KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZA ŠIITU Klasa 19 (3) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 jula 1933. PATENTNI SPIS BR. 10102 Dr. ing. Junkers Hugo, Dessau-Anhalt, Nemačka. Rešetkasti most sa cevnim pojasima. Prijava od 19 marta 1932. Važi od 1 septembra 1932. Prona'fazak se odnosi na mostove sa rešetkastim glavnim nosačima, čiji su pojasni štapovi sastavljeni od pojedinačnih cevastih komada. Pronalaizak se naročito odnosi na medusobnu vezu cevastih pojasnili štapovai na čvorovima ili u bližini čvorova, a pronalazak se takode odnosi i na izvedba tih čvorova i to u torn cilju, da se most može brzo i laiko izgraditi, kao i da se most, u slučaju da se za njega ukaže potreba na nekom dugom mestu, može po-ncvo i na prost način demontirati. Medusobna veza pojedinih cevastih komada pojasa vrši se prema pronalasku porn o ču veza, inače po sebi poznatih kod izgradnje cevnih vodova, tako, da se prsteni, rasporedeni po celom obodu na kraju cevi, medusobno spajaju pomoču preko njih obuhvatajučeg člana (obuhvatajučih matica, školjki snabdevenih na krajevima izbočinama koj se protežu u praven oboda i strče prema svom središtu ili t. sl.) dedna takva veza, primenjenai kod rešetkastih mostova, ima ceo niz preimučstava. U po-redenju sa uobičajenim spajanjem cevi pomočit prirubnica (Ftanschenverbindung) preimučstvo se sastoji u torne, što prsteni mogu samo maffo strčati iznad postranih površina cevi1 i što članovi kop obuhvata-ju prstene mogu biti u glavnom izvedeni u obliku cevi, tako da na mestu vezivanja pojasa ne nastupaju preterana zadebljanja, koja utiču znatno ne samo na sopstvenu težinu, več bi ometala i postavljanje štapo-va ispune. Spajanje pomoču prirubica ima još i taj nedostatak, što se pri nejednako-mernom jakom pritezanju zavrtanja na prirubnici, iii priMkom labavljenja tih po-jedinačnih zavrtanja, izazivaju jaka dopun-ska naprezanja u štapovima pojasa. U poreden ju sa mufama, snabdevenim zavrtanj-skim zavojcima, u koje se zavrču komadi cevi koje se imaju medusobno spojiti, po-stoji to preimučstvo što za vreme montiranja nije potrebno obrtanje teških štapova pojasai, što je naročito teško pri slobod-noj prethodnoj montaži mosta. Osim toga, ovakva prosta veza pomoču muf ni nije po-godna kad pojedinačni komadi pojasa moraju stajati pod odredenim uglom, što je na pr. slučaj, kad su ti komadi pojasa snabdeveni osim toga i sa delovima za priključivanje štapova ispune, delovima za površina cevi i što članovi, koji obuhvata-prikffjučivanje poprečnih štapova i sa torne s'učnim delovima. Daljnje preimučstvo prema pronalasku izabranog načina vezivanja rešetkastih mostova, sastoji se u tome, što se slobodna prethodna montaža takvih mostova znatno olakšava, jer — kao što je napred pomenuto u poredenju sa prostim spajanjem pomoču mufni — nije potrebno obrtanje teških komada, pri-vikom njihovog nameštanja na več montirani d»o mosta; osim toga, u poredenju sa uobičajenim vezama pomoču mnogobroj-nih zakivaka ifi zavrtanja provučenih kroz limove na čvorovima, otpada žametno po-dešavanjte, bušenje otvora i t. st, na mestu izgradnje; konačno, u poredenju sa zglob- Din. 20. nim vezama, novo priključeni komad pO' jasa, ostaje u ispravnom položaju, us', e d sopstvene krutosti novo izabrane veze, tako da nisu potrebni pomočni podupirači. Spajanje štapova pojasa, u bližini čvora, vrši se priključivanjem štapova ispune rešetke i poprečnih štapova edishodno na li-movima čvorova, koji se smeštaju neposredno na štapove pojasa, na pr. zavari-vanjem. Ako mesta spajanja štapova pojasa leže simetrično prema čvorovima, ill u samim čvorovima, onda se članovi, koji spajaju pojedine štapove pojasa mogu upotrebiti i za priključivanje štapova ispune, i mogu se snabdeti sa za to potrebnim limovima čvorova ili t. sl. Predmet ovog pronalaska pokazan je na crtežu na različitim primerima izvodenja. Sl. 1—3 pokazuju jedan oblik izvodenja novog mosta i to: Sl 1 deli mično u pogledu sa strane a delimično u preseku duž vertikalne srednje ravni povučene po liniji I—I iz sl. 3. Sl. 2 u pogdedu spreda. Sl. 3 u osnovi. Sl. 4 i 5 pokazuju u večoj srazmeri po-dužni presek i poprečni presek prema liniji V—V iz slike 4 spoj pojasa pomoču školljki. Sl. 6 pokazuje u preseku jedan sličan spoj pojasa, kod kog školjke istovremeno obrazuju limove čvora. Sl. 7 pokazuje spoj pojasa pomoču obu-hvatajuče matice i to u preseku duž osi pojasa. St 8 pokazuje presek prema linij: VIII— VIII i sfl 7. Sl. 9 pokazuje u vertikalnem preseku duž osi pojasa sp j pojasa sa obe strane jednog čvora, kod kog je izmedu delova umetnut spojni komad. Sl. 10 pokazuje vertikalni presek povu-čen po sredini mosta, sa izvodenjem čvorova prema sl 9. Most prema sf. 1—3 je rešetkasti most sa parale: nim gornjim i donjim pojasom, koji su modus bn - spojeni cik-cak postavljenim s'apovima ispune. Gornji i donji pojas sa st a vi je ni su od pojedinačnih štapova 1 odn. 2 koji su medusobno spojeni u bližini čvorova pomoču spojnih članova 3, 4. Sa štapovima 1, 2 pojasa1, čvrsto su spojeni limovi 6, 7 čvora (na pr. zatvara-njem) na koje se priključuju kosii štapovi 5, na pogodan način, na pr. pomoču zglo-bovih čepova 9. Sl. 4 i 5 pokazuju u večoj srazmeri jedan primer štapa 1 pojasa. Svaki štap 1 ima na svom kraju učvrščen prsten 11 odn. 12. Ovi prsteni kupaste su zasečeni na kra-jevima, suprotnim od čeonih površina. Preko pjrstenova je položena,! po dužini podeljena, iz komada 13, 14 sastavfljena školjka, koja je na obodu snabdevena, iz komada 13„ 14 sastavljena školjka, koja 12. Ovi prsteni kupasto su zasečeni na kra-školjka, koja je na obodu snabdevena prema unutra strčečim izbočinama 15. Unu-trašnje strane ovih izbočina koso su zase-čene, odgovarajuči zakošenju prstenova. Oba dela školjke čvrsto se spajaju, medusobno pomoču zavrtanja 16, pri čemu se istovremeno pritiskuju jedna na drugu i čeone površine štapova pojasa, usiled kao klin dejstvujučih kosih površina. Prema st". 6 spojene prirubnice školjki produžene su na jednoj strani pojasnog štapa u radialnom pravcu. Ova produže-nja 13’, 14’ mogu se upotrebiti na mesto liimova 6 i 7 čvora, pa služe za priključivanje krajeva kosih štapova 5. Ovi kosi štapovi snabdeveni su u torne čiliju sa ravnim krajevima 5’, kop se umeču izmedu produženja 13’, 14’ školjke i sa njima se učvrščuju pomoču čepa 5”. U primeru iz sl. 7 nasadeni su na krajevima pojasni h štapova prsteni 18, 19 od ko jih jie jedan, 19, snabdeven zavojcima 22 u koje zahvataju zavojci ubuhvatajuce matice 20, koja, pomoču prema unutra strčeče izbočine 21 zahvata za drugi prsten 18, tako da se pritezanjem matice čvrsto pritiskuje medusobno se dodirujtuce čeone površine pojasnih štapova, usiled čega se obrazuje na svima stranama krut spoj, koji je stalno pod naponom. Na: desno ležečem pojasnom štapu 1, priklujčen je, u neposredno! bližini spojnog mesta, čim 6 čvora, krji služi, za priključivanje štapova na ispune; 8 pokazuje u preseku ovo priključivanje lima. Osim toga, tamo mogu biti1 predvideni i drugi priključni članovi na pr. Cim 8 za' vezu poprečnih štapova (St 1 i 3 ili ugaomk 30, za prčvrščivanje podloga 31, 32 zal put (sl. 2). Kod primera izvodenja prema sl. 9 i 10 ooiani su sa obih struna čvora i tesno uz ovai raspodeljeni talko da su prema torne pojasi sastavljeni iz naizmenično poreda-nih drugih štapova 1 pojasa i kratkih delova 25 čvora. Ovi kratki delovi 25 čvora snabdeveni su nastavnima, na pr. limovima 6, 8 potrebnih za priključivanje štapova 5 ispune i t. sl. Prema sl. 9 sastoji se talkav čvor iz jed-ne cevi, nešto večeg prečnika od prečnika štapova 1’ pojasa, koja je na krajevima; snabdevena zavojcima 23, 23’. Krajevi šta-povai 1’ sa čvrsto nasadenim prstenima 18, 18’ pritiskuju se čvrsto na ovaj čvor po-mioču obuhvatajučih matica 20, 20’. Delen je pojasa u faktične štapove i izmedu njih uključene kratke komade čvo- rova, omogucava da ovi poslednji dobro izvrše svoj zadatak,. t. j. da u čvorovima sakupe sve sile. Ovi komadi čvorova mogli se izgraditi primerice i od materijama neobično vefike čvrstoce, ili pak iz materi-jala, k o ji usled lak o g obradivanja ili oblikovanja uproščava izradu znatno komp'1'i-kovanih komada čvorova; u obzir dolazi naročito i primena materijalla sposobnog za liven je (celični liiv). Kosi štapovi 5 glavnih nosača i štapovi 26 poprečne veze (sl. 1—3) prave se ceii-shodno takode iz cevi, ili im se bar pri-bfižno daje cevasti oblik. U poslednjem slučaju mogu se primerice izradivati iz dva željeza, koja su jedan prema drugom okrenuta svojim šupljim (udubljenim) stra-nama. Na krajeve ovih željeza mogu se na-sadfvati limovi 27, 28, izmedu kojih prodira limovi 6 odnosno 7 čvora, pa se medu-sobno spajaju zgiobnim čepovima 9, 10. Na primeran način mogu biti izvedeni i štapovi 26 poprečne veze, ko ji se priklju-čuju na limove 8 č^orai Da bi most dobio poprečnu potrebnu čvrstocu, to se njegova krajnja poprečna polja izvode ce'iishodnio u vidu krutih portala, primerice tako, da se izmedu spoljnih štapova 26 poprečne veze i kraljnjih kosih štapova 5 uključuju pojačavajuči čfanovi 41, 42, 43. Sl. 1—3 i 10 piokazuje priključak kostu-ra ('podloge) za put. Poprečni nosači 31 puta, spojeni su pomočil priključnih ugao-nika 30 (sl. 2) sa limovima 7 čvorova do-njeg p f: j asa 2, a p-dužnr nosači 32 prikflju-čeni su na ove poprečne nosače pomoču ugaonika 33. Preko podužnih nosača po-stavljaju se prema sl. 2 poprečne debele daske 50 za patosanje puta; za postranu gramicu puta sfmže ivične grede 51. Da pojedini komadi podužnih nosača 32 nebi bili suviše teški, naročito kod večih mostova, mogu se prema sl. 10 izmedu na donjem kraju čvora priključenih poprečnih nosača 31 priključiti još daljnjii poprečni nosači 31’, koji su svojim spoljnim kra-jevima, pomoču kotvi 35, zavešeni za li- inove 6 gornjih čvorova, tako da onda du-žina izmedu dva poprečna nosača 31, 31’ ukijučujučih podužnih nosača 32’ iznosi samo još polovinu razdaljiine izmedu čvorova, pa se na taj način znatno smanjuje i težina. U cevaste pojase mogu se postaviti preko mosta vodeči cevni vodovi ili kahlovi, a mogu istovremeno upotrebiti samo ti pojasi kao cevni vodovi (ako su spojna mesta pojedinačnih štapova pojasa dobro zaptivena). Šuplji štapovi rešetkastog mosta čije su unutrašnje strane teško pristu-pačne ili potpuno nenristupačne za docni-je obnavljanje sloja koji štiti od rde, ili t. sl., mogu biti prevučeni iznutra sa jedmim slojem maltera (betona) fti pak mogu biti sa njim potpuno ispunjeni. Time se istovremeno znatno1 povečava i otpornost na pritisak tih štapova. Patentni zahtevi: 1. Most sa rešetkastim glavnim nosači-ma, čiji su pojasi sastavljeni iz pojedinačnih u aksialnom praven poredanih cevastih delova, naznačen time, što se u čiliju spajanja jiednog za drugim poredanih delova pojasa, snabdevaju ti delovi na njihovim krajnim obodima sa prstenima, koji se mogu učvrstiti jedan uz drugi pomoču člana (obuhvatajučih matica, školjki, snabdeve-nih na krajevima sa prema unutra strče-čim izbočinamat ili t. S’:.) koji obuhvata po dva susedna prstena. 2. Most prema zahtevu 1, naznačen time, što su pojasi sa obe strane sv ako g čvora odetijeni, talko da jedan za drugim slede duži štapovi (!’, 2’) pojasa i kratki dejiovi pojasa (komadi 25 čvora) koji ima-ju priključne delove za štapove ispune, štapove poprečne veze i t. sl. 3. Most prema zahtevu 1, čiji su komadi pojasa spojeni pomoču višedelnih školjki, naznačen time, što su prirubnice školjki produžene u radialnem pravcu, tako da se mogu istovremeno upotrebiti kao limo-vi čvorova. .„b : lo 'r" • ; ■ ■; • ■ ■ - - \ . '' j: ; pq ; '• . ■ ■ ' IPicpl. \ 2Q' 3 ČS # 1 2,7'26 Adpatent broj 70702.