosnog odbora za IX. svesokolski slet izvestio je na zadnjoj sednici, da je izložba jugoslovenske umetnosti na sletu osigurana te da ce biti otvorcna od 8. juna da 15. jula u Opčinskom domu u Pragu te ce biti sastavni deo svesokolskog sleta.
Novi sokolski film
Terra-film, čehoslovačko filmsko preduzede u Brnu izradilo je oko 600 m dug telovežbački film, koji prestavlja šampijona sveta^ br. Alojzija Iludeca pri izvadanju vežaba na spra« vama i prostih vežaba. Isto tako je filmovan i br. Gajdoš.
PrelaznI dar br- dr. Vaničeka
Na dan Nove godine posetila je br. dr. Jindru Vaničeka deputacija ČOS, da mu čestita njegovu 70godiš* njicu te da ga u jedno zamoli za do-zvolu, da bi prelazni dar za prvaka u prvenstvenim takmičenjima CUb ime: Prelazni dar brata dr. Jindricha Vaničeka. Br. dr. Vaniček, koji je kao načelnik svojedobno uveo prvestvena takmičenja u COS, rado je nara\no pristao na želju deputacije i tako ce takmičenja za prvenstvo ČOS biti večno spojena s imenom bivšega načelni« ka br. Jindre Vaničeka, koji je vodio čehoslovačko Sokolstvo kao načelnik preko 40 godina, dok njegov rad u organizaciji samoj premašuje jednu polovicu stoleda.
Još o 70godišnfici br. dr. Vaničeka
Svi sokolski listovi u Čehoslovač* koj, pa skoro i celokupna dnevna štampa sefciia se je na Novu godjnu 70-godišnjice jubileja br. dr. Vaničeka; ta ubraja ga se medu največe muzeve bratskog čehoslovačkog naroda, kome je'uspelo da po Tyršu osnovanu so-kolsku organizaciju tako snažno pro-širi i produbi i medu ostale Slovenc i da nadoveže tako tesne prijateljske veze sa gotovo svim telesnouzgojnim organizacijama u Evropi. Glasilo COS donaša na vidnom mestu sliku brata načelnika te mu posvečuje upravo lep spomen«članak, a u jedno su tu i čestitke sadanjeg načelnika COS brata Ilellera i načelnice s. I rovaznikove, koji sedom jubilareu u ime sve svoje sokolske brade i sestara izrazuju najlepše želje. Takoder i jugoslovcns'ka štamna, pored sokolske, registrirala je 70-godišnjicu br. dr. Vaničeka _tc su neki listovi o tome doneli i oduze iz-veštaje.
Brojevi govore
Prigodom 70-godišnjice br. dr. Va« ničeka »Vestnik Sokolsky« donosi o tome nekoliko zammljivih podataka sa kojima upoznajemo i naše članstvo.
I ist medu ostalim veli: Nije naime ta« ko mnogo 70 godina života, ali ipak je to zapravo lepa hrpa meseci, dana, mi« nuta i sekunda, koje su protekle i ko-ie nam se počesto vračaju u sečanje. Scdamdeset godina to je 840 meseci. 3640 tedana ili 24.568 dana i s time 1069 632 sata. гГо pak daje konačni veliki broj 64,177.920 minuta.te preko 3 850 675.200 sekunda, koje je doroveo do 1. januara 1932. godine voda Sokolstva br. dr. Jindra Vamcek l ako I pomislimo, da je od toga 50 godina I bilo posvečeno skoro samo Sokolstvu,
a od ovih punih četrdeset načelničkoj funkciji u ČOS, onda možemo lako da pretstavimo, kako veliko i kako ogromno delo može da izvrši svaki po-jedinac, koji se u punoj meri i.s^e-strano posveti kojoj dobroj stvari. Br. dr. VaničCk je krasan izgled sokolske požrtvovnosti i radinosti.
Smučarski prednfačfel tečaf ČOS
Smučarstvo je u čehoslovačkom Sokolstvu upravo silno _ raz vij eno, zadnjih godina skoro u svim župama, tako da se ukazuje neophodna potreba sokolskih smučarskih prednjaka i učitelja, koji če vežbati društvene smučarske vode te članstvo i naraštaj uopde. ČOS priredide radi toga ove godine svoj smučarski«prednjački te« čaj od 7. do 14. februara u Špičaku na Sumavi, koji če polaziti samo pripad« nici čeških župa, jer če moravske ima« ti svoj vlastiti tečaj. Ujedno sa pred^ njačkim tečajem održače se takoder i tečaj za smučare«takmičare.
Posebni smučarski sokolski vlak za Širbski Ples
Kako se za sveslovenska smučarska takmičenja u Štrbskom Plesu očekuje izvanredno velik poset — tamo če se naime istodobno održati takoder i smučarska takmičenja ČOS odlucila je uprava čehoslovačkih zelcznica uvesti za ta takmičenja i posebni ubrzam vlak iz Praga do Poprada i natrag, ko« jim če se osim takmičara moči da po-služe i svi ostali učesnjci. Iz ostalih pak krajeva ČSR voziče moguce tako-der posebni vlakovi, ako se prijavi do-voljan broj učesnika. Na svaki na^'” smučarska takmičenja Slovenskog kolstva u ČOS u Štrbskom P J«« b«e velika, možda najveca priredba te vrsti u sletskoj godini u čehoslovačkoj.
Sokolstvo u Južnoj Amorlc!
o sokolskim društvima, koja ima« ju brada Čehoslovaei u nekojim kraje-vima Južne Amerike, našim je čitaoci^ ma več poznato. Danas pak izveštava-,no da n mestu San Paolo čehoslovacK1 Soko deluje več od 1926. godine. • o-veni izda ju tako svoj list Sloven«; ta u Braziliji^ ima takodei i mnogo Jugoslovena. -41® st Pa^ tiče Sokolstva najbolje .se u tome pogledu nalaze Poljaci, koj* več imaju 16 dru« štava, a takoder izdaji, svoj list »Fcho Poikie w Brazilji«, koji naravno donaša i sokolske vesti.
Takmičenje na spravama praških župa
Sredinom decembra pr. god. odr-žala su se u Pragu takmičenja za P.r' venstvo na spravama svih pet praških župa. Ovom takmičenju učestvovalo je 12 takmičara, dok br Tintera, Supčtk i Gros, poznati medunarodm takmi* čad nišu sudelovali. Najbolji.od sv,h bio je br. Pov^šil iz Holešovica. koji ima jedva 20 godina, ali mu svi pronču sjajnu telovežbačku budučnost.
Iz delovanja češkog Sokola u Americl
Kako živo deluju sokolska društva brače Čehoslovaka u Ujedinjenim Državama Severne Amerike vidi se iz njihovo«* glasila »Sokol Americky«. Unatoč torne što američki život u znaf-noj meri upliva na pojedene nacije u smeru odnarodivanja, osobito kod omladine, ipak se opaža, da se češko Sokolstvo u Ameriei zna da pomaže i u tom pogledu raznim načinima, koji omogučuju da se češ'koj omladini uči-»i bivanje medu zemljaeima prijatnim i korisnim. To je uostalom problem, o kojem se je več mnogo govorilo i pi« salo i koji sve to više energično zahteva da se preduzimlje sve moguče, kako se sva slovenska omladina nebi najed« nom izgubila u anglo-američkom mo* ru. Zato Se još uvek osnivaju nova društva. To je pak moguee uglavnom
zato, jer su češke župe jake i dobro organizovanc, te tako mogu da podižu i nove jedinice. Tako če se domalo po-dignuti društva u Timken, Kans., East Moline, 111., Kansas City itd. Pored novih društava ustanavljaju se tako« der i posebna ženska sokolska društ« va tako n. pr. u Long tfsland. Izvan organizacije ima takoder nekoliko društava, koja su pak u večini obečala, da če se ponovo vratiti u zajedničko udruženje. Na svaki način zanimljivo je, da čehoslovačko Sokolstvo pokazu-je veliku aktivnost na svim poljima, ta goji marljivo telovežbu, a također ne zanemaruje se ni prosvetna strana so-kolskog uzgoja. Bilo bi vrlo utešljivo, kad bi tako ugodne vesti slušali i o raznim jugoslovenskim sokolskim dru-štvima u Ameriei, od kojih se još mnogo koje ne može uživiti u novo doba,
*	* *
mo san, nego da če ta snaga, koja je bila u svakom pokretu, i to oduševlje-nje, koje se videlo u očima, ostvariti naše eiljeve. A to je pojačalo veru i hrabrost u hiljadama i hiljadama nas Čehoslovaka.
Danas opet dolazi teško doba; da-nas je opet potreban sokolski rad i sokolska hrabrost, oduševljenje i ideali-zam, koje sokolski rad donosi. I opet je potrebna što tešnja saradnja izme-du naša dva naroda, da bisnio mučno doba lakše preživeli.
To sam vama hteo kazati danas, kad se otvaraju kursevi Češkog jezika. A pošto također počinje i nova go-dina, dozvolite mi, da iz dubine svoga srca svoje najlepše želje uputim vašem uzvišenom Vladaru, Njegovom Veličanstvu kralju Aleksandru Prvom, vašo j lepo j otadžbini i vama svima, draga bračo!
Sestra Renata Tyrševa
(Nastavak sa str. 3.)
ma i u kojem podležu oni, koji ne mogu da obrane svoje mesto vlasti« tim snagama i unutarnjim vrednosti-ma.
Branimo sokolsku stvar, branimo narodnu stvar, koja je isto što i Sokolstvo, držeči se gesala svih naših slavnih preda, a koja smo izabrali ta* koder i za svoja.
Budimo jaki, snažni, kao junači iz proteklih vremena! Biti jak, to je naša LTH zadaća, jer snaga brani i št iti,
.11 ро?* ^ras* mladiča i muža, »od VK'i u ye^kome« težio je močna Aaboj, da bi s hrabrim činima prosla-vio svoju domovinu.
Budimo radini! Budučnost pripa« da radinom i smelom; stajača voda pretvara se u trulež, i ko u razvoju ne ide napred, taj u svetu, koji teži za napretkom, zaostaje. Budimo radini svaki za se, da postanemo močni i sposobni, budimo pak također radini i u društvu, kojemu pripadamo, budimo radini posvuda i širimo Sokolstvo takoder i medu krugove, gde ga do sada nije bilo.
Vežbajmo svoje ruke! S veseljem se k tome vračamo, ali brinimo se takoder i za to, da nam i ostala brača dorastu jakih ruku i bistrog duha!
U ustrajnosti budimo postojani i to tim više čim sc više medu slabe osebine narodne pojavljuje još i bez« brižnost i nepostojanost. Time što stupaš u društvo još nisi postao junak, nalik onim gipkim, mišičastim i plečatim muževima, koji pri tvom prvom koraku u sokolsku vežbaonicu uzbuduju tvoje udivljenje, tvoje pri* tajeno poštovanje. Takoder i nakon proteka jedne godine još im nečeš biti jednak. Ali se vežbaj, jačaj se, ustraj pa če takoder i iz tebe da uzraste mladič i muž, koji sc neče stideti svoga tela i svoje snage. Ustraj, pa češ takoder i ti moči da s ponosom pogledaš na sebe. Tvoje mišice snažno čc sc isticati, postače tvrde.kao stena i čclik te gipke po tvojoj vlastitoj za« sluzi, tvojim trudom, i kao svaki smeli £in koji si izvršio, biče ti vidan dokaz tvoje volje i ustrajnosti.
Sto si pak pridobio vežbanjem, to ne ti uščuva tvoj moral i tvoja smernost, Koje uvek na vežbalištu, ta j ce se naučiti tla *e bigne takoder
i za to, da ce okretnost i snagu, koju mora farno da pokaže, znati uopee da sačuva kolikogod je to moguče u ne-umanjcnoj meri. A s time što češ sa* čuvati sebe, zaštitičeš takoder od po-gibije i svoj narod, čiji si član. U bor« bi za opstanak, koju nazivljemo isto-rijom čovečanstva, još niko nije pro« pao drukčije nego po svojoj vlastitoj krivnji. Egipat i Babilon podlegli su Perzijaneima, Perzijanci Makedonci-ma, Grči Kimljanima, vladar sveta pak, silni Rim, srušio se pod navalom barbara, ali ni jedan od tih naroda ni-ic propao, dok je u sebi imao sačuva« ne državljanske vrline i svežu mlade-načku snagu, svaki jc pak klonuo pred pohodnikom, koji jc bio moralniji, svaki od tih naroda bio jc uništen, kada se je omekoputio, odao pokvare-nosti i postao izmet čovečanstva.
Ljubimo jednakost, ljubimo slo* hodu! Svesti vlastite snage i mužev-
nosti ne doliči podložništvo. »Suženjstvo je odvratno Gospodu« i »greh je hotimice predavati se u suženjstvo«, veli nam junački Vratislav. GrSka sloboda počela je da propada kada je počelo nestajati grčke telovežbe, kada narod kao celina nije više sudelovao pri onim pitijskim i neograničenim igrama i kada je čak i olimpijada po« stala samo obična pretstava onih bahatih atleta po zanimanju, kojima je bilo samo do koristi i slave.
Biti slobodan član društva glavni je zakon, koji se mora da nad sobom priznaje, ali tome zakonu pak treba podrediti svoju volju posvuda. Gde nema reda, tamo nema n> slobode, trajne ni obezbedene slobode. Opčimo medu sobom i raspravljajmo u društvu slobodno, bratski i jednako, ali učimo se svakog dana da u interesu potreb« nog reda savladujemo samog sebe, da podredujemo ličnost ideji i celini te da u sebi zatiremo uobraženost kao nedostojnu svakog muža. Disciplina, koju na taj način svaki sebi nalaže, oplemenjuje srce, uzgaja čvrste zna« čajeve, usposobljuje nas da savladujemo sebe i da budemo kadri snositi žrtve, kada to zahteva opča korist.
Takav uspeh ima da nam bude zvezda vodilja! Učimo se služiti svo-me narodu, jer je to najlepše i najuz« višenije, čemu možemo da posvetimo svoje sile. Ljubav prema domovini posvečeno je mesto, na kojem je u antičkom kao i u modemom svetu, u starom i u novom veku, uzniknuo i uspevao telesni uzgoj. Posvuda pak, gde je iz srca izginula ljubav prema domovini, izvrgla se je telovežba u igračku bez svake sadržine, u puku i bezvrednu zabavu. Posve je prirodno i opravdano, da telesne vežbe naše omladine i muževa več same po sebi privleče, da mladenačko vrenje vež-bališta očarava, da medusobno takmi« čenje budi junaštvo, ali ako $vemu tome oduzmemo osnov ljubavi prema domovini, ako nestanc narodne svesti, koja je os svega našeg života, to bi bilo isto kao kad bi s cveča otresli pelud, onda nestaje plemenitog i ne-sebičnog cilja a takoder i uzroka da se podupre rodoljublje, jer telovežba ti« me gubi svoj opčenarodni značaj, svoju višu vrednost i uopče sve, na čemu se temelji pobuda fizičke i duševne radinosti u svrhu uzgoja moralnih kreposti i ojačanja narodne otporne sile.
Tako shvačamo sokolska svoj« sitva, tako muževna gesla, s kojima su naši predi izišli iz svetske borbe kao pobednici i održali se. U toni smislu budimo na nje slavne uspomc« ne, u toni nastojanju svi združeni stisnimo bratske ruke!
Zadača je Sokolstva u životu naroda velik i oduševljavajuči ideal. Go« jimo zato s oduševljenim srcem taj ideal, jačajmo sc i radimo za nj svakog dana, kako nam on nalaže i pri« znajmo odlučno pred svetom da njemu pripadamo! Napred!
Za novu godinu
(Uvodni članak prvog broja »Sokola« god. 1882.)
Opet smelim pogledom i opravda« nom nadom! To nismo mogli da rečemo kad smo prvi put pisali uvodnik za drugo godište.
Tada je naš narod prevaren i razočaran propadao i napuštao poprište javnosti; tada je zajedno s njim pa« dao i sav uzvišeniji rodoljubni društveni život, a na neobradenom i zapu-štenom tlu uzrastao je samo korov.
Besnilo bratoubilačke borbe brzo se je razleglo po češkim njivama, ma« terijalna mora gušila jc klice života i tamo gde su se spremale da iznova izbiju.
_ I naših društava je nestajalo, do-duse ne više nego drugih, ali ih je nestajalo. Ona, koja su istrajala, kao i kod drugih, izgubila su delimično svo« ju gipkost. Гако smo sa proredenim re-dovima stupili onda u drugu novu go« dinu, sa sviju strana pomutio se češki vid, nestajalo nas je i sanjarski je od-jekivao naš hod. Drugačije je danas! Vremena su sc promenila u našu ko« rist. Život jc i opet prostrujio u žilama naroda, svestran život, svež i močan. Pribircmo duševno, moralno i materi-ialno svoje 4tn;*e. Razni pogledi stoje
jedan pored drugoga, a ne uništava više drug druga; broj sokolskih društava opet raste, a porast je osobito velik u prošloj godini.'
Pod srečnijom zvezdom počinjemo po drugi put svoj drugi godišnji put! Ali ne samo da propala društva uskr« šavaju, nego se dižu i nova. U starim pak sve više i više javlja se veseliji i svežiji pokret. Vežbališta neprestano oživljuju junačkim duhom a javne rc-daju se sve češče i češče. Osečamo kako napredujemo, osečamo kako se so< kolska stvar snažno jača; osečamo da nismo uzalud radili i potstrekavali i da smo s pravom propovedali pouzdanjc.
Pa i samo prošlo vreme nije bilo sasvim na našu štetu. Zrno se očistilo od pleve. Odora nigde ne pravi Sokole, a što je od svega najvažnije to je, da svi najbolj i pretstavnici sviju sta-leža počinju da shvataju Sokolstvo. Pouzdani činioci, inteligentni, vredni i uistinu odlučni, kojima Sokolstvo nije promenljiva moda dana. nego važna za« dača za svakog pojedinca, a u isto vre-
me zadača u najizrazitijem smislu reči, narodna i rodoljubiva. Taj sokolski pokret zapravo je tek u počccima, ali ipak mi se čistimo, preberemo i ra« stemo.
U knjiži sokolske istorije završili smo poglavlje, u kojem su, ’s pravom ili nepravom, ispisane jadikovke o našem propadanju. Odbaeimo ih! Neka samo muževna pesma samopouzdanja u buduče ponosno odjekuje iz naših grla.
Oduševljena srca spremajmo se za svesokolsku svečanost, na koju nas ova godina zove. Istupimo na'njoj kao jedna velika bratska celina sa jedin« stvenom i složnom mišlju. Budimo da-leko od svake Ijubomore i oholosti po-jedinaca i društava. S odlučnom voljom razmislimo o rečima koje nas zovu, i privedimo ih u delo!
Složimo se, spremajmo se, jačaj« mo se! Više nego ikad sečajmo se svojih gesala i ciljeva!
Vršimo svoju dužnost prema sebi i prema narodu! Napred!
Pozdravi Savezu SKJ
Novska. Sokolsko društvo Novska sa svoje redovitc godišnje skupštine šalje svojoj vrhovnoj upravi bratski Zdravo! — Za upravu društva podsta« rešina Štefanac.
Samobor. Sa godišnjc skupštine pozdravljamo bratski Savez sa sokol« skim Zdravo! — Sokolsko društvo Samobor.
Glina. Sa glavne godišnje skupšti-ne Sokolskog društva Glina šaljemo iskrene pozdrave bratskom Savezu. Zdravo! — Starešina dr. Metikoš.
Gacko. Sa svečanosti razvijanja sokolske zastave čete Korita pozdrav« ljamo oduševljeno bratski Savez i sve one velike Sokole koji se obratiše našem selu. Molimo izručite naše pozdrave prvom starešini Nj. Vis. .prestolonasledniku Petru. Zdravo! Odbor.
Kočane. Sa godišnje skupštine ovog društva upučujemo prvi pozdrav svom uzvišenom starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru kao. i starešinstvu Saveza sa željom, da istraju u sokolskom radu. Zdravo! — Starešina Dzidrovip.
Šibenik. Molimo bratski Savez da izvoli prigodom glavne godišnje skup-štinc podastreti Njegovom Veličan« stvu Kralju izraz naše podaničke vernosti i živu veru u napredak velike Jugoslavije. Zdravo! — Sokol.
Šibenik. Bratskom starešinstvu Sa« veza sa glavne skupštine društva želimo najbolji uspeh u radu u novoj godini uz bratski Zdravo! — Sokol.
Zlarin. Brača i sestre Sokolske če« te Zlarin sa svoje glavne skupštine šalju starešini Sokola kraljevine Jugo* slavije Nj. Vis. kraljeviču Petru sokolski pozdrav Zdravo! — Starešina Govorcin.
Prizren. Sa godišnje sokolske skup. štine pozdravljamo bratski Savez. — Zdravo! — Uprava.
Teslič. Celokupno članstvo Sokolskog društva Teslič sa svoje redovne godišnje skupštine upučuje svoje najlepše želje za napredak i procvat celo* kupnog Sokolstva i dug život saveznog starešine. Zdravo! — Starešina Dušaik J. Vukovič, tajnik Ranko Markovič. *
Vareš. Sa prve godišnje skupštine Sokola Vareš pozdravljamo vas ea Zdravo! — Starešina Marko Mikun.
Spomenik dr. Miroslava Tyrša u dvorislu Tyrševog doma — »ftd nketl. va$ara
brate Šemrla
Čehoslovačka - jugoslovenska uzajamnosl
Predavanje br. dr. ROBERTA FLIE-DERA, poslanika čehoslovačke repu* blike, održano u beogradskoj radio-stanici 1. januara 1932.
Kada sam uoči čehoslovačkog dr-žavnog praznika imao prvi put priliku da vama, bračo Jugosloveni, govorim putem radia, kazao sam, da moramo još više raditi da se bliže upoznamo i da na ovom dubokom i svestranom upoznavanju osnujemo duboku i iski..-nu uzajamnu ljubav i nerazdeljivu za-jednicu interesa i ciljeva.
Danas imam čast i veliko zadovoljstvo, da mogu sa nekoliko reči otvoriti priredbu, koja treba da doprinese i mnogo može doprineti postizavanju ovog našeg cilja.
Prosvetni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije rešiv je da priredi ove godine čitav niz predavanja
o	čehoslovačkom narodu i njegovoj državi, o prilikama u kakvim živi, razvija se, o njegovoj delatnosti kultur-noj i materijalnoj, o njegovim eiljevi-ma i težnjama u budučnosti. Ali ne samo to. Prosvetni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije rešio je da priredi kurseve čehoslovačkog jezika pu« tem radia, da bi se što veči broj Ju-goslovena barem delimično upoznao sa našim jezikom, shvatio tim bolje dušu našeg naroda, i upoznao se sa njegovim duhovnim tvorevinama.
‘ Radujem se, što je to opet Soko, koji ide napred kao pobornik velike misli, i koji time ostaje veran svome pozivu i svojim tradicijama.
Ova je godina, Tyrševa godina, godina osnivača Sokola i sviju njegovih ideja. Ova če godina biti za sve nas, koji idemo pod sokolskim zastavama, revija svega, što je bilo do sada ura-deno, revija današnjih snaga i program kako treba dalje postupati. Soko ima još velike, suviše velike zadatke za naša dva naroda i za slovenske narode uopšte. Kazao sam več nekoliko puta, da čvrsto verujem u budučnost Slove-na i ubederi sam, da če oni iz današnje umorne Evrope izraditi jedan nov, kra-san svet. Neče ga izraditi nasiljem, neče oduzimati drugima, što njima pripada. Sloveni če dati u službu novog veka koji se rada, svoje sveže fizičke snage, a naročito bogatstvo svoje metini demokratske duše, koja je žedna mira, obrazovanja, bratstva i plemenitog natecanja medu narodima. Za ove eiljeve treba vaspitanja, koje nam daje Soko. Potrebno je fizičko zdravlje i svež duh, potrebna je požrtvovna duša, puna ljubavi prema drugima i pre-ma idealima.
U ovoj 1932. godini čehoslovački narod, a naročito Prag, očekuje vas, bračo Jugosloveni, sa iskrenim srcem. Dodite u što večem broju, da učestvu« jete na sveslovenskom sletu, koji če biti jedna sjajna revija naših snaga, našeg dosadašnje^ rada, našeg odušev-ljenja i naših ciljeva u budučnosti.
Vi čete se ponovo ubediti o tome, kako vas volimo i kako cenimo svaku pažnju sa vaše strane.
Dozvolite mi, da spomenem jedan nezaboravljivi utisak. Bilo jc to na svcsokolskom sletu u Pragu 1912. godine. U to doba bila je Evropa več nemirna posle aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske. Ta jc aneksija trebala da bude težak udarac za vaše narodne aspiracije; onda se več jasno videlo, da se iz teške atmosfere, kojom je Evropa bila napunjena, neče moči izači bez rata.
Mi smo onda bili još pod tudim jarmom.
Kada su u slovenskom Pragu u ve-ličanstvenoj P°vorvc* Sokola jula meseca 1912. godine išli čvrstim korakom ponosni, lepi i svesni Sokoli Srbije, naša radost nije imala granica i granica nije znalo takoder naše oduševljenje sa kojim smo ih pozdravljali. Kad su čvrstim korakom prolazili pored nas sa uzdignutom glavom i rešenošču u licu, mi smo osečali, da nismo sami i da u dubini duše svakog Sokola plamti težnja za slobodom Slovena i za raz-vitkom. Mi smo osečali da to nije sa-
. Str. 6. ——
Dem! luge i boli u Pragu
Vellčanstveni poslednji oprošlaj slovenskog Sokolstva od svog velikog vode
Nema više medu živima staroste slovenskog Sokolstva brata dr. Josipa Scheinera, Tako nam je prošloga po* nedeljka kratko javio brzojav iz Praga. Delegacija našega Sokolstva morala je dakle da se poda na najtužniji put, koji je ikada u zadnjih desetleča poduzimao jugoslovenski Soko tamo medu severnu našu braču. Pod vodstvom našega 1. podstarešine brata Gangla odvezli su se iz Ljubljane u Prag savezni načelnik br, Bajželj, br. dr. Fux i br. Švajgar, a iz Beograda medutim preko Bratislave pošli su JI. podstarešina br. Paunkovič i savezni ekonom br, Živkovič. Takoder i Ljubljana, da počasti uspomenu umrlog brata staroste, poslala je u Prag dva svoja ^ zastupnika, starostu Sokolske župe Ljubljana br. dr. Pipenbachera i br, Urbasa, oba opeinska večnika Ljubljane.
Nj. Vel, kralja Aleksandra I. za* stupao je na pogrebnim svečanostima naš II. zam, staroste brat Paunkovič, našu vladu pak poslanik i ministar dr. Prvislav Grizogono.
Ova izaslanstva :kao i ono grada Ljubljane napravila su na svu čehoslo-vačku javnost najdublji utisak. Jugoslavija i Čehoslovačka našle su se takoder i u ovoj velikoj nacijonalnoj ža* losti u bratsko j zajcdnici.
Sastali smo se tamo u prostorija* ma čehoslovačke obee sokđlske s bra« eom ostalih sok. organizacija, žalos-ni i puni tuge; ta medu nama nije više bilo najveeeg vode, koji nas je još pre kratko, u decembru prošle godine, baš u tim istim prostorijama tako iskreno pozdravio, pun energije i zdravlja... Tih pozdrav njegovog prvog zameni« ka, brata dr. Stanislava Bukovskoga, prvoga podstarešine ČOS, u kratkim rečima potvrdivao nam je, da je smrt br^a staroste gola i trpka istina, I naš pu*J Naš put imao je dakle sada da nas vodi najpre tamo u veliku Fiigncro* vu vežbaonicu Praškoga Sokola, gde je pre toliko vremena umrli brat po prvi put prestupio prag sokolskog rada i delovanja. I tamo je sada počivalo njegovo mrtvo telo tik pred spomen-pločom Tyrša i Fiignera. Baš tamo je , bio postavljen odar, gde su svojedob-no počivali osnivači Sokolstva... Njih je sledio i njihov verni i odani učenik i učitelj daljnjih pokolenja.
Tiho smo stupili u inače tako živu vežbaonicu i nemo upirali svoj pogled u les, koji nam je kao zadnji pokrov skrivao pokoj nog vodu. I sve je več tamo bilo unaokolo puno venaca, medu njima oni od pretsednika republike br. dr. Masaryka, Nj. Vel. kralja Aleksandra, Čehoslovačke obce sokolske, Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Saveza Slovenskog Sokolstva, jugoslo* venske vlade i svih sokolskih i ostalih organizacija i ličnosti. Uz les stajala je počasna straža Sokola i vojske, jer je br. dr. Scheiner bio i prvi generalni inšpektor čehoslovačke vojske i njen prvi generalisim u burnim okiobarskim danima godine 1918. Članovi Praškog Sokola i redovi praške posade 28. puka »Tyrša i Fiignera« čuvali su mrtvog Sokola...
Put nas jc vodio i dalje. Tiho smo se oprostili od mrtvog brata staroste, izričuči svoje saučešče brači matičkog društva, koji su obavljali žalobnu svo-ju dužnost u Fiignerovom domu, i uputili smo se prema pokojnikovom stanu, da tamo u ime jugoslovenskog Sokolstva naš I. podstarešina brat Gangl izrazi sestri dr. Scheinerovoj i rodbini naše duboko saučešče nad britkim udarcem usuda. Bilo nam je pri duši tako teskobno, kada smo pred noč stupili opet u prostorije, gde se jc tako reči u večnom promišljanju i razmatranju za Sokolstvo porodilo toliko srečnih misli, koje su se zatim ostvarile u izvanredno uspešna i veleb* na dela. Ceo niz dogadaja poslednjih dvaju decenija leteo je mimo nas ogrom-nom brzinom i prikazivao nam lik sta* roste br. dr. Scheinera u s^oj njegovoj veličini i svetlosti. Svesokolski sletovi, sletskc scene, razna takmičenja, zborovanja, ekspedicije itd. Ta svima i svemu je bio br. dr. Scheiner duša i voda, vredan učenik svoga Majstora. 'Peško, izvanredno teško nam je bilo pri srcu, kada smo ostavljali družieu i rodbinu pokojnog brata staroste ...
Prag je ogroman, skoro milijunski grad, i smrt pojedinca nc opaža se i ne oseča u toj tako velikoj masi ljudi, kao u manjim mestima. Ali takoder i u tom žalosnom času videla se iznim* ka. Svi praški listovi, koji se uistinu ubrajaju medu vodeče novine čejioslo-vačkog naroda, dan za danom donašali su velike članke o umrlom starešini slovenskog Sokolstva i sve to veči je postajao njegov lik u značenju za če-hoslovački narod • i za slovenski rod uopče. Pored članaka pak sve više su sc množile vesti i upute raznih sokolskih župa i saveznog vodstva glede pogreba te svih mogučih korporacija Velikog Praga, njegove okolice i svih gradova, da, skoro svih krajeva čehoslovačke. U predvečerje pogrebnog dana pak opažala se je takoder i po ulicama tu i tamo po koja skupina So* kola u kroju.
Prag je pokaza<^ svu svoju bol, svesan, što je on izgubio, što sav narod, što svi Sloveni...
U petak, na dan pogreba, svanuo je dan lep, suh i sunčan. Tamo prema palači Praškog Sokola počelo je kreta-nje masa, koje su želele da se još jedilom oproste od umrlog staroste i bor* ca. Na desetine tisuča Sokola, pripad* nika raznih drugih organizacija i pri* vatnika defiliralo je mimo lesa umrlog vode naroda i stisnutog srca odlazili su iz vežbaonice brača, prijatelji, srod* nici. Prema podnevu stiska naroda je bila tako velika, da su se, obzirom na ogromnu frekvencu po ulicama, u su*
poljskog Sokolstva br. Zamoyski kao pretstavnik Saveza Slovenskog Sokol* stva, koji je rekao sledeče:
Srdačno smo Te pozdravili u svojoj sredini pred par meseci u zlatnom Pragu, čestitajuči Ti se-damdesetgodišnjicu. Došao si medu nas iz samoče Tatranske Poljance, gde se Tvoj veliki i jaki duh borio sa bolešču tela. Još pred mesec dana pretsedavao si sednici Saveza Slovenskog Sokolstva, ko-jemu si bio pretsednik. Raspravs Ijali smo o svesokolskom sletu, koji če se održati ove godine u proslavu 100-godišnjice roden ja
Medutim pak sa'kupljeno Sokolstvo i vojništvo u oštrom koraku več je otvorilo ogromni sprovod, koji se je kretao raznim ulicama prema Va-clavskom trgu i od tamo Fochovom ce-stom prema Oljšanima. Mnoštvo od 6000 Sokola, za kojima je sledilo ne* koliko tisuča sestara, tiho, bez glasa, otsečenim koracima nemo je defilira-
lo	mimo kuče svog staroste i tek snažni akordi glazbe 28 peš. puka »Tyrša i Fiignera« tu i tamo presecali su grob* nu tišinu usred milijunskog grada. Skoro jedan sat i po trajao je pogreb. Kada se je pak udaljio od Vaclav* skog trga, ovaj se časovito obvio pot*
sedstvu Praškog Sokola morale pre* duzeti potrebne mere, da se nebi zau-stavio promet. Ali je več u to stiglo i vojništvo, pa po svim ulicama, kuda je imao da kreče sprovod, napravilo jak špalir.
Prag jc na prvi pogled pokazivao sliku svesokolskog sleta. Sve ulice pu-ne ljudi, stupanje sokolskih četa, šahiranje vojnih jedinica, sve je ukazi* valo, da če domalo početi po Pragu manifestacijska povorka, kojih jc več toliko bilo, a kojima je br. dr. Scheiner bio voda. Ali nigde nije se čuo glas glazbe ili fanfare, tiho, resko od-jekivali su praškim ulicama samo korači sokolskih jedinica, pa takoder i na licima sakupljenih Sokola i Soko* lica vladala je dostojanstvena ozbilj* nost. To je bio dovoljan znak, da če biti uistinu povorka, sokolska povor* ka, ali u kojoj če Sokoli pratiti svog vrhovnog vodu, svoga starostu na nje-govom poslednjem putu, tame na več* no počivalište, na Oljšane.
Medutim, kada se je po ulicama razvrstilo Sokolstvo i vojništvo, te sc natisnulc tisuče gledaoca, kojima nije bilo moguče da u sprovodu učestvu* ju, počeo je da se zaustavlja takoder i sav ogromni promet preko Vaclav-skog trga, počelo je da zamirc pulsi-ranje ovog velegrada. U vežbaonici matičnog Praškog Sokola počela je za pokojnim starostom žalobna svečanost u prisutnosti pretsednika čehoslovač* kc republike br. T. G. Masarvka, celokupne vlade, pretstavnika čehoslova-čkog javnog života, me'đu kojima su bili zapaženi dr. Kramar, Klofač, pretsednik senata dr Františck Soukup, pretsednik komore Malypeter, svi rek^ tori uniaverziteta u ČSR, vrhovni na* čelnik grada dr. Baxa. prctstavnici slo* venskog Sokolstva, poslanici i drugi dostojanstvenici. Prisutna jc bila takoder i porodica pokojnikova kao i sva rodbina .Velika vežbaonica bila jc prepuna.
Na govorničku tribinu stupio jc tada L podstarešina ČOS brat dr. Sta* nislav Bukovsky, koji je u ime celo-kupnog čehoslovačkog Sokolstva izre-kao u svom oproštajnom govoru krasne reči, naglašujuči pri tom izvanred-ne zasluge bi;, dr. Scheinera za sokol* sku stvar uopče, a za čehoslovačko Sokolstvo pak još naročito. Njegov s citatima iz Tyrševih spisa protkani govor učinio je silno dubok utisak. U ime vlade nato govorio je ministar narodne odbrane dr. Viškovski, koji jc naročito istakao pokojnikove zasluge za organizacij u čehoslovačke vojske. Odmah za njim uzeo je reč starosta
U FGgaefovoj vežbaonici Praškog Sokola
dr. Miroslava Tyrša, a nikako nismo mogli da slutimo, da ćemo se s Tobom zauvek tako brzo opra* štati, odavajučiTi svoju poslednju poštu.
Starosta brat dr. Scheiner kao učenik Tyrša bio je vredan sledbe-nik Fiignera, radeči sa naporom za vrednost Sokolstva, za proširenje sokolske ideje. Vera u veliku mi* siju Sokolstva, u slobodu, u slovensko bratstvo okitila mu je čelo oreolom ideje.
Ono što je Tyrš zainislio i za* čeo, brat dr. Scheiner razvio je i dovršio. Bio je verni izvršilac Tyr-ševe oporuke, koju je Sokolstvu predao pred svoju smrt. Posma-trajuči uzore antičke kulture na-stojao je da kroz Sokolstvo uzgoji ideal savršenog čoveka, a usavrša-vanjem pojedinca imao je da se podigne i sav narod.
Vernost prema svome narodu bila je misao vodil ja brata dr. Scheinera kroz ceo njegov život. Iz nje crpeo je snage za borbu protiv tlačitelja naroda i za oslo* bodenje svoje otadžbine^ dao je svoje najbolje sile. I kada je nakon grozota svetskog rata slovensko Sokolstvo opet ustalo, stajao je na njegovom čelu.
Otišao je čovek velikog zna-čenja, vatreni patriota, koii je svoj radini život posvetio svome narodu i širenju slovenske Ideje. Znao je i uvideo, da je spas slovenskih naroda u složno i saradnji
Danas u ime velikih redova Sokolstva od Vltave, Save i Visle, a i u ime onih, koje je zli usud oterao u emigraciju, u ime sve brače i sestara blagoslivljam našeg zaslužnog i nezaboravno^ starešinu. Sečajuči se njega moženio da naučimo samo jedno, a to je: slo* venska sloga, iz koje raste slovenska moč, treba da uzme sebi za uzor našeg sokolskog vodu.
Slava njegovoj svetloj uspo* meni!
Na koncu pak oprostio se je od pokojnika u ime sokolske matice Praš* kog Sokola prvi podstarosta br. Vladi* mir Miiller, koji je u svojoj velikoj tuzi jedva završio svoj ganutljivi go-vor.
Žalobna svečanost u vežbaonici bila jc zaključena pevanjem državne himne. Tužno su Sokolskim domom odzvanjali turobni zvuci fanfare, kada su Sokoli preneli les na topovsku la* fetu »crne baterije«...
punom tamom za jednu punu minutu u znak žalosti, što sc je dosada do* godilo samo jedanput i to u doba prevrata. Inače jc pak br. dr. Scheiner tako reči prevrat vodio i završio, kada je u onim danima preuzeo zapo* vedništvo nad Pragom.
Da li da nabrajamo red sprovoda? Ne! Dovoljno je da se zna, da je po svojoj veličanstvenosti i po broju učesnika i gledaoca nadmašio sve do-sadanje kojih jc bilo u Pragu, iako je obavljen u potpunoj tišini. UČešće svih slojeva naroda, zastupstva iz svih krajeva čehoslovačke, iz svega slovenskog sveta i ostalog inozemstva dokaz je, da jc napustio svoj zemaljski put muž, kome nije bilo ravnog. Sokolstvo ga jc zato ispratilo u svojoj sredini, kao i što je sav svoj život proživeo usred njega i za nj.
Usred savršene tišine, na prostra-nom trgu kralja Jurija Podjebradskoga počeli su da odzvanjaju akordi večno lepe državne himne »Kdc domov muj« i zatim slovačke »Nad Tatrou sa blv* ska«, kada je u pratnji sokolske konjiče i »crne baterije« lafeta odmicala prema Oljšanima ...
Slcdečeg dana u 9 sati pre podne izvršeno je upepeljenje mrtvog tela dragog brata staroste. Pored rodbine pokojnika, sabrali su sc u starom krematoriju zastupnici vlade, vojske i Sokolstva, da se konačno, uz pesmu or* gulja i sViranije korala i državne himne oproste od svoga staroste. Tuga i le* den zavladala je u našim srcima, kada nam je iz gomile cveča i venaca izginuo s očiju les, i mnogi i mnogi sedi sokol* ski borci brisali su suze, koje je lila bratska ljubav i poštovanje...
Bilo je svršeno!
U PANTEONU.
Istoga dana popodne u 5 sati odr-žana je u Panteonu Narodnog muzeja svečana komemoracija, na koju su do* šli, pored pokojnikove porodice, delegacije Sokolstva, prctstavnici civilnih i vojnih vlasti tc raznih organizacija. Komemoracija počela je pevanjem Forsterovog Himnusa, koji je izvodilo Udruženja praških učitelja. Kao prvi govornik nastupio je profesor Komen-skog univerziteta dr. Albert Prazak, koji je u svom dubokom govoru ocrtao veliko značenje ličnosti br. dr. Sehci-nera za čchoslovački narod. Nakon tog silnog govora dr. Pražaka, koji je osta-vio najdublji dojam, otsvirao je poznati Ondričkov kvartet 1. deo Dvofa-kovog kvarteta u As-duru. Tada je uzeo reč prvi zam. starešine Saveza
Sokola kraljevine Jugoslavije brat Gangl, koji se u ime Saveza Slo ven* skog Sokolstva i jugoslovenskog So* kolstva oprostio od pokojnog brata staroste ovim rečima:
Kadgod smo _se slovenski Sokoli dosada pripravljali na put u Prag, uvek nas je tamo zvao kakav veči sokolski dogadaj ili poziv bratskih srca da sudelujemo na večim priredbama i svečanostima. Te su služile uzdignuču časti i ugleda sokolskog imena, produb-Ijivale i učvrščavale naše bratske odnošaje, i s njima pak vračali smo se svaki u svoju domovinu s novim oduševljenjem i s novim osnova* ma da smo se s još večim žarom opet latili sokolskog rada, na koji nas uvek potiču oni isti so* kolski ideali, jednako plameni i svetli u bratskoj republici kao i po svem slovenskom svetu.
Danas pak to je posve druk-čije! Danas nas je pozvalo u Prag zvono smrti, pozvala nas je tuga, koja je strahovito potresla svako sokolsko srce i svu veliku sokol* sku porodicu po svim slovenskim zemljama, koja je sav slovenski sokolski svet pogodila kao oštrica mača, koji je slepo udario po svi* ma nama s tolikom snagom, da se je žalost iz sokolskog tabora sa svom svojom gorkošču i krutošču svalila na sve Slovenstvo, gde je ime brata staroste dr. Scheinera jednako značilo i u jednakoj časti živelo, kao što je značilo i ž;v«do medu nama Sokolima, združenim u Savezu Slovenskog Sokolstva. Značilo je i živelo, kada je bio živ, a znači i živi i sada, kada je mrtav. Ta brat starosta dr. Sehei* ner bio je svojina svega Slovenstva, a ipak je bio najviše naš! Naš je bio sav, sa svojom velikom dušom, sa svakim kucajem svog sokolskog srca, sa svakom svojom mišlju, sa svakim činom i sa sva* kom rečju. Dobri usud je hteo, da je još kao mladič imao sreču da stupi u najbliže odnošaje s dr. Miroslavom Tyršem, tako da je sokolsku ide ju crpeo upravo iz njegove duše i da se je napojio sokolskim oduševljenjem upravo iz njegovog srca. — I kada je brat starosta dr. Scheiner orie crne godine Tyrševe smrti tražio njegovo truplo u kraju nesreče i kad mu je konačno uspelo da nade ostanke tela svog velikog učitelja do-neo je u Prag Tyrševo srce, da ga preda braći i sestrama u domovi* ni. I čini mi se, da je to srce najbolje sahranio u samome sebi, da u njegovim grudima i dalje živi i kuca u svoj lepoti, dubini i iskrenosti neugasivog svog plamenog rodoljublja. I tek danas. kada je to srce prestalo zauvek da kuca, kada se je umirilo od borba i vi-hora, koji su oko njega besneli, kada se je ustavilo u neprestanom poletu u višine sokolskih ideala, da su se zauvek smračili njegovi bistri i uvek sve optimističniji pogledi u širine Slovenstva — tek danas je to srce u srcu prešlo na sve nas — postalo je najdragoce-nija svojina svih nas, svojina sve* ga slovenskog Sokolstva.
Našeg milog brata staroste koji je znao da s toplinom sokolskog bratstva, svojom uverljivom rečju, svojim kremen=značajem i svim svojim bistvom pridobija i pobe* duje, našega prvoga brata i vode, tog neumoljivog borca za pravdu i istinu , nije telesno više medu nama ,da bi nas bodrio, poticao, oduševljavao. A čini mi se, slutim i osečam, da je tu medu nama njegova sokolska svest, < da cujemo njegovu poslednju zelju i njegovu zadnju poruku, njegovu očinsku i bratsku opomenu, koja nam go*
•	vori i prelazi od pokolenja na po-kolenje: »Bračo i sestre širom slovenskog sveta, koje sam vas grlio s jednakom ljubavlju Tvrševog u mom srcu živučeg srca, gledajte, da plodovi moga života ne ostenu neiskorišfbni; živite u lepoti'sokolske ideje, da nama, ko.H s,T*o dokončali svoje delo. bude sladak pokoj u vašim dušama . da se kucaj srca javlja u lepoti i veličin. Slovenstva buducih vekova!«
дој sve to primarno u se’ s pu* nom svešču odgovornosti!
I kao što je bila Tvoja bratska ljubav, predragi naš starosta, velika i sveta prema svim Sloveninia, tako je još posebno toplo svetlila nama slovenskim Sokolima, koji smo u Tebi gledali i cenili naj-uzornijeg brata Sokola. Danas pn-lazim da iskažem dostojnu pocast Tvojo j svetloj uspomeni, da se za* hvalim i poklonim u ime milijun* ske sokolske vojske Tvojem pra* hu A sa sobom ponečemo lvoju oporuku, da ju objavimo svaki svme narodu i da ga pozovemo, da po njoj živi i radi: »U krepo-
stiraa i težnjama Sokolstva leži budučnost Slovenstva!«
Tako počaščujemo Tebe i uzveličajemo Tvoje ime, Tvoje delo i Tvoju uspomenu!
Govor brata Gangla učinio je na sve prisutne neizbrisiv utisak, koji su osečali veliku ljubav, koju jc sloven* sko Sokolstvo gojilo prema svorn osni vaču i vodi. Zatim se u ime bugarskih Junaka oprostio od pokojnika pret* sednik Junaka prof. dr. Vatev. Dirljiv bio je govor kneza Dolgorukova, koji jo u ime ruske emigracije izrekao ve-likom prijatelju ruskog naroda zahva-lu i svako priznanje za velike zasluge i potporu, koju je br. dr. Scheiner učinio ruskoj emigraciji. Načelnik glavnog generalnog štaba čehoslovačke vojske general br. Syrovy izneo je u lepim i uverljivim rečima zasluge br. dr. Scheinera za organizaciju čehoslo-vačke vojske. Za Slovenski instiut go-vorio je o br. dr. Schcineru kao veli« kom Slovenu ing. Evstah Melzer. Pokojnika setio se i Narodni savet, čiji je br. dr. Scheiner bio jedan od najistaknutijih članova, kojemu je u oktobarskim danima 1918. bila povere-na vrhovna komanda nad čitavom ar-madom nove čehoslovačke republike; u njegovo ime oprostio se od svog sa* radnika prof. dr. Nemec. Lep je bio govor ministra n. r. ing. Bogdana Beč* ka, koji je govorio u ime čehoslovačke narodne demokracije, a vrstu govor* nika zaključila je gđa. Smolarova*Čap-
kova, koja se oprostila u ime lidruže-nja slovenskih žena.
Nakon govora hor Praških učitelja otpevao je državnu himnu i time je komemoracija bila završena.
*
Našeg prvog vode, dobrog brata dr. Scheinera nije više medu nama. Ostavio nas je, da se pridruži svojim uzorima, Tyršu i Fiigneru. Ali on živi medu nama još uvek kao svetao primer sokolske misaonosti, uzoritosti, radinosti i požrtvovnosti. Telo umire, duh pak ostaje večan! Naša je duž-nost da nastojimo svi mi, koji osta-dosmo, da kročimo njegovim potevi* ma, da savesno i verno ispunjujemo dragovoljno preuzete sokolske dužno-sti i da svaki prema svojim silama pomažemo graditi veličanstveni hram slovenske sokolske zajednice, kome je udario tako čvrste i postojane temelje baš naš umrli brat starosta dr. Scheiner. S tim čemo mu postaviti ne samo trajan spomenik u svojim dušama, ne* go čemo i u istini ispuniti onu zadaču, koju mora da izvrši svaki Soko, svaka Sokolica. Žrtve, koje je prineo na ol* tar domovine i naroda br. dr. Scheiner, moraju da nam budu izgled, kako da se odužimo njegovoj upomeni, a na dobro i čast naše otadžbine, naro* da, Sokolstva i Slovenstva.
Neka je večan spomen umrlom starosti, sokolskom i narodnom borcu bratu dr. Josipu Scheineru!
0 komandi u Sokolstvu
Br. Kneževič je s člankom »O komandi u Sokolstvu«, koji je izišao u 1. broju ovogodišnjeg »Sokolskog Glasnika«, ocenio predlog za nove je* dinstvene zapovedi za redovne vežbe, a koji je več na osnovu postoječih zapovedi u župi Novi Sad izradio savez* ni TO. Članak je medutim objavljen kada je savezno načelništvo več pro-pisalo nove zapovedi.
Sud br. Kneževića proizvire u ve-li'kom delu iz nepoučenosti. Smatram dakle dužnošču da pojasnim smernice, koje su vodile odbor (br. Vojino-vič, Teodorovič, Šulce, Jeras, Prosene, Trček) da izradi nove zapovedi.
TO je zboru župskih načelnika i načelnica 17. X. pr. god. predlagao iz* menu dosadanjih zapovedi s time, da bistveno preuzmemo vojničke zapo* vedi, ali da izlučimo iz njih sve stra* ne izraze te da ih bar tako delomice pri agodimo našim potrebama. Predlog su saglasno i bez prigovora (2 župe, Ukoliko se sečam, bile su uopče protiv vojničkih i za stare zapovedi) odobri* le sve 24 prisutne župe. Za čiste i ne-promenjene vojničke zapovedi nije se zauzeo niti jedan! Stvarne namere, koje navada br. pisae, imao je ispo* četka takoder i savezni TO. Ipak smo se uverili, da učenje dviju vrsti za* povedi našim vežbačima ne pravi ni* kakovih teškoča, tim manje, jer su razlike medu njima upravo neznatne, a za nas tim značajnije. Več godina* ma svi .se naši vežbači-vojnici hvale, da su vojničke zapovedi odmah naučili, a kretnje su več i onako znali. Teškoče su samo prividne, na papiru; u zbilji pak skoro i ne postoje. Ono što uzima vreme za učenje to su redovne vežbe, ne zapovedi. Naša brača pak vežbe znadu i zato je voj-, sci prištedena sva odnosna obuka. U tom takoder ni od žapa nlsj^o tl>bili nikakvog prigovora; očigledno je, da su posvuda u državi stekli jednaka. dobra iskustva.
Mišljenja sam, da za vojsku nije važno, da mladiči, koji u nju stupaju, več poznaju čisto vojničke predmete. Odlučno je pak to, da je mladič čvr* stog tela, okretan, bistrog razuma, zdravog morala, poslušan i uzgojen u domoljubnom duhu. Tvrdim, da velika večina naših vežbača u dovoljnoj meri odgovara svim zahtevima, od* nosno da ima sve te osobine. Naša je zadača da uzgojimo narod i s tim posredno takoder i vojsci tako pripravne mladiče, izmedu kojih če mnogi pre
imf„Suci k*** e'°bri i vredni vojnici. UU tako^ usmerenog rada Sokolstva imace bas vojska sve koristi, koje sa* mo moze da poželi.
Mrskc tudiee iz zapovedi smo ot-stranili zato, jer Sokolstvo mora da bude brižan čuvar celokupne narodne svojine, zato takoder i brižan čuvar čistog narodnog jezika! Ako se kome lupa tudica čini malenkost, ne čini se nama. Kroz 150 godina morala se je ogromna večina Jugoslovana da silno bori pre svega za svoj jezik, za svaku svoju reč. Ljubav prema jeziku i pre* ma svemu što je istinski naše učinila je, da nas je jedno stolcče i po stajalo trpljenja. Prva dužnost Sokolstva je da goji dosledno i oduševljeno ljubav za sve što je narodno; niti drugi inače »praktični« obziri ne smeju da nam mu te tu ljubav. U tom smem inorao bi da deluje naš »nacionalizam«!
O	oceni zapovedi zapravo ne mo-gu da odgovaram, jer je njihov konač-ni primljeni oblik ponešto drugačiji i sud br. Kneževiča za nje više ne vredi ništa. Greške. koie oisca naiviše mute
(»razbroj« umesto »razbrojs« te »na-pred stupaj« umesto »stu-paj«) očite su tiskarske greške, koje su kao tako* ve upoznale sve naše župe. Zašto još do danas niko nije izneo sud o vojnič-kim zapovedima, to je zasebno pita* nje. Reci ču samo toliko, da ima čak i mnogo časnika, koji te promene žele na jedan dosledan i jugoslovenski način. Inače su vojničke zapovedi samo
—	»privremene«.
Koje čemo zapovedi u Sokolstvu upotrebljavati još osim vojničkih to je isključivo naša stvar. Ako smo ta-kove zapovedi propisali (n. pr. tačke 36, 37, 38 i 48 predloga) zastalno ih trebamo. Takoder se br. Kneževič muti, ako za prividne greške krivi žu-pu Novi Sad. Br. Kneževič bi morao da zna, da po našem uredenju predlagatelj takovog načrta mora da bude jedino savezni TO. Takoder i predlog
o	zapovedima izradio je savezni TO, iako na osnovi več postoječih zapove* di u župi Novi Sad.
Pisac pita »imamo li mi prava da menjamo vojničke komande, koje su propisanc ukazom Nj. Vel. kralja?« Naravno da imamo to pravo, jer ih menjamo za svoju potrebu, a ne za potrebu drugoga. Zašto pak pita: »imamo li pravo da pod imenom vojničke komande dajemo narodu ono, što u suštini nije vojnička komanda« uopče ne razumem, jer nikada niko nije tvrdio, da su naše zapovedi čisto vojničke. Svak razume, da po izvršenim promenama vojničke zapovedi nisu več »vojničke«, nego sokolske. Skrajno je neokusno i — blago rečeno — neumesno mi se pak čini da se u takove stvari meša kraljeva osoba. To nebi smeo da čini Soko, a još manje vojnik.
Naposlctku treba da kažem, da je savezno načelništvo izdalo same za* povedi jedino iz nuždc, jer udžbcnik pre 4—5 meseci nebi mogli da izdamo. Inače nam je pak važno pitanje: da li da kažemo »Pravilo o komandi« ili »Pravilo o Strojevim vežbama« uistini posve od sporednog značaja. U savez-nom TO znamo, da če po vežbaonica-ma naj važni je nove zapovedi upotrebljavati pravilno, takoder iako nema odmah pri ruci udžbenika. Toga uosta* lom TO več izradujc.
Imam osečaj, da pisac ima premalo razumevanja za važnost naših celokupnih težnja, • koje su delomice druge i drugačije od onih vojske.
Nekoje opaske ocenjivačeve su pravilne te ih jc takoder i odbor za izradu zapovedi uvažio, a da mu inače nije bio znan članak br. Kneževiča, koji je, kako jc i rečeno, prekasno izišao.
Trček Stanko — Ljubljana.
Posel mlnislra za Ozičko vaspilanje br. dr. Kraljeviča Savezu SKJ
Sokolska radio -predavanja
Sledeča sokolska radio-predavanja drže se (radio*stanica Beograd):
dne 22. o. m. predaje br. dr. M. Glavinič o temi: »Sokolstvo i univer* ziitetska omladina«;
dne 5. februara predaje br. Ivan Lovrič o temi: »Istra«.
Predavanja sc održavaju svakog oetka od 20 do 20.30 sati.
s; 1 m	m
	1 v > •
 *'
*•' .
S.:
Sa posela ministra za (izičlio vaspiianje br. dr. Kraljeviča (X) Savezu SKJ
Dne 11. o. m prvi jugoslovenski ministar za fizičko vaspitanje naroda, brat dr. Dragan Kraljevič, učinio je poset Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije.
Ministar je -došao nenadano i nenajavljen ipak su se u prostorijama Saveza u času njegova dolaska našla brača: potstarešina br. Paunkovič, taj* nik br. Brozovič, ekonom br. Živkovič, pretsednik ozlednog fonda br. dr. Dra*
gič, blagajnik br. Branovački i potpu-kovnik br. Pavlovič.
Ministar brat dr. Kraljevič, živo sc interesovao za sav rad i sva pitanja organizacije pa su mu prisutna braća u tome dala najdetaljnije informacijo, pokazvši mu tom prilikom i sva odeljenja Saveza i savezno poslovanje. Ministar brat dr. Kraljevič bio je očito ugodno iznenaden sa svime
što je video, izrazivši osobito zado* voljstvo nad radom i savesnošču, ko* jom radi uprava Saveza, odnosno sa-vezna kancelarija.
Pri oproštaju, iza gotovo dvosat-nog razgovora, ministar brat dr. Kra* fjevič opetovano jc izjavio, da čc se u svom radu oslanjati na Savez SKJ i da če poštivati njegove želje i predloge.
Sokolslv® na selu
Ideja Sokolstva i njen vaspitni značaj počela jc da prodire u najuda-ljenije kutove naše države. Počela je da niče i po selima, gdc se za to do-sad ni pomena nije imalo. Ona je ba* cila svoje močne zrake i na seosku omladinu, probudila je svest seoske omladine ka boljoj budučnosti, otrgla ih iz učmalosti iz dosadanjeg uobiča* jenog života iz uskog kruga misli i povela pravim putem. No, još jc ovo nedovoljno, još je ono u začetku. Potrebno je da mu se sa svih strana pri* tekne u pomoč, da mu se pruži mo-gučnosti, da se ono pravilnim tokom razvije. Ako sc začetalk ne bude pra* vilno razvijao, sve če biti uzaludno. Danas je uobičajeno da svak o selu piše i ideališe iz toplih kancelarija, no slabo se to privodi u delo. Sve se to upučuje učitelju. On je sve i sva kad treba da se radi. Jest, tako je! Učitelj sve prihvača i rado gleda da u svome selu sprovede sve organizacije, koje u selu nose karakter prosvete. Uči* tel j je u selu centar oko koga se sve okreče. Učitelju se preporučuje da poznaje:	medicinu, ekonomiju, reli-
giju, Šolkolstvo i sve druge grane pro* svete. A zašto se nebi lekaru, ekonomu, svešteniku, advokatu i bankaru preporučilo da poznaju metodiku, da poznaju karakter seljaka, pa da i oni bace koje zrno prosvete. Cast izuzet-cima, ikoji služe za primer, no oni su retiki »ko bele vrane«. Učitelj ne žali svoje snage, on ih upotrebljava do iz-nemoglosti. A kakav je njegov život? Celog dana u prašinavoj učionici, uve-če u stan, opet u zgradu nchigijensku, teskobnu. Nikad odmora! 1 to sve za drugoga, a ništa za sebe.
Najpozvaniji da pomognu Sokolstvo na selu to je Sokolsko društvo, pri kojem je četa osnovana. Sokolsko
društvo je važan faktor, koji treba da pomaže Sokolstvo na selu i da mu daje uputstva za rad. Dosada su do* kazala slabo interesovanje za selo. Ovakav rad je za osudu. Kako če na* predovati Sokolstvo na selu, kad ne dobija od nikoga nikakva naročita uputstva. Nije dovoljno samo da se osnuje i da Sok. društvo može pod-neti izveštaj da je u svojoj okolini osnovalo toliko i toliko četa. Nije do* voljno ni to, da četa samo dobija »Sokolski Glasnik« i druge novine. So* kolstvu na selu treba posvetiti što veču pažnju, ako želimo da ono do* nese našoj državi pozitivne rezultate. Treba omladini dati volje i poleta za rad. Pozvani da ovo naročito pomognu, neka obrate što veču pažnju seoskim četama, naročito im treba ukazati materij alnu pomoč. Jer dok Sokolstvo po gradovima zimi radi u školskim sokolanama, na selu rade na otvorenom polju po snegu i blatu. Napominje se svesokolski slet u Pragu i o njemu se piše više od godine dana a ja ne vidim da se štogod pred-uzelo kod seoskih četa da i one po-sete taj slet. Ne daju im se nikakve vežbe, niti im se što napominje da rade. Ako se od društva što potraži,. odgovara: »Ako imate raditc, ako ne-mate ostavite«. Ovc reči pokazuju, ko* liiko je varoška inteligencija naklo* njena selu. Ovo nije ni izbliza sokolski — bratski. Kao jedan od onih koji gaje Sokolstvo na selu, upučujem apel pozvanim da što pre energično pred* uzmu mere da se i Sokolstvo na selu pomogne i da mu se dadu sredstva za rad, kako bi i ono moglo prešuštvovati svesokolskom sletu u Pragu. Na* še države snaga je u selu. Zato se pozvani ozbiljno okrenite selu.
Vuk. Božovič.
Pišile svi!
U »Sokolskom Glasniku« susreče-mo uvek gotovo ista imena. Prema broju onih koji su stupili u sokolske redove ne može se reči da bi broj tih imena bio jako velik. Štaviše, čini se da je broj onih koji u »Glasniku« pišu prilično malen. Odakle to? Ne može nitko ni pomisliti da u Sokolu nema više ljudi sposobnih da nešto napišu, kad se zn.i. da je u Sokolu okupljeno dobrim delom baš ono što je u našem narodu najbolje. Neče nitko ni to reči, da malen broj pisaca dolazi odatle, što »Glasnik« ne plača honorara, jer pravom Sokolu još je uvek sveta Tyr-ševa lozinka, da Soko ne sme da ide za slavom ili za koristi. Meni se čini, da mnoge odvrača od pisanja to, što ne znadu o čem bi oisali.
»Sokolski Glasnik« donosi ponaj-više idejne članke. Takovi su članci, dakako, u današnje doba osobito po-trebiti, jer za večinu' novih članova biče naša štampa jedina škola, gde se može obavestiti o zadačama sokolsko organizacije i utvrditi u sokolskoj misli. Takovi su članci potrobiti za društvene funkcionare da imaju uvek do-sta grade za razmišljanje i za razgovore sa drugima, koji sokolsku štampu ne čitaju. Osim ovih idejnih sastava, za koje treba zbilja pametna glava i spretno pero, stupci su »Sokolskog Glasnika« ponajviše ispunjeni različi-tim izveštajima, koje sastavljaju ljudi za to odredeni. Dakle, za idejne članke ne oseča svaki, s pravom, sposobnosti, a za izveštaje nema punomoči —
pa ne oseča uopče dužnosti da nešto napiše.
Pa ipak, »Glasnik« bi začelo rado primao i druge članke, koji bi zanimali sve čitaoce jednako kao članci idejni, a možda mnoge čitaoce više nego raz-ličiti izveštaji. Mislim ovde prvom redu članke praktične prirode. A nebi to morali biti članci opsežni i učeni. Dosta bi bilo katkada samo nabaciti koje pitanje onako kako sc možda ras-pravljalo na kojoj sednici upravnoga ili tehničkoga odbora. Ovako nabače-no pitanje potaklo bi druge da kažu svoje mišljenje, razvila bi se katkada i prepirka. »Glasnik« bi postao zanim-ljiviji za svakoga. Koliko ima u nas društava bez ikakve tradicije, koliko ima društava, gdc nema nijednoga Sokola koji je u sokolskim redovima ose-dio, koliko ima društava koje svaki čas nailaze na koje pitanje koje ne znadu pravilno rešiti! Dašto, imaju ona svoje župe, koje su u prvom redu pozvane da budu društvima u svemu na pomoč, ali su župe poslom toliko natrpane, da zbilja na sve ne dospiju.
Da navedem jedan primer! LI naše su društvo stigli sokolski kalendari. Prodavao ih je brat prosvetar. Ponudio je i meni jedan. Uzeču, dakako, zašto nebi — evo ti odmah dvanaest dinara.
— Oprosti, brate, ali kalendar stoji dvanaest i pol. — Kako? Pa u novina-ma sam čitao da stoji samo dvanaest.
— Morali smo platiti i poštarinu... Ja sam pitao i razumeo, zašto se od mene više traži, ali mnogi nisu pitali i zato su možda i sumnjičili brata, da on za sebe ubire pol dinara. Bar mi se brat tužio, da je nezgodno, što Matica oglasi drugu cenu i drugu faktički zaračuna, jer računa poštarinu za preporu-čenu pošiljku, pa mora poštarinu ili platiti društvo iz svoje blagajne, što znači nepotreban izdatak, ili se mora tražiti razlika od kupaca, što može da bude izvor nezgodnih nesporazuma. Bolje bi bilo da se oglasi viša cena, a poštarina neka se ne računa, ili neka se društvima daje popust, od kojega če namiriti poštarinu i nešto još zaraditi, da mogu dati badava kalendar kojem siromašnom i vrednom članu, koji bi sc mogao odužiti time, što bi preuzeo raspačavanje kalendara. Ovako mi jc brat govorio, a ja sam mu rekao, neka to napiše na nadležno mesto ili u »Glas* niku«, jer se ne radi o tome, da se osudi poslovanje Matice, nego da se to poslovanje, ako se smatra za po trebno, popravi, i što je najvažnije, da svi, koji sumnjaju, a ne usude se pitati, saznadu, odakle takav namet na vilajet. Brat nije o tome napisao, zato pišem ja, da pokažem, da se može i o »sitnicama« pisati. Jer ovake »sitnice« često mogu više koristiti nego krupne stvari; kao što jc sitan rad potreban, tako je potrebno i pisanje o »sitnim« stvarima. Pišite i vi svi, pa makar o ovakim »sitnicama!«
F. Burian — D. Daruvar.
Mišljenje Sokola domorodca na apel br. dr. Laze Popoviča upravljen sokolskim društvima*
Povodom člarika štampanog u »Politici« od 5. januara o. g. o pomoči dalmatinskim sokolskim društvima do-zvoli, brate urednice, da izrazim svoje sokolsko mišljenje kao poznavalac kraja o kome je reč.
... »Tamo vlada velika neimaština
—	izjavljuje u pomenutom članku br. dr. Laza Popovič — doduše iskonska, ali sada u tolikoj meri, da ne shvatam kako taj svet može da živi...
... Primorska župa ima nekoliko društava, koja su prava sirotinja, kao što su: Grohote, Komiža, Pučišče, Podgora, Brusje, Šestanovac, Lečevica, Supetar, Starigrad, Jelša, Hvar... U okolini takoder nevolja i beda.
Nasuprot ovim društvima ja znam,
,ia postoje mnoga naša bogata sokolska društva i to u takovim krajevima >de se ne zna za neimaštinu i glad. To su: Velika Kikinda, Stari Bečej, Novi Sad, Veliki Bečkerek, Pančevo, Osijek, Vinkovci, Mitroviča, Ruma, Irig, Zemun itd. Odlučio sam, cia apelujem na ta društva, da se sada, u vreme velike zime, i božičnih praznika sete svoje brače u Dalmaciji i da jednom akcijom medu svojim članovima sakupe najpo-trebnije životne namirnice, kao braš* no i mast, pa to pošalju u Dalmaciju.
Jer šta je prirodno, nacionalno, sokol« ski i ljudski? U borbi jedne rase za opstanak podizati primere nesumnjive svesti i volje. Da se siti sete gladnih, obučeni golih. Transponirati reči u dela dobra i jaka... Neka se rako ne ogluši o nevolje naših Sokola na Ja« dranu, jer time što če im pomoči do-kazače svoju sokol^ku svest i u današ* njim danima če poslužiti sokolskoj ideji bratstva... Neka se kupe najpri* marnije životne namirnice (brašno) i neka ih pošalje kao poklon ili kao du-gogodišniju pozajmicu ... Sve treba učiniti neposrednim putem u direktnom saobračaju sa tim društvima na Jadranu... To je moj apel na sva sokolska društva...«
Izgleda nepodesno, da se u javnosti od pojedinca Sokolstvo kao orga-nizaciju zapliče u poslove za koje nije pozvato. Pa to več ne dgovara ni ret« cima br. dr. Laze Popoviča, koji govo* ri o podizanju primera nesumljive svesti i volje.
Ako je Soko sinonim zdrave, ja* ke, samostalne, poletne duše, onda je sinonim prosjaka kukavica. Sokoli ne smeju biti odgajani kao kukavice, jer ovde se radi o jednoj bedi koja izgleda da biva svakim danom veča i koja se mora jednog dana sanirati, ali pola* ganim evolucionim putem socijalnog poboljšanja, pošto je ona dubokog ko* rena i iskonska.
Da, naša je dalmatinska beda iskonska, ali ta je beda ona, koja nas je naučila ljubavi i pregaranju, ta beda je ona, koja nas je naučila ustrajnosti, ta beda je ona, koja je ojačavala duh naših preda, a koji su na svim poljima rada i kulture pokazali svoju pozitivnost, ta beda je ona, koja nije dala da tudin odnarodi naše prede, več je baš ta materijalna beda ojačala moralno slovenski elemenat uboge Dalmacije i pomogla jačanju slovenskog duha dalmatinskih gradova. Nebojmo se mate-rijalne nego moralne bede. U Dalma* ciji još ima morala, što dokazuje u pr* vome redu napredak sokolske ideje, gde skoro gladan narod diže^ ideale vrhu svega, i baš ta beda ga uči, kako se mora sam svojim trudom boriti za život, pa nek se imučan svet sa pravom boji rase, koja nije privikla obilju, jel pravo 'kaže naša narodna poslovica: Od potrebe bolje škole nema. Ta naša iskonska beda je moralno jaka pak to moramo poštivati, a ne da joj revolu-cijom odnašamo moral i dopustimo da sc izrodi u moralnu bedu, jer momen* tana poboljšica ,koju bi doneo dar ili zajam, nije u stanju da tu isikonsku bedu iskoreni a ni popravi, več bi na-stao haos i revolucija u mišljenju i shvačanju te mesto da odgajamo jake duhove i ako materijalno oskudne, po* nekad i sa nedovoljnim minimumom egz.istencije, ali ipak napredne i po* nosne, dobili bi biča servilna, koja se priuče zahvaljivanju i životu ^d milosti. Sokolstvu to cilj nije. Sokolstvu jc cilj podizanje moralnog elementa sa nesebičnim slovenskim osečajem uza-jamnog bratstva, a ko radi na torne mora da mu je geslo: Ni slave ni ko ristoljublja!
Dakle moje je skromno sokolsko mišljenje, da je deplasirano da se od nacionalno fizički umno odgajajuče institucije stvara potporno društvo, ko* jc bi moglo uroditi moralno zlim po* sledicama, prvo pojačavajuči koristo-Ijuhive elemente, koji, iako svugde ne cvatu, a ono klijaju i drugo podižuči slavičnost onih, koji bi deljenjem t h zajmova ili darova upravljali. Kad sokolsko geslo kaže: »U zdravom telu zdrav duh«, nije to mišljeno onako prosto biološki, da i to telo mora biti ishranjeno, več je tu opet viša moral* na snaga, umnog odgoja, koja u gim-
*	Primarno ovaj Članak iako se sa izlaganjima pisca ne možemo u celini da saglasimo. — Ur.
nastici i organizaciji moralnog života vidi sredstvo napredka 'k cilju za ko* jim teži sokolska ideja. Dakle, lečimo tu našu iskonsku bedu lagano, poste* penom evolucijom ali korenito, a ne revolucionarno sa momentanim pobolj-šicama dara ili zajma, koji za sobom iza momentane poboljšice vode u de* presiju i još gori pad, u neimaštinu i nepouzdanje u svoje vlastitc sile, jer dar ili zajam nije nikog trajno opora-vio, ako onaj nije imao životne snage, da popravi i pojača izvore svoje sop-stvene poboljšice.
Kao što Sokolstvo mora stati van partijske politike tako isto mora da je izvan socijalne ekonomije, bar one za koju su dužne brinuti se druge usta* nove i organizacije ljudskog društva.
Sečam se jednog dede. Bio je tipi* čan Dalmatinac, dug, koščat, širokih leda, mršav, orlovskog nosa, nevelikih dubokih očiju vičnih gledati u daljinu pučine, mornar i vinogradar, koji mi je pričao kako su posle 1848 tucali i mleli 'koru od stabala te ju mešali sa me-kinjem i brašnom da bi se i od tako-vog kruha mogli najesti.
Možda su poratne prilike htele da i sada krenu tim putem, čak i to zlo dovele, ali ne klonimo toliko duhom da Sokolstvo postavljamo na mesto, koje ga ne spada, jer imamo svoju dr* žavu, koja iz petnih žila nastoji da na* rodu pomogne. Imamo razne ekonom* ske institucije, koje se podižu, pak nije daleko dan kada če i naš nacionalni kapital pregnuti za time da zemliu oslobodi tudeg, koji nas osobito u Dalmaciji industrijski eksploatiše i da če se odreči zelenaštva i kamatnjaekog iskorištavanja.
Za najpotrebnije imademo Crveni krst, a ako je potrebno ubirati iz re-
dova Sokolstva može se osnovati posebno potporno društvo, ali van i da* le'ko od sokolskog imena, koje bi kad su ljudi več bratski i sokolski odgojeni pomagali onima u Dalmaciji, Lici, Cr* noj Gori, i Hercegovini, koji su naj-potrebniji, pa bili oni u sokolskom društvu ili ne.
Dalmaciji se mora priteči u pomoč i verujem da merodavni faktori vode računa i veliku brigu o pitanju plasiranja dalmatinskog vina te o pitanju uvoza u čehoslovačku i Poljsku upo-redno sa reprocitetom kompenzacije u pivarskoj, odnosno u kojoj drugoj pri-vrednoj grani.
Dalmaciji se mora pomoči odgaja* njem stručnog rada stočara, poljodelca i rib ara. Dakle neka ostanu od širih masa daleko sociološka pitanja poret* ka sveta, glavno tu mora biti stručni rad i organizacija privrednih zadruga.
Koliko mi uvozimo suhih i zelenih maslina iz Grčke i Italije, a tih masli-na imademo u Dalmaciji, jedino što ih narod ne ume konzervirati niti reklamirati. Manjka Standard potrebit za trgovinu, pak se te naše masline proda ju u najbližu okolicu za brzu po-trošnju i pod cenom kilograma, što sc za grčke i talijanske plača za deka* grame. Ima u Dalmaciji buhača (flores piretri), ružmarina (rosmarini oficina-lis) itd., a koliko bi tek stručne komisije mogle nači vrela iskorištavanja zemlje sa lekovitim biljem .povrčem, rudarskom industrijom itd. Moglo bi se moliti vladu da se duhanske tvorni-ce presele u kraj e ve gde se duhan goji, da uz gojidbu onaj narod ima i korist industrijskog radnika.
Sva ova pitanja najbolje bi se da* la rešiti po geslu: Največe je dobro* činstvo zdravu čoveku dati poštena rada i zarade.
Koliko bi bilo tih sitnih ali važnih pitanja, koja mora da produ svoju smišljenu evoluciju i da se pomogne toni kraju i u sadašnjem gladovanju ideališe i stremi za sveslovenskim sokolskim ciljem.
D. Pavišič, vet. — Ogulin.
Još nešto. Pri svim dobrim namerama, koje imaju sportske organizacije, ipak je istina, da je, kao i drugde, također i u našem »športu« vrlo mnogo toga, česa u sokolskim društvima dosada nismo poznavali i što nam nipošto nije milo (s tim neču da kažem, da je kod nas sve lepo; ipak, naše teškoče su posve druge!). Neču da nabrajam te slabe pratioce sportske telovežbe. Činjenica je, da ih ima i da s njima moramo računati. Ne kanimo da im otvorimo svoja vrata. Zato držimo broj takmičenja u dopuštenim granicama, zato zabranju-jemo vežbe ili igre, koje su dosada poznavala samo »sportska« društva i
o	kojim znamo , da bi u naše redove zavele svoje slabe pratioce, koji bi ometali naš rad. Tako n. pr. zbor župskih načelnika saglasno je zaklju* čio, da se zabrane nogometni otseci ne iz kakovih detinjskih poticaja, več stoga, što je iskustvo pokazalo, da nam ta igra (koja sama po sebi nije beskorisna) ne prija, naročito ne na selu. Osobito se u ovom slabom sme-ru poznaje upliv onoga »športa«, koji živi svojim životom izvan okrilja ili daleko od snažnih, autoritativnih organizacija, a toga kod nas nije malo. Takav je položaj danas, iako ima Sa-vez sportskih sveža korisnu svrhu (koju naravno poznam kao i drugi,
stručnjaci) i premda je rad nekojih »sportskih« saveza dobar i približava se telesnom uzgoju (takoder i taj rad mi je poznat u potankostima).
S	tim objašnjenjem, koje sam bio dužan (tako mi se činilo) brači pro* tivnog mišljenja, za mene j c stvar svršena, jer bi inače mogla da zauzme opseg, koji bi daleko premašio okvir jednog novinskog članka. Moji članci nisu bili napereni prema vani, več prema unutra, proti nama samima. Još ču nadodati, da se tehnički organi ne boje da bi mogli okrnjiti Tyršev si= stem (to je nemoguče), naprotiv pak pri svojem radu i pri prosudivanju novih vežbenih grana uzimaju u obzir takoder i činjenice, koje možda poje* dino društvo ne zna ili pak ne vidi u svoj dubini. Upravo savezno načelni-štvo naročito, ne tek, več naročito poslednjih godina snažno i smotreno radi za što veči razmah atletike i pri* kladnih igara, naravno na način, koji mu se čini najprikladnijim da se po-stigne naš cilj. Taj smer je dovoljno očigledan.
Pri koncu izričem želju, da bi u sličnim razgovorima, eventualna srdžba ostala po strani, a u »Glasniku« da nadu mesta takovi članci, kakovi medu bračom i dolikuju.
Trček Stanko — Ljubljana.
Spori u Sokolstvu'
Na ogorčene odazive, koje je na-merice izazvao moj člančič pod istim naslovom u ljubljanskem »Jutru« od
18.	X. o. g., bio sam prisiljen da odgovorim, iako nišam hteo da se o torne rasprava razvuče. Pri torne narav* no izlažem se opet mogučnosti, da mi ko ponovo predbaci, da pišem zato, jer »gledam uspeh članka u svom otiska-nom imenu i množini redaka«. Ne znarn, što pisca u »Sokolskom Glasniku« od 26. XI. o. g. opravdava, da mi na takav način pripisuje takove detinjske osobine. Kada je br. Planinšek odgo* vorio na moj prvi članičič u »Jutru« i predložio eventualni nastavak u »Sokolskom Glasniku«, smatrao sam posve pravilnim i naravno samo po sebi razumljivim da se potpišem, kako su se potpisali i br. Planinšek i br. Janko* vič. Takav je običaj medu bračom. Iz tih poticaja branim sebe i sve one, koji možda ne pišemo uvek čisto naj* pametnije i potpuno nepogrešivo, ali pak zastalno uvek u najboljoj nameri da koristimo stvari, a ne pak zato, da vidimo otštampana naša imena.
Rado priznajem, da sam u prilič-noj meri i sam skrivio odgovor pro-tivnog mišljenja, jer sam naročito u članku u »Sokolskom Glasniku« od 4. XI. o. g. premalo jasno objasnio svoje gledište. Ko je pak pročitao oba moja članka, mislim, da me je razumeo.
Pri ovoj celoj stvari nije mi do
kakva je razlika između^ sokolskog takmičara na spravama ili čak u lakoj atletici i medu »sportskim« takmiča-rem? (mislim samo na ttlovežbenu stranu). Ime i praksa dakle tu ne mo* gu da odlučuju, več bistvo stvari. Baš po tome razmišljanju rekao sam, da svrha športa nije uzgoj, naime uzgoj, kako ga svačamo mi Sokoli i uopče ceo svet: svestran — izabran. Da neko telesno udejstvovanje postane »uzgoj« potrebno je još drugih ele* manata, koji nisu telovežba, a još manje šport. Tu istimi dovoljno do-kazuju primese, kojih je mnogo u »športu«, pa takoder i »telovežbač* ka« društva nisu čisto bez njih. Upravo tako dobro kao i drugi znam, da »sportske« organizacije teže za širim, višim ciljevima i da sc u svrsi pri-bližuju telesnom uzgoju, čime prelaze granicu, koju odreduje naziv »sport-ski«, iako u pravom smeru.
Pokušao sam da rasčistim poj* move, jer jc baš nejasnost u njima kriva pojavima u Sokolstvu, koji su danas, to sam več naglasio, tek po* četni znakovi razvoja, koji bi mogli po mom nazrevanju krenuti nekak* vim pogrešnim smerom.
Iz navedenoga je takoder jasno i značenje stavke u mojem predašnjem članku »da se Sokolstvo neče braniti samo od slaboga »športa«, več takoder i od čistoga, ako bi počeo da nam
rri ovoi ceioi šivan injc uu ш * v,v* --------------------------~
naših »sportskih« organizacija, več do mrši putevc k telesnom uzgoju«. Га-
pojma športa, za sportski način telo- j koder ni tu	 ^
vežbe, kako sam ga i pojasnio, a čije
je bistvo borbenost, takmičenje, re* kord. To su po mojem mišljenju dve tako različite stvari, da mogu koji put i stajati u suprotnosti. Pojam šport i sportska organizacija danas se podo-sta puta ne pokrivaju, jer naziv »šport« ne može da znači neko udru-ženje i neke vežbe, koje danas gaje »sportska« društva, jer »sportsko« društvo može da vrši i rad, koji nije šport, koji nema njegovih bistvenih obeležja. Takoder ne smemo govoriti o »sportskim« vežbenim granama (pod tim narod razume granc, koje gaje sportska društva, dakle u glavnom atletiku, igre, plivanje, smučanje itd.), kao što je pogrešno govoriti o telo-vežbi i pod tim razumevati samo vežbanjc na spravama i proste vežbe. Tako pak misli velika večina ljudi, a ipak jc pri »športu« i kod nas sve sa* mo priprosta telovežba. Čisti, pojmovni šport može biti samo način telovežbe, a samo telovežba može biti sredstvo za telesni uzgoj. Ako pod nazivom »šport« razumemo ceo tzv. »sportski pokret« i neke grane telovežbe, onda se nalazimo pred zago-netkom: što su onda »sportskim« po-javama i metodama na dlaku jednaci pojavi u našoj (i stranoj) »telovežbi«;
* Ovaj članak primilo je uredništvo od pisca pre više vremena, ali nije mogao da bude objavljen radi nedo-statka prostora pa ga sada donosimo, smatrajuči ujedno, da je polemika o ovom pitanju time završena. — Ur.
J* načelništva i ie&ničkog odbora Saveza SKJ
Iz sednice saveznog TO
od 12. januara 1932.
Pod žalosnim utiskom teškoga udarca, koji je zadesio sve slovensko Sokolstvo smrču staroste brata dr. Jo* sipa Scheinera, prisutni članovi TO nemo su saslušali saveznog načelnika br. Bajželja, ko im je oficijelno javio tu prežalosnu vest. Suvišno bi bilo, rekao je br. Bajželj, da se na tom mestu govori, što je značila osoba br. dr. Scheinera u Sokolstvu, jer skoro nema Sokola u slovenskom Sokolstvu, koji to več nebi znao. Sečalo se zbog toga velikog duha br. dr. Scheinera, koji je Sokolstvo vodio pola stoleča od pobe-de do pobede. Neka mu je stoga večna slava! Neka mu medu nama bude večan spomen!
U znak žalosti prisutni su odah pokojniku poštu ustajanjem i klicanjem: Slava!
Takmičarski red za smučarska takmičenja, koji je izradio član savez* nog TO br. Podgornik, sastavljen na osnovu češkoga, medunarodnog i zim-sko-sportskog saveza, primi j en j c na-kon oduže debate i uz neke promene.
—	Smučarska takmičenja vodi savez* no načelništvo, odnosno od saveznog načelništva odredeni član sav. TO. — Za pretsednika ispitrie komisije za župske prednjačke ispite u Sokolskoj župi Ljubljana, koji če se odrzati dne 16. i 17. o. m. odreduje še br. Jesih. — Ljubljanski Sokol pripravlja za nastup
u Pragu posebne tačke za članstvo i za naraštaj, Sokolsko društvo Korčula pak posebnu plesnu tačku »Kompani-ja« za selja'kc. — Glede nastupa s po* sebnim tačkama na svesokolskom sle-tu u Pragu to je pitanje bilo svestrano ispitano, a o čemu če se doneti odlu-ka po povratku saveznog načelnika br. Bajželja iz Praga, gde če se o tome obavestiti glede vremena, prostora i rasporeda. — Što se tiče putovanja pojedinih društava odnosno župa po čehoslovačkoj prilikom svesokolskog sleta u Pragu, ka što to želi Sokolsko društvo Subotica, u tome se pogledu nema nista protivnoga. ali pak svako putovanje pojedinih društava mora da se priredi pod vodstvom društvenog, odnosno župskog nčelništva . — Br Mačus predlaže da bi Savez u vlastitoj režiji izradio filmove vežaba i nastupa u kulturne svrhe, naime savezno načelništvo filmovalo vežbe na spravama, proste vežbe, javne nastupe itd. Svaka župa pak da bi nabavila projek-cioni aparat, s kojim bi tako po svo* jim društvima prikazivala sve dotične slike. Br. Mačuk pripraviče na nared-ni zbor župskih načelnika jedan pri-meran film, s kojim če prisutnima pokazati, kako bi dobro poslužili takovi kulturni filmovi naročito takoder i u tehničkom pogledu našem Sokolstvu i da bi bilo potrebno da Savez o tome razmisli. — Vežbe za prvenstvo^ po* jedinaca i vrsta radi raznih izvršenih popravaka objaviče se još jedanput u »Sokolu«. — Prima se predlog inspek-toraka vojne konjiče glede spremanja i raspremanja vojničkih konja po ja* hačima, jahačkim otsecima i glede nadziranja vežbanja u jahanju po za tu svrhu odredenim časnicima.
PEDESETGODIŠ N JIC A NORVEŠKIH SMUCARA.
U Homenkollenu bilo je pred 50 godina osnovano i izgradeno prvo smučalište i smučalište za skakanje. Norveški smučarski savez namerava ove godine, prilikom proslave pedeset* godišnjeg opstanka te ustanove, koja jc odgojila toliko smučara diljem či-tavog sveta, prirediti velika smučarska takmičenja, na koja če pozvati sve narode koji gaje tu vrstu športa.
»sportske« organizacije, koje nam ipak ne mogu »mršiti puteve«, več na elemenat šport, što bi moglo biti svakome očito, ko je pročitao ceo ili oba članka.
Sokolstvo se nikada neče^ moči u pretežnoj meri da bavi telovežbom na način, kako to rade »sportske« orga* nizacije, jer kod nas ima ljudi od 6. do 50. godine a i preko, dakle ljudi, kojima je borbenost, kakovu vidimo u »sportskim« društvima, doista ne-prikladna i odvratna. Nč smemo ta* koder zaboraviti ni to, da i medu našim članstvom ima takovih, u najbo* ljim godinama da goje šport, kojima preseda svako takmičenje, naročito organizovano. I to nisu naši najsla-biji! Usmelio bi se čak i da ustvr-dim, da su baš ti, koji su shvatili značenje sokolske telovežbe, koju »uži* vaju«, kojima je to vrednota u živo* tu. Ipak čemo morati uvek toliko »sportovati«, da zadovoljimo i one, koji po prirodi naklanjaju oštrijim takmičenjima.
U tome smo, podeljeni na dve strane. Jedna tvrdi, da kod nas ima športa (borbe, takmičenja) premalo, druga, da ga je dovoljno ili čak i pre* više. Ja pak mislim, da ga je uopče dovoljno, čime opet nije rečeno, da nebi smeli još tu i tamo da učinimo korak napred, ali bistveno pojačava-nje borbenosnog elementa u našem uzgoju (ne uvadanje »sportskih« gra* na, kojih uopče nema), zastalno nebi bilo prikladno. Ne bude li tako, kao što nckoji mislimo, tim bolje.
Dr. Franjo Potočnjak. U noči od 18. na 19. o. m. umro je u Zagrebu poznati rodoljub dr. Franko Potočnjak, koji svojim nacijonalnim radom zaslu-žuje odlično mesto u istoriji našeg naroda. Rodio sc 1862. u Novom Vino-dolu i nakon dovršenih študija posve-tio se sudskom /vanju, ali je zbog svog beskompromisnog i vatrenog nacionalizma na zahtev tadašnjeg bana Khuen-Hedervarija bio otpuštcn iz državne službe, pa je otvorio svoju pisarnu u Zagrebu godine 1 ^06., ali se jc kasnije preselio u Crikvemcu. Ла vreme rata otišao je u emigraciju i stu-pio u redove Jugoslovenskog odbora, koji ga je poslao u Ameriku,. gde je svojom spretnom agitacijom pridobio mnogo naših iseljenika za stupanjc u dobrovoljačke legije. U emigiaciji »z-dao je i više dela nacijonalno-propa-gandnog značaja, a bio je i saradniK pri izradi kriške deklaracije, oslobodenja vratio se opet gde je skoro bio imenovan podbanom i komično državnim savetmkom, na kojem mestu je ostao do -4. godine, kada je otišao u penziju. U poslerat-nim godinama nije učestvovao u poli-tičkom životu.
Jevgenij Nikolajevič cirikov. Dne 18. o. m. u »Ruskom domu« u Pragu izdahnuo jc svoju veliku dušu u 68.
godini života čuveni ruski pisac J. N. ririkov, kojeg kritici ubrajaju medu epigone velikih ruskih pisaci realista, ali mu istodobno i priznaju, da je bio pisac velikog stila, vanrednih sposob nosti, pa ga mirne duše možemo smatrati kao jednog od prvaka ruske literature. Po godinama bio je nešto mladi od Čehova, a stariji drug Maksima Gorkog. Svoje lične uspomene sjaj-no jc prikazao u svom delu: Na pute-vima života i rada« koje je izašlo u Pragu godine 1929. Po svom ubedenju pripadao je umerenoj struji Marksista pa je radije otišao u emigraciju nego da ostane pod sovetima. Od njegovih velikih i opšte poznatih i priznanih dela valja spomenuti: Židovi, Potepuh, Oče-va kuča, Mladost, Izagnanstvo, Povratek i t. d. Porcd velikih romana napi-sao je i mnogo manjih stvari, a u mladim godinama istakao se takoder i kao
novinar.	....	.	, j t
Literarna lzlozba brata dr. Ivana Laha u Pragu. Dne 28. decembra prešle godine bila je otvorena u P-agr. zanimiva literarna izložba, gde su u ve-likoj sali Rcprezentacionog doma izlo-žena porcd literarnih dela čeških pi-saca I. Mudeča, Zdencka Raušera i dela naših pisaca Bože Lovriča, I ranie Govckara i našeg brata dr- Ivana Laha Dela brata dr. 1. Laha bila su izlozena
u sedam vitrina.
Jubilej brata Stjepana Koce. Poznati sokolski i kulturni radnik brat profesor Stjepan Roca iz Splita ovih dana proslavio je u užem krugu 50-go-dišnjicu svog života i 25-godišnjicu svog javnog rada. Vrlom sokolskom radniku i župskom prosvetaru i mi iskreno čestitamo!
Nezaposleni u Čehoslovačkoj. I rc-ma izveštaju Ministarstva socijalne politike u Pragu iznosio je dana H, ciec.
1931.	god. broj nezaposlenih u Ccho-slovačkoj rcpublici 480.77.т	„
Rusko emigracija. Л. Nasarov ob^ iavljujc u američkom listu »Current History« nekoje podatke o rusko j emigraciji, koju sačinjavaiu skoro 1 skl .luči vo intelektualci.	Sjedinjcnim
Državama Severne A.iner,ke živi prema Nasarovom izveštaju 30.000 Ku
(od tih polovica u Ne\v-Yorku), 60.000
u Nemačkoj, 8000 u Belgiji, 3000 u Engleskoj, 70.000 u Rumuniji,^ 8000 u Finskoj, 1500 u Carigradu, u Severnoj Kini l Mandžuriji 90.000, u Francuskoj •100.000, u slovenskim zemljama (JPolj-skoj, Jugoslaviji i Cehoslovačkoj) 200.0C0, ukupno oko jedan milijun.
Pošta i telegraf u ČSR. Broj svih nameštenika kod pošta i telegrafa u Cehoslovačkoj iznosi 50.571. Kod Mi-nistarstva p. i t. je 337 činovnika (od tih 48 pravnika i 30 tehničara).
Institut za slovenska istraživanja u Ljeningradu bio je osnovan krajem godine 1931. — Direktor ovog instituta je Nikolaj Deržavin. Znana njegova dela su »Bolgarskije kolonii v Ros-sii« i »Bolgarsko-serbskije vzaimootno-šenija i makedanskij vopros.« — Prva sveska znanstvenih rasprava tog instituta je več u štampi. Živi, živi duh slovenski... i u današnjoj Rusiji!
Češka kritika o našem sokolskom kalendaru. Nekoji češki dnevnici s po-sebnom sokolskom rubrikom, vrlo su se pohvalno izrazili o našem »Jugosloven-skom sokolskom kalendaru« za godi-riu 1932. Tako su donesle vrlo lepu kritiku brnske »Lidove noviny«, pa ta-kođer i praška »Narodni Politika«, koja veli, da je zapravo naš 'kalendar kao neki almanah čitavoga slovensko-ga Sokolstva, jer sadržav^ podatke o svima sokolskim organizacijama u Evropi i u Americi. Tom pak prilikam ne možemo začutati činjenice, da se naša sokolska društva nisu odazvala pozivu Jugoslovenslke sokolske matice onako,^ kako bi se moralo očekivati, pa možemo ustvrditi, da je još mnogo društava i četa, koja nemaju niti jed* nog primerka sokolskog kalendara, a ima ih i takvih, koja su i sve primer* ke vratila. Dobro bi bilo, 'kad bi se ih javno ožigosalo.
♦
Izveštaj o radu Sokolskog društva Subotica za god. 1931. — Kao prošle jgodine tako je i za god. 1931. bratsko tlruštvo Subotica izdalo izveštaj o svom radm Brošura ima 63 stranice te se več iz toga vidi, da je izveštaj vrlo opsežan, a sadržina mu je obradena is-crpno, pregledno i instruktivno. Uprava sama kaže na zaključku: »U god.
1931.	radilo se, stvaralo se, — ali se i mnogo grešilo ... Na nama je, da spo-I .svc nedostatke i pogreške, te da t raz,mo načina, kako da ih uklonimo i da dovedemo do potpune pobede sokolske ideale, kojima svi težimo.« Ako pregledamo i prosudimo rad u prošloj godini, pa s obzirom na citirane reči, o iskrenosti i ozbiljnosti kojih nema dvojbc, može se zaključiti, da če agilno društvo u novoj poslovnoj godini postiči ova tri cilja, koja je
postavilo svom radu: 1. nastojanje da
se postigne u društvenim redovima potpuna čistoča sokolske misli, 2. da se izvede Tyrševa proslava i sudelova-nje društva na praškom sletu i 3. da se mora u ovoj godini svečano otvoriti dom. — Svih pripadnika broji društvo sa četama (Bikovo, Bajmok, Tavankut, Mali Beograd i Žednik) 3843 (čete same 696), najbrojnija su deca (2272). Pretplatnika na sokolske listove bilo je: Sokolski Glasnik 60, Soko 25, So-količ 58, Naša Radost 42, ukupno 185.
— Društvo ima i svoje zemljište van grada, nazvano »Sokolovac«, gde se u letno doba na kopnu i u vodi razvija najveseliji i najzdraviji život. U svim granama sokolskog vaspitnog rada opaža se intenzivna aktivnost, što mora i da bude u tako jakom društvu. So-kolane ima društvo dve, a deca vežba-ju u školama. Prosečno je bilo održano dnevno 3’34 časa i na času je bilo prosečno vežbajučih 26-3; prosečno je da-kle vežbalo svakog dana 88 lica. — Prosvetni rad (dečja sela, naraštajska sela, društveni tečaj e vi, drugarske večeri, govori pred vrstom, muzika, radio, film) bio je smišljen i dobro orga-nizovan, gospodarski poslovi tekli su u redu i aktivno. — Za ovu godinu: mnogo neslomljive volje i junačke sreče! —	Bato.
*
Spomenica Sokolskog društva Stara Pazova 1906—1931. God. 1931. je
4.	oktobra Stara Pazova osvetila svoj Sokolski dom i tom zgodom proslavila 25 godišnjicu osnivanja Sokolskog društva. Povodom ove proslave izdalo je drdštvo Spomenicu, u kojoj je obav-Ijen istorijat društva od osnivanja do oktobra prošle godine. »Kad pogledamo unatrag dvadeset i pet godina, možemo s punim pravom biti ponosni s našim Sokolom,« kaže uvodna reč. Srp-ski Soko — Slovački Soko — Jugoslo-venski Soko — Soko kraljevine Jugo-vije — u tim granicama kretao se sokolski život, »često puta u veoma teš-kim prilikama, naročito pre Oslobo-denja i Ujedinjenja našeg naroda, on je gajio misao nacionalne slobode i slovenske solidarnosti... i danas vidi se, od kolikog je istorijskog značenja bio rad onih naših rodoljuba, koji su osnovali i podigli naše društvo.« — Na čelu knjige otštampana je pesma br. Gan-gla »Čehoslovaci — Jugosloveni«, posle toga dolazi članak brata dr. Laze Popoviča, u kojem se seča vremena od 25 godina unatrag i poziva na rad svu onu braču, koja još stoje po strani.
— Iz statističkih podataka vidi se, da bratsko društvo Stara Pazova broji 384 pripadnika (vežbača 44, vežbačica 19, m. n. 33, ž. n. 18, m. d. 69, ž. d. 47). Sokolski dom je spojen sa zdravstve-nom stanicom, što je osobito važno i korisno i što bi trebalo da se svuda spro* vede, gde je to ikako moguče. — Knji-gu nosi čvrst sokolski duh te je ukra-šena mnogim slikama. Neka bude tako, kako kaže društvo samo: »Duh tih neumrlih narodnih radnika dače nam, nadamo se, snage, da i u budučnosti idemo njihovim putem.«	Bato.
Župa Ban/g JCutca
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS.
PETROVAC.
Ovogodišnja redovna glavna skup-ština našeg društva održana je u ne-delju 10. januara ove godine. Skupšti-na je bila dobro posečena, naročito od Strane sokolske omladine. Ovu činjeni-9U ističemo s naročitim zadovoljstvom, {er ona svedoči, da naša omladina oz-bjljno shvata i priraa sokolske ideje, ^kupštini su podneti svi izveštaj i redom i ova ih je primala s odobravanjem. Naročito je povoljno primljen ■zveštaj o stanju fonda za gradnju doma. U fond je do sad upisana znatna suma koju članovi redovno uplačuju i Privrednih teškoča, koje se do-чL-,injfino^U u na^cm malom mestu.
c l ,čpvli™-raziS*a po svršenom radu s en 1 u sevi j en jem i parolama: gradnja
društveno« doma . razvijanje akcije u selu.
Nova društvena uprava sastavljena le ovako: I. Upravni odbor: starešina-Sckanina Dragutin, potstarešina: Ra-kič Gojko, načelnik: Šarič Dragoljub, Podnačelnik: Suhaja Šalih, načelnica: Rakič Koviljka, podnačclnica: Celar •Slavka, prosvetar: Marjanovič Jovo, fajnik: Dračc Ismet, blagajnik: Radonjič Pavic, statističar: Tubič Duro, gospodar Berber Mohamed, lekar: Mirkovič dr. Pero, odbornici: Novakovič 1 ersa, Cajkanovič Rajko, Vujevič dr. Josip, Jevtič Milivoje, Ivanovič Mirko, Mniljanič Cedo, NcškoviČ Ljubo. II.’ Nadzorni odbor: Kreco Nikola, Petro* v’e Mile, Krstanovič Dane, Bahtijara-jdč Bahtijaniga, Janač Borislav i Cvetkovič Vladimir. III Sud časti: Prct-Kt i' Matkovič Lazar, odbornici: •^ovakovič. Nikodin, Jakupovič Sulejman, Railič Radoslav, Kesič Lazo; njihovi zamenici: Vujevič dr. Josip,’Jev-** Milivoje i fiehič Teofik.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO MATICA. OSNIVANJE SOKOLSKE ČETE U BAĆEVCU.
Pre sedam meseci počelo je tiho delanje oko sprovodenja sokolske ideje u obližnjern selu Bačevcu, gde je osnovana sokolska četa, koja danas lepo uspeva te ujedno raspolaže sa više glavnih i sporednih sprava, blagodare-či radinosti delegata društva, i sarad-nji Sokola iz Bačevca, koji su svc spra* VC_ izradili uzorno. Dalje, četa raspolaže večom apotekom, koja je potrebna jer je nema u bližoj okolini. Zaovo kratko vreme četa je, sakupila oko sto dvadeset 'knjiga, što zabavnih što teh-ničke prirode. Sem toga četa ima sprave za ping-pong, za odbojku kao i svoje stalne prostorije, koje je ustupio bačevački ti^ovac brat Lj. Dimitrije-vič.
Članstvo broji svega 123, od toga vežbača članova 37, 5 naraštajaca i
6	dece.
Osnovni uslovi su ispunjeni, a i ži-j °t. Je u toliko više osiguran, jer je jedan brat svršio župski tečaj, te če preuzeti tehničko vodstvo
P™svctno ideološki rad nažalost za sada mje obezbeden, kao ni pod-
mladak.
Unatoč svih teškoča četa je prire* dila veču javnu vežbu sa takmičenjem na spravama i prostim vežbama i od* bojci. Sem toga četa je priredila i ne* koliko posela. Članstvo je uniformisano.
Načelnik društva br. Žic za sada je zadovoljan radom u četi, koju od vremena na vreme obilazi, i njegovo je mišljenje, da za sada nebi trebalo pristupati osnivanju drugih četa dok se ne vide rezultati ove čete, kojoj se pokloipla svestrana pažnja. — P. Z.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE. Zahvala.
Sokolsko društvo Velenje se naj-iskreneje zahvaljuje br. Franju Mediču, industrijalcu v Ljubljani, za poklonjeno velikodušno darilo 1.000 Din v počaščenje spomina blagopokojnega brata Jožeta, ki bo ostal v naših užaloščenih srcih vedno topel in svetal!
Uprava.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO PRČANJ.
Sokolsko društvo Prčanj (Boka-Ko-torska) održalo je 1. januara 1932. godine svoju godišnju skupštinu, koja je u isto vreme bila proslava godišnjice osnutka. Svi su izveštaji primljeni s odobravanjem sa strane skupštine. Delegat bratske župe Cetinje, brat Bruno Marčič, pohvalio je rad društva i ista-kao, da če malo koje društvo župe Cetinje moči da podnese skupštini tako obilan i uspešan izveštaj o radu. Društvo aktivno pomaže i ekonomski na-predak mesta. Osobitu pažnju posvečuje poljoprivredi i turizmu. Bratskom sokolskom Savezu društvo je stavilo predlog za kupnju jedne zgrade u Pr-čanju za letovalište sokolske brače. Na skupštini bila je izabrana sledeča uprava: starešina brat prof. Ignjo Zlo-bovič, potstarešina brat Antun Gran-dis, tajnik brat Niko Ivovič, blagajnik brat Jakob Pavešič, prosvetar brat prof. Predrag Kovačevič, načelnik brat Rudolf Njivič, načelnica sestra Marija Grandis, statističar brat Romelijo Br-guljan, gospodar brat Duro Usanovič.
-	P. V.
Župa Cfubl/ana
KOMEMORACIJA ZA DR. SCHEI-
NERJEM!
V	nedeljo 17. t. m. dopoldan je sokolska župa Ljubljana priredila svečano žalno komemoracijo za. prerano umrlim starešinom COS in SSS dr. Josipom Schemerjem. Komemoracija se je vršila v veliki dvorani na Taboru in je bila namenjena ljubljanskim društvom, dočim je župna uprava v posebni okrožnici naročila izvenljubljan-skim društvom, da istočasno tudi ona priredc enake komemoracije v svojih krajih. Dvorana na Taboru se je še pred pričetkom žalne svečanosti na* polnila s Sokolstvom, predstavniki oblasti in drugim občinstvom, ki je s svojo udeležbo pokazalo vseobčo žalost nad izgubo velikega Sokola in Slovana. Komemoracijo je ctvoril v odsotnosti župnega starešine brata dr. Pipenbacherja, ki se je mudil v Pragi na pogrebu dr. Scheinerja, prvi pod-starešina brat Milko Krapež, nakar je pevski zbor Sokolov občutno izvajal žalostinko »Umrl je mož« pod vodstvom brata Juvanca. Svečani spominski govor imel je župni tajnik brat Stane Flegar, ki je v svojem krasnem govoru poleg življenjepisa velikega pokojnika orisal tudi njegove neprecenljive zasluge za Sokolstvo in Slovenstvo. Vsa svečanost, pri kateri je sodelovala tudi godba Sokola I je na vse prisotne napravila globok dojem, je pa tudi dokaz priznanja delu in zaslugam pokojnega dr. Scheinerja, dokaz našega sočustvovanja s čchoslovaškim Sokolstvom, s katerim delimo bol nad izgubo našega skupnega vrhovnega vodje in ideala.
SOKOLSKO DRUŠTVO ČABAR.
Naše Sokolsko društvo održalo je dne 3. januara 1932.^ svoju redovitu glavnu skupštinu. Izveštaji funkcionera primljeni su s odobravanjem, te je sta-rorn odboru podeljen apsolutorij i priznanje za celokupan rad. Prilikom izbora novog odbora, odbor nije me-njan, jedino što je za starostu izabran naš agilni i poznati br. dr. Bogdan Koritnik. Zaključeno je da sc u Čabru osnuje sokolska fanfara o kojoj smo več svojedobno javili u »Sokolskom Glasniku«. Prigodom glavne skupštine izabran je za začasnog člana našeg društva br. Lacko Križ, potstarešina SKJ za zasluge učinjene našemu društvu. Poslani su pozdravni brzojavi nadlcž-noj župi i br. Lacku Križu.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOMŽALE.
Glavna skupščina se je vršila 6. januarja. Navzočih 62 članov in članic ter župni delegat br. St. Flegar. Društveni starosta br. Setina E. poda kratek pregled1 dela. Spominja se posebno marljivih članov in dobrotnikov društva ter poudarja naloge v bodočem letu. Tajnik poroča o stanju članstva: 106 članov, 45 članic, 24 moš. nar., 14 žen. nar., 40 moš. dece, 36 žen. dece, skupaj 265 članov družine. Od teh telovadi: 28 elanov, 10 članic, 24 moš. nar., 14 žen. nar., 40 moš. dece, 36 žen. dece, skupaj 152 telovadečih. Načelnik poroča, da so v letu 23krat nastopili in sodelovali pri najrazličnejših prireditvah, najuspešneje ob razvitju prapora doma 9. avg. 1931. Sodelovali so povsod v okolici in še drugod, tudi na treh krajih en dan (14. junija 1931.). Dve akademiji, lastni telovadni nastop, društvena tekma in pomoč sosedom, pričajo o delu. Blagajnik ima plačane vse obveznosti, 7000 Din dolga, 3186 Din gotovine, gospo-
dar pa inventar v vrednosti 250.000 Din. Prosvetar ima na novo preslikane kulise, 174 knjig, več iger in predavanj ter važnih proslav. Kino je odigral 52 filmov, med temi nekaj kulturno prosvetnega značaja. Med letom je gospodar izvršil potrebne poprave na stavbi, ogradil 250 m telovadišča, ter poskrbel za nabavo potrebnega orodja v telovadnici, telovadcem pa napravil slavnostne kroje. Humanitarno delo je bilo v dejanski pomoči zaradi bolezni onemoglim bratom ter dvojno prispevanje za gladujoče brate v pasivnih krajih naše domovine. Domžalski Sokol stopa poln upov in nad v Tyrševo leto, saj je s 261etnim delom izpričal svojo življenjsko moč. Treba je hoteti in podvzeti vse dobro, da dosežemo, kar želimo zase in za Prago. Zdravo!
—	ec.
SOKOLSKA ČETA STARA CERKEV PRI KOČEVJU.
Na rednem občnem zboru naše sokolske čete, dne 10. t. m. se je sestavila sledeča društvena uprava: starosta br. Bedenikovič Mihael; podstaro-sta: br. Hočevar Ivan; tajnik: br. Kavčič Franjo; prosvetar: br. Smolej Lojze; načelnik: br. Knaus Jože; načelnica: s. Miklič Lenka; upravniki: br. Povše Friderik, Rigler Jakob, Marinič Anton, Levstek Anton, Goršič Anton, Perz Jože. — Revizorji: br. Kresnik Alfonz, Žagar Alojz, Vittine Ivan. Prosvetni odbor: br. Kreiner Josip, Erker Amalija in Malovrh Frančiška. — Novi četni upravi želimo čim največ razmaha! — Zdravo!
Župa Maribor
ŽUPSKI SMUČARSKI TEČAJ.
Tehnični odsek Mariborske Sokolske Župe je sprejel v svoj redni program prirejanje smučarskih tečajev, ker se je^ ta panoga telesnih vaj v Sokolstvu že popolnoma ukoreninila in priljubila in ker naše Pohorje nudi naj-lepšo priliko za to.
Neugodne snežne razmere so nam skrajšale tečaj za cela dva dneva tako, da je br. Venuti, upravni vodja, prestavil dan odhoda na 13. decembra. Ko smo krenili s kolodvora smo se vsi začudili — število udeležencev je bilo precej večje nego število prijavljenih. 15 bratov in sester iz 5 društev MSŽ in dveh društev Celjske S. Ž. je tvorilo našo veselo in srečno družbo. Brezno, Ribnica na Poh. in Ribniška koča je bila naša začetna tura. srečno in vedrega duha prestana. Že takoj isti popoldan se je pod vodstvom br. Urbaneka pričelo redno šolsko smučanje. Zvečer je br. Venuti otvoril II. smučarski tečaj naše župe ob navzočnosti župnega načelnika br. Mačusa in vseh udpležencev. Ob tej priliki se je objavil dnevni red tečaja in se je določilo skupno delo. Smučanje se je vršilo dnevno predpoldan od pol osme do pol dvanajste ure in popoldan od dveh do petih. Precej brige nam je povzročalo iskanje tkzv. šolskih terenov, pri čemer smo bili navezani le na se* verna pobočja, kjer smo se morali zadovoljiti z največ 2 dm visokim snegom. Južna stran je že v prvih dnevih izgubila ves sneg. Ob lepem vremenu smo napravili manjše ture na bližnje vrhove. Nadarjeno oko, katerega brata ali sestre je med potjo odkrilo ugoden terenček za »telemarke, kristjani-je«, ki seveda nikoli ni ostal neizrabljen. Tako se je ob takih prilikah zadostilo vsem našim zahtevam — krasen razgled, čist, sveži zrak, zdravo razgibanje in tehnika smučanja! — 19. dec. se je vršila tekma na vstrajnost in hitrost na progi Ribniška koča — Črni vrh in nazaj v pribl, dolžini 7 km. Tekme so se udeležili vsi bratje in sestre (izven konkurence — boljši smučarji) s sledečim uspehom: a) bratje 1. Apih Milan, Hoče v času 26.32; 2. Orešič Ivan, Maribor I.; 3. Koritnik Marjan, Rogaška Slatina. — b) sestre: 1. Kovač Vera, Celje 38.20 ; 2. Križmanič Marija, Celje; 3. Concetta Grioni, Maribor-matica. Tekmovalci(ke) so bili sami začetniki, a tekme v neugodnih vremenskih razmerah, zaradi viharja so tekmovalci morali stalno paziti, da jim ne zamrzne kak del obraza. Dne 21. dec. zvečer je br. Venuti tečaj zaključil. Br. Milan Gorišek je pri tej priliki orisal narodnostni položaj našega Pohorja, opozoril na skrivno germanizacij-sko delovanje in na naloge nas Sokolov v tem oziru.
Tehnično in moralno je tečaj izvan* redno uspel, za kar gre zasluga pred* vsem bratoma Venutiju in Urbaneku, kot vodji tečaja in tudi discipliniranosti, dobri volji in zanimanju ostalih udeležencev. Saj kljub veliki utrujenosti v prostih večernih urah ni manjkalo veselja in zabave. Trdno sem prepričan, da bodo vsi bratje in sestre na Ribniški koči in smuku prebite dni šte-
li	med najlepše v svojem življenju in da nam bodo služili za vzor sokolskega bratstva in skupnosti! I. Petrovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO TEZNO.
V	nedeljo popoldne dne 10. januarja 1932. ob 15. uri sc je vršil v pritličnem razredu osnovne šole, ki služi obenem kot telovadnica, drugi letni občni zbor našega Sokola ob mnogo-brojni udeležbi članstva in prijateljstva sokolske misli. Kot župni delegat je bil navzoč br. prof. Struna iz Mari-
bora. Domačo občino je zastopal župan br. Bezjak in obč. odbor br. Ku-merc, kraj. šol. odbor pa podžupan br. Šabeder Josip. Po pozdravnem nagovoru br. starešine Tomažiča, ki se je spominjal umrlih članov br. Breganta in Apriznika in prečitanju poslanice SKJ so podali posamezni funkcionarji skrbno pripravljena poročila o enoletnem društvenem delovanju. Pohvalno je omeniti zlasti poročilo sestre pro-svetarice in br. načelnika. Društvo se ni omejilo le na delo v telovadnici, temveč se je posvetila vsa skrb trez-nostnemu gibanju in štednji. Tudi poročila drugih funkcionarjev so bila pripravljena z vso resnostjo. Blagajnik, se je spominjal v prisrčnih besedah lokalnih činiteljev, ki so pripomogli, da si je Sokol zgradil in uredil v enem letu obstoja svoje letno telovadišče. Zahvalil se je Kr. banski upravi, domačemu obč. odboru, kraj. šolskemu odboru in domačim tvrdkam, zlasti to* varni »Splošna stavbena družba«, za vsestransko pomoč. Pohvalno je omenil sestre in brate, ki so z nabiralno polo trkali na vrata in bili celo tu in tam razočarani, kar je v današnjih težkih časih razumljivo. Pri ureditvi letnega telovadišča, so se izkazali vsi telovadci s sestro načelnico in bratom načelnikom. Ne smemo pa še prezreti naših vrlih železničarjev, ki so po svoji naporni službi opravljali kuluk na našem telovadišču. Knjižničar je priporočal zlasti mlajšemu članstvu lepo knjigo, kot najboljšo prijateljico v življenju. Knjižnica šteje sedaj 356 vezanih in 156 nevezanih knjig. Tako je prevzel Sokol v svoje okrilje dedščino obeh bivših lokalnih prosvetnih društev — »Zvona« in »Izobraževalnega društva«. Od 1. je prevzel 'urejeno knjižnico, pihala in tamburaške instru* mente, od drugega knjige in omaro. V bratski vzajemnosti so si začrtali enotno pot člani obeh bivših društev, kar je za naše razmere edino pravilno.
V	imenu občine je pozdravil občni zbor brat Kumerc Franjo, šolski upravitelj br. Tušak pa je očrtal vzajemno delovanje šole in Sokola. Po navdušenem govoru brata župnega delegata, ki se je pohvalno izrazil o delovanju našega društva, so se vršilevo-litve odbora. Ker je dosedanji stamsta brat Tomažič iz tehtnih razlogov po* novno izvolitev odklonil, je bila soglasno sprejeta sledeča lista:
Starosta brat Luknar Franjo, pod-starosta brat Perme Mirko, načelnik br. Ledinek Miloš, načelnica sestra Roškar Draga, prosvetarica sestra Perme Ljuba, tajnik br. Steher Avguštin, blagajnik br. Leber Vladimir, statističar br. Cotič Jože, gospodar br. Žunko Anton; odborniki: br. Uhan Anton, s. Weber Marica, s. Kovačič Trma, br. Visočnik Miha, br. Vešligaj Franc, br. Raner Mirko, br. Lorbek Joža, br. Ku* mere Franjo, br. Špes Franjo, br. Ko-pič Adolf, br. Maglica Ivan.
Župa Mostar
SOKOLSKA CETA KAMENMOST-PODBABLJE.
Zahvaleči aktivnosti učitelja -ica i požrtvovnom radu društvene uprave u Imotskom, u poslednje vreme, uspelo je po selima dalmatinske Zagore — sreza imotskog — organizirati nekoliko vršnih sokolskih četa, koje su več do-sada postigle zavidan uspeh. Ističemo aktivnost četa u Krivodolu, Prdošcu, Posušju i Kamenmostu. Ova poslednja bila je još početkom 1931. u priprem-nom radu pa ipak smo opazili da je pod vodstvom učitelja, brače Antona Bojko i Mate Radovčiča i sestre Ne* venke Bojko, učiteljice, ovoj četi osi* guran potpuni uspjeh — i nismo se prevarili. Kad je društvo Imotski uvidelo aktivnost sokolske čete Kamen* most odmah je izvestilo župu u Mostam i predložilo svoje delegate za konstituirajuču skupštinu, koja je održana 22. decembra pr. god./
Izabrana uprava čete, shvativši svoju dužnost, dala se je odmah na ozbiljSn rad, čiji su se plodovi ubrzo pokazali. Odlično provedena proslava
1.	decembra i kasnije Kraljevog roden* dana, uleva nam opravdanu nadu, da če četa i u svom budučem radu 'kročiti ustrajno pravim sokolskim putem. U to j veri želimo joj potpun uspeh!
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBINJE.
21. sept pr. g. obavljena je u Ljubinju, malom i krševitom mestu Her* cegovine, retka i značajna sokolska svečanost, koja se pretvorila u pravo narodno slavlje čitavog jednog kraja.
Toga dana razvijena je zastava Sokolske čete Ubosko, najstarije i naj-vrednije čete društva Ljubinje. To je ujedno prva sokolska zastava, kojom je odlikovana sokolska četa ljubinj-skog sreza.
Zastavu je darovao i kumovao joj br. D. Ćorović, industrijalac iz Srednje kod Sarajeva, sin naših krša, koji je tim značajnim darom najvidnije po* kazao i dokazao, da se budnom paž-njom i interesom prati razvoj i na-predak sokolskog pokreta u ovom kraju, te koji je ujedno time dao značajno priznanje svojim zemljacima na njihovem ustrajnom radu i naporima, da kroz Sokolstvo povedu i narod ovoga kraja jednom zdravijem i naprednijem životu.	'
Tom prilikom priređena je i javna vežba.
Roslfa - Fonsier « društvo za osiguranfe i reosiguranfe ♦ Beograd
TROMESEČNE SEDNICE SOKOLSKIH ČETA DRUŠTVA STOLAC I LJUBINJE.
11.	oktobra pr. g. održane su u Stocu i Ljubinju tromesečne sednice sokolskih četa tih društava. Kao delegati Sokolske župe Mostar na tim sed-nicama učestvovali su i to u Stocu br. Hasan Đikić, tajnik župe a u Ljubinju br. dr. Mile Dokič, prosvetar župe. Na tim sedncama pretresen je čitav rad sokolskih četa tih društava u mesečima juli, august i septembar.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO KOSTANJEVICA.
Preteklo nedeljo popoldne je polagalo obračun svojega delovanja v preteklem letu Sokolsko društvo Kostanjevica. Občni zbor se je vršil v dvorani br. Bučarja. Otvoril ga je starosta br. Uršič, ki je pozdravil tudi zastopnika novomeške župe br. Bučarja La-voslava. Iz referatov tajnika Luja Burje, blagajnika Franca Rabuseja, agilne načelnice Jelice Lebanove in prosvetar ja Karla Turka je razvidno, da je bilo društveno delovanje v preteklem letu vsestransko agilno in plodonosno. Društvo se je udeležilo okrožnega izleta, priredilo javni nastop in imelo več prireditev. Kakor povsod, se je tudi
v	Kostanjevici sokolska ideja močno razmahnila in so društvu pristopili mnogi novi člani. Župi je bila predlagana stara društvena uprava z malimi izpremembami. Občni zbor je potekel
v	najlepši harmoniji in je pokazal, da Sokol tudi tu vedno lepše napreduje.
Župa Novi Sađ
ZAKUUČCI ŽUPSKOG TEHNIČ-KOG ODBORA.
Sednica tehn. odbora Sokolske župe Novi Sad održana je 27. decembra
1931.	godine u Novom Sadu, na kojoj su donešeni ovi zaključci:
J. Izveštaj načelnika župe i okruž-nih načelnika o tehničkom radu i stanju uzeti su s odobrenjem na znanje s tim da se izveštaji okružnih načelnika ustupaju načelništvu župe na dalji rad. Ujedno je zaključeno, da društvena načelništva od 1. ianuara 1932. g. imaju društvene mesečne izveštaje slati okružnim načelnicima do 10. dana u mesecu, koji če ove pregledati i poslati načelništvu župe do 25. dana u mesecu. Imenici i spiskovi o pohađan ju vežbi imaju se uvezati u knjigu za či-tavu godinu.
2.	Na predlog načelništva župe propisuje se za godinu 1932. ovaj minimalen program rada za sokolske čete i društva i to:
a) za čete: Strojeve vežbe, proste vežbe, bacanje kugle ili kamena, Skokovi u visinu, daljinu, i troskok, trčanja prosta i sa preponama, navlačenje uže-ta, odbojka i vojna obuka po planu i programu Ministarstva vojske i mornarice;
b) za nova i slaba sokolska društva: Strojeve vežbe, proste vežbe, vežbe štapom, bacanje kugle, kopija, dis-kosa, skokovi: u visinu, daljinu, troskok, skok s motkom, trčanja prosta i s preponama, skupine, igre i različja, odbojka, plivanje gde može da bude i vojna obuka kao pod tačkom a);
c) za jača društva i koja imaju sprave sve kao pod tačkom b), osim toga vežbanjc na glavnim spravama za niža i srednja odeljenja;
d) za jaka društva, isto kao pod tačkom b) i c), dalje vežbanje sa spravama i vežbanje na svima glavnim i sporednim spravama za niža, srednja i viša odeljenja i pesničanjc.
Pored ovog programa svi moraju tokom januara-marta naučiti prepisane vežbe za slet u Pragu.
Prema ovome imaju se i rasporedi vežbanja sačiniti. Svaka četa i svako društvo morače 1932. godine prirediti javnu vežbu, da se vidi koliko je na predovalo u radu, te da pokaže svoju spremu i snagu.
3. Za župski slet, koji če se odr žati 29 maja 1932. godine u Starem Bc-čeju, utanačen je raspored, koji je sa-opčen žup. jedinicama.
4. U pogledu učestvovanja nara štaja na svesokolskom sletu u Pragu, zbog ograničenog breja učesnika pri-
fustiče se da učestvuju na slotu u ragu oni naraštajci i naraštajke, koji če ispuniti sve uslove:
a) da je 18 meseci učlanjen do konca 1931. godine i da je 16 godina star:
b) da je dobrog vladanja i da redovno vežba;
c) da se podvrgne utakmici u vež* bama prepisanim za naraštai ČOS «<* kojc če se izbirna utakmica održati prilikom žunskog sleta-
d) naraštajci i naraštajke moraju na izbirne utakmicc doneti prepisno kako vežbačko isto tako i svečano jpdelo.
Sudiie za izbirne utakmicc nara štaja muškog jesu brača: Totovič, Je ger, Ruškuc i Daljev: ženskog sestre Ristič, Rakič, Mudroh i Stcpanov.
Članovi i članice, koji če učestvo vati na sletu u Pragu, hez razlike mo raju znati Strojeve vežbe. Nevežbači
imaju barem mesec dana pred slet po-ladati vežbanja dva puta nedeljno, radi učenja Strojevih vežbi. Za sve teh-ničke nedostatke biče odgovorno na* čelništvo društva i okružja.
5. Zaključeno je, da se župske utak-mice u igri odbojci za sve kategorije održe u avgustu u Subotici; a za plivanje krajem jula meseca u Novom Sadu. Predhodno se imaju održati održati okružne utakmice u odbojci i najbolje skupine iz odbojke i najbolji pojedinci iz plivanja, poslače se na savezne utakmice. Kao referent za igru odbojku odredujc se brat Daljev, a za sudije za ovu igru izabrani su brat Jeger i Daljev za muške, a sestre Mudroh i Zvekič za ženske.
6. Povodom prijava utakmičara članova i članica za utakmice za slo* vensko prvenstvo vrsta i pojedinaca na sletu u Pragu, održače se župska izbirna utakmica 12. i 13. marta u Novom Sadu. Sudije za ove utakmice su srat Totovič i Stevanov. Troškove za ove zbirne utakmice za utakmičare snosiče društva.
7. Na predlog načelništva župe usvaja se jedinstven raspored rada za društvene odnosno okružne prednjač-ce tečajeve, prema kojemu ovakav tečaj traje 10 dana sa ukupno 70 časova rada i to: otvaranje tečaja 1. ideologija 2, jugoslovenska sokol, književnost 1, istorija Sokolstva 2, uprava i organizacija 2, lekarski predmeti 4, sokolski sustav 2, metodika 2, Strojeve vež-)e 8, proste vežbe 8, vežbe palicom 3, vežbanje na spravama 6, laka-atletika 6, vežbanje na gredi 3, ritmičko vežbanje 4, vežbanje vijačom 1, skupine 1, gimnastičke igre 3, različja i otpori 2, praktično vežbanje 8, zatvaranje tečaja 1 čas.
Okružja i društva če prema prili-cama i okolnostima, svoje rasporede za tečajeve prilagoditi ovom rasporedu.
Za saveznu prednjačku školu u Mariboru i Ljubljani odredeni su brat Vukadinovič Milorad, načelnik iz Ku-e i sestra Filips Pauia, prednjačica iz Subotice. Za savezne tečajeve za laku atletiku i plivanje određiće se kasnije učesnici.
8. Uzeto je na znanje rešenje načelništva Saveza, da svi načelnici i načelnice, odnosno tehnički funkcioneri, moraju imati župski prednjački ispit, bez kojeg ispita neče moči vršiti ove funkcije; za polaganje ovog ispita, ostavljen je rok do 1. septembra o. g. do kojeg roka bez ikakvih drugih formalnosti mogu ispit polagati. Ko do toga roka ovo ne reguliše, neče moči vršiti dužnošti tehničkog funkcionara.
9. Isto je uzet na znanje zaključak načelništva Saveza, da je za naraštaj i decu nadležno društveno načelni.štvo i prednjački zbor, koji su kompetentni za primanje i isključenje naraštaja i dece.
10. Povodom zaključka načelništva Saveza, o zapovedima za Strojeve vežbe, koje se zapovedi kao jedino oba-vezne propisuju, upučuju se okružni načelniei, da ovo naredenje odmah sprovedu u svojim društvima.
1. Zaključeno je da se bratu dr. Jindri Vaničeku. načelniku SSS česti* ta 70*godišnjica plodnog sokolskog života i rada: a bratu Dragotinu Jegeru, članu ovog TO, koji navršuje januara meseca 25 godina tehničLog rada, izrazi zapisničko priznanje.
Upučuju se brača okružni načelnici i načelnici društva, da u smislu ovih zaključaka postupe i ove zaključke izvrše.
SOKOLSKO DRUŠTVO KULA.
Dana 10. januara o. g. održana je u Kuli godišnja skupština Sokolskog društva. Skupštini je prisustvovao iza-slanik župe iz Novog Sada brat Daljev Pavle, župski statističar.
Posle čitanja poslanice Saveza SKJ pročitali su svoje izveštaje tajnik, načelnik, prosvetar i blagajnik i po aktivnom učestvovanju u debati, da-ta je razrešnica staroj upravi i izvršen izbor za predlog nove.
Donešcn je zaključak da se člano vi što marljivije spremaju za IX. sve kolski slet u Pragu kao i za župski slet u Starom Bečeju.
Retko gde se može primeniti ona »Na mladima svet ostaje« kao na rad i interes mladih članova, a naročito vežbača oko napretka Sokolskog dru štva u svakom pravcu, i svi prijatelj. Sokolstva u Kuli sa najlepšim nadama i potpunom sigurnošču veruju u nje gov nakredak. — M. P.
iupa OsifeK
IZ UPRAVE ŽUPE.
Sednica izvršnog odbora, održana 9. decembra 1931. (prisutni: Petrovič, Reti, ing. Kvapil, Stanetti, Stcpanov, Beara, mr. ph. Borbaš, Gerbl, Komadina, Fuhrmann, Gamberger, Uijian), stvorila je sledeče zaključke: U srni slu zaključka izvršnog odbora od 11 novembra, a nakon predloga i izve-šča dosadanjcg starešine^ imenuje se nova uprava društva Batina sa starešinom Živič Adamom, zamenikom starešine Kolar Adamom, prosvetarom Krasnik Zvonimirom, načelnikom šiling Ljudevitom, načelnicom Pasimo-
vič Dorom te tajnikom Sovič Drago-mirom na čelu. — Na predlog i iz-vešče čete Slobodnica (društva Sibinj) razrešava se dosadanja uprava čete, a u novu upravu se imenuje: za starešinu: Tomičič Juraj, za zamenika starešine: Vinkovič Josip, za prosveta-ra: Tomičič Juraj, za načelnika: Mile-usnič Budimir, za tajnika: Pavičič Stjepan, te za blagajnika: Damič Pa* vao. — Na izveštaj načelnika čete )olci (društva Feričanci) i načelnika Sok. okr. Našice odreduje se likvidacija ove čete. Na predlog čete Novi Jankovci (društva Vinkovci) imenuje se u mesto umrlog tajnika Korda Nikole za tajnika Jagarinac Vladimir, coji če ujedno vršiti dužnost prosve-tara. Istodobno se razrešuje dužnošti načelnika društva Darda Smrčak Alek-io iz mesta, a na njegovo se mesto imenuje za načelnika Matanovič Ilija.
— Na predlog načelnika župe imenuje sc za načelnika čete Petlovac sestra Šnajder Barbara. — Na predlog načelništva župe imenuje se za I. zamenika načelnika društva Darda Smrčak Alek* sandar, a za II. zamenika načelnika Šapinac S. Sava.
Sednica izvršnog odbora održana dana 16. decembra 1931. (prisutni: Petrovič, Vuičič, Stanetti, Kvapil, Borbaš, Fuhrmann, Gamberger, Urban, Babič), stvorila je sledeče važnije zaključke: Na predlog i izveštaj društva Trpin ja imenuje se za prosvetara sestra Zorka Gačeša. — Na predlog društva Darda uvažuje se ostavka tajnika Baranovskog Nikole, a na njegovo se mesto imenuje Jeličič Jovan.
Na predlog čete Zdenci (društva Orahovica) razrešuje se dužnošti starešina i zamenik starešine, a na njihova se mesta imenuje za starešinu: Popič Pavo, a za zamenika starešine: Filipec Andrija. — Na molbu čete Zdenci (društva Orahovica), da se ista pretvori u društvo, zaključuje se u principu, da se ovoj molbi udovolji, te da ova jedinica prlikom oaržava-nja glavne skučštine sastavi predlog za imenovanje uprave društva. — Izveštaj o osnutku jedinice u Berkasovu ima se ustupiti Sok. okr. Vukovar na izvid i predlog. — Uzima se na znanje izveštaj društva Darda o namera-nom osnutku čete Bilje, pa se upueuje načelnik Sok. okr. Osijek, da ispita mogučnost opstanka sok. jedinice u ovom mestu. — Usvaja se zaključak zbora delegata društava od 13. decembra 1931. god., da se članarine mogu plačati i u životnim namirnicama, koje se imaju unovčiti u sedištima okvu-žja. — Usvaja se predlog brata starešine o uputama svim jedinicama za održanje redovnih glavnih skupština.
— Uzima se na znanje izveštaj društva Dakovo o prestanku izdavanja društvenog glasila »Sok. Glas« danom 1. januara 1932. — Brat prosvetar re-feriše o projekti■ e roj nrosla\i 100go-dišnjice rodenja dra M'roslava Tyrša u godini 1932. Zaključuje se sazvati konferenciju, koja če odmah pokrenuti akciju za što dostojniju proslavu. Na tu konferenciju sc imaju pozvati izvršni odbori župe i obih osječkih društava. — Brat prosvetar izveštava o nameravanom pokretanju župskog glasila, pa se zaključuje, da se Iznese konkretan predlog plenumu uprave župe.
SEDNICA ODBORA DELEGATA DRUŠTAVA.
Dana 13. decmbra 1931. sastao se je odbor delegata društava naše župe u Osijeku. Odbor delegata društava je savetodavni organ uprave župe po svima pitanjima, koja uprava župe u toku upravne godine iznese na dnevni red pred odbor. Taj se odbor sa-stoji iz uprave župe i iz po jednog delegata od svakog društva. Sednicu toga odbora saziva uprava župe naj-manje jedanput godišnje, te je i ova sednica bila prva u ovoj godini.
Sednica se je održala u velikoj dvorani okružnog inšpektorata, a bila je sazvana za 9 sati u jutro. Večanja su trajala do 12.30 sati. Sa stranc uprave župe bili su prisutni: Petrovič, Vuičič, Stanetti, Kvapil, Hriberski, Stcpanov, Fišer, Komadina, Borbaš, Krelj, Fuhrman, Gamberger, dr. Ma-muzič, dr. Muačevič, Oklobdžija i Švalm, a jedinice župe su bile zastu-pane sa 54 delegata.
Scdnici je pretsedavao starešina župe, brat Dimitrije Petrovič, te ju jc otvorio pozdravnim govorom U svojim uvodnim rečima naglasio je neočekivani nehaj jedinica za ovaj pr-
vi	ovogodišnji sestanak odbora delegata. jer je prisutan brej izaslanika jedinica razmerno malen. Tim više to treba osuditi, jer je broj novoosnova-nih jedinica, koje i te kako trebaju saveta i uputa, vcoma velik. Pa su baš te jedinice trebalc pokazati više interesa, jer se na takvim sodnicama, raspravljajuči najvažnija i najaktual ni j a pitanja, — saznaju mnoge vcoma potrebne informacije i smernice.
Posle pozdravnog govora sledili su izveštaji o radu župe i društava Te su izveštaje dali brača referenti župske uprave: tajnik, načelnik, pro svetar, statističar i blagajnik. Najinte santniji je bio izveštaj tajnika. Obu hvatio je u markantnim črtama sva
područja rada u župi te je oštrim svet-lom objektivne kritike naglašavao i potertavao mane toga rada. Bio je to niz zanimivih opažanja, upoređenja i važnih podataka o radu. I ostali referenti izneli su objektivno bilansu do-sadašnjih uspeha i propusta, te je svaki sa svog područja rada nastojao da dade što verniju i jasniju sliku tih na-stojanja. Iz sviju izveštaja se čitala pouka, da treba u buduče kod popu-njenja sviju referada postupati sa mnogo opreza i paziti na to, da samo oduševljeni sokolski radnici dobre volje budu birani i postavljeni na odgovorna mesta. Samo oni, koji ispravno shvačaju sokolske dužnošti, koji vole taj rad i koji su spremni žrtvovati potrebni deo svog slobodnog vremena za sokolski rad, samo ti mogu da is-pune sva — često puta zaista velika očekivanja. — Iz izveštaja blagajnika se razabralo, da su potraživanja župe od jedinica (savezni i župski po-rez, ozledni fond, tiskanice, knjige i t. d.) vanredno velika, jer jedinice ovoj svojoj dužnošti posvečuju i suvi-še malo pažnje. Prelazi se na disku-siju o izveštajima, kod kojc sudeluje veliki broj delegata. Prelazi se na izveštaj o župskim priredbama u god.
1932.	(omladinski slet, natecanja, Tyr-ševa štafeta i t. d ), koii podnosi načelnik župe, te se isti pri.hvača u onom obliku, kako su te priredbe več prirojene i na zboru društvenih načelnika od 6. decembra 1931. Pošto je još bilo govora o svesokolskom sletu u Pragu
1932.	i o sodelovanju naše žune na istom (referisali: starešina i načelnik župe), prešlo se na sledeču tačku dnevnoga reda: Glavna skupština župe, koja če se održati 28. februara
1932.	u Osijeku. Spomenučcmo samo još najvažnije zaključke, predloge i želje, koje je iznela sednica odbora delegata. — Radi velike poteškoče ubiranja članarine, te saveznog i župskog poreza na selima, zaključeno je, da se dozvoli ubiranje tih doprinosa u životnim namirnicama, koje če se u sedištima okružja skupljati i unovči-vati. — Delegati su izražavali želju, da se kod potrebnih i motivisanih premena u upravama jedinica takve premene ola'šaju.
Na kraju sednice uputio je brat starešina na prisutne delegate apel u stvari akcije za pasivne krajeve i radi fonda dra Pavla Mergenthalera, te pozvao svu prisutnu braču, da nastave nesebičnim i intenzivnim radom u svojim jedinicama i zaključio prvo ovo-odišnjo zborovanje odbora delegata.
IZ NAŠIH JEDINICA.
Đakovo. Uprava društva na svojoj sednici uvela je novi metod inšpekcije, te je imenovala za svaku kate-goriju vežbača svoga dežurnog pret-stavnika prosvetnog odbora društva. Isti je dužan da prigodom vežbi vrši inspekciju discipline, — a ujedno da periodički održava predavanje ili kra-tak govor pred vrstom. Imenovana su sledeča brača: Za članove: Đ. Bila, za članice i ženski naraštaj: dr. Ivo Ken-felj: za muški naraštaj: K. Lončarič i za decu: A. Morič.
Nedeljom popodne su uvedena redovna posela u sokolani, koja po* činju predavanjem (od 15 do 16 sati).
Đurđenovac. Dana 14. novembra 1931. priTedeno je spomen-veče rapal-skog dana sa sledečim rasporedom:
1. Značenje rapalskog dana, govoriobr. dr. I. Tičak. 2. »Tužna priča« (Rapallo) od Rik. KataLniča Jer., recitovao Vjck. Božičanin. 3. »Pesma Istri«, pevao pod* mladak. 4. »Jadi male Istranke« od KI. Škalko, recitovala Verica Petaros.
5.	»Mojoj Istri« od Kataliniča Jeretova, recitovala Fr. Leindorfer. 6. »Gor čez jezero«, pevao podmladak. 7. »Soča« od Simona Gregorčiča, recitovala Katica Crnkovič. 8. »Velebit i Učka«, dijalog od VI. Nazora, govorili I. Smadilo i N. Pleše. 9. »Nada Istre«, slika u tri prizora od KI. Škalko, izvadali članovi diletantske sekcije Sokola.
Pleternica. I kod nas je prikazan film o Svesokolskom sletu u Beogradu. Unatoč lošeg Vremena posetila su ga popodne mnogobrojna deca iz Ple-ternice kao i okolišnih sela. Na večer je bilo članstvo te ostalo gradanstvo, koje je pratilo prikazivanje vanrednim zanimanjem. — Održan je prednjački tečaj. Tehnički deo vodio je brat Drago Kovačič. Predavanja iz ostalih predmeta su održala brača Mr. I eleš, ing. Brlekovič, ing. Bauer tc dr. Du-bokovič. Tečaj je polazilo 6 članova i 4 članice.
t.upa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO SARAJEVO.
Sokolsko društvo Sarajevo priredilo je na rodendan Nj. Vel. Kralja sve-čanu matineju u Narodnom pozoristu Pred skoro dupke punom dvoranom izveli su Sokoli i Sokolice svoje tačke, kojc su napravile najlepsi utisak na sve prisutne. Na opšte odobravanje i uz buran aplauz pozdravljena jc ale-goriska slika s deklamacijom »Soko na straži«. Muška i ženska deca u šaro-likim kostimima izvela su vrlo dobro svoje tačke »U kolo«. »Vila i patuljci«
»Dečje priče«. Posle toga muški na-raštaj je izveo vežbe na preči. Vežbe članova na ručama bile su s malim izu-zecima vrlo dobre. Članice su izvele s mnogo razumevanja »Faust«. Muški naraštaj je s izvesnom nervozom izveo »Trokut«. članovi u »Marseljezi« nisu toga puta zadovoljili i bilo je grubih grešaka. »Sonata« i »Kresnice«, što su izveli ženski naraštaj i članice bile su dve najuspelije tačke.
Izmedu pojedinih tačaka svirala je sokolska muzika pod dirigovanjem kapelnika brata Vojislava Jungiča. Priredba je počela u 11 sati pre podne, a završila se iza 12 sati. Primetio sam da oti starešinstva nije skoro niko prisustvovao. Tako je otpao pozdravni govor brata starešine kao i delenje diploma. Zašto je to bilo — nije mi poz-nato. Uglavnom, sve tačke su uspele, a nadamo se da če brača i sestre iz sarajevskog Sokola raditi i dalje živo
i	istrajno za svetu sokolsku stvar. —
H.	Ćurič.
SOKOLSKO DRUŠTVO VAREŠ-MAJDAN.
Na 20. o. m. Sokolsko društvo Va-reš-Majdan održalo je svoju red. go-dišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio starešina društva brat ing. Josip Bučar, pozdravljajuči prvenstveno delegata naše župe brata Ivicu Radiča. U svom govoru starešina je upoznao skupštinu sa smernicama rada koje su vodile društvo njegovom napretku u ovoj godini ističuči naročito harmoniju u radu i aktivnost društvenog pred-njačkog zbora. Tom prilikom napomi-nje, da je starešinstvo uspelo ove godine da reši najvažnije društveno pitanje, a to je: adaptiranjc sokolane, koja po svom higijenskom uredaju i prostranstvu potpuno osigurava pravi-lan i normalan razvoj Sokolstva u našem mestu. Završujuči svoj govor starešina skreče pažnju skupštini na izveštaje funkcionera. Iz tajničkog izveštaja moglo se razabrati koliko je starešinstvo u svim društvenim i poslovnim granama Sokolstva unapredilo ovdašnje društvo. Iz načelničkog i prosvetarovog izveštaja vidi se, da su
i	prednjački zbor i prosvetni odbor stajali u uskoj vezi u cilju održavanja idejnih istorijskih, tehničkih i dr. nagovora pred članstvom, da se upozna
i	vaspita članstvo u nacionalnom i so-kolskom duhu. Ujedno treba istaknuti, da jc ovdašnje članstvo kako u ode-ljenju, tako i 'pojedinačno, dobilo prvo mesto u župskom natecanju. Tako-đer obilazili su tokom godine okolnd društva prigodom njihovih javnih časova i učestvovali u programu. Prema izveštaju statističara društvo se je u ovoj godini brojno povečalo sa 35 X članstva.
U blagajničkom izveštaju moglo se opaziti da opšta kriza učestvuje i u društvenim financijama ali oprezno-šču blagajnika konačna bilanca poka-zuje aktivu. Naročitom jc pažnjom sa* slušan izveštaj glazbenog otseka, koji danas broji 3 sekcije: pevački hor, gu-dalački orkestar i tamburaški zbor. Istom pažnjom saslušan je izveštaj se-oske sokolske čete u Pržičima iz kog se vidi, da je rad čete zadovoljavaju-či, i da se kreče obzirom na zadatak
i	prilike boljem svom napretku. Obzirom na ovogodišnji požrtvovan rad starešinstva, skupština je jednoglas-no prihvatila razrešnicu starešinstva, a tako isto jednoglasno usvojila novu listu u kojoj je ostalo staro starešinstvo, sa malim izmenama. Pri koncu je delegat župe brat Radič izjavio svoju radost za uspeh i harmoniju i radu sve brače, kao i to, da če poneti sa sobom ugodne bratske utiske sa skupštine.
Starešina je zahvalio delegatu za-tim brači na povjercniu i lepom oda-zivu te zaključio skupštinu.
Ž.upa Sicoplfe
OSNIVANJE SOKOLSKE ČETE U SELU LISIČJU.
Na našem Jugu svakog dana sve se više primečuje: da se sa sokolskim radom i idejom sokolske misli svako-dnevno ide napred. Te sc ideje ne za-državaju samo po varošima, one su u najnovije vreme počele duboko da prodiru u sve narodne slojeve. Naša mnoga društva rade na tome sa puno volje i razumevanja. I društvo Matica-Skoplje stavilo je sebi taj zadatak. Ono je učinilo lep korak za osnivanje sokolskih četa. Tako sa puno volje i sa svesrdnim radom može se učiniti mnogo na ječanju Sokolstva i njegove misli. Pre kratkog vremena Sokolsko društvo Matica osnovalo jc još jednu sokolsku četu u selu Lisičju.
Nadamo sc da če i ova četa iči ko-racima svoje brače iz Oračeva, koji su svojim radom, na proslavi prvo g decembra pr. g. ustavili na publiku lep utisak. — S. R.
tupa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO SPLIT.
Skupštinu je otvorio (u koji dan je održana? — Op. ured.) starešina društva br. Pctav Pavičič, koji poziva članstvo da poklikom »Živio« pozdra-
ve Nj. Vel. Kralja. Pozdravlja zatim delegata župe br. Peru. Seča se naših mrtvih u prošloj godini, u prvom redu nezaboravnog i vrlo zaslužnog pk. br.
ilU^rtUUl <1V	1 VllU	r'
Antu Tommasea. Očrtava u glavnim konturama rad društva u prošloj go-dini, koji naziva dobrim.
Načelnik br. Murat pročitao je nato poslanicu Saveza, nalcon čega se prihvača predlog starešine Pavičiča, da se pošalju pozdravi Savezu i kumu zastave bratu Zamoyskom.
Tajnik br. Jerolim Barišič izvestio je o administraciji i radu uprave. Društvo je održalo u prošloj godini 23 sjednice, 12 prijava, 5 izleta, 11 javnih istupa, 2 akademije, 4 zabave u So* kolskom domu i 6 predavanja. Odaziv članstva kod onih priredaba mogao je biti bolji. Nadalje se u prošloj godini razvila nova zastava, kojoj je ku-movao starešina poljskog Sokolstva br. Zamoyski, održalo se 27 dečjih zabava, preuredila se gradska knjižnica koju je društvo preuzelo od Akadcm-skog kluba.
Blagajnik br. Aleksandar Maričič izneo jc detaljan blagajnički izveštaj, iz koga se vidi veliko nastojanje da se društvo čim pre iskopa iz duga, u koji jc upalo usled potpunog rcnoviranja doma.
Načelnik brat Zvonko Murat izvestio jc o tehničkom radu u društvu. Stanje se vežbača svili kategorija kre-če u ovim ciframa: 133 člana, 48 članica, 76 m. naraštaja, 43 ž. naraštaja, 111 m. dece, 121 ž. dece. Podbacio je znatno broj naraštaja i dece, a najviše radi pomanjkanja prednjaka i prcd-njačica, a i radi toga sto su dva člana zbora napustili Split, a nezaboravni Ante Tomaseo preminuo. Navada pri-' redbe u toku godine. Disciplina bi mogla biti bolja.
Statističar br. Aleksa Maričič iznaša^ statistiku društva. Broj članova iznašao je koncem godine 1223.
Brat Duje Marasović referirao je
o	dečjoj prosvetno-odgojnoj akciji, koja se ustanovila sa ciljem, da se očuva decu od pogibelji ulice i upliva slabih lilmova, a odgoji ih u pravom sokolsko nacionalnom duhu. Sredstva rada sekcije bila su gluma,, pevanje, lutke i prosvetni kino-aparat. Priredilo se 27 priredaba odgojno-nacionalnog karaktera. Program izvadala su deca sama, a svaki put im se održalo pri-godne nagovore i predavanja.
Brat ing. Tripo Vukovič izvestio je o radu glazbe. Glazba se potpuno reorganizirala i podigla do solidne i lepe višine. Otvorila se škola za mu-zicki pomladak, dočim glazbu uvežba-'а.,?*ги^пЈлк kapelnik. Glazba je pri
u^estVVHe °u f-Hni dr, ^0nccrta
redbama.	v,m	soko!skjm pri
■	ftKl*Žni«5.r br. P. Mrklić izvestio J O rauu Gradske pučke knjižnice, koju je Sokolsko društvo pred nekoliko meseci preuzelo od Akademskog kluba Knjižnica je potpuno obnovljena, knjige uvezanc, nabavljen veliki broj novih a na koncu godine brojila J e oko 3500 svezaka. Broj čitaoca neprestano raste. Pretsednik knjižnice je naš književnik brat dr. Marin Bego. . Br. Aleksa Maričič prikazao je rad > stanje puine blagajne, a izneo je ' Proračun za godinu 1932.
uU Jiovu THpravu birani su: starešina br. Petar Pavičič, I. potstarešina br
i- m.i S? 1	' Podstarešina br. Mar
ko Mikacic, tajnik br. P. Mrklič Dro-svetar br. prof. Verona Pavao; odbornici brača: dr. Mirko Buič, pukovnik
nC аГ x?c ovlc.’. d,r- Ulikse Stangcr Duje Marasovic, dr. Frane Zavoreo, Periklc lecilazić, prof. Voja Aram-bašin, Aleksa Maričič, inž. Lucijan Stella, Barišič Jerolim, Kruno Miše
inž. Tripo Vukovič, Pctar Sekič, Matovič Jovo, Čulič Roko, Krstulovič Jo-so, Kragič Ante, dr. Stevo Simunovič, Kalebič Bonifacije, Vučetič Josip, Ma-coko Karmel; revizori: Petretič Josip, Franc Aljinovič, Marin Radonič; za-menici revizora: Ljubo Petrič, Josip Špan; časni sud: dr. Ivo Majstrovič, Duje Mikačič, Mate Radonič, profesor Berčič Ivo, Pera Vinko; zamenici: Štrk Ivo, Viktor Brajda, Ivo Mahzo-ni.
SOKOLSKO DRUŠTVO SULIVAN.
Oproštaj s br. Tomom Ivanovičem i njegovom suprugom s. Dinkom.
Dana 12. decembra pr. g. br. loma
Ivanovič sa svojom suprugom sestrom Dinkom Ivanovič otputovao je za Juž-nu Ameriku, gde je boravio za više godina, pak su im brača članovi Sokolskog društva priredili dne 10. decem* bra oproštajnu večer u prostorijama mesnog Hotel »Vesna«.
Br. Tomi Ivanovič i njegovoj su* pruzi sestri Dirtki želimo sretan bora-vak u staroj postojbini, a još sretniji
i	što brži povratak u domovinu!
Proslava roden ja N j. Vel. Kralja.
Dana 17. decembra pr. g. ovo je društvo proslavilo na najsvečaniji način rodendan Nj. Vel. Kralja.
U veoma lepom broju brača članovi prisustvovali su svečanoj službi božjoj, a nakon iste održala sc je svečana društvena sednica u prostorijama mesnog opčinskog ureda, na kojoj su br. starešina I. Markov i br. prosvetar B. Matič veoma lepim govorom turna* čili prisutnima značaj ove proslave. Sednica je završena sa klicanjem Kralju i otadžbini te pevanjem nacionalnih pesama.
t Brat Vicko Lukšič pok. Ivan*Dinka.
Naše mlado Sokolsko društvo za* desio je nemili udes, jer je dana 19. decembra pr. g. član uprave br. Vicko Lukšič ispustio svoju plemenitu dušu
i	preselio se u večnost.
Gubitkom počivšeg br. Vicka Lu-kšiča ovo je društvo osetilo težak uda-rac pošto je pokojnik bio jak moralni oslonac ovoga društva, kome nikada nije uskratio svoju moralnu i materijal-nu pomoč. Sprovodu milog pokojnika, koji je obavljen 21. decembra, učest* vovalo je korporativno celokupno članstvo. U ime Sokolskog društva oprostio se je od pokojnika dirljivim govorom starešina br. Ivan Markov.
Pokojnom br. Vicku Lukšič neka je večni pokoj i slava!
Da počaste uspomenu počivšeg
br. Vicka Lukšića doprineše u fond gradnje Sokolskog doma ovog društ* va: Ivan Grubišič Din 300.—, Šimun Dujmovič Din 200.—, Niko Karelovič Din 100.—, J. P. Definis Din 100.—, Nikola Rendič (Supetar) Din 100—, Bogomir Šlaohta Din 50.—, Juraj Lju-betič Din 50.—, Ivan Markov Din 50, Šimun Palaveršič Din 50.—, Jenko Zu-anič Din 50.—, M. Dragičevič Din 50, Josip Lukšič Din 50.—, Atanazij Lukšič Din 50.—, Ante Jurjevič Din 50.—, Ante Jutronič Din 20.—, Ivan Lukšič-Marinković Din 20.—, na čemu uprava društva najlepše zahvaljuje.
Župa SušaU - JlijcKa
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Dana 6. januara o. g. u 5 sati posle podne održalo je Sokolsko društvo Rab svoju redovitu godišnju glavnu skupštinu, u svojem novom ve-
IZ UREDNIŠTVA
BRATSKIM DRUŠTVIMA I ČETAMA!
Radi upravo ogromnog broja izveštaja, koje uredništvo našeg lista pri-iz naših župa, društava i četa iz svlh naših krajeva, a naročito sa priredaba opšteg značaja, koje su obvezat-"Vu sve jedinice našega Saveza — držati na umu da imamo preko ;i™Ve(?inica- od k°l'ih u »Sok. Gl.« re-
■	Zr	jedau	Potezni deo -
•	• ■	U	največem delu
t8ko preopširno, da ih je bez temeljite Preradbe nemoguče skracivati - a sto je Pak i vremenski nemoguče — uredništvo dolazi u ne_ moguči položaj da sve to na vreme i u celosti objavi. Time ti izveštaji ne samo da gube na svojoj aktuelnosti, več poradi njih nije nam moguče da done-semo ni ostale važne vesti iz naših je-dinica, a koje se od istih opetovano urgiraju. Sve naše jedinice treba da imaju u vidu, da savezno glasilo »Sokolski Glasnik« izlazi na tedan jedan-put i da mu je pored toga i odreden prostor, koji je predviden u samom sa» veznom proračunu, a kojeg se moramo apsolutno držati. Unatoč svih tih teškoča i ograničenja mi nastojimo da izveštaje naših jedinica objavimo gotovo u punom broju i još na vreme. Izvesan zastoj nastaje pak tada, kada nam nagrnu izveštaji sa obaveznih priredaba za sve naše jedinice. To je slučaj 1 ва ovogodišnjim 1. decembrom. Kako je pak sada od te priredbe pro-
šlo prilično vremena, a da bi dali mesta aktuelnijim vestima — sad nam do-laze i glavne skupštine društava i četa
—	prisiljeni smo stoga da jedan deo preostalih izveštaja i to baš sa ovogo-dišnjeg 1. decembra i proslave Kralje-vog rodendana izlučimo od daljnjeg objavljivanja. Medu tim preostalim iz-veštajima nalaze se izveštaji: Sokolskih društava: Negotin, Kneževo, Trpanj, Mokrun, Sr. Mitroviča, Mariniči, Split, Preko, Kastav, Hvar, Lastva, Cetinje, Lepoglava, Belišče, Popovača, Vukova. Gorica, Vareš-Majdan, Vrpolje, Sarajevo, Subotica, Čabar, Lendava, Grosuplje, Vareš te Zagreb IV, nadalje izveštaji četa: Čilipi, Lekenik, Vukovina, Kali, Ferdinandovac. Molimo stoga sva ova bratska društva i čete da nam ovo izvole bratski uvažiti.
Ovom prigodom ponovno apelu jemo na sve bratske jedinicc, da, baš u interesu redovitog objavljivanja sva-kog izveštaja, ovi budu što moguče krači. Ovim če se dati mogučnost da se najedanput može objaviti mnogo veči broj izveštaja i to iz svih naših krajeva. Ujedno molimo, da ti izveštaji budu čitko i jasno pisani, i to uvek samo na jednoj strani papira, uz oznaku župe kojoj jedinica pripada i redovito potpisanl. Slike moraju biti takoder jasne, a uredništvo pak pridržaje pravo da ih objavi prema svom nahodenju.
Uredništvo.
likom domu Miroslava Tyrša. — Uprava društva s ponosom je i oprav-dano naglasila, da je u prošloj godini 1931. Sokolsko društvo Rab zabeležilo ogroman uspeh svoga rada i to: dovr-šenje i svečano otvorenje svojeg vla-stitog doma i svečano razviče društve-nog barjaka. U otsutnosti i starešine
i	zamenika starešine, koji su poslovno otsutni iz Raba, pretsedavao je skup-štini brat Bakota. — Izveštaji funkci-onera primljeni su bez ikakvih prigovora od svih prisutnih. Skupština je jednoglasno izglasala razrešnicu dru-štvenoj upravi, nakon čega je izabra-na stara uprava da vodi društvo i u godini 1932. — na čelu sa starešinom bratom Albertom Maharžem. — Skup-ština je zaključena pjevanjem »Hej Sloveni!« Na ovoj skupštini na predlog brata dra. Tomašiča obrazovan je veslački otsek u Sokolskom društvu Rab. — Br. Tomašič pre svojeg pred-logg izneo je svrhu i potrebu obrazovan j a veslačkog otseka.
SOKOLSKO DRUŠTVO BRIBIR.
U nedelju 10. o. m. održalo je naše Sokolsko društvo redovitu godišnju skupštinu, na kojoj je također pri-sustvovao i izaslanik župe, župski za-menik načelnika brat Janko Jazbec. Izabrana je nova uprava, u koju su došla sledeča brača:	Dragan	Sriča
za starešinu, Venceslav Rešner za zamenika starešine, Franjo Peričič za tajnika, Olga Kirinčič za blagajnika, Dragan Blečič za prosvetara, Tomo Udovič za načelnika, Zdenka čorič za načelnicu.
Celokupna uprava sastoji se od mladih naših ljudi, i ta imena nam jamče da če se naše društvo u svom radu razviti do mogučih granica. —-Naš novi starešina poznati sokolski i javni radnik imače prilike da svoje sposobnosti razvije u našemu društvu. Želeči mu na sokolskom polju mnoge uspehe, pozdravljamo njega i novu upravu sa sokolskim Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE.
Dana 17. decembra održalo je ovo mlado Sokolsko društvo akademiju sa biranim programom. Izvedba samog programa bila je iznad svakog očeki* vanja, a uspeh materijalni i moralni golem. Duša ove priredbe bio je dru* štveni prosvetar brat Kovač. Naraštaj
i	članstvo izveli su proste vežbe i vež-be na spravama lepo i precizno. Pri* godni igrokaz »Krst Jugovičev« bio je po članovima i članicama odlično izveden. Atrakcija ove priredbe bila je izvedba narodnih kola u narodnim odelima po muškom i žens'kom po-mladku. Na tim mladanima videli smo mušku i žensku narodnu nošnju iz svih naših krajeva od Triglava do Ti-moka i od Banata do Jadrana. Zasluga za ovo ide našim vrednim učiteljicama Brkovič i Rukavina, koje nisu žalile truda sa dobavom i izradbom narodnih odela i vežbanjem dece. Svaki član ovog Sokolskog društva vršio je s ve* l?kom ljubavi i sa mnogo volje svoj posao. Zato možemo s punim pravom reči, da če ovo društvo lepo napredo* vati. Svirao je domači jazz, koji je sa prvim svojim nastupom nadopunio ovu svečanost.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG.
Godišnja skupština održana je 6. januara 1932. god., koju je pred velikim brojem članova otvorio lepim pozdravnim govorom starešina brat
Ostrig Juraj, pročitavši zatim poslani-cu Saveza.
Tajnik brat Rumora Ivan u svom izveštaj u iznosi unutarnji rad društva, kao i pismeni saobračaj s drugim dru-štvima, župama, Savezom i nadleštvi-ma.
Za brata blagajnika izveštava brat Festini Ivan o stanju blagajne, koja izkazuje aktivu od 2382 Din.
Matrikar brat Šmit Robert iznosi brojno stanje članstva, koje ukupno broji 172 pripadnika svih kategorija.
Ekonom brat Pastorčič Petar izveštava imovinsko stanje društva, koje vredi 40857 Din.
Načelnik brat Pogorilič Franc izveštava o tehničkom radu društva. Na dan 16. aug. 1931. naše društvo proslavilo je desetgodišnjicu svog opstan-ka sa proslavom desetgodišnjice vladanja Nj. Vel. Kralja, kojom prigodom priredilo je javni nastup, koji je u svakom pogledu uspeo.
Revizori izvestili su o stanju poslovanja blagajne, koja je pronadena u redu. — Sve izveštaje skupština je primila jednoglasno.
Pre prelaza na biranje nove uprave, skupština daje razrešnicu staroj upravi.
U novu upravu predložena su sledeča brača: starešina Rumara Grgo, zamenik Fabijanič Ante, tajnik Lampe Franjo, prosvetar Usmiani Juraj, na* čelnik Sabalič Jerko, a zamenici Fabijanič Josip i Negulič Josip. Odbornici: Usmiani Ivan, Crljenko Jure, Jagodič Ivan, Šmit Mate, Ognič Ante, Oštrič Ljubo, Fabijanič Josip, Fabijanič Ivan. Zamenici: Usmiani Ivan, Oštrič Jure, Postorčiđ Petar, Rumora Ivan, Negulič Josip, Šmit Jerolim, Kustič Ivan, Grašo Lovre. Revizori: Dujanič Ivan, Persen Jure, Benzija Jure; zamenici: Festini Ivan, Šmit Jure. Sud časti: Sabalič Mate, Sabalič Jerko, Fabijanič Šime, Tičič Petar i Usmiani Andrija.
Sa skupštine odaslani su pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju i starešin’ stvu Saveza SKJ, što je skupština s oduševljenjem popratila. Posle manjih predloga starešina zaključuje skupštinu. — I. R.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK.
U nedelju 10. januara o. godine održana je u društvenim prostorijama glavna godišnja skupština ovog dru štva, kojoj je pretsedavao starosta brat dr. Srečko Poturica. Odaziv članstva bio je veoma dobar, jer je istoj prisustvovalo više članova nego li do-sadašnjih godina. Pre prelaza na dnev ni red pretsedavatelj saopštava imena preminulih članova, ko j ima svi prisut ni kliču Slava!
Otvarajuć skupštinu brat starost« čita pozdravai brzojav upučen Nj. V. Kralju, što prisutni prihvačaju sa trikratnim Živio!
Zatim se prešlo na dnevni red. U svom pozdravnom govoru brat starešina pozdravlja prisutnu braču i sestre, poziva ih na složan i zajednički rad željom, da ovo društvo bude i u buduče ispunjavalo svoju zadaču sa-vesno i požrtvovno kao i do sada. Poziva zatim pojedine društvene funkci-onere, da podnesu skupštini svoje izveštaje o radu društva u prošloj godini. Brat Dunkić Ante, sekretar društva, čita svoj iserpan izveštaj iz kojeg se vidi lep i osetljiv naprc-dak društva. Iz izveštaja se razabire, da je u toku godine društvo osnovalo tri seoske čete i to: u Zablaču, Krap-nju i Zlarinu, koje pokazuju vrlo lep uspeh, te su sudelovale i na javnim nastupima.
Brat načelnik Protega Ivo u svom
oduljem izveštaju upoznava skupštinu sa tehničkim radom društva. Njegov izveštaj primljen je od prisutnih sa največim oduševljenjem i zadovoljstvom, jer je rad naših vrednih i po-žrtvovnih vežbača pobrao zaslužene lovorike pri svakom javnom nastupu, pokazujuč se time na zamemoj višini.
Brat blagajnik Benkovič Egidije izveštava o prihodima i rashodima kroz prošlu godinu. Iz njegova izveštaja vidi se, da je glavni i največi izdatak upotrebljen za gradnju doma.
Brat prosvetar dr. Karlovič izveštava o radu prosvetnog odbora iz kojeg se vidi, da je i ovaj odbor potpuno udovoljio svojoj dužnosti. Brat domačin Kolombo Petar izvestio je o imovnom stanju društva u opče, a posebno pak o gradnji sokolskog doma. Gradnja doma uvelike zanima ne samo članove društva več i celokupno gradanstvo, koje ovu gradnju prati velikim interesom. Izgradnja doma život-no je pitanje ovog društva. I ako se društvo nalazi u teškim ekonomskim prilikama, ipak je jednoglasno zaključeno, da se pod svaku cenu nastavi i dovrši gradnja doma. Ova akcija ima da se stavi na srce celom gradanstvu rodoljubivog Šibenika, kao i svim nadležnim faktorima, jer če moderno i hi-gijenski uredeni dom moči primiti i sve učenike mesnih osnovnih i srednjih škola, od kojih danas ni jedna nema dvorane za gimnastiku.
Nakon dovršenih referata pojedi-nih društvenih funkcionera, koji su svi primljeni jednoglasno, prešlo se na izbor novog upravnog odbora. Aplau-zom i aklamacijom izabrana je ova uprava: starešina dr. Poturica Srečka,
I.	zamenik starešine Medini dr. Čedo-mir, II. zamenik starešine Čok Vaso, tajnik Dunkič Ante, prosvetar Vule-tin Ivo, načelnik Protega Ivo, zameni-ci načelnika Melis Hinko i Červar Petar, načelnica Kušar Nada, zamenice načelnice Markovič Nevenka i Svetek Ana. Članovi upravnog odbora: Aničin Ivo, Kožul dr. Marko, Babič Stanko, Benkovič Egidije, Novak Krešimir, Kolombo Petar, Sunara Petar, Delfin Fino, Matavulj Marko, Pffič Luka, Ja-dronja Josip, Triva Vladimir, Kurajica dr. Branko, Kovačevič Petar, Pecelj Milorad, Grzelj Ivo, Drutter Salamon, Sirotkovič Ivo, Berič Rade, Dželttjlija Jerko. Revizori: Paič Mate, Marinčič Marko, Petranovič Nikola i Bumber Emil. Sud časti: Maroevič Ivo, Pajalič Dinko, Bailo Ivo, Krekič dr. Artur, Kapitanovič dr. Ante, Košta Mate, Va-tavuk Ante i Novak dr. Boris.
Pošto je ovim iscrpljen dnevni red, pretsedavatelj je zaključio sedni-cu zahvaljujuč prisutnoj bradi na le* pom i brojnom odazivu i preporukopi, da zajedničkim silama doprinesemo svi napretku našeg društva.
Župa Varaždin
PROSLAVA KRALJEVOG RODEN DANA U DONJOJ DUBRAVI.
Nakon održanog blagodarenja sa-kupilo se je u školskim prostorijama sveukupno članstvo i veliki broj Seljaka. Proslava je započela himnom, koju je svirala društvena glazba. Pozdravni govor održao je starešina društva brat Mijo Lisjak, a prigodno predavanje podstarešina, brat Dragutin Kocbek. Članovi podmladka Duro Antauer i Elizabeta Šafar vrlo su dobro dekla-movali pesme »Kralju Aleksandru* i »Otadžbini«. Sviranjem sokolske koračnice završena je lep« svečanost tog
H
*0
џ
lUGOSLOraSKA
SOKOLSKA MATICA
%C svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 3)in* - ŠNarudibe prima ^Jugoslovenska Sokolska Zlatica, Xjubljana, ^Narodni dom.
marljivog društva u našem Međi-murju.
ZAVRŠETAK ŽUPSKOG PRED-NJAČKOG TEČAJA.
U nedelj'u 20. decembra 1931. g. završen je prvi župski prednjački te-5aj. Isti je polazilo 6 članica i 9 čla* nova iz društva Varaždin, Varaždinske Toplice, Kotoriba, Donja Dubra-va, Mursko Središče i Prelog te iz čete Vidovec. Radi poodmaklog vremena, slabog financijalnog stanja žu-pc i zbog toga, što večina brače i se* stara, koji su se prijavili u tečaj, nisu nogli dobiti potrebita otsustva, svrši-'o je tečaj samo njih 16. No ova brača i sestre, koji su svršili tečaj, pokazali su mnogo volje i uložili puno truda da se što vše okoriste tim tečajem
i	stručno znanje upotrebe za dobro ostale brače i sestara medu kojima ce ustaviti sokolskim radom. Tečaj *B vodio župski načelnik brat Jože Stare, a predavali su uz njega pojedine predmete brača: Zima, dr. Mil-četič, Belčič, dr. Hercezi, J. Kovačič, Kueiš, Šuligoj Z., Kaman, Zgorelec, Sifman, Deduš, Bosanac i sestra Sem-ekar. Župski prednjački ispit odreče se tokom meseca marta.
II.	ZBOR PROSVETARA.
U nedelju, dne 20. decembra 1931. održan je u dvorani »Pučkog sveuči-lišta« drugi zbor prosvetara naše žu-pe. Usprkos vrlo lošeg vremena sa-kupilo se je 30 učesnika i to večim
delom prosvetara sokolskih četa. Zbor je otvorio pretsednik prosvetnog odbora župe brat dr. Z. Milčetić, koji je najpre prisutnima opširno protu-mačio savezne raspise o prosvetnoj administraciji upozorujuči pri tom na sve pogreške, koje su do sada kod pojeclinih jedinica naše župe počinja-nc. Zatim jc govorio o propagandi sokolske štampe, o organizaciji štednje za slet u Pragu kao i o proslavi lOOgo-dišnjice Tyrševa rodenja. Prosvetar varaždinskog sokolskog društva, brat M. Kaman, predavao je o radu seo* skih četa ističuči razne smerove rada na selu. Brat V. Deduš pokazao je po-stupanje sa filmskim i projekcionim aparatom epidiaskopom, s kojim je ujedno prikazao film diapozitiv »Praha«. Makar i za mali broj učesnika imao jc ovaj zbor lepoga uspeha, jer su sva razlaganja i predavanja pra-čena sa velikim interesom pa če se u pojačanoj meri nastaviti sa prosvetnim radom kod pojedinih jedinica.
NOVE SOKOLSKE ČETE.
U Gardinovcu, srez Čakovec, osnovana je inicijativom brata Ante Prodiča sokolska četa. Izaslanici Sokolskog društva Čakovec, brača Ribarič i Gudel protumačili su brojnim se-ljacima cilj i zadatak Sokolstva, na-kon čega je na želju svih prisutnih osnovana u selu sokolska četa i od-mah izabrana uprava čete.
Izaslanici varaždinske župe brača dr. Zvonimir Milčetič i Dragan Sif-
man prisustvovali su konstituirajučoj skupštini sokolske čete u Strmcu. Na-kon govora brata Vjekoslava Hajdeka
i	župskh izaslanika pristupilo je u če-tu 70 brače, a zatim je izabrana uprava čete. Četa je pripala društvu Varaždin.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
Zabavni odbor Sokolskog društva Varaždin priredio je i ove godine tradicionalno Nikolinje, koje je u svakom pogledu uspelo. Ogroman broj dece nije mogao da stane u gradsku gombaonu, gde je održana priredba. U lepim i efektnim vežbama nastupila su ženska i muška deca te mladi ženski naraštaj u plesu »vražičaka«, koju je vežbu uvežbala sestra Marija Stech. Nakon nastupa razdeleni su sokolskoj deci darovi. Naveče istoga dana održana je zabava za odraslo članstvo, na kojoj je diletantski otsek, pod res žijom brata Stjepana Šprema izveo jednu Mark T\vainovu aktovku.
/upa Zagreto
ŠTROSMAJEROV DAN.
Dne 4. februara svake godine sla-
vi	se uspomena na velikog jugosloven-skog ideologa biskupa Štrosmajera. Sokolska župa zagrebačka uvrstila je u svoj godišnji program proslavu Štros-majerovu, pa se sva društva i sokolske čete opominju, da taj dan proslave dostojno.
SOKOLSKO DRUŠTVO OROSLAVJE.
Od 12. okt. do 8. nov. pr. g. održa-van je u Sokolskom društvu Oroslavje prednjački tečaj. Voda tečaja bio je apsolvent Savezne prednjačke škole brat Mitič Dimitrije. — Održana su 94 sata predavanja. Tečaj se održavao uveče a subotom i nedeljom po celi dan. Tečaj je s uspehom završilo 11 brače, dok su dvojica brače iz Sokolskog društva Donja Stubica izostala tekom tečaja.
Službe išče
5 pisarniških, ozir. trgov, nameščencev in slug;
1 trgov pomočnik, špecerijst;
1 absolvent trgov, šole;
1 absolventka trgov, šole;
1 trgov, pomočnik mešane stroke.
Vsi Sokoli. Ponudbe na npravo Sok. Glasnika.
Prodam
dobro ohranjem pisalni stroj „A. E. G.“. Naslov pove uprava Sokol. Glasnika.
Originalne korice za sokolske listove
Na koncu svake godine povezujte r.aše sokolske listove i po-hranjujte ih za svoju biblioteku. U tu svrhu izrađene su vrlo ukusne korice i to za:
„Sokolsku Prosvetu“ u ervenoj boji — cena 15'— Din, „Sokolica“ u zelenoj boji — cena 15'— Din i
„Našu Radost** u plavoj boji — cena 12'— Din.
Korice naručuju se kod
Učiteljske tiskare, Ljubljana, Frančiškanska ulica
Ivan Kacin
Ljubljana, Tabor št. 6
Tvornica harmonijev in pianinov po najnovejši konstrukciji Uglašuje in popravlja klavirje, harmonije, zamenjuje, prenavlja. Društvom popust Večletna garancija. Cene nizke. Zahtevajte cenik. Na obroke.
V Mariboru
je najugodnejši nakup galanterije — drobnarij — parfumerije — papirja itd pri tvrdki DRAGO ROSINA Vetrinjska 26
Mariborska tiskarna d. d. Maribor, Jurčičeva uiica št. 4
Telefon int. 20-24, 21-75, 26-70
Tiskarna Litografija Knjigoveznica Založništvo Plakaterski zavod
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUG0GRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon it e v. 2495
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije	l—
Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Јф- Telefon interurban 26-77
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kate-i	gorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine
|	Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži
.Organizacija Saveza SKJ“.— Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo КбМНВШНМНВШННВвЗ umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicn
Најјефтиннје заставе!
Hotel - Pension
Vlastito kupalište
„JADRAN« SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Kupujte od Ivrlka, koje oglašuju u »Sokolskom Glasniku«!
I.	sveska:	E. Gangl: 0 sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
III.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Br. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyr8.
VII.	ff	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.)
Vlil. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEV BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin t Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din
Dr. Viktor Novak: SVESL0VENSKA MISA0
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič t METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom Dovezu 36 Din
ČESAR Sl ŽELITE
V	POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ
ix leposlovja, znanosti
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
in umetnosti vsel) panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILO
v Učiteljski knjigarni
TELEFON 33-97	TELEFON	33-97
fjugoslovenska Sokolska Matica
£jubljana, ^Narodni dom ‘Gelefon 25-43 / Stačun poštanske štedionice £jubljana 13.831
Tko oglašuje.
Frančiškanska ulica 6
taj napreduje!
Issgotavlfamo vsa dela po želji v latinici ali v cirilici
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čelar • tlreduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani-