53776
џт
ЈЕЛИЦА БЕЛОВИЋ
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ЖИВОТА И РАДА
НОВИ САД ШТАМПАРИЈА БРАЋЕ ГРУЈИЋА 1936
/сгсиобитг-*
<ј?м!а	Шје

о//С
Ч^РДЕСЕТ ГОДИНА КЊИЖЕВНОГ РАДА
ЈЕЈ1ИЦЕ БЕЛОВИЋ-БЕРНАЏИКОВСКЕ.
НАПИСАО: ДУШАН ЈЕЛКИЋ.

САРАЈЕВО 1925. ШТАМПАРИЈА „ОБОД", САРАЈБЗО.
Ч '
53776
7д ођПО^О

Предговор.
„Чудновато је у истину с тим нашим
илтелектуалшш животом. Другдје је умјеттп; нлн Ш1сад раднт; — код нае је борац. .\ не еамо порац са шнвотом, са сво.јо.м нутрињом, са своји.м не.мирол!; него н оорац у самооб])ацп са нЈннтим хамалима н хајдуцима.
Милан Беговић <(№ор, јуни 1!124-)
Кад овако говори један наш истакнути кушкарац, штн ла шкс једна жена, — једна удовица. бт иротекдије' и беа г свеаа« '!
За то ,је онло иотребно, да се изда ова.ј јавни рачун о раду кро« 40 години, о коме дати- »м.јеродашш кажу: не лнамо што радила !« ...
Овај је снис нес<м')нчним трулом ичрадио један идеалнн, 1.1ЛИЧ1М1' наставник г. Душаи Јелкић у ( л: :ром Бенеју. Он лично иошаје госнођу Беловићку. али је пратио шсчин живот н I ад. 11». мсган о свс.м трошку нздати лиј<чш свој посао, ионнше га још 1920. у Америку, гдје га ,;е у »Србобрану« пздао и ио-нратио одличнп наш др. Паја Р. РадосевЈБевић. прсфесор на уннвераитету у Њу-Јорку, желећи, да тим некога у отаџбини нотакне. л I се заузме за шснођу и шезнну сулГлшу. П]>ошле су четпрн године. Нико се не маче.
'Га-гар смо ми — учениде њеаине — чнја имена не значс ништа — одлуч!Иле. да то учинимо п дамо мплој, насго.вницн као »божИћшшу«.
Молпмо у првом реду пашу женску удругу у Сарајеву • Пвијету Зузорић«, да се у својпм састанцима нозабапи том књшкицом, а онда исто молимо н све остале удруге, с'ве ро-:;ољубе, министре н сне оне. који »ведре и облаче«! —
У Сарајеву о Божнћу 1924.
4
Живот.
Прецн оне утгжет; госнође преијепш су у 17. пнј: :;у и-: Црнс Горе у Херцегошшу. г.чје и даич-с има чнт-шо пчо Г»-:1- -г.ића (Столац). II-:« Хе]ицеговкн>' пг чнле су неке норолице у оију п Угарску. глје су ча г.ојпнчке часлуге доПше плелн-тво. Отац Јеличин био је нрофесор ти.мна-шје у Ј1->ушнанп. док ни-јесу Њемци рас-тјерали Југославене са нисо н-ког ио на. Та ш оп < а друшма гои.еппм родо.тубима дооије с.|у>1;п\' у глапнс-м гра г-Славоније. у Ос-ијвку. Ту у равној Пмраннпи ад матеј с КЛтг. кКсри учитеља <1>рагнера, роди се г. -Гслпца. Ирс.снјсКши отаи јој видјешпи у дјетету дарч и еие[1гије аа нау];ом. иолага«> јс велике наде у и>у. Он јо.ј је оио прг.н учнтел.. алн умре ран«'. Касније са братом др. Јосином 1>сдошОим покојним (другом данапш.их мииистара) учила је етране језике. Чнм јс снрншла школе у Ооијеку. мати је пренесс у Ђаково. у чавс.д исдиког биакупа Хрвата Штросмајера. Ту је имд,да прн.ддае да уиошг-а љепоту пародне понпге и нар. нјесме н тој .је љеноти .нда но-светила сав живот. Велики владика често бп ју мплоиао ти> коврчастој кос-и и гоиорио: БсловпКева -Јелица. -шпамтн дч* — Ти нијесн осј©чл;а ПТвабица '
11з Ђакова« оде у Загреб у самосдаи«ч;у ушт. школу. јер тада у читавој нашој држави није било другога тавода :»а виши женс-ки студиј. По како је Јелица била рано ум-иронлп-на. оти-ш.да је нослнје на видне науке у Беч п Пари.Ј. ВеК као млад•« жена говорила н иодпанпа је лнтературе у <»' је;шз;а. То ј>- и ланас ријеткост код нас.
Била јс још учеНиц«а, ка.д с.у и-падилс. прве њеаиие радње (1885.) но свим 1 тадањим омладнпским дистонпма. Њезин-и професори Др. А. МауровиК и др. Ј. Ланг (обојииа кас-ниЈе <'«и скуин) много су се весели.ди даровнтој дјевојци, давајуКи ј<»ј лијених књига и будеКи у њој вољу за јавни рад. Дироктор аа-гребачке мушке препарапдије и уредпнк Хрнатоког Учптеља Јчарло Матицд« износио је њезине радове отиорено (бсз јЈсеудо-ни.ма) п није јој дозвојшо, да сс дул.е сакрива шадеКч се, кај-кавским диалектом: Кај се «ггак то.пгко скривате спаметпи иу-цек наш ?«
Уч)итељевала је најприје у Загребу, опда у Румл, те у Осијеку. Неуморним н одушевленим снојим радом привукла ј« веК 1893. па«<књу босанског тајника просвјете ЈВубоја Длусту-ша — и он ју намамн у Боону, обећав .л.еишу карвјеру. Год.. 1895. намјештена је у Мостару и ту ради у колу ДтаиКа, Шан-тиК-а.. Протића. Шоле н :гр. код српске »Зоре«. Ту се уновна са нлеменитим и шгпчшшм Псљаком. вишшм судс-ким чинов-ником: Бернаџиконским. који ју је не само волео него и нисоко поштовао те сс. 17. фебруара 18Ш>. непчала за њега. У Мосгару није сстала дуго. отишла ,је у Оарчјево а о.датле бу.де ирр,ме-
б
шт'.*ни V Боња Луку као уири-вииуика ншие девојачке школе. ' "лда јој сс као уираштмЈ.кп проижрп.то поље раца јер је мог.та .радптп п еамосталио, те ц дапатп ииицијатипу у нисолжом вас-1'итном ралу. Би.та је ол првсг часа сиот р-ааа вел^ики пригташа п апо.-тол јслинстна Срба н Хрвата и на тој идејл ради ш:е-орлно н шшроио до дапас. II.1 подитпчке су прилиЕе тада пилс гаквг. да су се те врстг (адпипа прогопиле снак'0 како ,ј<' то само аустријска уп|ага у.чела и могда 1в!.мпсдптн. Игшто Је-лниа није Н[)авида рачлик-е. илмеђу ('рПа и Хрвата сарађпва.1а јс у час.описим !■ г. ■ 1аг:)!пкнм п ис.тстрнстнчнпм тсат;г) хрв.атскнм •п1-к-» и срц: ки:м. Лсдипа хо)ће да се у пп;оли шрослави ''в. Сава у времс. ка га се ■.кандармстмтм Гијопетнма растејшвао ср.пски i Ш:'Т. да га нс стави ^н: маио. ла ге дедн јјолуиво шиштћено п(И!и::пнма. сцш.сј умсници '.мсеппо. па. тап.пр. Н1с([) наставс Д рустуш (1.1. о|>и јдј д.-сдл' п од Псма.т.ст.е В.таде стпгпе нисмена парсдиа са 120 1»руна. да се аа тај шшац купе иисаниш4. бон-Г)оне. крст, тан.при и остадо што треба. УпраЈШТељтм. свд сретпа. кува. кптп. учп дсг.ојчпцс дскдамацијама и песмама. шд на-јсданпут. Ш1 вече у »Ц сати луна ондатшви оасруллш школскн над.»рннк Томииан (нстики СЈ:"о>кдср). стоји П|.сд вратпма п тражи да. са шректерпцом гокорн .'.ваппчпо. Допео јој је -;а-
брагЈу п|.....лаве Ск. Сане, познв окружном начслпнку и нри.јапу
ла де под дш ннплипарном нстратом. јер да шири српску 11110-Јкшшлу као к11»№крштаца и наставиира. Остаде Ск. Сава бс-'> с-таке на руг.то целом 1рад\". а па тај свечапп дан учентше. су глсдале своју директорку. где јс иолннајан н-о.тио срсском на-чслству. Од истакнутнх Хрвата био је тада у Г>ашалунн кло полптичкн аспстента Владнмпр Трешћец који је ил оп|)е.шостп (,та пе бн п-.квдрио ка]>ијеру), радио по.т псеудонпмом Влад. Борота (за Матпну Хрв;ттст;у ). Он .је пајошдрије истушао иротит. јадне Јелицо, особито кад је -због иеке афере био тужеп суду. •в суда,д Бернаџитсовпки муп; Јеличин, иије хтио да суди »нн по бабу") пц по стричекима*. II сада су настала ситна боцкан.а иглом. која с.агорчавају живот и трују душу човеч.ју. Нмала .]■; нстраге снаке недеље. Биле су ове врсте : :>:т,што су на задаћни-цама српска пмсиа ? Зашто ученицима у Сноменнну ннше срп-г-кн ? Затнто се у нгколи ввопи по сату г. Бернаџикокског, н»е-ног му/ка, и т. д. Па.кшрнпнк јој писао пад главом као Дамок-лов мач. Долазио јој .је у јутро у п п по сати и гонио је јш но-< Г('.т>с. у подпс за ручком. у вече оиет п тако непрестаио. Мрц-г.арење н дисциплинарне истраге — ра^.умије се — лако је било удесити. а двоје мдатих људи пије могло да изађе из те не-досто.јне борбе здраки п читави. Беловићева је тешко оболила п крајем 1908. иошаљу је у мир. -Кад је кећ (; мјесепн била у мироктш. стиже вваничаи сцис, с којим ју скидају са частн управптсл.шЈе. Мртву. убише је попово. >' сиису пријетс јој. да
*) Бабо му је Гшо тада шеф у одел. Просвет. у Оарајеву.
-6
и као иевзионерка ннпошто пе смијс шцпе иишта иисати. пгн< пе би било по вољи аустр. властима. I >ал>ало ј| оиет радити под псеудонимом. Шшоеимо ово да млађе 1кжол-.еи>е види у ка.];вим су прнлпкама п са каквим иосљедицама радили духови јаке у.оралнс кимме. Ј1 о нн мужа јо.ј пису оставили па миру. Њега ј 902. год. иреместе у 1\'ључ. нч километара далеко од послсд-ље јкељешшчкс станице. у једио чабито среско место. Но. -Тслп-ца није пи овде клону.ш духом. Њена устрајиост п п.јдр/клп1-вост у раду коју је паслсдила од магсрс Гермаике пије .ј<- нп свде остављала. Перо иије вспуштала иа руку. С-вом дуптм п својим племенитим срцем баца сс па ироучаваље нашсг всма п тскстилне индустрпје о чсму периодичио п-шсштапа јлвпост.
1900. год. јс поновно у Сарајсву са својим му-ксм зајсдно. 1907. п 1908. је у :>агребу гд.је урсђује -Ј му-с.ј I онтиографспн и сбртничко-уметпнчкп. 1910. год. .јс у Прагу где је глав.пи рад-пик у ириређивању илложбе »<'рискл >1»еиа«. Г.раћа се натраг у Сарајево одак.ме у сврху ириПираља чбирки ;>а проучаваи.с највдпог веза путује по цело,ј иашој територнјн о свсм тјн.ин-ку. Многи ће мои.да нитати откуд јсдио.ј снротс.ј шчкптперкн •|олпко нбваца да .моЈке путовати но иелом нашем народу ? Отуд шго јој је муж наследио нслпко породично пмап.е те-јс му-»кевљевим новцем путовала. 191:5. јо шпала п У]:сдила у;: са-радн.у неких нашнх јавних радница кн.нгу Срп1;вп.а«. :!бог које је кдд је рат нвбно морала беисати Сарајева у Оснјек. тдје је била све до 1917. г.. када се је вратила натраг у Сарајс-во као уредница једнног сриског лисга у цслој монархијн На-родна Спага« (Штампарија Гистс Ј. Савића). Од Шч. је после скоро 10 годпна онет паставпипа. овај пут као пајмлађа па трговачкој лгколи У Сарајеву ма да бн јо.ј право мјестс> било па музеју. гдје код нас :$а текстиле иема бољнх стручњака од ње у читавој држави.
Њезине књиге.
На народној културп раднла је Лслица нсром. живом рсч-,ју у школн као наставнина. делом н добрпм примером (пут\'ју-Јш ио отаџбини, не само по великнм градовима. него п по лаба-ченим (••елима. приоира.јуНн наЈ!Одне везове). Књижевцн јо.ј је рад огроман. Јер ос-и-м што је радила па српс1;о-хрватском јсли-ку. писала је још и на немачком и Франнуском. На српско-хрватском језииу ово су јој дсла :
1.	110 играа на младеж. Са 27 слнка. Загрео. 1ч90. њцање Хартманове књижаре. стр. чо. 1902. друго н:!дање без знања ■аутора. Сад је поновно паштампано.
2.	Искрице из свјетске кгвижевпостп. Загреб 1490. П!дао Хрв. пед. књи/кевнп збор у -Загребу Слатлиицом). Гасиррдано.
7
:$. Наша ом тдиш ка .'штератујт ((' |рајено. 1Н!»7.: егпарп-пн отисак Школсног 1Јјесиика«; датпницсм и ћири.тцом).
4. Дјечија нсихологпја данашп.ега нремена (( арајено, се-наратнп отлсак из »Школпјог 1>јесника«: латиннцом и Нирил.).
."). 11« мога -албума: Исихолошке фотогра(1)Ије. Оарајево 1917. лат. и ћ&рил.
(>. Пољско двеће: Народне припонетке и;» Хгрцег-Босне. Загреб, 1499. Н»дао хрн. иед. књижевни збор са <• дпкама. Дру-го и:»дан,е 1912. без зиаи.а аутора. Пренео на чешки Др. Карел Булер/кч 1902. (лат.).
7. Меандери: Клпнга кеницама, Уагреб пшо. Ллдан.с Лан. Хартманл. Друго издање, 1906, без лнања аутора (дат.).
ч. Разговор цнијеКа: Народне приче. :5агреб. цки. Издање »Малог Добротвора« (лат.).
9.	Интелектуални и моралпи разншак .чјетета од Габрије-ла Комнејреа. 0 францусног. Загреб 1904. 211. Плдан.е хрв. ш-д. књнженног збора у Загребу (лат.).
10.	К'ажо бн ваља.ло уре штн изложбу народиих радова, Пожега. 1903. Наклада »Народа« (лат.).
п. Наше кевице: Прилог неихологнјп. Ср. Карловци, 1904. (Ирештампаио из »Новог Иасггитачанк>4. н 1905.) (ћир)
12.	О препороду хрватеке незилачке индустрије. Зада]). Ј904. Паклала »Народнног Листа» (лат.).
13.	Хрватска читма. Пожега. !9п:>.. 142. Пздање »Наро-ла« (лат.).
14.	О развитку текстилне орнаментике у Хрвата н С|(ба. :!аг|)еб. 1900.. 3.') н 60 слика. Нрчптамиано из Зб0|1ника за на-Јчодни /кивот и оЛичаје -Јужннх Славена« (лат.) Двије свеске.
I."). Грађа за технолошки рјечннк женског ручног ]»ада. II« палогу Земаљске Владе за Босну и Херцегоипну ирикуин-ла. Штамнано као манушкрипт. Сепа])атни отисак нз »Школ-еког Вјесника«, Сарајево. 1998.-1900. стр. V 444 190 н 021 20 елика (лат.). Ово је дјело еиохално — п ла БеловпНгг.а ннје Пи-шта друго урадила осим то дјело. лаелундма бп највећа и|ш-знања. Данас је то дјело тграви књижевни ра|штет. II култу])-нији народи ионосилн би <•<• њиме.
к1. 0 ренесанси наше незилачке умјетногтн, Тјх т. 19оп. пз-дање »Тршчанског Појда« (лат.).
17.	IV 1талог народоиисне збирке тргоначко-: бртннчког му-зеја у Загребу. У внше језика. Загреб, 19о(;. 4Г>. Наклала трг. обртничког музеја. Сложила на позив трговачко-обртничке ко-море (лат.).
18.	Хрватоки народии везови. Са 17 оригиналних лпка. Осијек, 1900., 98. Наклада књи.карс Људевита Секлера (лат.).
19.	Народно техпичко називље. (']). Карловци. 1907., 300. Сепаратнп отис.пс из »ЈЈовог Васиитача«. Надонуна л<ч;<ч1кону под број 1").
•20. Ллбум сјшскнх незова. 11о збирцц Јг.ццц' Белбаићеве. Сарлјево, Изда1ве Пеликог Унравиог и П]Х)свјетног Санјста. Сложила на нозин Ј{ел. Управног и Лроовјетног Оавјета у ('а-рајеву за сршч.х' иисоле. Руконио (ћир.) умшптен од аутрпј-ско цензуре),
•21. Каталог земаљ: ког умјетничпо-обртног музеја у Загре-бу. Накладом музеја уз обртну школу. Загреб, 1 »07. !»">. више језика. Сложила на иознв кр. хрв.-слав. земаљоке нладе (лат.).
22. Ма.ти албу.м хрватоких незона (за оснонне школе). Ма-ли .'Јопшн., 1007.— Iооч. Накладом Младог Пстранда«. €ло-н.н.та иа молбу истарских учитсљина у корист »Дружбе Сн. 'Пнрпла и Метода« (лат. расиро.даи.).
2:5. Хрватске јелице: народне прпче, са 30 слкиа. ЈЈздаше : Млддог Истраица . Пула. ишч. (лат.).
24. Српски иародии вез н текстилна орнаментнка. Орнгп-кална монсграфија па оснопу неторпјскпх докумената. (,'а 14 оригииалппх слика. Пови Гдд. 1907. 111. 2о4. II:дан.е Матице ( рпске«.
2."). Млада учнтелшна. Роман (као ирилог »Ноног Паспп-тача- . 1Н09.'). Ср. Карлопш (ћир.).
20. Хрватски Пародин веоови. .'1->убљана, 1Н00. II:: »Иеда-гошког .1стопН|-а«, VIII. 1909. (лат.).
26. Божићницс, Загреб, 1910. ( лат.).
2Н. Срнкпи.а: н>езин жипот и рад, њезии културни ]>азни-так п њезина народпа умјетност до даиас. Наклада: Добро-творпе Задруге Српкнња у Пригу. Гарајево 1913. 128. Са 112 слнка, Чист нриход у добротворпо сврхе (ћир.).
29.	Јабука за добру цецу у слободиој Југослапнји, Сара-јена. Штампарија Р. Ј. Савпћа. нич. 48 стр. (ћир. и лат.).
30.	Рецепзије и нрикази. 2оо етр. Прешт. из новина 1913.
31.	Бијело робље. Пробле.м ироституцпје. Вошицки 1928.
Крајем г. 1924. скдопила. је са једиом од данас најуглед-
ннјпх њемач. издавач. књижара (Дресден).утовор, да нанише културну псторнју Ју.кдшх Славена. коју мисле издати у сјај-ном илуст])овдном издању. Беловићепа је са старнм спојим одушевљење.\г примила и ту олличну ионуду. па је о томе оба-вијести.да нцдлежие лпчиостп. На срећу онај пут је шеф у оделењу за Министарство Проснјете у СарЈеву чопјек ванред-нпх у.мнпх снособпости. др. Ђока Јишачеинћ. који гђн пде на рук-у. да моЈке задаћу. коју је и))имила достојно привестп кра-ју. Од коликог је значења такова књига баш данас у доба те-пгких домаћих криза — лако је разумјети. Да ће. 1зелонићка свој на|)Од приказатц ипострашлву у слнпп и|>ијатиој а ипак научно истинекој — о томе нема сумн.е.
На њемачком језику (под исеудонимом Лоубе Даничић за-себио су прештампане опе књиге :
I ЕгоНксће ЕшхсћШ^е ш «1еп 81Јскогпатги1еп (1ег 8ег1>еп, 1л'јриЈ?. 8оћго11 & Со. 1909. ПшЦгоуапо.
9
•2. Ва* Њчгн1 |П1 (ПаиЦип ипЛ јп (1сп ЗЈИсп < 1< г 8СкМа\еп.
1,сј | >21(4'. 1910.
.4. 1)јс Ргаисп.чсћигу,:- 1нн <1еп 8џ(1«1а\сп. Гсјјхчју 1914.
4. Г)сг \\"с1|Мић1 Јт ^апћсг^кпОеп (1ст 8шМал'оп. 19 1.4. ^11'. 204.
НашЦупсћ и.ш1 <ЈоИгисћПмп т Оћшћсп. Игаисћ иш1 (к*-уоћпћ»м1*геоћ1 (1ог 81а\еп (АпПшгрорћућма: Јаћгћџсћег Шг Рок]огп*Пм'ће Егћећип^еп ип<.1 Рогас.ћцспи&ои у.иг Ет\\јск-1ип^^'см'ћЈсћ1с (1<ч- у'см'ћ1ссћГк'1км1 Могаћ^ћегаи^е&ећеп уоп Ј.)г. Рг1(ч1 ггс]1 N. Јчгаи.ч*. Гсјр/л^.
о. I)је Г.1'аи1пасћ1 јт (}Јаи1нм1. 8Ј11с. Ггаисћ иш1 Госћ! (Јег УбЈкег. (Ш<1.)
7. \ оп (Јег ХЈс(|(М'кип1'1 111 Пгапсћ ит! Шаићеп (Јог \ '">1-1<ег. (11)1(1.)
ч. Оје Хасћ&еГиг! јт (ИаиЈн-п (1ог \"б1кег (11)1(1.),
9.	Ргис11(1)агк1м1гаи1)0!.- (11)1(1.)
10.	\ о11 (1ст Ми«сће1п тк1 8с1тескоп (ПжГ)
п. ЕгоИк И11(1 8ка1( Јо^Је ји (1ог ^иМаллксћеп Кисће (11)1(1) X. 1913.
12.	1>ш Ои^Ј 1гепЈЈе(1. 1925.
13.	П(М (1сг Хаићегт Бапша 1'аПта. ојиег 2ћ'$еииег:т аин Оопса (11)1(1. VII. 191-0. 407-15).
14.	Пе'| Нос1*сћа'.ч ХаићепетксћгеЦнт&еп 1913.
15.	Ми/лк ип(1 Оенапу ћој сћмп 8ис1к1а\-еп. ПегГт 1923.
Оснм тога оила је уро.чдица лнста сара.јевсног »Фрауен-
ке.ЈТ« кроч г.пше голппа. а сарађивала је на овим странојешш-инм часопиоима :
Ргапк1'ш1сг ХоШш^«. »РгаиепгеЦин«-«. 1)гаи«. 81ауопГ >сће Ргекке<. 'Восие 81а\'е«. ->Кеуие Де« 13оих Мош1о.ч«. Тће Оур8у Поге« И(1.
Радови по часописима и новинам?.
Г'о 1 нас јс ушло у обнчај. да но биогр. нисаца впдимо бри-/1,410 иотиране с'пе радае, које је дотични написао. ДржеКи с-е те ира1;се, ја сам пастојао. да скуиим сво што јо г. Веловићка папнсала крол 4о голпна. јер сам то још к'ао ђал; рало читао п ппл>ел;но. Алн тога је толико. (много и иод псеулоним; м). да кј ај најооље н ч.с нијесам скупио више него % од свега ње--нног рала. Она сама — по ејећа се снојпх ралона. питн пх Је еачунала. Готово нијо оило срц. нли хрп. часоииса гдје нпје бил-д поавана, да сарађује.
У нслагошким часоппснма сбјелодаинла јс ове оду.ие ралње:
1. »Школски Вјесник« (Оарајено. у ћпри.шпи п латиници). 1895.: /ћопа будућности: Први лисг: Наши рануни; Дјечија, играјшц Пустпте малено нска сс нграју: Оа народне имлог/кбе у Прагу: И>> п])Ироде у ијшроду: Мајка је мајкт,: Дјочије игре;
10
Педагошке мрвице (Нинерзија: Писамце: >/Кедни ,'1нп;е,< . Мо-дерна Катица: Сннјет је изашао одвшие учен. Рупс у гпни: Лјечје сузе: Горко-с.татка успомена: При.јс исцита: Донкнхптп-зам у шко.тп; Вертерошг боти: Цртице нз Амико де.та ирнма п :. д.). 18Ж).: Посзија шкс.ског исивота; Гајпмо ндсаде: Пз шко-дс у ',кивот: Годшиља допа у шкодн: Из дпевника јсдне учпте-лдте: Моја учнтељица: Дјсчије сузс: ('. ]'адхаг;рисхам у к чс-гпју у Марахпји. јшдијанекп пс.тагог тз Етјушчиионтл Тајмс«): Пелагогија )К'ор1К Оаида (по Пстоар дс ма ни« из Гени недагс/кик. Г»р. 12. 1У0Г).): Настапнд срсдства за повјест (Псда-гогиум. март 1Ч!)0.); Ојслнице учител.скогр душтва о средшнм школама у Лавову (Ђенин Полскн. год. 2». 2Г>. 111. 1мн;.): <1»п-лозофс.ка метода Псака 1Гутпа ( Флјукспш и« Постои. јуни 1.Ч90.); Школски затвор (Л Еклерср иетлгожнк. Мај. Елнре Корнот); ('с.рха п цил. ноНјеснс паставе у Сауст 'Гурбера (Едју-кешион, апри.т 1 Послијс шкгме. а прије »кинота (Ле-ф(Чф у: Рев. иед.. јули 1Н9(».); Пдеје К'аита и Фнхтеа у узгоју I М. 'I1. Оауфн у: Ген. псл.. јули 1 ч«н».): Пе.тагснше мрвице. |М)7.: Народна пјесма у језиковиој иаставп (ос'ОГ:пто у (јснојачКим 1нколама): Љуоав и узгој; Наш ом.тадишлш >з: ј: Паша ;мта-шнска литература; Натпс д.јевојчицс: Осиопна исчетна шк лт у опћини Монтобан нрије н послпје 17^). (из: Гв. пел.); (> де-крсту 29. фримера 11. год. (Гсв. нед. И94., 6ј>. I.): Гад одбора за јавну наставу нарсдног конвента од 1. Фрп.мсра до 30. ван-тоза II. године (21. нов. 1793. до 20. марта 1794.: :пз Гсв. цед. св. 1—1. 1497.)': Мајка! (Гев. нед.) (Г(чш де Белжик. И97. еи. 1.); Прнватни нионери у узгојној методн (Елјукешиоиал Тајмс Лопдон): Днктован.с н наставт у пр.авоппсу 0 природописној наетави у осповној школи (Л"Еко де л'Лнсен.мап прнмср. 12. 7. 1896.): Наобразба томаћег народа у Алжиру (Г(ч:. пс.т. III. 1896.); '/1>енс у ученом свету (Ле М тш Модери. ју.ти 1Н!)Г).): Хи-' лрографија с.латких вода (Гев. нел.. анрил. 1890.): Бета (Гени де Бел/кик. јуни 1897.): Утјецај нозорншта и романа па морал (Рев. иед.. апрнл. 1890.); Школе за кућанстпо у Немачкој (Гев. не.т.. март. 1897.): Промет илеја између <1>ран11.\скс п Епглескс (Рев. дс Белжик. сетгг. и окт. 1896.); Млади злочиици (Гсв. пед.. март. 1897.): Аитони Слосарски. нел. учбн.а!; пољски: 0 узгојг лјев0.јаг;а у Ннднји (Едјукепшсн. март 1899); Пз Јапана (Г«>в. пел.. нов. 189,"».); Педагошке мрвице; Првп пријател-.: Сдатке уеномене: Без обзира; Прво искуство; оаигто јс лагао; Пз мога дјетнњства: Пз кронологијс дјечијег л.лшота: 0 књис.н: А гралгр ла Босии е .т" Херцетовинп Г. Каии-а.
»Нова искра« (др. Олавко Милетић) — лонссп.та је вшпе Њених радова, а тако и загреб. -Србобран«. »Народнс Новине<. Домаћс огњиште«. сарајевски »Југославенски Лггст«. Народ ■ у Пожеги (Вилдер) доносиб је мпого радовва. а тако п Народ-ни Лист« (Задар), и Бановац« (Петриња.): Школа (Карловац Шнрола). доносц велики број н.еиих радо1:а. г. 189 77. 18 М8..
/
11
18!»».. I !1<)(). — У оспиту '20. ипјека, — Ганјегт у дјецс. <» удаји учитељппа. — Сустанно иоиав-Шање У шкоди. — Мис.ти учите,т>нце о кудту мртних. — О -ебине наше расе. — -Југос.ин. тсмпараменти. — Љубавна нисма лјенојчица. — 'Јадамарени факторн у учгоју. — Оалиаам у узгоју. ('ии л.удскот рода (10 глана). — Окултнзам н мнстика. Прнн са.танак уче-гнца нослнје десет година. — Дјеца су :патна. Босанска цензура и ии. цп. - Уск-крона знона. — Пакоене дсене. — Ма-родно гуслаље у шкоди. — Парсдне мелодије у нгколн. — 11о-родиц I и традиција. Разтлуђена дсиа. — .Материне мазе. Госно.јине, које пиштп не читају. - На .цочетку шкчЈДске го.дн-не. — Ада Негри. — :>ашто се бојимо? Фран.ка Пдшкец. ирва феминисткнп.а у Хрнатскеј. — Сднка Суоотић. прна фе-министкдпна у Сроа. — Пркос. — () на.шнм народним играма.
Пише гмијеха у жнноту. -- ЈБудска срећа. — Сексуално иитање у узгоју дјенојчица. — Мој најмлађи друг. Из ста-рих инсама. — II:; старих сандукд. - Прнн мраз у л.у5ани. -С(Ч1суални проблем у браку. — Дс.м н школа. — Наша нревод-па недагонша књига. — Кинеспа иедагогика. — 0 раду Марије Фанковнћке. Допнсивање са умпим људнма. — <[»илат лиртикЈГ у школи. — 0 раду Милене Мразонић. — ПоЈориште и школа. — Концерти. — Како да се одржнмо дугс мла.ди. — Поглед иа небо. — Моја пај.милија учител.ица. — Нешто нз мс-дерне а-' трологије, — Мојн ндеа.ди. — Маглене с.дике.
2. »Напредак« (/Јатреб. снс латинпцо.м). 1804.: Мајка н кћп: Поезија и младост; Филозофија недагошка: Старе те.тке — уз-гајатељице: Жеиа јуиакин.а: () жедском < дејду; С етногј)афдсе 1'|зложс.е у Прагу: Иреданање па уч. Скупштинн у Осијеку (као делегат хрват. владе, у 12 с.дјељака); Што госпођнце радо чнта.ју?; Мук је сухо злато: На прном плесу: Фауст, на Марга-рета; Књига за дјевојке;	Пдеадизам у попје-ној настани
п литературн; Глазба и узгој: Модерпи језицн: Паша дјевојка: Одзов на позив Хрватским Учителшцама«; Нјек сдав <1>раг-нер: 0 напредопању шкодства у Посни п Херцегонинн: Мнла-КОвићеве Пјес.ме за младеж. 18<)7.: Нз иародне педагогије пољ-ских Израил.ићанка (етнографека расправа): Псезија у гонору народа (едпографска радња у 24 одељка): /К'ена у понјести; Јер кад жене буду жене праве: Пољакиње — пелагошке сппсгге-љице: Анонимпа писма: Социјална натологија' п социјалпа те-раиеутика: Душевни рдзнитан дјетета уопће н раииитак њего-ног гонора наносе (псих. штудпја Др. 1>. О.дтушевског): Наша нрснатоварена дјеца«: Дарови за нашу дјечицу: Чанрљање о младој „дјевојчнци« (у 14 одељака); Једио п])ије но.дие (Пе.ла-гошки есејп); \[оралнн осећај у дјеце (но 1>. Переу): У борбп је -кивот. у раду је спас: 0 цртан.у <■ гледишта ш-ихолоипког (но проф. пед. школе у Буфале. Њујорк (ржана — Др. Оншу) :Со-циолонгка основа у школско.м узгоју (Комо Макмилианн). 1498. Соња Ковалевска: 0 хумо]1у у школи: Ничеова фи.лозофија
12
(у 10 глава); Школспн; у Енглеској: Тапггипа у ж-спс.ки.м ул-гоју. 14(19.: Карневал (модернн улгој нлсспиО; Пелагогија :а со-1г'1еднием иеихологицннх ••.асад од др. Пл. Ласое.скога у . Јансву); У-чотељска савјест. Шкслство у 1'алицији : П:( талн-јанс-ке педагошке кн.п/кевпогтп: ЈПто ме је научнла моја уче-пнца: Цртице из а.меричкога ижолства: Педагсгија од Оскара Крајсмана (на епглеском); Жене које пншу. 1900.: Конвепнио-налпе ла.',к'и у улгоју (у (> одгјека): Ипчеов слог. 1901.: .х" сиПир-< кој школц (и;ј: Еко де ла семгп): Хигијена духа: Школстно у Новој Зеландијн (иоеиглсском). 1902.: Пиче и култура садаш-њостн; ГСослсдњс дсло X. Снснсера. Р.ккЈ.: Ниче н Пагиер: Књнге иа чјснојке. 1!К)о.: Веоа (14 од.јсл>ака): Наши паролнн ве-уовн. 190И.: Дјечачке радње (етногр. студија); 0 прогтитуцији у отаро п ново доба (у 12 одгјека).
II многн другп напш ш дагошкн н неиадагошкил ш товп. траже н.слиие ра иве. Тако је п. пр. иублнксвала .једно <»0 рас-правнна за три годипе (1892.: 1^93. н 1ч94.) у »Хрнатск-ом Учи-тс.ву« (Пагрео) п Школи« (Осијек). Осјочки »Тјодник иуо.ш-кова 1 је н.езин ра I нод нагловом Карактерпетика плсменнто читме (1904.)
4. »Школски Одјек« (Нови Сад). 1497.: Пграјте ое 1,о.цо; Нссела ирирсда у учитеља : дуоинама л.удскг душо . Пдоали у васинтању : Унапређујмо талснтс: Младо срне на балу ; Пр-ве смоцијс у детета ; Материно ллато: 0 гувернаитама (стран-кнњама); Доде (нараболе). 1ч9ч.: Појес.ија школског живота : Педагогија Сретсна Аџнћа : Повеет у вишим школама : Народ-на иесма у је-шк-.'ловној настави : Бисерје и;» стране лепо кн.и-жевпостп: Пррртлоет п еадашњост географске наставе. 1899.; Из канцеларије једне днректорке : Пољубац у васнитан.у н жи-г.оту (у з одељка): Празницп : Посло шдоле: Нешто о органи-зацијама у васиитачком раду; Ндеализам у повесној наставп ,ч литератури: Црно н светле слике у школн. — Пред е.нииш властима у Босни. 1900. г.: Праве мајке; Ко јо јамн?: Бп-рократп-1:1м у Боснп : Учптсл. треба да је веселе Нуди: 0 нси-хологији читања коч омладинс; }Кена у дшашн.ој белеотисти-цн : Дјечје лажн : Морал у модсршгм ромаиима : Школо.кн из-летн: Модо|шс /кене у браку : Мало толстојизнрања ; УчИте-л.ице у нашој бе,де,триотпцн (у 12 одељака); У свету и у васпи-тању: Нз мога детињства : Тата. 1901.: Машто је младпм девој-кама често досадпс? ; Из сноменице познањског учитеља Ојен-кијег.иН (но псл.ском ). 1902. Школство у Галицији: Физионо-мнја у пародпом верог.ан.у : Српска модерна жена — и сељан-ка : Наше снисатежице као васпитачице: С ђацима кроз Босну п Херцеговипу од Драгутина ФраниИа (приказ). 1903.: Девојач-ка локтира код нас : Љубав васпнтачком раду : Савка Субо-тић. 1904.: Ми п еманципатке (у 3 одсјека).
."). »Школски Лист« (Сомбор). 1399.: Учитољска овест; IIр-кос дечји : }К'еиа п љена впша наобралба : ТТТта малнше радо
13
читају? 1(10и.: Зано - у школи : Н|'Ко,тн1>о страннпа нч кшнге о љуПани и упгоју : 1'адпонииа г. -Јоланте Позианоие: I!<■ даго-гија у гтрак-ч! гм слабоумном децом: Мн.ттон као васиитач. — 1901.: Стике иа школе : Роман н насцпт.им' кевида ; Дпректо-рпна или директор ча леиојке.
п. »Нови Васпитач« (Ср. 1>арл шци). 1497.: Дјечја радозна-лост: Хроио.тошки распоред пспх; шшких опа-,кан>а од I до 1000 дана и.чшота детегопа (по Прајеру). 189-8.: Наша д.јечи-па : Улгој подражпце у дјеце: Модерне улго.јне прилике (по предаиап.у Др. -Јодла у Бечу); Младост п старост. 1903.: Орде-пи н жепе : Мпачен.)' и падаћа естетике у саданпБости (ио пре-лавап.у Др. <1>ридриха •Тодла, 10 оде.вака); Душевни профили у кевица. 1905.: Народна орналтентика ; »П.туми.ја је све« ( но др. Штајну у бернском упинерзитету); Ш-та хоће жене-ирав-дашнце? : Е и срти ч ко-фи.тозофско схваћање (но предавању др. Шгајпа). 19.00.: Народно наоив/ве из ручног ра.та 1903.-1900. 1907.: Мпта НешковнН кло урсдник. 191п'.: Сретен М. Аџић — Вао! 1 ита11(чте забелешке (приказ.)
7.	»Женски Свет« (Новп Сад). доноси белетрис. радове. 1897.: Нада (по Петефију); Милосрђе: Сличице са колодвора: Модерна жена; Прве еумње; Тебе злато ја милујем; Модерна љубав; Афоризмн (о жени и љубави). иоч: Иачге адвокати; Ромагптпса и живот; На.ца (по Рикерту, песма). Двоје срет-ника, 1899.: Проза о мјесечини (нотези пера); Како људи о же-нама суде : Пријатељство (бајка).
1900.: Осамљене жене: Списатсл.ипа (идита); Дора н свеу-чилпште; Пртице с колодвора; Психе и амор (од А. Мараков-скн, превод). 1901.: Ада Негри. 190-2. Пешто мало психологије; Колико има жеиа на свету; Нешто из статистике п"срећннх сракова. 1904.: Драгоценост нашнх народних везова; Како СрпкипнХ кува поступаниду?; Псторија натие лепе чсврме ; Ка-К0 у Баоии кувају -латко« од ружице ; 0 народној орнамен-тидн. 1905.: Патпа ннарод.на уметност. 0 ваданости венења на-родних торбица. 1906.: Наша народна ношња. 1907.: Наши на-родни везови (на изложби у Пнтлу); Народни златовел у Срба. Јелена Димитријевићка.
8.	»Српска Везила« (Вршац): Драгоценост пашпх иарод-пнх везова (1904.)); Оригиналност натпих народпих зеова (190Н.) Везиљачки речник (1900.); Из старих сандука (1912.).
9.	»Српска Ријеч« (Сарајево); Савка Суботић; 0 еловен-ском читмарењу (1906., бр. 65. 09, 70); Љубавна писма код нас (1906., 114, 115, 116.) 1907. И 1905. Прикази. 1924. Музика.
10.	»Споменак« (Панчево): Петолист (1899.); Дингуш (1901.); Не овети се, (1901.); Двобрад н брадоња (1907.) н вииге других народнх ирича. Многи су листови прештампали њене радовеу засебне књижице, које су у хиљадама нримјерака рас-турене у народ.
14
Карактеристика рада.
Као што се видп књн/Кешш рад у г-ђе Беловићеве ,је огро-ман. Оп сс у главном мо'/ке нодијстити на педагошкп. бсдетри-е.тички и етнографски.
У недагошкој књижевности не наетупа Ниједну форми-рану п укалупл.епу снетему, ного све п.ено недагошко иисан.е како се и-: иаведених насдова њепииих радова види, има цил. убиједити практичне ])аднике, да ,јс иеопходио нуигио нанирп-ти у душу натшт срш-ко-хрватског ђака, проучити му ннлннн-дуалноет н нрема добпненом ранумнјевању удешанати тал.е свој васпитачкц посао.-Једном ријечи присгаша је оних петаго-га. који траже да се на осн т:у ироучавања наше раое, нашег ђака створи национа.пш научпа иедагогија. Педагошки радови су јој ншарани огодним цитатима иа дета великих недагошких п белетј)пстпчкпх пнсапа сдлсмцнма појетских стихова, што све чнни 1фијатаи лачин свој луховној храни.
У бслстрнстичппм сиојим радовима црта модерпе пјшликс. у нашем труштву. које често неновол.по дјелују на наш мла-дн друштиспи органплам н подгриоавају му коријен. Фра-ча ,је Њена солпдна. ритмичкп и сиптактичкн дотјерана. а ири томе жива. шареиа. сугестивна.
Пригодом натјецања у Прагу код листа »Оије.ло« (урслнн-ца позната Оовка ЈСведерова — Оловенка) добила је њеаина повела »Аиша« прву пагралу.
Кро-т много година долашма јој у кућу многа нова књнга, јер је она о свакој написала нријатну реценцију храбрећи мла-ђа нера на даљи рад.
Као иисац била је вас.ла у пптпмном контакту са својим читаонима. одгонарајући тачно и оиширио на свако од стотина добинелтх писама из тнх кругсва — н узимајућн из тих писа-ма идејс н побуде за даљи рл д.
Овојс прнчс за децу умпјс заслјепути тако. та нх мо/ке чи-татн п одраетао човјек п дијете. алн ће пх сваки од њих друк-чије схватптп. Она јс у својим књигама за дјецу псстнгла она.ј оахтјев у тим тнарима : кал ишпеш за младеж - не пиши за у.тадеж. У њима с-твара умјетност н не гшта, ко Не ,је чнтатн. У њима износи евоју исиовјест н сноје најбоље умјетничке интенпије. На фраипуски је п]>ерела наше народне прииовет-ке и коеовскс пес.ме. У Оарајеву се г. 1».»00. унознала на фран-цуеком књижевиицом Матилдом. грсфицом Колон дела Рока ('езари. која је сд ње замслила тс радове. Неколико пак н.стшх припсвјсдака из збирке Хрватскс јелице« п|)евела је Гизу Бсј.тер (1!)08.). учнтељица у Александрпјп (за енгтески лист: Де Герлс. Њуспепер). ЈГрофесср Внд Букасовић Вулетић по-светио је г-ђн БеловиИ једну лепу своју књигу, а исто и Зорка Хсворкова, чешкц спш- о на] одш!м везовима. Ова је одлнчиа
15
жена мренодила мнсгс ралњс г-ђе 1)Словмћ на чешки језиг;. На пољокн нревађао јс нросЈ). ;ф. Магиера ммсго.
На пољу етнографгком нма врло великих заслуга. 1'лела-јуНм како нам нропада народна нмовима. заклела се у себи. да 1)0 ово.мс мослу мос.вотити С!'.!' с.ило своје. Радила је за то. да у што ширим и даљим круговима раширн но само боље разу-мснан>с. но и вгћу л>убав за ту нашу народну умегн. сг. Али ношто један чонек ого не можо сам изовгти. то .јс она својим ра-лом паморага м ла око нл Јо на.учног мроучавања наШе текс-тилин везилачке уметностн сакуин сво наше љуле, којима је нешто познато из то стру1;о. Осим тога хтела јо. као и наш Цви-јнћ да оо етворп јелно велико коло сабирача, који ће сиасавати што се још снасти ладе »јер сне што је нашс нама треба. све ј« драгоцено: свака мнсао. свако веровање, ;:вако гатање«,
Но при,је него је зас.укала р.укаве и почсла сабпрати ово на-родно благо. нроучила је на])одну иоезију (народне нрнчо н пе-сме). народну фразеолопију, нар.слну историју н еротику. на-]>о.дну мелодију и музнку. јер све с-во заједнички утјецало је на развој народних везова. А да би потпуније мсгла разумјети културни /1Л1вот иаших старих. проучавала .је огромпу масу старих нисамл. разне иннентаре. оиоруке, 1кенидсен.е уговоре, свадбене огласо и нозивс. |)ачуно. ред јела. поролична шиОма. г])ађанске и кривнчне парницс. месне кроиике. читуље п т. д. Иије она купила само оно. што јој је до руку долазнло. Она је то са.мо I- прсчишћеним укусом чинила. иретходно добро се сиремивши за посао. Посао је био врло тои;ак, већ и због тога. што су много наролие технике веН онда сасвим биле изумрде. а пајљо.нши комадн однешеии из народа п што није више све иаролно«. што ланашња сељантса возе и ради.
Она је систомнзовала наше везил. техиике и сама нисала читаву литературу о тој струци: иосао. којн се чипи готово не-могућ овладати, за је.дпо лице урађеи је савјесио п са највећом љу'ави. Челично зчравље и ванредна марљивост-— то су ирви увјстп за такав иосдо, а ти су у ње очевидни.
У првим годииама овога истражцвања са резултатима гмјо-га рада била је доста усамљена. те се сбраНала на све иаше а п на страпе стручњаке европске у етнографским стварима. ја-вља им своје успехе н била је с љнма у оиширној кореснонденнији, јер је оро била јечна нова сбласт етиографског подручја. Оа познатим олавистсм г. др. <1»р. Краусом (Беч) уиознао ју јеДалн ие лично) ироф. лр. Тихомир Ђорђевић (Беогрцд) и тр. тровић (Котор), па је с њима радила многе године н \ етнсграф. иауци. Радила је много и са прсф. /Кори; . 1ике (Дуаи Францус-ке) са г. Раф Корзом (Рим) са др. Томсонон (Оксфо]);!) са кћерју .Пебнарда Хекслиа из Лондона; са Тс. Халере (На-рис) и са много других страних људи. који обичавају, да ју потраже кад долазе у иаше крајеве. Она је вазда ириправна да по-лужн овоме народу и као његов тумач нрсд, угледним стран-
16
инма. Можда ннје суоише смјела тнрдн.а. ако рекнемо. да ни-која од палпих ж-епа нпје стајала у тако опсежној кореспонден-нијп са обра-дованим људима пз читанога епп.једа као опа. -лнка дбнрка аутограма и писама очуваиа је и данас у н.е.
Није то случајпо. што оаш жена учола ла инучи ову грч-ну народног жииота. Ово је носве женско ппт.чн.е - ту му-шкарнн нису у.мелн тачно да пншу по готону. кад п еам еа-Ппрдч мора бити ве;!ид>а, да ее мож-е с рааумевањем орПјепти-рати у етотпиама разних гехиика оне струке, које мушка]»а.п никако ш' разумије. На том је путу екупила недику количину оригнналнпх незова свију иародних техннкч пз свију краје»1 паше отаџоиие за музеје у ЗагреПу п Београду. а н сама пма. прекрасну збирку старога веза, рубаца, чппака. тсоју чува као зенииу7 ока снога. Само народне потппсе (везова по пиому) стсуппла је и прецртала око Н00 комада.
Заслуга јој је нд пољу етнографпје она :
1.	Научно је сабирала наше нарсдне всзил'Дчке радопе н научно их кдасификовала. те тачно одјелпла оно што је туђе. Растумачила је прва значења симбола у орнаментнма. створи-ла јединствену терминологију код Срба п Хрната која је данас с-вуда прпмљена у паучиим књигама.
2.	Године 1007. на иступање хрватских народних носда.-ника г. Јрја Томића н др. К, Бенака који су о Несебичном ра-ду њезином гонорили у хрватском сабору позоне је земаљска влада у Загребу да би уредила заиемарени кроз 20 годнна етно-графоки музеј обртне школе, чпје су збирке нреко 0.000 кома-да од 1889. до 1907. у сандуцима мољци јели. Радила јс без ичије иомоћи н пдграде н наиисала стручњачке каталоге у 3 језика,
Тадањи шеф Нросвјете Др. Милан Ројс изразко јо.ј је за рад на тој струцн оллично признање. и тако ис-то н нрсф. за-гребачког универзитета Др. Босанац и др. Боранић.
3.	Тако исто сабрала је збирке оригиналннх народнпх Ве-зова за музеј трговачко-обртнпчке коморе у Загребу н његов катдлог саставила у з. језика без ичије номоћи, тако да би ^о могао бити наш најљепшн н најпотпуније уређен музеј за сга-ре и ноге хрватске и сцпске везове, да нису селидбом после опет све разбацали.
4.	Иницијативом г-ђе, Беловићеве 1907. основала се, у Пе-трињи, Удруга госпођа за иодлзање народиих везова, а под управом г. З.дате Ковачевић. Иста и данас ностоји. Од| ов)" удруге одвојила се загребачка удруга од истим циљем. (Фран-геш.)
5.	Радила је много п за београдски етнографски музеј у за-једници са др. Тројановићем.
(). Радила је и за музеј у Сплиту и за његов научни коле-
дар.
17
Год. 1913. поавана је од одбрра чеоких проф. етиојрафа 7 коло И)Ихово: да се прирсдн изложба пародннх нграмака. На челу тог одбора стајао је данашн.п нредсјединк ческе р-епу-' блике г. Масарик,
н. Она је сарадница сјајпог у бојама илустрованног ње-мачког дјела Наталије Брукове »Далмадија и њезина на]»одпа умјетност«. досад јединог дјела, ко.је приказује Добре сдике наше народне умјетности уа научно нисан текст. Г-ђа Бру-кова усвојила је мннгљење г-ђе Беловићеве, по коме су крсга стољећа евроиски народи узимали од нас еигографски пај-свјежијих народне мотиве и технике за везиво н читме. Наш их народ носи на одијелу од старине. Бечки кругови обикли на »славсчгфресерај«, како Брукова каже, устали су протип ове њезине тврдње и хтјели озловољити изданача (II 1рол). да дјело не би .изишло на српско-хрватском и енглеском јези-ку, како је било основаио. Тада. Брукова поведе 'чгергичпц бој нротив »хофратића« а Беловићева иапише са своје стране. гу-ахтен« о дјелу Брукове који је духове посве умприо. Репутаци-ја Беловићкина толика је у њемачким научним круговима, да сс нико против ње не диже. Преводиоци дјела на наш језик највећи су далматински научењацп др. Фр. Булић. и др. Ло-зовина. Они су терминологију за то дјело радили но лексико-ну Јеличину, а, последње коректурне арке слали су њој н;4 увид.. Загребачке. публикације г-«'е Краљ-Дежелић о нар. не-зиву рађене су на основу радова г. Б.. а тако и књига г. Злате Шуфлај, кустоса на загреб. музеју.
Чудимо се да срнска краљ. акаде.мија у Београду не при-стуна изради какова дјела ове вроте још за живота г-ђе Бе;ш-нићкина.
9.	Посљедних годИна прије свјетског рата бпло је у свпм центрима Европе сјајних нзлодатба веза н -кера. Г-ђа Брукова настојала је сестринском пажњом, да је Јелида свуда иозва-на у Одборе, а на Трошак њнхов. Тако је била два пута у Бечу. по један пут у Берлину, Дресдену, ЈТавову, Паризу Мнлану и Минхену. Задаћа јој је ту била: написати неколико чланака за еврон. штампу и датн свој суд у »жири«, јер је на изложбе
долазило доста ствари фалсификованих, невриједних, осо-бито у керама. Т.у је Ј. упознала елиту европ. женске и мутнке интелигенције. кругове умјетиика, писаца и бел есприја. ту је провела дивне дане и имала прилике, да говорои и пише и о нашој паро::.нс.ј умјетности. Послије 1918. није позвана ни на једну изложбу ксд иас- прнређену или да предаје о том иред-мету. Разлика .је очевидпа !
10.	Била је новереник свих српеких удруга на изложби »Српске Жене« 1910. год. у Прагу, те и међу' браћом Чесима иронела славу српских везова.
18
11.	Наиисала је п» лсла па нс.мачком о иашсм вену. Нсма-јући у отаџпннн ирилике аа рад. она је радила. где јс те- при-лике иашла — у .та.јпцишком научном фолк.тористпчком ча-соиису Антропофитеја« где је она једииа од женских сарад-нпца. Дело су ово у Аустри.ји и 1Нсмачкој клерикални круго-ви забранилн. да се јавно чита н продаје.'
12.	Године 1915. хт.је.та је своме родиом граду Осијеку но-клоннтн једну своју кућу. евоју скуионјену нбирку текстила и своју богату оиблнотеку. Хтјста ,јс беснлатно уредити један муаеј и бнти му бевплатни чувај). док је жива, Огшс, којнм <ч?с то нуди наче.тнику града лежао јс забачен три годинс у ла-лици — и нн.је изнешен нн нт једну еједницу. Личнн канрис!
Овако јс иримљен н Штросмајеров план. да зида дивиг цркну у Осијеку. сноме родном граду. Сада та црква стој!и. на селу. > Осијеиу нраве »нараде« људи а ла <1>еликс Лај. <1'ранн Кухач-Кох, којима ,јс сабиран.е всзова и нјесама био само шпорг и шпскулација доћи до Јефтиис славе п нтра. У науч-ном свијету та имена изазинљу иоругљив осмјсх, баш као н нмена:_ Мађар. и Глсмбај. Алп добри »Есекерш в: те људе. што угађају личној сујети малих мозгова.
13.	Блви се и музичким фолкором па коме досад код иас није много ур.ађено. Кухачеве и Кубне ,биљ(чнке нијесу до'бре). ' том "ослу има врло ваљаног сарадпика. V свом сину Влт^и којп .је досад забиљежио преко 200 ијесама. Шаље их V Боч г;це су музичари: Др. Бендииер. Д]>. Ета Нерндорф. Е. Лп-•тиептал. Аугустина Тајбнер по разним бечким тсонцертима тс ПЈееме јавно пјеналп уз гусле н кмавир. Одавле отишле су те наше миле народНе нјесмс ирсф. Лунндборгу V Упсалу. ироф Бурггорну у Витанги Галивара (Лапландј. Хермпну Баргу (Берлпн), на дру Тсмнсону у Рептоп Дерби п проф ,'1омбарди у Никотеру. Компонисте проф. Рнх Фигдор (Берлпн) и Лисјен дс <1>лаљи {Нарис),.хвалс их и тако су обишле читав свијет те југослав. магазину у От. Лоусу нашлс нријазан дочек. Тегако да је икојсм нашем музичару успјело нагаој пароцтој нјесми отворити толика срца, Мали Владо од своје пете го цгне јагао концертуЈе — у добротворне сврхе свирао јс доса.т 25 пута
I . Беловић за врпјеме од више година има музичку крцтику (концерти, оперета) за иовинс у Осијеку и Гарајену.
14.	У јуну 1924. добила је од дра ГГосиишила. нашознати-Јег етнографског научењака у Моравској нозив на етнографски конгрес у Прагу. Њезин школски директор није јој чао отићп јер да ои изгубила 3 школска часа (на крају гиколске годиие)'
оЈечна јс штета по нашу етнографску нагку. гато Јелина ниЈе имала прилике радитли као сталпа намјештеница на коме нашем музсЈу. пего јс чнтаво то огромно иоље њезиног нада оио нриватан посао, узгредно занимаље — обпчпо и без нагоа-' Никад јој то нијс било главно — једино занимање - као што Јекод мушкараца. Она је уз то била 20 година учитељина
19
«;коро пстр толнко голнна сунруга н матн. У свакој од тих уло-га строга и свјссна снрам себе и своје лужности. Вазда је радила у најненријатнијим ириликама, у вјечитом страху, да не улонс коресиоиденцију од које је великидио запео у аустр. ир1:0.м кабинету«. Она, чуварица свега најпозитивнијег у на-шо.ј раси мало је досад нмала ведрих дана, Пакост'аустриј-ских чиновника, злоба домаћих сииова. завист неких ограниче-ппх жена стајала је оГшчно на путу љезиног рада. II данјаЈг: није Гадље.
Она и женско питање.
Росиођа Беловић не иде у редове загршкеиих правдатпица. 'Гнха п скромна по нрироди доживјела је вазда вшне .непријат-нијих разочаран.а од »добрих пријатељица«, него од мушка-раца. У н>е пе.ма револта пп протестд против мушкарачке »силе« к неправде«. Више због тога да буде модерна, да се нађе у (руштву с осталима. зани.ма њу »женско иитање«.
Из наведених наелова њезиних радова види се. да је кроз 1 ве д.уге године њезина рала пратила жену, која јавно ради - и нашу жену п ону у другпх народа, 0 свакој је она изно-сила са поштован>ем и иокреном нажњом заслуге и тежње. по-чам ол заборављенс умн-е Хрватице Фрањгсе Пакшец до (:лав-венс Грпкнње Савке Суботић.
К'ад је нпр. г. 1»ое. уиозсрена од нашега пјесника Шан-т нћа да се г. Савка налази на Илиџи, она нн.једуго нитала, хоћо ли то бити ираво аустЈ). власти. него је позвала сарај. госпође нз 'сриске женске задруге«, да а&једнички оду н одаду пошту заслужној старици. Она је знала директору Појману сугери-рати. те .је тада музикд на-Пднџи чссто сви.рала српске комаде, у част о.дличној Сршсињи, а банкет приређен угграво сјајно. није био забрањен. Сне су новине — и њемачке — доносиле чланке о раду Савкину. Тадању сарајевску е.диту те су ствари не мало изненаднле, дочим је на г. Ле.диии остала стара но-јачана сумња »фдиатичне кракелерцце«. Године 1912. кад су 'јадне нсбједе српске нојске заинтересовале читану Европу. добије г. Б. од »Франк,фуртер Цајтунга« позив, да напише два чланка о српској женн и о срп. јунаку. Кад су чланци изишли у том уг.тедпом лиету, остд.ти су мјеродавни« кругови у Оара-јеву запањени. »Одакде г. Б. има свеза чак са »Франк. Цај-тунгом«? То је велико питање за час окренуло судбгшу »фа-натичне фердектерице«.
Са женом, која има такве свезе« сви су хт.јелн бити у пријатељству ц познанству. Са свнх страна било је пријаз-пнх лица, г. Б. нашла сс одједаред у срелишту сарајевске елите н женских удружења, Њезина дотадања ногрешка да је, »фанатнчна«, еад је била одједаред свима »шармантна«. а на
20
Вожић била јој је пуиа кућа цвијећа и иогмастица од ибвих »велеможиих штоватељица«, које су сс већ надале једноћ у Франкфурту« доћи на глас. Паједноћ се ,је п то Оиашпо. да је господин Бернаџиковски најбољн јуристичкн теоретичар у Оарајеву, а адвокат др'. Сршкпћ се иобринуо код властн ча се та чињеннца нотврдн «орденом«. Никад се доселе није чуло. да би један н о ш те н н судац добио ордеп. Оад се је н то чудо логодило. Јелиђа досад не обикла на толико «.мш1ости одоа-гора« живје.ла је »к'о мали цар«. Женско иитање у евојој ко-мичној форми. Међутнм су та два чланка из <1'р. Ц.« пре-штамнале многе иовине из Рајха и ич Аустрије. Једнога дана пише контролни лист »Ди Федер«, пв 13еропша да Не иокупитн уз 2 % иаграде све хонораре од-тих листова. ако г. В. приволи на то. Тако је добила релатпвно доета велику своту. која је отишла за Веоград њезиној пријатељнп.и г. Љубицп . 1уковић, за београдске болнице »Кола Орпских Оестара«.
У то доба никла је мисао, да се подигне сиоменнк нрвој срнској нјесникињи Милици Отојадиновић у Раваници. Је-лииа је у то име много дописИвала са одличним наставнишм нз Ирига Стеваном Радићем. С њиме је договорено и то. да ће иришка Жен. Задруга да-ти трошак, да се штамгга књнга о раду »Српкиње« од иочетка до тада. Ваљало је допиеивати са преко осамдесет жена, да се добију дата за такву кљигу. Мучан нс-сао, који је био довршен тамаи пред 1914. Упозорена неколико пута, зашто толико дописује са Србима. ннје се Јелица на ту књигу усудила ставити своје име, (штамиар. Пијуковић у Оа-рајеву). Једва се отиочело са разашиљањем. кад' букну свјет-ски рат. Г. Пнјуковићу на срећу усиије сакрити у.подруму велик дио какладе, која је поелије поклоњеиа сарајев. »Про^ свјети«.
Хрватице су но новинама приговарале, шго оне до данас немају таква дјела, а могле би га имати. јер су и онс рдднле већ од илир. покрета а и за доба дубровћчко.' Б. им је нри-нравио одговорила: само нађнте трошак за штамиу, остало је моја брига — макар оиет морала доиисивати са оса.чдссет дама. Но поратне ирилшве, с-купа штампа н илугтрације — нијесу дозволиле, да с-е основа ироведе.
Послије 1913. размахао се и код нас »женски покрет«. Ос-нована су нова женска друштва, држе се нредавањд, конгреси и изложбе — ове у већем стилу, јер сад и држава помаже жен-ски иокрет. 1'. В. није никад звана, а сама је само којн пут могла да дође на те женске састанке. На сарајевском жен-ском конгресу 1924. видјели смо је, гдје оједи у псследњој клупи позоришта и забринутим очима нр1тн дуге' нрепирке на •позорници због тога. ко ће бити-изабран у »одборе« ц иору-гљив смијех новинара на балкону, који су биљежили своје оштре сатире за листове.
21
У јодиој од и-ајноиијих еарајев. брошура (1923.) о женама мита.м ово: »Ја немам времена овде говоритн о литерарним ус-неоима напшх сиисатељица од јуче и дапас... Али пео ири-нос на.ших жена у књижовности мање важи у оиштем бдагу наше уметпостн. него принос. безимених везиЉа«. У тнм ријечима дано је из псра једног пашег мушкарца први пута велико нризнањ(! дашој 1гаро.тној везиљи. Она је то без сумње ласлужнла: јер наши венови представљају лсло маса, дело мп-таве једпе (женеке) иологише нашега народа баш као гг народна нес.ма. Пос.тије радова г. Б. то гге треба ж-том докас.пватн. Ме-ђутим и ггагп мушкар лг био је вазда сарађивач у то.м иослу у миогнм крајевима Хрватеке мушг;ар.ци су ткачп. а резбари иа дрву — зии су евуда. Његова љубав за те ствари увећа-вала је женине амбиције на том пољу. Култура гталпег народа никад не Не блти встпкл, док буде ограничена на једну ма-и.пну на п.мптацпју другнх култура, него истом онда, када то буде једна оригииалгга. иацијоиалпа култура, ио којој ће нас гго шати и павољети осталн културшг народн. Неу ннвелисању, него у дггферепгигјапији морамо тражити нашу народну дјул-туру. Нпјес.у та пол.а ра 1а. ман.е важна од другпх, него кадкад н в н ш с од других. Гђа Бј-ловић од нрве ехватин). је то овако.
(■вака жена ко.ја је- хтје.та на то.м нољу да ради, њој је била драга н н.тлазнла је у њој увијек пријател.а и псмагача. Једно својство нначс тако ријетко код наших данашњих јавних рад-ника. Од Хрватица радила је дуље времена са овим истакну-тпм л;енама: Јелком Миш, . Јином пл. Вје.тић-БагдановоЈг. (Ду-бровник), Ермом Феранда (Задар), А. Краљић (Мали . Јошињ). .Гавром Шта.јниц (Сарајево), Златом 1«'.овачевиН (Петрнња). Ма-ријом П'ицтеровнћ (Осијш;), Хертом пл. Шонхтарић (Св. Иван Ме.гана). Катицом Хорват, Боженом Краљ и Златом Шуфлај (Загреб), Машок Јанковнћ (Ђурђевац). — Од Српкггња са: Сдв-ком Суботић (Београд), Др. Зором Припа (Паланка), Кристом Ђорђевић (Сарајево), Даринком Буља (Вилово), -Током Павло- . 'вић (ПртпагО. баропесом Идом пл. НовакогшН де Ђурабој (Оро-славље). Милевом Обрадовић (Ст. Пазова), Јолантом Познано-во.м ( Панчево). — Од Словенки са: Зофком Кведер, М. Рпбни-каровом (Марибор). Све су ове. жене; свагот у својој најближој околини. мпого урадиле за нагпу народну умјетност. а Белови-ћеву већ прије 30 год. гшје сметало што је у тих жена бгго раз-личитгг менталитет. И Муслиманка нашла .је у њој увпјек ис-крену пријатељнцу. јер је баш она чуварица наших на.јљегг-гитгх народ. везова гг ј.ер је баш она у тетпко ратио и пк>раЈгвд добд гребала највнше сестринске љубави. — Одгурггути је, не само да би био губитак за опште добро, већ би тгред-стављало мањак у билансу рада. а цнљ је да ггам он пред-ставља што већу актпву.
Како се из свих гвенггх радова впдп, гђа Б. политнком се никад није бавила, ннти је икад припадала којој полнтичкој
22
странди. Алн зле носљелпце нанкт иоднојеног -/кшнпа у про-шлостн. — чини ми се — свете ее баш и.ој лан-ас пајвише. Међу Хрватима неко је бацио нлобну и г.туиу фразу. ла је -1е-лица »носрбила« хрватске везове! У Босни се ка-же да је оиа »странкиња«, а у Београду зна се. да је свако »иремаипн- ко није из Београда. На ово ћу да одговорта ријечима г. Делфе Иваннћ. данатнн>е нредсједннце »'/Кенског (-авеза«: Тешко нама, нашој слободи и пашој лепој п ветнкој Отаџбиии. ако допустимо, да овако сташе духопа устраје ко.т нас Наоиако Јтама. ако у плшој свежој н младој Отаџбиии будемо хтели да нродужнмо (Кивот различитих иародности ... Наопако нама. ако у нама н за тренут буде нашла места зебња. да нас (-рби ие носрбе, да нас Хрнати ие иохрнате. да нае (-лопенци н-е но-словене. Нантће црок.ц?тство из паи.шх неликих, се.ет.тпх ?ро-бошг да нас ситне п бедне. Жини п слободии шннећемо горн н беднији живот ОД онога док смо бн.тн туђе робље«. ( Ва])дар год. 1921. стр. 00).
Ако је истина да жеиа држи ртп утла куће«. онда се баш од шипих женских удруга смије тран.итн: ансмутну еманцн иацију од локалног Пат])истнзма. у свјјху ујелпн.еп.а цјсло-купног нашег народа са свим благом. које спаки дно нлемена пашег особено има. Г. Веловић схнатнла је женско питатве у свим фазама, које је оно пролазнло кроз четрдеоет г.одина. по-све исправио.
1. новембра 1922. добила је позив од \\'спнчГх 1п1егпа1Ј-опа1 Геа§д1е 1'ог Реасе аш1 РгееЈош« — Нардш« ( од пнте])-нацлјоналне лиге жена за мир и слободу у Хагу) на скуп-штину (7. децембра). — Ннсу ј.ој ддлп отићи, ма да би јој путии трошак био намиреи, ма да бп масио заступпла напш пгенско нптање, .'1пчнп каприс!
На .жетгском нј)обле.му ваздд је радила из нутрање п лребе да ради. За то њезине. радове радо читају мале кевице. дпн.нп дјечацн. заљубљене госпођнце, зреди младићн, озбпљии науче-њаци. добЈзе кућнице«. мајке узгајател.ке. нобожНе оиатиде -и — нроститутке. Из свих тих кругова стизала су јој нисма. Ево једнога са дна живота. Писано у Сарајеву 20. јула 1924. из оннх кућа т.дмо«. Женско пптаи.е са најжалоснијим од-говором:
Врло поштовап,! госпођо!
Читам Вашу књигу »Бијело робље«. па ме мучп. — [>е,ћ се мјесец дана бавпм с њом и — с Ва.ма. Чптам п размншљам. .како сте Ви дотнли до свих оних закључака. — Један ме б-.»ли: треба »пале« одјелити«.
Госнођо, Ви не познате осјетљивсст »палих«, је|) баш тај прези]) довео је 99 % у пропаст. Све су то миле п њежнс жене. наклоњене бујном дупгевпом животу и истинн. па када су по-челе ос.јећати. да је ове лаж, онда су запале у анатичност. а
23
Ни ■Јиа.детч; госпођо, да апатнчиигт у ти.м годипама мушпарцп иарабљ.ују.
Лх, да могу паранити иисмеио оно. што сам искусида тамо«, би.та бпх нр.то (:рина. ја бнх има.та циљ у животу. а тај би био, да ублажим свијет и чисте игене нрема нтма. ' Го-епођо. и.мам 22 год. видјела сам да жепе трне, све жене. али моја мајка и мо.је сестре. још не пнај.у шта пндчн трнити и ка-квих ја часопа н.мам. I осцођо, хтјела, бих умекшатп Ваше српс које иистиктивно ссјећам. дд пам није'накдогвсно) јер иада бц Ни као уважена и ненорочна жена нокапатц с.мидовања аа иас. спда би се оие. »уображепе« не баш ваада строго иоииене, п које. ипак често воде гтавпу ријеч. већ из снобизма пбвеле за Нама. Да ли ироузрочује овај тист код Нас >фнзичк\- гадд>и-гост«? Опростите мн. гсЦМЕОђа, слободу овога (Шс.ма.
(' псштовањем Ни кто рп т (а презиме иечнтлшво).
[\ Бедовић тна. да сс гаља и у то писмо -чамис штн. Нс-шиу ваља потитоватн. па ма и из »б.тата« ироговори.та. Можда иема мпого књига, које су »тамо« с оволнко иажње ирочитане |;ао овд о којој јс гоиор. К'ад јс крајем 1024. био конгрес мале антанте жена у Београду са нзложбом женских радова. ио-• лао ]с сарај. Женски Нокрет« кратак реферат и о књижевно.м раду жегга у Носни. Ту је ианесено, да се Ж. !Г. не с.таже са ми-шљен.см г. Беловићеве у књипи »Бијело робље«. Рачлог* је псти, како га износи дјевојка у наведеном писму. самл то нпје казано с онаким ноштовањсм <ч1рам г. Б. као V овом писму.
Суд научењака.
Доносимо неколико рецензнја из великсг броја оних. које су излазиле, у читавом научном свијету о радовпма гђе Б.. да сс види да тпштитет не заостаје за квантитетом.
Наш академичар прсф. Др. Тнхо.мир Остојић иише у (у Љетоиису Матице Српске. свсд. Н. г. ппо. стр. (Ш—<;т Нови (1ад). о књини која сбрађује еротику у нар. орнаментпма. Нме гђе Беловића - БерЈгаџивдвске нијс неиознато у па-шој, књижегшости. На жддост. т о ј е гг с в е ш т о с е :: а њ е н о и м е за сад може рећи. Она заслужује, да јој и.ме буде међу интелигеицијом и мушког и женског рода врто т бро п лнато. нарочнто. да сс њени књпжевни радов.и читају, да се н.еи" пдеје о студпјп народног веза прихвате, а тако и. то да се њени предлози о ирактичној примени народие сриамеиткке V срн-ској школи п у српском дому приме.
Ако бисмо хтелгг да означнмо карактер номенут-е госпође у ггатпој науци неки.м иопу.тарннм пластичним уиоређење.м. мо-гли бисмо рећи : што је Нук за нар -дну усмену књижевноСТ.
24
ппо јг БогШиић зл обичајнои раво, што је 1таниокн11 ;;т црк-геиу музнку. што јс Ђорђевић за народне цоиевке, што јс Цви-јић ;«а ерпоку ант|10погсог|)а(11ију, то је гђа Јелеиа Битовић — Бсрнаџиковека за тртднцпјонатпс ручтге радове н орнамеп-тпку хргтт. н Српекога иарода. А то мпого значи. Она .је ово пар дио бтаго открида и нзнела па впдето. 0 пуно одушев-љеаа п рцаумевања. она ее бацила на проучаг.тн.е пародрих исенских рук-отсорппа. Бидеђн да су данас европскп музеји сви редом иакићени ерпским везонима, који се назпнају туђим нменбм ( иерзијскн. и ">орјентални«); нндећи тако, да велики Ј.уттурпп иароди у нуном смнслу отима.ју иародну у.мстноп елабнјега парода. ко])истс се шоме. прицспљују и каламе на шу своју јд л д \- ин.дустрију, а затајују нмеонога, коме су отслП добар Део душе народне. ова фанатична ;к е н а заклела се у себн : >'Гу ћу радити док мс траје, ту ћу носветити све силе своје!«
Члтав нпз нажннх дела о срадком на-родном женском руч-ном ралу. плод је шенога досадашљега труда. Кроз та деда баци.ла је ош( у илшу кн.шксвиоет и друштво много оригннлл-них идсја о онача.ју п лепоти наро.дне орнаментике и пока-зала јс пут ксјим т]чба у нроучавању н примен.пвмну њеиу ићи. Оиптеза свих њених посматрања. истраживања и резул-тата нзнесена је прно у »ЗборнЦку за нароДни живот и оби-чаје Јужних Славена«. што га нздаје Лугославепска Акаде-мп.јт у оагребу (о.д кшиге X. гс (. 190".. н даље а иосле у обилно иопуњеиом ви.туу књизп Мттицс Ориске. бр. 21. под на -тоном : »Сриски народшг вез и текстилиа орнаментика* (1907), те су лако прнступачнп иашој публици.
Гђа ауторица има еасвим модеран ноглед па ове нроиз-вод;1 и српскнх руку п ср.пскога луха, њено је одушовљвњс оправдано, њепн су нредлозн са вим умесни. те заслужују пот-пупу пажн.у српскога друштва п наших најозбпл.нијнх на-учсн.ака.
II чланеСк чији наслов горе неииеасмо представља један део њена ироучавања народне текстилие ОЈшаментике. Како се у народу везсм баве највише девоЈЈсе или Г»ар млађе жеи-скнње разумл.нно је, да су у изкесним прилнкама орнаментИ на л;енским рукотворннама нзраз еротнчног осећаја. Орнамснтп цостају тала знаци, кбјнма се исказујр л.убанил чеук-ња илн ча]' ;бна слова, којима незиља жегЈи. да на 1 мушкарцем из-врши неки утецаЦ или сугестију.
Прсма еадржају орнамеити су у овоме члапку подел.сни на двоје 1.) на такс. ксјп нзражавају сретну љубав. 2.) на таке. којима је дошла до изражаја девојачка Клетва, љубомора илп бол. Према томе је п садржина прва два о.дсека овога чланка,
трећс.м одсеку ту.маче ее орнаменти' сами. који с\- у р(Ч1р муклшјп додати на осам приложеппх листова.
25
И 3$ проуиими.е иарбдне 'ноезијс може ова студија бити 0/1 ксј.шстп. У народннм песмама особнто лирским, веома се че.-то сцомишу везеии јаглуци и орна.менти на њима. Како се може стручнпм познаван.ем народног жеиског ручног рада ио-м:>1ш н рату.\нчЈ>ан.у текста иародне песме. навешћу једаи нри-ме[1 из ове расправе. У познатој несмп .Вјетар душе. алкат-мер мирнше«, долазп и стих :
»Пош'л.и менц душе у намуку«. којега је смисао меци свагда био иејасаи. 1'ђа Г>.-Б иреводи овај стих: -Зсћиск јш 1!ант\\'оП шјг уоп (кчпег 8ее1е.« иа ту-мачи шзраз: ш Н:п.ггп\Уо11 — 1П 1)аптм'о11епег Напс1агТ>еЈ1«. И ово ће бити тачно. А да ли луШе «значп: »јћге 8ее1е ос1ег 1ћгеп Оегпећ, мче шап ји. <1ег' б&хиаћхчзвепкоћаН ћеШхШауе на§;1«, то је тешко одлучптн.
Тежчппте истражпглчког рада гђе 13.-Б. лежи у пЈшбирању шара н разуме1!ању тек -га народне иесме. У струч. терминО.лО'-гији.*ана.тизИ и клч.снфнкацијп, маие у археслошком. прбуча-вању н ту.мачењу културних снеза. Она последња питап.а тре* ба :-вакојакс остапити з адоцнијл времена, док се из свих кра-јепа нокуии мат.-рнјал. Поређење са орнаментиком су.-едних културиих иарода и проучачвање историјског развитка наше тек.-тплне орнамецтике је једаи засебан посао.
Лр. Нарасек, отлнчни чешки научењак нзнсси опсежаи ре-ферат о радовима г. 13. у листу »Моравска Орлице« 27. окт. 1907. IIреводим:> само један дер: »Радови г. Бе.довпћ побудили су у иас у Моравској здслужену пажњу. Дсјпмл.е нас се врло мило, ка.д отнорпмо књигу н већ на трећој странн нађемо опшн-ран цитат пз -Крецова дела »Гловачке капе«. То )е врло здпим-љива иојава у раду је.лне Југославенкс, Ауторка познаје и по-л-.ачку литературу, а тако н немачку, француску. енглеску. Напнсала је читав пиз књига о нар. незовпма. од којих исти-чсмо велики лекспкон« у седам језика. Та је дама очевидно једла од на-јинтелигентнијнх Југослаг.енки. чији гостсљубиви дом у Оарајеву нриказуј.- комадић идејаЛие свесдавенске оазе у тамошњој немштини ...
Радовн гђе Јелиие научни еу. а ннтересоваће осОбито људе, који се бане стнографоким студијама. Огрсмно је ту врело тппроког знања, Много пае занима симболистИка српм;е орна-ментике, кдко ју она тумачи. па цнтати из паро.днпх песама, које она наволп. Аутсрица је мпого начитана. колико у струч-нсј литератури, толико у белетристици. Чесло цитира нас Чехе. Руга се Немцпма. што их боли славеш-ка љусдв зд лепоту. Цп-дира Ханса Гтробла. Беплорфа. Холеш ка. Неруду и другс.
Њезина се научна нгпитнгдн.а читају вр.ло у сласт, јер су Изнсссна п.д начнн. којн се друг.де не може наћи: француска лак >ћа у стилу н с.давенскп занос у схваћању. Ја сам проуча-вао рукопнсе дубрбвачке републике (одео »Тестамепти«). па могу рећн. да су научпи резултати 13.- тачнн н исирдннп и они
26
где 0Н1 вида •стране утсцаје па јндзној (маневско орнамептике п начпн како су се ири.чагодилн дупш свес,таг.ен1'к0,ј. Дела гђе Јелице мсрају ее у нас чптатп. морају наћп Плагодарм-тт, морају поПудитн наше /Кене нл слнчне радовс. Морао Ппх ци-тирати рола књиге. толико са.м пашао 1:;орих. паучно ралГи рц-чих п онравданих мпслн једнс пелпкс сланенеке 1уше. Др. 1'. цитпра и усваја чнтав нив мишљења г. 1>.-В. које вбог огр>а-ииченог простора наше кн.иге не можемо прспггампатш.
Проф. ундаерзитста Др. II. Александрсв (Казаи) .једап од најодличпнјпх ентографа руских. напнсао је г. 1907. у ('ла-венскаја Пзвегтпја" (-Петербург) онширан роферат. Алекгап-дров је научењак светск! г гласа. он је ск. ро пза тога у • !а.јп-цигу па јубиелју петог упп1'.|'рзнтег:: (халб.ја|)тау '.енфа.јер) п> горио о проб.лему р.ага. па је и ту папедп;: цнтате пз |».-В. кишге.
До дапаг уваи.апи '-у Србп за првн међу славенгким на-родима но богатству усменог епоса. уважлнп су за Хсмера сла-венства. Сада се на гценп појавља нова област. у којој се.Срби могу дићл на прво место међу осталим Славепнма. Го је: про-•лонародна уметност. о којој код нас досад пп.је Лнл > мпого нознато. Досад је највпшс нсиитапа всзилачка умстност. Нрто помно састављена мопогра(|)и.ја гђе П.-В. паппсапа је с љу-бављу к. тслу. Ако .јој нмамо непгго мрвгогоргггн. то је само н.езии нешто сувишно всликн нацијоиалп.-.ам у научно.м тре-гиран.у п пспптпвап.у. Но то ее да онроститн н та црта пе оду-зима вредпости делу. нанротив нсобичнл "гепен тзплсте у гопу злразује чнтаоца, о:с;>бнто ако први пут чује п чита о срп-ској парОдној умотнрстн.
П1)о него што је п])истунила нснитивању исто])п.је п гех-нике српокнх везова као делу пародне уметносШ, госиођа В. проучила је аналогне етнрграсрске с.бирке .Јавова. Веограда. 1«'ракова, Наршавс, Прага. Брна. Бепа, Загрсба. . Бубљане. Са]чг јева, а нутем није иропустила нн једнога богал г дворца. ни једно ('сдпо хи-,киње< где јс могла нсшто иаучитн за свој ннл..
Гезултат таквих енергичних. многслетнпх шчштивања, бно јс чнтав низ књига, чланака н брошура. Сад .ј>' (Ч-:е то сама ма пово иререшетала и преради.да ха|шнс ц очеп дјсшевм-. то изда-ла у ■Матицп Српокој«.
Од опћсг .јс интереса Н])ва г.тава. Сличиог ра.да ппс.\г још :Осад и.малп на руском језику и бнло би цожоллш. да се што мре п])еведо у .јо.тном од рускпх популарппх издања. Дал.е се говори о снеиијално српској техници и орнамонтици. То ]с ра-ђено научно н вр.до озбиљио. пнтерегантно за екномпсту ц лицгвисту. ту су донсшени стари рецеити за бојење вуне, ту су цитати из иародис несме.: гуслар п везиља у заједпичкој слици! »Пеликољспна всја восмаја глава« (стр. 215—-250.) где се аутор стара да ироникне у психологију на]:однбг л ворче-ства«. На крају књиге додана .је литература нредмета и неко-лико слика (на жало«--т нремало ваљда због трошка).
27
Прс.учавање ове мњиге пзазна.то ме је, да папишем оппш-ран реферат. јер је то заслужила. У краткој ж-урна.пгој Гжљеш-ци не мо'л;е се довољно изразити што значп разумна љубав 1; својој нацнјоналности. која се не ш-нољава у гласни м у з-I'.пцима, него у дубоком проницан.у у народну душу. Та-кав дуголнетнп труд оон.тно јг паграднс) шчсш.а автора. так как ниг.тје .тутшс иие појашветсја душа народа т;ак в н ч;у-ствје«. Славенска душа сад па.м се још јарније приказује, ду-бока, п.теменита, велика. Било би добро. да и други С.тавени натгншу такве монографпје о народнрј уметности, али чннн <••■ да други јоип досад »иис дождалис својих нз.сл.едов.атететг. стол ж'с преданих дјелу как Лелица Г)словнћ.
Др. Паја Г. Радосављевић, цроф; универз. у ЊујоЈжу шгше годиие 1920.—1921. нашем г. Цвијићу по више пута о рад.у гђе Б.-Б.. а износи н У американ. Србобрану лијеие реферате. 15еловићева игивјела је кроз четири генсрацијс. пр живјела ,је четири жошжа удеса п за то јс шезнн живзт слпка од оиште. ;анимљивости. Рођепа у доба магловптс |!Омантнке женског одгоја. прошла је епизоду буршикозних. сифражетских при-каза, ко.јггма ннјс никад ирииадала, ратно и норатио доба на-тсрало ју па ирактичан. дсмаћински рад, на тријоиу борбу •лшнота и ново схваћање •,кенских дужности. .Већ прије — а особито послијератно доба — сазрело .је у њој нтучењака оз-биљне вриједносттг вал.ану учитељвцу' и одану нож-ртвовну мајку. — У свим тнм так.о разним улогама она се је снатила. опа ј,е била на своме мјесту. Поиут Ле.тене Немањићг;е, жене | раља Урогна, .јс.тнат;о ггросвјетитељке на обадве странс, коју ' .у једнако славили п православни и католици. огн) годнна по-1лије видимо Лс.тепу Белсвићку и ошт •.јсдпако пр •в.јститсл.-ку ш 1 обадве етране«. Ако је краљица Лела јсдан од најста-ријих ирнмјсра у нашо.ј историјн за то. како кудтуриа дје-латност може да надмапш вјерске јазове п как је'иросвјетна заједница, с.аједничка сарадња на проснјетном пол.у. пајбоља да сс разне вјсре окуне у једну напнју. онда је писац Лсла Јсдан од најновијнх примјера за ту лијепу нлеју.
Беловићева јс једна од нрвих кћерн хрнатског и е.риског днјела нашсга народа. која се ослободила од свега плсмепског. вјероисповједног, реакцијоиарнсг, која јс у себи израдилм душу и еавјеет модсрнс хумашпчтно на;тро.ј(Ч1е Лугославенке. Пријс "0 година она је имала. као и даиас. душу једне бсснр(ч;орне Лугославенке. Нз њене бпографијс впди се, како се јс (ј>орми-рала ова културна жена. и како се је највшне као ђаче само-У"№« отимала од притиска, којима су Аустрија н Маџар"ка ртаре грј1чпнице« угушивале будпе духове својих подапнка . У њезиној биографијн днгнуто је мнрго нашег југоедавенског женског животл нз т\'и;не шчЈристалиисваш' етварности и дру-штвеног хаоса, н п-Знесен је нред иас као једно велпко огле-
28
игло. дато нам. да сч; заглсчамо у њега, да се -;а.\шслнмк) над њим. над на.ма самнм.
Проф. уннв. Дие (Франпуска) џшнр:
МАОАМЕ.
Гаг 1и агес 1е ркш-дд! 1П(еге( 1еу гетц&цтШе« с(ш1ем: (|ие уоизауег с)оппее5 а Г А п с И г о р о р Н у 1 е 1 а. & дш ш'оп1:
ж ш1)1е (1е;ц (гауаих (Гипе Иаи1е уа1еиг. сотћи!« с1ал« 1е р1ик риг е$ргЈ1 8сЈепШ'1(јие, & (1онт 1а па(иге шеше с1е« «ије(« ГаИ ин шетИт' <1е р1и.ч а ипе Гешше с1е б'еп оссирет. Аи&бј ат-је е(е раг-СсиПегетеп! гејоиг еп арргепап1 цие с1е.ч оКзеггаНоћз !аИе.-< раг уоих еп 8ег1)1е сопсог(1аЈеп1 а\ес се11е« 8иг 1е8(|ие11ех «'арри-уакмП, те.ч аг1;1с1ен регзопрек. \*оџ« сстргсчнГге/. »апк рејпе дие! 1 пгегет И у а а С(ш51а1ег ипе тете теп!а1ј(е (Јапб с!еб рауб аи881 е1оЈ§'пе(\8 & а а(1спп1ге раг 1а сопсогс1апсе с1ез гезнкак пе« сагас1огез уепегаих (1е Г асН\д(с ћитајпе & с1е 1а рхуећр-1о§|'е. Аиз^ј уоиз зегајб-је ЈпћпЈтеш' гесоппајсзап! Је уои1оЈг 1н'еп те соттипјдиег срш^иез с1е(аЈ1$ зиг уоб ођбегуаКопб, а тојпб оие уоиб п'ауег ПпЈепНоп <Је !ез рићНег уоиз-тете. Уоих п'а\ ех ра« ри еорит 1ои« ге.ч (Јез.чјпх, тај« а. 1ои1 1е тоЈпз уоик роигмеа рсп1-:1гс т'јис1ј([јиег а\'ес (]ие1(]ие ргестзјоп 1ем Кеих 1е» с1а!е» си гоиа 1е« а\'ег \ и. аихуиек с!е тек с1са^1п> риККез Пз геззетМагеп!, & з"Пз тапИезШеШ. 1ез сагас1егез зиг ]езс|ие1з ј'ај аШ.ге ГаИепНоп. поташтеп! геаКзте к^ччие. тс1е-1'огтаКШ{с (гашр ггепсе, ћотопутк ^гарћћјие. Је зегачз {тез сТезЈгеих с!е роззе(1ег уоз ећпкз зоиз 1а пта!п сотше 1пз1:титеп1з (1е (гауаИ. је те ]>егте1х (1е тоиз скташкт, аи са.ч.ои 11 \'оиз ("И гез1егак с|ие1(|пе Гп-ауе а рагс ои с1е \деШез ергеиуез. (1е гои-1о1г Ккп те 1ез соттипи|иег. Је те кччиз ип рћизк. зј се!а рот ак уоиз е1ге а§теаК1е, Је л'оиз ас1геззег еп ге!оиг 1е Пге а раП с!е тез агКс1ез с1е Гап сЈегтег, & ип реи р1из 1агс1 се1иј, с1е иепх аи1гс> (|П1 (1о1уеп1 рагакгс (1апз 1е уокппе (1е сеПс аппее.
Аусс те р1и« гкз гетегслетеШз, Јај&пе/ и&геег. .је гоиз ргче, Ма(1ате. Гћотта^е (1е топ рго1'от1 гезрес!.
I) о и а ј (Хоп1. Ргапсе). 1е М. 1913,
РгоГ 0 е о г §• е з Г и <| и е (.
Год. 1921. добила је позив на музеј у Рим.
РеЈега/лспс итуегзИпгга НаКапа Кота — 23. оНоКге Н121.
»ОепШе 81учгога ЈеКсч Ве1о\чс — Загапто.
„Ркогс1ап(о 1е оШте ргезеШаггЈош сИесотит' атјсј ћаппо 1аШо (К Геј е <1е11а 8иа сотрекдт/а е1по^га!1са — зресче рег (|иап1о г1§-иагс1а ГатДе (1аКпа(а — ш! регтеПо (1отапс1ег1е зе Геј ('■ (КзрозТа а ћгзслаге 11 ро*1о сће а11иа1теп(е оссира соз!а рег уепп-е Јп ИаКа- (јги 1гоуеггеК1е сег1ашеп1е сНипа озрИаШа е ип" асср§'Кеп2а (1е§чга с1е1 8ио аИо пчегКо.
1п аПеза сК ипа 8па гЈзроз1а Га заККо оогсКа1теп1;е-
Бг. К. Гогзо.
29
Нознати нреотроги смавнста н критнчар лр. Фр. 0. Г>'раус (Беч) пнпн' г. 1923.:
Л. 1!. ]>. аг1мч1с1 «еМ 10 Јлћтсп тИ тн- ип(1 јс,ћ ксШие.«1е ићегап^ ћосћ а1.ч ептеп «1ег	МИагћсИег /лип Аи*-
Оаи шетег е1ћпо1о{*15сћеп ЈаМгиисШег, а15 сће УегЈаззегЈп еЈге" апзећпНсћеп Апгаћ1 2птс1ее1ећг1ег, (јаћеј ргасћћб §е-лсћпећетег Висћег иш1 Лћћапс11ип§еп. (1аги а1м сјпс ГеиШсЛо-пМЈп егк1ег Капдев, <31е «тећеп 8'ргаоћеп (теНИсћ тсч81ег1 ТЈећег а!1 <Ие« 181 «1е уоп счпег пп1>еи§8атеп \УаћгћаНЈ^ке11, Тгеиз ип1 2,и ег1а55:ЈДкеЈ1 ипс1 ете 1е Сјо1с1 1аитеге, јттег ор1'егћегет1е РаПчоНп. аиГ сИе шап јесћзтгеИ 1)аиеп кашт.
А ево суда п другог једног њем. пера :
Канш ћаНе 1сћ счпс 8ет1е §;е1е«еп, аК мсћ пнчп Јп1еге88е 7,и ,ч1.еј»'сгп ће§'апп тпп! ђаМ егдгШ птјсћ ете дуаћге (Нсг. т)сћ |п с1|е»е лгђеиеи ^епег ги уегиегеп ипс1 јсп ти55 оПеп ^е51е-ћеп, 1сћ ћаће тјсћ §ебсћат1, а1б јсћ сЈагићег пасћс1асћ1е, шје кигг ипс! \ует'§ јсћ тјсћ 1иг Јеп 5сћа1г, с1еп 51е гтг §ећо1еп ћа11еп, ћесЈапк! ћаће; с1еп г1а§5, \уа5 1'сћ ћЈег 1аз, \\'аг кете Тап-(1ећч (чпсг ићегтос1егпсп Ргаи, с1а« луаг сНе Ргиф! еЈпев јаћге-ћтпуеп, т1еп81уеп егп81еп ипс1 уон паЦопаћсг Пеуењкччт^ ће-1ећ1еп шн1 с1игсћ§;1исћеп бигПишк еппт ^'оНће^пасЈе^еп Ојсћ-1еп'п, \\'е!'сћ2 спе .ета^еп Аиегп |ћге5 ^о(ке ^и15Јегеп ћог1е ипс! шЈ1 ТеЈпег Рес1ег гејсћеп уег51апс1.
УегиеЉеи 8ге, §пМ1§'е Ргаи. ћ-ћ 1чп ишћ! уеиГЈпИ ги хсћт(чсће1п. ја, јсћ ћпт аиПчсћНу §:епи§- Пшеп %и §;ен1ећеп, (1аб8 јсћ уоп Птгеп \Уегкеп нЗсћ! \че! уећаћеп ћаћ:\ Аћег пасћ-(1еш јсћ аИен §е1е8еп ћаЦс. капп јсћ Птеп П1сћ1 §епи§; (Јап1-кеп 1'иг (Пе апдепећшеп ипс1 ћбсћ81 апге^епЈеп 51иш1еп. сНе 8Је тјг ћегеНе!, ћаћеп, Јепп јсћ ћаће теЈпе Ап8јсћ1 пћег 8сћгН'1181е]1елт,1е Ргаиеп ^гипсШсћ §еап(1ег1. 8те 8тпс1 еЈие егп81е Ое1ећг1е, \\че 1сћ«аисћ ип!ег с1еи18сћеп Ргаиеп посћ кете 1'апс1. Оепећгш§еп 8те, §пасП§'е Ргаи. с1еп АизЈгиск тсчшт ипет§е-8сћгапк(еп Носћасћ1ип§ ип<1 Ве\\лт(1егги§:.
Загајеуо, 25. II. 1918.	Вг. 1_еоро1с! ћбгНег,
Јосип А. Нраљи^ (оток Крк, 1924.) пише: К]>оз више го-дииа радио сам са гђо.м Беловић, у жељи да даднемо душевие хране несретним Хрватима и Оловенцима у Истри. Ниједна од Хрватица није ми се за тај посао одазвала тако приправно и тако марљиво као оиа, на је ли јој се ико од нас вато за-хвалио послије ОслоГ>ођења? Нигдје нисам читао ип сномеиа о томе. Иде ли и то на рачун иослијератне неваљаиштине? Пли имамо то да бИљежимо на конто наше данашње племснске не-сношљивости? Једпо и друго било би жалосно. Или се збиља не зна што и колико је радила? Издавач њезине лнјепе књиге
30
■Хрватскн народни возови« скупио .јс пеколико реиензија о њенииу рмлу до г. 1900. на које упозорујемо. је]) нам иросто]« ове књижице пе допушта, да их иренееемо. Иаланиле су у Ба-новцу (Пет]жша). у Циеној Хрнатекој (Дуброииик). Далматин-< кој Смотрп (Задар), Днеином сГисту (Загреб), На]>одној Обрани (Оеијек). Хриатбком Глаенику (СисакГ Народпом Листу (З'а-дар). Ноном •'!иету (Ријека). Нашем Добу (Нони Сад). Народ-ностп (Земун). Освнту (Мостар), ПрепорОду (Загреб), Нокрету (Загроб). Проенјети (Пула и Заг])еб), Застани (Нови Оад), П]>а-кој Првеној Хрватској (Дубровник), СамоборскОм Лиету. Трш-ћанеко.м Лојду, Новом Васпитачу (Сремек-и К'а]).топцп) н V д])у-гим листовима.
А јон! компетентнији еудија. хрватекц унин. нроф. д|). Др. Бсранић Загреб пнше 1. јап. 191,4. ово: »Тек сам о оним бо-.кићиим пЈаопииима дс.-пио прочптатн ра-спрару Вашу, коју оте ми нмади доброту послати. Од свега Вам ерца захваљујем на Вашој иажљи к -ју оте мн с тнме исказали и иа ужитку, који ете ми нриреднли спојом ра<д|])двом. Она је садржајем тако крцата, а у стилу тако пупа темнерамеита, да се чита као уго-даи роман. Неселећи со и овоме великом најновијем ра.ду, с којим сте подали знатдн прилог фолклористичкој науци, и опет сам иожалио, што'сте се одбилн ол акад. »Зборннка«. МЦни и данас није нраво јаснс. што Вас .је ражалидСј. те Вас више не видим у реду наших најолличнијих сарадника, Нпак ба]) за будућност. можда сми.јем рачунати с Вашом потпором итд.
Гђа -Т. Позканоза ире.дсједница ткаонице у Панчеву пише (19-24.): >.Та та.м била скоро у нашИ.ч сремским манфтИрима, У плану је. ла се све искуИи у једап музеј. то је дабоме ствар ар-хеолога. Али. има тканина и иезива, у манастиру Раваницд — инвента])а не.ма. Стоји сно тако иагомилаЈш. Ово .јо рад за Женског ст])учн>ака Не би ли Пп хтјели н то урадити? бвде се чува плашт Св. Лазара. Морате. га описати Ви и нико други.
Борујем у телеиатију. Донелн ми неке читме из Јужие Србије да констатујем порекло, одмах сам помислила на Вас а пред дух нним очи.ма видела сам воћ и једну радисницу за кеге. Други дан дође Ваша кљига! Од Кармен Оилве имам као и Ви, ииемр, што мИ је писада иослс једне моје студије о бал-канским жена.ча. — Једна Шведкиња ралилаје ио Вашем ка-талегу у музеју у Загребу, биљежила. Данкиња Аделгунда Банг основаће нову индустрнју иомоћу иаШе V Данској. Лепо! Хоћо ли казати, да их јо о.л нас однела? Вееелим се с Вама још много радити!
31
Како је код нас њен рад признат и награђен.
Сц тк-цпма као да јс онако као са хаљинама. нско с.у нрн-јсмс јако у моди. а онла то нрође. Док јс -Тслица бита млађа, ча •онпсн. књигс ц калвндари радо су доиосили њезину слику. на лата из жинота (обично крива- дата) н рада- БИла јс нско иријс-ме врло у моди. Пмсиована .је и]»ло рано дописним и пра-тм чтапо.м х])в. педат. зббра. а и нека ерпска културна (Коло срнских сестара. Београд) п учитељска друштва именоваше је сгојсм почаснном члапицом. Дабомс ти сниси остадоше у ау-стриј. ирпом кабинету«. Нијс. их у руке добивала.
Петрињска улруга оа везиво дала јој ,јс лијеиу липлому п бропчаиу плакету као »скојој идејној оснивачши!'«. Добила је неколико иохвалних признан.а и од школ. власти у Хрнатској и у Босни.
Имснована је ла почасног ч.тана бечког фолклојшсг дру-штва.
Од Пл.тошбс учила у Осијску нриређене пригодом ])едо-вите главне скунштине Заједнице« учитељског друштва за грал Оеијек н котар осјечки, и. 1904. добила ,је > признаницу« за сво.је кшиге. којс тамо није ни послала.
V ша »Прсгледа« сриских н х]н'атских Писаца од Др. Да-видт Бог.јановића и др. Прохаске (1920.) иема њезиног имеиа ннкако, шчим ,јс већ г. 1 ноч. уш.га у Шнротину књигу: »Зна-мснити Хрвати и Хрватице«. Ту јо.ј је и е.тика. Та врло раиа пеумрлсст к ;д Хрната уродила је тим. да ју данас, послије 40 год. рада. иосвс изгубише из па.мети. ма да ниједпа жена није толико радила на њиховој књизи и етнографији као она. И на ст[)ани О.товенаца радила је много, особиго са пјесником Јос. А. Краљићсм око »Младог Нстрана«. Међу Оловенцима има доста одличних штоватеља. а ссобито дра Франа Илпнића. дра Нику .Жуианића. који су пратилн њезии рад.
0.1 њезиних књижевних радова псвчано се није она кори-стила нето иак.тадпиин који их штамнају и у новим накла-дама. а да је за то и не нитају. Онрам је.дне жене код нас ,је све слободно.
Гђа -Толанта Шзнанова замислила је основати течај за вријеме љетних мјесеци. на који ће позвати учитељице, па не-зиље н ткаље и сваку госпођу, која се жели упутити о важио-стц иаше народне умјетпости. Предлог је отитиао у Београд. а прво .јој јс било на тај течај позвати као предавачицу гђу Бс-ловић. Госпођа Јоланта показала је тиме на којој је висини њезино поштовање и нозпавање рада патпе најбоље иознава-чипе текстила. Она, гдје може настојн, да се даде ирпзнање
32
/
овој тако дуго аапоставЉвној радпици, она прсднодн дспута-ције Миниотру Нроовјетс у &оград и свакога ко није уиућен. обавјепггава о њој. То исто чинц и одличиа Орбијапка гђа нро-фесоц Радупка Чубркдовић-Анђелковић (Сарајево) и гђа Со-фија Трбојсвић (Београд), а то ои морала чиппти свака и.-ени. која пма евева н уплпва на мјеродавнпм мјсстима. Н1то поје-дине досад нијесу постигле — сложном иступап.у свих жена — не би сс могло олбнти.
Г. Б. пије иикада тражила нн добпла сдликоватиа. Она их и дапас. не тражи. Све што тражи, то је са.мо сигураи и миран комадић хљеба за старе дане за себе и за даровитог али мало-љетног јединца. А и тај комаднћ хљеба пе тражи као мило-стиљу. пего као поштену зараду.
Нокуцала је на врата нашнх музеја. а одатле викнуше про-стачки на »у нзвјесни себичљаци: »Ми смо ту — за те нома лјеста"!« /Калосно је, ла се то мора напоменути. Бнће времвна, кад ће се знати ови јадни детаљи оваквих љених дожинљаја. Такве ствари не смију остати сакривене. Госнођа Б. страдала је у рату. Чнтаву готовину коју јој ,је добри н.езин друг г. Бер-наџиковски оставио, да љоме одгоји снна. изгубила је. Вез-,\ушии пуииларни судац у Сарајеву записао је читаву баш-тину у ратни зајам ауслријски без да је туторицу-мајку и пи-тао. Тако је изгубила све. Како се из описа њсзииог живота види (стр. 5.) изгубила је 10 година службе. а потоме н право па мировииу за толико година. У истину она служи своме на-роду пуних 40 година, па .је (у окт. 1924.) нод' бројем I послала молбу на Народну •Скушитину. да јој се као и другим пиецима нринозна нацијонални рад у мировину. Молбе са ис-тим садржајем иосЛао је и сарајевски »Женски покрет« и »Тка-оница банатских ћилима« у Нанчеву, у жељи да се заузму за госпођу Јелицу. Из Београда нема одговора, јер Народна Скуп-штина не ради.
Кад се је састао први босански сабор у Сарајеву говорио је (13. III. 1911.) народни послаиик проф. Стево Калуђерчић-о жалосној судбини г. Беловић у босанској служби, оштро на-надајући тадање босанске бирократе. Надамо се, да ће се међу данашн.им народ. посланицима наћи један или више њих који ће се послије прочитања ове књиге озбиљно и енергично за-узети да јој се са стране државе даде оно што је заслужила послије 40 година овако заслужнога и обилиог рада. Да Богда!
Ра Н
УА кпјјгјса пар1бапа је {ЈосНпе 1925 1 ос! опс1а ја зат зе пјоте б1и2Па као разозет (и 5\'ојој о!ас12.1з!ш) 2ђод опјћ, којј 5и гекН с!а пјзат пјб1а игасН1а ј с1а петат ргауа па Н1јећ, а като Н па таз1о па Н1јеНи. Кагс1еП1а зат кпјј^и пајуј§е теби ракозпе гепе, те<3и опај о1об, кој! бе је сН§пио роб1е §ос1. 1918 као гавокгеата па роугбјпи тосуаге па§е§ Јп1е-1е1<1иа1по§ г1уо1а. Ра §1а? ВПо је као с1а ћоћ ћасаб о 7лс1. Најтегос1ауп1ј1 „ра(по(е" ^оуогШ 5и <ја Ш 5е тој гас! арзо1и(по пе Нбе. Мпо§1 5и гекН, с1а је рјзас кпјјде 0. Оибап Је1кЈс: т15(Шкас1ја.
2а с1ебе1 §осНпа јеска је с)уас1е5е1ак уЈсЈепјН 1јисН 1г 1е кпр^е ргосћа1о јесЈап тико1грап 1 р1ос1ап 2јуо1 1 икага1о тј буоје бјтраћје Ш буоји ротос.
^а бћапј 6—9 гаћеЈегепо је 46 тојјН кпјј§а, пар15апШ с!о 1925. ОосНпе 1926 12с1а1о је пак1ас1по паибпо с1ги§1уо и Огебс1епи тоји петаски кпр§и, бјајпо оргет1јепи, 5а сНупЈт Пи5(гасцгта: ОЈе бШеп с!ег 5ис151ауеп. (Аге1г) Сепа 1е кпј1§е ћебе 400 сНп. и 21а1огеги, а 200 и р1а!пи, аН је бНауа пак1аНа габргос!апа с1о засЈа 1 ројесНпј ргјтегсј 1гаге 5е тпо^о. Еугорбкј ј уапеугорбкј паиспј 5Уе1 осепјо је 1о с1е1о, с!а пе тоге 5о1је, а кос! паб па 1'г1огћ1 и 5кор1ји Нб1ао 1 роћуаНо §а је 5ат паб уеПкј Кга1ј 1ЈјесПт1е1ј А1екбапс1аг I (§. 1928). № па51оупој 51гап! кпјј^е па1аг1 5е бћка Кпје§јпје 01§е, 5ирги§е ћЈје§оуо§ УеНбапб^а Кга1јеУ5ко§; №тебшка, ргјпса Рау1а и бкорбкот пагос!пот ос!е!и.
№ке ос! ге!ега(а роуосЈот 1е кпј!§е — икоНко гпат га пјШ — §1атра1а бат и с1о<Ја1ки Је1кЈсеуој кпјјгј 1 оус1е Ш пе си и се1об(! ропоуШ. Опј 5и 12 рега ргоћ с1г. Јоз. Нјр§епа ипјуегб. Рапб, и баборЈби ћ'е1Нпо§гарИе, 1928 № 17 1 18 1 и Реуие Ап1Нгор1о§1С1ие, Раг15, 1928 № 7—9. Кгабпо је р1бао ј Негтапп Нејпг, ВегНп, и Пб1и „бсћопћеИ", (5У. 2 1929) XXIV
* »Оизап 1е1кк4, па51аупЉ 13 51аго§ Весеја, пјје те Испо рогпауао, 1гао је заВгао оуготап та1епја1 ј парјвао 1и ћпН§и. Мој га<1 =ајп1сге50\-а0 «а јс јоз као Љ1за ј у-ес 1ас1а ђекгјо јс ! $кир1јао, у'с!е је б(о 5И§ао то«а рега. Оп ппа пајђо^аНји рпуа(пи ђјђПоЈски и УојуосПпЈ. РоЈеп јс 1891 и МагасЦки, 13 осШспе бгрбке рогосНсе, уг1о јс ођгазоуап, гасИо је регот ј па с1пл§т1 ро1ј1та, пе 5ато па рсч1а§0дјјј. КасИо је тподо ј и шпо§1т киИитЈт сТгизК-Јта ј б1инђо\-ао ро Вогт I ро УојуосИп). 1Мо је и \Тсз1 $а осШспЈт 1јисПта ј 1гагјо је з(а1по 1јис1е. 1зојЈ јЈеаТпо гас!е. 2ђод пас1опа1поб гас1а аи5(пј5ке \"1а5М §. 1014 заК-огПе 5и уа ј тисПе. Мсс1иНт пај!езе тисспје с1озј\-ео је 151от и 51ођос1пој о!ас12ђтЈ ос! ђегс(и5П1ћ Пса, јег пјје рпја1е1ј а1ко)1о1а 1 пс\-а1ја1б1\-а. ОсШсап јс р1апјпаг, 1е је као 1ака\- ргори1о\-ао сПа\-и о(ас1зђмн1. \ТЈје сис!о, с1а 5е је 1ака\т соуек надгПао за гас! јес1пе јзизе1пе роја\-е као 5(о је Ј. Г)с1о\Лс, >Ко\т1 5ас1< §. 1935.«

53777
Аи^оБго^га^бке Бе1
је д. Ои§ап Је1к1с тЈзШЈ
50
§ос!Ше, рго! Јг. О. Визсћап и 51еШпи, јесЈап ос1 пајсиуепфћ е!по1о§а и „Рга§ег Ргеззе" (4 IV 1926). Тако 1 рго1. ОузћегЈ и А1екзапс1гф, рго1. ћагагеујс Нгеће1јапоуЈс и №ш-Уогки, рго1. АНгес! бапПеђеп ј 81ерап б1е!апоуЈс и Виепоз АЈгез-и, с1г. ШН. ОиЈоиг и 2игкћ-и (КишЈзсћаи), ргоћ Ш. Реи1ег и Вазе1-и (С16а-2еЈ18сћп11, 1929 §ос!.), 1е јес1ап ос1 пајуесШ паисепјака 5Уе15ко§а §1ага биуеш е1по1о§ с1г. РпесЈпсћ б Кгаиб (ШЈеп) и У1§е пауга1а 1 и ујбе пе§о с1ебе1 ћ'б1оуа. Оп рјбе: 1ош се 5е кпј1§от 5Уак1 ргоибауа1ас ји§051оуепб(уа окопбНН, јег \ пета кгазпјје петаске кпјј§е о ји§'Ов1аујјј. Опа је рпш 51ауобрјеу пагосЈа 1 гет1је Ји§051аујје. ^еота те уебећо паЈбау и габргауј 2е1еш'па, ргуака гибкјћ паисепјака, гаупа(е1ја е1по1обко§ тигеја иг ћепјп§гасј>5ки акас1етјји паика, §с1е сШга пабе^а ^ика КагасЈгЈса, а иг пје§а „ОЈе бШеп сЈег бис151ауеп" ос! ЈеПсе. Тако гпат 1 га Шиве: Мјеишећшб и ћеШепи, бсћиИге ОаИега и На11е, Негтапп ВагШ, сиуепј рјзас и ВегПпи, бсћшег и 2ипсћи, Согбо и ИариЈји, с1г. Меуе и С1п'ка§и, N. Р. Уа(е5 и ћјуегрооШ, Татјо ба1о\\' и Токји 1 Сиуеш ^Шсепг НипсЈћаибеп и РекШ^и. ^есе§ ибрећа јес!уа с!а је Јта1а с1ги§а. која кпј!§а
0	ЈидобШуешта и уеНкот 5Уе1и." А кос! паб?
Рпгпао тј је 1о ј ргоћ Јоуап Сујјјс (и 5 5У. кпј. XV бг. кпј. 01аб Вео§гас1, 1925) којј пе бато с1а ос1оћгауа \ сепј тој гас1, пе§о каге: „Сргауо 61 ћНа сЈигпов/ па§Ш 1јисН ос! паике, Ја ргоисе зау одготап гас! §оброс1е Ве1оуЈс. Оп геН, с1а §а рос1пе5ет Акабетјјћ Ја 5ат роб1и§а1а бауе! Сујјјса, 1б1от 1934 1 рос1пе1а бат јес!по с1е1о АкасЈетЈјј паика и Вео§гас1и. АН (ро ге1ега1и Егс1е1јапоуЈса) ћНа зат осЈбЈјепа кга1ко 1 ћег гебћ
Вс1је ос1 тепе п1је ргобао пј па§ ос1 5уШ пајуесј с1г. ^ик Кагас1гјс и коп1егепсЈј1 осЈћога га росИгапје бротепЈка пје^оуа 1 ргобуеШо§ с1ота и ћогпјсј, и Вео§гасШ 30 сЈесетћга 1935 ^ос1. ("РгауЈа", 30 с1есетћаг 1935.)
1Ј рп5иб1уи 5уе§а 25 Нса, које с)е1е§а1а ројесНпШ иб1апоуа, које гасЈогпаНћ, ћоШо 5е копб1а1оуа1о с1а је га копТегепсЈји гагаб1а1о око ћНјасЈи рогјуа, \ с!а 5е (1о је рос1уисепо) П15и оЈагуаћ, ћаз опј кор зи пајрогуапјјј с1а рото§пи оуи аксјји
1	којј гјуе ос1 ^ика — како гебе §епега1 Рау1оујс Рау1е: Јо§ рге 100 §осНпа ргЈгпао је сеН паист 5уе1^ко је паб ^ик 1 ако је оп кос1 паб ћш кгуауо рго§оп]еп. Роб1е ба1апка (ВисНп 1826) ргуа је јес1па гепа ргопе1а б1ауи ^икоуи Та1иј (Тегега АШегНпа ћоијба РоћЈпбоп госћ рћ Јакоћ) за па еп§1ебкот јегјки парјбап1т с1е1от. НЈ51ог1а1 ујеш — 1гс1. и беуегпој Атепа, АпсЈоуеп 1834. Роб1е је ргеуесЈепо па пет. 1 јгс1апо ропоуо, 1оНко је гаЈпШгезоуаШ паисп! 5Уе(. А ко кос1 паб с1апаб 1кас1а гаћуаШо бротјпје §сЗи Та1уј ?
ЈесЈап ос1 па§1ћ пајћофћ ребпјка \ пајб^гогјјјћ кгШсага, рјбас сНупЈћ габргауа 1 ћогас га ргауЈи 1 ЈбНпи Ог. МШуоје М. МИепкоиИ, иргаупјк ћоћНсе, 1екаг, себНН битасПпас парјбао је о тот гасШ 1930 и ћг. 11 „2епе \ 5Уе1а" уапгесЈпо 1ери
51
б1ис1јји. Оскгао па паго^пош ишуеггИе1и 30 поуетђга 1930 ргес!ауапје рос! паб1оуот „О јесЈпој уеПкој ји§об1оуеп5кој гепЈ: ЈеНсЈ Вејоујс". ВПо је тпо§о розесепо. ОозросПп с!ок!ог је осШСап доуогпЈк 1 рип ос!и§еу1јепја га §уе, §1о сПге и§1ес1 ји§оз1. ргобуе!е. Иере рг1кахе рјбао је ј пагосЈпЈ роб1ап1к, тој ђјубј с1оћг! ! ос1Нбп1 сћгек!ог О. МИа бјогдјеџ/с, (рјбас и Нб1и ОгасЈ бко1а, ћг. 1, V 1929) 1е §обр. Оибап 5/ау/с, поутаг. Рјбао је уј§е иуојшћ б1апака о јб1ој 1ет1 и бУоте Пб1и (1б1:е ^осНпе). Ог. МаНја Мигко, рогпаН „ б1аујб(а, сепЈо је тој гас1, 1ако 1 Ог. РоНука (Рга^), СесЈотН Јокбјтоујс, 1екбШт' б1гибпјак ј рићНсЈ51а јгпео је уг1о б(гибап геЈега! о тот гас!и и ћеодгасЈбкој „РоННсј" 17 ји1а 1932 а 1о оп 1 јпасе бУакот г^осЈот. I „Угете" с!опе1о је 1еро гт§1јепје Јб1е §осНпе. Тако i Иб1 „Иоуј 5ас1и дос!. 1935.
I пабе гепе пЈби буе јес1пако Н1ас1пе бргат тода рега. 1та 1 1и јбкгепо^ гапјтапја. Тако ^оброЉ Рау1а Носеиагјеиа, игес!пјса „2епбкј буе!" 1е1. 111 1925 (и Тгб1и) рјбе сНупи б1исНји, а беш пје ј 51оуепке б(ећј, ребпјкјпја, ћис1шЈ1а Ро1јапес, Е1га Кикоуес, МаНскоуа, Јо1ап1а Рогпапоуа ј б1оуакЈпја уг1о оћгагоуапа 21а1а Рогићбку-Јебепбка, рјбас 1 роћогпјса га гепбка ргауа. 1Ј саборјби „2Јуепа" \г Тигаапвко 5У. МагНпа (Апа аки11е!у) каге опа: ,Мпоћо, уе!-гш тпоћо ђј ба с1а1о рјба! о 1еј1о угаспеј гепе а1е копсјт о1агки, & 5а јеј пагос! кес1у ос1тепЈ га у§е1ко со ргеп гасћгапНа а игоћПа"?
ОосНпе 1933 па рогју „Сгуепо^ кгб1а" пар1ба1а бат кпјј^и „Ји^об1оуепбкЈ уегоуј" ба бПката уегоуа (N0^1 бас1). I ћаб је 1е §осПпе и Моуот бас1и ћПа 1'г1огћа „бгрбке гепе", па који те шби П1 рогуаН. Сгует кгб! је Јг1огЈо 1 тоји кпјј§и, аН ћПа је рппПјепа ба уг1о та1о бјтраћја ос1 Ос1ћога 1екбП1пе Јг1огће 1 ргосЈап је бато је<Јап јесНпј рптегак. ТоПко с!а бе паракобћ...
РасШа бат ћебр1а1по 1 петат та1епја1пе б!е1е, бети опс1а 1о? бет 1е кпјј§е јо§ 5ат гасП1а сЈк1иб сЈорЈбпЈса га „Сгуепј кгбГ ба пагоЈпЈт багата, ба 1егтЈпо1о§1Јот пјјћоуот.
ОосНпе 1935 ђМа је и ВеобпШи јг1огћа „исЈгигепја ит'уегбПе15кј оћгагоуапјћ" гепа. 1г1огПе 5и кпј1§е „гепа рјбаса" кос! паб. Рогуа1е би 1 тепе. №бат ћПа ћа§ ос1и§еу1јепа 1 роб1а1а бат 5ато 19 кпјј§а ос1 48, које бат с!обас1 парјба1а. 0. Раи1а А1ћа1а, рге1бес1т'са 1о§а исЈгигепја рјбе тј роб1е јг1огће, с1а бат пајр1осЈп1Ј1 рјбас, §1о 5е ујсП 1 12 ка1а1ода. 1г1огПо је бато 75 гепа, јег НгуаНсе пјби Јг1огПе буе, а П1 б1оуепке. 1Ј тојој „бгркјпјх" 1914 јта око 300 гепа рјбаса с!о 1914 (УјсП б1г. 8).
УЈсНто, с1а је (Јапаб гаћауа ргео1е1а теб1о гас!и, (Ја је игјуапје Јгћпба1о ројат рогг1уоуапја, (Ја 5е пебауебпоб! тподо себбе бибгесе о<Ј ШеаШЈћ 1егпја. (ЈпјуеггИеИ, а рјбаса гепа пета.
ЈесЈап осЈ пајтШјЈћ бибге!а па ри1и то§а кпјјгеупо^ га<Ја бУакако је бибге! ба рогпа!от кпјјгеупјсот, Випјеукот, ос1-НСпот ^обросЈот ћапшош Магот Ма1а2иг5кот Ојог§јеуЈс.
52
Рипа <1ића 1 згса шИозНуа, с!и§е бјбк 1 Јзкгепо ос!ибеу1јепе га зуе, §1о је 1еро 1 с1ођго, опа је ђПа (као шпо§1ша) ј шој сЈоћп ап§јео и 1ебк1ш сЈапЈша. 5ге*па 1зЈ 1зЈ1а Ји§об1аујја, с!а ЈакуШ гепа 1шашо ујбе! АП §с!е ви ?
ОсЈ НгуаНса с^га§а је Апка багипас, пјегша је с!и§а ђ1а!?а 1 Ппа 1ако ге!ко Нпа с1апаб. Об{а1е берагаПбНбкЈ осЈђхјаји зуаки (Јићоупи уеги 1 зуакј гас1.
Опе кНке 1 ко1епје које 1ако 1ако 21Уе и пабеш с1ги§{уи, 1е§кј зи зосЈ]а1пЈ ћасШ, уг1о §1е1пј \ пеирогесПуо Ја1а1пј 5а роб1есПсата које ие1агаји розгес! §1ауе 1 1гији гс1гаУо теб!о. ће§1о ђебкј^тепјака 1 ћегЈтепЈН, опа 5и ргјтатфуа бато га опе којј ш га <Јги§1уо П1 га гепПји П1§{а пе гпасе ј којј и тгаки, па1аге бУоји сепи.
Кас! се бе рос! 5Уе11о§си зипСапоб (Јапа 12§иђШ 5У1, П рагагНбкЈ НасШ?
Ос1 бгрктја 1тат пајрпја(шр 5и$ге1 5а ргоћ с!г. Ма§от Ма§а21п0у1с, обпјуаасот уг1о Јп1еге5ап1пе §ко1е га гНтЈбки дЈтпабНки 1 5а Апот РгџЈо^Јскот, §епегаНсот, која је 5ађјга1а ћагоПпе баге \г Вагапје, Ксегка 5епа1ога МЈНаШгЈса (рго!е) обеса 1ор1о га пагос1пи 1еро1и. О. МШса Јапкоџ/с, 1оПко тПа 1 рогпа1а рпроуес1ааса 1 ра!п1са 1јиђагпо тј §а1је буоје 1ере кпр^е.
Ос1 05(аПН 75 гепа рјбаса, које паротепиН јес1уа с!а јоб који рогпат. Ие гасП 5е 5102п0, а пеке иођгагепот догПобси рго1аге рогес! буојјн ко1е§1са па реги.
А ја бат иуек 1гагПа 1е зизгеЈе 1 уебеШа јт 5е, јег бато б1огап гас! р1осЈа (Зопо51. Ргагегбкј ра!поНгат, 1агпј уегђа1ш пасЈоаПгат — с1апаб и тосП — зато 5(е1е с1опо51.
№кас1, 12§1ес1а, пе ђебе ујбе 1а15Шка(:ога ЈбПпе 1 рго§1о5Н пабе пе§о и пабе (1ођа? №кас1, 12§1ес1а, пе ђе§е 1оПко 1Про-кпгјје 1 1аг1 и пабеш јаупот г1уо1и као и пабе угете.
ћји'Н П1§1а, (§о!оуо 5е 5те гесЈ с!а пЈбЈа) (бПпПо, аи(еп-Пспо, 1аспо пе §оуоге. Оапаб, 1п1е1ек(:иа1ас 1 ођјсап соуек 1ебко 5е гагПкији и (оте. Ш гагПкији бе па б!е!и ргуо§а, јег та§1ја пје§оуе 1ап(аг1је, сЈођго 1бк1е5апе 1 јгуегђапе ите с1а (ЈоНуаН 1 пајпесЈокисепЈје 1агј с!а уат ЈН ргоПа.
Вебкгајпа те 1и§а ођигте, кас1 га^есЈат и теНашгат обпоба ЈгтесЈи опЈН којј потЈпаШо ђаг рге(51ау1,аји (ЈиНоупе уос!е јес1по§ пагоПа 1 кас! о1кпјет, с!а 5е 1ај теНапЈгат и ^1аУпот 1п(гј§ата 5(:ау1ја и рокге!. 1 тг^аскј тј је и с1и§1 кас! иуЈсПт, с1а је гас! ројесПпса та како уеНк ђјо, јрак с1опек1е петосап, с!а 1о зЈапје б!уап 5теш пеат 121агпјјјт, уес1пјјт, ђЈа^огосЈпЈјЈт. . .
ВјЈапз
2ап1т1ј1У0 је паргауШ ђПапб (1о21у1јаја као кпјјгеупјса, јег (о је ијесЈпо бНка угетепа, које ргогју1јијето. Кос1 тепе сЈозасЈа гаупо ресЈебе! §осНпа! МЈбП^е пеко, с1а 5ат као (оПко
53
газЈихпа 1 рори1агпа кпјјгеуп^са иуек 1 зуиЈа па§1а габјгепе гике ј о1:уогепа уга!а. 1б1Јпа, гћо§ зуо§ гасЈа па реги 1 и бкоП, ја зат сЈоћПа уес §ос1. 1897 роћуа1пЈ с1екге! ос1 2ета1јбке у1ас!е га Вобпи 1 Негсе^оујпи ( 8 ау§., ћг. 103628). То п1је 5те1а1о, с1а 5е роб1е (рос1 ћгојет 77330) па1агј па Јб1от бр1би ће1ебка, с1а бат гаће1егепа и „Сгпој кпјЈ21 обитпјЈсепШ" гћо§ пасшп. гас1а ј с1а 5ат 22 11 1900 уес о1егапа и гтптпи гасћ јб1о§а гас1а. Оак1е 1п ^осћпе роб1е. Ц 51игћетскот Нб1и 1г 1898 рј§е тј, с1а бат га и§1ес1 бУаке паб(аутсе ј буаке §ко1е, ођгагоуапа, геупа, уапгесЈап рес1а§о§, б1го§о тога1па Ј1с1. То пјје бте1а1о, с1а т1 је 51апко Раујбјс (Нгуа1. пасЈгогпЈк) уес ргуе §осПпе роз1е геакНујгапја 1919 1брос1 1е роћуа1е парјбао. с1а бау тој гас! п\з\а пе игесИ, с1а те §1о рге (гећа \г §ко1е ос1б1гапШ. (АН зећј је об^игао ре1 р1а(а га беће, гепи 1 1п ксеп.)
Оосћ 1926, рос1 ћг. 32131 поу. М1пЈ51аг ргобУе1е, М1ба ТгНипоуЈб оре! ргјгпаје тоје габЈи^е, с!а пе тохе 1ербе. Каге с1а бат 1 га угете ос1 16 §ос1. кас1 те је Аиб1пја репгјо-1Нба1а 1 с1о 5 поу. 1918, каб бат геакНукапа ћебргек1с1по 1 ба рипо ибрећа гасШа 1 уеНк1ћ габ1и§а па ки11игпо-ргобУе1пот ро1ји б!ек1а. То рпгпапје ба пају^е^ тев1а оре! Ш та1о пе гепјга тоји (Јргауи јг 1929 1 роб1е 1932, с!а 1гагј тоје репгШтбапје јег с1а петат арбоШШо шкакуШ бробоћпобН. То рјбе 1 и бШгћепот Пб1и.
Ко ргобНа бјајпе осепе тојН1 кпјј^а гесј се: 1о је б1ауа! 21оћпа кгШка бато те је јес1ап јесНш ри1 га 50 иге1а па П1§ап 1 1о ро рогибгШ ос1 роШ. ргоНу. кос1 1гс1. „01е 5Н1еп" с1ак1е кос1 пајибреПје кпјј^е. ОоћПа бат „сеШ р1јиуабшси па §1ауи", како каге па§ МЈгоб1ау Кг1ега о бећј 1 буојјт кгШ-багјта. \Нк1ог Ни§о је гекао: 51ауа је г1а1па роз1е1ја рипа б1епјса. (Ва1капбке б1епке јасе §пги о<1 (гапсибкШ!)
Ја бат 1 Јапаб па51аушса. УоПт с1еси 1 каги, <1а кос1 тепе 1еро паибе буој ргебтећ Иа обиб(ујта пЈбат ћПа шкас1, рго1ексЈја 1 уега Шбат 1гагПа. буоје рге1роб1а1јепе иуек (бас1а осШспо§ 1 уг1о оћгагоуапо§ сПгекШга Јоуапа Иа(1у1пбко§) ро-§Нуат 1 пе ргоНуЈт бе пгкас! пјШо\'1т пагесЈћата. буоје ко1е§е сеп!т као угесШе 1 оћгагоуапе 1јис1е. 2тт У15е теби кпјј§ата пе§о те<Ш 1јиШта.
Мој ргЈуаШЈ гјуо!: јесШа кгуауа 1 тиспа 5(ага, рипа јасЗа ј сетега. КасЗ је с1г. МПепкоуш (б1г. 50) рјбао тој г1уо1ор1б ро Је1к1си, каге: №1§ао бат па оуе гесЈоуе: ВеШуЈс п!је пЈкасЈа 1гагПа, П1 <1оћПа осШкоуапја, опа пј с1апаб пе 1гаг1. 5уе §1о 1гагј, 1о је бато тјгап котасНс И1ећа га б(аге с1апе. А 1 1ај пе 1гаг1 као тПобНпји, пе§;о као ро§1епи гагас1и".
Кас1а бат ргосИао оуе гебоуе, ја пјбат ш И1ео П1 то§ао уегоуаН и 1и 1 1акуи бигоуи геаШоб!! бпсао бат гесј 1 рге-ргосћауао, 1г1јао бат б1ероо&се 1 бНбкао оспе јаћисШе и сШШји.
54
ТоПко ш1 је б\?е оуо 12§1ес1а1о пеуегоуа!по. 1Ј теп'1 зе о11та игујк: 1а т1 зто и 20 уеки, ра је Н то§ибе, сЈа је<Јпа 2епа 1 1о јесЈпа џеПка гепа, јаџпа гасЈпгса пабе кгуј 1 пабе газе с1обека роз1е 50 ^осПпа 1п1еп21упо§ 1 рЈетепИо^ гасЗа, <Ја рг1-хе1јкије пе зато иабе ргјгпапје 1 2аћуа1поз1, уес 1 тјгап ко-тасћс ћ1ећа га з1аге с!апе. А поутаг, којј гпа ргШке и корта 21УЈт (Оибап 51аујс) ос1§оуага с1ок1оги: Мо§исе је, сЈга§1 с1ок!оге, то§исе!И
1Ј коуШјапји <3апабпј1се, и сћпагта рокуагепозћ 1 когир-с1је ја као затогапа гепа тзат 31§игпа пј 21Уо1а. „Огогпјбауа роћ!ера га 1и<ћт <1оћгот роре!а гш зе па §1ауи 1 пе ри§1а 12 рапс^га". Ог. 3*е1ап Рађјјапоујб розећо је зуоји о1ас1г1>ти 12 ћоз Ап§е1оза (рјзас „Моје §1ес1апје па МЈбе-а" 1 „Моја 1По-гоћја" 1 сћ.) 1 роз1е је и Нб1и јг 5. А. „Ореп 1огит" орјзкао уг1о об1го буоје иНбке 1 тоје с1ог1У1јаје као 2г1уе сЈапабпрћ пеуа1ја1аса. (Арп1 4 1935.)
Оћгт па тоје 2аз1и§е ? — № §оуога! То с!а1је орЈб1уа1Ј о<Јуе1о Ш те, гпа зе ки<3а.
I 1зег Шогоћгапја, ћег уеНкШ геСЈ 1 ра1оза, та1Јт озуг1от око зеће, таНт копгићоуапјет поујпа, и1угс!ијето ЗУ1 б1а1по јес!по (е 1б(о ћезрисе, бУе! као с!а је габао и „сог-бокак"; 1акуа ор§1а с1е2опјеп1ас1ја јг§;1ес1а с1а тје роб(оја!а пј и <1оћа беоће пагос1а, пШ и егј гепебапзе, ге1огтасЈје 1 уећке Ргапсибке геуоШаје, 1г ргоб(о§; гаг1о§а, јег је 1а ројауа с!апаб ор§1а, рго1еге бе иргауо па сео буе1, па зуе б1ојеуе ј гаћуа1а буе оћ!абћ соуебје сЈићоупе ј рпугес1пе сЈе!а1побН.
МагосЈт ргагпјс!
Кгог сеП г1уо( ргоибауа1а бат пагосЈпе ргагпјке 1 оћЈсаје. Рге тепе 1о је па оу"ај паст као ја та1о ко исшо. Уик јћ је бато гађе1егЈо и буот геспјки, аћ пе зуе. А јтато јћ око 200.
Кеги11а1е ћћ 1брШуапја з(атра1а зат и уеИкот Пз1и и бићоНа и „Ји§. бпеупјки" и §о<1. 1930-1934 и ујбе пе§о 150 с1апака. бет 1о§а Ш21т о 1оте ргесЈауапја и ћео^гасЈзкот гасПји зуако§ ргагшка, уес с1уе §осПпе 1 с1оћ1уат 12 тпо§1ћ кгајеуа ра 1 12 тоб1гапз1уа рјзта, која т1 каги сЈа Ш ргесЈте! гапјта. Тако р!бе иуагеш С1ап сећозћ ји§об1. ћј§е Ргап Уебега 1г 51езгке Оз(гауе 11гаг1 ргерјзе ргебауапја га баз1апке и§1пе, ИаибЈо паб јеггк и 50 §о<1т1, зато ба ћј игајатпа б1оуепбка багасЈпја Ш1а р1ос1п1ја. бћспо рјби 1 сћи§ћ Ообас! бат ос1г2а1а сјк1иб о<1 20 ргебауапја па гасПји.
Ргес1ауа1а бат 1 ро пагос1п. ишуеггћећта 1 Јта1а иуек тпо§о з1иза1аса, јег пе ^пјаујт, пе §оуопт опо, §1о 1та и зуакот ис1!ћепЈки 1 о бети зуј угарс1 сугкиси. АН и з1ори га тојјт рге<3ауапј1та 1б1е зи „ко1е§1се" 1 зр1е1кап1е, с1а Ш Јћ опето§исПе. „(Јјег" је {ипкаошзао (абпо опако, како §а је Иибјс рпкагао 1 оуекоуе&о.
$5
Ргоћ Јоз. Ијрдеп 12 Раг^га (Утсеппеб) р!§е тј кгог У1§е §осНпа јег §а гапЈтаји пабе ргШке 1 паго^пј гјуо!. 81а1а 5ат ти буе бУоје петабке кпј1§е 1 51оНпе С1апака, јег паб јегјк пе гпа. АП пје^оу паибпј гас1 је ос1 уеПко§ гпабаја 1 У1<јјт с1а когјбпо иро1геђ1јије 5Уе §1о ти §а1јет. Ма<1ате, рјбе тј 1932, Ј'а1 1з1еп ге?и 1ез епуо15 цие уоиб ауег еи 1а §гапс1е ђоп1е с1е те 1аЈге е1 је уоиб рпе с1е уои1о1г ђјеп 1гоиуег 1с1 Г ехргеббшп с1е та гебрес1иеибе е! бјпсеге гесоппаЈббапсе роиг 1е §гапс1 1п1еге1 сјие уоиб уои1ег ђјеп 1етоЈ§пег роиг Г Јп1еге1 ^ие је рог1е а Уо1ге рауб. Уои5 пе т'епуеггег јатајб а55ег с1е с1оси-теп1б е! р1иб уоиб т'еп 1егег рагуепјг, сГаи1ап(: р1иб ј'еп 5егаЈ5 ћеигеих. Нз те бегујгоп!, с)ап5 ип ауепјг ргосћа1п а рићПег ип 1гауаП еп1ес!и 511 1а „Рег5151апсе с1и ра§апЈ5те с1ап5 1е ге§Јоп ћа1кат^ие".
Ма15 роиг еп1гергепс1ге се 1гауаП П те 1аи1 ипе ^иапШе соп5Шегаћ1е сЗе с1оситеп1:5 е1 је те регте!, с!е сотр!ег 5иг уоиб роиг те 1аЈге рагуетг 1оиб сеих ци'П уоиб бега ро5бЉ1е с1е т'епуоуег. Оапб Уоб агНс1е5 ј'ај 1гоиуе ипе ^иапШе епогте с!е гепзеЈ^петеШб иШеб. Ј'аЈ сЈоппе (еп 1912) 1а 1га-ПисНоп 1тапда!5е с!е „б1ауЈ5сће Рогбсћип&еп" с1е Ог. Ргјес1гјсћ Кгаиб. Се ^гапс! — 1е р1из дгапс! егисШ 5иг се 1еггајп. Уо1ге Нуге „ОЈе бП1еп сћг 8ис151ауеп" 1ге5 ђеаи е! (Јеја 1геб соппи јсј, саг себ циебћопб оп1 е!е 1ге5 реи соппиеб еп Ргапсе. ће ГгапдаЈб еп ^епега1 соппаЈ! 1ге5 реи 1а ^еозгарШе е1 5аи! ипе реШе „Соб1е" с1' егисШб, ј^поге сошр1е1етеп11еб тоеигб е1 1ез сои1итез с1еб аи1геб реир1еб, 5иг1ои1 1огзци'е11еб боп1 аиббј рптШуеб е! аи551 ра55шппап1е5 роиг 1е сћегсћеиг, ^ие сеИеб с1е 1а Уои§о51аује. Је уоиб гетегс1е Иопс, МасЈате, гебресШеи-бетеп! с1е уо1ге ђЈепуаШапсе а пГаШег сЈапб теб гесћегсћеб. Је 1гауаП1е с1апб „Г'е1ћпо§гарће" е! сЈапб „ћа геуие апШгоро-Јо^ие", цие је Уои> епуо1е, сћеге аппе. 81 уоиб уои1ег ђјеп те регтеНге 1геб гебресШеибетеп! с1е уоиб Поппег се Шге, т'јп5р1гап1 с1е 1оиб 1еб гепбеЈ^петеШб ађопс1еп1 с1апб уо1ге Пуге е! сЈапб У05 Шуегб 1гауеаих е1 еп 1еб сотр1е1ап1 раг с1'аи 1ге 1гауаих. Ис1.
Е1о па 1ај паст 5ат ја с1орЈ51Уа1а 5а тпо§о 1јпсП ос1 паике и гагтт јегјсјта 1 12 гагшћ гета1ја. 1г басЈггаја ујсП бе, с1а Н 5ат ја 1гагПа пјјћ Ш опј тепе. ба па§Јт 1јисПта 12 кги-§оуа тигеја акаПетЈја, ип1уеггИе!а шбат Јта1а 1е бгесе, Ш, ако 5ат 5 којјт 1 сЈор1'5Јуа1а бкиро 5ат 1о р1аШа. Кос1 паб (1апа5 ј пета тпо§о 1јисЛ, кој1 ргеПапо гас1е па паисј као па рг. с1г. ћПр^епп, с1г. Кгаиб, Пг. Вибсћап, с1г. НитЈћаибеп, Нор-кјпб, Пг. уоп с!еп б1е1пеп (Рекјпд) 1 1оНкј Пги§1 којјта јшат гаћуаПН бгеспе сабоуе гајес1п1ско§ гаПа 1 Порјбјуапја.
Кос! паб је Папаб 5Уе ђес1по 1 о,е;ге21о и јесЈап §гатг1Ј1У1, 1исН е§01гат ђег оћгПа 1 §гапЈса. А ко пе реуа ро 1ој те1о-сНјј, 1о§а опс1а б1огпо §пјауе, с1ок пе идпјауе. (У1сН МЈгоб1ау Кг1ега, Мој ођгасип, 1933 2а§геђ.)
2а „Ап1ћгорорћу1е1и" Пга Кгаиба ћПа 5ат ја је(1Ша гепбка багас!шса рос! рбеис1опЈтот Оапјас 1 о1а1е бат роб1е 1та1а
56
осШбшћ уега за 1јшћта ос! паике 12 се1о§а зуе!а. То <Је>о ргез1;а1о је га угете НШегоуо§ ра1епја кпјјда. ТасЈа 5и ипј-§(:епе јо§ 1г1 тоје ор§1гпе бћкћје (Ројаб, Рагђој, Мигјка) Ј рора1јепа 1 5Уа пак1ас!а Е1Јп<Је Епб1е (ВегПп) која је ргеиге!а <Ја бЈатра тоје уеПко <1е1о (24 Јађака и обгшш) „Оег Ки55 јт ћеђеп <Јег Уо1кег" 5а сПупЈт бПкатг. Уес сЈођЈП ргесЈијат ос! 5000 тагака. Оуа ос!е1јка с!е1а бћшрапа би и баборјви „ОЈе бсћопћеИ" 1 ја пјбат ђПа га<1оУо1јпа 5а пекјт сЈосЈасЈта игесЈп15(уа. Иа тој рго!ебЈ 1 из1ес1 §1е1е, који је пак1а<1а Јта1а (копПбкоуапјет 1 рго^апјапјет) ја баш 1гагПа с1а тј гикорјб уга1е, ђег <1а угаПт ргес!ијат. То је 1 ибјпјепо 1 1ако 5е ги-корјб бравао 1 1ег1 ко<1 тепе.
1тат 1 па пабет јегјки јесЈап <1ео 1о§а гасЈа, којј је 1Пе1а <1а §(ашра јесЈпа Пгу. кпјјгага, аП иб1ес1 берагаНзПбкШ 1п1гј§а 1 1о шје и§1ес!а1о 5Уе1а.
беш Пћ гикор1ба 1тат с1е1о „0 Во^итШта" ба баб^јт ЈгидП-п §1ес1апјет па 1ај па§ ргуј геуо11 ргоПу сегагорарјгта и Еугорј ј јгуНапја Кпб(оуе паике, педо б!о 5и §а ЈтаП паЛ 151о.псап Ниуагас 1 Каскј, ођасЈуа буе§1еп1с'| Ја 5ат ВодитПе ирогпа1а и Возш, §<1е П1 јоб јта 1 и бгђјјј 1 УојуосПпј, §с!е 1ћ јоб 1та. Ба бротепет зато КЈШси*.
О браћ^апји тојШ кпјјда и №табкој рјбе пП с1г. Кгаиб:** 1п сЈег Иасћ!: уст 10 аи! <1еп 11 Мај 1933 151 аи! сћт Висћег-бсћеНегћаиЈеп сЈег ВегПпег 81ис1еп1епбсћа!1 пеђеп ипбегсп Ап1ћгорорћу1е1а-Вапс1еп, <1ег Коташбсћеп МеЈ51егег2аћ1ип§еп ипс! тејпеп 51аУ15сћеп Уо1кб1огбсћип§еп аи! 1ћг ћеггПсћез \Уегк уоп <1еп 5П1еп с1ег 5и<151ауеп 111 Р1аттеп аи[§е§ап§еп, 1геШсћ пиг с!а§ ејпе Ехетр1аг, с1аз бјсћ т <1ег ВЈђПоШек <1еб НЈгбсћ!е1сП5сћеп 1пбПш1еб (5ехиа1ш1збепбсћа10 ђећтсЈеп ћаНе. Аисћ т 1ћгеп Висћегп иђегћаир! јт 51ауеп1ит 5(еск јепег випс1еи(:5сће ОеЈбГ, <1ег <1ет НП1егге!сће §е1аћгПсћ 151. 1ћг Аи{ба1г иђег <1еп „ђПјаш ре1ак" 151: аиб§егеЈсћпе1 §и( ипс! јсћ ђепГНге Јћт 111 тетег Мопо^гарћје иђег сПе „бгеса"...
* II КјсИсј зе о<1 1926 80(1. б!п јесЈпа поуа уега. То п1је уега пага-гепзка, зи&оНЈага ћаћИз^а, еуап§е11з(а 1Ш. №! Оуа поуа уега ке гоуе: „8уе1Јоп1к". Г^и је озпоуао Раз(ог Кизе1, О^оуас, 1376 §ос!!пе и ^Јјијогки. ОсЈ 1916 пјп уосП КЈШег Ј. Р. Ки1ег{ог1 ђ|у§1 зисНја.
Оуи поуи уеги §1г1 ко<1 паз Шатопја Вига, (ђ|у§! иСНеП, пагос!п! роз1ап!к) и с1ићи Во^итИа. Оп је с1о засЈа у:бе ри1а ћ!о и К!<1!с1, §с!е је уетјша зуој!т !г Негсеоо^т! ГитаСЈо Еуап<3е1је ('Г. 1зкги1јеу)
** М< Ји80з10УепЈ 1'тато јесјпи уеНки роегебки: пегаћу?1поз1, пећ!а-§оЈагпоз! зргаш оп!ћ, кој! пат икагији р!етеп 1и <1оћго!и То је игосП1о тпо^ош пекрот т1§1јепји о пата и Јпоз1гапз1уи \ пабкосШо ид1ес1и пагосЈа I <Јг2ауе. То је о!ега1о тпо§о§ пабед рг!ј-1е1ја и 1аћоге сЈибтапч. То пе уа!ја
Ог. Рг1ес1г1сћ Кгаизз, рго!езог з1ау|80ке 1 еспоа^гаИје и ВеСи гасЈиГЈо је паб паго! као та!о ко. КоЗеп и з1ауопзкој Роге^!, ирогпао (е о<1 таИћ пов:и па зе!и ! с!оћги с!иби пагоЈпи. Роз1е Уикз, оп је ргуј и уеНкот зН!и ргоиСауао оћ!Саје ! птгос1пе паб± резте ! ргеуоЛо Ш г.а пе табк! јегјк Ргеуео је око 500.000 зИћоуо I !гпео па ћ'!јас1е паг. уегоуапја и опот биуепот §гап(3!огпот с!е!и „Ап1ћгорорћу1е!а" Сјја је 8ирзкгјрс1]а ^епата
57
№азз паика
2пат, с1а ви тпо^ј ра1г1о1е тибко§ 1 гепбко^ гос1а зеђс роб1е 1918 иарипШ сЈоћго сЗгероуе ргосЈауајисЈ и Шо5<гапбћт Ш пабет МЈпЈ5(:аг51уи хђјгке уегоуа (па 1згги гики бкирГјепе) Ш сг(ап;е бага. Ја, пахупа ШеаИбШШја ћ!е1а бат рок1опШ буоји с!га§осепи гћјгки заћЈгапи кгог сеН то! (пајрге 5Уот гоНпот §гас1и) и сШа таНа. N1511 ргЈтШ ба тоНуасЈјот, с!а ћЈ 1 ако шб1а пе (гагјт, тогаН тет јрак пе§(о НаН, а (о — пе то§и.
РописШа 5ат је МаНсЈ бгрбкој и Иоуот баНи, ј (и ћег ибреНа. 1тат котаНа тогНа 5(апјШ, пе§о §1о јћ јта јјесЈап ос1 пабШ тигеја. 5ас1 јћ јесЈи то1јсЈ Ш 1ћ пеко икгасЈе. Ра ј габ(о с1а 1о с1а1је сиуат ?
Рге пе§о бат ргетеб!епа и иоу1 5аН, ирогогеп је јесЗап пак1ас1пјк па тепе као б(гиСпјака га паг. 1екбН1е. Н1ео је На јгс1а 1ер Нб! га гепбкј гибт гаН. Оћеса1а бат, с1а си бе ргћ тШ игесЈпЈбЈуа. АН рге пе§о бН§оћ, иге Нб1 и буоје гике јеНап рго1ебог јегјка, кој! о 1от ргес!те1и ћа5 пјб1а пјје гагитео, пШ бе Јкас1 б Нте ћауш. Кас1 бат бН§1а, ћш је рга ћгој уес јгабао, с1акако 1о§ с!а §ог1 пе тоге ћШ. бћке иге1е 1г ћисНт-реб(апбкШ НбШуа, с1а бе б1есН па кНбеЈЈта. Тај ћгој бГојао је пак1ас1пН<а око 40.000 сПп., а рго1ебог јтао је кгабап ћопогаг ј и^оуог, с1а Нб1 пезте Нос1 и с1ги§е гике, ћег уеНке поусапе §(е!е ро паккШпЈка. Ргуј пак1ас1п1к уШесЈ пеибрећ, ргосЈао је Нз1 с1ги§оте. Оги§1 ћгој Нб1а пјје ћш ћо1јј, аН је рго1ебоги ибре1о, с!а с1ођјје оћесапје (За си ја Нб! ћебр1аШо рота§аН. Оп је рптш 1ер ћопогаг 1 бта(гао је, <ја је ргауо, с1а ја гасНт ћебр1а1по, ро опој: ко ргуЈ, г§гаћ1. Кас1 бат ујс1е1а, с1а те бе пНбћ ЈбкогЈбНН а На Нб( 1рак петат пј бас1ггајет и буојјт гиката, 0<1иб1а1а бат. I Ши§1 пак1ас1п1к Јг§ић1о је уећки бус1и 1 роб1о рго1ебог пјје Шео с1а ос1и51апе ос! буојћг иуе1а У1боко§
5Па гађгапјепз. Ти је јгпео пагосЈпи е/оИки, која кос! паз 1^га I (1апаз о§готпи и1о"и. Вег „зекзерПа". ш и сгкуи — кос! паз. ИагоЈпе ргагп уепсе (итаСЈо је ђо1је, пе§о 1ко 5ко1оуао зе ко1 паз, а11 је ро$1е — о!егап гау!б<;и таНћ тогјруа — 4!уео и ВеСи, §с1е 1 сЈапаз и2|Ч'а уеПко роб1оуапје Като згебе, с1а је Кгаизз Јтао ка1е 1ги па паб!т итуеггДеНта сЈги^Се ђ! в1а1а паба паика, педо з!о је у!сПто јга киНза аЈеге за дг. Кзе-пјјот А(апа51јеу1е Оп је 1 и ВеСи (га21о пабе с1аке, рота^ао 1ћ поус'апо ј и паис! ис!агао !т ри!оклге (зкгепо ј пезеђјСпо, с1а ђј ти роз1е гаћуаНН сгпот пегаћта1п бси. 7.а угете зуе^зкој* га(а роз(ау!јеп је га бе!а ћо!шса, ес1е је гапјеп1ке 51оуепе 1еб!о. с1аг!уао кпјј^ата ! с рагс!ата па ИЛјасЈе,' 1гобе<Јј ј пг1кир1јаји<Л з1гр1ј!уо. То зат 6!п11а ! ја кгог га! па пје^оуи то!ћи Мио^Јта паб!т 1јисНта ЈггасНо је озиз1уа I оп1 зи с!о1агШ, с1а тј ос1ибеу1јепо рг!4а|и, како јћ је „ЈокЈог" и41о б!1а1! 1 р1зајј I у!с!ао јц »апе као ћга! госЈеп! ОћоЈауаП зи ка ргоз(о Ог. Кгаизз пар1зао је зат у1бе пе^о СЛауа пека паба паиСпа јгиб1уа Јо сЈапаз 1 ћгап!о з!оуепз1уо, §с!е ВО<Л је тогао. 5ат рјбе с1оћго згрзк! и зК и 8из1ага.
I с1 ^к ко1екакоу|'с! с1оћ!уаји осЈНкоуапја ри!ет „чига" Кгаиззи је оз!ао паб пагос! <1и2ап, уе11кј с1и§.
58
ћопогага га зеће а ћезрШпе апопјшпе загасЈпјс- га тепе, Нз! је ргеб!:ао. Ргеф1а1пјсј пјзи ујбе уШеП пј јес1по§ ћгоја.
Тако гтп петато п! с1апаз т јесЈап а1ћит га пабе сПупе уегоуе, П1 јес1по§; Пб(а за бШгпот загасЈпјот бУЈИ, којј ЈтасЈи поуаса ј гпапја и 1ој бћис1. ћјб( Ш а1ђит ба бПката и ћојј, коЈ1 тпо§о б(оЈ1. А1ј коПко поуаса 1егј бакир1јепо ро б1оП-пата пабјћ гепбкјћ с!ги§1ауа?
51иг1то зе ОПтопШтт ЈхсЈапјЈта, §с1е би бПке 1ере, аП (екб! огпасије пабе уегоуе као Моби1бке, тсПјбке ћс1. (Тћегезе ППтоп! О. М. С)
Кос1 паб, ко геП кпјјгеупо гасПћ, тога тпо§о сЈоргајуаИ. В1ћПо1еке би пат обкис!пе 1 1та Ш та1о. То је Јорјбјуапје бкиро 1 б1ој1 тпо§о угетепа. АП ја бат га угете бУО§ 50 §ос1. кпј. гаЈа ће1егПа буоји когезрос1епс1ји 1 с1орЈ51Уа1а бат ба 442 Пса. У1бе ба 1јисПта 12 Јпоб1гапб(уа, пе§о за пабјта. 2аб(о? Јег би ћо1јј, роигс1ашр, 1 гпапјет ћо^аНр с1ги§оуј, пе§о П пабј. 1та 1јисП ос1 паике, б којјта бат сЈоргзЈуа1а 25 §осПпа, а с!а бе П1бто уШеП. Магј 1гаге баб1апак уес кос1 1гесе§ рјзта, 1 ако петаЗ бекберПа, с1гађа ћ буа 1уоја паика. Иета кос1 паб опе ос1и§еу1јепе 1јићау1 га паики као кос! кићигпјјјћ б(гапаса. 1Јб1ес1 (Јорјбјуапја ба пабЈт бУе1от, тоге зе 1 бћасЈаћ уг1о 1ако.
59
№ кпуа П1 сЈигпа. Оа1еко бто Ш1 јо§ ос1 ргауе киРиге. буе је 1о јо§ јако роугбпо 1 ђег 15кгепо§ ро§1оуапја га паибпј гас1.
Јес1ап ибЈ1е1ј п. рг. 5 корт 5ат (1орЈ51Уа1а гасЈј бађјгапја паг1Уа га уегоуе, Јг1о2Јо је роб1е тоја рјбта и игес1пјб1уи пеко§ 5уо§ Пб1а 1 ргаујо бевј песЈоб1ојпи гек!ати 5а пјјта. 1Ј рјзтјта пјје ђПо бепгасјја, ш егоИке (п1 1гипа) аН 1а агбка гек1ата 1 Јг1ог5а то§1а је пеирисепе гауебН, Ја 1о рот1б1е. 1п1атЈја. гаг пе?
2епзкј рјгсј
Уг1о је ро^гебпо §1о бе кос! паб ђт§гаНје рјбаса 1 с1ги§1ћ 2а51игпЈћ 1јисН рјби ро јесЈпој б!агој баћ1оп1. буе је (и бато ибрећ 1 б!ауа 1 ргјгпапје. I 1о 1ако исе ј (Зас1 ро §ко1ата па-рате! (ос1 У1§е 51о1та Нса) с1а па кгаји о буети петаји јабпе
* Оа ђјћ 1 суот ргШкот рото§1а ирогпауапји ! бЈгепји пагосЈпе побпје с1опоб1т 1г1 зНке: осЈе1о 1г Нгуа(8ке \ Вовпе, уг1ј 1еро 1 зПкоуКо 1 г1а(оуег \г Негсе§оу1пе за јес1пе тагатјсе. (б(г. 58, 59, 63)
0(1 Сиуепе пак1ас!е 1^ео 51с1гоу16 (\У1еп; ба1г§г1е8 15) (ЈоћНа зат 1935 рописЈи сја 1ггас11т пабе пагоЈпе 1ј*ге \ ргагп!ке па петаСкот јегјки, I (ај розао ргекПшо је НШегоу рго^оп петаСке кпјј^е, јег је 1 и ^ејргј^и ОПа (Шја1а 81сЗгоу1^еуа.
60
зПке. Бапабпјој от1асИп1 пе тоге зе уј$е оуако ргосЈауаН го§ ха зуеси. У1с1е ош — та(огсЈ — I како 1га\'а габ1е, а като П с1а пе ујс!е како б1а\'а газ!е.
1 га!о П1 1 пета тес1и гес1оуЈта ЈсЈеаПзШ ј о<Ји§еу1јепЈћ. УЈс1е опј 1 1о, с1а зе кос1 паз I ћезтПпоб! с1еП ро се1и 1 ро ћађи ј 51гјсеујта као ј бУе Пги»о. ја п. рг. пе то^и гахитеП б1ауи, која бе пергез^апо 1гиђј о бћтбН Неско^а с1уога Уа(го-б1ауи Ја§јси, којј је ЈгтЈбПо 1 МЈпЈбћи Ка1аји" „б1и2Но1јис1по" бегу.гао „Нозапбкј" јег1к \ 1ако серапји ји§об1оуепбке тЈбН (Јорппео и уеПке! Ако је 1о габ1игПо опоПки б1ауи, Во& с1а да ргобИ! Тако је исшјепо 1 га тпо§е Пги^е, којј бе сНги као „уећкј", а рогес! пјЈН опс1а пета теб!а га гНПја угес1пе. Тако је поушаг Неппап \Уепс1е1 рго§1абеп га ргјја1е1ја пабе^а пагос1а, §1о пјје пЈкаН Нјо, Пок о биуепој ргуој Еп§1ебкјпјј брјба1е1јјс1 1 ргеуабасјсј пабјћ пагоПпЈН ребата ћоибј 'Гакј — 1г д. 1834 пј гјуа <Ји§а с1апаб пе гпа. 2а<ЈигПа паз је гппојјо ујбе, пецо с1ебе1 Јадјса. То ђј Наг пабе „гепе" 1геНа1е с!а гпасЈи!
Ј'гес1 кга1јеУ5кЈт (Јуогот па ОесПпји па1аг1 бе бротетк ј сЈапаб гјуе Нгга(5ке брЈ5а1е1рсе Мапје Јипс-га^огке" (и тга-тоги). О/о је уеПко оППкоуапје рогпаЈој загасЈшсЈ „ОНгога" ј рјбси рори1агпШ 1б(опспЈИ готапа („Опска уебПса" \ (Јги§јН, кој! и паб1аусЈта Јг1аге 1 бас1а и га^геНаскот „Ји1агпјет Пб(и"). Магјја Јипс ргуа је паба поујпагка \ гасП кос! поујпа уес У1§е пе§о 40 §осПпа. бротешк је росПдпи! па пагосћи ге1ји Кга1ја А1екбашЈга 1 0,есНпНе1ја, којј је 1 (от рпПкот рокагао, (Ја уоП Нгга(е ј (гагј Нга(бки б1о§и б прта. 51ауа пеитг1от Кга1ји.
Рге 1 осЈтаН роб1е об1оНос1епја Г1уе1а је и 2а§геНи јесЈпа 0(3 (атобпШ пајЈп1еН§еп1п1Ј1Н гепа, која је тпо§о гасП1а 1 пај-Р0б1е НПа игеПшса „ЈидобЈоуепбке гепе" и 2аугеНи. 51оуепка 2ока КуесЈегоуа, НогНепа, росЈиге1па, (ис!а1а 5е с1уари(, с1ги§1 ри1 га тјшбћа). 1рак је итг1а расетскј, ргодопјепа гасН 5уо§ ји2051оуепб(\-а I (Јапаб је пјко г\ч 1 пЈкасЈа пе бропПаје. 1б1о 1ако као пј Ргапјки Ракбес која је као јеПпа осЈ рппН 1епН-пЈбЈкЈпја кос! паб јоб 1874 и Обеки ос!и5еу1јепо гасШа. Р1ба1а 1ере кпјј§е. АН је рге1икао тџг а1коНоНбаг ј Нги1а1п1 НегПиб-пјк. О Обеки 5аПа (ЈггЈ Нагјак ,,ргаУ0§' ра(поНгта Јобјра рћ јесЈпа о<Ј роб1ес1пј1Н СНетНајеуЈН. Опа је (гагПа, (Ја роПсЈја пе (ЈогуоП рпкагјуапје јес!пе пабЈН пајНоЈјЈН сћата (Кг1егјпе) ба ЈбНт паб1оуот. 1рак зе с!ауа1а; §1о роНсЈјј б1иг1 па саб(. Е1о 1ако Јг§1е<Ја па§ [етјпјгат и ргакзП Маргес! табјга 0(Ји§еу1јепа §аг<Ја, а па па]ос!Псп1је гасЈпЈсе јг рго§1обН гаНогау1јаји и уа1п гапоба. №је Но1Је рго§1а пј Мапја Раркоујска и 2, пекас! га(оНогпа ра(по1кЈпја. Ма§1а бат је рге 30 ^осЈ. §(Је и Н1ас1пој киЈПпјј сЈбН роугсе. Ор1а§епа \ гепјгапа тојот робе(от, ННа ј ропјгепа (ј ако јоб пе биујбе б(ага). То би 1а Јатогпа геп-бка ргауа! № тјгап котасПс Н1еНа, пј тјгап бап и буојој кисј П1 (орао киНс га б(аге с1апе Рогес! (оПкЈН гепзкЈН НитапјН „Ојега"!
61
Оапаз је зуи гергегеп1ас1ји Нп/аПса ргеиге1а б1ага 21а1а Коуабеујс, којој 1ај розао с1опо51 1ере раге 1 ђапке(е 1 гискоуе ј §оуогапсЈје. Оозроба је и зуош уеНкот ра1по11гти вазујт гађогауНа, с1а тј је „Хепзка исћи§а га пагосЈпо (кјуо ј уегко" и Ре1ппјј 19 з1ис1епа 1922 роб1а1а 1ери ђгопсапи ко1ајпи 5а сНр1отот као зуојој Шејпој и!ете1 абЈС1 5а оуакЈт 1екб1от: „Оуај гпак ргјгпапја (1 је Уат 5е, јег 5е је ргета уабој гат15Н /.епбка 1Јс1ги«а обпоуа1а ј пабе пагос!пе итје1п1пе бЈгНа сН1јет сј]е 1 е киИигпоца 5ујје1а пата га ропоб а б1гатта па ис1к1јепје. 1Ј зуојјт пај5Уебап!ј1т сабоујта бјесато зе па уаз 1 1оти зјесапји ј роб!оуапји с1а;ето ујсНјју гпак. (Ро1рЈбап је пекј тибкагас Ог§а, ро сјјој је уа1јс1а ге1јј зау оуај 1ер1 сјп ис1ебеп.) Ро1рЈ5апа је сЈађоте 1 ОсЈа 21а1а К. која 5е јрак роб1е и тпо§1т буојјт §отопта и буесапјт базоујта пјкас! гпје 5еШа то§а јтепа 1 1еро §а ргебисјуа1а I опс1а 1<ас1а бат ја 1зНа рпби1па 1 кас1 ђј тј 1о (па тот {ебкот 51игђепот ри1и) ђНо ос1 уеПке копзП. Оуо је га се1о и гпаки ћПјасЈи-досћбпје 1оПко бротјпјапе кићиге
1гопЈја зисИзта
Мепе би себ!о рћаП, како 1о, с!а шбат роб1е об1ођо(1епја с!ођПа ђо1је теб1о пе§о па §гас1. зкоП? N3 1о си ос!<јоуогШ за гесЈта Пибапа МПаснса (јг бгр. кпјјг. §1а5шка зуебка га поуетђаг 1935 б1г 384) „Кос1 па5 (§оуоп о итуеггћеШ) па га1об1 себ!о ргеоуЈаЗији тегПа, која петаји уеге 5 паикот. 2а1о и оуој иб1апоу1 ростје с1а ргеоу1а(1ије обгес^поз! (јта сазпјђ јгиге1ака. . . гђо§ 1акуо§ з1апја 5{уаг1 пабј 1Јп1уеггћећ пе јдгаји и ћапабпјет ћићоупот гЈуо1и и1о§и, који ђј 1геђа1о с1а ј§гаји". . . То 5е ћсе 1 5уШ с1ги§1ћ гауоћа га ођгагоуапје 1 паики, па које 5и те еуеп1иа1по тодП бтебПћ.
5у. Вћокгааје пе 51гпраћ§е 1јис1е ос1 гпапја 1 паике. 2папје 1т 1и пјје копбпо, сак 1 орабпо. Ба па\;ес!ет јећап сЈгазПсап рптег. Ос1 ргуе 5Уоје ђесЈпе р1а1е 5ко1оуа1а зат 5е51ги, која е уес §е51 §осћпа ђПа 051ауПа бко1и 1 гађогауПа 5Уе, јег пјје Уо1е1а кпр§и као ја Мо§1а бат р1асаћ 5ато 1п те-зеса (ос! ЈЈзкгза с1о кгаја јипа) јег зат јећуа 1 1о 5киса1а. АП (Јођге тоје пекас!апје ибћефсе ићебПе 5и (о сис1о ј опа с1о-ђјје сПр1оти га 5(гиспи исће1рси гис. гас1а. Оћтаћ роб1е 1о§а тојјт гаигјтапјет 1 теб1о, па коте је оз!а1а 35 §осПпа. ИЈко је пјје рго§опЈо, шко јој гауШео, пјје и 51игђ1 јта1а перпПка, с1о§1а и 151и ка1е§опји 1 §гири као 1 ја (за ргоћ сПр1отот). №кас! пј роз1е шје тагћа га кпјј§и Ш га паики ј осПиспо је ос1ђ1Ја1а <Ја роуеба пјуо ођгагоуапја Ш с!а гасП уј§е пе§о опо ргорјзапо. Е)аћоте оуо је гасШа зауезпо 1 уа1јапо.
А тој з1иГђепЈск1 Пз1? То је јсШпа с!и§аска ко1опа рге-гпеб(аја, 1гагепја то§ о1риз1апја 12 51игђе, репг1оп1запја, геак-1шгапја, осШкоуапја 1 1агпШ осепа г1оћпШ беЈоуЈса 1 оре! ро-
62
Нуа1а... ВПа зат буас1аПса? 1_Јођгагепа, пезкготпа, пероб1и§па тогс1а 1 петагпа га бко1и? Ие, 1о т пајуесј пергјја(е1ј1 пјби пјкас! гекП, пШ би то§П гесј. (Јггокот бУЈН пес1аса НПо је бато (о, §1о би тпо§1 „пасИегт" тој кпјиеупј гас1 бта!гаП као Нспи иугес1и, која је јгагШа^а 1ји(и обУе(и.
Ко је озпоуао гадгеђаскј е1подга*зк| тигеј?
N3 16 5*гат оуе кпр§е (аска 2, 3, 4 1 5 укН 5е, с1а је 1ај тигеј обпоуап и с1е1окги§и га§гећаске (гдоуаске котоге, ајј је рге(5ес1тк (ас!а ђјо МПап Кгебјс. Оус1е Јта уес §ос1. 1904 (п ос!е1епја га е(по§гаНји а §ос1. 1906 ј §1атрап ка1а1о§ и с!уе б^ебке, којј је гагс!е1јеп рићНс1 и У1§е ћПјасЈа ргјтегака. №је с!ак1е ЈбНпа, с!а је обпЈуас га§г. еп(го§г. тигеја 5атие1 Вег§ег 1 с!а је 1ај тигеј обпоуап 1919, јег је ћјо обпоуап уес 15 §осћпа рге. Мо§ао је ћЈН бато ргобјгеп, ргеигеЈеп 1 ро-уесап, аП бе ргауо јте обш^аса пјје 5те1о пе§ЈгаН. 2а§ге ћаска 1г§;оуаска котога и бУојој агћш биуа буи когеброс1еп-сјји (о§а обпјуапја 1 1о бе пе На ћгЈбаН јг Јб(ог1је 1о§а тигеја. батие1 Вег§ег Нобао је као пНасНс јг МаЈагбке, §с!е је како бат о бећј р!§е „коуао сау1е". (Ј 2а§гећи је ргебао па 1гдо-Уаски б1гики, огепјо бе ћо§а1о 1 ћЈо уг1о уе§1 1г§оуас, кор 5е роб1е оћо§аНо 1 и 2а§гећи јтао уг1о рогпаЈи уеПки 1г§;оу1пи тапи1ак(иге.
5акир1јао је 1 пагоНпе уегоуе. Оауао је бе1јапката поуе скапе јеШпе сгуепе тагате 1 и гатепи игјтао оН пјјћ сћупе ћо§а(о уегепе ребе 1 росиПсе, које је и Шогетб1уи бкиро ргоНауао. Тако је и се1ој га§гећаској окоП'сЈ га 40 §осНпа пје§оуа „и5ребпо§ (!)" гас1а пе5(а1о оп§Јпа1пП1 Нјупјћ уегоуа, тагата 1 росићса. буе (ато с1о 2итћегка \ бЈбка тоге1е Напаб ујсЈеН бато (капја (тибка) Ш б15(е ће1е „кЈкШ". 5уе (о и ћПја-Ната рптегака о(ј§1о је и 1погет5(уо (пајујбе као огЈјеп(аШ1, ретјбкј, ШШјбкЈ гап(еН). Кас1 бат ја гасШа (Ш05 ј р0б1е) око 05П1Уапја тигеја, тоНо те је Вег§ег, Па пеке пје^оуе гћЈгке ргерогисјт, с1а ћј 1ћ Тг§. Котога кирПа га тигеј. ВПе 5и 1ере, аН бкире 1 котога кирПа је бато јесЈап Нео.
Кас! бат роб1е игес!Па 1 тигеј и ОћгШој бкоН (кос! сН-гек(ога ј ите(пјка §гасН(е1ја Во1е) оре( је Вег§ег (гагјо, с!а бе гћјгке кире ос! пје§а. 0. Во1е п1је ћ(ео — као ш ћап Реја-сеујс е1ап ћгу.-бгр. коаћсјје. (Ј јесШот С1б(о (г§оуаскот рге-Нигеси шје ћап пабао ра(по(бке тоНуе. — Вег^еги је (акау осШспј рагаг ибрео бјајпо 15(от роб1е 1918, кас1а је КасНсеусе ргеЈоћЈо га беће. Ооћјо је пе бато уећке бУо1е га буоје гћјгке (сјр би пај1ерб! Не1оуј ргосЈауапј рге 1818 као 1огоп-1а1бкј, таНгагзкј, регзјјбкј 1 Ш.) пе§о је јтепоуап 1 сНгек(огот тигеја 5а бјајпот р1а(от 1 ба ћо§а(от бићуепсјјот га тигеј. ЗасЈа 5и 5Уе поујпе (гићПе б1ауи Вег§егоуи као обпШаса ти-
63
геја I с1ођго1уога ћгу. пагосЈа као ос1ћбпо§ б1гиспјака 1 рогпа-уаса Ј1с1. I оп бат буис!а зе је ргјкагјуго као 1акоу, па 1г]ог-ћата 1 па 5Уез10Усп5кЈт ргЈгесШата. АП 5УЈ ти пјби уегоуаћ ј ако тгатогпа р!оса и тигеји икагије (бат ји је р0б1аУ10) па 1о, с1а је обпјуас тигеја Вег^ег, а пје§оуј „рпја1е1ј1" (о1кис1 оп 1та 1оПке ргјја1е1је?) иуегауаји с!а је 5Уе 1ако, како оп каге. Вег коп1го1е јаупобћ оуо пјје 1е§ко (јо§ с1а 5ат ја тг1уа ј 1акбе ћ1 ћПо). Е1о 1ако 5е ЈаћпсНа б1ауа 1 б1гиспја§1уо 1 ра-(гЈоИгат 1 пеитг1об1 и угетепјта ти1пјт као §1о 5и паба.
буако^ јбкгепо^ ра1п'о1и с1иба тога с!а гаћоћ, кас! ро-тЈбП, коћко је поуса и!гобепо и 1ај тигеј, а јрак петато јо§ ш јес1ап јесПпЈ а!ћит па§1ћ уегоуа 5а 5ћката и ћојата, кор 1П пат 1о пагос1по ћ1адо осиуаП 1 ргес! Јпоб1гап51уот рокагаП. Тгиђј 5е ро поујпата, с1а је 1ај тигеј јесЈап ос1 пај1ер§1ћ и Еугорј (?) као с1а је 1о пеко Гдоуаско росЈигесе, коте 1гећа гек1ата. Мигеј је зте§1еп и 1ерој г§гасП аН јта 1и тпо§о 51уап, које браПаји и агћео1о§1ји, а пе и е1по§гаНји Оа П јта ј 51гиспјаскј парјбап ка1а1о§ 5 корт ћј 5е риђПка па§а \ 5(гапа когЈбШа? Мигеј је ђо&а! аП пјје бгесЈеп паиспо пШ сЈопобЈ ргауи 1 ро1рипи бПки па§е е1по§;гаНје, а 1о је опо §1о ђј пат 1геђа1о рге 5Уе§а.
ИЈко пе каге с!а ргошбогј ип1уеггПе1а и па§ој гет1Ј1 пе игјуаји уећкј, пагосШ и§1ес1. Као ге1ко којј гес1 1п1е1ек1иа1аса, опј 5и игсП§пиН па пајуј§1 р!јес1е51а1 ор§1е§ иуагепја. I с1оЈ51а, ј 1о 1геђа и Ш1егеби гет1је.
б!го§о 1геђа сиуаН и§1ес! 1е јеПпе ос1 пајуесШ ргобуеШЈћ јпбШисНа и па§ој гет1р.
АП, бресЈјаШо, па§ пагоП осекије, 1 тога с1а оСекије, ШШЈјаНуи ос1 буојјћ ргујћ, пајбиуепјјјћ ргобУеШШ гаПпЈка пе бато ЈпЈсЈјаНуи пе§о 1 акс1ји 1 гас1 па и51апоу1ја\'апји ј росН-гапји киНигшћ ЈпбШисЈја, које ђј ђПе копгегуаШп рго§1обН 1 б1ауе па§е§а пагос1а.
2а§1о с!а рго1е5ог1 шпуеггПеШ пе с!аји р1апоуе сиуапја пасЈопаШе рго§1о5Н? 2а§1о Па пе роб1оје гакош, којј се ото-дисШ с1а 5е басиуаји 1гасНс1Је па§е§а пагос1а? Иа§ пас1опаШЈ Нк? ИагоПп! ргагШа? 1§ге?
1\Пкако пе 1геђа §иђШ Јг уШа гпасај уабрПапја огШасПпе кгог па§и рго§1об1. ћЈзротепе 1 буеНпје рго§1обН пе 1геђа с1аН и гике 51гапс1та, с1а паб опј орјбији, 1гпо5е. Ие <МШ 1о п! јеПап с1ги§1 кићигШ пагос! па 5Уе1и.
Роб1есПсе 1акУој ргери§1апја пагосЈпЈћ ШасНсЈја 51гапс1та У1с1е 5е јабпо 1г кпјј§е с!г. Ес1типс1а бсћпе\\'е155а: Огипс1г155 с1е5 Уо1кб§1аићеп ипс1 Уо1кбђгаисћб с1ег бегђокгоа(еп (1гс1.
64
Огигба зу. Моћогја — Се1је 1935). „5егђокгоа1еп" — а 1гесЈ Нга! 51оуепсЈ? Уес и паб!оуи кпЈ1§е ибјпјепа је пекогек1поб1. А 1ек и зас!ггаји?
Ваб 51оуепа јтас1и пагоСНо тпоро обесаја 1 1јиНауЈ га 1и зуеИи о о§1об! паби. Оа пауеНет бато рптег е паееНПка ^гаПа Џиђ1јапе Ес1е Јагса, коЧ је уапгесЈшт 1гис1от 1 итесет (§ос1 1934) јгпео пагоНпе јдге бУЈји Ји§05ктпа рпНкот ЈебН-уа1а 1 1о па паап, којј ђ1 тогао ђЈН га рптег б\Нта пата росат ос1 игЈуеггНеЈа (Јо беобкјћ орбНпа \ бко1а.
Еуо с!ео 1о§а бјајпод 1 уг1о ибре1ое рго^гата, како §а Е(1о Јзгс тепј јгпозј га 1јиђ1јапбкј ЈезНуаН
Ооуо1јијето 51 Уаз орогопН, с!а ђо ЈебНуа1 б1оуапбкН1 пагосЈпЈН р1ебОУ ргес1б1ау1ја1 пе зато то^оСпо тапНеб1ас1јо Убеб1оуапзке угајетпобН, 1етуес, с1а Но 1исН v 1ијбко-рготе1-пет огјги ге1о ротетНпа пагоПпа бУебапоб! кег Но рпуађН уеНко §1еуПо	>г шогетбћга v Јир;о51а\'1јо 1п \г пабе
сНгауе v Циђ1јапо. Та пагоПпа буебап б! Но §е 1етНо1ј ро-тетђпа, кег ђото Јидоб1оуапј п. рг. па рођис1о 1јиђ1јапзке тез1пе ођсјпе зуоја §1еуПпа пагоНпа ко1а 1е1оз ргујс огдапј-гјгапо рокагаН т Но гагасН 1е§а 1а з1аупоз1 1о1к1оп5Нбпо уе-1еротетНпа. Убака ркбпа зкирјпа ђо ргес1б1ау1ја1а бепгасјјо габе, ра пај ђо 1г пабе Нггауе аН ра 12 тогетб^а.
2е1о пат ђоб!е иб!ге§П, се ђоб1е рпођаП v Уат (ЈобЈор-пет са5ор1бји С1апек о р1ебш бкирјпј 12 Моуе^а 5ас1а, кј јо уосН с1г. Јап ВиПк кП. 2е1о паб ђо уезеН1о бе Ноб1е б кирјпо 1г Ноуе^а 5ас1а 1исП V! ос1ро1оуаП. 11Н. Так\-ЈН ђј пат егаНо-пасе1пјка ујбе 1геђа1о!
®

65
Како зат роз!а1а рјзас?
Мје 1о 1зПо пј ро какуош ипи1&гпјет рогјуи пј \г ге1је га б1ауот, пе&о ђаб ос1 пеуо!је. јоб и бкоП с1ги§апсе зи те ргогуа1е „резпјкот", јег зат га 5Уе бко1зке 5Уесапо$П 5а51?,у-1ја1а СебШке, гесПасЈје 1 ак1оуке, аП ја га1о пјбат ћПа иоћга-гепа. 1 роб1е као исНе1јЈса пјје тј ш пакга] ратеН ћПо, с1а паб1аујт р15аН ребте Ш §1о с1ги§о. Ујс1е1а 5ат уг1о Пођго, Па је тоје гпапје 1 рогес! бкгог осШспЈћ сНр1ота, \т1о обкисШо 1 ] оугбпо 1 с1а 1гећа јоб тпо§о с1а иат. б^акј ри1 кас! пат је 51го81 па<ЈгогпЈк сЈобао, Пгћ{а1а 5ат као Пе1е, јег рго§1о§ уека и Поћа ра1г1јагћаШо§ роб1епја, сЈеуојке П15и тЈбШе пј па какау бекберП и гуапји. Тако је ћПо 1 опе биПђопобпе §осПпе. Ха 5ес1пјс1, који пат је роб1е јпбрексјје пасЈгогпЈк осјггао, с1ос1еП оп ђа§ тепј роћуаШ ј па§гас!и јг пеко§ 1опс1а (25 1о-гјпН ј 25 поуаба) 8ау ко1е§јјит ос1 13 Пса гасисН 5е 1ој 5еп гасф, а пајујбе ја! №§га<Ја 1 роћуа1а с1опе1а тЈјетебиНт осЈтаћ апЈтогпоб! 5уШ ко1е§;Јса, које 5и те с1о5ас1 Уо1е1е, сак ј от'ћ ко1е§а, којј 5и тј 5е Побас! рота1о иПуагаП. ТЈргауЦеЈј рго-пабао је оПјеПагес! с!а петат и бкоН сПбсЈрНпе, с1а пјзат ђПа и сгкуј (а јебат), с1а пеке тоје исепјсе Јс1и па ј§гапке ЈШ. Тако 5Уак1 с!ап пе§1о с!ги§о. Рипа рес1а§обк1ћ §ге§ака — ко раб ђиуа. Ргуо ђоШо гагосагапје, а гке сШбе петаб с1а 5е 12јас1а§ ! То гШ је §игпи1о рего и гике 1 ја парјбет а1агтап!ап с!апак рос! пајупјт паб1оуот: „М1ас1а исПеШса и 19 уеки..." Ро1рј§ет 5е 5а "ОоШђЈпка", теб1о пе кагаћ ј ро51јет §а ос1\'агпо и јес!ап ос1 пајуесШ 1ас1апј1ћ рес1а§05к1ћ ПбШуа. С1апак је 51атрап одмах ј тој ко1е§Шт ргерогпас1е 5е па сПаки, с!ок 5ат ја росЈигеШо сН§1а §1ауи.
2атгасепа 1 5тггпи(а а1тоб!ега око тепе. б!а 5ас1 ?
г>арп1а1о 5е око тепе г1о51и1по, тик1о, с1гга1е 5е 5ес1ш'се, с1о§о\'огЈ, рјбатје 1 опј 5У1, 13 пјШ иШ1 ро тепј јаПпој. 1Јс1ап'§е ћоте па рипи тоји асЈгеби и „Рпроб1апот". АП 5и габипаН ћег ђјг1аба. Мој игесЈпЈк пе бато с1а пјје §1атрао пјШоу ос1§оуог, пе§о јћ је јоб јаипо Јг^гсПо, јег с!а 5и 5апП 151гбаН ргес! гис!о 1 рпгпаН бе 1ако кгјусјта. №бгси басЈа кикаујбкј пјПт 13 па јес!по§а. Како је игеПпЈк ђјо па уг1о ујбокот роЈогаји — роб1е 1о§а ођгјбаса п1ко ујбе пе тгс1пи. Тгјпаеб! 1о§а те иШ§е МПоба. А тЈбНП 5и те иш§1Ш опако, како Кг1ега 1о орј-5ије: кврц ј пета је у1бе!
Ја 5ат роб1е 1о§а с1ођПа ђо1је теб1о, ћуа1а тоте реги. I јаки уеги и ргауесЈпоб! ЦисЈбки. Оађоте 1 5атороигс1апја с!ођги сЈоги. Ос1 опс1а гасШа 5ат таг1ј1уо регот. 1ако 5и т1 гасЈоуј ђШ т1ас1епаскј пајупј, јрак 5и Попе11 буегШи и 5ићо-рагпе рес1а§о§;. Нз1оуе (1 ргеуоПе 1г петабко§а) опо§а Пођа. ба 5УЈћ $1гапа 1гагШ 5и игесЗпЈсЈ с1а гасПт, а пајујбе у1асПп 1ајп1к 12 Вобпе (Псетегп1 ОШбШб ћјиђоје), кој! је га буој уећкј Пб1 геупо кирјо Јођга Штепа 12 ргека. Мепј је 1абкајисј тј бПпо, рјбао 5Уаке пеПеЈје 1 б1ао тј кпјј§е, 1оПко ти 5е је
66
сЈорао шој ЈсЈеаПгат 1 ос1и§еу1јепа 1ји6ау ха пагос!пе сПјеуе 1 га зуе б!о је 1еро. 2а1;о бат бкого рге§1а бабУЈт и Вобпи, §с1е бат ба 27 §осНпа уес ђПа иргауНе1рса ујбе сЈјеуој, §ко1е, оре! гаћуа1јијис1 тоте реги 1 габи кпргеупот Оги§Ш уега пјкас! пјбат Јта1а. Оа је 01иб1и§ га1б(а ћт опај боуек, рип УгПпа \ пезеђјспо^ ИеаПгта, какау тј бе рокагао, пеђј те уеб га 1п §осПпе бН§1о §огко гагоСагапје 1 — репгјја. №1егао те па гас1, а опс1а те об!аујо па сесШи. №јуеа тој ргођушк ђјо је 1ас1а рогпаИ ћгу. рјбас У1асћтЈг Тгеббес, (с1уа готапа) бгђогсЈег 1 јпћтап багас1тк 1 уебео с1ги§; аи51пбкјћ ћагишса, којј би г1о51ау1јаП пагос! и Вобт. 01ас ти је ћш §е1 РгобУ. Ос1е1епја, ђги1а1ап ћег теге. Опс1а гпа1е . .. (51г. 5)
Мој с1ођп тиг уо1ео је 1 сето тој кпјјгеупј гас1, аћ ја бат рјба1а бато опс1а, кас! пје§а п1је ђПо кос1 кибе 1 кас1 п1бат Јта1а Нги§о§а роб1а Ш Нгиб(:уепП1 ођауега. 1Ј „1ЈЈЕ/Е"* пјбат пЈкаНа осНагПа, 1и бат тј§1јепја ЈбШда као Мибјс.
ОаП бат гагасћуа1а као рјбас ?
Јебат, тогсЈа У1§е пе§о бШНпе сЈги§Јћ пабјћ 1јисН ј гепа ос1 рега №ју1§е Нађоте ос! б!гапШ Пб1оуа, а тапје ос1 пабЈН.
Роб1е об1оћос1епја, обЈготабепа га1от (б1г. 32) бато буот кпјјгеупот 1 пасЈопаШот гасШ 1тат гаћуаНН, б(о бат оПтаћ геакНуЈгапа ђег с1а зе је 1гагПо, На ропоујт 1брНе (а ђПа бат и тјгоујпј 16 §осНпа.) I 5аНа (и б(агобН) МЈП1б1аг5(:уо Рго5Уе(е пагесШо је, На гасНт 5ато 6 сабоуа пеПећпо (јо§ рге 7 §осНпа), сепесј тој кпјјгеупј гас1, којјт бШг1т и§1ес1и 1 бабН о1аНгђЈпе гаПесЈ ро б(гап1т Н51оуЈта. (УјсН 5(г. 23—30, 49, 50, 54, 56).
Моје пергеб1апо ђау1јепје паикот 1 с1и§еупјт гас1от оби-уа1о гш је ЈгигеШи 1е1ебпи 1 сШбеупи буегјпи (бет ујс1а, којј пП је б1ађ ос1 рогос1а, §1о те јрак и гасЈи пе бте1а). Оа те пјби иуек 1гагЈП, ђег битпје На ђШ об1ауПа рего оНаупо. Оуако, сЈок те (геђаји, гасћт 1 Па1је. ОсЈађ1га1а бат иуек 1егеп, па коте пјко Нги§1 рге тепе пјје гасНо. А роб1е тепе: Ко гпа ђо1је — бјгоко ти ро1је!
Моте реги јтат гаћуаПН ј гаигјтапје га те §;. ћапа Бга§обауа Ојог§јеујса 1 §. пасеШјка РгобУ. ос1е1епја Оибапа Јакбјса, кој1 би те оћгапШ ос! пергауес1по§; роб(ирапја пекјћ гепа опо§;а Нра, којј ипобе бУисЈа буоје сгуепо оћојепе ргз1е (бјтђо! кгуј). 1Јуек бат бе 1ебПа: 1Ј ђогђј је гјуо! — и гас!и је 5ра5!
* „Ц1Е2«, заНпСпа котес11ја о 1Јје(1Јпјеп1т ЈиеозК ЕтапсЈроуап1т 2-пата, ос! Вгапјз1ауа Ки§16а (§. 1935) с1ауа1а зе за уеПк1т изрећот \ иг 2исп1 рго(еб! ро^оСЈешћ 2епа.