POROČILA
VUČEDOLSKA NALAZIŠTA NA PODRUČJU GRADA VINKOVACA
STOJAN D IM IT R IJEV IĆ
Z adnji p ut je o p reth isto riji V inkovaca pisano 1902 god., k ad a je n 
V jesniku H rvatskog arheološkog d ruštva sv. VI, dr. Josip B runšm id dao 
p rik az cjelokupnog do tad a poznatog m aterijala. Do danas se je m eđutim 
slik a hitno izm ijenila pogotovo u p itan ju neolitskih nalaza. U d v ije n e­
k ad a n je privatne zibirke — pok. M ate M edvedovića i M atije K leina — 
k o je danas čine jezgro G radskog m uzeja u Vinkovcim a, a zatim i u samom 
m uzeju — okupilo se tokom vrem ena toliko ohilje prethistorijskog, a 
naročito -neolitskog m aterijala, da danas ovo m jesto p red stav lja jed n u od 
n ajzn ačajn ijih točaka p reth isto rije na p o d ru čju istočne S lavonije i 
Srijem a.
K oliko nam je danas poznato, započinju arheološki nalazi V inkovaca 
s n ajstarijim neolitikom , t. j. Starčevačkom kulturom , a n a sta v lja ju se 
bapsko-lengyelskim , Radenskim i vučedolskim nalazim a. Ove slijed e na­
lazi iz srednjeg i kasnog bronačnog doba, h alštata i latena. Svakako su 
n ajb o g atiji nalazi iz rim skog vrem ena, a nađeno je i nešto predm eta iz 
vrem ena seobe naroda i slavenskog ran ijeg Srednjeg v ijek a (u gl. bjelo- 
brdskog tipa). Razlog kontinuiranom n aseljav an ju tog teren a leži p rv e n ­
stveno u plodnosti zem lje, a pored toga i izvrsnom obram benom položaju 
(rijeka, m očvare i šume).
Na ovom m jestu ću se zadržati samo n a m aterijalu vučedolskog 
razdoblja, k o ji se nalazi u G radskom m uzeju u Vinkovcim a i k o jeg a su 
m i stavili na raspoloženje d irek to r m uzeja prof. J. K orda i službenik m u­
zeja M. Klein, na čem u im se ovime zahvaljujem .
Na p odručju sam og grada V inkovaca poznata su danas četiri vuče­
dolska lokaliteta, k o ji su sm ješteni polukružno uz sjevernu obalu Bosuta, 
k o ji na tom m jestu čini dosta ja k i polukružni zavoj (T. I, 1). Samo na 
jednom lokalitetu vršeni su veći građevinski zahvati, što je urodilo i 
većom količinom m aterijala. No i ostali lo k aliteti su dali dovoljno pred ­
m eta za u bjedljive m aterijaln e dokaze o v rlo snažnom životu, k o ji je 
postojao u tom vrem enskom razdoblju na užem p odručju grada. T aj m a­
te rija l ne d a je nek e posebne zn ačajn ije novosti, pogotovo obzirom na 
sistem atska istraživ an ja u Vučedolu i Sarvašu, ali ip ak doprinosi u p ri­
ličnoj m jeri boljem upoznavanju m aterijalnog inventara, a i odnosa 
u n u tar ovog kulturnog kom pleksa.

A — Naselje na mjestu današnje tržnice
Sa tog lokaliteta je sačuvana d alek o veća količina m aterijala nego sa 
ostalih nalazišta, p a se po svem u čini, da je on 'bio n ajn aseljen iji od sva 
četiri danas poznata. P ored toga im a jed in o to m jesto i oblik g rad in e 
(T. I, 2). Bila je to m an ja uzvisina, nekada m ožda svojih 80 m u p rom jeru. 
C ije li lokalitet je u slijed raznih g rađ ev in sk ih radova u toku vrem ena 
gotovo posve uništen. P osljednji veći zahvat bio j e n a tom m jestu 1951 g., 
k a d a se to m jesto za g rad n je grad sk e tržn ice izniveliralo buldožerom . 
T ad a su b ili uništeni i oni slojevi, k o ji su b ili pošteđeni tokom ra n ijih 
vrem ena. P rvi nalazi s tog m jesta p o tječu m eđutim još iz d ru g e polovine 
19. vijeka. T ada su bili nađeni i sačuvani u glavnom kam eni i koštani 
predm eti, a i nešto fragm enata keram ike.1
Sa ovog lokaliteta nem a nik ak v ih stratig ra fsk ih podataka. No su ­
deći po m aterijalu, g o rn ji je sloj b io rim ski, a on je dao dosta v elik u 
količinu predm eta. N a istočnom obronku tog lok aliteta nađen je p rije 
m ožda k o jih 30 godina jed an slavenski grob sa dvije S-naušnice sa p ri­
vjeskom . Sa istog lo k aliteta potječe i je d n a sv jetlo crveno pečena hal- 
štatska posuda sa k an elu ram a n a trbuhu. K akav je m eđutim bio ta j 
h alštatski sloj, danas više n ije m oguće utv rd iti.
Vučedolski m aterijal nalazi se već n a d ubini od 1,20 m. Na jednom 
m jestu se u profilu v id e ostatci osnove k o lib e2 3 nekih 1,40m duboko. 
P ovrh te osnove izvadio sam iz profila ulom ke je d n e terine, ulom ak v ra ta 
zd jele ukrašene m otivom šahovske ploče i dosta fragm enata obične k e ­
ram ike. Svi su se ti predm eti nalazili na dubini od 1,20—1,40 m. P o jed in e 
fragm ente našao sam i n a drugim m jestim a profila (gradina je u slijed 
radova n a n jo j presječena) približno do dubine 1,80 m. D o sada se m e­
đutim n ije moglo u tv rd iti da li se ispod vučedolskog slo ja nalazi k ak a v 
d ru g i s ta riji sloj ili ne, ali im a izgleda, da je tu bilo jam a starčevačke 
k u ltu re, je r se nešto m aterijala tog razd o b lja nalazi u A rheološkom m u ­
zeju u Zagrebu, a potječe tak o đ er iz 1951. g.
N ajzn ačajn ija je m eđu vučedolskim predm etim a svakako keram ika. 
T a j keram ički m aterijal je doduše p red stav ljen najvećim dijelom samo 
fragm entim a, ali uza sve to, radi svojih bogatih u k rasa izaziva d alek o 
n ajv eću pažnju. N ađeni su:
1. Ulomci terin e (T. II, 1; T. VI), od k o je j e sačuvan gotovo potpuni 
p ro fil vrata. Posuda je bila ukrašena po cijeloj širini v ra ta m etopam a u 
o bliku pravokutnika ispunjenih rom bovim a i trokutim a izvedenih te h ­
nikom urezivanja i duboreza. U rezi su b ili ispunjeni bijelom in k ru sta- 
cijom . Visina sačuvanog d ijela v rata: 19,5 cm, d ubina nalaza: 1,40m. 
U kupno je nađeno 9 fragm enata 'tamno sive boje.
2. Ulom ak k u p e na nozi (T. VII, 1). Sačuvan je cijeli profil. P osuda 
je crne a djelim ično tam nosm edje i tam nosive boje. U krašena je sa 
u n u trašn je i van jsk e strane. U krašena je b ila i površina ustiju. O rn a ­
m enti su urezani i ispunjeni bijelom in k ru stacijo m . V isina kupe 6,6 cm.
1 Brunšmid: Colonia A urelia Cibalae, V jesnik hrv. arh. društva, N. S. sv. VI.
1902, str. 118.
3 Prilikom k am panje se našlo dosta o statak a kućnog lijepa. N ekoliko ko­
m ada na tab li XVII, 3.

3. Ulom ak kupe n a nozi (T. VII, 2). K ako po obliku tako i po o rn a­
m entici fragm ent je sličan ranijem p rim jerk u . Boje je crne. Veličina 
fragm enta 9,5 X 7,5 cm.
4. M anja kupa na nozi (T. V, 1). U krašen je samo rub, k o ji je nešto 
proširen prem a unutrašnjosti. D jelom ično je sačuvana i in k ru stacija. 
Izgleda da je oštećena noga im ala k rslo lik i oblik. Na jednom m jestu 
u stiju nalazi se m anje ispupčenje u vidu drške. Boje je sive i tam no 
sm edje. Visina kupe 4,3 cm.
5. P litka zdjelica (T. X, 2). U sta su izvijena prem a vanjskoj strani. 
P osuda je sive boje, neornam entirana. V isina 4,3 cm.
6. Ulom ak m anje zdjelice (T. VIII, 2). S tijene zdjelice su bile vrlo 
tanke. Boje je sivo-sm edje. O rnam ent je izra d jen u duborezu i im a 
ostatke b ijele inkrustacije. Veličina fragm enta 7,0 X 6,7 cm.
7. Fragm ent v ra ta veće, dosta grube zdjele (T. VIII, i). O rnam enti 
su izradjeni urezim a i u tehnici duboreza. Sačuvana je b ijela in k ru stacija. 
B oje je sivo-smedje. V eličina fragm enta 15,0 X 7,5 cm.
8. Fragm ent v ra ta veće dosta grube zdjele (T. IX, 1). O rnam enti su 
izrad jen i urezim a i u tehnici duboreza. S ačuvana je b ijela in k ru stacija. 
B oje je sive. Veličina fragm enta 9,7 X 4,8 cm.
9. Ulom ak v ra ta velike zdjele (T. XI, 3). O rnam enti su izrad jen i 
urezim a, ubodim a i u tehnici duboreza. In k ru stacija je djelom ično sa­
čuvana. Boje je sive. V eličina fragm enta 14,9 X 5,1 cm.
10. Ulom ak v ra ta nejednako pečene zd jele (T. VIII, 3). O rnam enti su 
izrad jen i urezim a i u tehnici duboreza. Sačuvana je b ijela in k ru stacija. 
B oje je sivo-crne i sivo-sm edje. Veličina fragm enta 5,1 X 4,0 cm.
11. Ulom ak noge neke kupe na nozi (T. XII, 3). Sačuvan je dio šuplje 
cilindrične noge. Posuda je bila ornam entirana kako na un u trašn o j tak o 
i na v an jsk o j strani. Isto tak o je bila ornam entirana i noga. O rnam enti 
su izrad jen i urezim a u ko jim a je sačuvana i b ije la in k ru stacija. B oje je 
sivo-crne. Sačuvana visina noge je 5,6 cm.
12. Ulom ak g o rn jeg d ije la vrča T(. IX, 2). Sačuvana je i tra k a sta 
ušica, k o ja sp a ja ru b sa ramenom. O rnam enti su izrad jen i urezim a i u 
tehnici duboreza. B oje je sive i sm edje. V isina fragm enta 6,9 cm.
13. Ulom ak drške n ejed n ak o pečenog vrča (T. IX, 3). O rnam enat je 
izveden urezim a. B oje je sive i sm edje. Visina fragm enta 5,0 cm.
14. Ulom ak zdjelice (T. IX, 4). Sačuvan je dio donjeg d ijela i m anji 
d io vrata. O rnam ent se nalazio na gornjem i na donjem d ijelu suda. Iz­
ra d je n je urezim a i ubodim a. Sačuvana je b ije la inkrustacija. B oje je sive. 
V eličina fragm enta 6,4 X 6,2 cm.
15. F ragm entiran v rč (T. X, 1). Sačuvan je cijeli d o n ji dio i dio vrata. 
U osnovi je bio bikoničnog oblika. Na ram enu se nalazi i m ala ušica. 
O rn am en tiran je bio samo n ajniži dio oko dna urezanom cik-cak trakom . 
B oje je tam no sive. Visina sačuvanog d ije la posude 10,1 cm.
16. F ragm entiran vrč (T. XI, 1). O veća trak asta drška, k o ja se na­
lazila na vratu, danas je odlom ljena. V rat je bio vrlo visok i cilindričan. 
D o n ji dio je više bikoničnog oblika. Vrč n ije om am entiran. B oje je crne. 
V isina 11,1 cm.
17. F ragm entiran v rč (T. XI, 2) sličan ranijem . Visina 14,3 cm.

18. Ulom ak v rata nekog vrča ili slične posude (T. XII, 1). Boje je sive 
i tam no ismedje, Visina fragm enta 7,2 cm.
19. M anji ulom ak ram ena nekog suda (T. XI, 4). O rnam enat je iz- 
ra d je n urezim a i ubodim a. D jelom ično je sačuvana b ijela inkrustacija. 
B oje je sive. Veličina fragm enta 5,7 X 3,3 cm.
20. Ulom ak nepoznatog suda (T. XIII, 1). Po svoj prilici je bio sud 
n a četiri m anje nožice. O rnam enat je urezan. B oje je crne. D užina frag ­
m enta 6,1 cm.
21. M inijaturni sudić (T. XIII, 2). O b lik a j e lončića sa dvije m ale 
ušice na ram enu. Sum aran ornam enat od tri v ertik aln o urezane lin ije je 
n a trb u h u . Boje je sive. Visina 5,1 cm.
22. M inijaturni vrčić (T. XIII, 6). Vrčić je djelom ično oštećen. B oje je 
sive. Visina 5,1 cm.
23. M inijaturna k u p a (T. XIII, 3), O blik k u p e je koničan bez nazna­
čenog dna. Ispod ru b a m anji okrugao otvor. B oje je tam no smeđ je. Vi­
sina 3,5 cm.
24. Ulom ak nepoznatog suda (T. XII, 2). M ožda prip ad a fragm ent 
nekom žrtveniku. O rnam enat je izrad jen urezim a, ubodim a i u tehnici 
duboreza. Sačuvana je b ije la inkrustacija. B oje je sivo-smedje. V eličina 
fragm enta 5,4 X 6,4 cm.
25. S tatueta (T. XIII, 4). Izrada je sum arna, ru k e horizontalne, baza 
za stajan je proširena, glava više konična sa udublenjem na tjem enu. B oje 
je crvene. Visina statu ete 4,1 cm.
26. M anja zdjelica (T. XIII, 5). G rube i sum arne izrade sa četiri no­
žice na dnu. Boje je crvene. Visina do 2,4 cm. — Navodno je prem a p ro ­
vizornom in v en taru ra n ije pom enula statu eta n ad jen a u toj zdjelici. O ba 
predm eta su n ad jen a još p rije rata.
27. Bikonični utezi. D o sada ih se našlo 9 kom ada razne veličine.
28. Plosnati utezi. Naš'lo ih se više kom ada ra zn e veličine.
29. V retenasti utezi. Do sada je n ad jen o 7 kom ada razne veličine.
30. Veliki cilindrični uteg. Na našem lo k alite tu je n ad jen samo jed an , 
a li su inače poznati iz okoline Vinkovaca. D užina 10,7 cm., p ro m je r
12,5 cm.
Svi utezi isu sive ili sivo-sm edje boje, rije tk o ornam entirani.
31. Probušen kam eni v alja k (T. XIII, 7). Izrad jen od svjetlo zelenog 
kam ena. Na jednoj stran i je koso odrezan i probušen. Možda taj v a lja k 
p re d sta v lja neki sim boličan predm et, m ožda falus(?). D užina 11,2 cm., 
n ajv eći prom jer 3,2 cm.
32. Kameni čekić (T. XIV, 3). Izrad jen od crnog m ram ora (?) T ragovi 
u p o treb e su jasni. D užina 6,0 cm., šir. 4,5 cm., visina do 4,7 cm.
33. Kam ena sje k iric a (T. XIV, 4). N eznatno oštećena. D užina 4,9 cm., 
n ajv eći širin a 2,6 cm.
34. K rem ena s trij elica (T. XIV, 1). U m jesto trn a im a strij elica u sje k 
za nasad jiv an je. D užina 3,0 cm.
35. Kam ena gladilica. Plosnatog je oblika. D užina 9,3 cm., širina d o
7,7 cm.
36. Krem eni nožić (T. XIV, 2). Nožić je oštećen. D užina 5,4 cm.
37. K rem eni nožić T(. XIV, 5). Nožić je oštećen. D užina 3,7 cm.

38. Krem eni nožići i strugala. Pored, g ornjih, nadjeno je još više ošte­
ćenih artefak ata te vrste.
39. Koštani prsten (T. XV, 4). Izrad jen je od životinjske cjevanice, a 
služio je vjerovatno k ao ukras. P rom jer do 3,9 cm., visina do 1,9 cm.
40. Koštana igla za šiv an je (T. XVI, a). Igla im a m alu rupicu za pro­
v lačen je niti. D užina 6,0 om.
41. K oštana šila (T. XVI, b —h). Do sada je nadjeno svega 8 šila razne 
veličine.
42. Gladili ce od jelenskog roga (T. XV, 2). Ukupno se našlo više ši­
ljastih predm eta izrad jen ih od jelenskog roga.
43. Koštano šilo u obliku noža (T. XV, 3). D užina 16,1 cm.
44. S jek ira od jelenskog roga (T. XV, 1). Izrad jen a je od parožka i 
probušena. Mogla je služiti i kao gladilica, b u d ak ili u neku d rugu svrhu. 
D užina 14,6 cm.
45. S jek ire od jelen sk ih rogova (T. XVII, 2). N adjene su u većom 
b ro ju (dosada 5 kom ada).3 Sve im aju ru p e za nasadjivanje a izrad jen e 
su od jelenskog roga tako d a im je jed an k ra j bio zašiljen. R azličite su 
dužine, od 16,2—22,1 cm.
46. O ru d je od jelenskog roga (T. XVII, 1). O ru d je je bilo probušeno 
a izradjeno od roga jelen a lopatara. Sačuvana su podrezana 4 paroška. 
D užina 13,2 cm.
47. Pougljeni žir (T. XVII, 3). P rem a navodim a M. Kleina se u vuče­
dolskom sloju našao i pougljeni žir.
N ajveći dio go rn jih predm eta bio je n ad jen još p rije D rugog sv jet­
skog rata u v rtu ku će Hostonsky. K asnije k od grad n je tržnice (1951.) ta­
k o đ er je nađena dosta velika količina m aterijala, naročito keram ike.
B — Lokalitet »Narodni magazin« (kuća pok. I. Šlomovića)
Kod grad n je trgovačke kuće Ig n jata Šlomovića danas »N arodni m a­
gazin« u ulici JNA br. 15, nakon Prvog svjetskog rata, n ad jen o je ne­
k o lik o kom ada m aterijala, k o ji prip ad a vučedolskoj keram ici. L okalitet 
se nalazi oko 150 m od prvog nalazišta. Sav m aterijal, k o ji je bio n adjen 
tom prilikom , dospio je u p riv atn u zbirku M ate M edvedovića, a danas je 
u G radskom m uzeju. N ažalost podataka o nalazim a, kao ni stratig rafsk ih 
p o d atak a nemamo n ikakvih. Budući da se na tom m jestu danas nalaze 
zgrade, betonirana d vorišta i cesta n ije v jero v atn o da b i se m ogla izvršiti 
m a k ak v a sistem atska istraživanja. K arak terističan m aterijal, k o ji je bio 
n ad jen na tom m jestu, obuhvaća:
1. T rbušasti sud (T. IV). Sud je dosta neobičan i liči više na neki 
vrč sa dvije m ale ušice na ram enu. V rat je relativno vrlo visok i širok, 
a usta su dosta izvinuta na van jsk u stranu. Vaza je o rnam entirana u 
tehnici brazdastog ureza i d ubo reza. B oje je crne. Visina 14,4 cm.
2. Ulom ak posude (T. V, 2). Fragm ent p rip ad a ili nekoj te r ini ili pak 
vrču, odnosno amfori. Posuda je b ila u k rašen a u duboreznoj tehnici. Boje 
je crne i sivo-cme. V eličina fragm enta 10,2 X 13,5 cm.
3 Brunšmid o. c. si. 51.

3. Ulomaik om anje zdjelice (T. III, 2). Sačuvan je cio profil. O blik je 
polul optast sa širokim ustim a. C ijela v an jsk a površina je bogato u k rašen a 
u duboreznoj tehnici. Sačuvana je b ijela inkrustacija. B oje je tam no 
sm edje. Visina 5,0 cm.
C — Lokalitet »Poljski jarak« u Ervenici
Jugoistočni p red jel Vinkovaca, k oji obuhvaća d an ašn ju ulicu M. 
G upca, od davnine se naziva Ervenicom. P ri k ra ju istočnog d ijela nalazi 
se poljski ja ra k za odvod b u jica i vode sa ulice. Počam od 1943. g. nalazio 
sam ovdje dosta arheološkog m aterijala počevši od neolitskog pa do rim 
skog, a djelom ično i slavenskog. T ako sam n a d ubini od 0,30 m našao- dio 
k u ćn e osnove, a iznad n je veću količinu rim ske keram ike. Pored sam e 
osnove našao sam fragm ente zdjele vučedolskog tipa, a nešto d alje frag ­
m ente neolitske k eram ik e (od 0,30—0,80m). Svi su nalazi m edjutim po­
vršinski, te se o istratigrafiji uopće ne može govoriti. A rheološka is tra ­
živ an ja na tom m jestu moći će m edjutim dati dragocjene podatke, je r je 
ta j teren u glavnom ostao intaktan. Do -sada n ad jen vučedolski m a­
te rija l obuhvaća:
1. Djelom ično oštećena zdjela (T. III, 1). O rnam enti n a v ra tu i ra ­
m enu su izrađjeni u tehnici đuboreza. B oje je sive. Visina 8,7 cm. P r. 
u sti ju : 22 cm.
2. T ri m ikrolita, v jerovatno ostaci nožića. N adjeni su pored Tanije 
spom enute zdjele.
D — Lokalitet »Krnjaš«
K rnjašem se naziva današnja K ozarčeva ulica, k o ja ide paralelno sa 
Bosutovim lukom. To je područje zajedno sa obalom Bosuta n a tom 
m jestu dosta bogato nalazište arheološkog m aterijala. U tvrditi sam m o­
gao ostatke vučedolske k u ltu re, d a lje brončanodobnog i latenskog p e­
rioda.4 5 Duže vrem ena su poznati nalazi rim skog vrem ena, kada je ta j 
p re d je l bio naselje rib a ra i lončara,0 a nalazio se izvan gradskih zidina. 
N adjeno je i nekoliko fragm enata slavenske keram ike, a iz kasnijeg su 
vrem ena dva denara M arije Anžuvinske (1382—1385).
Vučedolski nalazi su vrlo oskudni:
1. Ulom ak nekog keram ičkog predm eta. O blik toga predm eta je n e­
poznat. Sačuvan je ulom ak ravnog zida ukrašenog sa ob je strane. O rna- 
m enat je izradjen urezim a, a u njim a je sačuvana b ijela in k ru stacija. 
B oje je tam no sive. V eličina fragm enta 5,0 X 3,5 cm.
2. M anji fragm ent keram ik e ukrašen lažnim uzičastim ornam entom . 
B oje je tam no sive. V eličina 2,9 X 2,1 cm.
4 K ada su se kopali tem elji za V eterinarski zavod (1941) našao sam fragm ente 
k an d ira n e brončanodobne zdjele. Latenska keram ika je uz obalu Bosuta vrlo česta, 
a B runšm id publicira na str. 122 jednu latensku fibulu.
5 V. H offiller: Spom enici rimskog lončarskog o brta u Vinkovcima. V jesnik 
hrv. arh. dr. N. S. XIV, str. 186—195.

3. M anji fragm ent k eram ike ukrašen urezim a. Veličina 2,5 X 2,7 cm.
4. Nadjeno je i nekoliko krem enih nožića, jed n a strugalica i nek o lik o 
ulom aka. P itan je je m edjutim p rip ad aju li vučedolskoj ili nekoj d ru g i 
k u ltu ri.
Oblici keramike
O pisani keram ički predm eti najvećim su djelom opće poznatih i 
raširen ih oblika. P rije svega je tu velika terin a , za k o ju ćemo lako naći 
slične forme u Vučedolu6 i Sarvašu (T. VI). Uočljivo je, da su terin e 
u odnosu na ostale oblike dosta rijetk e i ovo je, ako uzmemo u obzir 
je d n u nešto neobičniju posudu toga tipa iz H rustovače,7 tek četv rti lo­
k a lite t vučedolske k u ltu re sa kojega poznajem o ovaj oblik.
K upe na nozi (T. II, 2, 3) su vrlo raširen oblik kako u Vučedolu tak o 
i na L jubljanskom b a rju . Poznat j e jed an p rim jerak iz Szikra-e,8 k o ji 
svojini oblikom posve odgovara jednom vinkovačkom p rim je rk u (T. 
VII, 1). Tip sa punom prstenastom neraščlanjenom nogom je rje d ji, d ok 
j e tip sa koničnom i krstolikom nogom vrlo čest. Od drugog oblika je u 
Vinkovcim a za sada n ad jen samo jed an p rim je ra k (T. V, 1). K upa sa 
šupljom nogom (T. XII, 3) ima analogiju jed in o u Vučedolu9 i H rusto- 
vači.1 0 Čini se da je ta j oblik, toliko čest u bapsko-'lengyelski k u ltu ri,1 1 
sada postao već vrlo rijed ak .
Zdjele, zdjelice i lonci (T. II, 4, 8) su n ajo b ičn iji inventar i n jih su ­
srećem o u daleko većem b ro ju i u svim poznatim slavonsko-srijem skim 
nalazištim a vučedolske k u ltu re. O d oblika, k o ji su tak o d jer dosta česti, 
n ašla se u Vinkovcim a i jed n a zdjelica, k o ju neki nazivlju i kadionicom 
(T. III, 2). O blikom se ta poklapa sa dva p rim je rk a iz Vučedola.
No u Vinkovcima se našlo in nekih oblika, k o ji se u Vučedolu — a 
k o lik o sam mogao ustanoviti i u Sarvašu — nisu našli. To su p rije svega 
dva vrča sa ušicama i cilindričnim , izvijenim vratom (T. II, 12, 13; T. IV; 
T. X, 1). O ni se usko vežu uz L jubljansko b a rje , iako m edju m alobrojnim 
publiciranim prim jercim a s tog lokaliteta, nem a direktnih analogija. 
V inkovački p rim jerak (T. X, 1) je dosta sličan jed n o j am fori1 2 i jednom 
v rč u 1 3 sa L jubljanskog b a rja , ali m u je donji dio nešto niži. D rugi 
vinkovački p rim jerak (T. IV) im a na trb u h u dvostruki pregib. O vaj 
se p rim jerak nadovezuje više na kuglaste lju b ljan sk e am fore, iz
6 R. R. Schmidt: D ie Burg Vučedol, Taf. 36 i naročito T. 31, 1.
7 J. Korošec: Pećina H rustovača, novi 'lokalitet slavonske kulture, G lasnik 
Zem. muz. u Sarajevu, N. S. 1. Tab. XI, 4 a.
8 A. Mozsolics: Die V učedolkultur in U ngarn, S erta H offilleriana, str. 27 i 
T ab. III, 5.
9 Schmidt, o. c. T. 43, 5.
1 0 Korošec, o. c. T. XV, 13.
1 1 V. Milojčić: Chronologie der jüngeren Steinzeit Mittel- und Südosteuropas, 
str. 87.
1 2 M. Hoernes-O. M enghin: Urgeschichte der bildenden K unst in E uropa, 1925, 
str. 346, lijevo gore.
1 3 H oernes, o. c. s. 347. I red desno i sredina; G lasnik, god. LIV. — 1942, str. 
53. si. 3. — J. Korošec: D vije vaze slavonske k u ltu re , G lasnik zem . muz. 1942, 
51. si.

k o jih se je ta j oblik mogao i razviti.1 4 U odnosa prem a trb u h u vinko- 
vački vrč im a visok i širok vrat, po čem se i razlik u je od spom enutih 
am fora. Prem a tome su se oba vrča m ogla razviti iz lju b ljan sk ih oblika, 
p rv i iz amfore i vrča više bikoničnog oblika, a drugi iz 'kuglaste am fore. 
T ako bi ti oblici p red stav ljali lju b ljan sk i u tje c a j n a vučedolsku k u ltu ru , 
a li ne i importiratne p rim jerk e.
Slijedeći tip posude, k o ji do sada n ije bio zastupan u Vučedolu je 
vrč, kojeg L jubljansko b a rje ta k o d jer ima u svom inventaru. Vinkovačko
Sl. 1. Vanjska strana kupe T. VII, 1
n aselje »kod tržnice« dalo je dva p rim je rk a neukrašenih vrčeva sa v i­
sokim nešto izvijenim vratom (T. II, 10, 11), d o k lju b ljan sk i p rim jerci 
im aju znatno kraći vrat, skoro ravnog profila.1 5 Jedan vinkovački p ri­
m je ra k je više bikoničnog oblika (T. XI, 1), d o k im a drugi više zaobljen 
d o n ji dio (T. XI, 2), slično vrču iz Sarvaša.1 6 D osta se m edjutim p odudara 
sa lju b ljan sk im prim jercim a. 1 7 Kod oba vinkovaička p rim jerk a d ršk a ne 
v ezu je sama usta suda, kao što je slučaj sa lju b ljan sk im vrčevim a, nego 
sp aja dio ispod ustij u. Po svoj p rilici su ti p rim jerci mogli biti preuzeti 
iz lju b lja n sk e keram ike. Još jed an fragm ent pokazuje veliku srodnost 
sa L jubljanskim b arjem (T. XII, l),1 8 m ožda i sa H rustovačom .1 9 No p rije 
svega se bliske analogije nalaze u Vučedolu.2 0
1 4 G. C hilde: The D anube in Prehistory, Fig. 118. — R. Ložar: Študije o lju b - 
la n jsk i keram iki, G lasnik Muz. dr. za Slov., str. 32, sl. 2, 3 (ista kao kod C hil-
dea), 4, 5.
1 6 Ložar, o. c. sl. 8 i 9. Schm idt o. c. Textb. 86,9.
1 0 V. H offiller: C. V. A. 2, VI C b Pl. 3, 4.
1 7 L ju b ljan sk i vrčevi sa trbušnm pregibom . — Ložar o. c. sl. 8., a sa zaob­
lje n im trbuhom . — Ložar sl. 9.
1 8 Ložar, o. c. sl. 5. H oernes, o. c. str. 345, sl. desno gore i dole. Schmidt, o. c. 
T extb. 85, 4
1 9 A. Benac, Završna istraživanja u pečini Hrustovači, Glasnik — Sarajevo,
N. S. III. T. IX, 7 i 8.
2 0 Schmidt, o. c. T. 34, 2.

O pćenito pokazuju vinkovački nalazi u oblicima mnogo više sro d ­
nosti i povezanosti sa L jubljanskim b arjem nego bilo k o ji do sada ob­
jelo d an jen i lokalitet u Slavoniji i Srijem u.
Ornamentika
Većina vinkovačkih predm eta pokazuje ornam entiku uobičajenu u 
vučedolskoj keram ici. To je p rije svega poznati puni duborez, ponekad 
slab ije a ponekad bolje izradjen. U pogledu izrade mogli bismo raz­
likovati nekoliko grupa. N eki prim jerci, k o ji su crađjeni vrlo grubom 
tehnikom prilično podsjećaju na neke p rim jerk e iz H rustovače.1 2 Izm edju 
po jed in ih predm eta postoji u tehničkom pogledu vrlo velika razlika. 
T akva razlika se m edjutim u Schm idtovoj p u b ik aciji ne može razabrati, 
pošto je vršio izbor m aterijala.2 1 2 2 D onekle je to radio i H offiler za svoj 
C orpus vasorum I. No pregledavanjem tog odbačenog m aterijala moguće 
je ustanoviti, da je djelom ično' i u Vučedolu, a naročito u Sarvašu po­
sto jala takva gruba teh n ik a u k rašav an ja n a priličnom b ro ju posuda. 
Ip ak je potrebno naglasiti, d a su oni tehnički još uvek bolje izrad jen i od 
n ek ih posve rustikalnih iz Hrustovače. Toj pojavi Schm idt m edjutim n ije 
posvetio dovoljno pažnje.
M edju predm ete ukrašene vrlo solidnom i pažljivom đuboreznom te h ­
nikom mogu se u b ro jiti T. VIII, 2 i T. IX, 4. D obru, prosječnu duboreznu 
izvedbu pokazuju predm eti: T. III, 2, XII, 3 i VI, dok predm et T. VIII, 1 
im a već prilično grubo izrađene ukrase. M eđu predm ete sa grubim i vrlo 
grubim duborezom u b ra ja ju se T. XII, 2, XI, 3 i naročito T. V, 2 i XI, 1.
S lijedeću pojavu, k o ja se razlik u je od onih, k o je obično susrećem o 
u vezi sa vučedolskom tehnikom u k rašav an ja, čini m ala k u p a na nozi 
(T. V, 1), čija su usta ukrašena šrafiranim tro k u tim a preciznim tankim 
urezivanjem . O vaj ukras je bio tak o d jer in k ru stiran . M edju vučedolskim 
nalazim a, nalazim o donekle sličnu tehniku n a jednom fragm entu k u p e na 
k rsto lik o j nozi,2 3 2 4 a zatim i na nekim m anjim fragm entim a.2 1 P riličn u 
sličnost pokazuje i ku p a n a šu p ljo j nozi, k o ju je publicirao Childe.2 5 O ba 
navedena p rim jerk a se tehnički posve razlik u ju od ostalog inventara. Tu 
je teh n ik a urezivanja kao jed an od načina vučedolskog ukrašavanja. Ta 
je svakako bliža badenskoj keram ici, ne sam o po tehničkoj, nego i po 
ornam entalnoj koncepciji.2 6 No ako pogledam o inventar L jubljanskog 
b a rja , onda ćemo vidjeti, d a ovakov ukrasni m otiv sa šrafiranim trokutim a, 
izveden doduše nešto drugačijom tehnikom , čini običnu ornam entaci ju 2 7 2 8 
i da ćemo čak za u k ras u stiju spom enute vinkovačke ku p e naći an a­
logiju.2 3 Time se s jed n e stran e pojačav aju veze vučedolskog m aterijala
2 1 Korošec o. c. T. IX, 3 i 6.; X. 4. Benac o. c. T. XIII, 2.
2 2 Schmidt, o. c .str. 91, gdje on to napom inje i za sebe i za H offillera.
2 3 Hoffiller, C. V. A. I. Pl. 30, 1 a, b.
2 4 O. c. Pl. 32, 1—3, 5, 6, ali je izvedba prilično gruba.
2 6 Childe, o. c. Fig. 114.
2 6 Schmidt, o. c. T. 22, 2.
2 7 H oernes, o. c. str. 345, lijevo gore, str. 347, drugi red — druga slika, treći 
red — treća slika itd. T ak o d jer Chide Fig. 118 i 120.
2 8 H oernes, o. c. str. 345, drugi red — druga slika.

i L jubljanskog b arja, a s d ru g e strane njihove zajedničke veze sa ba- 
denskom kulturom . U H rustovači ta k o d je r nalazim o neke analogije, k o je 
m ed ju tim nisu od nekog naročitog značenja.
N a blisku vezu sa badenskom k ulturom u k azu je i vrč (T. X, 1) sa 
p litk o urezanim i neinkrustiranim zvjezdolikim ukrasom .2 0 O n je po n a­
čin u u k rašav an ja jedinstven p rim je ra k u vučedolskoj keram ici. O blikom 
se m edjutim veže za L ju b ljan sk o barje.
Poseban značaj im aju d v ije kupe na nozi i vrč sa d v ije ušice (T. IV.). 
T aj vrč je ukrašen u tehnici brazdastog ureza, poput velikog d ijela lju b -
Sl. 2. Vrč sa T. IY
i janškog inventara, čime se bliska veza L ju b ljan sk o g b a rja i V inkovaca 
jo š više povećava. Ukras v ra ta je sličan onom sa v ra ta jed n e velike lju b ­
ljan sk e am fore.2 9 3 0 No ostali ukrasni m otivi su izrazito vučedolsko-ljub- 
lja n sk e stru k tu re. B razdasti urez je ta/kodje zastu p ljen u Vučedolu i 
■Sarvašu, doduše samo n a nekoliko fragm enata.3 1 H rustovača tak o d jer im a 
niz predm eta radjenih u ovoj tehnici,3 2 ko je je B enac izdvojio iz vuče­
dolskog lončarstva.
D v ije kupe na nozi rad je n e su tehnikom , k o ja je u vezi sa duborezom , 
odnosno kom binacijom duboreza, u reziv an ja i djelom ično brazdastog 
ureza. O va se tehnika zacijelo razvila iz tehnike brazdastog ureza i pred­
stav lja prelaznu etapu k a punom duborezu. U jedno p red stav ljaju ovi 
p rim jerc i najsavršenije u k rašen e vučedolske keram ičk e proizvode. M anje
2 9 Schmidt, o. c. T. 22, 1 i 2; T. 23, 3 i 6.
3 0 O. c. Textb. 85, 1.
3 1 H offiller, C. V,A. L, Pl. 30, 13-15, 17, 21, 22; C. V. A. 2, C b Pl. 8, 18.
3 2 G lasnik, Sarajevo I. str. 23; V., str. 14 i dalje, T. V, 3, 6—9.

uk rašen prim jerak (T. VII, 2) u većoj se m jeri veže uz L jubljansko b a rje 
ne sam o tehničko nego i po ornam entalnoj koncepciji, kako u n u trašn je tako 
i v an jsk e strane. Slični fragm eti nadjeni su i u Vučedolu, a p rip ad aju 
istim keram ičkim oblicim a.3 3 P rim jerak T. VII, 1 ima sa vanjske siran e 
isti u k ras kao i p rijašn ji, ali je u n u trašn ja stran a ukrašena m otivim a 
izrazito vučedolske d ekorativne stru k tu re i tehnikom preciznog i finog 
duboreza.
Na osnovu ovog možemo, po načinu u k rašav an ja, podijeliti vuče­
dolsku keram iku u Vinkovcim a na tri grupe:
1. — A Tehnika u reziv an ja
— B Brazdasti urez
— C Precizni duborez 
izvedba općenito izvrsna
2. — Puni duborez dobre izrade
3. — A Puni duborez o vrlo gruboj izradi
— B Puni duborez u rustikalnoj izrad i (Hrustovača)
O va podjela stoji u uskoj vezi i sa kronologijom vučedolske k u ltu re.
T ehnika brazdastog ureza i običnog u reziv an ja čini se, da su znatno 
starijeg porijekla. O ne se inače najvećim dijelom vežu uz L ju b ljan sk o 
b a rje . U Vučedolu je n ad jen e vrlo malo tak v e keram ike, a publicirao ju 
je H offiler, dok je Schm idt n ije niti spomenuo. N jen stratigrafski položaj 
bi se eventualno mogao odrediti pregledom cjelokupnog m aterijala iz 
V učedola uz potrebnu dokum entaciju. H rustovača posjeduje sve navedene 
teh n ičk e v rste osim vrlo finog duboreza. No obzirom da na tom lokalitetu 
nedostaje pouzdanija stratig rafija, ne može se iz n jeg a izvući neki čvršći 
zak lju čak .
Relativna kronologija vučedolske kulture
Do sada su se prom atrali Vučedol i Sarvaš s jedne strane, a L ju b ­
ljan sk o b a rje s druge strane, kao ishodišta ove, dosta rasprostranjene 
k u ltu re. K arakteristično je, m edjutim , da iak o i jed n a i d ruga strana 
p rip a d a ju nedvojbeno istoj k u ltu ri • — n jihovi proizvodi im aju posve 
različite tehnike u k rašav an ja i neke oblike posuda, k o ji nisu zajednički. 
Teško bi se ova pojava m ogla objasniti sam o u tjecajim a sa strane, n. pr. 
n a L ju b ljan sk o b arje. M islim m edjutim , d a su i L jubljansko b a rje i 
Vučedol i Sarvaš samo k asn ije faze iste k u ltu re — i to djelom ično isto­
vrem ene, dok je lju b ljan sk a, mogla biti djelom ično i sta rija .3 4 Ishodišni 
cen tar ove k u ltu re m ora b iti negdje u S lavoniji. Ta je k u ltu ra m orala 
n astati tu,3 5 na južno-panonskom tlu, i to iz prethodećih i susjednih k u l­
3 3 H offiller. C. V. A. 1. Pl. 30, 13, 14. 21a, b. N eki sarvaški p rim jerci (C. V. A.
2. Pl. 5, 1. 3, 5) slične koncepcije su izradjeni znatno g ru b lje i mislim da su mladji 
od n a p rije d navedenih.
3 4 Menghin, o. c. str. 763, stav lja sta riju fazu L jubljanskog b a rja paraleln o sa 
badenskom . M ilojčićevo sta v lja n je L ju b ljan sk o g b a rja paralelno (i zapravo 
isključivo) sa m ladjim vučedolskim slojem nije dovoljno čvrsto dokum entirano 
(Milojčić o. c. str. 89 i zaključna tabela). Ložar navodi i Schmidtovo m išljenje, da 
je L jubljansko barje starije od Vučedola i paralelno s Badenom (Ložar, o. c. str. 16). 
Schm idt to m edjutim u svojoj publikaciji n ije naveo.
3 5 O tome Korošec, o. c. str. 16.

tu ra. Utjecaj b a d e n sk e kulture b io je od lučujući i glavn i u form iran ju 
o rn am en taln e k o n cep cije o ve sk u p in e . O sim njega, zn ačajn u je u lo gu 
odigrala i n e što starija b a p s k o -1 e n gy e lsk a kultura u svojoj kasnijoj fazi i 
to davanjem glavn ih o b lik a p o su d a , a m o žd a i u zičasta k eram ik a, čiji se 
utjecaj uvijek precjenjivao. U stanovljavanjem različitih faza u razvoju 
vučedolske k u ltu re, m o ž e se n aći p u t u riješavanju o v o g p ro b le m a . M i­
slim , d a b i se to m o g lo predstaviti n a slijedeći n a čin .
1. P rije la z n i p erio d o d baden ske ka v u č e d o lsk o j k u ltu ri — protovu če- 
d o lsk a faza. — M aterijal to g razd o b lja čin i s e , da je p red stavljen u je d n o m 
dijelu k asn e b ad e n sk e keram ike, koja upotrebljava širo k e u k rasn e p o - 
jaseve, č e sto raščlan jen e,3 6 3 7 a izved en e teh n ik o m žigosan ja, te b razd asto g 
i o b ičn o g u rezivan ja. O sn o vn i ob lici: kupei zd jele.
2 . R a n ija vu čedo lska faza. Sa k eram ik o m izradjen om u vrlo p recizn o j 
te h n ici. O vam o će zacijelo sp ad a ti i d io m aterijala Ljubljanskog barja 
i to starijeg, vin kovački vrč T. IV ., a m o žd a d io pred m eta iz Zo k -a.” Vu- 
čed o l još n e zah vaća ovu fazu , a m alo b ro jn i m aterijal p ripad a starijim 
p red m etim a, koje su stan o vn ici d o n ijeli sa so b o m . U krasn e po vršin e s u 
lijepo raščlan jen e, a li n e p retrp an e u k rasim a. Tehnika je b razd asti u re z, 
o b ičn o urezivanje i p recizn i d u b o re z . U ovoj fazi je h o m o g e n o st Ljub­
ljanskog barja i Slavonije sa Srijem om još vrlo čvrsta, a izm jen a m edju- 
so b n ih utjecaja vrlo in ten zivn a.
3. Z rela vu čedo lska fa z a sa p u n im d u b o re zo m d o b re izrad b e u Sla­
voniji i Srijem u, t e V u čed o lo m k ao glavn im p red stavn ik o m . O vdje se 
pokazuje i n iz n o vih o b lik a, koji su se u m ed ju vrem en u razvili ili su bili 
p reu zeti. U Slo ven iji, gdje je o va kultura o stala vrlo kon zervativn a, ali i 
izlo žen a n e k im utjecajim a sa stra n e , n e m a značajnijih p ro m jen a.
4 F a za d eg en era cije sa d u b o re zo m u vrlo gruboj i čak rustikalnoj 
izvedbi, kao n . p r. u H ru stovači. M aterijal je o sim u H ru stovači još u 
m anjem dijelu n ep u b liciran o g vu čed o lsk o g i u najpretežnijem dijelu 
Sarvaškog p u b liciran o g3 8 i n ep u b liciran o g m aterijala.
O b ziro m n a kratko trajanje cjelo ku pn e vu čed olske fa z e , d o lazi d o 
isto vrem en e pojave starijih i m lad jih p red m eta. Tako u V u čed o lu na­
lazim o i p o n e što m aterijala sa te h n ik o m prvo razred n o g, vrlo fin o g d u - 
boreza, k ao i p ro sječn o g ili čag slab o g d u b o reza. U V in k ovcim a im a 
takodjer tak vo g m aterijala, a i izvjestan broj p red m eta, koji se vežu z a 
Ljubljansko barje, a kojih u V u čed o lu n e m a . M islim , da ć e o n i p rip ad ati 
sloju, koji je stariji o d najstarijeg sloja u V učedolu.
Prva i d ru ga faza bi svakako bile isto vrem en e s k asn o m b ad en sk o m 
k u lturom , koja je čin i se im ala n e što d u že trajanje, n e g o š to se to o b ičn o 
u zim a. Četvrta, k ak o to pokazuje i H rustovača, dijelom s e ž e već u bron­
čano d o b a .
3 8 Schm idt o. c. kao: T. 22, 3; T. 24, 5—8. O vakovu kasnobadensku keram iku sa 
fino žigosanim ukrasim a u kolonam a i pojasevim a n a pr. badenska kultura u 
M adžarskoj uopće ne poznaje. Ta vrst badenske kram ike m olala je u form iranju 
k o ncepcije vučedolskog načina u k raša v an ja im ati odlučujući značaj.
3 7 Vulić-Grbić, C. V. A. 1. Pl. 18, 6. Tompa, 23 Ja h re Urgeschichtsforschung 
in U ngarn, 24/25 Bericht RGK, T, 20, 7 i 11.
3 8 Hoffiller, C. V. A. 2, Pl. 4 1 i 5; Pl. 5, 7; u svakom slučaju je ta j sarvaški 
m a terijal stariji od rustikalnog iz Hrustovače.

Z aključak
V in k o vač'k i m aterijal, iak o p o o b im u sk ro m an , m islim d a je ipak 
z n a tn o d o p rin e o raščišćavanju n e k ih o d n o sa u vu čed o lsk o m k u ltu rn o m 
k o m p lek su . Tu je prije svega zn ačajn a u sk a p o ve zan o st s a Ljubljanskim 
b arje m , čim e s e p o tk a z u je s n a ž n o - u za ja m n o p ro žim an je ra zličitih e le m e n a ta , 
k o je su stvarale dvije u d aljen e, g o to vo krajnje o b la sti o ve k ulture, a 
čim e se u zn atn o j većoj m jeri pokazuje njihova jed in stven o st.
D ruga važn a pojava je m o g u ćn o st izvjesnog k ro n o lo šk o g razliko­
vanja u sa m o m m aterijalu i k ro n o lo šk ih naslućivanja, koja bi m o g la 
objasniti n e k e m o m e n te u p ro b lem atici p o stan k a ove k u ltu re. Dalja 
istraživanja p o k azat će o p ravd an o st ili n eo p ravd an o si o vih p o stavk i.
ZUSAMMENFASSUNG
Die Vučedoler Fundorte auf dem Gebiete der Stadt Vinkovci
V inkovci (Ost-Slawonien) h at bis je tz t eine M enge archäologischen M ate­
rials gegeben, die einen Zeitraum von ältester Jungsteinzeit (Starčevo-K ultur) 
bis zum frühen M ittelalter um faßt, kontinuierlich durch alle diese Zeit.^ U nter 
reichen prähistorischen F unden ist das M aterial aus der Zeit der V učedoler 
K u ltu r besonders hervorzuheben.
A uf dem Gebiete d er heutigen Stadt V inkovci sind vier V učedoler F u n d ­
o rte bekannt, und sie liegen am N ordufer des B osutflußes, der h ier einen h alb ­
kreisförm igen Bogen bildet (T. 1 ,1). H ervorragend ist h ier die Siedlung an der 
Stelle des heutigen M arktplatzes bei d er B rücke (T. I, 1-A; T. 1,2). D ie Funde 
von dieser L okalität zeigen T. V, 1 und T. VI—XVII. In der N ähe befindet sich 
ein an d e rer Fundplatz, an d er Stelle des heutigen W arenhauses »Narodni ma- 
gacin« (T. I, 1-B), und diese Funde zeigen die T. III, 2, T. IV und T. V, 2. Eine 
d ritte L okalität liegt in der Stadtgegend, die sich »Ervenica« nennt (T. I, i-C). 
E ine Schüssel, die man dort gefunden hat, w ird au f T. III, 1 dargestellt. D er 
v ierte F undort in der G egend »Krnjaš« (T. I, 1-D) h a t n u r einzelne, unw esent­
liche B ruchstücke gegeben.
D ie dargestellten keram ischen E xem plare zeigen im allgem einen die 
Standardform en, aber es gibt hier auch solche, die m an in Slaw onien und 
S yrm ien bisher noch nicht gefunden hat; vor allem zwei bauchige K rüge (oder 
Vasen) m it Schnurösen (T. IV; T. X, 1), die m it den Am phoren von L jubljana im 
Zusam m enhang sein könnten.
In n erh alb der V erzierungstechniken überw iegt d e r Tiefstich, ab e r auch 
h ie r sind sehr bedeutende U nterschiede festzustellen — und zw ar in der H erstel­
lungsqualität. Einige G egenstände sind in sorgfältiger und feiner T iefstich­
tech n ik verziert (T. VIII, 2; T. IX, 4), einige in d er ganz m ittelm äßigen S tandard­
a r t (T. 111,2; T. XII, 3; T. VI). A ndere zeigen grobe (T. XII, 2; T. XI, 3) oder sogar 
seh r grobe T iefstichtechnik (T. V, 2; T. XI, 1). E ine kleine Fußschale (T. V, 1) ist 
m it schraffierten Dreiecken in der Technik d er dünnen Einschnitte verziert. 
A uf die nahe V erbindung m it der B adener K u ltu r w eist der K rug T. X, 1 mit 
d er flach eingeschnittenen sternförm igen V erzierung. D er K rug T. IV ist sehr 
fein, präzis und sorgfältig m it der Furchenstichtechnik — und teilweise mit 
dem Tiefstich — verziert. Technisch und teilw eise m it der O rnam entalkonžep- 
zion und der Form — verbindet sich dieses Stück m it dem Laibacher Moor und 
bezeugt L aibacher Einfluß. D ie B ruchstücke d er F ußschalen (T. VII) kombi­
n ieren alle drei T echniken und sind sehr sorgfältig verziert. G rundsätzlich 
kön n ten w ir die V učedoler K eram ik in die folgenden drei G ruppen einteilen:
1. A -Einschnitt-Technik, B-Schöner F urchenstich, C -P räziser Tiefstich.
2. D er volle Tiefstich g u ter H erstellung.
3. A- D er volle Tiefstich in grober und sehr grober H erstellung.
B -D e r volle Tiefstich (auch Furchenstich) in ru stik aler H erstellung.

D iese Einteilung steht in enger B eziehung m it der V učeđoler Relativ- 
C hronologie; die w ürden w ir au f folgende W eise d arstellen:
1. Übergangs-Periode von der Badener zu Vucedoler Kultur — Protovučedoler 
Phase — schließt sich in n erh alb der Spätbadener K eram ik an die keram ischen 
G egenstände an, die m it fein gestem pelten V erzierungen in K olonnen und zer­
gliedernden Zonen verziert sind.
2. Frühe Vucedoler Phase m it der K eram ik, die m it sehr präzisem T ief­
stich und feinem Furchenstich (T. IV) v erziert ist.
3. Reife Vucedoler Phase m it den m ittelm äßigen (standardartigen) E rzeug­
nissen, die m it gutem, vollem T iefstich v erz iert sind.
4. Degenerations-Phase m it Tiefstich in grober o d er sehr grober (Sarvaš) 
und sogar rustikalischer A usführung (Hrustovača).
D er spätere A bschnitt dieser Phase reich t teilw eise schon in die Bronzezeit.
M it H insicht auf die k u rze D au er d er V ucedoler K ultur, kom m en gleich­
zeitig ältere und jüngere G egenstände vor.
F ü r die Vucedoler Funde aus Vinkovci ist bedeutsam , daß sie eine ziemlich 
enge V erbindung auch m it dem L aibacher M oor zeigen und das ergäbe eine 
gew isse chronologische U nterscheidung der Funde von dem typologischen S tand­
p u n k t aus.

WSKm.



424
ì *







428
T.vn

to
O
\
2
3
T. vin



2

T. XI



434
7
T.xm





T. X V I