PRIRODOSLOVNE RAZPRAVE, 3 (5), p. 188-154 Ljubljana, 30. VIII. 1987
PRIRODOSLOVNE RAZPRAVE
KNJIGA 3 (5. ZV.), STR. 189—154
DR. KOSTA V. PETKOVIČ
O STRATIGRAFSKOM POLOŽAJU UGLJENIH SLOJEVA GORNJE KREDE U ISTOČNOJ SRBIJI
CENA DIN 15-
LJUBLJANA 1937
IZDAJA IN ZALAGA PRIRODOSLOVNO DRUŠTVO V LJUBLJANI UREDIL: DR. PAVEL GROŠELJ
PRIRODOSLOVNE RAZPRAVE, 3 (5) p. 139	154.
Ljubljana, 30. VIII. 1937
O stratigrafskom položaju ugljenih slojeva gornje krede u Istočnoj Srbiji*
Sa 1 labelom.
Od Dr. K o s t e V. Petkoviča.
Stratigrafski položaj ugljenih slojeva gornje krede u Istočnoj Srbiji, u širem smislu, bio je predmet proučavanja u više mahova, ali uglavnom samo uz stratigrafska i tektonska ispitivanja poje-dinih delova ove oblasti. Naročito namenjen rad ovom problemu objavio je V. K. Petkovič (1) za ugljene slojeve gornje krede u oblasti ugljenog rudnika »Rtanj« u Istočnoj Srbiji, u užem smislu, 1922 godine. Iste godine je V. K. Petkovič (2) na Inter-nacionalnom geološkom kongresu u Belgiji, uz stratigrafski pregled formacije krede u Istočnoj Srbiji, dotakao i stratigrafski položaj ugljenih slojeva ove oblasti, naglašavajuči da je ugalj isključivo paralskog tipa. Ova se konstatacija obnavlja u njegovoj Istorijskoj Geologiji (3), a zatim, sa malim izmenama, i u Geologiji Istočne Srbije, njegovom poslednjem radu (4).
1936 godine februara meseca (10-og) izneo je na sednici Srp-skog Geološkog društva u Beogradu V. C a n k o v svoje mišljenje o stratigrafskim odnosima gornje krede i položaju ugljenih slojeva u Istočnoj Srbiji, u širem smislu, na osnovu podataka iz literature i korelacije gornjekretacejskih slojeva Istočne Srbije sa odgovarajučim delovima u Bugarskoj (5). Njegovo se mišljenje razlikuje od ranije iznetih rezultata V. K. Petkoviča u tome što smatra da ugljeni slojevi na prostoru Istočne Srbije, u užem smislu, leže u inversnom položaju i pripadaju nižim delovima gornje krede (poglavito turonu), a ne senonu, kako je to izneo V. K. Petkovič. Dalje, da, ako se posmatraju ovako obrnuti, odgo-varaju prilikama u Bugarskoj, a isto tako se poklapaju sa stratigrafskim redom slojeva gornje krede, koji se sreče u dolini Južne Morave (Grdeličkoj Klisuri) i u oblasti Pčinje.
U isto vreme V. C a n k o v je osporio da slojevi s Belemnitella mucronata S c h 1 o t h., koje je uvrstio V. K. Petkoviču mastrih-tien (6), ne sadrže B. mucronata S c h 1 o t h., več B. hoeferi S c h 1 b.
' O istoj temi u izvodu autor je držao predavanje u Geološkoj sekciji lV-og Sveslovenskog kongresa geografa i etnografa u Sofiji 20 avgusta 1936.
Ceneči rad bugarskih geologa i dosadašnje rezultate iznete u mnogobrojnim publikacijama po pitanjima koja se obraduju i kod nas, pošto se skoro sve formacije iz naših oblasti ili direktno produžuju i na bugarsku teritoriju, ili su i tam« zastupljene, sina-trao sam da bi ponovno tretiranje ovoga pitanja moglo biti od za-jedničkog interesa.
Ovo tim pre što se ustanovilo da V. C a n k o v, pri obradi istaknutog problema, nije imao svu našu literaturu na raspolo-ženju, a usto, što, koliko je bar meni poznato, sam dosada nije vršio po našoj teritoriji nikakava terenska promatranja. Samim tim prirodno je, što njegova pretpostavka o stratigrafskim i tektonskim odnosima gornje krede za naše oblasti, 'bazira više na podacima sa bugarske teritorije i ličnim impresijama o prilikama kod nas u Istočnoj Srbiji, stečenim iz one literature, koju je imao na raspoloženju.
Sve ovo kao i ekonomski značaj samog pitanja, navelo me je da se i sam još jedanput na njega vratim, i da pokušam da iznesem potrebne podatke za njegovo razjašnjenje, kako se ne bi bez potrebe upalo u jednu grešku, koja se slučajno nametnula kao posledica nedovoljnog poznavanja prilika na našoj teritoriji. Pro-veravajudi najkarakterističnije podatke iz literature ponovo i na samom terenu, razradio sam ga u obimu kakav je potreban da se stekne što jasniji i ispravniji pregled razvida i podele onih odeljaka gornje krede koji su zastupljeni kod nas. Posle ovoga nije bilo teško bliže opredeliti i stratigrafski položaj samih ugljenih slo-jeva, koje sadrži ova formacija u Istočnoj Srbiji, u širem smislu.
lako je u Istočnoj Srbiji, naročito u litološkom pogledu, gornja kreda razvijena skoro na celom svom prostranstvu po tipu go-savske krede, ipak mogu da se, dosta jasno, izdvoje dve glavne oblasti rasprostranjenja, koje i u samom razvidu, gledane poje-dinačno, pokazuju specifične odlike.
Poj as gornje krede Istočne Srbije od Majdanpeka na severu do Nišave na jugu, može da se izdvoji kao jedna, a oblast Jugo-' istočne Srbije, Pčinja sa Grdeličkom Klisurom, kao druga oblast. Izmedu ovih glavnih oblasti rasprostranjenja javljaju se ovde onde manj e ili vede, obično uzane, izolovane i tektonski uklještene partije gornje krede, koje se mogu smatrati kao poizdvajani delovi napred pomenutih glavnih oblasti.
Ali i u samim tim pojedinadno uzetim oblastvima tvorevine gornje krede nisu razvijene na celom svom prostranstvu jedno-stavno, ved se, naročito u oblasti Istočne Srbije u užem smislu, i
Nedostajao mu je glavni rad po ovom pitanju V. K. Petkoviča »Stratigrafski i tektonski odnosi u oblasti ugljenog rudnika Rtnja« koji je izašao u Spomenici pedesetogodišnjice profesorskog rada S. M. Lozanida 1922 u Beogradu.
na veoma kratkim otstojanjima, sreče vrlo cesto lateralno smenji-vanje skoro u svima odeljcima, pa čak i horizontima. U vezi s ovim, od značaja je naglasiti da ni slojevi uglja ne prate tvorevine gornje krede na celom prostranstvu, ali se može uzeti da su približno dve trečine rasprostiranja ugljonosne. Deo izmectu Majdanpeka i Krivo-virskog Timoka uopšte ne sadrži ugljene slojeve. Isto tako slojevi uglja nisu vezani samo za jedan stratigrafski horizonat.
Gornju kredu ovih oblasti je dosta detaljno raščlanio V. K. Petkovič, što se vidi iz mnogih njegovih radova, ko ji se, upo-redo sa tretiranjem i drugih geoloških problema, bave i raščlanja-vanjem tvorevina gornje krede (vidi listu radova u prilogu).
U poslednje vreme proučavanje faune B. Milovanoviča, naročito iz severozapadnog podnožja Tupižnice i još nekih delova Istočne Srbije, pored toga što je znatno dopunilo listu rodova i vrsta za pojedine potkatove senona, omogučilo mu je da i paleon-tološki i na terenu u ovoj oblasti utvrdi prisustvo i santonskog potkata, kao i da raščlani kampanski i mastrihtski potkat na zone (vidi listu radova u prilogu od 11—15). Iako B. Milovanovič naglašava da je stratigrafska važnost rudista (11, str. 18—19), što još više vredi za ostale faunističke elemente ove oblasti, svakako preuveličana, i da relativno dugo trajanje pojedinili vrsta umanjuje njihov stratigrafski značaj, ili ga donekle ograničava, ipak iz nje-govog iscrpnog izlaganja, naročito u radu »Rudistna fauna Jugoslavije, II, 1935« (13) i iznete podele santoniena, kampaniena i mastrihtiena na osnovu rudistne faune, kao i iz ranijih podataka V. K. Petkoviča, se vidi da su u Istočnoj Srbiji nesumnjivo razvijeni senonski potkatovi dati na tabelarnom pregledu u prilogu.
Istina je da raščlanjavanje na potkatove i zone nije uvek od-redeno tipskim karakterističnim fosilima, ali ukupna fauna dobro služi za konstatovanje njihovog prisustva, i ako se tome još pri-dodaju terenska promatranja i saberu rezultati utvrdenih strati-grafskih redova kod pojedinih karakterističnih profila, onda po-stoji mogučnost da se približno odrede i kompleksi u prostoru, koji zastupaju pojedine potkatove i zone senonskog kata.
Iz datog tabelarnog pregleda se vidi da u Istočnoj Srbiji, u užem smislu nedostaju izvesni odeljci gornje krede i to poglavito, niži, kao i da su razvijeni oni, koji pretstavljaju više delove; tako:
Cenomanski kat uopšte nije zastupljen.
Donji turon takode ne postoji.
U gornji turon dosada su uvrščivani slojevi s inoceramusima (In. labiatus S c h 1 o t h., In. Cuvieri S o w., In. Lamarcki Parck.), koji pri reviziji ranijih odredaba vrlo lako mogu da budu prebačeni u gornji deo santonskog i donji deo kampanskog potkata. Ovo se može desiti, tim pre, što su slične tvorevine sa inoceramusima iz oblasti Majdanpeka, ranije držane za turonske
(15—16) posle najnovijih odredaba K, Petkoviča (18), B. M i-lovanoviča (18) i P. Kapostaša (17), uvrščene u gornji santonien, kampanien i mastrihtien. Dokazano je da su u oblasti Majdanpeka prisutne sledeče vrste: In. Cripssi M a n t e L, In. re-gularis d’ O r b., In. balticus B o e h m., In. incostans W o o d., In. cordiformis S o w., In. cf. cycloides W e g n e r, In. af. tuberculatu.s W o o d., a ne ranije navodene turonske vrste. Jedan srečan nalazak B. mucronata S c h 1 o t h. i Gnjpheci vesicularis Lam. u istim slojevima u oblasti Majdanpeka ovo je samo još više potvrdio (17, stp. 13). Tako da se, ako se ovo isto dokaže i samo za još ona dva mesta u Istočnoj Srbiji sa ko j ih se pominju turonske tvorevine sa inoceramusima (Severozapadno podnožje planine Tupižnice i oko-lina Knjaževca), nameče pitanje da li je u ovoj oblasti turon uopšte zastupljen.
Konjački potkat senona nije takocte konstatovan na celoj teritoriji Istočne Srbije.
I ovaj nedostatak tvorevina, koje bi odgovarale ovom potkatu ide u prilog gledištu da i gornji turon nije uopšte razvijen.
Najviše p o d a t a k a, kako iz samih terenskih promatranja, tako i iz proučavane faune, ima da senonska transgresija u Istočnoj Srbiji, u užem smislu, počinje početkom santonskog potkat a.
I po B. Milovanoviču (19), transgresija gornje krede u ovoj oblasti počinje santonienom.
Gdegod se može promatrati podloga raznim odeljcima gornje krede u Istočnoj Srbiji, u užem smislu, svuda se vidi diskordancija prema podloži i njihov transgresivan položaj, cesto sa konglome-ratima u bazi, koji su sastavljeni od valutaka krečnjaka i peščara s orbitolinama i rekvijenijama, zatim od valutaka kvarca, ili ande-zita i dacita. Podlogu najčešče čine orbitolinski ili rekvijenski slo-jevi donje krede, ili andeziti i daciti.
Santonski potkat se može podeliti na donji i gornji.
Kampanski se takode može podeliti na dva dela — donji i gornji.
Mastrihtski se može podeliti na tri dela — ili tri zone, oka-rakterisane pirenejskim vrstama — donju sa Pironea corrugata (W o o d.) D o u v i 11 e, koja obuhvata i jedan deo kampaniena -srednju sa Pironea polastila var. slavonica (Hilber) Kiihn — gornju sa Pironea polijstila (Piro n a) M e n e g h i n i (B. Milovanovič [13]).
Danskom katu pripadaju tvorevine koje leže preko mastriht-skih i kojima se završava gornja kreda u ovoj oblasti.
Ovakvo sadašnje poznavanje tvorevina gornje krede, odnosno senonskog kata u Istočnoj Srbiji, u užem smislu, pruža dovoljno
mogučnosti da se može sa večom sigurnošču nego ranije da govori i o položaju ugljenih slojeva koje sadrže.
U Istočnoj Srbiji, u užem smislu, postoje četiri ugljena sloja, i to: prvi-najniži se javlja u kampanskom potkatu; drugi-srednji u donjem delu mastrihtskog, treči i četvrti u gornjem delu inast-rihtskog potkata (vidi levu polovinu tabelarnog pregleda u prilogu).
Prvi i drugi sloj vezani su za transgresivnu fazu senona, koja po V. Petkoviču dostiže maksimum u mastrihtienu, a po B. Milovanoviču, još odredenije, u srednjem mastrihtienu, a zatim prelazi u naglu regresiju; treči i četvrti su vezani za regresi vnu fazu.
Na levoj polovini tabelarnog pregleda u prilogu dato je nekoliko najkarakterističnijih stratigrafskih profila senonskih tvorevina Istočne Srbije, u užem smislu, iz kojih se jasno vidi, kakvim je sve tvorevinama zastupljen senonski kat, i koji sve potkatovi i horizonti mogu u njemu da se izdvoje, kao i to, da je u isto vreme na raznim mestima u raznim marinskim sredinama vršena različita sedimentacija. Dok su se na izvesnim mestima taložili inoceramski slojevi, ili uspešno razvijali rudistni sprudovi, ili čak i slojevi s belemnitelama, dotle su na drugim mestima bile povoljne prilike za stvaranje ugljenih slojeva. Pojava belemnitela u veoma velikom broju, u raznim horizontima gornjeg dela senonskog kata, 11 društvu sa raznolikom faunom, kako je več to i ranije od drugih na-glašeno, ukazuje na često i naglo osciliranje nivoa u gornjem se-nonu a s tim i na često menjanje prilika, koje dalje objašnjavaju ovakav raznolik sastav u horizontalnom rasprostranjenju sedime-nata i u vrlo uzanim zonama. Iz priloženih podataka na tabelar-nom pregledu se vidi, takode, da slojevi sa belemnitelama zauzi-maju gornju polovinu senonskog kata, i da se ovaj kat mestimično završava njima, ili slojevima s pironeama, ili slojevima s bočatnom faunom i ugljem.
Prema svemu ovome napred pomenuta pretpostavka V. C a n-k o v a, da su slojevi gornje krede u ovim oblastima naše teritorije u inversnom položaju, i pored sve dobre volje ne može da bude prihvačena, jer bi u tom slučaju sve dosadašnje odredbe rudistne i ostale faune, kao i podela senonskog kata na potkatove i zone V. K. Petkoviča, a naročito B. Milovanoviča, bile ospo-rene, što je isključeno. Samim tim i nada da če bliža odredba bo-čatne gasteropodske faune mozda izmeniti ovakvo gledište u korist M. V. Cankova takode otpada.
Sto se tiče napomene da V. K. Petkovičeva forma Be-lemnitella mucronata S c h 1 o t h. nije B. mucronata S c h 1 o t h., več B. hoeferi S eh 1 b., to niukoliko ne menja zaključak o stratigrafskom položaju ugljenih slojeva, jer se obe vrste javljaju u raznim oblastima u različitim horizontima. Ali i pored toga treba
napomenuti da poslednji rad o razviču formacije krede u Rumuniji »L’evolution geologique de la Roumanie-Cretace« od G. M a c o -vei — a i J. Atanasiu — a (21) donosi i stratigraski pregled gornje krede sa karakteristikama facijalnog razvida i karakteristič-nom faunom, gde se Belemnitella mucronata Schloth. i B. hoeferi S c h 1 b. navode samo kao fosili gornjih potkatova senonskog kata. U oblasti Muntenie obe vrste su nadene u mastrihtskim i kampan-skim tvorevinama; u oblasti Brašov-a B. hoeferi S c h 1 b. u mastrihtskim; u Centralnoj Dobrudi B. mucronata S e h 1 o t h. u mastrihtskim tvorevinama; itd.
Iz priloženog tabelarnog pregleda za naše oblasti, kako je več naglašeno, vidi se da se belemnitele takode javljaju pretežno u gornjim delovima senonskog kata. Prema tome potpuno je sve-jedno da li je zastupljena samo B. mucronata Schloth. ili samo B. hoeferi S c h 1 b., ili su zastupljene obe vrste, jer su u Rumuniji obe vezane za iste stratigrafske odeljke senonskog kata, što se potpuno poklapa i sa prilikama kod nas, tj. one se nalaze samo u gornjim delovima senonskog kata u ovim oblastima. Na taj način i preobračanje Petkovičeve B. mucronate u B. hoeferi ne može niukom slučaju da posluži kao dokaz da su slojevi gornje krede sa ugljem u Istočnoj Srbiji u inversnom položaju, jer bi tada i odgovarajuči slojevi u Rumuniji takode trebali da budu obrnuti.
Ne spori se da postoji na izvesnim mestima i takav slučaj, gde se slojevi senona kod nas nalaze zaista u inversnom položaju, ali to je lokalna pojava, i uvek se može prilagoditi iznetom opštem stratigrafskom redu, koji se ne da, bar za sada, niukoliko menjati.
što se tiče nadene faune u gvoždevitim peščarima Pirotskih Vinograda, koju sam lično odredivao, naglašavam i sam da su u njoj zastupljene izvesne turonske vrste, ali večina medu njima nije vezana isključivo za turon, več se provlači daleko i kroz senon. Pored toga konstatovane su i čisto senonske forme, na osnovu ko-jih je moglo da bude izvedeno na terenu čak i horizontiranje tvo-revina ovoga kata (22, str. 30—31). Tako da posle svega ovoga, i s obzirom na sve ostale profile u Istočnoj Srbiji, kojima je jasno utvrden stratigrafski red gornjekretacejskih slojeva u ovoj oblasti, nišam mogao da uzmem ovo mesto kao izuzetak. Mada, to pod-vlačim, u Pirotskim Vinogradima može da bude razvijen i jedan deo turona (anguiniena), jer je ovo jedino mesto u Istočnoj Srbiji, koje sadrži navedenu faunu (vidi 5 i 22, str. 30—31) i nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu velikog gornjekretacejskog pojasa Istočne Srbije, u užem smislu, tj. najbliže sličnim tvorevinama gornje krede u Bugarskoj. Isto tako pod potiskom velike donje-kretacejske ploče Belave, koja je sa jugoistoka navučena preko slojeva gornje krede, u ovom su delu slojevi gornje krede zaista na različite načine polomljeni i ispreturani a možda delimično leže
i u inversnom položaju. Samo, ovo se niukom slučaju ne može pro-širiti i izvan ove uže oblasti, i za pitanje stratigrafskog položaja ugljenih slojeva je, manj e više, bez značaja, pošto na ovom mestu u celoj seriji nema uglja, te ono i nije pogodno za korelacij u sa serijama koje sadrže ugljene slojeve.
*
Naglašeno je u početku da se oblast Jugoistočne Srbije — Pčinja sa dolinom Južne Morave (Grdelička Klisura), razlikuje u razvieu od napred prikazanih tvorevina gornje krede u Istočnoj Srbiji u užem smislu. U Jugoistočnoj Srbiji nisu zastupljene ni sve facije, ni svi oni odeljci gornje krede, koji su pomenuti za prvu oblast, a što je od naročitog značaja u ovom slučaju, i nijedan od napred pomenutih ugljenih slojeva, več novi, koji opet u Istočnoj Srbiji u užem smislu ne postoje. (Vidi: K. V. Petkovič [23] i V. K. Petkovič [10]. Pored toga sastav sedimenata je mnogo jednostavniji i ne postoji onako smenjivanje u horizontalnoin pravcu, kao što se sreče u prethodnoj oblasti.
Gornja kreda je i ovde transgresivna; poči-nje bazalnim konglomeratom i leži neposredno preko kristalastih škriljaca.
Valuci su od samih kristalastih škriljaca.
Transgresija počinje tako de d o n j i m santo-n i e n o m.
Santonski potkat može da se podeli na donji i gornji, na osnovu faune i delimično na osnovu litološkog sastava (vidi desnu polo-vinu tabelarnog pregleda u prilogu).
Kampanski potkat je takode podeljen na donji i gornji, samo što je ovaku deobu teško uvek sprovesti u oblasti Pčinje, dok se u Grdeličkoj Klisuri lako sprovodi.
Slojevi iznad kampanskih zastupaju samo jedan deo mastriht-skog potkata u Jugoistočnoj Srbiji, kako je to izneto na desnoj polovim tabelarnog pregleda u prilogu.
Ugljeni slojevi, kojih ima nekoliko, su grupisani u donjem delu santonskog potkata i u oblasti Pčinje i u oblasti Grdeličke Klisure. U visim delovima nije konstatovan nijedan ugljeni sloj.
Oni su u Jugoistočnoj Srbiji (Pčinji i Grdeličkoj Klisuri) vezani isključivo za transgresivnu fazu.
Zaključak. — U Istočnoj Srbiji u širem smislu postoje u gornjekretacejskoj seriji četiri ugljena sloja, odnosno horizonta:
I.	najnižji (na tabelarnom pregledu obeležen sa A.) u donjem san-tonienu; II. drugi (obeležen sa I.) u donjem kampanienu; III. treči (obeležen sa II.) u donjem mastrihtienu; IV. četvrti (obeležen sa III—IV.) u gornjem mastrihtienu s prelazom u danski kat.
Najniži horizonat (Sloj A) javlja se samo u Jugoistočnoj Srbiji (oblast Pčinje i Grdelička Klisura), ostali su razvijeni u Istoč-noj Srbiji u užem smislu (Slojevi: I, II, III—IV), gde najniži horizonat (Sloj A.), opet, nije konstatovan.
I ne samo da u Istočnoj Srbiji nema turonskih ugljenih slo-jeva, več se ujedno postavlja pitanje da li je turon uopšte za-stupljen u ovoj oblasti.*
Sur la position stratigraphique des couches de charbon du cretace superieur de la Serbie Orientale
Par Dr. Kosta V. Petkovič.
La position stratigraphique des couches de charbon du Cretace superieur en Serbie Orientale (dans le sens plus large) a ete traitee a plusieurs reprises comme question secondaire dans les differentes etudes stratigraphiques et tectoniques. — En 1922, V. K. Petkovič (1) a publie un travail specialement consacre au probleme des couches de charbon du Cretace superieur dans la region de mine »Rtanj« dans la Serbie Orientale. La meme annee au Congres geologique international en Belgique, V. K. Petkovič (2), en donnant un apergu general sur le Cretace dans la Serbie Orientale, a determine aussi la position stratigraphique des couches de charbon de cette province en remarquant que ce charbon est du type paral. Cette constatation se repete dans sa Geolagie strati-graphique (3) et aussi, avec de petits changements, dans son der-nier travail, la Geologie de la Serbie Orientale (4).
Cette annee, au mois de fevrier, M. V. C a n k o v a fait une conferance a la Societe geologique Serbe, en exposant son opinion sur la position stratigraphique du Cretace superieur dans la Serbie Orientale, basee sur les donnees qu’il a trouvees dans les publi-cations, et sur la correlation des couches du Cretace su])črieur de la Serbie Orientale avec des parties correspondantes en Bulgarie (5).
Son opinion differe des resultats de V. K. Petkovič en ce que M. V. C a n k o v considere que les couches de charbon sur 1’etendue de la Serbie Orientale (prises en sens plus etroit) se trouvent en position inverse, de sorte qu’ elles correspondraient aux parties inferieures du Cretace superieur, et non pas au Se-nonien superieur, comme 1’avait expose V. K. Petkovič, et que, si on les considere renversees, elles correspondent aux circonstan-ces en Bulgarie, et coincident avec 1’ordre stratigraphique <iu’ on
* Ovde se izuzima Vardarska zona i deo izmedu Ruj planine i Nišave.
rencontre dans la vallee de la Morava du Sud et dans la region de Pčinja. En meme temps M. V. C a n k o v a remarque que les eouches a Belemnitella mucronata S c h 1 o t h. (6), ne eontiennent pas de Belemnitella mucronata S c h 1 o t h., mais des Belemnitella hoeferi S c h 1 b.
Tout en estimant le travail des geologues bulgares et les re-sultats parus dans de nombreuses publications sur les cjuestions traitees aussi chez nous, puisque presque toutes les formations de nos regions ou bien se prolongent directement sur le territoire bul-gare, ou bien y sont aussi representees, je considere qu’il serait d’un interet commun de traiter de nouveau ce probleme.
Ceci d’autant plus qu’on a constate que M. V. C a n k o v , en traitant le probleme en question, n’a pas en a sa disposition toutes nos publications,* et qu’en outre il n’a pas fait, a ma connaissance, de recherches sur le terrain de la Serbie Orientale. Par cela meme, il est naturel que son hypothese sur les rapports stratigraphiques et tectoniques du Cretace superieur de nos regions est fondee plutot sur les donnees qui se rapportent au territoire bulgare et sur les impressions personelles qu’il a eues ces rapports dans la Serbie Orientale d’apres les publications qu’il avait entre les mains.
Tout cela, ainsi que l’importance economique de cette question, m’a porte a y revenir encore une fois, et a essayer de fournir les donnees necessaires pour son eclaircissement, afin qu’on ne puisse tomber de nouveau dans une erreur qui est venue s’imposer comme consequence de la connaissance insuffisante des circonstances sur notre territoire.
En verifiant de nouveau, sur le terrain meme, les donnees anterieures, j’ai developpe cette question autant qu’il etait ne-cessaire pour obtenir un aper^u plus clair du developpement et de la division des ces parties du Cretace superieur qui sont representees chez nous. Apres cela, il n’etait pas difficile de determiner d’une fagon plus detaillee aussi la position stratigraphique des couches de charbon du Cretace superieur de la Serbie Orientale (dans un sens plus large), sans entrer dans la eorrelation avec les circonstances en Bulgarie.
Quoique dans la Serbie Orientale, surtout au point de vue litologique, le Cretace superieur soit developpe presque sur toute son etendue d’apres le type du Cretace de Gosau, on peut assez facilement distinguer deux provinces principales de developpement
" 11 lui a manque le principal travail sur cette question, de V. K. Petkovič : »Les Relations stratigraphiques et tectoniques dans la region de la mine de charbon de Rtanj«, publie dans les Melanges offerts a S. Ložan ič a 1’occasion du cincjuantenaire de son travail comme professeur, Beograd, 1922.
qui, prises separement, presentent des caracteres specifiques, meme au point de vue de leur developpement.
La zone du Cretace superieur de la Serbie Orientale s’etendant de Majdanpek jusqu’a la riviere Nišava, peut etre prise comme une premiere, et la region de la Serbie du Sud — la vallee de Pčinja avec Grdelička Klisura (valee de la Morava du Sud) — comme une seconde province. Mais, meme dans ces provinces prises separement, les formations du Cretace superieur ne sont pas developpees d‘une fagon egale sur toute leur etendue: on rencontre tres souvent, surtout dans la Serbie Orientale, des remplacements lateraux, meme a des distances tres petites presque dans tous les etages et meme dans les horizons.
En rapport avec ceci, il est important de remarquer que les couches de charbon n’accompagnent pas non plus les formations du Cretace superieur sur toute son etendue, mais on peut consi-derer approximativement que deux tiers de 1’etendue contiennent du charbon. La partie entre la mine de Majdanpek et la riviere de Krivovirski Timok n’a point de charbon. De meme, les couches de charbon ne sont pas bornees a un seul horizon stratigraphique.
Grace aux nombreux travaux de V. K. Petkovi č, et des autres (voir la bibliographie a la fin), traitant, a cote de differents problemes geologiques, la division des formations du Cretace superieur, on peut subdiviser le Cretace superieur dans ces deux provinces.
Dans les derniers temps, l’etude de M. B. Milovanovič sur la faune du pied nord-ouest de la montagne Tupižnica, outre qu’elle a complete considerablement la liste des genres et des especes pour les differents sous-etages du Senonien, a donne la possibilite de constater aussi paleontologiquement, et sur le ter-rain dans cette region, la presence du sous-etage Santonien, et en meme temps de subdiviser les sous-etages Campanien et Maestrich-tien en zones (voir la liste bibliographique ci-jointe -11-15). Quoique M. B. Milovanovič (II, p. 18—19) remarque que la valeur stratigraphique des Rudistes, et encore plus des autres elements de la faune dans cette province, est sans doute trop exageree et que la duree relativement longue de differentes especes diminue leur importance stratigraphique ou la limite dans une certaine mesure, toutefois, d’apres son etude detaillee (surtout dans un travail »Les Rudistes de la Jougoslavie, II, 1935« [3]), et la division donnee du Santonien, Campanien et Maestrichtien sur la base de la faune des Rudistes, ainsi que d’apres les donnees anterieures de V. K. Petkovič et des autres (voir la liste biblio-graphique ci-jointe), on voit que dans ces provinces sont deve-loppes sans aucun doute les sous-etages du Senonien donnes sur 1‘apergu tabellaire (a la fin).
II est vrai que la division en sous-etages et en zones n’est pas toujours effectuee d’apres les fossiles caracteristiques; mais la faune totale sert tres bien pour la constatation de leur presence, et si l’on ajoute a ceci les observations sur le terrain et qu’on ras-semble les resultats d’ordre stratigraphique determine sur les differents profils, il est possible de determiner approximativement aussi les complexes dans 1’espace qui representent les differents sous-etage et les zones de Fetage Senonien.
De Fapergu tabellaire donne on peut voir que dans la province de la Serbie Orientale (au sens etroit) manquent certaines parties du Cretace superieur, surtout les parties inferieures, et qu’en meme temps sont developpees celles qui representent les parties supe-rieurs du Cretace superieur.
Ainsi, fetage Cenomanien n’existe pas.
Le Turonien inferieur n’existe pas non plus.
On attribuait au Turonien superieur les couches a Inoceramus (In labiatus S c h 1 o t., In Cuvieri Sow, In. Lamarcki Park.). Ces couches, apres la revision des determinations anterieures de ces especes peuvent etre rangees dans le Santonien superieur et le Campanien inferieur, comme cela est arrive avec la faune a Inoceramus de la region de Majdanpek (voir la bibliographie, No. 18).
Le sous-etage Coniacien de Fetage Senonien n’a pas ete con-state dans la Serbie Orientale.
Le manque de couches qui correspondraient a ce sous-etage vient encore a Fappui de Fopinion que le Turonien superieur non plus n’est developpe.
II existe un tres grand nombre de d o n n e e s prouvant que la transgression senonienne dans la Serbie Orientale a commence au debut du sous-etage Santonien.
Partout ou Fon peut voir la base de differentes parties du Cretace superieur, on remarque les discordances et leur position trans-gressive avec des conglomerats de base, composes de cailloux roules a Orbitolines et a Requienies, et de cailIoux roules de quartz ou d’andesites et de dacites. La base est composee le plus souvent de couches a Orbitolines a Requienies, ou d’andesites-dacites.
Le sous-etage Santonien peut etre divise en inferieur et superieur.
Le Campanien peut etre aussi divise en deux: inferieur et superieur.
Le Maestrichtien peut etre divise en trois parties-zones, ca-racterisees par des especes de Pironaeas (B. Milovanovič 13).
A Fetage Danien appartiennent les couches reposant sur celles du Maestrichtien, faisant aussi le sommet du Cretace superieur dans cette province.
Une telle connaissance actuelle des couches senoniennes dans la Serbie Orientale permet suffisamment de parler avec plus de certitude qu’auparavant de la position des couches de charbon dans cette province.
Dans la Serbie Orientale existent quatre couches de charbon: La premiere — inferieure — appartient au sous-etage Campanien; la seconde — moyene — se trouve dans la partie inferieure du Maestrichtien; la troisieme et la quatrieme appartiennent a la partie superieure du Maestrichtien.
La premiere et la seconde sont liees a la periode transgressive, qui d’apres V. K. Petkovič a atteint son maximum pendant le Maestrichtien, et d’apres M. B. Milovanovič, encore plus pre-cisement, dans le Maestrichtien moyen, et puis s’est transformee en une regression rapide; la troisieme et la quatrieme sont liees a la periode de la regression.
Sur la partie gauche de l’aper§u tabellaire sont donnees quel-ques un des profils verticaux les plus carateristiques du Senonien de la Serbie Orientale, d’ou l’on peut facilement voir quels diffe-rents depots representent 1’etage Senonien et quels sous-etages et horizons on peut y distinguer et aussi decouvrir que pendant la meme periode, aux endroits differents, la sedimentation a ete differente. Pendant qu’a certains endroits se sont deposees les couches a Inoceramus, .ou se sont developpees avec succes les recifs a Rudistes, ou meme les couches a Belemnitelles, — aux autres endroits les conditions ont ete favorables pour la formation des couches de charbon.
L’existence des Belemnitelles dans les differents horizons de la partie superieure du Senonien, en compagnie d’une faune differente, comme cela a ete deja remarque par d’autres, montre une oscillation rapide et brusque du niveau de la mer pendant le Senonien superieur, et avec cela le changement des circonstances, ce qui expliciue principalement cette variabilite de la composition des sediments dans 1’etendue horizontale et dans les zones tres etroites.
L’aper^u tabellaire ci-joint montre aussi que les couches a Belemnitelles occupent la moitie superieure de Fetage Senonien, et que cet etage finit a certains endroits par ces couches, ou par les couches a Pironaeaes, ou ])ar les couches a faune des eaux saumatres et les couches de charbon.
D’apres tout ce qui est dit plus haut, l’hypothese de M. V. C a n k o v que les couches du cretace superieur sont dans ces parties du territoire de la Serbie Orientale dans une position in-verse, n’a pu etre acceptee, car dans ce cas toutes les determina-tions de la faune des Rudistes, ainsi que la division du Senonien en sous-etages et zones par V. K. P e t k o v ič et surtout par M. B. Milovanovič, seraient inexactes, ce qui est exlu. En ce
qui concerne la remarque que Belemnitella mucronata S c h 1 o t h. de V. K. Petkovič n’est pas B. mucronata S c h 1 o t h. mais B. hoe-feri S c h l b., cela ne change pas la conclusion sur la position stra-tigraphique des couches de charbon, parce que les deux especes apparaissent a des endroits differents dans des horizons differents.
Toutefois, il font remarquer que le dernier travail sur le de-veloppement des formations Cretacees en Roumanie par M. G. M a -c o v e i et M. I. Atanasiu (21) contient aussi 1‘apergu strati-graphique du Cretace superieur, avec les caracteristiques du de-veloppement faciel et la faune caracteristique, ou Belemnitella mucronata S c h 1 o t h. et Bel. hoeferi S c h 1 b. sont cites seulement comme des fossiles des sous-etages superieurs du Senonien. Dans la region de Muntenie, les deux especes sont trouvees dans les depots du Campanien et du Maestrichtien; dans la region de Bragov, Bel. hoeferi S c h 1 b. est trouve dans les depots du Maestrichtien; dans la Dobrogea Centrale, Bel. mucronata S c h 1 o t h. est trouve dans les depots du Maestrichtien; etc.
On ne conteste pas qu’il existe a certains endroits des cas ou les couches senoniennes sont dans une position inverse, mais ce n’est que local, et elles peuvent etre toujours adaptees a 1’ordre general stratigraphique qu’on ne peut point changer, du moins pour le moment.
En ce qui concerne la faune trouvee dans les gres ferigineux des vignobles de Pirot, que j’ai determinee personnellement, je reconnais qu’elles est composee aussi d’especes turoniennes, mais la plupart d’entre elles ne sont pas exclusivement liee au turonien mais s’etendent loin a travers le senonien. (22, p. 30—31.)
Vu les autres' coupes existant dans la Serbie Orientale qui ont contrubue a la determination de 1’ordre stratigraphique des couches du Cretace superieur dans cette region, je n’ai pu prendre cet en-droit comme une exception, quoique — j’y insiste particulierement— il se trouve peut-etre a cet endroit aussi des couches qui repre-sentent l’etage turonien, car c’est le seul endroit dans la Serbie Orientale qui continne la faune citee, et se trouve dans Pextreme partie Sud-Est de la grande zone du Cretace superieur, c’est-a-dire le plus pres depots semblables du Cretace supperieur en Bul-garie (15, et 22). Aussi, sous la poussee de la grande nappe du Cretace inferieur de Belava, chariee dans cette partie sur les couches du Cretace superieur, celles-ci ont ete cassees et deran-gees de differentes fagons, et peut-etre dans quelques endroits en position inverses. Mais dans aucun cas cela ne peut etre elargie en dehors de cette region, et reste sans importance pour la question de la position stratigraphique des couches de charbon car dans cette partie le charbon n’est point du tout constate.
II a ete remarque au commencement que la region de la Serbie Sud-Est, la vallee de Pčinja avec la vallee de la Morava du Sud (Grdelička Klisura) differe dans son developpement de la Serbie Orientale (dans le sens etroit). Dans ces regions ne sont represen-tees ni tous les facies ni toutes les parties du Cretace superieur que nous avons citees pour la premiere region, et, ce qui est parti-culierement important dans ce cas, aucune des couches que nous avons nommees, mais les couches nouvelles qui n‘existent pas dans la Serbie Orientale (dans le sens plus etroit) — [voir: V. K. Petkov i č, 10 et K. Petkovič, 23].
En outre, la composition des sediments est beaucoup plus simple et il n’y a pas de succession dans la direction horizontale comme on la rencontre dans la region dont on vient de parler.
Le cretace superieur est dans cette region aussi transgressif; il commencepar des conglo-merats de base reposant directement sur les schistes cristallins.
La transgression a commence aussi dans la partie inferieure du sous — etage santonien.
Le Santonien peut etre divise en inferieur et superieur; le Campanien est aussi divise en inferieur et superieur, seulement cette division est dificile a effectuer toujours dans la region de Pčinja, tandis qu’a Grdelička Klisura on 1’effectue facilement.
Les couches au-dessus de celles-ci appartenant au Campanien ne representent qu’une partie du Maestrichtien, comme c’est re-presente sur la partie gauche de 1‘apergu tabellaire.
Les couches de charbon et il y en a plusieurs, sont toutes groupees dans la partie inferieure de sous-etage Santonien, et dans la region de Pčinja et dans Grdelička Klisura.
Dans les parties superieures n’existe aucune couche de charbon. Elles sont liees dans ces regions exclusivement a la periode de transgression.
Conclusion. — Dans la Serbie Orientale dans le sens plus large existent quatre horizons de charbon: 1) le premier, le plus haut dans le Santonien inferieur; 2) le second dans la Campanien inferieure; 3) le troisieme dans le Maestrichtien inferieur; et la qua-trieme dans le Maestrichtien superieur, passant a l‘etage Danien.
Non seulement les couches de charbon turoniennes n’existent pas dans la Serbie Orientale, mais en meme temps on peut se de-mander si le Turonien est vraiment represente dans cette region.*
* En exceptant la zone du Vardar et la partie entre Ruj et Nišava.
LITERATURA B1BL10GRAPH1E:
1. V. K. Petkovič: Stratigrafski i tektonski odnosi u oblasti ugljenog rudnika Rtnja. — Spomenica pedesetogodišnjice profesorskog rada S. M. Lozaniča, Beograd, 1922.
2. V. K. Petkovič: Stat actuel des etudes stratigraphiques du Cretace de la Serbie Orientale. — Compte rendu du XII« Congres geolo-gique international, 1922, Liege, 1926.
3. V. K. Petkovič : Istorijska Geologija (Stratigrafija), Beograd, 1925, p. 241—243.
4. V. K. Petkovič : Geologija Istočne Srbije, I. — Posebno iz-danje Srpske kralj, akademije, Beograd, 1925, p. 15, 140—163.
5. V. C a n k o v : Paralele i veze izmedu gornje krede Jugozapadne Bugarske i Jugoistočne Jugoslavije. - Zapisnici Srpskog Geološkog društva od 10 februara 1936. Beograd.
6. V. K. Petkovič:	O slojevima s Belemnitella mucronata S c h 1 o t h., spec. u Istočnoj Srbiji i o njihovom značaju za paleogeo-grafiju severoistočnog dela Balkanskog Poluostrva. Glas Srpske kr. akademije, 150, 1922, Beograd.
7. V. K. Petkovič: Tupižnica i njeno podnožje. Spomenik Srpske kr. akademije, 46, 1908. Beograd.
8. V. K. Petkovič: O geološkom sastavu i tektonskom položaju jugoistočnog dela Timočkog Basena. — Glas Srpske kr. akademije, 141, Beograd 1931.
9. V. K. Petkovič : O tektonskom sklopu Istočne Srbije. — Glas Srpske kraljevske akademije, 39, Beograd, 1930.
10. V. K. Petkovič: O senonu u gornjem slivu Pčinje i o nje-govom tektonskom značaju. — Glas Srpske kr. akademije, 150, Beograd, 1932.
11. B. Milovanovič: Paleobiološki i biostratigrafski problemi rudista. — Rasprave Geološkog instituta kr. Jugoslavije, sv. 2, Beograd, 1933.
12. B. Milovanovič: Rudistna fauna Jugoslavije, I. Geološki anali Balk. Poluostrva, knj. XII, sv. I. Beograd, 1934.
13. B. Milovanovič: Budistna fauna Jugoslavije,	II. —	Geo-
loški anali Balk. Poluostrva, knj. XII, sv. 2, Beograd, 1935.
14. B. Milovanovič: Prilog za poznavanje rudista	u Srbiji. Geološki anali Balk. Poluostrva, knj. XI, sv. I, Beograd, 1932.
15. E. Tietze: Geol. Notizen aus dem Nordostlichen Serbien. Jahrb. d. k. k. Geol. Reichsanstalt, Wien, 1870, No. 4, s. 568—600.
16. J. M. Ž u j o v i č : Geologija Srbije, I, str. 206, Beograd, 1893.
17. P. Kaposztas: Petrographische und Geologische Beitrage zur Kenntnis des Erzvorkommens von Majdanpek in Serbien. — Zeit-schrift der Ungarischen Geol. Gesellschaft. B. 64, Budapest, 1934, str. 13.
18. K o st a V. Petkovič: Majdanpek i okolina — geološki sa-stav i tektonski odnosi. - Rasprave Geol. inst. kr. Jugoslavije, sv. III. Beograd, 1933, p. 50.
19. B. Milovanovič: Korelacija mediteranskog mastrihtiena u Istočnoj provinciji. — Predavanje držano u Geološkoj sekciji IV Sve-slovenskog kongresa geografa i etnografa u Sofiji 20 avgusta 1936.
20. B. Popovič: O senonskim slojevima oko Vine i Zorunovca. — Geološki anali Balk. Poluostrva, knj. VII, sv. I, Beograd, 1922.
21. G. M a c o v e i et Atanasiu: L’evolution geologique de la Boumanie — CBfiTACfi. — Anuarul institutului geol. al Bomaniei, Vol. 16, 1933, Bueuresti.
22. Kosta V. Petkovič: Stratigrafija i tektonika Planine Be-lave i Črnog Vrha. — Posebno izdanje Geografskog društva, sv. 9, Beograd, 1930, str. 30.
23. K o s t a V. Petkovič: Stratigrafski i tektonski odnosi senon-skih slojeva u Grdeličkoj Klisuri. — Vesnik Geol. inst. Kr. Jugoslavije, knj. I, sv. 1. Beograd, 1932.
24. B. Milovanovič : — Sur les Budistes du Maestrichtien dans la partie orientale de la Peninsule Balkanique, Geologica Balkanica, vol. I, fasc. 3. Sofia, 1935.
NZ. U ovim radovima je citirana ranija literatura u vezi sa istim problemom.
DR. KOSTA V. PETROVIČ
TABELARNI PREGLED SASTAVA, RAZVICA I PODELE
APERgU TABELLA1RE MONTRANT LA CONSTITUTION DEVELOPPEMENT ET LA DIVISION D
C e
v 0 -s
S
o
4> a
>4)
C/2 5/5
C v
£ 'S 3 E
c m
E
o c
<u
U u
c
_4J
'5
M
E
o
c
1)
Katovi Etages	Pot- katovi Sous- etages	Hori- zonti Zones	Ugalj Charbon					Isto	č n a Srbi	j a (u užem smislu) S e	r b	ie Orienta!	e	
				Opšti profil, izradjen prema prof.V. K. P. (Kongres u Belgiji 1922 g.). Sa izmenama i dopunamaV. K. P. Congres en Belgique 1922 (modifie)	V. K. P. JVs I	V. K. P. No 11	V. K. P. No III	V. K. P. Ni IV	V. K. P. .Ne V	B. Milovanovič 1933	B. Milovanovič 1935			Majdanp
Danski Danien				Konglomerati i peščari Conglomerats et gres	Konglomerati i peščari Conglomerats et gres	Konglomerati i peščari Conglomerats et gres		Konglomerati i peščari Conglomerats et gres	Crveni konglomerati, kvarcni peščari i konglomerati Conglomerats rouges, conglomerats et gres quartzeux					
_c -=
7= O
^ * SH -m n
W C/3
C3 CQ
C
C/5 <U
C *C ra co CX a
£ I
nJ ."5 ^ °
c
Cfl <L>
S
O O
4-t -M
c S ra S
c/) 00
3 .8
•2. .S c c
O o
^ u
a
'c
o £
bo g-
	C
C	CD
‘ u	
<v	0
V- C/3	g
‘H’
O
, a; c -r
‘O
a
o
bo
C/3
’c 'C
-§£
o “« bo g-
__3
*C
-g£
c
c c
v <u
E E
D 3 bo bo c c < < s .1
’ C Jr*
u SJ. >n bo
J J
III—IV
sloj
Couche
II sloj Couche
I sloj Couche
A sloj Couche
Pescari i lapori sa Cijrenci dacica Palfy, Cerithium, ugljeni slojevi Gres et marnes a Cyrena dacica P a 1 f y, Cerithium, Couches a charbon
Slojevi sa )
u ' i relemnilella Couche a )
mucronata Schloth., Cyclolites, Ostrea vesicularis Lam. Rhynchonella plicatilis var. octoplicata S o w.
Ugljeni slojevi Chauches a charbon
Rudistni krečnjaci Calcaires a Rudistes
Ugljeni slojevi Couches a charbon
Sivi i crveni peščari Gres gris et rouges
Konglomerati sa komadima od rekvienskih krečnjaka od baze Conglomerats avec des fragments de calcaires a Reguienies de base
Transgresija -Transgression
diskordancija - Discordance
Konglomerati, sprudni krečnjaci sa: Conglomerats, calcaires recifales a Rudistes: Pironaea polystyla Pirona, Praeradiolites Leymeriei B a y 1 e
Rudstno-koralski krečnjaci: Calcaires coraligčnes recifales a Rudistes:
Hipp. oppeli D o u v i 11 e Hipp. loftusi W o o d w. Radiolites angeoides Lam.
Peščari i vapnoviti peščari sa: Grts et gres calcaireux a: Rad. mamillaris M a th. Radiolites radiosus d’ Orb. Radiolites stoppanianus (Parona) Toucas
Liskunoviti peščari sa ) Inocera-Gres micaces a ) mus
Slojevi sa: Couches a: Belemnitella mucronata Schloth.
Marnes Gres
Lapori
Peščari
Krečnjaci
Calcaires
Interkalacije tufova
Inoceramski laporci: Marnes a Inoceramus: Inoceramus balticus B o e h m. Inoceramus regularis
d’ Orb.
Peščari i lapori sa: Gres et marnes a:
Inoceramus Cripsii M a n t.
Peščari i laporci sa mnogobrojnim sitnim gasteropodima:
Gres et marnes a nombreux gasteropodes: Natica cretacea Goldf. Ostrea vesicularis Lam. Bel. mucronata Schloth. Ananchites ovatus Leske
o . a
•-T W
S ~
ra -n
Slojevi sa: Couches a:
Bel mucronata Schloth.
Lapori	Marnes
Krečnjaci Calcaires
Pešca
Gres
Bituminozni škriljci Schistes bitumineux
Ugljeviti glinci — sloj uglja (JVT» 1), peščari Argilites charbonneux —-couche de charbon (I), gres
Peščari i konglomerati sa: Gri s et conglomerats a : In. labiatus Brongn.,
In. Cuvieri Sow. ? In. Lamarcki Park
Konglomerati,
peščari,
Bituminozni
lapori.
Conglomerats,
Gres,
Marnes,
bitumineuses.
Melania Melanopsis Natica Nerinea Ugalj (III-IV) charbon Cerithium Cyrena dacica Pa I f y Cyrena garunica
Peščari i peskoviti lapori sa: Gres et marnes sableux a: Belemnitella mucronata Schloth Ananchites ovatus Leske Rhynchonella plicatilis var. octoplicata Sow, Cuclolites elliptica Lam., Acteonella gigantea d’Orb., Acteon. laevis d’Orb.
Vapnoviti
rudistični
peščari
Gres calcaireux a Rudistes
Inoceramski lapori i peščari
Marnes et gres a Inoceramus
Rudistni krečnjaci Calcaires a Rudistes
Vapnoviti rudistni peščari Gres calcaireux a Rudistes
Rudistni krečnjaci Calcaires a Rudistes
Peščari i peskoviti krečnjac' Gres et calcaires greseux
Bazalni konglomerat Conglomerats de base
Transgresija i diskordancija Transgression et discordance
16.
Slojevi sa ) 0. r i - < rironea t-oucnes a I
15.
Krečnjaci, lapori, peščari \ Bel. mucronata Schloth. Calcaires, marnes, gres I Ananchites ovatus Leske
14.
Glinci i laporci: Argiles schisteuses et marnes: Natica spec., Natica cretacea Goldf.
13.
\ Bel. mucronata Schloth. Peščari i lapori sa ' Ostrea vesicularis Lam. Gres et marnes a l Terebratulina striata d’Orb.
/ Ananchites ovatus Lesce
12.
Lapori i laporoviti krečnjaci bez fosila. Marnes et calcaires marneux sans fossiles
11.
Pescari i lapori sa \ n .	....
r- •	.	-	<	Ustrea	vesicularis	L;
Ures et marnes a I
10.	Pescari	i	lapori	sa	)	,
r. .	.	r	>	Inoceramus-ir
Ores et marnes a )
9.
Peščari sa orbitoidima. Gres a Orbitoides
Radiolites albonensis Toucas
Krečnjaci, peščari,
, lapori sa	.	Radiolites	souamosus d' Orb.
Lalcaires-gres-marnes a J	1
7.
Krečnjaci-peščari \ D ?■
r .	;	Kadiohtes	sauamosus
Calcaires - gres I
d' O r b.
6.
Krečnjaci sa \ Radiolites angeiodes Lapeirouse Lam. Calcaires a / Radiolites subangeiodes Toucas
5.
Peščari sa \ Orbitoides media Schlumb. Gres a I Orbitoides censasica Schlumb.
4.
Pravi sprudni krečnjaci	)	Plaguioptychus
Calcaires coraligenes recifales / aquilloni d’Orb.
3.	Krečnjaci,	peskoviti	i brečasti.
Calcaires, sablonneux, brechifies Hipp. (Vacc ) loftusi Woodw Rad. sguamosus d’Orb.	Korali
Rad. albonensis Toucas.	Coraux
Rad. subangeoides Toucas.
2.
Peskoviti sprudni krečnjaci. Calcaires recifales sablonneux.
Rad cf radiosus d’Orb. Rad. mamillaris Matheron Birad. stoppanianus (Pirona) Toucas. Praeradiolites n. sp., Sphaerulites, Rad subradiosus Toucas. Rad. stgriacus Z i 11.
1.
Liskunoviti pescan sa: \ r
r, .	i .	)	lnoceramus-\ma
Lires micace a:	J
■c-~
£ -Š3 O n.
o g*
m
c
c v
(D O
c/5 S
Pironaea polystyla (Pirona) M e n e g h i n i P. polystyla var. Milovanoviči K ii h n Hipp. (Vaccinites) ultimus Milovanovič Neoradiolites serbicus Milovanovič Praeradiolites leymeriei (Baijle) Toucas
Pironaea polystyla var. slavonica (Hilber) K ii h n Ioufia reticulata G. Bo eh m Ivania maestrichtiensis Milovanovič Praeradiolites boucheroni (Bayle) Toucas Lapeirouseia jouanneti (Des Moulins)y Bayle Pseudopolyconites serbicus Milovanovič, P. ovalis Milovanovič, P. parvus Milovanovič, P. serbicus var. triangularis Milovanovič, P. mirabilis Milovanovič Radiolites subangeiodes Toucas Radiolites giganteus Milovanovič, Sphaerulites bacevicensis Milovanovič Hipp. (Orb.) lapeirousei Goldfuss, Hipp (Vacc.) orientalis Milovanovič
C
o
O
"r .22
P
0 O-
o §-m
o
O
U
I-S
0
o §“
m
o
Q
Pironaea corrugata (Woodw.) D o u v i 11 e Praeradiolites aristidis (Mun. Chalm.) Bayle Lapeirouseia orateriformis (Des Moulins) Dou-v i 11 e
Radiolites albonensis Toucas Radiolites subangeiodes Toucas Radiolites squamosus d’Orbigny
Pironaea corrugata (Woodw ) D o u v i 11 e Pironaea corrugata var. transitoria Milovanovič Hipp. (Vacc.) loftusi var. timacensis Milovanovič
Radiolites angeiodes (Lapeirouse) Lamarck Rad. nouleti var. timacensis Milovanovič Hipp. (Orb.) colliciatus \Voodward Hipp. (Hippuritella) variabilis Mun. Chaimas
Hipp. (Vacc.) oppeli D o u v i 11 e Hipp. (Vacc ) archiaci Mun. Chaimas Hipp. (Vacc.) loftusi Woodward.
Radiolites angeiodes (Lapeirouse) Lamarck Rad. aurigerensis Mun. Chaimas Rad. aurigerensis var serbicus Milovanovič Rad. nouleti (Baifle) Toucas Praeradiolites subtoucasi Toucas Biradiolites s p.
Hipp. (Vacc.) galloprovincialis Matheron
Hipp. (Orb.) bioculaius Lamarck
Rad. (Radiolitella) guiscardianus (Pir.) Toucas
Rad. styriacus (Zittel) Toucas
Biradiolites stoppanianus (Pirona) Toucas
Birad. stoppanianus var. regularis Toucas
Radiolites galloprovincialis Matheron Radiolites mamillaris Matheron Radiolites subradiosus Toucas Praeradiolites anatolicus K ii h n Praerad. Kiihni Milovanovič Biradiolites acuticostatus (d'Orb.) Toucas Praeradiolites ponsianus var. vrbovacensis Milovanovič
s: .o Ar* o
co
c/j »ra ra a c c o o
ra
c/j »ra ra a o o
o
J M S; o
• ‘u — O
a
O ra
</)>
S
E M a u
^3 ^
a
Is.
O
O
c
'CO	0 ^
Ul	P.i-
O	
o	
D	
o	
U	n. incoi rdiforn
•—	*"-« o
>	
o	
J3 C/}	^ to O ^
	X ..
	to -C;
cn	
bi	
03 u	Sc “O
V	^ 0
u 0 C	ti
O ra <5 -J
v>
3 -2
Baza La Base
Orbitolinski i rekvienskf slojevi donje krede Couches du Cretace inferieur a Orbitolines et Reguienies
Orbitolinski i rekvienski slojevi donje krede, andeziti Couches a Orbitolines et Requienies du Cretace inferieur, Andesites
Andeziti
Andesites
Profili su interpretirani prema današnjem poznavanju stati grafskih odnosa gornje krede u Istočnoj Srbiji.
IA, RAZVICA I PODELE GORNJE KREDE U ISTOCNOJ SRBIJI
ISTITUTION DEVELOPPEMENT ET LA DIVISION DU CRETACE SUPERIEUR DANS LA SERBIE ORIENTALE
B. Milovanovič 1935
Majdanpek
Tupižnica-Knjaževac
Kukuljaš-Lanac V. K. P.
Profili —- Coupes de B. Popovič
Glinci
Argilites
Opšti profili — Coupes Gen. Zubetinac — Urdeš V. K. P. et B. Popovič
Crveni konglomerati Conglomerats rouges
Jugo-istočna Srbija
Srbie de sud-est
Dolina Južne Morave
Valiče de la Morava du Sud
Oblast Pčinje
Region de Pčinja
Ugalj
Charbon
Hori-
zonti
Zones
Potka to vi Sous-etages
Katovi
Etages
D D 5. 3
n> v> 3 7T
"£ 'n
o a. O g-
cn
C O)
■n >, o o
£ S
o
a
3
—	3
’c 'Z
o i o g-
co
— D
O
a
3
•g .g ° ‘o O 3
to
3
'c -g
o £
a-
Pironaea polystyla (Pirona) Meneghini P. polystyla var. Milovanoviči K u h n Hipp. (Vaccinites) ultimus Milovanovič Neoradioliles serbicus Milovanovič Praeradiolites leymeriei (Bayle) Toucas
Pironaea polystyla var. slavonica (Hilber) Kiihn loufia reticalata G. Bo eh m Ivania maestrichtiensis Milovanovič Praeradiolites boucheroni (Bayle) Toucas Lapeirouseia jouanneti (Des Moulins), Bayle Pseudopolyconites serbicus Milovanovič, P. ovalis Milovanovič, P. parvus Milovanovič, P. serbicus var. triangularis Milovanovič, P. mirabilis Milovanovič Radiolites subangeiodes Toucas Radiolites giganteus Milovanovič, Sphaeru-lites bacevicensis Milovanovič Hipp.(Orb.) lapeirousei Goldfuss, Hipp (Vacc ) orientalis Milovanovič
Pironaea corrugata (Woodw.) D o u v i 11 e Praeradiolites aristidis (Mun. Chalm.) B a y 1 e Lapeirouseia orateriformis (Des Moulins) Dou-v i 11 e
Radiolites albonensis Toucas Radiolites subangeiodes Toucas Radiolites squamosus d’ O r b i g n y
Pironaea corrugata (Woodrv ) D o u v i 11 e Pironaea corrugata var. transitoria Milovanovič Hipp. (Vacc.) loftusi var. timacensis Milovanovič
Radiolites angeiodes (Lapeirouse) Lamarck Rad. nouleti var. timacensis Milovanovič Hipp. (Orb.) colliciatus \V o o d w a r d Hipp. (Hippuritella) variabilis Mun. Chalmas
Hipp. (Vacc.) oppeli Douville Hipp. (Vacc ) archiaci Mun. Chalmas Hipp. (Vacc.) loftusi Woodward.
Radiolites angeiodes (Lapeirouse) Lamarck Rad. aurigerensis Mun. Chalmas Rad. aurigerensis var serbicus Milovanovič Rad. nouleti (Bayle) Toucas Praeradiolites subtoucasi Toucas Biradiolites s p.
Hipp. (Vacc.) galloprovincialis Matheron Hipp. (Orb.) bioculaius Lamarck Rad. (Radiolitella) guiscardianus (Pir.) Toucas Rad. styriacus (Zittel) Toucas Biradiolites stoppanianus (Pirona) Toucas Birad. stoppanianus var. regularis Toucas
Radiolites galloprovincialis Matheron Radiolites mamillaris Matheron Radiolites subradiosus Toucas Praeradiolites anatolicus K ii h n Praerad. Kiihni Milovanovič Biradiolites acuticostatus (d' Orb.) Toucas Praeradiolites ponsianus var. vrbovacensis Milovanovič
S a- 2 iS : ; o 5
•s "o s a. a. ^
ui
'C3
ca oj c c
O o
N M
a c
š* £ ^ B -
"5, « ■5-
a —
O)
C c ~ o o
Ši
ca
bc >
5 =»
8^
C c
o 0
— o a
o JO
-C ..
o 'Z
C0>S
M >tfl
C o
S «
£ C oc
d v
Cfl
<D
JZ
O
D
O
U
u
i
-C «3
D
o" S Ž š-2
W r, M M 0 C
s« s
— O 1»
.H.-®
-i?:,
—
JJ. ,«o C "S
w C h
E -2 S Sc"C
o
J *>
g 2
-S
o c
o c ca j«
c*»
S
u
o
C
C3
.te
So
> -C
o o
J o to U
Actaeonella gigantea d’Orb. Actaeon laevis d’ Orb.
Ugljeni sloj Couche de charbon
(II)
Actaeonella gigantea d’ O r b.
O ca -O J
.5, c ^
>y bC O
v v
.- w C O
—	i-,
ui •-. —1 ca "C JJ
CK (J
Crveni peščari i konglomerati Gros rouges et conglomerats
Peščari i konglomerati sa:
Gres et conglomerats a: Inoceramus labiatus Brongn. In. Cuvieri Sow. In. Lamarcki P a r c k.
-2 0
11 sl
U o U
Bočatni gasteropodi cirenski slojevi (glinci, laporci, peščari. Gasteropodes des eaux Soumatres, couches a Cyrena (argilites, marnes, gres)
Ugljeni sloj j ^ Couche . m_IV de charbon )
Cirenski peščari i glinci gres et argilites a Cyrena
Ugljeni sloj — Couche de Charbon (Ns II)
Ugljeni glinci i peščari Argilites charboneux et gres
Peščari sa — Gres a Orbitoides, Ostrea vesicularis Lam. Ananchites ovatus Leske
O. CO
S ’5 > "
§.3
3 u
st o
J£ ui ui o
Ugljeni sloj
Couche de charbon i
M(I)
Ugljonosni glinci i peščari Argilites et gres charboneux
Konglomerati sa komadima rekvienskih i orbitolinskih krečnjaka iz baze Conglomerats avec fragments a Requienies et Orbitolines de base
Cirenski slojevi Couches a Cyrena Turbo, Melanopsis, Cerithium, Nerila, Cyrena dacica P a 1 f y, Cyr. conf. Marioni
Peščari gres Pecten spec.
spec.
Venu s
Peščari sa koralima Gres a Coeraux Cycl. elliptica Lam C. undulata Leptoria Konincki
Akteonelski peščari Gres a Actaeonella
Peskoviti krečnjaci sa koralima i Rudistima Calcaires sableux a Rudistes
._ u o -M qj W
'= 1
,cj 3
o K -a
’E w
— o X L.
■5 '5
U
“ c 0 £ a- a
Laporci
Marnes
Peščari sa — Gres a Cyrena
Ugalj — Charbon 0"5 m
Gl inci i peščari sa: Argilites et gres a: Cyrena, Conglomerats
Peščari i lapori sa: Gres et marnes a: In. Cripsii Mant.
Slojevi sa ) Bel. mucronata Cauches a ) Schloth., Ostrea vesicularis Lam., Ter. striata, Nalica cretacea G o 1 d f , Melanopsis, Pecten Rhynch. plicaiilis var. octoplicata S o w., Ananchites ovatus Leske , Cycl. elliptica Lam.
Hipuritski krečnjaci sa Orbitoides Calcaires a Rudistes et Orbitoides
Rudistni krečnjaci Calcaires a Rudistes
Orbitoides
Laporci
Marnes
Rudistni krečnjaci Calcaires a Rudistes
Serija slojeva bituminoznih škriljaca Serie des couches bitumineux
Inoceramus spec. Scaphites spec. Anisoceras spec.
In. Cripsii Mant. var. regularis Airaghi, Ananchites ovatus Leske
Inoceranski lapori	\	m- .■
.»	. ,	1	Inoc. coraiformis oow.,	1 issotia	spec.
Marnes a Inoceramus	)
Peščari, konglomerati Gres, conglomerats
Bituminozni škriljci i krečnjaci Schistes bitumineux et calcaires
Peščari —- Gres
Laporci — Marnes
Debela serija breča sa interkalacijama
Serie epaisse, breche avec des intercalations
Kvarcni peščari, tufoliki peščari, glinoviti peščari, glinci:
Gres quartzeux, gres tufitiques, gres argileux
Peščari sa ) In. labiatus Gres a / Brongn.
Orbitolinski i rekvienski slojevi donje krede-andezit Couches du Cretace inferieur a Orbitolines et Rer/uienies, andesites
Peščari i glinci bez fosila ) Gres et argilites sans fossils)
100 mt.
Banak sa nerineama) Bank a Nerinea )
0-75-1 m
Omphalia Kefersteinii Miinst.. Turritella spec.
Nerinea Pailleteana d’Orb., Nerinea cincta M ii n s t.
Peščari i peskoviti glinci ) Gres et argilites sableux f
30 mt.
Ugljeni slojevi (A)
Couche de charbon (A)
Peskovite gline s proslojcima uglja 70 mt. Argiles sableuses a charbon 70 mt.
Peščari sitnog i krupnog zrna 50 mt
Gres 50 mt.
Konglomerati od krist. skrilj. iz baze 20 mt. Conglomerats compose des schistes cristallins de base 20 mt.
Diskordancija — transgresija
Discordance — Transgresion
Sivi tufoliki peščari
Gres gris tufitiques
Zone a In. regularis d’Orb.
Pločasti lapori i laporovitil In. Lamarcki P ar ck., var. Cuvieri S ow., krečnjaci	!	In.	balticus Boh m., Gaudri/ceras mite
Marnes calcaires marneux aj v. Hauer , Pachydiscus, Brandti Redt.
Pachydiscus Brandti Redt., Scaphites spec.
. .	...	)	G/auconia	(Omphalia)	Renauxiana	d’Orb,
mci 1 pescan sa ( Q0qUanJi d’Orb., var. carinati Rep., Gl. Gres et argilites a \	Kudernatschi; Glauconia
Slojevi uglja (A), peščari i glinci, breče od kristalastih škriljaca iz baze Couches des charbons gres et argilites, breche compose de schistes cristallins de base
Discordancija — transgresija
Discordance — Transgression
Sloj
Couche
III—IV
Sloj
Couche
II
Sloj
Couche
Sloj
Couche
A
CK}
O
S: 3
a : c
o
n
cn	2
-?	a?
0»	VI
Q-	r+
	
	O*
	
	r+
	S*
	3
v*-
O S J — • _> o : c
D
Q-
O
s- 2.
O’
to
3-1
C
žr
3 3
■o "a g) cu 2. D rt> t/i 3 7T
IT.
in
3 3 3 3
r-t r-f-
2 o 2. 3
m VI
3 7T
n
2	o
2.	3
o tt'
rt' gi
3	ST
>
3
M
C
3
3'
3
r
o,
-!
5'
3
Kristalasti škriljci
Schistes cristallins
Kristalasti škriljci
Schistes cristallins
Baza
La base
c« Vi
= »
o
S
s
"• 0
n
3 S
c3 H
I -
2. o
o 3
n CD-	O
D	0)
O	3
3	O
& 3.	3 tu
3* D	D
fe.afc ‘'; H	.’ '	v3*	',	:
: 1 illllfefe