Poštarina t
- a VII. Broj 15».
U Zagreba, 11. maja 1935.
Pojedini broj stoji dinara 1.50
L J U
Na drugoj strani:
Više od sto hiljada slovenskih i hrvatskih knjiga zaplijenjeno je kroz jednu godinu u Julijsko] Krajini.
UT MA
Na drugoj strani:
Molitvenici *0èe naš* i »Angelček* takodjer zaplijenjeni; Katoličkoj tiskarni u Gorici oduzeta koncesija.
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIM EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

JUGOSLAVENSKI KARAKTER JULIJSKE KRAJINE
U LISTU G. PAUL BONCOURA
A R ^ N J H' InE;
eibnitz
Steinbruck
^Trieste
Karlovac
Venise
Golfe de Venise
MER
ADR I JI TI Q UE
Grpenwich
li <s
U Parizu izlazi veliki tjedni politički list »LA TRIBUNE DES NATlONS*. Taj je list poznat po čitavom svijetu, naročito u visokim krugovima, jer ga vodi g. Paul Boncour, bivši francuski pretsjednik vlade i ministar vanjskih poslova, a u njemu saradjuju najvidjeniji državnici i političari Evrope i politički pisci prvoga reda. — Taj je list donio preko čitave stranice kartu Evrope, na kojoj su države zacrtane granicama, a narodi posebno bez obzira na granice. Donosimo detalj s te karte i to ono što nas interesuje. Vidimo, da se na toj karti Jugoslaveni protežu daleko u unutarnjost Julijske Krajine. Ta je karta u tom pogledu bliza točnosti, mada nije sasvim točna. Vrlo je karakteristična i veseli nas više kao pojava nego kao dokumenat i zato je donosimo. Znači, da u svijetu ipak nešto znadu o našim pravima. Ispod karte je rečeno, da je izradjena specijalno za ^Tribune des Nations*.
160 GODINA ZATVORA
Devetnaest antiSašista iz Julijske Krajine osudjeno od Specijalnog Tribunala
IZMEDJURIMAI MOSKVE
Dvije su glavne stvari u medjunarodnoj politici posljednjih dana:	naoružanje Nje-
niačke i njemačka »opasnost* u Podunavlju s jedne strane, a s druge sirane francusko-talijanska želja, da se u Podunavlju orga-nizuje sistem, koji će garantovati sigurnost Austrije i sprečavati germansku prevlast na sektoru, koji je u talijanskoj interesnoj sferi- Francuska, koja ne može da nadje bazu za sporazum s Njemačkom, podupire Italiju toj politici i rad’ na tome, da svoje saveznike .u Maloj antanti privoli na prihvaćanje rimskih planova. Za ostvarenje tih planova potrebni su neki pregovori, dogovori i utanačenja, jer još ima mnogo pitanja, koja treba riješiti prije nego U se na-dje- osnova za suradnju izmedju Italije i njezine grupe i grupe Male antante i Balkanskog pakta. Da bi, se ta pitanja pretresla, imala bi se početkom mjeseca juna sastati u Rimu neka Podunavska konferenciju, Na toj bi se konferenciji imalo doći do paktova, kojima bi s« imala garantovati u prvom redu nezavisnost Austrije, a zatim bi na toj konferenciji moralo doći i do nekih drugih paktova, kojim bi se sve učesnice obcvezale. da će u slučaju rata jedna drugu podupirati i da jedna ne če raditi protiv integriteta druge, to jest jedna bi drugoj ima-
priznati postojeće granice. Italija misli, da bi na taj način bila Austrija najbolje osigurana, a tako bi i njezina granica na Z,rV}neru bila u manjoj opasnosti od Nje-' ■te.Radi toga je Italija i napustila mo-entano svoju politiku potkopavanja i oma-ovazavanja Male antante. U tome smislu reba tumačiti i njezinu novu politiku pre-
Jugoslaviji. A osim njemačke opasnosti
velike je važnosti u ovom momentu za talijansku politiku i spremanje rata u Africi.
Ali ma kako dobro zamišljeno od strane Italije Podunavska konferencija u Rimu l ma da se Italija od svoje nove orijentacije nada mnogo, izgledi nisu suviše povoljni l ne bi se moglo reći, da će Podunavska konferencija doista donijeti Podunavski pakt. Ima mnogo stvari, koje stoje na putu tome Paktu i o kojima treba voditi računa. U Prvom redu to, da Njemačka ne kani, da učestvuje na rimskoj konferenciji. A svaki Pakt, koji bi bio o Austriji stvoren bez nje ne bi valjao, već zato, jer bi ga ona smatrala uperenim protiv sebe. Pitanje je, osim toga, da li će države Male antante htjeti da stvaraju pakt o Austriji bez Njemačke. Nje-mtaćka štampa najavljuje, da Njemačka neće doći u Rim. Neće, po svoj prilici, doći ni . Poljska. A i Poljska je važan faktor u pitanjima Podunavlja Držanje Madžarske je u ovom momentu takodjer takve naravi, da bi i Madžarska mogla da onemogući Podunavski pakt. S Madžarskom se naime do-gadjaju vrlo važne stvari. Ona kao da napušta Italiju i okreće se prema Njemačkoj. Zašto? Zato, jer je danas ne zadovoljava Politika Italije. Italija iz straha pred Njemačkom, zapostavlja Madžarsku. Italija je »dozvolila* da se krivnja za marseilleski atentat zbaci sva na Madžarsku. Italija je "i se približila Maloj antanti — napustila borbeni revizionizam, ma da je upravo talijansko-madžarsko prijateljstvo bilo zasnovano na revizionističkoj ideji... A .pored toga mora se znati i to, da Madžarska ne želi da garantuje austrijski integritet, jer i ona želi da dobije od Austrije nešto: Burgenland ...
Pred nekoliko dana je u Veneciji održana konferencija Italije, Madžarske i Austrije, da se pripreme zc Podunavsku konferenciju u Rimu. Na tom sastanku u Veneciji došlo je do izražaja očito razilaženje Italije i Madžarske. Madžarska je u Veneciji naglasila, da ne želi da se odrekne svog revi-zionističkog programa i da joj je prema torse nemoguće potpisivati s Jugoslavijom, Rumunjskom, češkoslovačkom i Austrijom zamišljene paktove o priznavanju postojećih granica. A i druge stvari iznijela je Madžarska u Veneciji i po svemu je očito, da su izgledi za Podunavski, konferenciju urlo slabi.
Države Male antante nemaju u načelu ništa protiv Podunavske konferencije, ma da možda stvari zamišljaju ponešto drugačije nego Italija. Svakako one žele, da na to] konferenciji budu i Njemačka i Poljska. One će paktove sklapati samo s njima dogovorno. Žele osim toga da se na toj konferenciji Uvaže svi njihovi državni i nacionalni interesi, jer one ne žele da podnose još i daljnje žrtve za organizaciju mira. Treba da se Prestane s revizionizmom, koji provodi Madžarska. Moraju se potpisati paktovi o neu-PUtanju. Ne smije se tražiti naoružanje Madžarske i Austrije, što je Italija u Stresi Predložila. To su samo neki potezi stava Male antante i Balkanskog pakta. De)initivan &tav bit će fiksiran na konfrenciji Balkanskog pakta u Bukureštu i na konferenciji Male antante, koja bi se imala sastati prije Rima.
Mala antanta i balkanske države ne odbijaju, dakle, u načelu Podunavsku konfe-renciju, jer su one uvijek bile za suradnju * Madžarskom i Austrijom u pitanjima Srednje Evrope. Ali one predosjećaju sve /•»-
Trst, maja 1935 Pred Specijalni Tribunal u Rimu predvedeno je 7 maja devetnaest antifašista iz tršćanske, videmske i goričke pokrajine, koji su optuženi kao »anti-nacionalni agitatori« za djela počinjena na teritoriju spomenutih pokrajina. — Osudjeni su:
Aristo Papazzi na 20 godina zatvora, Kamilo Donda na 18 godina, Ivan Go-
škoće na koje če ta konferencija naići, upravo zbog toga, jer je zaslugom Italije, njezinom dugogodišnjom destruktivnom politikom došlo do suprotnih namjera i dubokih jazova. Pa zato, u isto vrijeme dok Italija radi na organizovanju Podunavske konferencije, države Male antante i Balkanskog pakta ’pritišću Francusku da sklopi sporazum s Rusijom. Taj je sporazum prošlih dana doista i potpisan i to najviše zaslugom država Male antante i Balkanskog pakta, koje su upozoravale Lavala kako je nemoguće zamišljati pravu organizaciju mira u Evropi bez Rusije i kako je za konsolidaciju Podunavlja neophodno nužno prije svega da se Francuska veže s Rusijom Francuska je neko vrijeme oklijevala. U onim danima kad je izgledalo da je već propao francusko-ru-ski sporazum pariški list »Echo de Paris* (organ vojnih krugova) upozoravao je g. Lavala, da Francuskoj prijeti opasnost da izgubi svoje najbolje saveznike, jer su danas Mala antanta (preko Češkoslovačke i Rumunjske) i Balkanski pakt (preko Turske) jače vezani na Rusiju nego na Francusku... Pred tom opasnošću Francuska se odlučila na sporazum s Rusijom. Ovih dana polazi u Moskvu g. Lavai, a doskora će tamo otputovati i 99- Beneš i Titulescu. Očito je, dakle, da se organizacija mira u Evropi postavlja na sistem, koji je čvršći od onoga, koji je Italija zamislila u Podunavlju i da je ta talijanska zamisao soda neke drugo-stenene važnosti.
deas, Ivan Padana, Andjelo Komar na 16 godina. Srećko Golja, Ivan Grubiša, Josip Famea, Luigi Modesti, Domenico Micheli, Romano Boschi, Egone Calli-garis, Vittorio Fuoris i Ivan Fain na 6 godina, Ivan Molič i Josip Bigot na 5 godina, Josip Mahorčič na 4 godine, Romano Fumis na 3 godine a Lucija Oliva na 4 godine
Zato i ne začudjuje to, da je talijanska štampa pokušala da potcijeni značaj francu-sko-ruskog sporazuma. »Corriere della Sera* donosi članak, u kojem na neki način omalovažava taj sporazum. To su u Moskvi opazili, pa ruski list »Izvjestija* primjećuje da je francusko-ruski sporazum primljen općenito dobro, samo nije u Italiji.., Zašto to? Na to ćemo naći odgovora u nekim člancima, koji su prošlih dana izišli u Italiji.
U torinskom listu »La Oazetta del Popolo* napisao je koncem aprila članak o Rusiji i njezinim vezama sa zapadnom Evropom poznati talijanski politički pisac F. Coppola, intiman prijatelj i saradnik Mussolinija. On je u tom članku ustao otvoreno protiv diplomatske saradnje s Rusijom t upozorio Francusku na to, da treba pred Rusijom braniti rimsku * kršćansku civilizaciju. Italija — po njegovom izrečenom mišljenju — mora tako da nastupa i zbog toga, jer je Rusija i danas nositeljica panslavizma, koji m o ž e da pretstavlja novu opasnost njezinim granicama na Jadranu...
Slično kao Coppola misli i talijanska agencija »Oriente*, koja je razaslala štampi članak, u kojem upozorava na »sveslavenski pokret u sadašnjoj Evropi, koji je vrijedan pažnje i studija*. Ta agencija ističe, da u sveslavenskom pokretu postoje dvije tsru-je: poljska i ruska. Ruski panslavizam je .sada u naletu. »Zato i e zadaća Ita-
APEL NA ČITATELJE
Nikad nije bilo nužnije nego sada da pišemo i objavljujemo svijetu sve ono što se dogadja s našim narodom u Ju-lijskoj Krajini.
Apeliramo na sve one, koji imaju savjesti, koji žele da naša borba donese ploda, koji vide ozbiljnost momenta, da pokažu i djelom svoju solidarnost Sa svojim listom u odlučnoj borbi.
»Istra« mora upravo sada da živi punim životom i da djeluje, jer je ona jedini glas, koji govori u ime naroda u Julijskoj Krajini u ovom odlučnom
Molimo Vas, DA NAS PODUPRETE PRETPLATOM, DA IZVRŠITE SVOJU DUŽNOST prama svom listu, koji svoju zadaću savjesno vrši.
lije — kaže agencija »Oriente* — da skrbno prati sveslavenska kretanja i da spriječi da se ne bi udružila u jedan pokret, koji bi neuzdržljivom silom pritisnuo na Jadran i izručio ga sasvim u ruke Slavena*.
O tim strahovanjima Italije pred panslavizmom piše u jednom članku organ češko-slovačkog ministarstva vanjskih poslova »P r a g e r Presse* od 4 maja, pa kaže da Italija sa sumnjom gleda na vezivanje Francuske, Male antante i Balkanskog pakta s Rusijom. Da bi oslabila tu vezu Italija radi na približenju s Poljskom. »Prager Presse* kaže, da se u Rimu boje »slavenskog pritiska na Jadra n*, pa žele politički sistem Francuska—Rusija—Mala antanta presjeći paktom Rim—Varšava. »Prager Presse* završava ovako:
»Italija djeluje danas na dvama vanjskopolitičkim poljima. Na jednoj strani hoće tijesnom saradnjom s Francuskom da osigura svoj teritorij pred germanskom opasnošću, te sačuvati svoje trgovačke puteve na Balkanu, a na drugoj se strani sprema da odvrne preveliki slavenski pritisak na Jadran, koji izlazi iz Moskve i obuhvaća države Male antante«.
To je nekoliko bitnih karakteristika sadašnje medjunarodne situacije, u centru koje se nalazi i naše vitanie.	(im)
BOJ PROTI SLOVANSKI KNJIGI V JULIJSKI KRAJINI
VEČ KAKOR STOTISOČ SLOVENSKIH IN HRVAŠKIH KNJIG V ENEM SAMEM LETU ZAPLENJENIH ALI USTAVLJENIH
Zaplemba „Sejavca“, Komelove „Harmonije", pravljic „Zlata hruška" in
molitvenikov „Angelček" in „Oče naš"
»GORIŠKI MATICI«, »LUČI« IN »GORIŠKI MOHORJEVI DRUŽBI« NI DOVOLJENO
RAZPEČAVANJE NOVIH KNJIG
ICafellšM lisicami v Gorici odvzeta koncesija
Pred letom dni je izdalo italijansko notranjo ministrstvo naredbo, kj pa ni bila objavljena v uradnem listu, s katero je bila dejansko uvedena preventivna cenzura za nepreriodne publikacije. Tiskarna, kjer se tiska knjiga, mora po tej naredbi predložiti že tiskano in vezano knjigo v treh izvodih pokrajinski prefekturi in počakati na izrečno pismeno dovoljenje, preden sme knjiga iz tiskarne. Dasi velja ta naredba za vso Italijo in je bila vsaj po besedilu naperjena predvsem proti pornografiji, se kakor sicer vsaka druga naredba izrablja predvsem protiv slovanski manjšini v Italiji.
PRVA KNJIGA, KI JE POSTALA ŽRTEV NOVE ODREDBE, JE BIL PETI SNOPIČ »SEJAVCA« OD MONSINJOR-JA DR. ANDREJA PAVLICE.
Knjiga je bila le nadaljevanje prejšnjih snopičev, kateri nosijo vsi »imprimatur« gori-škega nadškofijskega ordinarijata, zadnji celo »imprimatur« po svoji mržnji do slovanskih vernikov proslulega škofijskega administratorja Sirottija, in je vseboval pobožno branje za razne nedelje in praznike v letu. Goriški prefekt je odredil zaplembo knjige radi tega, ker se v njej rabi slovensko ime za Sv. Goro in ker je v njej pisano, da sta sveta brata Ciril in Metod učila na Kranjskem in Štajerskem in tudi po »naših krajih« ter tudi to, da »naš narod časti Marijo«.
DRUGA KNJIGA, KI JE BILA ZAPLENJENA NA PODLAGI NOVE ODREDBE, JE BILA »HARMONIJA« OD EMILA KOMELA.
Ta knjiga, ki je bila zaplenjena 29. junija 1934, vsebuje nauk o harmoniji, združen s praktičnimi navodili za skladanje glasbenega stavka. Prefektura je utemeljila konfiskacijo samo ustno z motivacijo, češ da je to šolska knjiga. Kmalu nato je gori-ška kvestura prepovedala tiskanje in razmnoževanje slovenskih kompozicij sploh.
TRETJA V VRSTI ZAPLENJENIH KNJIG JE BILA ZBIRKA PRAVLJIC »ZLATA HRUŠKA« OD SEDAJ ŽE RANJKEGA MLADINSKEGA PISATELJA FRANA MILČINSKEGA. Zaplembe te knjige sploh niso motivirali, vzrok pa leži na dlani. V Italiji se ne sme tiskati nobene slovenske ali hrvatske knjige, za mladino.
ZATO SO V SEPTEMBRU 1934. ZAPLENILI TUDI VSEH 15.000 IZVODOV
Četrtega ponatiska molitvenika ZA STARE IN MLADE »ANGELČEK«.
smejo med ljudstvo, ker pristojne oblasti nočejo izdati potrebnega dovoljenja.
Tako je tiskarna »Edinost« ali, kakor se mora sedaj imenovati, »Tipografia Consorziale« v Trstu že v jeseni leta 1934. v smislu nove odredbe predložila tržaški kvesturi, predpisane izvode že dotiskanih publikacij »Goriške Matice«, ki se tiskajo v omenjeni tiskarni. Proti koncu decembra je tiskarna prejela obvesUo, da so predložene leposlovne knjige odobrene, za »Koledar«, za knjigo »Duševna vzgoja mladine« od Cirila Drekonje in za povest »Srebrniki« od Franceta Bevka, ni prejela ne tiskarna ne »Goriška Matica« odgovora ne pozitivnega ne negativnega. P''stojne oblasti so se izgovarjale najprej na oblasti v Rimu; ob koncu decembra 1934. pa je izšel nekak dodaten odlok, po katerem mora predložiti knjige v cenzuro založnik, odnosno izdajatelj, in ne tiskarna, kakor je bilo prvotno določeno.
DAŠI JE »GORIŠKA MATICA« UGODILA TEJ NOVI ZAHTEVI IN PREDLOŽILA KNJIGE TUDI GORIŠKI KVESTURI, CAKA ŠE DANES NA DOVOLJENJE ZA RAZPEČAVANJE TEH KNJIG. PODOBNO USODO SO IMELE TUDI PUBLIKACIJE KNJIŽEVNE DRUŽINE »LUC« KI JIH TISKA TISKARNA »EDINOST« V TRSTU IN KNJIGE »GORIŠKE MOHORJEVE DRUŽBE«, KI JIH JE UTEGNILA ŠE NATISNITI KATOLIŠKA TISKARNA V GORICI.
Deseti zvezek poljudno-znanstvenega zbornika »Luč« čaka že šesti mesec na odobritev, enako tudi »Koledar Goriške Mohorjeve družbe«, hrvatski koledar »Danica«, ki
Sv. Metod je u Rimu slavljen.
Jedan zagrebački katolički list donio je u svom broju od 21 aprila vijest pod naslovom »Velike slavenske svečanosti u Rimu«, u kojoj izmedju ostaloga, stoji:
»Na dan obljetnice smrti sv. Meto-dija primio je sv. Otac u audijenciju sve slavenske svećenike... Uz silne ovacije i pjevanje hrvatskih, čeških, poljskih, ukrajinskih i staroslavenskih pjesama dočekan je sv. Otac. Usput su Poljaci, Ukrajinci, česi, Slovaci, Hrvati Slovenci otpjevali.. .«
Interesuje nas, da li su medju tim
ga izdaja »Društvo sv. Mohora za Istru«, »Pratika« in žepni koledar »Vedež za leto 1935«.
PREKO 60 TISOC SLOVENSKIH IN HRVATSKIH KNJIG LEŽI TAKO V TISKARNAH V GORICI IN TRSTU. KNJIGE NISO ZAPLENJENE, A VENDAR NE SMEJO MED LJUDSTVO,
ker Čakajo že vec kakor pol
LETA ZAMAN NA POTREBNO DOVOLJENJE OD POLITIČNIH OBLASTI. Namen, ki ga imajo fašistične oblasti, je jasen. S takim postopanjem hočejo materijalno uničiti založnike in knjižne družbe in tako preprečiti nadaljno izhajanje slovenskih in hrvatskih knjig.
Z ISTIM NAMENOM JE GORIŠKA KVESTURA, SKLICUJOČ SE NA ZAKON O JAVNI VARNOSTI, V DECEMBRU 1934. ODTEGNILA KATOLIŠKI TISKARNI V GORICI KONCESIJO, TAKO DA JE MORALA TISKARNA S 1. JANUARJEM 1935. USTAVITI OBRAT.
Ta ukrep pa je kvestura motivirala z razlogom, da so se v tiskarni tiskale slovenske knjige.
O namenu fašističnih oblasti, da hočejo definitivno zatreti slovanski tisk, priča tudi poostrena gonja proti slovenskim pisateljem v Italiji.
Fašistična Italija hoče odpraviti slovanski tisk, a noče tega priznati pred kulturnim svetom. Zato ne pride z odprtim bojem na dan, temveč skuša na skrajno per-fiden način z zvijačo in z najostrejšimi ukrepi po indirektni poti deseči svoj uspeh. Uničiti hoče slovanski tisk, a obenem kazati svetu svojo nedolžnost. — L. C.
a u Julijsko j Krajini progonjen
slavenskim svećenicima, koji su bili primljeni u audijenciju bili i slavenski svećenici Julijske Krajine, koji su strahovito progonjeni zbog toga jer šire božji nauk u hrvatskom i slovenskom jeziku.
Interesantno je i to, kako to da se u Rimu pred Sv. Ocem Papom slavi Sveti Metod, koji je u Julijskoj Krajini proglašen »antidržavnim slavenskim« svecem, pa su zbog toga i nekoje crkve, koje su se ranije zvale po Sv. ćirilu i Metodiju pretvorili silom u crkve Sv. Petra i Pavla.
U BARKOVLJU RASPUŠTEN JE CRKVENI PJEVAČKI ZBOR
ZATO, JER GA SASTAVLJAJU SUMNJIVI SLAVENI
SVETI OTAC PAPA I SLAVENI
Molitvenik je v prejšnjih treh izdajah natisnila z dovoljenjem nadškofijskega ordinarijata Katoliška tiskarna v Gorici. Četrti ponatis je priskrbela italijanska tiskarna Gaulandi & Cangini v Vicenzi, kajti tedanji tajnik Katoliške tiskarne v Gorici Rado Bednarik je prejel od goriške kvesture »diffido« (posvarilo), da bo konfiniran, čim bi Katoliška tiskarna v Gorici zopet natisnila kak molitvenik v slovenskem jeziku. ENAKO USODO JE DOLETELA V ZAČETKU LETA 1935. ŠESTI PONATIS MALEGA MOLITVENIKA »OCE NAŠ«,
Nezakonita odredba tršćanskog prefekta
Trst. maip 1935. — Pred uskrsnim prazuicima. to test 15 aprila 1935. primio ie župnik u Barkovliu na periferiji Trsta kanonik Salvador! odredbu tršćanskog provincijskog prefekta Tienga, kojom se raspušta crkveni pievački zbor. koii su sastavljali župliani Slovenci. Odredba ie donesena navodno zbog političke nepouzdanosti nievača.
Veoma ie čudan tai postupak tršćanskog prefekta, kad se uzme u obzir, da crkveni zbor niie možda društvo, koie je oodredieno političkoj oblasti- Prefekt ie ovom odredbom oosegao u djelokrug crkvenih vlasti.
Interesuie nas da li će crkvene hiierar-hiie intervenirati i da li će niihova intervencija ili protest imati rezultata.
U procesijama zabranjeno je crkveno pjevanje
Još jedna nezakonita o dredba političkih vlasti
Trst. maia 1935. — Neposredno pred. pjevanje prilikom uskrsnih procesija. Poli-uskrsnim praznicima svi župnici u pokra- tičke vlasti su ovime ponovno posegle u iini primili su od političkih vlasti ukaz. djelokrug crkvene vlasti, koiim ie zabranieno slovensko ili hrvatsko *_
KAKO MARGOTTI ADMINISTRATIVNIM MJERAMA ITALIJANIZIRA SLOVENSKE ŽUPE
ki je nosil »imprimatur« tržaške In goriške škofije. Molitvenik je izdala Katoliška knjigarna v Gorici, a natisnila ga je že omenjena tiskarna v Vicenzi. Zaman je celo sedanji goriški nadškof Margotti protestiral proti zaplembi. Varnostne oblasti so zaplenile vseh 14.000 izvodov tega molitvenika.
OKOLI 50 TISOC SLOVENSKIH KNJIG DOCELA NEDOLŽNE VSEBINE JE BILO TAKO V MANJ KAKOR ENEM LETU ZAPLENJENIH.
Še veliko več knjig pa se prašijo in gnijejo že več kakor pol leta po tiskarnah in ne
Trst, maja 1835.
Poznato je, da je već ranije učinjeno nekoliko administrativnih poteza, da bi se slovenske ili hrvatske župe administrativnim vezama dovele u ovisnost od talijanskih crkvenih centara. To' se vrši s planom, kao što je s istim ciljevima crkva u Julijskoj Krajini vezana na venecijanski patriarhat.
Sad je pred neko vrijeme gorički nadbiskup Margotti izdao naredbu da se slovenske župe Doberdob i Devina, koje imaju već i talijanske župnike, odvoje od starodrevnog dekanata Devin—Nabrežina i da se pripoje dekanatu Tržić (Monfalcone), koji je više talijanskog karaktera.
GORIŠKI NADŠKOF MARGOTTI V SLUŽBI FAŠIZMA
Gorica, 3. V. 35. (R o b.) — Na Goriškem je bila že od pamtiveka navada, da so se vršile na dan vstajenja procesije s petjem. Letos pa je izda! nadškof goriški Margotti vsem duhovnikom svojega okrožja naredbo, s katero odreja, da se za letošnjo Velikonoč ne smejo napravljati božji grobovi, naj se procesije vrše brez petja tako, da bodo »procesije molitve in ne petja«, in slednjič, da se morajo odstraniti s cerkvenih zastav vsi napisi v slovenskem jeziku. S to naredbo je goriški nadškof odvzel našem ljudstvu še ono drobtinico, ki mu je v verskom življenju ostala.
PRED ZAKLJUČKOM”KONKORDATA
izmedju Jugoslavije i Vatikana
Pretsjednik jugoslovenske vlade i ministar vanjskih poslova g. Jevtič najavio je već u svom programatskom govoru povodom preuzimanja vlade, da su u toku pregovori izmedju Jugoslavije i Vatikana za zaključenje konkordata. Prilikom svog velikog izbornog govora u Zagrebu pretsjednik vlade g. Jevtić izmedju ostalog je rekao, da su ti pregovori za sklapanje konkordata toliko napredovali, da je konkordat pred samim zaključkom. Doskora bi, dakle, konkordat izmedju Jugoslavije i Vatikana morao biti potpisan.
OSUDA JEDNOG MLADIĆA IZ KLANE
Klana, maja 1935. U mjesecu januaru o. g. sukobio se jedan domaći mladić sa jednim moralno propalim tipom — Talijanom — koji ga je napao i udario. Naš suseljanin u samoobrani udario ga je tako žestoko, da mu je bila potrebna liječnička pomoć. Odmah je odveden u zatvor i ovih dana izrečena je nad njim osuda, upravo nepojmljiva, od 2 godine teške tamnice.
Takva je, dakle, talijanska pravda — kad čovjek u samoobrani izvrši mali izgred, bude osudjen ovako strogo — dok protivnik koji je izazivač i nadalje šeta po Klani, smetajući čestitim ljudima i prisluškujući, gdje bi što čuo — da može krivo optužiti. Zar Vam nije dosta naših žrtava? — Klanjao.
KRIŽEV POT LUDVIKA ŠTRUKELJA
POVZROČEN PO DENUNCIJANTU
S v. L u c i i a, 3. V. 35. (R o b.) — V nedeljo 14. aprila je bil izpuščen na svobodo Ludvik Štrukelj iz Sv. Lucije ob Soči. Imenovani je bil aretiran vsled podle ovadbe nekega svojega »prijatelja«. Italijanske oblasti so ga tirale iz kraja v kraj in tako je revež romal iz Tolmina v Gorico, od tu v Trst, nato v Koper, od tu pa v — Rim. Slednjič so ga privedli v Gorico, T tu ni našel miru. Moral ie romati spet v Tolmin, od koder so ga tirali še v Idrijo, kjer je bil končno obsojen na tri mesece zapora in 1000 Lir kazni. Toda s tem zadeva še ni bila končana. Moderni Ahasver je bil končno pritiran v Gorico, kjer so se ga oblasti — naveličale in pustile na svobodo.
Zdi se, da žanje fašistična vlada vendarle uspehe v stremljenju za poenostavljenjem svojega uradovanja. Ludvik Štru-. kelj, ki je bio obsojen na tri mesece zapora le na podlagi podle podtaknjene ovadbe, je mora! okusiti vse sladkosti fašistične birokracije.
SLOVENSKE PRIIMKE IN IMENA ŠE VEDNO IZPREMINJAJO.
Gorica. 3. V. (Rob.) — Iz Tolmina nam poročajo, da je g. dr. Alfonz Seriun, zdravnik v Tolminu prejel prefektov dekret, s katerim je imenovani postal dott. Alfonso Sereni.
FAŠISTI SRDAČNO PRIMAJU HABS-BURGOVCE U ISTRI
»Corriere Istriano« od 3 maja javlja, da u Portoroze ima skorih dana da do-dje nadvojvoda Josef Ferdinand, nećak Franje Josipa ... Puljski list kaže, da Portoroze očekuje tog »ospite ilustre«. On će doći s familijom i stanovat će u Vili San Lorenzo. Svakako karakteristično je da taj habsburški nadvojvoda dolazi u Istru, odakle su u svoje vrijeme, zaslugom jugoslavenskih revo-lucionaraca, hasburški crni orlovi protjerani.
TALIJANSKE INVAZIJE U TRŠĆANSKU PRIVREDU
Tršćanski »II Piccolo« od 17 aprila donosi članak pod naslovom »Due raccomandazioni«, u kojem govori o potrebama privrede i o tome, kako treba da se ulažu kapitali u privredu. Medju ostalim u drugoj točci, (to jest u drugoj preporuci) list upozorava, da u pitanjima tršćanske privrede treba tako postupati, da se interesi Trsta čuvaju u cijelosti. Potrebno je, da sjedište, uredi parobrodarske linije, personalni uredi itd, sve to ostaje u Trstu, a ne da politikom koncentracije sve to odvlači iz Trsta. U dioničkim društvima paketi dionica moraju se tako rasporediti, da izvjesna koncentracija služi eliminisanju tršćanskog kapitala iz poduzeća ...
Ovo je sve karakteristično, jer je to pisanje »Piccola« reakcija na praksu posljednjih godina, da se iz Trsta odvlači u Genovu, Veneciju, Rim itd, sve što je vrijedno, da se kapitalom iz stare Italije eliminira iz najrentabilnijih poduzeća (kojih ima vrlo malo ...) domaći kapital i da se dividende odnose iz Trsta u staru Italiju.
5=S
ZAŠTO MUSSOLINI HOĆE RATU AFRICI?
Interesantna tumačenja antifašističke štampe
Antifašistička »Giustizia e Libertà« do-naša 3 o. mj. treči nastavak uvodnog članka
0	načinu vodjenja propagande protiv abesin-skog rata. U tom trećem nastavku ispituju se uzroci tog rata pod naslovom: »11 perché di una guerra«. Radi ìnteresantnosti izlaganja tog uzroka donašamo neke odlomke iz tog članka.
— Mussolini ima 53 godine. Na pragu je starosti. Da li je postigao sve ono što je htio? I baš zato pitanje: Što ostavljam iza sebe? Što će ostati od sistema? ■— mora da ga muči.
Što ostavlja? Socijalnu revoluciju? Ne! Jer talijansko društvo je ostalo nepromijenjeno u svojim temeljima. Mussolini je dovoljno pametan, da uvidi kako su korporacije birokratske ustanove bez života. Dekretom su stvorene, dekretom se mogu razvrgnuti. Možda će ostati Dopolavoro i Previdenze per l’infanzia: ali i jedna i druga su kopirane po boljševičkoj Rusiji.
Ostavlja U iza sebe političku revoluciju? Da, dok je Mussolinia, ali papinstvo i monarhija ostaju ...
Ceste, palače, bonificirana polja? Ali troškovi su prebačeni na buduće generacije, a nasljednici nisu zahvalni nikada za pasivne legate. 1 De Rivera je u Španjolskoj sagradio izvanredne ceste i stvorio korporativni sistem, pa ko više spominje De Ri-veru ?
Kada bi uspomena na Mussolinija bila povezana na uspomenu o prosperitetu, kao ono za doba Napoleona 111. Ali s te strane je samo crno. Na 13 godina Mussolinijeve vladavine dolazi 9 godina krize. Mussolini t kriza, Mussolini i bijeda postali su u Italiji sinonimi.
Ostaje još vanjska politika. Bilansa je još žalosnija. Ni proširene granice, ni osvo-jenje Dalmacije, ni dobivenih ratova, ni revizije. Ustupak komada Rima papi i upreg-nuće u francuska kola radi obrane od Njemačke, to je sva vanjska politika Musso-linijeva.
Dalje se tu navadja da kada bi Musso-kni sutra umro, čak bi uspomena na Gioli-daleleo potamnila uspomenu na Mussolinija, jer Giolitti je osvojio Libiju i pod njim je Italija učinila korak napred. »Spasenje Italije ' od boljševizma« ostaje jedina »zasluga.« Mussolinijeva, ali uz cijenu užasne reakcije, što je ironična pohvala za jednog bivšeg boljševika, a ue to ga Hitler u tome prevazilazi za hiljadu puta.
Mussolini hoće da ostane u historiji njemu je potreba da skrene mase sa puta pobune — 1932 i 1934 god. su bile zadnji kredit Mussoliniju sa korporacijama. Sada je i taj kredit zatvoren. Zato je potrebna pobjeda —• i bez velike blješteće pobjede kredit se više ne otvara ...
Besposlenu omladinu treba poslati u Afriku. Talijanska buržoazija neće rata. Taj rat nije žedj talijanskog kapitalizma za profitom; taj rat je očaj fašizma.
Rat se vodi, ili će se voditi, samo_ zato što Mussolini hoće da udje u historiju i zato što fašizmu gori pod nogama. _
Otstranite Mussolinija i fašistički sistem,
1	o Africi neće biti ni govora ..
Još ima nekih interesantnih konstatacija i izvadjanja u tom članku, ali i ovo par izvoda je karakteristično za shvatanje antifašističke emigracije, bivših drugova predratnog Mussolinija, o uzrocima abesinskog rata.
GLAVNI organ fašističke STRANKE »POPOLO' DPlTAr LIA« PRIJETI, DA ĆE SE SA ABESINIJOM OBRAČUNATI NA JESEN
Izmed ju ostalih napisa o Abesiniji vrlo je krakterističan jedan članak glavnog organa fašističke stranke »Popolo d’ Italia«, koji na neobično podrugljiv način ironizira i potejenjuje abesinski parlamenat i abesinsko državno uredjenje, i pošto se, u zajedljivom i sarkastičnom tonu osvrnuo na posljednji govor abesinskog cara tvrdi, da je izazivačka odgovornost Abesinije jasna i očevidna. Ali to jednu naciju kao što je Mussolinijevska Italija može samo da uvjeri u potrebu reakcije, članak se završava riječima: »Do vidjenja na jesen«.
STVARAJU SE NOVI RAZLOZI ZA NAPADAJ NA ABESINIJU
Talijanske vojne vlasti iz Eritreje javljaju, da je 6 maja nastradao na abesinsko-talijanskoj granici nedaleko Gogula jedan talijanski vojnik, koji je otišao od logora da si napuni čuturicu vodom. Kako se nije vraćao duže vremena, njegovi drugovi su pošli da ga potraže. Naišli su na njegovo mrtvo tijelo na jednom mjestu nedaleko bunara. Odmah je došla istražna komisija, koja je ustanovila da su umorstvo morah počiniti abesinski pogranični razbojnici, jer su tragovi razbojnika jasno pokazivali da vode na ^ abesinsko područje. Talijanske vojničke vlasti smatraju taj posljednji pogranični incident od velike važnosti. Ističe se, da abesinske vlasti nisu sposobne da sprovedu kontrolu nad tim razbojnicima na granici ili to razbojnici čine sa znanjem abesinske vlade. Tako pišu fašistički listovi.
Naše žrtve v Afriki
Abesinske puščice ne prizanašajo našim fantom
Gorica, maja 1935. — (Agis.) — Pri zadnjem spopadu na abesinski meji je bil med drugimi ranjen tudi neki domačin iz Kanala. Bil je zadet od puščice nakar so mu morali odrezati nogo, da so mu rešili življenje. Vendar se o njegovem daljnem stanju ničesar ne ve. Tudi podrobnosti niso znane.
ABESINIJA VRLO PRIJAZNO PRIMA TALIJANSKE DEZERTERE
Prema nekim informacijama saznaie se, da su mnosi talijanski vojnici već dezertirali iz Eritreje i Somalije u Abesiniju. Oni javljaju, da ih Abesinci nisu kastrirali, neeo su ih nanrotiv vrlo prijazno dočekali.
PRED ODHODOM V AFRIKO NENADOMA UMRL.
Trst, aprila 1935.	— (Agis.) —
Kot poročajo, je prispela v Nabrežino vest, da je domačin Konje Angel, rojen 1. 1912. umrl na ladji, ki je bila namenjena v Afriko, preden je ta odplula iz pristanišča. Konje je komaj odslužil
redni vojaški rok in je bil doma nekaj dni pa je bli ponovno odpoklican. Potrjen je bil takoj in dodeljen oddelku, ki je bil ravno tiste dni določen za prevoz čez morje. Nenadna smrt mladeniča je vse domačine zelo zadela, zlasti pa fante, ki pričakujejo poziv in ki jih čata taka ah pa še hujša usoda..
O ŽIVLJENJU NAŠIH VOJAKOV V AFRIKI
Gorica, 3. V. 35. (R o b.) — Od naših fantov, ki so bili pozvani k vojakom in poslani v Afriko za pohod fašistične kulture v Abesinijo, prihajajo poročila, ki pač niso preveč razveseljiva. Tako nam poročajo, da je življenje v vroči Afriki naravnost neznosno in da silno trpe. Vojaške oblasti jih neprestano poučujejo in vztrajno pripravljajo na bližajoči se konflikt, v katerem se bodo morali boriti proti Abesincem hrabro. Tudi hrana je zelo skromna, kogar pa ni pravočasno k obedu, se mora zadovoljiti s praznim loncem. Toda nič ne de, če je vojak slabo hranjen ali celo lačen, glavno je to, da se bo hrabro boril ter uspešno širil 2000 letno kulturo v osrčju Afrike.
Jugoslaveni iz Julijske Krajine šalju se za Abesiniju
Ko neće da se odazove, ne može dobiti posla u talijanskim gra-
"	nicama
»Zagrebačke »Novosti« i ljubljansko »Jutro« od 5 maja javljaju ovo:
Trst, 4 maja. Talijanske vlasti u Istri verbuju jugoslovenski živalja radi zaposlenja na gradnji puteva i drugih teških radova u Abesiniji, Preko fašističkih sindikata pozivaju se ljudi iz-
medju 18 i 40 godina i nudi im se »za-posljenje« na »stručnim« radovima sa obećanjem da će tamo imati nadnice od 25 lira, stan i hranu. Vlasti otvoreno izjavljuju da će onim licima, koja odbiju da podju na ove radove uskratiti dozvolu za uposlenje u Italiji.
VOJNA V ABESINIJI SEPTEMBRA
Nemčija preži na priložnost, da se preko Avstrije vrže na itali-
jansko
Baje se bo vojska v Abesiniji začela septembra meseca, ko bo zbrana tamkaj naravnost ogromna italijanska armada in bodo vojaške priprave končane do zadnje pičice.
Operacijska armada Italije bo znašala najmanj 100.000 mož, rezerve pa ravno toliko, vendar ni nobenega dvoma, da bo morala tekom časa Italija hočeš-nočeš vreči v Abesinijo najmanj še 200.000 mož, torej skoro pol milijona vojske, ker Italijani, ki se sicer dobro zavedajo ogromnih ovir abesinske hrabrosti in abesinskega terena ter skrajno neugodnih klimatičnih razmer, vendarle še ne vpoštevajo v zadostni meri, da so te težkoče precej večje, nego si jih predstavljajo tudi njihovi najbolj trezni in previdni strategi. Italijanski vojskovodje stavljajo velike nade v tanke, proti katerim puščavski pesek res da ne predstavlja več posebne ovire, toda v abesinskem visokogorju ne bodo tanki opravili ničesar. Odločilnega po-
mejo
mena bo gotovo letalsko brodovje s svojimi strupenimi bombami in plini, toda abesinske skale nudijo tudi proti temu zadostno zavetje. Uspešna letalska vojska bo v Abesiniji mogoča šele z uporabo naravnost ogromnega letalskega aparata in baje je Mussolini res tudi pripravljen, da protiv Abesiniji mobilizira, če treba 1000 aeroplanov. Toda treba je pomisliti, da to število predstavlja skoro celokupno moč italijanskega letalstva.
Ker pa Italija v Evropi ne sme ostati nezavarovana, si lahko predstavljamo, kakšna ogromna finančna bremena si bo morala Italija naložiti, da bo kos na eni strani nalogam ekspedicije v Abesinijo, na drugi strani pa obrambi proti kakemu eventualnemu presenečenju v Evropi, kjer Nemčija samo preži na priložnost, da preko Avstrije vrže na italijansko mejo svoje divizije pod znamenjem kljukastega križa.
Nova široka mobilizacija u Italiji
TRI NOVE DIVIZIJE ZA AFRIKU
Trst, 7 maja.
Talijanska štampa službeno javlja, da je ovih dana izvršena u Italiji mobilizacija novih divizija i pukova. Tako je mobilizovana » Sabaudska divizija«, iz Kalabrije i dvije divizije fašističke milicije i to divizija »23 mart« i divizija »28 oktobar«.
Za komandante ovih divizija postavljeni su generali Soma, Galeni i Mo-skoni.
Uporedo s tim mobilizovani su rezervisti klase 1913, koji su služili skraćeni rok, tako da je sada klasa 1913 potpuno
mobilizovana kao i klasa 1912 i 1914. Najzad su mobilizovani pukovi u Trevo-ne, Kuneo, Raveni i Paviji.
Vrhovni komesar za Istočnu Afriku, De Bono, mobilizovao je takodjer dvije divizije kolonijalnih trupa.
Po naredjenju Mussolinija kao ministra vojnog ova mobilizacija je izvršena u cilju, da se obrazuju dvije dopunske divizije od kojih će se jedna zvati »Sabaudska 2«, a druge dvije će da nadomjeste divizije fašističke milicije »23 mart« i »28 oktobar«, koje će biti upućene u Afriku.
Akcija fašističnih sindikatov v Julijski Krajini za Abesinijo
Kako vse spravljajo
P o s t o j n a, 3 maja. 1935 — (Agis). — Vsi naši kraji žive pod vtisom vedno novih odhodov mladih fantov na abesinsko fronto. Fašistične oblasti izrabljajo ta trenutek in še bolj pritiskajo na ljudi, ker se zavedajo, daje to tudi način, s katerim se lahko rešijo mnogo naših ljudi. Del mladine od 24 let je že odpotovalo s prvimi vojaškimi transporti, drugi pa še čakajo po raznih italijanskih vojaških lukah, da pridejo na vrsto. Toda tudi ni dovolj. Ne le da so pobrali ves letnik mladeničev rojenih 1. 1911., ampak sedaj zvabljajo še druge, že takoj začetka, ko je nastal spor med Abesinijo in Italijo so pričeli iskati prostovoljce s tem, da so jim obljubljali plače, tako zlasti v okolici Gorice, kjer je brezposelnost precej velika, zlasti po polnem propadu vse obrti in industrije. V zadnjem času pa se je začela po vseh krajih popolnoma sistamatična akcija, ki jo vodijo fašistične oblasti in ki silijo delazmožne in brezposelne na javna dela v Eritrejo in Somalijo. To akcijo so prevzeli fašistični sindikati po vseh večjih krajih in trgih. Ker obljubljajo po 25 lir dnevne plače, prosto vožnjo in razne druge ugodnosti, je marsikdo nasedel tej pasti, posebno še. ker ne vedo
naše ljudi z doma
zakaj prav za prav gre. Zavedati se moramo namreč, da so ljudje drugače informirani o tem sporu kot smo mi tu in se jim slika položaj vse v neki lepši luči. Vse te obljube pa so spremljane z grožnjami, da ne bodo dobili sicer v Italiji zaposlitve, če se ne odločijo za to pot. Iz obupa, v katerega jih je prignal strašen gospodarski položaj tako marsikomu ne preostaja druga pot. Posebno močna agitacija in pritisk sindakatov je v krajih, ki so blizo meje tako v št. Petru na Krasu, Prestranku, Razdrtem zlasti pa v ilirsko-bistriškem okraju, kjer se je zlasti v zadnjem času poslabšal položaj. Tu so namreč popolnoma prenehali z gradnjami vseh vojaških naprav, zlasti cest in kasarn kot tudi ostalih javnih del. Kljub temu, da so imeli prednost pri vseh delih Italijani, je vendar kraj imel precej posredne koristi, bdisi vsled nakupovanja raznih živil in sličnega. Marsikdo, ki se je prijavil sindakatu se je ustrašil svoje odločitve in se skuša izogniti odhodu. Vendar pa kot zgleda bo sindakat vztrajal odločno na tem, da vse one, ki so podpisali prijavnico tudi s silo odpravi na tlako
J
PRED NJEMAČKO TALIJANSKIM OBRAČUNOM
ITALIJANSKA VOJNA MISIJA ORGA-NIZOVAT ĆE AUSTRIJSKU VOJSKU?
Veliki berlinski dnevnik »Berliner Tageblat« donosi senzacionalnu informaciju svog bečkog dopisnika o sporazumu izmed ju kneza Starhemberga i Mussolinija za militarizovanje Austrije po talijanskom uzoru.
Po toj informaciji, koja, tvrdi se, potiče iz dobro obavještenih austrijskih vojnih krugova, Starhemberg je zaključio sa Mussolinijem obrazovanje talijanske vojne misije u Beču, koja bi se sastojala iz dva generala i čitavog niza viših generalštabnih oficira.
Zadatak ove misije bio bi, da izgradnjom militarističke organizacije od austrijske vojske napravi neku vrstu talijanske ekspoziture po albanskom primjeru.
U tom smislu tvrdi se da je već otpočelo organizovanje austrijske vojske. Postojeća odjeljenja brdske artiljerije pretvorena su u šest pukova, a bataljon alpskih lovaca u Salzburgu proširen je u pješadijski puk. S obzirom na pripremno . uvodjenje opće vojne obaveze, Hajmatšuc i druge militarističke organizacije, po primjeru fašističke milicije, odmah će biti priključene austrijskoj vojsci kao dopuna. Austrijski vojni ataše u Rimu, pukovnik Lipicki, boravio je zbog toga u Beču i referisao vladi po ovom važnom dogadjaju.
Iako sve vodeće ličnosti nisu suglasne sa ovim planom, pukovnik Lipicki ipak je odnio u Rim principijelni pristanak austrijske vlade za uspostavljanje talijanske vojne misije u Beču.
»Berliner Tageblat« posvećuje uvodni članak ovoj informaciji svog dopisnika i smatra da ona i iz drugog izvora dobija potvrdu. Militaristički »glajhšal-tung« Austrije odgovara u svemu željama i ciljevima talijanske politike, kaže .pomenuti list
i pita se, kako će držanje zauzeti Mala antanta, ako uistinu austrijska vojska bude izgradjena po talijanskom uzoru i pomoću talijanskih generala, jer će to značiti vojničko dominiranje u Austriji. »Berliner Tageblat« piše dalje da je pitanje oružanja triju razoružanih Dunavskih država Ahilova peta Dunavske konferencije. Po mišljenju lista mogućno je, da će se pokušati, da se za Austriju nad je naročito rješenje koje neće obuhvatiti Madžarsku i Bugarsku, ali u tom slučaju ne će se raditi o austrijskoj ravnopravnosti u oružanju, već o talijanskom naoružavanju Austrije.
TALIJANSKOAUSTRIJSKI VOJNI PLANOVI U RUKAMA, NJEMAČKE
Dopisnik »Daily Heralda« u Beču javlja svom listu:
Jedan potpukovnik austrijske vojske za koga se nije znalo da je hitlerovac, otputovao je prije tri dana u Njemačku sa dokumentom, koji je ukrao u ministarstvu vojske. Taj dokumenat je kopija nacrta talijanske vojske na austrijskom teritoriju u slučaju rata. Italija ga je saopćila Austriji i sada se ovaj nacrt nalazi u rukama onih protiv kojih je bio uperen, tj. njemačke nacije.
TURSKA UZ ABESINIJU
Rimska agencija Oriente javlja iz Ankare:
U prijestolnicu Turske već je stigao abesinski diplomatski pretstavnik. Time su službeno uspostavljeni diplomatski odnosi izmedju Abesinije i Turske. Za otpravnika poslova abesinskog poslanstva u Ankari imenovan je Berhand Markos, dosadašnji abesinski generalni konzul u Kairu. On je po svom dolasku u Ankaru dao turskim novinarima ne-liko izjava u kojima je Istakao potrebu, da se što bolje razviju ekonomske veze izmedju Turske i Abesinije, kao i da se izmedju ove dvije države uspostavi što uža politička saradnja. Ber han Markos je u nekim od tih izjava naglasio da agresivnost Italije prema Abesiniji postaje sve jača, ali da su Abesinci u stanju da brane svoju nezavisnost. Otpravnik poslova turskog poslanstva u Adis Abebi, uskoro će otputovati u Abesiniju.
Ista agencija javlja, da je u Fort Said već stigla jedna abesinska delegacija, koja putuje u Ankaru. Ova delegacija bi imala povesti pregovore za zaključenje jednog političkog sporazuma izmedju Abesinije i Turske.
Rekonvalescentima i onima koji boluju na prebavnim organima propisuju ovdašnji i inostrani liječnici laku hranu. Takva hrana koja je lako probavljiva, a ujedno jako hraniva jesu »Jajnine« (makaroni, špageti, prilozi za juhu) naše domaće tvornice »Pekatetea.
NA STRANIM BURZAMA LIRA PADA NAGLO.
Otkako su započete pripreme za rat u Abesiniji lira na stranim burzama pada. Ranije se ie za ieđnu liru dobivalo oko 4 dinara, a ovih dana tek oko 3 i 40. Tendencija daljnjeg padanja se najavljuje iz Ziiricha i Pariza.
POLITIČNO OSUMLJENI NE| SMEJO BITI ZAPOSLENI
Postojna, aprila 1935. — (Agis.) - Kako je vsaka zaposlitev in vsako prosto mesto odvisno od fašističnih sindikatov je vsem dobro znano. Vendar pa je postopanje nekaterih fašističnih oblasti v zadnjem času vredno še posebne pozornosti in posebnega obsojanja. Zato naj navedemo nekaj slučajev, ki so se zgodili v nekaterih obmejnih krajih tržaške in reške pokrajine.
Neki domačin, priden in vesten fant je bil iz neznanih političnih razlogov aretiran, zaprt in priveden pred višje sodišče. Radi nedolžnosti je bil po daljšem preiskovalnem zaporu izpuščen na svobodo. Kljub temu pa, da je bil samo osumljen in ni ničesar zakrivil, mu je bilo vnaprej vsako delo in vsak zaslužek onemogočen. Ko je po preteku več mesecev dobil poziv od neke privatne tvrdke, pri kateri je bil svoj čas že zaposlen, naj se javi, da dobi zaposlenje, so bili takoj drugi dan na njegovem domu, ga aretirali in odvedli. Ponovno se je moral zagovarjati, a sedaj le pred okrožnim sodiščem. Bil je sicer oproščen, a med tem ko je sedel v preiskovalnem zaporu, je zgubil delo in za-
služeč
Drugi tak slučaj se je pripetil našemu fantu, ko si je preskrbel delo na neki cesti. Ko so oblasti dognale, da je zaposlen so ga dale aretirati in zapreti toliko časa, da je njegovo mesto zasedel drugi delavec. Takih in sličnih slučajev je brez števila, a jih ne bomo naštevali.
Oblasti namenoma tako postopajo napram našim ljudem, da jim odjedajo in onemogočujejo zaslužek. To brezsrčno postopanje je vsega obsojanja vredno.
Z NAPRAVAMI ŽIČNIH OVIR SO PRENEHALI
Hotedršica, aprila 1935.	—
(A g is). — Kot smo poročali so pred nedavnim začeli Italijani v našem obmejnem pasu z napravo širokih žičnih ovir. Z delom so zelo hiteli. Zaposleni so bili sami čistokrvni Italijani. Ves oddelek delavcev pa je že pred časom nenadoma dobil povelje za odhod. Ob odhodu se je govorilo, da so bili poslani na avstrijsko mejo. Delavci so vsi odšli, a na njihova mesta do sedaj še niso prišli drugi. Zgleda, da so vse obsežne tozadevne naprave, ki so bile predvidene za zavarovanje meje prenešene na nedoločen čas, dokler se ne bo tu pojavil zopet kak strah.
UTRJEVANJE MEJE
Reka, aprila 1935. — (A g is.) — Z utrjevanjem meje, zlasti bolj v zaledju in z delom na novih cestah so skoro prenehali, četudi so ponekod že prej začeli z nekaterimi deli, so pred mesecem naenkrat delo opustili in kot zgleda ne mislijo tako kmalu nadaljevati. Vendar pa se po nekaterih krajih še vedno gradi z vso previdnostjo.
Zahodno od kolodvora v šapjanah gradijo večje število kavern. Dnevno vžgejo po več min. Vsa okolica je dobro zastražena in strogo je prepovedano vsako opazovanje ali prihod v bližino novih utrdb.
Na novo so začeli z utrjevanjem hriba Leprinac, to je vrh nad Volosko in Opatijo. Tudi tu gradijo kaverne in jarke ter dovažajo najrazličnejši vojaški material
Med Rupo in križiščem pri Rupi imenovanem »šranga« je kakih sto metrov od ceste dograjen nov vodohram. Najbrže je ta vodohram zvezan z buzetskim, a je namenjen samo v vojaške svrhe. Dostop k tej napravi je strogo prepovedan. Table, ki prepovedujejo dostop, povedo tudi, da je rezervirano za »kr. italijansko armado«. Ob cesti, ki pelje k vodohramu stoji pet izstokov z velikimi pipami.
Tudi v gozdu pod Snežnikom kot na Milanju, štangi. Mrzlem dolu, Gabrovcu tid. še vedno gradijo, vendar v veliko manjšem obsegu kot so napovedovali. Napovedujejo pa prekinitev tudi teh del.
Ker pri utrdbenih delih naši ljudje niso bili nikoli zaposleni, nimajo od te nenadne prekinitve nobene škode, škodo trpijo le vsled prekinitev z delom na cestah in drugih sličnih napravah bolj v zaledju. Zgleda, da so se za enkrat osredotočili vso svojo delavnost na skrajni jug, ali pa da so tu izvršili že vsa glavna dela in je sedaj potrebno le še nekaj manjših dopolnitev. Vsekakor pa je jasno, da za enkrat s te strani ni nobene nevarnosti in so tudi svoje agresivne načrte ter priprave usmerili drugam.
TALIJANSKI VOJNI ATAŠE NA BEOGRADSKOM AERODROMU
Kako jugoslavenski dnevni listovi javljaju 6 o. mj. je talijanski vojni ata-šej u Beogradu potpukovnik Pranschi-ni posjetio aerodrom »Beograd«^ u Zemunu. Na aerodromu su ga _ dočekali i pozdravili pukovnik Mirkovič i pukovnik Spužić. On je pregledan zgrade aerodroma i zatim je pošao u oficirske dom, gdje se zadržao u razgovoru s oficirima
V JUŽNEM TIROLU JE RAZŠIRJENA VEST, D A SE BO DEZELA SREDI JUNIJA OTRESLA TUJEGA JARMA
Nov hitlerjevski val nad južnem Tirolskem
Hitlerjevci hočejo s pomočjo Nemcev, ki so prišli pod Italijo, na novo sprožiti vprašanje anšlusa
Veliki švicarski list »Neue Zurcher Zeitung« je objavil zanimiv članek o nemški propagandi proti Italiji in Avstriji na Južnem Tirolskem. V članku pravi med drugim:
Na Južnem Tirolskem je splošno razširjena vest, da se bo dežela najkasneje sredi meseca junija otresla tujega jarma. Južnotirolski Nemci da se bodo sredi junija uprli proti Italiji, njim pa se bodo pridružili tudi njihovi sorojaki na severnem Tirolskem v Avstriji. Nato bo nastopil Hitler s svojimi četami in ustanovil enotno nemško državo od Adiže do Njemena.
Dalje piše švicarski list: čeprav so vse podobne nade brezupne, pa so obenem zelo značilne za razpoloženje nemške manjšine na Južnem Tirolskem in je prav zaradi te propagande postalo južnotirolsko vprašanje tudi za Avstrijo zelo kočljiv problem. Nemški južni Tirolci smatrajo namreč Avstrijce za izdajalce svojih narodnih interesov. Posebno jih vedno bolj razburja vsaka avstrijska simpatijska manifestacija za Italijo in zato tudi ni nič čudnega, ako so popolnoma podlegli vplivom iz Nemčije, odkoder vodi vso propagando pro-
ti Avstriji in Italiji znano Društvo za nemštvo v inozemstvu.
Nemški načrt z Južno Tirolsko je jasen. Narodnosocialistično rovarjenje na Južnem Tirolskem nikakor nima namena olajšati položaj tamkajšnjih Nemcev, temveč hoče na eni strani nahujskati južne Tirolce protiv Avstriji, na drugi strani pa Avstrijce proti Italiji. V Avstriji naj se torej po stranpotih pripravlja nov upor proti sedanjemu režimu in to tembolj, ker je sklenila celo kulturni sporazum z Italijo, dočim postopajo Italijani s hitlerjevsko navdahnjeno nemško manjšino skrajno rigorozno. Iz Božena naj bi se znova sprožilo vprašanje Anschlussa, ki se je ponesrečilo iz Monakova.
Celo duhovščina na Južnem Tirolskem se je postavila docela v službo hitlerjevstva.
Denar, ki prihaja v propagandne namene iz Nemčije, razdeljuj o samo župniki. Seveda italijanske oblasti tega početja nikakor ne gledajo mirno, temveč so poslale že celo vrsto nemških duhovnikov z Južne Tirolske v pregnanstvo na Liparske otoke
KONFINACIJE NJEMAČKIH STUDENATA IZ J UŽNOG TIROLA
PETNAEST GODINA ZA SEDAM VISOKOŠKOLACA
Božen, maja 1935.
U mjesecu aprilu konfinirani su ovi njemački visokoškolci iz Južnog Tirola: Ludvig Plant na tri godine; Paul Brugger na tri godine; Otto Hibner na tri godine; Ernst Lunz na dvije godine; Hermann Ostheimer na dvije godine; Josef Oberhuber na jednu godinu; Anton Tasch na jednu godinu.
Dva studenta Egger i M. Domer dobili su opomenu.
Stvar Otona Hubnera dogodila se ovako:	Fridrich Koltscharsch, mladi
posjednik dvorca Taufers, dao je u počast glasovanja u Saaru da na tornju dvorca zvone zvona. To je imalo za posljedicu kućnu premetačinu, kod koje je zaplijenjena njegova brojna korespondencija sa studentom Otom Hib-nerom studentom filozofije u Pisi. Koltscharscha su izagnali kao Austrijanca. davši mu rok od 12 sati. Kod Hibnera dok se on nalazio na ferijama u Brunecku provedena je u Pisi premetačina u njegovoj sobi pri čem je ta-kodjer sva njegova korespondencija zaplijenjena. Nakon toga je kvestor u Pisi, brzo dao uhititi sve odašiljače ka-
rata i pisma Hibneru. Tu se navodno radi o pismima već odavno pisanima, jer su uapšene i osobe, koje već godinama nemaju nikakova posla sa Hibner om.
Tako su uapšeni Otto Hibner, baš kad je dolazio od liječnika Paul Brugger iz Innichena (filolog) Hermann Ostheimer iz Brixena (veterinar) Michael Dorner iz Olanga (pravnik) Ernst Lunz iz Brunecka (agronom) Anton Tasch iz Brunecka, Hans v. Zieglauer iz Brunecka.
Dalje je uapšena mlada Brixnerka Helena Trinkhauser. Od Ziglauera na-djena je karta sa krampusom, na kojoj je bio »državi pogibeljan« sadržaj. Svih osam uapšenika otpremili su u Pišu i tamo utamničili. Oni nisu imali ni najmanjega pojma zašto su ih uapsili. To je samo znao gospodin kvestor u Pisi. Hibner je slučajno iz svoje ćelije ugledao Zieglauera u tamničkom dvorištu i zapitao ga sasma začudjen što tu radi.
Zieglauera i gospodjicu Trinkhauser nakon nekoliko dana, naravno nakon ozbiljnih opomena usred noći pustili su da odu kućama.
JURIŠ NA NJEMAČKI JEZIK U JUŽNOM TIROLU
Školska djeca moraju tražiti, da im se mijenja ime u talijansko
Bozen, maja 1935.
Novi komesar prefekture u Meranu Bettarini nedavno je dao po cijelom gradu na javnim mjestima, od svojih policista priljepiti plakate, prema kojima najkasnije do 20 aprila svi natpisi imadu biti isključivo u talijanskom jeziku.
Ova je naredba izdana po svoj prilici zato što se u jednoj ulici nalaze mnogobrojni natpisi vlasnika radnja s njemačkim imenom, koje je prijašnji gradonačelnik dr. Markart tolerirao. Novi natpisi moraju biti potvrdjeni od policije i nije dozvoljeno da se imena skraćuju. što više policijske vlasti traže da i prezimena budu napisana u »svojem talijanskom preobliku« i da samo ovako smiju biti označeni na natpisnim pločama nad radnjama.
Tako je jedan karabinjer obilazio od radnje do radnje i tražio odstranjenje njemačkih imena.
Onaj ko ne će da promijeni svoje ìmè tome će se oduzeti obrtnica, koja se ima obnoviti svake godine. Talijani koji sjede na upravi mjesnog fašija, savje-
tuju poslovnom svijetu da se pokori toj naredbi jer se konačno radi o njihovoj gospodarskoj egzistenciji.
Dapače i školska mladež nije po-štedjena. Tako je djeci na školskoj ploči bio napisan jedan formular, kojega su djeca morala prepisati i odnijeti ga svojim roditeljima.
Ovi pak imadu da taj formular potpišu i da ga onda natrag vrate učiteljima. U formularu djeca traže da se italija-nizira njihovo ime. Da bi ipak djeca zaista ovaj formular donijela potpisan od roditelja njima se saopćuje da onaj učenik ko ne će donijeti potpisanog formulara na koncu godine ne će dobiti svjedočbe već će morati ponoviti razred, a imat će i inače neprilike, kao primjerice plaćanje školarine itd.
Isto tako je u novije vrijeme odre-djeno da se i na groblju imadu postavljati natpisi samo u talijanskom jeziku,
a zabranjeno je svako mimoilaženje te naredbe primjerice stavljanjem križića ili zvijezdica mjesto uobičajenog teksta kao »Ovdje počiva« itd.
Dezerteri Nijemci vraćeni od Austrije Italiji
Nisu strijeljani, ali su ipak vraćeni
Trst. maja 1935. — Talijanska štampa donosi demanti, u koiem kaže. da_ 3e lažna viiest njemačkih listova, koja kaže. da je Italija streljala devetnaestoricu talijanskih dezertera Niiemaca iz Južnog Tirola, koji su bili pobjegli u Austriju.
Prema tekstu tog demantija vidi se. <ìa Italija demantira samo jedno: da su streljani. Ali ne demantira to. da su dezertirali i da ih ie Austrija vratila Italiji protiv svih mediunarodnih pravila o dezerterstvu.
Konfinacije njemačkih svećenika u Južnom Tirolu
Bozen, maja 1935.
Kooperator Jochann Kunter iz Sv. Walburga u Ultentalu konfiniran je po nalogu komisije za konfinaciju na dvije godine u Južnoj Italiji. Njemu predbacuju, da je on mladiće u Ultenu nakon glasanja u Saaru zaveo, da zapale krijesnice u znak veselja.
Nakon prisilnog progonstva koope-ratora Michaela Summerera (Liisen kod Brixena) i župnika Wolfa von Sulđe-na već je treći duhovnik konfiniran i to kooperator Tschurtschenthaler iz Ahrnthala, na dvije godine, i to navodno zbog protu talijanskog svog držanja.
ANTIFAŠISTIČNO GIBANJE V ITALIJI IN PROCESI
Italijanski antifašisti so izdelali sta-tiistiko o delu posebnega sodišča v letu 1934. V tem letu je bilo 28 procesov v katerem je bilo obsojenih na skupno okoli 1735 ječe 270 delavcev. V prvem trimestru 1935 pa je bilo obsojenih 308 let ječe okoli 66 antifašistov. Ti obsojenci so večinom iz vrst delavcev in komunistov, ki kažejo največjo odpornost proti fašističnemu terorju. V primerjavo naj omenimo, da so bili obsojeni iz neke grupe katoliških antifašistov z imenom neoguelfi štirje in iz vrst židovskih intelektualcev in Turina le dva. Med gori omenjenimi obsojenci je mnogo takih, ki so šli skozi izredno sodišče že drugič ali tretjič. Tako n. pr. Puttinati Otello iz Ferrare obsojen že tretjič in to na 16 let ječe, Otello Bosi tudi iz Ferrare tudi tretjič na 16 let ječe, potem ko je že prestal 7 let zapora; Giancarlo Paletta drugič na 21 let, bratje Vatovec iz Trsta, potem ko sta presedela že vrsto let ječe sta bila ponovno obsojena eden na 12 drugi na 8 let zapora itd. Našteti bi morali še poleg tega one, ki so bili obso-jeeni na dolgo vrsto let kot n. pr Adela Bei na 18, Gigante Vicenzo na 22 let itd.
(Agis).
DUCE ZAHVALJUJE SPECIJALNOM TRIBUNALU
Talijanske novine donašaju:
27 aprila. — Danas u 12 sati ie Duce primio u Palazzo Venezia sve članove Specijalnog tribunala za zaštitu države.
Pretsjednik tribunala general Tringali Casanova je podnio izvještaj o izvršenom radu kroz zadnje vrijeme. Duce je izrazio svoje zadovoljstvo i zahvalnost za izvršen aktivan rad te institucije u obranu revolucije i najviših interesa države.
»Giustizia e Libertà« komentira tu audijenciju ovako:
»Najprije audijencija Ovre. a sada Specijalni tribunal. Taj javni izvještaj je znakom da sigurnost u Italiji nije baš visoka. Režim ispituje svoj alat onako kao što su se u srednjem vijeku ispitivale mašine za torturu.«
APŠENJA, INTELEKTUALACA
U .Milanu je uapšen profesor Giovanni Mira, poznati demokrata u Lombardiji i težak ratni invalid. Optužen je da se izrazio protiv rata u Africi i da je bio u vezi sa Guglieimom Ferrerom, kojega baš u zadnje vrijeme napada fašistička štampa.
Tako javljaju antifašistički listovi.
ALI BO POSTAI, SPECIALNI TFvIBUNAL TRAJEN?
»Informazione Italiana« . poroča, da je »Popolo d’Italia« prinesel članek senatorja Silvia Longhija, generalnega prokuratorja! kasacijskega sodišča, ki predlaga, da bi postalo specialno sodišče za zaščito fašistične države trajno/
Znano je, da se je to sodišče ustanovilo s posebnim zakonom novembra 1926 za pet let. Mussolini je celo napovedal v nekem svojem govoru v senatu, da se bo to sodišče prej ukinilo. Nasprotno pa je v letu 1931 podaljšal doba eksistence tega sodišča za novo periodo petih let. Po tem naj bi sodišiče prenehalo leta 1936. Kod vidimo pa se oseba posebej kvalificirana v uradnem organu Mussolinija sedaj zavzema, da bi se to sodišče spremilo v stalno in bi sodilo še dalje v stvareh za uničenje antifašizma, zločinov vojaške spionaže in gospodarskih deliktov. Vsekakor je to naraščajoči strah pred opozocijo, ki se v masah širi. — (Agis).
PROGON JEDNOG ČESTITOG J U GO S L O'V E N A
Ivan Gauš, istaknuti nacionalni borac i član stare klanjske familije Gauš živio je dugi niz godina u Bosni, pa se vratio kući u Klanu u Istri unatrag desetak godina. Vukla ga je čežnja za rodnom grudom Za cijelog svog boravka u Klani bio je šikaniran, stavljan bezrazložno pod neprestane istrage. — Svaki njegov korak pračen po tamošnjim službenim organima. Prije nekoliko dana oduzeta mu je putnica, a kako je tamošnji narod vezan svojim gospodarstvenim životom većim dijelom na krajeve, koji su oslobodieni (jugoslo-venski), to je bio prisiljen da napusti Klanu i ode preko granice. Drugo mu nije preostalo, jer mu je pretstojala konfinacija.
NAPOVEDANI STA DVE ELEKTRIČNI CENTRALI.
Reka, aprila 1935. — (Agis.) — Deio za elektrifikacijo železniške proge Reka—št. Peter zelo hitro napreduje. Ob progi se postavljajo zadnji drogovi za električno žico ter druge potrebne naprave. Na Matul j ah bo v bližini postaje nova električna centrala, ki bo služila za pogon na novi elektrificirani progi. Napoveduja se, da bodo zgradili novo električno centralo tudi v št. Petru na Krasu. Pri vseh teh delih je zaposlenih precej delavcev, pa le tu pa tam pride v poštev kak domačin, in sicer pri odpravljanju težaških del in še to le za kak dan v tednu. Edino kamor še lahko prodajo svojo delovno moč je torej danes Afrika.
NAROD NECE DA PRIMI NOVE TALIJANSKE NOVČANICE OD 50 LIRA.
Trst. maja 1935. — Nedavno ie državna »Banca d’Italia« štampala nove novčanice od 50 lira u reduciranom malom formatu. S tim novčanicama nastala le prava uzbuna. Narod ne će da ih prima ier drži. da su te novčanice izdane zbog rata U Afcesiniji. Zovu ih »abesinskom valutom« i zbog njih dolazi često do incidenata.
naša kulturna kronika
NJEMAČKA BROŠURA 0 JULIJSKOJ KRAJINI
E- L-ilek: Verfolgungen der Slo^-Venen und Kroaten in Italien
Neposređ.no iza brošure o Koruškim Slovencima (Anklagen gegen die barba-Mschen Verfolgungen der Slovenen in Karnten) — o kojoj smo prije nekog Vremena na ovom mjestu opširno izvije-! stili — izdao je prof. E. Lilek u Celju i drugu takvu brošuru, sada o Slovencima i Hrvatima u Italiji. (Anklagen gegen die barbarischen Verfol-Sungen der Kroaten und Slovenen in ftalien). Ova je njemačka brošura nešto manja od prve, obasiže 30 stranica bialenog oktava, dok je brošura o Koruškoj zapremala 65 stranica. I ovu je brošuru izdao pisac u vlastitoj nakladi.
Već samo ovo što je rečeno i bez °nog što smo izvijestili o prvoj Lileko-Voj brošuri, svjedoči o njegovom djelotvornom interesu koji pokazuje za sudbinu i teški položaj našega naroda u Koruškoj i Julijskoj Krajini. Kad se snađe još, da to sijedi celjski profesor cini s namjerom da informira poglavito vanjski svijet, onda je ovakav posao Vrijedan svakog priznanja, pa i onda uko se i ne slažete posvema sa gledištem pisca.
U ovoj brošuri, kao i onoj prvoj, pisac Se poslužio sličnim postupkom, samo što le u brošuri o Slovencima u Koruškoj bio mnogo obilniji u podacima, opširni-li u obradbi. Gradja o Koruškoj poslije Plebiscita iznešena je sistematski i pregledno u historičkom pogledu kao i ta-«10 gdje se opisuju sadašnje prilike i neprilike koruških Slovenaca. A čitavom brošurom provlači se kao glavna misao, Zahtjev za ponovnim zadobivanjem Koruške i njenim pripojenjem jugoslavenskom državnom teritoriju. U obradi čitavog problema koji iznosi u brošuri o Koruškoj, pisac se mnogo poslužio novinskim materijalom, pisanjem domaće str«ne štampe.
Slično je postupao, kako je već rečemo i u brošuri o Julijskoj Krajini. I tu Eiiek većim dijelom pušta da o pitanji-ma Koja tretira govore novinski izvještaji, sto su izašli u našoj štampi ili u 9noj prijateljskog nam inozemstva. To le s jedne strane dobro — jer je u tim izvještajima dana neposredna imedi-latna slika i vjeran odraz dogodaja koji se iznosi kako je bio zabilježen u štampi, no s druge strane osjeća se da le bilo potrebno sav taj sirovi materijal srediti, obraditi i povezati ga tako, «a se ne izgubi glavna okosnica onoga
se želi iznijeti, već da ona još jače * cjelovitije izbije. Ovako izbija tek Iragmentarno, na mahove.
. Usporedba može se i dalje provesti, blok u brošuri o Koruškim Slovencima Prof. Lilek iznosi, u glavnim crtama dakako, dogadjaje od godine 1918 dalje, u brošuri o Hrvatima i Slovencima u Julijsko j Krajini, ograničuje svoj prikaz samo na neke konstatacije općenitog karaktera i na dogadjaje od najnovijeg ^remena. Odmah u početku pisac ističe «a usprkos hipertrofije svih mogućih institucija, liga, organizacija, nema na dtavom svijetu nijedne, koja bi ozbilj-«°v i dostojno ustala protiv onih koji vrše svoja zlodjela nad Hrvatima i Slo-vencima u Julijskoj Krajini. Prof. Lilek ističe kao osobitu nepravdu činjenicu, 5™ «asi u Julijskoj Krajini ne smiju oliti Bogu na materinjem jeziku. S ti-me u vezi prikazuje djelovanje novog goričkog nadbiskupa Margottia onako kako je ono u štampi izneseno, pogladi.0 u »Istri«, zatim u novinama Slovenije »Jutru« i »Slovencu«. Pisanjem spo-menutm novina, pa zatim citiranjem ostalih novina kao »Koroški Slovenec«, »Mariborski večernik« i češkoslovačke stampe »Lidove Listy«, »Narodni politika« itd., poslužio se pisac na nekoliko mjesta, kad je trebalo dokumentirati Progone kojima su izloženi Jugoslaveni « Italiji. Iz lista »Istra« uzeto je par Primjera da se istaknu drastične metode povrede narodnih i ljudskih prava koja se, nažalost tako često, dešavaju u «ašim nezaboravljenim krajevima.
Osim stranica o Julijskoj Krajini, pi-sac je u brošuru uvrstio i poznatu pole-«riku koju je svojedobno bio započeo 2adarski »San Marco« predbacujući srpskoj vojsci za vrijeme svjetskog rata i Prije, kroz historiju, kukavičluk i stra-sl3ivost. Na ove uvredljive napadaje odgovorilo je beogradsko »Vreme« pa se Polemika kasnije proširila, a pozabavila Se njome na kraju i evropska štampa.
Lilekovo stanovište je, naravski, stanovište jugoslavenskog nacionaliste i Patriote. No ne samo u ovom poglavlju, «ego se ono takovim ispoljuje u čitavoj brošuri. Samo prema poredbi s onim u ?rvoj brošuri, nije niti izdaleka onako Jako naglašeno i vidljivo.
, Prof. Lilek u svojoj brošuri spominje .[anjski kongres naše emigracije u Ma-jfb.oru i donosi rezoluciju sa kongresa, f.bJa se odnosi na crkvenu politiku Va-^«a u Julijskoj Krajini.________
ŠALJITE PRETPLATU!
BALOTINI ODGOVORI
Urednik »Istre« može da zamisli, kakve bih sve »ukrasne nadimke« volio da stavim uz njegovu časnu »pršonu«. Razloga zato imam puno. zadnji povod mi je dao u uskršnjem broju »Istre«, u svome predgovoru divnoj reportaži »Drago Ger-vais priča o sebi«. Praveći sebe i svoj list nužnim, urednik tamo kaže. da čitaoci pitaju podatke o meni. ali »na to pitanje nemamo ovlaštenja da odgovaramo i da razotkrijemo — misterij.« Kogod zna novinarstvo. i kako se u novinama ni od čega stvaraju senzacije, lako će razumjeti, da ie fai »misterij« jedan običan novinski trik. u namjeri da poškaklja čitaoca i da mu sugerira: tu mora da je nešto. A nema apsolutno ničega neobičnoga, osim toga. da i ia. kao i Drago Gervais. imam svoje zanimanje ili poziv, od koga živim. Izjavljujem da to zanimanje nije sramotno, i da nisam ia kriv. što ne mogu da živim od pjesama, koie mi do danas nisu donijele ni »pipu tabaka«. U srednjem vijeku su bile dvije naročito sramotne stvari za čovjeka, biti nezakonito dijete i biti dijete krvnika. Mogu da osiguram čitaoce da sam rodien iz zakonite bračne veze i da sam kršten u crkvi naše blažerfls djevice Marije. Isto tako. da je moj otac bio u ratu i dvije godine na fronti, ali on me osigurava da nije nikad nikoga ubio. I ja mu vjerujem. Dakle dosta o tome. I, slava Bogu !
*
Jedan kritičar interesuje se za moje godine i mjesto rodjenja. Obe stvari su precizno navedene u antologiji Hrvatska moderna lirika (Tadiianović i Delorko). Prema tim podacima, ove godine, o Miho-liu navršit ću 37 godina. Pet ili šest godina sam stariji od Gervaisa i to je valjda razlog, što on govori o meni sa onoliko obzira. Godine su godine. I oženjen sam. U braku samnom, ima moja , žena četiri sina. Najstariji, Marko, sačinjava glavni »ekipaj« na »Kalavojni«. Drugi. Ive, penje se uz jarbol, do vrha. i prodjeva »žgin-dac«, kada treba. To jest. to ie radio, dok ie ioš imao 21 kilogram. Da li će to moći sada sa svojom tjelesinom od 26 kilograma. to ćemo tek da vidimo. Svršio sam i škole. »sve«, kako Se hvali moi kum Tone. A »mjesto rodjenja«. navedeno je takodie tamo u antologiji, ali nema posebnog značaja. Osim u Srbiji. Ali tamo spada samo ona teorija o granici čakavskog govora u Istri, što .ie citira Rojnić. *
A sad sa Zvanom Kastavcem imamo jedan finj razgovor. On mi ie preko »Istre« uputio nekoliko svojih pozdrava. Prvo. prošloga ljeta, iz Kostrene. pa o Božiću, pa o Uskrsu. Prvi out trebalo je da se riješi važno Pitanje: zbog čega on ne smije sa svojom čuvenom »Mimicom« da izvrši put iz Kostrene u Dubašničke luke, na koji se već dvije godine sprema. Ja sam tvrdio zato. što nije mornar. On ie nešto pričao o opasnosti od bure. da ga ne ponese na Cres. i tamo dalje, i rekao neka ia prvi učinim taj put. »Istra« u kojoj je taj poziv izašao, došla ie u Malinsku u subotu u
jutro, ia sam ie doWo u podne, po podne ie »Kalavoina« bila malo opremljena, u 5 sati ie krenula sa »furiianom« i istoga dana u 7 i po bila je u Kostreni. Dakle u dva sata i po smo stigli preko toga »Oceana« »Kalavoina«. ja i moj »ekipaj«. rečeni Marko. To ie bio taj neuspjeli sastanak sa Gervaisom. Zvane ie imao ribe, koiu ie on (istinski !) ulovio sa svojim »ekioaiom« na »Mimici«. Dvije lijepe ve čeri smo proveli u Kostreni, Zvane i Jožić (tenor) su »kantali« i dosta »burelali«. Druge večeri naš brod se vratio. Povratak ie traiao tačno 12 sati (od 10 uveče do 10 uiutro). ier ie noću bila »bonaca«, a u ju tro smo imali u provu po »furijanu«. Da ioš malo dam kuraja Zvani, mi smo PO' sliie. iako ie već bilo tada prošao period stabilnih vremena, u punoj septembarskoj buri. oplovili cijeli otok i rečeni Marko ie dobio prvo veliko krštenje od bure u seni skom kanalu. Pred Žrnovnicom smo u ve čer morali skraćivati iedro. vezivati »ter-carole« i svejedno nam ie bura skršila donji »pinun« i teško smo. po vjetru i kiši, u sumrak uhvatili Novi. Zvane se nije ipak maknuo iz Kostrene. priznavajući da moi »ekipaj« bolji (istina, i »Kalavoina«, iako samo guc od 4 metra, bolja je od »Mimice«).
Moi Zvane sad govori sve nike druge stvari: za barbune, što ie jeo prije mnogo godina i za Marčinka. ali na »punat« našega staroga »diškorša« neće. On ie meni spočitavao moju »busulu«. Ja sam mu praksi dokazao, da je ona ispravna. A on obrnuo staru devizu i stvorio novu: »Bu-relare. necesse est. navigare non necesse.«
I sad ću ia da izdam iednu tajnu, misleći na to. kako da od njegove mornarske slave ipak nešto ostane za »svit« i potomke. Zvane mi je stavio pismeni prijedlog. da sjedinimo naše »ekipaje« u je^ dan i da tako udruženim silama obidjemo u čamcu cijelu ladransku obalu. Ipak oprezan ie bio i tu. ier ie tražio, da čamac bude bar »polupokriven« j da ima i motor Njegov prijedlog je još uvijek u fazi proučavanja i niie definitivno odbijen. Ali obzirom na sposobnosti moga »ekipaja« motor se već sada odbija. Samo obrazloženje toga projekta ie tako lijepo, da iako se nikad ne ostvari, zaslužuje da bude objavljeno. Pošto ie govorio o ljepotama Jadrana, Zvane mi dalje piše:
»Obaći jadranske obale i sprema! sami večeru na žalu i na pogled zapadajućeg sunca. Sa našeg ognjišta dizao bi se dim. kao »sacrifitiura vespertinum«, kroz pro zirni pozlaćeni zrak. nozdrve bi se širile od slanoga ozona i od mirisa pečene ili frigane ribe. a tamo sa šiljastog kampa-nela. na brdu cilikalo bi večernje zvono. Možda bismo tada i mi dva. koji ne viru-iemo u dogme, ali virujemo u Spinozina Boga. natirali dicu da s nami otpivaju: Angelus Domini. Gdje ie sreća ? U zadovoljstvu srca 1«
Motika, evo ti motiva !
Mate Balota,
NAŠI V SLOVENSKIH REVIJAH
Mesečni literarni list »Ljubljanski Zvon« prinaša v svoji 2—3 letošnji številki zgodbo Konjski smeh, ki jo je spisal Vladimir Bartol, Stankota Vuka pesem Potepuh, Stanota Kosovela pesmi Deklici in Grozota razdejanja, esej Ivota Brnčića Zagreb kot socialni in kulturni problem; med sodobnimi problemi priobčuje Stanko Jug razpravo Italija in Abesinija; med književnimi poročili ocenjuje Ivo Grahor povest Dejanje (VI. Levstik) ter knjigo, ki je izšla v izdanju Slovenske šolske mate-ce. Temelji obče metodike.
*
V	tretji številki »Dom in sveta« priobčuje Bogomil Fatur štiri pesmi iz cikla Moja mati, France Bevk nadalju-
*
;e s povestjo Ubogi zlodej.
Mesečnik »Sodobnost« prinaša v svoji drugi številki pesmi iz cikla Soneti materi, Bogomila Faturja, odlomek Krvave rože Lojzeta Kraigherja, pesem Obraz noči Bog. Faturja, Politični problemi ob novem letu Jožeta Vilfana, med kritiko priobčuje Av. Pirjevec oceno o Gabrščkov! knjigi Goriški Slovenci, Fr. Mesesnel pa o Umetnostnih publikacijah.
Tretja številka^ istega mesečnika prinaša novelo »Zločin Bernarda Tula« od Cirila Kosmača. Loj za Kraigher nadaljuje s odlomkom Krvave Rože, Ivo Brnčič ocenjuje J. Kozakovo Za prekmurskimi kolniki, Joža Vilfan pa priobčuje esej Dokumenti slovenske miselnosti po vojski 1.1886.
*
četrta številka »Modre ptice« prinaša zgodbo Služba, ljubezen in TBC ki jo je spisal Vladimir Bartol.
*
V	Sedmi številki mesečnika »Misel in delo« priobčuje dr. Branko Vrčon daljšo razpravo Ob dvajsetletnici londonskega pakta, dr. L. črmelj Ob razstavi »Jugoslovani v inozemstvu« v Pragi, sledi pa več krajših in daljših poročil kot p novoizdani knjigi Em. Lileka
Anklagen gegen die barbarischen Verfolgungen der Croaten und Slovenen in Italien, Gospodarska avtarkija in vojaška pripravljenost Italije, Zveze društev za DN.
♦
»Naš narod« prinaša v šesti številki nadaljevanje K. Kocijančičevega potopisa Dva potepuha na Jadranskem morju, Utvino pesmico Tudi beli sneg, nadaljevanje A. Gradnikovega prevoda Kaštanka.
. *
Aprilska številka »Mladike« prinaša šest pesmic Stanko Vuka, in sicer: Benetke, Jutro, Mlada, Mrak, Poldan, Večer, črtico iz vojne Skrivne groze od Bogdana Kazaka, dr. Fr. Stele pa priobčuje daljšo razpravo o cerkvenem slikarstvu z naslovom »Iz zgodovine slovenskega cerkvenega slikarstva — po glavje Vincencij iz Kastva« v kateri razpravlja o freskah iz 1. 1474 v cerkvi svete Marije na Skrilju blizu Berna v Istri. Med besedilom priobčuje tri fotografije originalov. Med drugim je kratko poročilo naše rojakinje slikarice Elde Piščančeve in šest reprodukcij njenih del. Naj omenimo še poročilo o izdaji Goriške Mohorjeve družbe za leto 1935, v katerem pravi, da je izšlo doslej za javnost samo troje knjig, koledar pa italijanska cenzura še ni prepustila na knjižni trg.
DUKIĆEV »HRAM« NA NJEMAČKOM.
»Prager Prese«, glasilo čehoslovačkog ministarstva za vanjske noslove, donosi u svom ilustrovanom nrilogu od nrošle ne-dielie D.iesmu Ante Dukića »Hram«. Pjesmu .ie oreveo sam autor.
VIKTOR ČAR EMIN NA ZAGREBAČKOM RADIJU
Dne 4 maja na zagrebačkoj radiostanici čitana je odlična novela našeg književnika Viktora Cara Emina — »Budakova želja«. Čitao je dramski prvak Kazališta Dubravko DujšiP
MOJ CRNI BRAT
Ti črni moj irate iz druge barake ni imena ia ti ne znan, za me si Moro iz Afrike puste, ma ja te za brata poznan.
Kad dižemo skupa mi vriie cimenta ti dižeš hi bolje od mene, i dokle se skuha naša palenta ti luvaš da ki nas ne prene.
Ma ča te ti, brate, to brasino moje ni vridno ni pipe tabàka.
Sutra tu z makinon poj ja u naše Primorje, tebe te čekati samo baraka.
Zaš U se više nikad ne moreš vrnuii u zemlju ku si puštijo, za stare brageše i prtenu blužu sve si svoje zgubija.
Črna nevista te tote nete iskati s prsi ka jabuka punih jedina mlada ku teš na svitu imati ište dva franka više od črnih.
Ti, črni moj brate, iz druge baràke, kako je tebi, kad ja više ne moren slušati bile. 1 tako, večeri svake se nadijati goren.
MATE BALOTA
A u l n o y e Usine Montbard.
JEZIČNE VEZE 1ZMEDJU FURLANIJE I SARDINIJE!
»Nova senzacionalna otkrića«.
Tršćanski »II Piccolo« donaša 30 marta oduži članak posvećen jezičnom istraživanju na Sardiniji i u Furlaniji, prigodom sakupljanja građe za »Atlante linguistico italiano«, kojega uređuje prof. Ugo Pellis. Taj članak bi imao da dokaže kako postoje uske jezične veze između Furlana i Sardinaca. Budući da nije bilo pronađeno dovoljno veza u normalnom jeziku, istraživači su počeli da istražuju sličnosti u takozvanom ciganskom jeziku, kojim se služe zločinci, cigani i ostali probisvijet, kako ih ne bi ostali ljudi razumjeli. Istraživači toga jezika, kojega Francuzi zovu »Targot« (talijanski »gergo«) pronašli su dosta sličnih dvoznačajnih riječi kod putujućih kotlokrpa u Furlaniji i kod onih u Sardiniji.
Na osnovi toga »II Piccolo« gradi jednu dosta fantastičnu vezu između Sardinije i Furlanije, zaboravljajući da takova veza postoji na pr. i između Furlanije i, recimo, Španije.
Sve je dobro došlo kada treba prikazati jedinstvo između stare Italije i »oslobođenih« krajeva.
JEDAN VRLO STARI HRV. KULTURNI DOKUMENAT IZ ZADRA
Poznati istraživač naše kulturne prošlosti Rudolf Strohal piše u zagrebačkom »Obzoru« o jednom starom rukopisu, koji je nedavno kupljen u Padovi, a napisan 1533 u Zadru. To je rukopis nabožnih razmatranja. Pisan je latinskim slovima, a talijanskim pravopisom.
Rukopis počinje riječima.
»Počinju knjige od meštra i učenika. Slafni meštre, ja te molim, da mi odgovoriš na sfe riči, te te opitam na čast Božju i va prud svete crkve«.
Iz rukopisa doznajemo iza ime onoga, koji je taj rukopis napisao, iz stihova:
Of Kvaternač treti Gverin Tihić piše, Jur tomu deveti dan mimoišal biše, Ulizlof dan htiše bit Zadru, gdo pita Tisuć pet sat više trideset i tri lita!
Ove riječi znače:	»Ovo bilježnicu
(Kvadernu, jer je imala oblik četverokuta) treću piše Gverin Tihić, već je deveti dan minuo, ako tko pita, minulih dana bio je u Zadru godine tisuće pet sto i trideset i treće«.
Djelo je ovo bilo napisano u Zadru, čini se, da je i Gverin Tihić bio rodom Zadra, a budući da je napisano u prozi, predočuje nam tadanje čakavsko narječje, kako je god. 1533. vladalo u Zadru, pa imade ovaj rukopis veliku vrijednost i za historiju hrvatskoga jezika, a i s obzirom na ulogu Zadra historiji jugoslovanske kulture.
KAR SE NATISNILO SLOVENSKEGA
V	GORICI, TRSTU, CELOVCU... Knjižni dar pokojnega župnika
Vrhovnika
V	»Jutru« z dne 28 aprila je poročal gospod dr. Jože Rus, da so župnika Ivana Vrhovnika knjižno zapuščino prepeljali na dveh tovornih avtomobilih v državno študijsko knjižnico. Vorhovni-kova knjižna zbirka obsega vse mogoče slovenske (a tudi do tisoč slovanskih) tiske od najstarejših do sedanjih časov. Zbral je, kar se je
natisnilo slovenskega v Gorici in Celovcu, Mariboru in Trstu, seveda tudi ljubljanske knjige. Ni se pa omejil samo na knjige, ampak je zbiral tudi knjižice (sešitke), rokopise, pisma, obzornike itcL
Radio Bari davat će jugoslavenske emisije
u svrhu približen ja dvaju naroda na obalama Jadrana
NA DODEKANEZU STALNO VRIJE
i dogadjaju se novi krvavi sukobi
Apšenja brojnih pravoslavnih svećenika, advokata, liječnika,
profesora i učitelja
(Pismo »Istri* iz Atene.)
Poznata ie Radio Bari. Sa te stanice se širi antiiuKoslavenska propaganda na hrvatsko-sroskom jeziku. Ko je ikada slušao radio znade za tu talijansku akciju preko Bariia. Kolike su klevete na račun Jugoslavije i Jugoslavena lansirane preko Radio stanice u Bariju ! Sad medjutim jav-lia talijanska štampa, da je na radio stanici u Bariiu dne 4 o. mj. profesor Ristič iz Beograda održao jedno predavanje na srpskom jeziku ...
Pariški veliki list »Temps*. koji se mnogo zalaže'za približenje Italije i Jugoslavije ier. navodno, bez toga ne može biti niti francusko-talijanskog prijateljstva, piše dne 6 o. mi. u jednom telegramu iz Rima ovo:
»Predavanje prof. Rističa na radio stanici u Baru ’e jedan od najsimpatičnijih doeodiaia sa staiališta talijansko-jugosia-venskoe prijateljstva. Zasluži tim veću pa-žniu. ako se ' znade, da se ie tek pred par mieseci ista stanica u Bariju specija-lizovala u emisijama vijesti protiv politike u kraljevini Jugoslaviji. Radiofonski program naiveće stanice na lugu Italije bit će od sada posvećen približenju naroda na obim obalama ladrana.«
Ovo što »Temps« piše. vrlo ie interesantno. Naročito s obzirom na nedavnu
prošlost radiostanice Bari. a takodjer i s obzirom na Juliisku Krajinu- U Juliiskoj Krajini ie kažnjivo učenje hrvatskog jezika iz početnice... A dogodit će se možda i to. da će Tugoslavenima u Julijskoi Krajini biti zabranjeno slušanje emisija te stanice, kao što ne smiju da slušaju ljubljansku stanicu... Ili će možda instalirati aparate, koji će ometati hrvatske emisije Bariia. kao što su instalirani u Gorici i Postojni za ometanje ljubljanske radiostanice ...
KONFERENCIJA O TALIJANSKIM ASPIRACIJAMA NA KORZIKU I DALMACIJU
»Corriere Istriano« javlja, da je u Pazinu održano predavanje pod naslovom »Italija protegnuta u budućnost«. Predavanje priredio je Fašistički institut za kulturu, a predavao je poručnik avijacije (!) Paolo Bonacci. Prisustvovale su vlasti civilne i vojne. To je predavanje u toliko interesantno, što je taj avijatički poručnik govorio o imperijalističkim ciljevima Italije i dokazivao, da Italija ima pravo i na Korziku i na Dalmaciju, jer su one po svom karakteru talijanske zemlje.
Atena, koncem aprila 1935. — U svijetu vlada uvjerenje, da ie na grčkom Do-dekanezu pod Italijom, poslije krvavih nereda početkom ove godine, zavladao mir. Ali nije tako. Talijanska je vojska svom oštrinom pritisla grčko stanovništvo otoka, ali uza sve to Grci daju otpor i dolazi do novih incidenata. Prema najpouzdanijim informacijama s otoka Kalimnosa ponovno ie na tom otoku Dodekaneza došlo do sukoba i bitka ie trajala tri dana. 5. 6 i 7 aprila. Povod ie bio ponovno gaženje od strane Italije po religijoznim i nacionalnim osjećajima Grka. Zbog toga se ie sukobilo pučanstvo s vojskom i bila je prava bitka po ulicama, bregovima i obalama Kalimnosa. Grci su se kamenjem borili protiv talijanske vojske. Po ugušenju bune dva su dana voinici odvozili kamenje, koje je padalo po Talijanima.
Razumljivo ie. da ie pred silom goloruki narod morao podleći, ma da se herojski borio Voiska ie bez smilovanja pucala. Ubijen ie Em. Casonis, star 26 godina. Broj teže i lakše ranjenih .ie velik.
Po ugušeni u pobune bilo ie aretirano više od 150 ljudi, svećenika, advokata, liječnika, profesora, radnika, žena itd. Zadržan ie u zatvoru liječnik dr. Carpathios. koji nije htio da izda uvierenie. da ie Casonis poginuo od rana nanesenih kame-niem. a ne hicima.
Uveden ie prijeki sud. Sve su škole zatvorene posebnim dekretom. I crkve su ioš i danas zatvorene. Medju aretiranima su i ovi: svećenici A. Petalas, J. Zografo, M. Thomas. D. Cindynis. N. Dracos. P. Zai-ris. M. Agathopoulos. zatim advokat G. j Mangos. pa liječnici: E. Carpathios. E. Pa-pamihail i T. Hatjitheodoron. profesori: A. Zervos. M. Zografos. D. Colettis i M. Ge-rakios. učitelji: Sevasti. Mangon. G. Melas. G. Sotirion. S Dilliris itd. itd. Svi oni imaju doći pred sud zbog pobune.
Interesantno ie. da ie grčka vlada zabranila štampi da obiavi informacije o novim dogodiaiima na Dodekanezu. Bojala se nemira, koji bi bili naročito opasni s obzirom na tek minulu revoluciju u Grčkoj-
Dodecanisslani
„Àzzuri di Dalmazia" još postoje u Italiji
»Piccolo« (Trst) od 4 maja donosi bilješku pod naslovom »Dalmatinsko hodočašće na bojna polja«. U toj bilješci je rečeno da će se 19 o. m. prirediti hodočašće na bivša bojna polja a to će hodočašće prirediti dalmatinska irendentistička društva i to »Società Dalmatica«, »Gruppo escursionistico Dalmazia«, »Società canottieri Dalmazia« i »Azzuri di Dalmazia«. Proći ’ će kroz Goricu, Vipavsku dolinu do Trnovske planote
Prema ovoj bilješci vidi se najbolje koliko dalmatinskih organizacija postoji u Trstu. Interesantno je, da se spominju i »Azzuri di Dalmazia«, a to su borbeni dalmatinski otsjeci vezani na »Udruženje talijanskih ratnih dobrovoljaca«, koji su se ranije zvali oficijelno »Komiteti za dalmatinsku akciju. Govorilo se u svoje vrijeme, da je Mussolini raspustio te komitete, medjutim vidimo, da oni i dalje postoje.
Abesinija je provzročila dvig cen živil, obutve in oblačil
Gorica, 3. V. (Rob.) — Z Goriškega nam poročajo, da so se cene živilom in drugim življenjskim potrebščinam občutno zvišale. Tako se je na pr. cena moki zvišala za celih Lit. 20 pro kvintalu, pri drobni prodaji pa kar za Lit. 40. Prav tako so poskočile cene manufakturnemu blagu. Davki se stalno višajo, davčni raznašalci pa dnevno prinašajo obvestila, s katerimi se naznanja, da smo bili osrečeni z novimi občinskimi in državnimi davčnimi dokladami. Kmetje so vsi zaprepaščeni in obupani.
Mnogo se sprašujejo ali se sploh izplača pričeti z oranjem. Iz gorskih krajev prihajajo celo vesti, da se ljudje pripravljajo na ! pravcato begunsko potovanje. Toda kam? Poslabšanje že itak brezupnega gospodarskega stanja je gotovo pripisati dejstvu, da je Italija v zadnjem času zelo omejila uvoz inozemskega blaga, zato so cene domačemu blagu zelo poskočile, na drugi strani pa je treba pripisati predvsem dejstvu, da zahteva priprava vojne z Abesi-nijo ogromnega denarja.
287 konfinirancev s Ponze pred
posebnim
»Giustizia e Libertà« z dne 26 aprila t. 1. je prinesla vest, da je bilo postavljenih pred sodišče v Napoliju 287 konfinirancev z otoka Ponze, ki so bili obdolženi upora. Stvar se je razvila na sledeči način: Dne 28 februarja t. 1. je izdala direkcija kolonije deportirancev na Ponzi odlok, s katerim je bilo prepovedano konfinirancem jemati v mestu in okolici sobe za svojo privatno uporabo. Kakor je znano so imeli kon-finiranci razen določenih spalnih prostorov, ki so jih imeli vsi skupaj v nekem starem in nehigijeničnem gradu svojo skupno bivališče tudi skromno pravico, da so si ihako za drag denar najeli stanovanja v mestu, kjer so prebili dan, izvrševali svoje posle pod nadzorstvom miličnikov, sprejemali sorodnike itd. Ravnateljstvo je motiviralo to odredbo s tem, da se je vršila zloraba disciplinarnih odredb glede omenjenih stanovanj. To pa je bil samo način s katerim je hotel fašistični režim poostriti že itak težko življenje konfinirancev. Do 21 februarja jim je bil dan rok, da morajo urediti vse svoje zadeve v mestu. Hitro na to so se vsi kon-finiranci enoglasno pritožili, a ni nič
sodiščem
pomagalo. Istega dne so še nemoteno opravljali svoje posle zunaj določenega stanovanja. Toda zvečer ko so se vrnili jim je bilo povedano, da so aretirani. Naslednjega dne so bili prepeljani v vojašnico miličnikov. Odvzeti so jim bili vsi dokumenti in izkaznice in bili so strogo zastraženi. Mnogo sorodnikov se je ta čas nahajalo pri njih na obisku in jih niso mogli zaradi naglih odredb obiskati. Tudi ti so se pri oblasteh pritožili, a so jih te brezobzirno zavrnile. Med njimi se je tudi nahajala gospa Germaine Le Cocq, soproga bivšega voditelja socijalnih demokratov Amendo-le, s katero so fašistične oblasti dokaj sramotno postopale. Ko je prosila, da bi obiskala svojega moža so jo fašisti brezobzirno pretepli kljub temu da je bila v blagoslovljenem stanu in kljub temu, da je francoska državljanka. Omenjena je bila prepeljana takoj na to v bolnico kjer je morala ležati mesec dni in je še vedno v nevarnosti. Konfinirance so začeli hitro po aretaciji prepeljavati v Napoli, kjer bodo sojeni radi upora. Proces se je pričel 25 aprila t. 1. O rezultatih bomo še poročali. — (Agis).
Epilog pobune na Ponzi
55 kcmfiniranih sa Ponize osudjeno na zatvor — Proces pri zatvorenim vratima — Sve formalnosti optužbe, obrane i osude
obavljene u pola dana
U Napoli je osudjena grupa od 55 kon-finiranih sa otoka Ponze na kazne zatvora od 6 do 10 mieseci, a Giorgio Amendola, sin od fašista ubijenog ministra Amendole, osudjen je na 14 mieseci zatvora.
Pariška »Giustizia e Liberta« od 3 o. mj. pišući o tome kaže, da je proces vo-djen pri zatvorenim vratima, a sve formalnosti oko ispitivanja, optužbe, obrane i osude svršene su u jedno po podne. Svi su bili kolektivno optuženi, ispitivani i osu-djeni. Komentarišući taj proces »Giustizia e Libertà« kaže:
»Nikada, od kad postoji u Italiji deportacija nije se došlo do tog stupnja. Godine 1927 bilo je kroz mjesece i mjesece zatvoreno preko stotinu deportiranih sa Lipara i Ustike optuženi za komplot, ali na kraju je i specijalni tribunal morao odustati od optužbe.
GODINE 1929-30 BILI SU KONFINIRA-NI NA LIPARIMA TUČENI DO KRVI, BILI SU MNOGI RANJENI, A UBIJEN JE BIO FILIPIĆ...
1932 bilo je ponovnih apšenja na Ponzi iza kojih su slijedile osude.
Ali sada je došlo dotle da se cijela kolonija deportiranih optužuje kolektivno, kolektivno se vodi proces i kolektivno se osudjuje. A zašto?
Zato što su deportirani u najlegalnijoj i najblažoj formi uskratili da direkciji povrate »libretti di residenza«, sa kojima su imali pravo da preko dana unajme u selu sobicu, gdje bi preko dana mogli otpoči-nuti, učiti i izbjegnuti nepodnosivoj atmosferi zajedničke sobe (camerone)...
Novi procesi će slijediti. — Ostaju još 232 deportirana pred osudom.«
„Samoubistvo Trsta“ ili umorstvo Trsta?
Tršćanski »Popolo di Trieste« od 4 maja donosi veliki članak, u kojem upozorava oštrim riječima na jednu karakterističnu pojavu: tršćansko pučanstvo je u opadanju, u Trstu se sve manje radja. Posljednje statistike su očajne i tendencija je opadanja očita. Ako se tako nastavi, kaže »Popolo«, s vremenom će Trst postati grad staraca, pasti će broj stanovnika, opustjet će palače, kuće se zjapiti prazninom, jer neće biti ljudi, koje će u njima stanovati. škole će biti poluprazne i moći će
se unajmiti za magazine, ako bude i to moguće, jer neće biti generacija, koje će raditi i producirati. Morat će se raspisati pozive, da iz Italije dodju svi oni, koji nemaju ognjišta, da napuče Trst...
U tome stilu piše tršćanski list i upozorava, da Trst čini samoubojstvo, te poziva gradjanstvo da — radja!... Može li se govoriti o samoubistvu ili bi možda bilo točno da se govori o umorstvu Trsta? Ko je to umorstvo počinio, nije teško pogoditi.
NOVA POTUJČEVALNICA
namenjena našim najmlajšim.
ReJca, maja 1935. — (Agis.) — Iz II. Bistrice poročajo, da bodo tamkaj pričeli z gradnjo novega poslopja, in sicer na kraju, kjer so stale prve vojaške kasarne oziroma barake — zvanem
čez Sušeč«. Poslopje je namenjeno za nekak azil otrokom do starosti treh let. Za starejše, t. j. za otroke od 3—6 let pa bo služilo novozgrajeno še nerabljeno pritlično poslopje, ki stoji pod trnovskim pokopališčem, na travniku imenovanem »Videm«. Poslopje je že precej časa dograjeno, vendar ni popolnoma izdelano, ker drugače bi se že vslelili z otroškim vrtcom, ki ima svoje prostore še vedno v Trnovem.
PRIČA 0 FAŠISTIČKIM MAČIĆIMA
koji su — otvorili oči...
U fašističkoj školi u • slobodnom zadatku jedna je djevojčica napisala, kako je njezina mačka izlegla tri mala mačića, tri fašistička mačića u crnim
košuljicama, jer su sva tri crna_______
Učiteljica je pohvalila djevojčicu, koja je pokazala tako lijepu — fašističku fantaziju.
Dva dana zatim došao je u tu školu inspektor, pa je zaredao razredima da ispituje djecu. Došao je i u razred te učiteljice. Učiteljica je pozvala djevojčicu da priča o svojim mačićima-Djevojčica je rekla:
— Naša mačka izlegla je tri lijepa mačića, sasvim crna.
Učiteljica: — Bravo, ali kaži sve ono što si rami je napisala...
— Da — reče djevojčica — bila sam napisala da su moji mačići fašisti, ali sad su otvorili oči i nisu više...
LADISLAVOV DJEČJI DOM U CRIKVENICI
primat će i ove godine djecu u svrhu oporavka na moru
Sezona počinje 1 juna te traje do 30 septembra o. g. Primat će se samo djeca od navršene šeste do navršene trinaeste godine života, koja ne boluju od nikakve unutarnje ili kožne bolesti, što bi mogla preći na drugu djecu, koja se obnoć ne mokre i koja ne trebaju zasebne pazitelje(ce). Zasebni pazitelji(ce) ne primaju se u nijednom slučaju, ni uz platu ni besplatno, pošto ova uprava raspolaže sa dovoljnim brojem svojih stalnih pazitelja i paziteljica.
Roditelji, odnosno ovlašteni pratioci vode sami djecu u dom i sami ih iz doma odvode. Molbenice za prijem djece u dom šalju se uz priloge o njihovoj dobi, zdravlju i imućtvenim prilikama upravi doma, koja će odrediti kada djeca imadu biti dopraćena u dom. — Kolektivnim molbenicama (školske poliklinike, karitativna društva i si.) valja priložiti popis djece uz tačnu naznaku njihovih godina i zvanja roditelja te prema tome naznačiti i dnevnu pristojbu za svako pojedino dijete napose.
Dnevna pristojba za djecu državnih, banovinskih i općinskih činovnika iznaša 20.— Din, dok za sve ostale 25.— Din, a plaća se unaprijed za cijelo vrijeme boravka djece u domu. — Pored toga plaćaju djeca, bez iznimke, za cijelo vrijeme svog boravka u domu iznos od 10.— Din za izdržavanje i povećanje »Domske djačke knjižnice i čitaonice« pravom na primanje i čitanje sviju knjigami dječjih listova. — Kako je uvijek više molitelja no raspoloživih mjesta, neka zainteresirani što prije podastru svoje molbe upravi doma u svrhu predbilješke i drugih informacija. — Za odgovor prilagati marku od 1.50 Din.
EMIGRANTSKIM DRUŠTVIMA Obračun za kalendare
Molimo sva emigrantska društva da čim prije pošalju obračun za rasprodane kalendare (Jadranski kalendar i Soča), a preostale nerasprodane kalendare da hitno vrate na upravu »Istre«, Zagreb, Masarykova 28.
U FOND „ISTRE"
Mr. Ph. Koščec Nikola, Zagreb D 50.-' Dr. Dolar Simon. Krani. za nar.
obrambeni odsek Sokola . . D 100.— U. prošlom broju objavljeno . D 37.046.60
UKUPNO D 37.196.60
*
Naša povjerenica za Ameriku, gdjieH Mary Vidošii iz Hobokena poslala nam j« dolara 6.75 i to: dol. 2 za pretplatu g. A-Letiš, P. O. Box 184, Pori Reading, N. J-i dol. 1.— za pretplatu g. Emil Blaževič, Van-derbilt Studios, 15 East 38th St., New-York City. Ostatak od dolara 3.75 dostavila nam je na račun kalendara.
Najtoplije zahvaljujemo!
himen
Na Velikonoč se je omožila članica našega društva v Karlovcu gospa Klementa vd. Mozetič doma iz Mirna prf Gorici z karlovčanom g. Dragom Jaki' čićem. čestitamo!
situačTjau PULI
— Senti, piccolo, čuj malo, gdje ti je otac?
— U postelji.
— Je li bolestan?
— Nije, ali mora ostati u postelji» dok mu mama ne zakrpa brageše.
Gostiona Ljubljana
v ŠIBENIKU (na obali)
Iztorna kuhinja, ob vsaki uri tople ia mrzle jedi. prvovrstna vina, sobe ra tujce, vse po najzmernejših cenah Priporoča se cenj. izletnikom in trg. potnikom
FRANJA in ANDREI ŽULJAN
———
."1 ———	•s.
»Istra« izlazi svakog tjedna n petak. — Uredništvo > uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica ku. — Vlasnik i izđavaE: KONZORCIJ »ISTRA«, ta: Za cijelu godinu 50 dinara- za po godine 2S dinara: za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju p0 cijomnska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovanske štamMasarykova uL 28. II. Tele! br 87-80 — Urednici Ivo Mihovilović. Jukićeva ul. 30. — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčić, advokat, Samosta28, II. — Broj čekovno/- računa 36.789. — Pretplape d d.. Zagreb Masarvkova Ma 2. ju tiskar«
odgovara Budali Polanović, Zagreb, Ilica broj 131.