■ oštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.—
M
0~CLA«/NIR
6LAJILO -5AVEZA JOKOLA KRALJE.VINE. JUGOSLAVIJE			
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote O Godišnja pretplata 50 din ♦ Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju	Beograd, 23 oktob God. VIII ♦	ar 1937 Broj 33
Za velikom mišlju iugoslovenskom
— naš jedini i osvešfani puf
Na osvetištu črnoga Kosova okuplja-)u se Sokolovi da osveže uspomenu na Riinanovsku bitku, od koje je prolui-jalo 25 godina, čitava četvrt veka, da Proslave događaj koji je otvorio kapije Nemanjićke Srbije oslobodilačkoj vojsci, _°ji je u džinovskom naletu likvidirao 3'\’ekovnu invaziju starog Osrnanlijskog carstva u Evropi, koji je otpočeo novu ePohu u životu balkanskih naroda i koj> je sticajem ulančenih prilika po-stao istorijska prekretnica za život naroda u celoj Evropi. I na toj veličan-stvenoj proslavi, na tom retkom slavlju Oslobodenoga naroda neće biti Komandanta I Armije, koji je muškim zama-n°m svoga mača presekao gordijski ^v°r, koji se zvao „Istočno pitanje”. ;eselje starih boraca Sokolova zagor-ceno je što medu njima nema glavnoga slavljenika, njihova najboljega druga i Prvoborca, viteza nad vitezovima, koji jm je svojim mladenačkim mačem kao Kraljević-Osvetnik pokazao put kojim se •de ka
večnoj Slavi...
Budite utešeni, borci s Kumanova, budite utešeni Sokolovi i svi Jugosloveni, dignite ponosno svoje glave, ispunite lovom hrabrošču svoja si ca ... Dušma-nin je rnogao ubiti jedno trošno telo, a ’ ne i da ubije veliki duli. Neka stre-Pe dušinani, neka drhte izrodi! Ono što Je ponosni narod Južne Slavije izvršio kroz ovili 25 godina pod vodstvom Vi-teza bez mane i straha, nije delo koje Se može uništiti.
Dogadaji koji su pripremani kroz ve-ove krvlju, suzama i duhom kosovskim kroz narodnu epopeju, koji su iz-'rseni slavnim i nečuvenim u istoriji jiaroda pohodima kroz Nemanjićku Sr-'ju, delo koje je onako energično od-dranjeno na Bregalnici, u koje je uneto Posle pobede toliko bratske uvidavno-s^i i etičko-hriščanskog pregaranja, koje )e preko isusovskih stradanja kroz al-Paiisku Golgotu čuvano i očuvano no-V|m pobedama po hridinaina Kajmakča-cal;ina i Dobrog Polja, i u nebotičnim vi-Sl*iania neprohodnim za obična pešaka i P'aninara, koje je završeno munjevitim prerivanjem dušmana iz cele Srbije i krunjeno ujedinjenjem kroz vekove po-r°bljene brače na dan 1 decembra 1418 godine — ti dogadaji mogli su se zbiti 1 to delo moglo je biti ostvareno je-'чо da kroz vekove traje. Ono je zasnovano na misli koja je kroz celo i migovekovno razdoblje robovanja tu-pu stvarala nepropadivi duh narodno* jedinstva. Dragocena krv nasilnički Prolivena u Marselju 9 oktobra 1934 g°dine kao nerazrušivi cement zalila je °Vu divnu gradevinu koju zovemo Alck-s‘4idrova Jugoslavija.
Svi oni koji još posle svega ovoga Msnoga istorijskog /bivanja uporno Propovedaju misli protivne istorijskoj ‘•ušli jedinstva narodnoga, treba da se psveste i da iz prošlosti naroda svoga 1? povesti svili kulturnih naroda je-anPut noče istimi, da misao jedin-v”;i mora ostati pobednicom nad mi-, J" podvojenosti, kao što istina mora nadmočnija od zabluda. Neka sc ne Vode prividanjima što im ih stvara ča-')V|ti broj onih koji za zabludoni pri-ај*|. Oduvek je zabluda velikom broju cobaveštenili i zavodenih bila pristu-j^cnija od istiuc, kao što je /a veliki r°J priprostih pojedinaca sebična ne-■'vda uvek zavodljivija od pravičnoga ‘""oodricanja. Uspesi zablude i ne-'*vde u povesti čovečanstva, pa i u Jyesti našega naroda, uvek su bili
privremeni. Ali su ti privremeni uspesi uvek bili skupo plačeni. Sva naša narodna istorija samo je jedan veliki tok borbe izmečlu misli jedinstva i misli razdvojničke, samo je jedan bolni niz narodnoga stradanja zbog povremenih uspeha onih koji su propovedali i bor be vodili da ne budemo jedno. Treba se setiti razjedinitelja počam od kneza Borne pa svih ostalih kroz povest i Hrvata i Srba i Slovenaca. Sve naše robovanje bilo je redovito prouzroko-vano razjediniteljskoin akcijom raznih velmoža, koje je istorija narodna obeležila imenom izdajica narodnih. A oni koji danas tvrde, da braća najrođenija ne pripadaju jednoj narodnoj zajednici, pozivaju se stalno na prošlost. Kao da je prošlost našega naroda bila izgradi-vana po volji i slobodnom nastojanju duha narodnog! Kao da granice poje-dinih delova naše jedinstvene zemlje nisu udarali tudini! Ako smo bili razje-dinjeni kroz vekove u prošlosti, bili smo samo radi nebratskog izdajstva velikaša. 1 danas im mi uzvikujemo s narodnim genijem: ,,Velikaši, proklete vam duše!”
I zato zbog svih onih koji se odu-piru misli jedinstva i tako koče pri-rodan tok narodnoga napretka, zbog tih 18 godina naš narod tapka u mestu.
Ali narod neče i ne može ostati večno u zabludi. Mi smo uvereni, da je Jugoslavija večna, jer je zasnovana na granitnim temeljima, jer je za njeno stvaranje palo suviše mučeničkih žrtava i konačno ona najdragocenija u Marselju. Ne bojimo se, dakle, da če, kao u prošlosti, razjediniteljska akcija izaz.va-ti raspad Jugoslavije i novu najezdu tudina u našu zemlju. Duboko verujemo u pobedu istine i pravde, jer verujemo u zdrav instinkt našega naroda. Setimo se samo onih nepreglednih kolona naj-siromašnijih slojeva zagrebačkih grada-na, kada su kroz celu jesenju tmurnu noč prestajali da se, obliveni gorkim suzama, poklone mrtvim ostacima svoga Kralja. Taj instinkt neče zatajiti u od-lučnom času i naš narod če izvesno nači pravi put.
Život Kralja Aleksandra I Karador-eteviča, Njegovo životno delo i Njegova mučenička smrt je program i put našega naroda. Voliti narod kao što ga je On volio, raditi za narodno dobro kao što je On radio, biti neumoran i nesmiljen prema samome sebi u radu kao što je On bio, boriti se junački i istrajno /a slobodu domovine kao što je to On činio, podnositi sve muke da se dode do cilja po Njegovu uzoru, obrazovati svoj duh i oplemeniti dušit svoju da ih osposobimo za velika dela; ne prežati ni od kakvih opasnosti; i-mati pred očima neprestano istine kao što su sloboda, jedinstvo, mir medu na-rodima, neprestani napredak radi ostva-renja blagostanja, ljubav prema neja-kom — eto, to je sklop vrlina koje treba da biidu ideal svakoga Sokola i sva-kog Jugoslovena. Te nenadmašive vrline sačinjavaju duhovni lik največega Kralja svih Jugoslovena, jedan od naj-uzvišenijih likova u povesti čovečanstva. On je vodio vojsku kao nesumnjiv voj-skovoda i vodio je iz pobede u pobedu; On je stupao sa Svojim sedim O-cem, Kraljem Petrom I, u prvi stre-ljački lanac da podigne duh prvobo-raca kada se na iznurenu malu Balkanski! zemlju sručila mnogo nadmočnija evropska sila, i taj podignuti duh učinio je da se pred njim ogromna au-strijska sila skrha u raspršenu rulju;
On je sa svojim narodom podneo tegobe zimskog povlačenja kroz Albanske klance; On je Svojom nepokolebi-vom verom u konačnu pobedu mogao da prikupi ostatke vojske i da stvori solunski front kao bazu za konačno oslobodenje; On je priveo u delo zami-sao svih najboljih sinova nacije, da se Srbi, Hrvati i Slovenci ujedine u jed-nu državu; On je medu prvim uvideo, da nije dovoljno proklamirati misao nie-dunarodnog večnog mira, nego da treba tu misao što pre i što potpunije ostvariti, pa je od Balkana, žarišta nemira'i ratnih sukoba, stvorio najmirniji i u medunarodnom smislu najsredeniji deo sveta; On je prvi istakao istinu, da smo bili kroz vekove razjedinjeni i da je to ostavilo traga u današnjem po-kolenju pa da če trebati mnogo truda i mnogo dobre bratske volje da se posledice razjedinjenoga života otstrane; On je prvi tražio da se zemlja uredi tako, da, ona bude jednaka domovina svi-ju; On je tražio da politički ljudi počrni razumnije razgovarati, da se u o-bavljanju narodnih poslova bratski spo-razumevaju; On je imao hrabrosti da ih i ukloni kao posrednike kada je uvideo da oni nemaju smisla i dobre volje za bratske razgovore; On je istakao, da je „celina države i narodno jedinstvo največi zakon za Njega i za seakoga”; On je uvideo i pokazao, da nema blagostanja u narodu dok se selo ne pridigne kulturno i ekonomski; On je shvatio visoki značaj prosvečenosti naroda pa je škole i kulturne ustanove poinagao darežljivošču koja je ravna primeru velikih vladara Nemanjičeve lože; On je saosečao sa sirotinjom i ni-kada nije propustio prilike da utre siro-tinjsku suzu; On je uvek bio medu prvima i uvek je bio najbolji. Radi tih uzvišenih osebina, pred svoju smrt uz-viknuo je i veliki narodni voda Stje-pan Radič: „Kralj i narod”! Hoče li se moči da zavede u bludnju onaj narod koji je listom sišao sa planina i pohrlio sa svojih polja da se na putu °d_ Splita do Oplenca pokloni pred tužnim vlakom koji je nosio izmrcvareno telo Kralja Ujedinitelja i da kroz suze i zgrčenih pesnica položi najsvečaniji zavet, da če čuvati Jugoslaviju!? Mi verujemo, da neče, jer znamo i ponavljamo, da če narod nači svoj put, jer znamo, da je taj put oštro i jasno obeležio Njegov veliki Kralj. Narod ret-ko progovara. Ali neka niko ne zabo-ravi, da je narod progovorio 1912, 1918 i 1934. Progovoriče narod još jednom kad bude trebalo reči svima i nagla-siče da u narodu nije nikadabilo nesporazuma u osnovnom pitanju na kojemu je izgradena Jugoslavija. I vratiče se narod zavetnoj misli jugoslovenskoj. Ta misao u dušama narodnim živi od Ljudevita Posavskog, ona je nadahnula narodne pevače koji su propovedali kroz stoleča preporod na toj misli i osvetli Kosova i Gvozda, ona je nadahnula i najbolje duhove naše iz dubrovačke i dalmatinske književnosti, ona je bila ona žiža za kojom su pošli najbolji ljudi narodni novijih vremena, kao što su Karađorđe, Njegoš, Vuk, Gaj, Ma-žuranič, Knez Mihajlo, Rački i Stros-majer, Starčevič i Radič. Za tom misli idu Sokolovi i oni če narodu svim svojim snagama pomoči da pod okriljem Kralja Petra II izvrši najsudbono-sniji zadatak svoj, da od razjedinitelj-skih akcija spase i očuva Jugoslaviju i tako otkupi dug prema žrtvama palim za stvaranje Jugoslavije, da otkupi mučenič-ku krv Kralja Ujedinitelja i ispuni njegovu oporuku — da čuvamo Jugoslaviju!
Prof. Srečko Džamonja, Zagreb.
Spomenik Vifcškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju u Rakeku, koji je svečano ofkriven 17 o, m.
Posefa novo? ministra za fizičko vaspifanje brata dr. Vjekoslava Miletiča Savezu SKJ
U ponedeljak dne 18 o. m., u 11.30 učinio je zvaničnu posetu Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije novi mini-star fizičkog vaspitanja naroda brat dr. Vjekoslav Miletič.
U saveznim prostorijama ministra brata d-ra Miletiča dočekali su članovi saveznog starešinstva na čelu sa zame-nikom starešine bratom Durom Paun-kovičem, koji ga je pozdravio u ime savezne uprave toploni bratskom dobro-došlicom.
Ministar brat dr. Vjekoslav Miletič žadržao se s prisutnom bračom u podu-žem razgovoru, živo se zanimajuči za stanje, rad i prilike jugoslovenskog Sokolstva.
Sednica odbora Saveza SK| za izradu nove „Organizacije"
Dne 21 o. m. održana je u saveznim prostorijama u Beogradu sednica odbora za izradu novih temeljnih organizacijskih pravila, koja su do sada po-stojala pod nazivom „Organizacija SKJ”.
Sednici su, uz. pretsednika organi-zacionog otseka i zamenika saveznog starešine brata d-ra Otona Gavrančiča, prisustvovali zamenici saveznog starešine brača: E. Gangl, Đ. Paunkovič, dr. VI. Belajčič i inž. Milivoje Smiljanič, savezni tajnik dr. M. Arsenijevič, savezni načelnik dr. A. Pihler te članovi savezne uprave brača: dr. ing. K. Petrovič, S. Stajic, dr. B. čipčič, ing. R. Radulovič, dr. M. Feliks, M. Nikolič i I. Radič.
Na sednici pretresana je osnova novih temeljnih pravila, koje je izradio predsednik organizacionog otseka brat dr. Oton Gavrančič, zamenik saveznog starešine.
Češkcslovački praznik 28 oktobra
Veliki dan bratskog češkoslovačkog naroda, 28 oktobar, narodni i državni praznik oslobođenja i uskrsnuća Če-škoslovačke Republike, ove godine po-mučen je jednim teškim udarcem i na-dasve neocenjivim gubitkom, smrću naj-večeg sina bratskog češkoslovačkog naroda — Pretsednika-Oosloboditelja Če-škoslovačke Republike T. G. Masarika.
Dr. Eduard Beneš, pretsednik Češkoslovačke Republike
Ovaj gubitak, za kojim je iskreno za-žalio ceo kulturni svet, naročito je bolno odjeknuo u jugoslovenskom narodu a time i u jugoslovenskom Sokolstvu, jer je smrču T. O. Masarika jugoslo-venski narod izgubio svog največeg prijatelja i suborca za njegova prava i njegovu slobodu, za koju se je podjed-nako borio kao i za slobodu svoga naroda u najsudbonosnijim danima naše istorije. 1 zato taj gubitak, taj još sveži grob kovača i stvaraoca slobode i nezavisnosti naše češkoslovačke brače, baca senku tuge na ovogodišnji naj-veči praznik češkoslovačke, tuge koja če prekriti inače onu veliku radost, ko-jom i jugoslovenski narod i jugoslo-vensko Sokolstvo uvek dočekuje i proslavlja ovaj največi istorijski dan svoje severne brače.
Ali iako če stoga taj dan ove godine biti proslavljen tiho, bez uobičajenih svečanosti, jugoslovenski Sokoli u svojim srciina ipak če isto tako živo ose-titi taj veliki praznik svoje češkoslovačke brače i osvežiče u svojim mislima uspomenu na sve napore i žrtve koje su morale da se podnesu da bi se ostvarile zajedničke največe težnje i največi ideali — naše slobodne i narodne države. Njihovo radanje bilo je besprimerno mučno i krvavo i pla-čeno najskupljom cenom nebrojenih života najboljih sinova narodnih. Posle Bele Gore i našeg Gvozda i Kosova trebalo je da vekovi prohuje i da do-de ono poslednje othrvanje s nepri-jateljem 1914 i zatiin 1918 do zaslužene odmazde i našeg zajedničkog uskrsa slobode i naših narodnih država. 1 stoga očuvanje i unapredenje tih naj-večih i najdragocenijih tekovina naših dvaju bratskih naroda petstavlja i pret-stavljače uvek naše zajedničke največe napore pa, ustreba li, i največe žrtve.
Napredak bratske češkoslovačke kroz ovo doba njenog slobodnog i narod-nog života ogroman je i mi se torne iskreno i bratski radujemo. Iako je i posle svetskog rata bilo mnogih potresa u svetu, udara teške ekonomske krize, a kroz poslednjih godina vidimo i neprijatno naoblačeno političko obzorje, mlada češkoslovačka država pokazala je da stoji na čvrstim temelji,na, puna sveže životne snage i žilavo ot-porna prema svemu što se kosi s njenim narodnim i demokratskim duhom i životom, gledajuči tako mirno, po-stojano i samosvesno u svoju buduč-nost.
Za taj veliki dan bratskog češkoslovačkog naroda i njegovog Sokolstva jugoslovensko Sokolstvo, klanjajoči se s najdubljim pijetetom uspo.neni Pret-sednika-Oslohoditelja T. G. Masarika, upučuje svoje bratske čestitke uz najlepše želje za daljnji procvat i napre-
SEDNICA PRETSEDNIŠTVA SAVE-
ZA SLOVENSKOG SOKOLSTVA
Dne 14 decembra o. g. održače se u Krakovu sednica pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva. Savez Sokola Kraljevine zastupače na ovoj sednici zame-nik saveznog starešine brat Gangl, koji je i prvi zamenik starešine Saveza
S.	S.
S bratom Ganglom otputovače i tajnik Saveza SKJ, brat dr. Milan Arse-nijevič.
SEDNICA UPRAVE ČEŠKOSLOVAČKE OBCE SOKOLSKE
Dne 11 i 12 decembra o. g. održače se u Tirševom domu u Pragu sednica uprave češkoslovačke obce sokolske, kojoj če u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije prisustvovati zamenik saveznog starešine brat Engelbert Gangl sa saveznim tajnikom bratom d-rom Milanom Arsenijevičem.
PRETSTAVNIC1 SAVEZA SKJ NA SVEČANOSTIMA 25 - GOD1ŠNJICE KUMANOVSKE BITKE I OSLOBO-ĐENJA JU2NE SRBIJE
Na svečanostima koje če se održati 31 o. m. i 1 novembra u Skoplju u proslavu 25-godišnjice bitke kod Ku-manova i oslobodenja Južne Srbije u-čestvovače u ime uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brača: zamenik saveznog starešine inž. Milivoje Smiljanič, savezni tajnik dr. Milan Arseni-jevič, savezni načelnik dr. Alfred Pihler i članovi savezne uprave puk. brat Ivan Branovački i brat dr. Branko Čip-čič. Ovim če proslavama učestvovati Sokolstvo u večem broju naročito iz o-kolnih župa.
PRETSTAVNICI SAVEZA SKJ NA SVEČANOM OTVORENJU NTVOG SOKOLSKOG DOMA U SARAJEVU
Na otvorenju novog velebnog Sokol-skog doma u Sarajevu, koji je podignut kao spomenik blaženopočivšem Vite-škom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju, a koje če se izvršiti na najsvečaniji način dne 6 novembra o. g., upravu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zastupače: zamenici saveznog starešine brat Engelbert Gangl i brat dr. Vladimir Belajčič, te članovi savezne u-prave br. dr. ing. Kosta Petrovič, brat ing. 'Radule Radulovič i brat Staja Stajic.
OTVORENJE OPORAVILIŠTA JU-GOSLOVENSKE SOKTLSčE MATICE U KRANJSKOJ GORI
Prvih dana meseca decembra o. g., po svoj prilici 5 decembra, biče svečano otvoren u Kranjskoj Gori novi, van-redno lepi dom, koji je podigla Jugoslo-venska sokolska matica kao sokolsko oporavilište.
Svečanom otvorenju ovoga doma pri-sustvovače u ime uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat dr. Milo-rad Feliks, član savezne uprave i pretsednik saveznog Iekarskog otseka.
X svesofiolsfii slet u Pragu 1938
ŠTO IMA NOVOG O SLETU
Pripremni radovi za jubilarni sveso-sokolski slet u Pragu u punom su jeku. Svi otseci i komisije rade najintenziv-nije. Informativni i propagandni otsek primaju svakog dana mnogobrojnc dopise iz celog sveta, u kojima se tra-že informacije i propagandni sletski materijah Interes za ovu grandioznu priredim postaje iz dana u dan sve veči, i to ne samo u Ceškoslovačkoj, nego i u inostranstvu. Osobito se iz Francu-ske očekuje veliki broj posetioca. U Francuskoj je osnovan i posebni odbor, koji če u saradnji sa češkoslovaškim poslanstvom i putničkim uredo.n voditi sve pripreme za ekspedicije f.ancuskih gimnastičara i izletnika na slet. Nedavno je došao u Prag major F. T. Nej, delegat narodnog saveta za vaspitanje u Kanadi, koji je imao nameru da na slet dovede iz Kanade 5000 mladiča i
dak bratske češkoslovaške Republike, čijim kormilom danas mudro ravna dostojni naslednik svog velikog učitelja i pretšasnika — pretsednik dr. Eduard Beneš.
devojaka. Kada je doznao za poteškoče, koje su u vezi sa zajedničkom nastan-bom i prehranom tako velikog broja inostranaca, ugovorio je sa ČOS, da mu se osigura stan i hrana za 500 osoba. Osim toga major Nej namerava da na slet dovede i oko 100 nastavnika i nastavnica fizičkog vaspitanja. Svoje u-češče na sletu prijavilo je takodjer i 100 profesora iz Engleske. Čilski institut za fizičko vaspitanje u Santijagu sprema se da na slet pošalje jednu veču ekspediciji!.
Slet več pokazuje obrise svojih ogromnih dimenzija. Očekuje se, da če na sletu učestvovati oko 25.000 školske mladeži, 35.000 sokolske dece, otprilike isto toliko naraštaja i više od 120.000 članstva. I to samo iz češkoslovačke. Samo za zajednička prenočišta naruče-no je 100 vagona slake i 60.000 slam-njača. Za nastanbu upotrebiče se sve praške škole, koje če radi toga zavr-šiti školsku godinu več 23 juna.
Odlučeno je, da cene ulaznica budu iste kao što su bile i na zadnjem sletu god. 1932. Za glavne dane cene se kreću između 10 i 200 Kč. Več sada je rezervisan veliki broj ulaznica, a svakog dana stižu nove porudžbe.
Na sletištu biče uredene dve lekar-ske ambulante* a zubarska klinika pra-škog univerziteta prožače na sletištu prvu zubarsku pomoč.
Dne 11 decembra o. g. održače se u Pragu prvi sletski koncerat, na kome če održati svečani govor starešina ČOS. Umetnički program ispuniče Češka filharmonija i udruženi sokolski pevački zborovi sa kompozicijama Smetane, Suka, Novaka, Bendla i Kličke.
U subotu 16 o. m. sastali su se u Popradu, u Slovačkoj, zastupnici ČOS? Podtatranske sokolske župe i okolišnih društava, da raspravljaju o organizaciji zimskih sletskih igara u Tatrama.
MUSKI NARAŠTAJ NA X SVESO-
KOLSKOM SLETU U PRAGU
U subotu! 9 i u nedelju 10 o. m. odr-žan je u Pragu sastanak župskih voda naraštaja, na kome se je raspravljalo o učestvovanju naraštaja na X svesokol-skom sletu u Pragu iduče godine te na kome je zaključeno da če se naraštaj tak-mičiti u dva odeleiija. Stariji (od 16 do 18 godina) takmičiče u sedmoroboju (preča, ruče, konj u šir, tičanje na 80 m sa preponama, skok u vis, bacanje kugle i proste vežbe), a mladi (od 14 do 16 go-dina) u četveroboju (preča, trčanje na 60 m, bacanje kugle i proste vežbe). U lakoatletskom petoboju takmičiče samo stariji naraštaj, a u plivanju i u Skokovima u vodu takoder i mladi. Za takiničenje u igrama izabralo se za starije naraštajce košarka, a za mlade odbojka. Bojno takiničenje biče odr-žano kao takiničenje tročlanskih patrola. Naraštajci če učestvovati također i u sletskom smučarskom takmičenju, koje če se održati ove zime u Tatrama.
Na ovom sastanku iznešen je i predlog, da se prigodom svesokolskog sleta naraštaj (izvesan broj iz svake župe) pokloni grobu Pretsediiika-Oslolmdite-lja Masarika u ! auinia, da bi ua taj način iskazao svoje poštovanje prema ve-likoni Masarikovom delu i da bi po-kazao svoju volju, da če rad iti u duhu njegovih težnja. Sigurno je, da če ČOS ovaj predlog usvojiti.
TAKMIČENJE MEĐUNARODNE GIMNASTIČKE FEDERACIJE
Kao što je poznato, takmičenja Me-dunarodne gimnastičke federacije održače se prigodom X svesokolskog sleta u Pragu, i to 20 juna i 1 jula iduče godine. Medunarodna gimnastička federacija poverila je organizaciju tih takmičenja ČOS. U tu svrhu osnovana je pri načelništvu ČOS posebna komisija koja vodi brigu oko prip.ema za ovu priredbu. Več u maju o. g. dostavljen je svim organizacijama, koje su udru-ženc u Federaciji, njih 29, takmičarski red i obavezne vežbe na spravama sa odličnim slikama. Izradiče se također i filmski snimci ovili vežbi, koji če odlično poslužiti i sucima svili naroda u svrhu pravične, i jednolike ocene izvedbe ovili vežbi od strane takmičara. Komisija je pripremila več i praktične tabele za suče i za brojače, te odredila i postupak za objektivno izračunavanje klasifikacije. Ocenjivanje poje-dinih vežbi biče javno te če se ocene odmali objavljivati na vidnom mestu na Masarikovom takiničarskom stadionu
gde ima mesta za 40.000 gledalaca. Komisija vodi brigu i o torne, kako bi se ovo takiničenje iiesmetano održalo i u slučaju kišovitog vremena.
IS SL O V E N S KOG SOKOLSTVA_______________
PRIPREMANJE POLJSKIH SOKOLA ZA MEĐUNARODNO TAKMIČENJE U PRAGU
Savez poljskog Sokolstva prijavio je svoje učešče za medunarodno gimna-stičko takmičenje u Pragu i več je po-duzeo sve da pripremi što bolju vrstu. U programu takmičenja prigodom sleta poljskog Sokolstva u Katovicama bile su i vežbe na spravama, koje su odredene za medunarodno takmičenje u Pragu. Največa pažnja je bila dosada posve-posvečena obaveznim vežbama na spravama, a tek kasnije če se preči na sa-stav( i uvežbavanje slobodnih vežbi. Savez poljskog Sokolstva nastoji, da pre takmičenja u Pragu učestvuje na što više medudržavnih gimnastičkih takmičenja, da na taj način pruži svojim prvacima mogučnost da steknu potrebna rutinu za takmičenje za svetsko prvenstvo. Dne 3 o. m. održano je u Katovicama takmičenje na spravama medu vrstoin poljskih Sokola iz šleskog o-kružja i vrstoin madžarskih gimnastičara iz Pešte. Pobedila je, kao što se to i očekivalo, madžarska vrsta, ali sa tako malom razlikom — 279.15:267.10 bodova —, da nam taj rezultat može jasno da posluži kao dokaz velikog takmičarskog napretka poljskih Sokola. Prvi u ovorn takmičenju je bio Madžar Kečkemeti sa 47.45 bodova, drugi isto Madžar Hedegis sa 46.55, a treči Poljak Griška sa 46.25 bodova. Poljski Sokoli učestvovaće također i na takmi-čenju za slovensko prvenstvo u slo-bodnim vežbama na spravama, koje če se održati u decembru ove godine u Beogradu.
Glasovi štampe
„SAVEZ FANTOVSKIH ORGANIZACIJA”
Ovili dana doneo je „Slovenec”, da je u Ljubljani održana osnivačka skupšti-na Saveza fantovskih društava iz cele Slovenije, na kojoj je bilo zastupano 110 fantovskih društava. Ovoj skupštini je prisustvovao i velik broj članova ove organizacije u Svojim uniformama. Skup-štinu je otvorio dr. Žitko, koji je izvestio prisutiie, da je Ministarstvo unutrašnjih dela odobrilo pravila fantovskih organizacija. Govornik je zatim u svom govoru izmedu ostalog rekao, da je glavni cilj Saveza fantovskih organizacija duhovno i telesno vaspitanje slovenačkc omladine te prosvetni rad.
U ime biskupa dra Rožmana skup-štinu je pozdravio kanonik dr. Žerjav. Na ovoj skupštini izabrana je nova u-prava sa pretsednikom drom Cepude-rom. Sa skupštine poslani su pozdravni telegrami Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Knezu Namesniku Pavlu, ministriina dru Korošcu i dru Kreku, češkoslovačkoin orlovskom savezu i Medunarodnoj ka-toličkoj omladinskoj uniji. Pretsednik dr. Cepuder je, kako izveštava „Slove-nac”, naglasio, da če Savez fantovskih organizacija nastaviti rad slovenačkih Orlova, koji je morao da bude preki-nut za vreme prošlih režima.
Skupština je zaključena pevanjem orlovske himne: „Raskrilite, orlovi, vaša ponosna krila”.
„SLOVENEC” O „SOKOLIMA KOJIMA NEDOSTAJE ČEDNOST”
Kao što je poznato, u nedelju dne 17 o. m., otkriven je u Rakeku spomenik blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Tom pri-likom održao je govor od strane Sokola brat Gašpari, upravitelj škole. Tim povodom ljubljanski „Slovenec izmedu o-staloga piše:
„G. Gušpari je svojim govorom uči-nio na prisutiie najbolji dojain, ali Sl1 njegove lepe reči demantovane od ma-nje lepog rada. Naime, prisutni Sokoli su pokazali, da im potpuno nedo-staje potreba čednost. Oni su se pokazali kao izvanredno veliki sektaš|i i tivnici svega što ne spada u njihov uza krug. Sokoli medutim službeno nisu Prl" sustvovali otkriču spomenika, a što s11
God. VHI — br. 32
SOKOLSKI GLASNIK
Str. 3
opravdali time, da ne mogu biti pri-sutni, jer sudeluju druge omladinske organizacije. To je svakako čudnovato stajalište jedne organizacije, koja je podpirana državnim novcem. Pat iotizam nev može biti monopol jedne stranke, a J°s manje jedne organizacije. Takav za-°n ne postoji u Jugoslaviji.”
Kada bi zaista bilo potrebne čednosti na strani onih, koji drugima pred-bacuju nedostatak iste, bar utoliko da se ne obrće istina, stvari bi se pokazale sasvim drukčije, a koje se, uosta-lom, upučenoj javnosti ne mogu ničim prekriti ni mistificirati.
30~godišnjica Sokolskog društva Crikvenica
Ove godine navršilo se 30 godina °d osnutka Sokolskog društva Crikve-kvenica. Proslava ovog jubileja održače se 24 o. m. u društvenom domu u Crikvenici.
Makar još razmerno mlado, Sokolsko društvo Crikvenica prošlo je u svo-,nc razvitku kroz mnoga burna vremena, te zaista zavređuje da se o tome nešto napiše, to više, jer se taj život razvijao na jednom terenu, koji u ve-likoj meri pretstavlja opče naše prilike i našu narodnu spremu pred mno-gobrojnim stranim svetom, koji pose-ćuje ovo naše omiljelo kupališno mesto, največe u Hrv. Primorju.
Pod uticajem 1 lirvatskog svesokol-skog sleta godine 1936 u Zagrebu po-kremito je u Hrv. Primorju osiiivauje sokolskih društava, i to skoro u svim večini krajevima. Do tada postojala su samo društva u Senju, Sušaku i Volov-sko-Opatiji, a odmah iza zagrebačkog sleta osnivaju se u razmaku od dve godine društva u Bakru, Crikvenici, Bribiru, Kraljeviči, Novom, Kantridi, Zametu, Mihotičima, Hreljinu i Fužinama, te je tako sokolska inisao u Primorju dobila široko polje rada, pri-premajuči plodno tlo za svoj daljnji ra-zvitak na bližnjim otocima, Krku i Rabu, te u unutrašnjosti Istre, gde su več postojala društva u Pulju i Pa/inu.
Ovim proširenjem pojačano Sokolstvo u Primorjui i bližnjoj Istri uskoro Uzinilje živahnog učešča u svim večim narodnim pothvatiina, te unosi misao za narodnim oslobodenjem ispod tuđeg jarma gotovo u poslednje primorsko selo. Diljem celog Primorja pri.edivane su u poslednjim predratnim godinama velike narodne manifestacije, na kojiina še je isticalo Sokolstvo kao buduča naša narodna vojska. Takvim nastupima je raslo samopouzdanje u najširim narodnim slojevimai; a raslo je i razumevanje
potrebu što veče narodne sloge, te za uklanjanjem sviju umetnih pregrada, kojima je umela tudinska sila da nas razdvaja od rodene brače.
Ako uvažimo ulogu, koju su bili namenili Crikvenici svemočni tudi gospodari, onda vidimo, od kolike je važnosti bilo osnivanje Sokola u Crikvenici. Več tada lepo izgradeno kupalište Crlkvenica s najvećom plazom u Hrvatskom Primorju, bilo je omilelo letovalište madžarskih magnata i gospode, koji su se na ovoj bogodanoj našoj obali ose-eali kao več buduči apsolutni gospodari.
Rijeku uzeta je u obi/Jir i naša Crikvenica da služi kao baza za sistematsko Pornadžarivanje obale i mora u Hrv. Primorju. Baš ove prilike su potakle ta-danje rodoljube Crikveničane, da su pri-onuli svim žarom novo osnovanom društvu. Broj se članova popeo več u prvoj godini na 107, a društvu je uspelo dobiti za svog vodu vrsnog zagrebačkog prednjaka brata Pavla Jernejca, koji u-brzo razvija, uz pomoč oduševljenih saradnika, največu društvenu delatnost. Rrat Jerneje je svojim radom odgojio crikveničkom društvu nekolicinu sposobnih prednjaka, koji su iza njegovog odrska vod li društvo sve do počečka rala. To su bila brača: Vlatko Montanari {žrtva rata) te Stjepan i Luka Zupan (današnji 30-godišnji jubilarci). U ad-ministrativnoin radii naročito su se ista-jfla u predratno doba brača: dr. Frane relič, kao dugogodišnji društveni starina, te Jovo Kostrenčič, kao dugo-8°dišnji društveni blagajnik (obojica 30-Sodišnji jubil arci).
, Kako u Crikvenici još nijedno društvo njje jma]0 podesnih prostorija za Sv°j rad, a potreba veče društvene dvojne osečala se je i za svrhe tu izma, Pokrenuta je još iste godine akcija za gradnju Narodnog doma. Toj se je ‘,'keiji bilo priključilo i Sokolsko dru-
f.	’ ab preduzeta namera nije uspe-a- Više nego druga društva osečao je 'ledostatak prikladne dvorane sam So-°1> uzevši posle ovog neuspelog po-Usaja inicijativu za gradnju doma u
svoje ruke. Izvanredna glavna skupšti-na koncem godine 1907 donela je za-ključak, da ima društvo da gradi vlastiti Sokolski dom. U tu je svrhu pokrenuta sabirna novčana akcija, a za gradnju je doma darovala Opčina idealno ze-mljište kraj sainog mora. Tu je darov-nicu medutim pobijao Ugarski državni erar, te je uložio utok na Banski stol u Zagrebu, koji je taj utok uvažio. To je bio težak udarac za mlado društvo, koje se je moralo probijati kroz život po kojekakvim tesnim prostorijama. O-duševljenje za rad usled toga ipak nije palo, i društvo je priredilo do god. 1913 čitav niz nastupa i izleta, te je učestvovalo na svim večim manifestacijama i sletovima u Primorju i Istri. Spomenute godine nastupili su za društvo prvi teži crni dani. U društvenom je radu naime nastao opasan zastoj, te društvo spomenute godine nije učestvovalo niti na župskom sletu u Kraljeviči. Tek uoči svetskoga rata nastao je preokret na bolje, ali za kratko vreme. Radi nastalog rata vlasti su uskoro zatim obustavile sav društveni život.
Odmah posle oslobodenja nastupa u društvu novi duh. Osloboden tud ih o-kova, društveni život počinje da se razvija do tada još ne postignute višine. Svestrana i plodna delatnost u godinama 1919 do 1921 ispoljuje se naročito u brizi za vlastitim domom. U tu je svrhu uskoro sakupljeno preko 50.000 dinara, a gradilište je poklonila Opčina, ovaj puta oslobodena tudinskog tutorstva. Društvo prihvača oduševlje-njem novosadske zaključke sokolskog sabora, te provada svoju reorganizaciju u smislu narodnog i sokolskog jedin-stva (Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo). Nova je Crikvenica iskreno zavolila svoje sokolsko čedo, te mu je poklonila svu svoju pažnju1. I sa punim pravom, jer Crikvenica nije više bila predestinirana kao baza za odnarodi-vanje vlastite obale, več je postala glavno stecište slovenskog turističkog življa u Hrvatskom Primorju. Ta njezina nova uloga naložila je i pomladenom Sokolu nove reprezentativne dužnosti, koje je društvo sa mnogo spretnosti i razumevanja i izvršivalo. Nažalost, tome je nedostajao potrebni reprezenta-tativni sokolski doni. Uskoro se je zatim našlo društvo na sudbonosnoj prekret-nici. Valovi separastičkog sokolskoga pokreta iz Zagreba nadoše odaziva ta-koeter u Crikvenici, te pod uticajem tih prilika u društvu dolazi do načelne podvojenosti. Ova je podvojenost postala tokom godine 1922 sve oštrija, dok nije sledeče godine došlo do potpunog rascepa. Iz tog se rascepa formiraju u društvu dva potpuno suprotna tabora, od kojih manji ustraje, veran ideji je-dinstva, a veči traži priključak zagre-bačkom plemenskom Sokolstvu.
To su bili najernji dani crikveničkog Sokola, koji su konačno doveli obadva tabora do potpunog rasula. Imovina društva je bila poliranjena kod me-snog suda, a svi pokušaji od straue 2up:( i (Saveza za izmirenjem propadoše. Početkoin godine 1924 počinje jugo-slovenski orijentirana skupina Sokola samostalnim radom, bez sprava i bez prostorija. Uskoro zatim nastavlja rad i druga veča skupina pod imenom „Hr-vatski sokol”, takoder bez prava i prostorija. Raniju zajedničku imovinu svo-jataše obe skupine, ali nagodba za po-delu uspe tek g. 1928. Dotle je svako društvo pribavilo sebi novi inventar. Odnošaji izmed u ova dva sokolska tabora u Crikvenici bili su napeti do skrajnosti, te su često vodili do žestoke medusobne kampanje. U toj je borbi bila manja jugoslovenski orijentirana skupina žilavija i otpornija. Ona u-speva več g. 1927 da kupi vlastiti dom, poznat svojevremeno pod imenom „Madžarski dom” u Crikvenici, dočini veča skupina, koja je imala za sobom 3/4 pučanstva, pomalo gubi na jakosti, is-
crpljujuči svoje sile u večitim manifestacijama.
U to je vreme prireden u Crikvenici
g.	1925 veličanstveni slet Sokolske župe „Rijeka”, koji je neobično pojačao položaj domačeg društva. Takoder i hr-vatsko Sokolstvo posvetilo je Crikvenici naročitu pažnju, te je u dva n^vrata u velikom broju pohrlilo u naše mesto. Proslavu 20 god. opstanka slavila su oba društva svako za sebe. Jugosloven-ska skupina izdala je tom zgodom lepu opširnu spomenicu s istorijskim opisom i slikama. Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije godine 1929 za-tekao je oba tabora u posve različitoj formi. Dok je jugoslovenska skupina pokazala prema godini 1924 zameran napredak, dotle je bila druga, hrvatska skupina, u vrlo očajnoin stanju. Nova je situacija dala Crikvenici u sokol-skom pogledu dugo željeni mir i mo-gučnost produbljenja društvenog rada. U jedinstveno društvo počeli su poste-peno pridolaziti svi umereni članovi biv-šeg Hrvatskog Sokola, te je društvena aktivnost iz dana u dan sve više rasla. Uvadanjem škola u sokolsku gimnastiku pokazao se je i onako malen sokolski dom pretesan i trebalo je misliti na gradnju novog doma.
Ali ne samo u Crikvenici, nego i u okolici nastalo je živo sokolsko kre-tanje, koje je crikveničko društvo svojim skromnim sredstvima zdušno pomagalo. Sva je šteta, da je novi politički život od g. 1935 uzeo svom šilom Sokolstvo na nišan, te je upropastio čitav jedan sistem sokolskog rada u Vino-dolu, a da nije dao u zamenu ništa vredna u prosvetnom ili uzgojnom po-
gledu. Naše je društvo započelo g. 1934 napokon da gradi novi Sokolski dom, i to u vrlo prostranim, upravo ra-skošnim dimenzijama. Taj je dom imao u jednom svom delu da posluži i o-stalim crikveničkim društvima za veče priredbe, a osim toga predvidao je pro-stranu kavanu' i veliku terasu kraj mora za potrebe t. zv. Kupališnog doma za Strance. Svi su radovi na tom ogrom-nom projektu brzo napredovali, a o-snovu za kupališni deo doma odobrila je Banska uprava u Zagrebu, te je u tu svrhu doprinela izdašnu novčanu pri-pomoč.
Bolnim gubitkom velikog kormilara našeg državnog života, Viteškog Kralja Ujedinitelja, bilo je pogodeno naročito teško naše Sokolsko društvo. Uskoro zatim pokrenuta je naime dobro orga-nizovana politička hajka protiv našeg društva, i idaljnje gradnje doma. Nastali su za nas opet teškji i crni dani,;'i trebalo je mnogo sokolskog samopregora da smo uzdržali u tim teškim prilikama. Ali je pritisak konačno inorao da popusti pred neslomljivom našom ve-rom u pobedu sokolske misli i u sna-gu, i veličinu našeg narodnog i državnog jedinstva.
1 tako ide crikvenički Sokol u svojoj jubilarnoj 30 godini opstanka opet u susret boljim vremenima. Njegova če delatnost iznova procvasti, a pogotovo onda kada budu dovršene glavne pro-storije novog Sokolskog doma. Po svi-ma znacima sudeči, one če biti dovršene več u sledečoj godini, s kojom počinje nova faza sokolskog života u našem lepom Vinodolu.
Janko Jazbec
Stogodišnjica gimnazije u Čačku
Jedna od najstarijih gimnazija u ob-novljenoj Srbiji, gimnazija u čačku, o-tvorena je 1837 i ove godine navršila je sto godina svoga korisnog prosvet-nog rada.
Stogodišnjica ovog prosvetnog zavoda proslavljena je u danima 16—18 o. m. Odbor za proslavu ove stogodišnjice pozvao je na ove svečanosti i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji je zastupao brat Miloje Pavlovič, član iz-vršnog odbora Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Kragujevac. Tom prigo-dom, na svečanoj sednici održanoj u čačanskoj gimnazijskoj dvorani dne 17
o.	m., brat Miloje Pavlovič održao govor, u kome je, čestitajuči zavodu u ime uprave Saveza SKJ i celog jugo-slovenskog Sokolstva ovaj značajni jubilej, rekao izmedu ostalog sledeče:
— Stogodišnjica jedne prosvetne i kulturne ustanove, i to ustanove koja je postala u trenutku kada je iz ničega trebalo stvarati i stvoriti sve, — to znači sto godina napora, sto godina života i ozbiljnog rada, sto godina stva-ranja, a onda — i uspeha. I kakvog u-speha! Kad čovek samo u mislima prede i preživi to vreme! Kad pomisli, kako je bilo pre sto godina i kako je danas! Onaj plamen naše prosvete i kulture, koji je upaljen još u vreme Sv. Save i koji je vekovima jasno osvetlja-vao trnovit ali i slavan put našem narodu, samo je tinjao u dušama narodnim, u njegovim manastirima i ret-kim kučama u vreme našeg robovanja. Pa i tu je iskru krvnik pretio da u-gasi. Setite se kako je, po naroduoj pesmi, pretio Mehmedaga Fočič: „Dok zapalim Raču ukraj Drine”...
Vrlo je slabo naslede što ga je kod nas u prosvetnom pogledu predao XVIII vek XIX, tako slabo, da je jedva bilo pismenog čoveka. A kako bi druk-če i moglo biti kada — po rečima oca naše novije nacionalne kulture, Vuka Karadžiča, čiju stopedesetgodišnjicu ro-denja uskoro treba da proslavimo — „Ni u sto sela nije bilo jedne škole” i kada su i stari ljudi, svesni vrednosti znanja, pismenog mladiča pozivali u svoje društvo, stavljali ga u čelo sofre, dok su mu ne samo mlade nego i sta-rije žene prilazile ruci. Kad se toga se-timo i kad pogledamo na ono što je učinjeno od tada do danas, uvidamo, kako je stvarano, i radeno — iako još nedovršeno — ogromno delo na polju narodnog prosvečivanja i kulturnog na-pretka,f i kako je veliki udeo u tom poslu imala baš ova škola. Trezveni šu-madiski seljak, čim je — kako bi rekao pesnik — stavio mač u korice, čim se kako-tako obračunao sa vekovnim ne-
prijateljem, čim je sebi obezbedio izve-snu slobodu i svojoj novoj državi gra-nice, odmah se okrenuo unutrašnjem neprijatelju da i sa njim povede rat. Umeo je da Vidi toga unutrašnjeg ne-prijatelja. Znao je da tu ne pomaže puška ni sekira. Neznanje i nepismenost se leče školom. Potražio je one koji „znaju zlato rastapati i sa njime sitne knjige pisat”. Otpočeo je da se „nekulturni barut pretvara u kulturno mastilo”. I škole su nicale, narodne škole, gimnazije i liceji... One su u ovom bistrom i sposobnom ali neškolovanom narodu odigrale blagotvorne uloge.
čačak je medu prvima dobio svoju gininaziju, pa je zato ona, u odnosu prema mladim školama, imala lavovski deo u izgradivanju i vaspitavanju ško-lovanog podmlatka. Za stotinu godina u svom radu ona se držala principa kojih se i danas drži i koji su osnova našeg rada u srednjoj školi. Za stotinu godina ona je savesno i predano radila, vaspitavala naraštaje ponikle iz zdravog, svežeg seljačkog naroda, da-vala im znanje, osposobljavala za kulturni rad, ali ih zapajala i rodoljub-ljem, da kao pravi sinovi svoga naroda vole svoju majku, pomažu zemlju u ko-joj su se rod.li i žive, da je vode, dižu i unapreduju. Iz ove škole izlazili su divni dači, vanredn.i i predani laduici na svom poslu. Njihovi nastavnici su im znali uliti tu veliku ljubav prema zemlji, narodu i njegovom napretku. Za stotinu godina izlazio je iz ove škole na-raštaj za naraštajem, sve bolji od bo-ljeg. Istinski odani narodnom delu, njeni vaspitanici su, zamoreni i posled-njom snagom, dovikivali mladim vaspi-tanicima zajedničke škole pesnikovim rečima:
„Gde ja stadoh — ti češ poči!
„Što ne mogoh — ti češ moči!
„Kud ja nišam — ti češ doči!
„Što ja počeh — ti produži!”
Svi su oni docnije, i kao političari, i kao vojnici, i kao naučnici, i kao prosvetni radnici, pravnici, inženjeri, le-kari, ekonomi — svi su sa rodoljubivim požrtvovanjem — tako vaspitani u ovoj školi — salamali i poslednje svoje snage za dobro i napredak našeg naroda.
Zavod koji je tako vaspitavao svoje učenike i njegov stogodišnji rad — danas iskreno pozdravljaju Sokoli Kraljevine Jugoslavije. Oni pozdravljaju sto godina predanog rada, stalnog nap edo-vanja i usavršavanja ovog zavoda, jer i sami, u svom imenu i svojim nasto-janjima, noše to obeležje stalnog rada i usavršavanja. Jer sokolovati znači predano raditi, znači napredovati i usa-
vršavati se, znači boriti se protiv zla za dobro. Sokolovati znači težiti da razvijemo u sebi sve dobre sklonosti i da suzbijemo sve niške nagone i strasti. Sokolovati znači snažiti se telesno i razvijati se umno: zdrav duh u zdra-vom telu. Sokolovanje je u isto vreme i moralno usavršavanje. Sokoli se drže one izreke „Pravda drži zemlju i gradove” i upravljaju se po pesnikovim rečima „Kome zakon leži u topuzu, tra-govi mu smrde nečovještvom”. Sokolovati znači voleti svoj narod i ne žaliti žrtve za njegovo dobro, nesebično i filantropski pomagati svoje bližnje i sve koji su u nevolji. Jednoni rečju: sokolovati znači izgradivati čoveka, — fizički snažna, moralno jaka i umno razvijena, — sposobnog i raspoloženog da posluži opštem dobru, ni radi lične koristi ni radi slave več po dubokom osečanju da mu je dužnost tako da radi.
čačanska gimnazija je za proteklih sto godina tako sokolovala i radila, ona je bila žarište ovakvih ideja i 'nastajanja. Iz nje su izletali sokoli kulture, sokoli rada, sokoli napretka, sokoli po-žrtvovanja, koji su radili u ovom smislu takoj i toliko da danas zaslužuju; i priznanje i zahvalnost.
I zato, sa osečanjem najiskrenijeg postavanja koje mora da oseča prosvetni radnik prema zaslužnoj prosvetnoj u-stanovi, danas treba da se poklonimo uspomeni onih koji su ovu školu o-snovali, koji su je vodili i koji su omla-dinu vaspitavali; da se poklonimo u-spomeni i onih brojnih .naraštaja koji su kroz ovu školu prošli, 11 njoj se na-oružali vrlinama radnih i nesebičnih ljudi, pa su posle iskreno i predano, do kraja svoga života, služili našoj narod-noj stvari. Sa osečanjem pune radosti setimo se i pozdravimo, na dan ovog značajnog jubileja, žive nastavnike i 11-čenike čačanske gimnazije, koji — na našu radost — još uvek predano rade na opštem dobru ili se tek pripremaju i osposobljavaju da tako rade. Sokoli naše zemlje, u iskrenoj sreči zbog ove krupne kulturne svečanosti, svim ot-sutnim i prisutnim nastavnicima i 11-čenicima stogodišnje gimnazije upučuju svoje sokolsko „Zdravo!”
OPSTE TAKMIČENJE CLANICA ZA PRVENSTVO SAVEZA SKJ
Dne 16 i 17 o. m. održano je u Zagrebu opšte takmičenje članica za prvenstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Takmičenje u prostim granatna održano je na Sokolskom stadi-dionu Kralja Aleksandra, a ostali deo takrničenja 11 vežbaonici Sokolskog društva Zagreb I.
Ovo takmičenje obuhvatilo je: proste vežbe, obavezne i slobodne, slobodnu vežbu na gredi i na dvovisinskom raz-boju, obaveznu vežbu na dočelnom raz-boju, na vratilu i na krugovima, slo-bodni preskok preko konja u šir, trča-nje na 60 m, bacanje diska i skok u visinu.
U prostim granama postignuti uspe-si nisu zadovoljivi. Vreme je bilo ve-oma hladno i takmičarke i sutkinje drhtale su od zime, ali uprkos torne videlo se nekoliko krasnih skokova u vis s odličnim rezultatom, a takoder bilo je i nekoliko dobrih trkačica.
Kod slobodnih vežbi takmičarke su pokazale vrlo lepe sastave, primerne za žene, koje su dobro izvele. Nekoje su inače pokazale krasne ali /a njih preteške vežbe, koje nisu bile sasvim svladale.
Obaveznim vežbama takmičarke su, kao što se videlo, pokazale premalo
ZASTAVE
društvene sa zlatom, srrnom i svilom umetnički izraduje po
NAROČITO JEFTINOJ CENI
brat MILOŠ DOVAT Beograd Grobljanska 4
pažnje te se nisu spremale kako treba, iako su nekoje takmičarke i kod ovih vežaba postigle odlične rezultate.
Od svih 130 mogučih postizivih bo-dova, takmičarke su postigle sledeče rezultate:
1. s. Milena Sket, Soko I Ljubljana,
119.8 bod. 92.150/0.
2. s. Marta Pustišek, Ljubljana-Ma-tica, 107.3 bod. 82.53 o/0.
3. s. Marta Podpac, Soko I, Ljubljana, 105.6 bod. 81.23°/o.
4. s. Lidija Rupnik, Ljubljana-Ma-tica, 105.5 bod. 81. 15»o.
5. s. Tuša Hribar, Ljubljana-Mati-ca, 104.1 bod. 80.070/0.
6. s. Jelica Vazas, Ljubljana-Mati-ca, 101.9 bod. 78.38"«,.
7. s. Mira Neferovič, Soko II, Zagreb, 87.9 bod. 67.61 0/0.
8. s. Ančka Kržan, Ljubljana-Mati-ca, 87.1 bod. 67,—0/0.
8. s. Blanka Lotski, Split, 87.1 bod. 67,-0/0.
9. s. Ljerka Ris, Soko II Zagreb, 86.5 bod. 66.53o/o.
10. s. Marija Kotlarič, Dubrovnik,
84.8 bod. 65.23 »0.
11. s. Marina Borišev, Novi-Sad, 84.4 bod. 64.920/0.
12. s. Jožica Baki, Soko 11 Zagreb, 79.3 bod. 61.-0/0.
13. s. Katja Balmožan, Beograd-Ma-tica, 77.3 bod. 59.460/0.
14. s. Tončka Sambolič, Soko II Zagreb, 77.2 bod. 59.380/0.
15. s. Danica Linardovič, Split, 67.7 bod. 52,—o/o.
16. s. Vera Šimecki, Soko III Zagreb, 40.3 bod. 31.—0/0.
Od prijavljenih 25 sestara takmičilo je 17. — E. S.
Telesno vaspitanje u svetu
Važnost lekarstva kod fizičkog vaspitanja
Pariški dnevnik „Pti Žurnal” priredio je anketu o pitanju važnosti lekarstva kod fizičkog vaspitanja. Lekar Moris Koriem u ovoj anketi izlaže u jednom članku svoja iskustvlp i opažanja o važnosti lekarstva kod fizičkog vaspitanja. Na šport i fizičko vaspitanje Moris Koriem ‘gleda kao na odlično sredstvo, koje može češče da posluži čak i kao lek; ali je također često video, da se radi nepravilnog postupka sa strane ne-upučenih prednjaka vrlo mnogo grešilo i 'da je zato efekat takvog fizičkog vaspitanja, umesto da bude koristan za organizam vežbača, bio vrlo štetan. O-vaj nalaz mnogih lekara dao je poticaja da se pre tri godine održi lekarski kongres u Samoni, na kome je o ovom pitanju raspravljalo 150 francuskih i 20 inostranih lekara. Rezultat ovog kongresa bio je taj, da je u Francuskoj bila uvedena lekarska kontrola fizičkog vaspitanja i osnovan vrhovni savet za fizičko vaspitanje, u koji su pozvani najčuveniji Iekari. Ti lekari su podelili svoj rad prema pojedinim granama fizičkog vaspitanja pa čak nisu izostavili ni taborenje ni skautizam. Nažalost ova lepa i korisna zamisao bila je ubrzo radi nedostataka novčanih sredstava na-puštena, premda je kod lekara bilo mnogo razumevanja i požrtvovnosti, da bi se sa kontrolom i študijem primemo pravilan postupak pri sprovo-denju fizičkog vaspitanja.
Ovom pitanju se i u našem Sokolstvu ne posvečuje dovolj110 pažnje, premda i u našoj organizaciji imamo veliki broj lekara, koji bi mogli da 11-čine mnogo korisna na ovome polju. Dužnost je sokolskih lekara da kontrolirajo rad prednjaka, koji vcčinom imaju mnogo dobre volje, ali im nedo-staje potreban minimum, odnosno za ovu svrhu neki elementi lekarske ttao-brazbe. Ovo je pitanje od naročite važnosti kod dece i naraštaja. Često je več bilo govora, da sokolski lekari s vremena na vreme treba da izvrše pregled svih vežbača, da u torne pogledu treba voditi statistiku itd. A koliko kod nas ima sokolskili društava, u kojima se to savesno provodi?
Značke telesne sposobnosti u Austriji
Austrijsko ministarstvo prosvete izdalo je naredbu, kojom se za dake srednjih škola uvodi značka telesne sposob-
nosti. Ove značke biče brončane i srebrne, a podeljivače se prema propisima naročitog pravilnika. Da bi dobili ovo priznanje, dači moraju da postignu ne samo propisane rezultate u telesnim vežbama, več također da imaju) i dobru ocenu u školskim predmetim(i i u vladanju. Nema sumnje, da če na ovakav način podeljivanje značke telesne sposobnosti pretstavljati odlično vaspitno sredstvo.
Iz naših župa
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI
Dne 9 oktobra o. g. održana je naveče u Sokolani 11, uz učešče pretstavnika vojske, nadleštava, društava i udruženja, komemo-rativna sednica povodom trogošnjice tragične smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Brat dr. Pajo Žumanovac, starešina društva, otvorio je komemoraciju dirljivim govorom, kojim je veličao uspo-rnenu blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra l Ujedinitelja. Posle br. starešine održala je s. Dragica Dominkovič, članica prosvetnog odbora, predavanje u kome je iznela zaslužna dela i rad Blaženopočivšeg Viteškog Kralja od balkanskog rata pa sve do tragičnog časa 9 oktobra 1934 g. Posle toga je društvena fanfara ostvirala posmrtni marš, a zatim su održane dve recitacije, u kojima se veličaju dela i zasluge neumrlog Kralja. Nakon toga je društveni pevački hor otpevao »So svjatimi upokoji«. Na zaključku komemoracije brat starešina je potsetio svu braču i sestre na sokolski zavet i na poslednje reči Kralja Mučenika: »Čuvajte Jugoslavijul«. Komemoracija je bila zaključena uz poklik mladome Kralju i vrhovnom Starešini, Nj. V. Petru II, te uz sviranje državne himne.
N. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO SINJ
Deveti je oktobar za Sokolstvo dan velike žalosti i bola za Viteškim Vodom Kraljem Aleksandrom 1 Ujediniteljem, kao i dan iskazivanja neizmerne Mu zahvalnosti. Na taj kobili dan i Sokolsko društvo Sinj priredilo je komemorativno veče u počast uspomene blaženopočivšeg Kralja Aleksandra.
Sokolska dvorana bila je prepuna brače i sestara i ostalog rodoljubivog gradanstva, koje je ostalo verno največoj dužnosti i naj-svetijem amanetu: »Čuvajte Mi Jugoslavi-ju«.
Sokolska pozornica bila je drapirana crninom. Oko biste blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja goreli su svečnjaci, a povrh biste gorelo je kandilo. Pod lovor-venceni bio je napis: »Čuvajte Jugoslavijul«. Sa strane dva brata bili su kao počasna straža.
Sred največe tišine vojni orkestar izveo je »Posmrtni marš« iz II simfonije »Eroi-ka« od Betovena. Brat Š. Podrug, prosve-tar, održao je zatim lepo i uspelo predavanje o blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju, koje je na pri-sutne ostavilo dubok utisak. Za vreme predavanja u mnogim očima zablistala je su-za. Brat 1. Maleš, učenik VII razreda real ne gimnazije, sa puno razumevanja recito-vao je snažnu pesmu od D. Andelinoviča »Naš mrtvi kralj«. Zatim je vojni orkestar izveo »Posmrtni marš« od Šopena, a na koncu osvirao jugoslovensku himnu. Iza poklika »Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!«, publika se je razišla u dostojanstveno j tišini.
Utešna je pojava, da se je u ovim danima koje preživljujemo, na ovako dostojan način i u velikom broju provela uspomena na Vodu i Borca, koji je i Svoj dragoceni život položio u temelje Svoje i naše ljubljene Jugoslavije.
KOMEMORACIJA VITEŠKOG KRALJA U ŠIBENIKU
Sokolska župa Šibenik—Zadar i Sokolsko društvo Šibenik održali su zajednički 9 oktobra u 20 sati u Sokolskom domu svečanu komemoraciju na uspomenu mučeničke smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Velika dvorana Sokolskog doma bila je dupkom puna Sokoia, koji su došli da počaste uspomenu največeg Sokola i Junaka, neprežaljenog našeg Kralja Mučenika.
Dvorana Sokolskog doma bila je za ovu zgodu dekorirana črnim draperijama. Na pozornici bila je postavljena bista blaženopočivšeg Kralja oko koje su gorele baklje. Sve je bilo ukrašeno palmama, lspod biste bilo je črnim slovima napisano: »Čuvajte Jugosiaviju!«.
Komemoraciju je otvorila sokolska glazira državnom himnom. Posle je starešina župe brat dr. Poturica kračim govorom osvežio prisutnima onaj tužni 9 oktobar 1934 kada je ceo jugoslovenski narod, zavil u crno, zapao u grčevit plač za najboljim svojim Sinom, Vodom i Kraljem svojim. Istakao je da če Sokoli biti verni čuvari državnog i narodnog jedinstva i od toga neče odustati bilo po koju cenu. Potom je pozvao prisutne da ustanu i da se pognute glave prenesu mislima u Hram Slave na Oplencu, odakle če Sokoli crpsti večnu sna-gu da Jugosiaviju još jaču i lepšu 1941 predadu našoj nadi i uzdanici, Nj. Vel. Kralju Petru II. Svoj govor završio je pokli-kom: Slava Kralju Mučeniku! Živio Kralj Petar II! Sokolska glazira zasviraia je tada Betovenov »Posmrtni marš«. Sledila je zatim recitacija pesme »Umro je veliki Kralj«
od Iliča-Mladeg i »Mrtvom Kralju« od D. Andelinoviča.
z Predavanje o Blaženopočivšem Kralju održao je brat prof. don Jere Grškovič, u kojem je iserpno izneo napore Velikog Kralja Mučenika za ostvarenje slobode celog jugoslovenskog naroda. Svoj govor završio je rečima, da svakom Jugoslovenu treba da bude sveto načelo: Jedan narod, jedna država, jedan Kralj!
SOKOLSKO DRUŠTVO KORČULA
Dne 26/1Х o. g. uprava našeg društva održala je tromesečnu sednicu sa četama Pupnat i Račišče u prostorijama ltovo-osnovane čete Račišče, koja je kroz ovo kratko vreme pokazala vidan napredak:
Na sednici se raspravljalo o veoma važnim pitanjiina za napredak i podi/.anje našeg sela.
Dana 30/1Х o. g. održana je komemoracija u spoinen Pretsednika-Oslobodioca
bratskog čehoslovačkog naroda, brata dr. T. G. Masarika.
Komemoraciji su sudelovale sve mesne vlasti i društva te veliki broj članstva svih kategorija našeg društva, tako da je velika dvorana bila prepuna.
Pozornica je bila zavita u crnu draperiju, a na sredini bio je stalak sa slikom velikog pokojnika, okičenom palmama i lovorikoni.
Komemoraciju je otvorio brat starešina, koji je recitovao pesmu od Dr. D. Andeh* noviča, a potom je brat prosvetar održao veoma lepo predavanje o životu i radu brata dr. T. G. Masarika. Komemoracija fe završena uz trokratni poklik: »Slava«.
Trogodišnjica tragične smrti 1 jubljenog velikog Kralja i ove je godine u našem društvu izvedena na dirljiv način.
Društvo je pozvalo sva mesna društva na posebnu sednicu radi dogovora i da sz izda zajednički. proglas na gradanstvo, što je bilo jednoglasno i prihvačeno.
U oči tužnog dana sva zvona sa katedrale tužnirn i dugim zvonjenjem najavila su da se navršava tri godine od najstrašnijeg i najbolnijeg dana u istoriji našeg naroda.
9 oktobra grad je osvanuo sav u crno. članice našeg društva sa članicama drugih mesnih ženskih društava okitile su u crkvi veliki katafalak na kojem je bio reljef ve-iikog Kralja. Pre početka pomena glazba je otsvirala državnu himnu, a posle pomena održao je pred crkvom brat prosvetar dir-Ijivo predavanje o Viteškom Kralju Aleksandru 1 Ujedinitelju. Jednirn minutom šut-nje i zatim uz sviranje molitve po društve-noj glazbi završena je ova dirljiva komemoracija.
Posle pomena u sokolani i po gradu sa_ kupijali su se doprinosi za »Socijalni fond Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja«. Pohvalno je istaknuti, da su se i najmanja deca, naraštaj, a osobito naši radnici u pu-110111 broju odazvali i sami doprinose dono-
sili‘	S.	J-
SOKOLSKO DRUŠTVO SUPETAR
Dana 9 oktobra o. g. Sokolsko društvo komemoriralo je treču godišnjicu tragične smrti Kralja Mučenika na način dostojan uspomene velikog i neumrlog Kralja.
Posle pomena u crkvi, ispunili su dvora-nu Sokolskog društva članovi i članice društva i brojno gradanstvo, da prisustvuju žalobnoj komemorativnoj sednici. Dvorana je bila za tu prigodu naročito ukrašena crninom i zelenilom, te sa upaljenim svečama oko slike Blaženopočivšeg Kralja i slike Oplenca gde počiva svetački lik Heroja i Mučenika.
Celi ukras dvorane, koji su sa ukusom i dubokim pijetetom udesili naši vredni mladi članovi delovao je jako dirljivo na sve prisutne, kao i na one koji su celi dan pa do kasno u veče hodočastili u dvoranu da se poklone uspomeni Velikog Kralja.
Nakon otvora sednice brat Vladimir Ku ljiš,- upravitelj gradanske škole, održao je dulje predavanje o životu i delima Blago počivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja, » Njegovim zaslugama za Jugoslavijo i za celi jugoslovenski narod, te za opšti mir u svetu. Zatim je pevački zbor skladno otpevao jugoslovensku himnu i pesmu »Čuvajmo Jugosiaviju«, a brača Janko Dragi-čevič i Mladen Vodanovič deklamirali su, sa puno osečaja, dve prigodne pesme.
Ova lepa i tužna komemoracija zaključena je sa spontanim poklicinta »Slava Kralju Mučeniku!«, te »Živio Kralj Petar U!«
Jeste li poslali pretplatu za sokolske listove?
STRUČNE SAVETE
za opremu novogradenih telovež-benih dvorana sa najusavršenijim spravama nudimo bezplatno, U vlastitom interesu obratite se btzodvlačno
Tvornici telovežbenih sprava
J. CRAŽEM
Ribnica pri Dolenjskem
tdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 »Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6o Uredjuje redakcioni odbor Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa