Poštarina plačena a gotovom

God. m BroJ 19.

Uredništvo i uprava
ZAGREB.  MASARVKOVA 28a
Teleiton 67-80
Uredništvo ui uprava
za Slovenijo  in slovenski del
Julijske Krajine
LJUBLJANA.  Erjavčeva 4a

C Zagrebu, 9. svlbnja 1940.

Pojedini broj Dm 1.—

Promjene i „promjene

u

Donoseči ova razmatranja o jed-
nom našem važnom pitanju o ko-
jem se podosta i piše i govori, a
kojeg se dotakao i V. Bezjak u
citiranom članku o društvenim
promjenama u Istri (vidi zad¬
nji broj »Istre« od 4. V.) — ured¬
ništvo če rado objaviti o toj temi
i eventualna drukčija • gledišta,
kako bi se dala mogučnost da se
taj problem što bolje osvijetli.

U posljednje vrijeme govori se i piše o
torne, kako se Istra mijenja, kako se gubi
njena patrijarhalna jednostavnost i kako se
industrijalizira, a naš seljak proletarizira.

Istra se, istina, mijenja, možda u zad¬
njih 20 godim nešto hrže i naglije nego
prije, no ona se mijenjala i prije. Nije to
ništa neobična, mijenja se cijeli svijet, mi¬
jenja se život ljudi na cijeloj kugli zemalj-
skoj, pa zašto se ne bi mijenjao i mčin ži¬
vota ngših ljudi u Istri.

Mijenjati se je počela kad je nastupio
narodni preporod, kad su ljudi stali tražiti
svoje škole, kad se mlada inteligencija razi-
šla po selima i počela ljude upučivati u sa-
vremeni napredak. Mijenjala se več onda
kad je Pula postala velikom austrijskom lu-
kom, kad je pola Istre koja je gravitirala
na onu stranu nalazilo tamo kruha i zara-
de. Mijenjala se kad se Trst počeo sve jače
razvijati, kad su brodogradilišta u Tržiču
zaposlila na hiljade našega svijeta, koji je
gravitirao prema Trstu. Mijenjala se i kad
je Rijeka postala jedinom izvoznom lukom
za tadašnju ugarsko-hrvatsku polovinu mo¬
narhije, pa je i tamo velik dio našega na¬
roda nalazio hljeba, ukoliko mu ga doma
zemlja nije mogla dati. No mi znamo, da ta
promjena načina života nije promijenilu
narodne duše i da su opčenarodni id<
ostali u duši našega hrvatskoga odnosno slo
venskoga puka ipak isti, makar se on i obu-
kao u gradjansko odijelo, mo,kar se on vo
zio u autobusu umjesto u staroj diližansi.

Govori se o promjenama u Istri u zad¬
njih 20 godina. Očito, promjene su tu. Iz-
gled je zemlje sasvim drukčiji nego što je
prije bio. Cijelu Istru ispresijecaju nove
ceste, stara vicinalna željeznica Trši — Po¬
reč uklonjena je, tračnice su upotrebljene
kao staro željezo, a cestom prema Trstu
jure hrži autobusi. Istra se pomalo i indu¬
strijalizira. Več se je prije rata na raznim
njezinim strunama kopao bauksit. Danas se
kopa ne samo bauksit. nego i kremen i
uglien. zemlja se intenzivnije obradjuje, pro-
vode se bonifikacije močvara i suše jezera,
ljudi su svoja gospodarstva prilagodili no¬
vim zahtjevima.

I sva je sreča, da, su naši gospodari svo¬
ja gospodarstva preokrenuli. Dok je Istra
spadala pod Austriju najbolji i najrentabil-
niji način obradjivanja zemlje bilo je bav-
Ijenje vinogradarstvom. Konzumno područje
priznatih istarskih vina bilo je golemo i si-
zalo je bes ikakvih carinskih granica sve ta¬
mo do Galicije i Sudeta. Komu zemlja nije
donijela toliko da bi se na njoj mogao pre¬
hraniti. odnosno ako je to bilo skopčano s
prevelikim, trudom, taj je jednostavno pošao
u Trst, Puhi. Ri.jeku i tamo je u svako do¬
ba nalazio zarade, da nadoknadi manjak u
zemlji.

Nakon rala. prilike su se promijenile.
Italija nije konzumno područje za istarska
t dna, jer i sama obiluje dobrim vinima. Ona
naprotiv oskudijeva na žitu. na stori, na in¬
dustrijskim sirovinama. Trebalo je dakle
gospodarstva preurediti. Mnogi, koji su bili
dovitljiviji i. spretniji ubrzo su to uočili. Mi
smo vidjeli da se naročilo srednja Istra od-
mah nakon prevrata bacila na stočarsivo,
na proizvodnju mlijeka, sira, vrhnja, ma-
slaca, za koje je artikle i.mala u trim veli¬
kim gradovima Trstu, Puli i Rijeci dobrog
konzumenta.

Danas se na sve strane kopa rudača; u
Krapanu je podignut. čitav grad. na raznim
krajevima Istre vadi se kremena. osobito
bauksit, gaji se brnestra za tekstilnu indu-
st.riju, polja se obradjuju na modemiji na¬
čin gospodarskim Strojevima, a, sve se to ši¬
lom prilika povezuje več u interesu države
dobrim cestama i avtobusnim vezama. Nije
to ništa neobična. I druga, bi država s islom
gospodarskom strukturom kakovu ima Ita¬
lija, tako postupila Država s drukčijom go¬
spodarskom strukturom postupila bi opel
onako kako bi za njezine prilike bolje od¬
govora,lo, a seljak bi. svoja gospodarstva
opet mora,o prilagoditi, prilikama.

Istina, sve to može da. utječe na vanjski
izgled, i zemlje i ljudi, no duša narodna os-
taje u srži. svojoj ipak ista. Križanština na
pr. i. Zminjština, pa Sutlavreština oko Dra¬
ge bila je no.jpatrijarhalni.ja. Danas se i ta¬
mo život promijenio. Naš seljak danas tamo
ra di s modernim, gospodarskim Strojevima i
opčenito se uz rijetke iznimke može reči da
je imučan. Svaki ima svoje lijepo zaokruže-
n ° gospodarstvo, pomirio se sa sudbinom,
gleda da održi svoj posjed i svoje, im.an.je i
sačuva ga svojoj djeci. vlača poreže, sluša
vlast i ne ide glavom kroz zid, jer je pa¬
metmi. TJ gradu i u kontaktu s gospodom,
govori, koliko zna i, može talijanski, kod
i u svom selu ne pozna drukčijeg go-

Narod, koji se odreče tna i jedne
stope krvlju i znojem o taca sto- '
jih natopljene zemlje nije dosto- !
jan da se naz>vlje narodom

j

ZAPAMCENJA DRA GUSTAVA GREGORINA

UZ 25-GODIŠNJICU OSNUTKA JUGOSL. ODBORA

Prilike u Trstu 1915. — Sastanak s drugim članovima Jugoslavenskog odbora. — Konferenca š Ma-
sarykom. — Posjet Izvolskome. — Susret s Wilsonom. — Razgovori s talijanskim generalom Mollom.

•.!">*• 1  ■•■n * ;:/---'

. ' i , li

U proslom smo se broju našega lista na uvodnom mjestu spomenu-
11 dvadesetpetgodišnjice osnutka Jugoslavenskog Odbora, podvukavši ide-
alizani naše tadašnje emigracije. Rad Jugoslavenskog Odbora i uloga,
koju je on u stvaranju naše države izvršio toliko su opsežni, da se
mi danas sa začudjenjem pitamo, kako je bilo moguče da je taj rela¬
tivno dosta mali skup ljudi fizički dospio, da sve to obavi. Golemi ar¬
hiv Jugoslavenskog odbora, koji je pohranjen u Zagrebu, a koji govori
o radu svakoga pojedinca u tom velikom stvaranju, još nije proučen. Sva-
kako če pojedini iikovi onih naših starih idealnih boraca, medju kojima
Še — na čast užem zavičaju — bio i lijep broj naših narodnih radnika iz
Istre, Trsta i Goričke iskrsnuti u svoj veličini svoga lijepog i svijetiog
lika.

Od naših javnih radnika bili su u odboru: Dr. Dinko Trinajstič,
Dr. Gustav Gregorin, br. Vošnjak, Milan Marjanovič, Ante Mandič,
Krčanin pop Niko Grškovič,Drago Marušič, Dr. Jediovski iz Trsta i dr.

ostalim voaiteljima i tamo zastupati naše
želje i težnje. Odlučeno je bilo da podjemo
u tudjinu Dr. Vošnjak i ja. Medju ostalima
bili su na tom sastanku prof. Spinčič i Dr.
Laginja.

Da bih u inozemstvu mogao zastupati
što širi krug, odlučio sam da odem u Bu-
dimpeštu i da tamo potražim nekoliko ju-
goslavenskih poslanika u madžarskom par¬
lamentu. Noču sam otputovao preko Pra-
gerskoga u Budimpeštu i tamo se u jednom
hotelu sastao s jednim od članova hrvat-
sko-srpske koacije. Objasnio sam mu na-
šu odluku da podjem u tudjinu i htio sam
saznati mišljenje poslanika toga kluba. Upi-
tao sam ga mogu li slobodno kao poslanik
uči u zgradu madžarskoga parlamenta. Od-
govorio mi je da se njegovi drugovi svi
slažu s nama. ali da u parlamenat nikako
ne dolazim. jer da ie sve puno uhoda. Že¬
lim li dobro sebi neka čim prije otputujem
natrag u Trst. I tako sam drugog dana
popodne naglo otputovao iz Budimpešte i
vožio se čitave dvije noči. članovi dele'
gacija J)iii su dakle o našoj namjeri obavi-
ješteni.

U Trstu se je tada brinuo za prehranu
stanovništva poseban odbor vojničkoga za-
povjedništva, a u odboru je bio i pokojni
Dr. Slavik. Taj odbor je stalno dostavljao
uredništvu dnevnika »Edinost« sve raspise
i uredbe u njemačkom jeziku i to tako kas¬
no na večer, da tih propisa nitko u ured¬
ništvu nije mogao tako brzo prevesti s nje-
mačkoga na slovenski- Zato smo u uredniš¬
tvu odlučili da ih objavljujemo u njemač¬
kom.

Dr. Gustav Gregorin

Povodom 25 godišnjice osnutka Jugo-
slovenskog Odbora posjetio je jedan od
urednika ljubljanskog »Slovenca« Dra. Gre¬
gorina i zamoiio ga da ispriea neke od svo¬
jih uspomena iz onih dana.

— Kad su se stali pronositi glasovi o
torne — kaže Dr. Gregorin — da če Italija
uči u rat na strani Saveznika mi smo se
u Trstu češče sastajali i na jednom smo
takvom sastanku voditelja našega naroda
na Primorskom zaključili, da netko od naših
podje u inozemstvo, gdje če se pridružiti

Spomen-diploma koju su ljubljanska emigrantska društva predala Dr. Gregorinu

prigodom njegove 80-godišnjice

vora nego svoj materinji jezik i s djecom i
s familijom i sa susjedima. U tom pogledu
jedino je možda zapadna Istra, i to ona tik
uz more, drukčija. Tamo mladež več sma¬
tra nemodernim pozdraviti s  »dobar dan « —
»dobro jutro*  — »dobar večer*, nego sma¬
tra Ijepšim i savremenijim govoreči hrvat-
skirn jezikom ipak pozdraviti sa  »bona se¬
ra*.

Istra se dakle mijenja i vanjštinom i na¬
činom života. No nije to slučaj samo u Istri.
Sav se svijet mijenja. Mijenjaju se i druge
pokrajine Italije, mijenja se lice i naličje
svake države u Evropi, mijenja se i način
života, jer se danas živi drugim tempom nego
nekada. Onaj tko živi trajno u Istri i sva
kog dana gleda razvoj prilika i zemlje, taj
ne zapaža toliko svih tih promjena. Opazi

ih i ostaje iznenadjen i duboko impresio
niran onaj, koji se nakon 20 godina izbi¬
ranja vrati u Istru. Ostao bi medjutim isto
tako iznenadjen, da se nakon 20 godina iz¬
biranja vratio iz Amerike, recimo u Bosnu.

Ali jed,no po našem mišljenju stoji, da
se duša narodna nije ni u čemu promije-
nila. Možda ima drukčije poglede na život
i svijet, što nije ni £udo, danas u doba ra¬
dija, brzojava i telefona i dnevne štampe,
ali ideali ostaju uvijelc isti. Ti se ne mi¬
jenjaju. Ne smije se naime zaboraviti, da
Istra nije otkinuti oločič u tudjem moru. Tu
je neprekinuti kontinuitet i etničlci i geo¬
grafski, a veze s bračom iste krvi i jezika
'danas u doba, brzojava, ekspresne pošte t
brzih komunikacionih sredstava, nije mo¬
guče prekinuti

Jednoga jutra medjutim došao je od car-
skog namjesništva nalog, da se urednik ja¬
vi kod carskog namjesnika. Znali smo da če
nas pograbiti na red zbog toga, što odredbe
objavljujemo u njemačkom jeziku. Odgo¬
vorni urednik Cotič malo se uznemirio i
postalo mu je vruče, ne znajuči kako da se
opravda pred namjesnikom. Zato sam ga
žurno umirio i izjavio mu da idem ja sam
namjesniku. Mislio sam si, da če se meni
kao poslaniku biti lakše opravdati.

Otišao sam carskom namjesniku Fries
Skene-u. Taj zahvaljuje svoje ime vjero-
jatno kakvom škotskom predju. Odmah se
počeo tužiti što naš list objavljujc raspise
u nijemštini. Odgovorio sam mu da ih ob¬
javljujemo na njemačkom zato. što ih na
njemačkom primarno.

»No, no, mi znamo zašto ih objavljujete
u nijemštini! Tko je urednik lista?«

Odgovorio sam mu: »Cotič«.

»Recite mu. da ču ga odmah poslati na
frontu«.

»To ne čete moči učiniti jer je prestar!«

Znao sam da je svojim intrigama otje-
rao bivšeg namjesnika princa Hohenloa iz
Trsta, zato sam skrenuo razgovor.

»Hohenloe nam je sve spise dostavljao
uvijek slovenski«.

Namjesnik se je nato počeo izgovarati,
da mora imati obzira s Talijanima. Odgo¬
vorio sam mu:

»Time ne čete Talijane odvratiti od toga
da ne stupe u rat i proti vama!«

Nervozno me je upitao: »Odakle to zna¬
te?«

»Znam odakle i vi. Ta vi imate cijelo
vrijeme spreman auto, da pobjegnete iz
Trsta«. Nato sam nastavio: »No ni ja ne ču
ostati ovdje u Trstu jer znam da me Ta-
lijani imaju u popisu onih osoba, koje če
odmah internirati čim stignu u Trst. Ja
takodjer odlazim«.

Malo zatim otišao sam policijskom rav¬
natelju, koji je tada u Trstu bio Slovenac,
imenom Mahkovec. Izjavio sam mu da že¬
lim otiči u inozemstvo i da trebam putnicu.
Izjavio sam mu, da želim zato otiči, jer da
če Italija Austriji navijestiti rat. Odgovo¬
rio mi je:

»Ako Italija navijesti rat, onda če Ta¬
li jani doči prvim brzim vlakom u Trst. jer
na toj strani nijesmo ništa pripravni. Nego
zašto idete u tudjinu kad možete iako u
Hrvatsku, na pr. u Zagreb.

Uporno sam ustrajao na tom, da idem
u tudjinu, jer da imam boležljivu Ženu,
koja ide da potraži zdravlja u inozemstvu.
Putnicu sam dobio, ali u Švicarsku nijesam
pošao preko Italije nego preko Innsbrucka
i Feldkircha. Tek što sam otputovao več
me je u Trstu tražila policija.

Kad sam došao u Ženevu, priključio sam
se ostalim članovima skupine, koju je vo-
dio Dr. Trumbič. Imali smo odmah prvu
konferenciju i malo zatim i sastanak s
Masarykom. Na tom sastanku s Masarykom
bio je i češki novinar Slavjanski. Bili su tu
več i Dr. Trinajstič i Dr. Vošnjak. Nakon
ženevskih savjetovanja otputovali smo u
Pariz, gdje nas je pokojni Supilo obavije-
stio o sadržaju londonskoga ugovora.

Sadržaj londonskoga ugovora nas ie,
naravski, teško pogodio, no ipak smo od¬
lučili da saznamo o njem nešto više. Na
njegove posijedice morali smo upozoriti
prije svega Rusiju to jest Izvolskoga, koji
je tada bio ruski poslanik u Parizu.

Zatražili smo audijenciju i dobili je. Kad
smo došli k njemu počeli smo mu govoriti
o teškim uvjetima londonskoga pakta. Iz-
volski se je branio i tvrdio je, da Rusija
nije nikad potpisala takvog ugovora, pa da
mu ni sadržaj takovog ugovora nije poznat.

Odgovorili smo mu da znamo za ugo¬
vor i sve njegove uvjete. Istom kad smo
mu spomenuli, da nam je sadržaj ugovora
saopčio Supilo, priznao nam je da i on sam
zna za njegov sadržaj. Upitali smo ga kako
bi bilo moguče odstupiti takovu slavensku
Metropolu kakova je Dubrovnik.

Izvolski pak nije znao ništa posebna o
Dubrovniku, nego se je okrenuo o zemlio-
vidnoj karti i pokazao nam Carigrad i nje*
govu okolicu. A Carigrad' ie londonski ugo¬
vor obečao Rusiji. Velika slavenska drža¬
va mora voditi računa o torne predjelu
Evrope. Odvratili smo mu da za malen narod
može Dubrovnik imati veliko značenje. To
je bilo sve što smo kod Izvolskoga oba-
vili.

Iz Pariza smo otputovali u London, gdje
ie bio zatini 1 maja ustanovljen Jugosla-
(Nastavak na drugoj strani I stupac)

STRANA 2.

»ISTRA«

BROJ 19.

„Vulcania” i „Roma”
otputovali u Ameriku

Trst — Zbog nesigume situacije u
svijetu ,a pogotovo otkako su Bnglezi iz¬
dali nalog, da njihovi brodovi ne smiju
ploviti Sredozemnim morem, izgledalo
ie da postoji opasnost za brodove, koji
bi tuda putovali, pa su svi očekivali da
če i trščanski brodovi za sada odustati
od svojih redovitih putovanja. Medjutini
su na 29. o. mj. svejedno iz Trsta otpu-
otvali svojom redovitom prugom za Sje-
vemu, Srednju i Južnu Ameriku brodo¬
vi »Vulcania« i »Roma«.

To je ljudima dalo nade da na Sre
dozemlju ne če biti nikakvih ratnih za-
pletaja, a najmanje da bi oni mogli po¬
goditi Italiju, j er da ona inače ne bi
svoje brodove slala iz svojih luka.

NADBISKUP U ANCONI JE ROVI-
NJAC

Rovinj — Rovinjac Marko Della Pi-
etra, franjevac, imenovan je nadbisku-
pom u Anconi. U gradu se skupljaju do¬
prinosi, da se novom biskupu kupi sku-
pocjeni biskupski prsten. Skupljanje ide
dosta sporo. Gradska opčina votirala je
100 lira. Akcij u vode rov injski fratri.

GROZAN ZLOČIN U IŽULI

Ižula — U Ižuli dogodio se težak zlo
čin, koji je uzbunio cijelo mjesto i oko-
licu. Nedaleko Ižule u kraju zvanom
Tresavor nadjena je u jednoj kohbi ko-
ja se nalazi usred vinograda jedna 30
godišnja žena mrtva sa zgnječenom
glavom. Zločinac je, da bi zameo trag
svom zlodjelu, bacio žrtvi na glavu ve¬
liki kamen, koji je toliko izobličio Uce
da se nije mogao ustanoviti Identitet,
Oslm toga je još i zapalio kučicu misleči
da če tako sve izgorjeti.

Plamen je medjutim za vremena opa¬
žen od seljaka, koji su došli gasiti ku¬
čicu i ustanovili grozan zločin. Istraga
nije dugo trajala. Zločinac je več sutra-
dan uhvačen. To je neki Francesko Var.
dabasso iz Strunjana kod Pirana i žrtva
je neka Luiza Mondo iz Ižule. Zločinac
je odveden u piranski zatvor. Ljudi su
veoma ogorčeni na tog pustolova i zli¬
kovca.

(Nastavak sa prve Strane)

venski odbor. Stanovali smo razbacano po
hotelima. Meni je bilo povjereno da uredim
financije odbora. Prije toga je financijsko
poslovanje bilo dosta jednostavno, no odsad'
sa stale stizavati odboru velike potpore
iz Amerike. Najviše potpora slali su Jugo-
slaveni iz Južne Amerike, gdje je sabirtra
akciju vodio Baburica. Novčanih sredstava
sabranih na taj način imali smo uvijek do¬
sta. Kad smo sa svojim poslom poslije rata
bili gotovi mogao je Trumbič lako predati
preko milijun dinara. Taj novac naime od¬
bor nije više trebao.

Malo zatim otišla je deputacija našega
odbora državnom podtajniku u engleskom
ministarstvu vanjskih poslova Crewu. 1
njemu smo obrazložili naše poteškoče
uvjetima londonskoga ugovora. Jednostavno
nam je odgovorio:

»Nijedan narod ne može svega najednom
učiniti. No polagano čemo več urediti sva
pitanja.

IZ ROD NOGA  KRAJA

Sprememba italijanskih srednjih šol

Italijanski ministrski svet je med
ostalim odobril tudi načrt zakona, ki
zadeva preureditev pouka v srednjih šo¬
lah, kakor tudi sam ustroj srednje šole.
Načrt prevideva za učiteljišče, gimna¬
zijo in srednjo tehnično šolo skupne
prve tri razrede (corso triennale Uni¬
co). Prvi razred te enotne šole bo otvor-
jen s prihodnjim šolskim letom. V na¬
slednjih letih bodo zaporedoma odprli
še ostala dva. Največ pažnje bodo odslej
posvečali čitanju. Latinščina in mate¬
matika bosta oproščeni dosedanjega me-
hanicizma. Zgodovina se bo predavala
in to samo najvažnejša brez datomov.
Učenje tujega jezika bo odpravljeno. V

tretjem razredu bodo podučevali učen¬
ce med drugim tudi v vojaški kulturi,
učenke pa v domačem gospodinjstvu.
Vsak razred ne bo smel imeti več kakor
30 učencev, šole z manj kakor 24 raz¬
redi bo vodil ravnatelj, ki bo po mož¬
nosti tudi podučeval. Od ravnateljskega
mesta so izključene žene. Za vpis je po¬
trebno napraviti sprejemne izpite m sta¬
rost učencev mora biti 10  let šolnina
za nov tip šole bo skoro enaka dose¬
danji šolnini za gimnazijo. Kar je po¬
sebno zanimivo, je to. da so predpisane
višje šolske takse za učenke kakor za
učence.

270 TALIJANA IZ JUGOSLAVIJE VRATILO SE U ITALIJU

Trst — Na 4. o. mj. podnevnim vla¬
kom, koji stizava iz Ljubljane došlo je
270 Talij ana, koji su u smislu spora¬
zuma izmedju Italije i Jugoslavije, ise-
lili iz Jugoslavije u Italiju. Na central¬
nem kolodvoru dočekali su ih predstav¬
nici Vlasti i organizacija s glazbom i
klicanjem. Na kolodvoru sp se doseljeni-
ci uspeli na autobuse, koji su ih odveli

u restauraciju pivovare Dreher, gdje im
je bio priredjen objed. Poslije podne su
pregledali grad.

Računa se da je dosada iz raznih kra-
jeva svijeta repatriirano do 70.000 ise-
ljenih Talijana. Naseljuju ih na nekad
močvarna a sada isušena i meliorirana
polja u okolici Rima.

CRKVENI GOD U SKURINJU

Rijeka — U škurinju, riječkom pred-
gradju, nalazi se starinska crkvica Maj-
ke Božje od milosti, koja je nekad bila
mjesto hodočašča Riječana, Kastavaca
i cijele one okolice.

U knjiži ko ju je napisao o to j crk-
vici riječki kanonik Poglajen nalaze se
dokumenti, koji dokazuju da je u staro
vrijeme ta crkvica na Spasovo bila stje-
cištem hodočasnika iz sve bliže i dalje
okoline. Ta su se hodočašča vremenom
izrodila u prave pučke veselice, sajam,
pijače i plesove, na kojima je često do-
lazilo do tučnjave izmedju ratobomih
Kastavaca i Riječana. Zbog toga su te
veselice bile več u staro vrijeme zabra-
njene, a kanoniku riječkog kaptola Ga-
šparu Ričanu bilo je stavljeno u dužnost.
da pazi na to, da u crkvu ne ulaze obo-
ružani ljudi, a vino da se poslije svrše-

nih crkvenih pobožnosti ne smije to¬
čiti. Ples je pogotovo bio zabranjen.

Ta je svečanost bila svake godine na
Spasovo. Poslije svjetskoga rata sveča'
nost se nije više održavala. Od 1919 do
1936 crkva je bila zatvorena, jer je tik
uz nju povučena granica tako da Kasta
vci i druga okolica nijesu više mogli ta
ko lako do nje. župnik iz Drenove dO'
šao bi samo jedanput u godini i to na
Spasovo. u nju služiti misu, nakon čega
bi crkvu zatvorio. Sada je ta crkva do
dijeljena riječkoj bolnici, pa u njoj slu¬
ži misu duhovnik riječke bolnice.

Ove godine počeli su opet održavati
u njoj crkvene svečanosti, pa je na Spa¬
sovo došlo mnogo naroda, bile su odslu¬
žene pjevane mise, a popodne blagoslov
i svibanjska pobožnost. Ipak ni izdaleka
nije bilo toliko naroda, kao nekada, a
ni pučke svečanosti nije bilo.

D ROB I Ž

26-letni Alojz Komel, ker sta iTpanovca
odnesla 13 stotov drvi. Marušič j e  bil ob¬
sojen na težko kazen 8  mesecev zanora.
in 800 lir denarne kazni, medtem ko ie
bil Komel oproščen zaradi pomanjka¬
nja dokazov. ^

Trst — Pred okrajnim sodiščem se j e
končal proces proti obtožencem umora
Grunjca v Maržanu nad Koprom. Sodi¬
šče je obsodilo Hrovatina Josipa, starega
29 let iz Šmarja na 10 let zapora in 3
leta policijskega nadzorstva.

♦

Herpelje — Kozina, — Kmetovalec
Peter Bavh, 70 let iz Beke je padel z
voza, ko je nakladal seno. Pa nesreči so
ga poslali v bolnišnico, kjer so ugotovili,
da ima prelomljeno hrptenico. Njegovo
stanje je zelo nevarno.

*

Postojna — V Velikem Otoku je umrl
v visoki starosti Josip Jurca, odličen go¬
spodar in zaveden mož.

♦

Loke pri Krombergu. — Pred krat¬
kim se je naselil v Lokah furlanski du¬
hovnik Celedoni, ki bo opravljal vsa
duhovniška dela v loški cerkvi

*

Vojščica na Krasu. — Ko je podiral
zid je zidar 39-letni Juren Edvard zadel
z orodjem ob staro granato, ki je eks-
lodirala in ga težje ranila. Zdrobilo mu
je roko in odneslo več prstov.


Kad je bio Wilson u Parizu, oglasili smo
se kod niega da nas primi u audijenciju, da
bismo mogli i kod njega zagovarati našu
stvar. U delegaciji koja ie išla k Wilsonu
bili smo od Slovenaca Dr. Vošnjak, Dr.
Schwegel i ja.

Razlagao sam Wilsonu naše stajalište i
upozorio ga na to. da njegovih 14 točaka
ne obuhvača sve naše želje. Odgovorio je;

»Sto hočete? Ja sam sam i moram se
boriti proti svim ostalima. Zato me u toi
borbi morate i vi podupirati. Ono što ne
možemo postiči danas postiči če i upotpu-
niti Savez Naroda«.

»Dozvoiite da vam kažem svoje mišlje¬
nje o Savezu Naroda« rekao sam mu ja-
Drugi su Savez Naroda pokvarili i on ne
če biti ono što ste si Vi zamislili. Savez
Naroda če prije svega braniti interese ve¬
likih naroda proti malim narodima«.

Wilson je nato odgovorio:

»To je svejedno. Ideja ie na pohodu,
a ideja na pohodu se ne smije zadržavati«.

Za naš rad zanimao se je i glavni ured¬
nik vodečeg lista »Times« VVickham Steed.
Jednom prilikom pozvao nas je k sebi. Na
sastanak ie došao i talijanski general Mol¬
la. Steed ie htio naše stanovište složiti sa
stanovištem talijanskih prvaka.

General Molla ie na sastanku zagovarao
misao, da Gorička dodje pod italiju i nasto-
jao nas ie nagovoriti na popuštanje. Odgo¬
vorio sam mu medju ostalim:

»Mi nemarno prava popuštati, jer mi
smo ovdje u inozemstvu dobrovoljni za-
Stupnici našega naroda i nemarno prava
davati nikakvih obaveznih izjava.«

Nakon toga sastanka napisao je Dr.
Trumbič opsežnu spomenicu o tom razgo¬
voru i o mislima koie su na njem bile iz-
mijenjene. Ta spomenica mora biti u arhi¬
vu u Zagrebu.

Nanizao sam — kaže Dr. Gregorin —
samo nekoliko podataka iz opsežnoga dje-
lovanja Jugoslovenskog odbora u ino¬
zemstvu. da bi se prigodorn 25 godišnjice
njegovog osnivan.ia sjetili glavnih črta nje¬
gova djelovanja oko sudbine našega naro¬
da.

IZPRED TRŽAŠKEGA SODIŠČA

Trst,  maja 1940. — Pred sodiščem
se je obravnavala smrtna nesreča, ki se
je dogodila 21. maja 1938. pri Postojni
pri kateri je našel smrt kolesar Josip
Hubner, težje pa sta bili poškodovani
kolesarki Pavla Mahnič in Emilija No¬
vak. Nesreča se je dogodila pri Sežani.
Iz Postojne je vozil avtomobil princa
Maksimilijana Windischgratza šofer Pe¬
ter Hubert z veliko brzino. Ko je opazil
kolesarje, je prijel za zavore,, toda za¬
radi mokrega asfalta je vozilo zdrknilo
na levo stran in zadelo v kolesarje, ki
so vozili eden za drugim pravilno po de¬
sni strani ceste. Na procesu sta bili pri¬
sotni obe žrtvi, ki jima bo ta nesreča
ostala za vse življenje. Mahničeva si je
pri tem zlomila nogo in je ostala po-

Požar u Novi gradu

Poreč — Javljaj u iz Novigrada (Cit-
tanove) da je tamo munja zapalila ku-
ču nekog De Mičela. To se je dogodilo
oko 3 sata poslije podne. Brže bolje pri¬
skočili su u pomoč mornari, koji se na¬
laze u luči, te svi gradjani tako da je
za relativno kratko vrijeme uspjelo po¬
žar pogasiti.

Stare granate

Rijeka — Na oglasnim stupovima na-
lijepljeni su veliki plakati, koji upozoru-
ju opčinstvo na stare granate, koje nije¬
su eksplodirale. Nagrade za one koji pro-
nadju takovu granatu odnosno jave v!a-
stima, gdje se nalaze. dobivaju dvostru-
ku nagradu nego li do sada.

POS VADILI SE SELJACI

Materija — Seljaci Dušan Pregelj i
Vjekoslav Vičič nijesu se baš slagali, pa
je zbog nekih starih računa dolazilo me-
dju njima češče do svadja, pa i tuenja-
va. Nedavno su se opet sreli na trgu. Vi¬
čič se je neob ično iznenadio, kad ga je
Pregelj pozvao k sebi u kuču, da se iz-
mire. Uvjeren da Pregelj dobro misli, a
želeči i sam, da konačno ta njihova sva¬
dja svrši on je lijepo pošao za Pregeljem
u kuču. U zao čas! Pregelj čim šu ušli
u kuču otvori ladicu stola, izvadi ku¬
hinjski nož, pa skoči na Vičiča, zadavši
mu po glavi nekoliko rana. Vičič je jed-
va umakao. krvave glave. Dakako da je
odmah podnio prijavu, pa je Pregelj ovih
dana osudjen na 2  mjeseca i 20  dana
za tvora, te da plati troškove sudskog po-
stupka.

SMRT ARMINA BRUNNERJA

V nedeljo dne 5. t. m. je v Zagrebu
umrl veleindustrijalec dr. Armin Brun-
ner, zastopnik predilniškega podjetja
Jakob Brunner dediči, ki ima tudi na
Goriškem svoje obrate.

habljena ter mora uporabljati ortope-
dični aparat. Z Novakovo pa je bilo še
težje. Pri nesreči si je zlomila ključnico
in levo stegnenico, kar je povzročilo da
so ji morali odrezati levo nogo. Takoj
po nesreči so karabinerji ugotovili da
je avto brzel s preveliko brzino, zaradi
česar se je zgodila nesreča. Obtoženec ni
bil prisoten na obravnavi, ker je bil po¬
klican k vdjakom kot nemški državljan
in se trenutno nahaja na Siegfriedovi
liniji. Vse priče na procesu so izjavile,
da je avtomobilist zakrivil nesrečo
zaradi prevelike brzine, vendar pa je
sodišče uvaževalo olajševalne okoliščine
po zakonu 33 in kaznovalo Huberta samo
na 4 mesce zapora in še to pogojno.

Opčfnska štedionica
u Poreču

Poreč — Sagradjena je nova zgrada
za opčinsku štedionicu u Poreču, koja bi
imala da popravi teško gospodarsko sta¬
nje u Poreštini. Hoče li štedionica poči
stopama nekadašnje »Giunte«, koja je
ostala našem narodu u slaboj uspomeni
ne zna se. Na čelu štedionice je markiz
Polesini, koji je i u Giunti imao odluču-
juču riječ.

SKUPE VAZE

Cres — U crkvici Svetoga Bartula na
Cresu, koja leži na osamljenom mjestu
na brežuljčiču medju zelenilom i cvije-
čem, bile su dvije obične staklene vaze,
u koje je, kad bi slučajno crkvica bila
otvorena, narod metao poljsko cviječe.

Jedne večeri vračajuči se 34 godišnji
Antun Bajčič kuči s paše gdje je bio sa
nekom starem kobilom došao je do crk-
vice gurnuo nogom vrata, otvorio ih i
usao. Dvije yaze su mu se svidjele i on

7® Prisvojio. Obe vaze ne vrijede ni
20  lira. Na niegovu nesreču taj je nje-
gov cin__ odnekale gledao neki financij-
ski stražar, koji mu je odmah uzeo va¬
ze i podnio prijavu. Bajčič je zbog tog
cina koji je smatram kao svetogrdje osu¬
djen na godinu dana zatvora i i .200  li-
ra globe, a osim toga da plati i sve sud-
ske troškove. Skupe su to bile vaze.

LJUDSKO GIBANJE V OPATJEM SELU

Opatje selo.  maja 1940. _V teku

meseca aprila je bilo 8  rojstev in 8  smrt-
®?r ajev ’ izselili so se 3  domačini, a

nnvnv ° f l e  I’ os . eb - BiIa  3® samo ena
poioka: Josip Susic se je poročil z Ma¬
njo Tomažičevo. Umrli so: Franc Pahor
star 2 dni, Ladislav Devetak 29 let.
Franc Marušič 20, Filip Semolič 84. Ma-
rim Devetak 49 , Franc Pahor 49, Anton
Blažič 79, Vincenc Perin 38.

— Pri mostu se
vlak. človeških

Barkovlje pri Trstu,

je dne 3. maja iztiril
žrtev ni bilo.

*

Gorica — Pred sodiščem sta se mo¬
rala zagovarjati Marija in Orest Kavs iz
Renč, ker sta hotela ogoljufati bolniško
blagajno s krivo izjavo, o zadobljenih
ranah pri delu. Orest Kavs je bil obso¬
jen na 4 mesece zapora pogojno.

*

Rihcmberk — 870 lir denarne kazni
je dobila 50-letna Lucija Vertovec, ker
je tihotapila špirit.

♦

Trst — V ladjedelnici sv. Marka je
bila svečano izvršena uradna predaja
velike oklopnnice »Vittorio Veneto« itali¬
janski vojni mornarici. To je najmoder¬
nejša italijanska vojna ladja do sedaj.
♦

Koper — V tukajšnji jetnišnici je
bil pred dnevi redek dogodek. Na prošnjo
je bil jetnik Josip Levalovič premeščen
iz zaporov v Parmi v koprske zapore, z
željo da bi se poročil z jetnico Amalijo
Levalovič. Oblasti so njegovi želji ustre¬
gle in te dni se je vršila nenavadna po¬
roka.

*

Lonjer — Po dolgem prizadevanju
se je vendarle izpolnila davna želja va¬
ščanov: te dni so dobili elektriko. Če¬
prav gre nad Lonjerjem vod visoke na¬
petosti in je vas le malo odaljena od
Trsta, je vendar do sedaj prevladovala
le petrolejka.

Proljetno cijepljenje djece

Pazin — Izišao je raspis prema ko-
jemu treba svu djecu od 2  do 10  godina
koja do sada još nisu bila cijepljena do-
nijeti na cijepljenje. Roditelji koji bi to
propustili bit če kažnjeni globom od 50
do 500 lira.

Cijepiti se imaju 1. sva djeca, koja
su rodjena 1938. i 1939., 2. sva djeca ko¬
ja se nalaze po raznim dječjim skloni -
štima i dječjim vrtičima, a dosada još
nijesu bila cijepljena ili je cijepljenje
bilo bezuspješno i konačno 3 . sva djeca
koja su članovi GIL (omladinske organi¬
zacije), koja se spremaju ove godine na
ljetovanje s dječjim ljetnim kolonijama.
Ova djeca imaju prednost pred drugi¬
ma.

Psredavanja na Pazinštini

Pazin — Pazinski fašijo je vrlo ak-
tvan i mnogo polaže na to, da dodju nje¬
govi predstavnici u direktan doticaj s
našim narodom po selima. Sve češče se
priredjuju »razgovori s  narodom« po se¬
lima, kako bi se u našim ljudima pobu-
dio interes za političke i gospodarske
probleme države. Tom se prilikom redo-
vito dijele primjerci raznih talijanskih
časopisa. Prošle su nedjelje i opet odr-
žana takva predavanja u Gračišču, Pl¬
enu i Svetoj Katarini. Održao ih je pa¬
zinski fašista Duchini (Dukič). Tema je
bila Savremeni pohtički problemi u Ev¬
ropi i svijetu.

Pazite na djecu

Rijeka. — Mali Ivan Žiberna iz Pre¬
ma ostavljen bez nadzora tako je nesre-
tno pao da je prelomio nogu u desnom
kol jenu. Otac ga je vlastoručno donio u
bolnic u na Rijeci, gdje če ga zadržati na
lijecenju barem mjesec dana.

UPORABA SLADKORJA NA TRŽAŠKEM

• .Tržaški listi poročajo, da so javne
institucije (Dopolavori, lekarne, vojašni-
ce - Pekarne itd.) prejemale prej 1-240
stotov sladkorja na mesec, sedaj pa jih
te  institucije uporabijo samo 780 stotov.

BROJ 19,

»ISTRA«

STRANA 3.

ITALIJA, ANGLIJA IN FRANCIJA V SREDOZEMSKEM MORJU

PROBLEM KOLONIJ V LUČI SEDANJEGA KONFLIKTA

»Jutro« (Ljubljana) je prineslo
od svojega rimskega dopisnika
sledeča politična razmotrivanja iz
katerih je razvidno, v čem obstoji
sedanji spor Italije in Zavezni¬
kov glede kolonij oziroma Sredo¬
zemlja.

♦

»Po velikem uspehu fašistične politike
v Abesiniji je izgledalo — pravi »Jutro«
_da je Italija za nekaj časa v kolonial¬
nem pogledu saturirana, tembolj, ker
potrebuje najmanj desetletje za gospo¬
darsko organizacijo svoje Vzhodne Afri¬
ke. Toda v smislu svoje dinamične po¬
litike in zaradi velikih preokretov, do
katerih je med tem prišlo v srednji
Evropi, se tudi fašistični režim ni mogel
zadovoljiti z doseženimi lavorikami,
temveč je kmalu postavil nove zahteve
v zvezi s svojim zaprtim položajem v
Sredozemlju ter z življenjskimi potre¬
bami novo ustanovljenega imperija. Ta¬
ko je prišlo do definicije italijanskih
zahtev napram Franciji in Veliki Brita¬
niji z znano formulo: Tunis—Suez—
Džibuti.  Od te formulacije je prete¬
klo več kakor leto dni. toda italijanske
zahteve niso postale bolj določene, niti
se niso o njih vodila nikaka pogajanja.
Ta formulacija pomeni predvsem, da
obstojajo zelo težke italijanske kolo
nialne zahteve napram zapadnima de
mokracijama, v prvi vrsti proti Franciji.
Italija se čuti »ujetnika« v Sredozemlju
ter smatra za nezadostno zavaravano
svojo zvezo s svojim vzhodno-afriškim
ozemljem. Znan je Mussolinijev izrek,
da je Sredozemsko morje za Italijo ži
vljenje, dočim je za ostale velesile samo
prometna zveza. Italija se pritožuje nad
britansko-francosko hegemonijo v tem
morju, zavezniki pa ji odgovarjajo, da
priznavajo in sprejmejo samo ravno-
pravnost med tremi pomorskimi velesi¬
lami v tem morju, medtem ko odkla¬
njajo  italijansko hegemonijo. V italijan¬
skem tisku lahko pogosto čitamo aluzije
na oba »ključa Mediterana«, Gibraltar
in Suez, ki naj se vrneta svojim prvot¬
nim posestnikom, ker bi se samo v tem
primeru Italija čutila svobodno v tem
morju. Toda s temi morskimi ključi stoji
in pade vsa veličina britanskega impe¬
rija. O Malti kot strateškem oporišču se
veliko ne govori, ker je samo 90 km
oddaljena od Sicilije in jo Italijani ne
smatrajo za posebno oviro. Fač pa ome-
■ nj aj o dostikrat pregan j an j e itali j anske -
ga življa na tem otoku.

Tunis  s svojo ogromno vojno luko
Biserto je za Italijo velikega strateškega
in etničnega pomena, ker direktno
ogiaža Siciliju. Kakor je znano, živi v
Tunisu nekaj več ko sto tisoč Franco¬
zov in ravno toliko ali samo nekaj manj
Italijanov. Italija bi hotela ohraniti to
narodnostno stanje in zahteva zato
takšen statut, ki bi onemogočil nadalj¬
njo naturalizacijo Italijanov, na to pa
Francija ne pristaja. Manj verjetne se
zdijo rešitve, ki se sicer slišijo v Rimu,
o kondominiju ali skupni oblasti v tuni¬
škem protektoratu, pa tudi o popolnoma
neodvisnem Tunisu z odgovarjajočimi
vplivnimi sferami. To bi bile kompro¬
misne rešitve. Angleško-francoska vojna
mornarica v Sredozemlju je sicer po to-
naži močnejša od italijanske, toda Ita¬
lijani so prepričani, da bi obvladali na¬
sprotnike s svojim močnejšim brodovjem
podmornic in z velikansko silo svojega
letalstva, zlasti s pomočjo oporišč na
Siciliji in Sardiniji, dočim bi seveda
Otrantska vrata takoj zaprli z minami.

V prometu skozi Sueški prekop
je dosegla Italija po ustanovitvi impe¬
rija že drugo mesto ter plača ogromne
tarife za prevoz. Toda Suez ne pomeni
za Italijo samo njene udeležbe v med¬
narodnem društvu in znižanja ali po¬
polne ukinitve tarif, marveč mnogo več.
Italija hoče popolnoma svoboden Egipt,
in demilitarizacijo Sueškega prekopa,
ker bi samo v tem primeru bila sigurna
za svoje zveze z vzhodno Afriko; na to
Velika Britanija ne pristaja. Egipt in
Sudan sta stisnjena med italijansko se¬
verno in vzhodno Afriko, ki obe razpo¬
lagata z močno vojsko, vsaj za kolonial¬
ne razmere. V primeru intervencije bi
bila torej prva italijanska naloga preki¬
nitev prometa v Sueškem prekopu. Go¬
tovo bi se tam razvili izredno srditi boji.
v  V okviru teh spornih vprašanj ima
se najmanjši pomen luka Džibuti
v francoski Somaliji,  v strate¬
škem pogledu so baje vojne luke v Eri¬
treji zadostno zavarovane, dočim se v
gospodarskem pogledu Italija vedno bolj
rešuje^ odvisnosti od luke v Džibutiju.
Tudi železnici iz Džibutija v Adis-Abebo
ne pripisujejo več nekdanje važnosti,
že lani so zgradili veliko avtomobilsko
cesto iz Adis-Abebe v Asab ob Rdečem
m °rju ter vsmerili na njo skoro ves pro-
me t. Tako mislijo nekako »izstradati«
omenjeno francosko železnico, ki bi jim
potem padla v roke kot zrelo jabolko.

že ta fragmentarni pregled itali jan-!
skih zahtjev, ki pa službeno niso še bile j
podrobno določene, dokazuje, da so vsa j
ta vprašanja močno komplicirana in

skoraj nerešljiva, ker se dotikajo polo- ki bodo v primeru potrebe lahko sprejeli

žajev, ki so v zvezi z gospodstvom v sve¬
tu. Največji italijanski prijatelj med
Francozi, bivši predsednik vlade Lavai,
je skušal svojčas s kompromisom rešiti
vsa ta odprta vprašanja, toda s franco¬
ske strani nikoli ni prišlo do ratifika¬
cije sporazuma, ki ga je Italija končno
odpovedala in ponovno otvorila vsa ta
vprašanja, toda na veliko širši podlagi.
Sedanja vojna je postavila na dnevni
red preureditev Evrope in novo razdeli¬
tev kolonialnih posestev. Zato tudi Ita¬
lija ne bo mogla ostati »ob robu kon¬
flikta«, kakor je izjavil ondan minister
Grandi. Kakor v Libiji, tako zbira Ita¬
lija tudi v Vzhodni Afriki veliko vojsko,
ki bi bila v stanju, da se sama brani.
Toda splošno je znano, da tudi zavezniki
zbirajo veliko vojsko v Tunisu, Alžiru,
Egiptu, Sudanu in Keniji, torej okrog
in okrog italijanskih kolonij.

Glavno vlogo v teh pripravah pripi¬
sujejo v Rimu Weygandovi vzhodni voj¬
ski, ki se sistematično pripravlja za
vojno v puščavah Severne Afrike ter
razpolaga z ogromnim številom oficirjev

komando nad milijonsko vojsko doma¬
činov. Vse to očevidno dokazuje, da bi
v primeru italijanske intervencije moglo
priti tudi v Afriki do vojne v obsegu,
kakršnega ta kontinent še ni doživel.

Dosti jih je v Rimu, ki so prepričani,
da je italijanska intervencija ob strani
Nemčije samo vprašanje ugodnega časa.
Kako je za naše podnebje nerodna stvar
vojna po zimi, tako je v .‘friki skoraj
nemogoča vojna poleti. Iz tega nekateri
sklepajo, da Italija pred jesenjo ne bo
stopila v vojno seveda če se medtem nič
posebnega ne zgodi kar bi sprožilo vihar
poprej. Nekateri smatrajo italijanske
kolonialne zahteve za tako daljnosežne,
da se lahko trajno za Italijo in zado¬
voljivo rešijo samo v veliki vojni, po
kateri bi prišlo do nove razdelitve bo¬
gastev afriške celine. So pa še vedno
mnogi, ki so prepričani, da bi bil pri
obojestranski dobri volji mogoč miren
sporazum. Toda vsaj zaenkrat ni nobe¬
nih znakov, ki bi kazali na verjetnost
kakih pogajanj in nad Sredozemljem
vise slej ko prej preteči temni oblaki.«

ITALIJANSKI ODNOŠAJ DO BALKANA

»Jutro« je prineslo iz Rima:

Kakor se je šele naknadno izvedelo
v tukajšnjih diplomatskih krogih, je
ameriški veleposlanik Phillips z Mussoli¬
nijem in Cianom govoril tudi o italijan¬
ski politiki na Balkanu, posebno za pri¬
mer, da bi nastale komplikacije na Sre¬
dozemskem morju. Oba italijanska dr¬
žavnika sta po informacijah iz omenje¬
nih krogov odgovorila ameriškemu po¬
slaniku, da so

italijanski odnošaji do balkanskih
držav, posebno še do Jugoslavije
nadvse prijateljski in da ni nikakih
razlogov, da bi se poslabšali.

Kakor je znano, je imel ameriški ve¬
leposlanik Phillips po sestankih z Mus¬
solinijem in Cianom daljše razgovore s
francoskim veleposlanikom v Rimu, z
odpravnikom poslov angleškega poslani¬
štva,

a tudi z jugoslovenskim poslanikom
Hrističem, katerega je informiral o
izjavah Mussolinija,

in njegovega zunanjega ministra Ciana
glede Balkana. O teh zagotovilih je bil
obveščen

tudi jugoslovenski poslanik v 'Va-
shingtonu Fotič, ko se je pri Su-
mner IVellesu informiral za rezul¬
tate Phillipsovih razgovorov v Rimu.

Tudi njemu je bilo sporočeno, da v Ita¬
liji zaenkrat nimajo nikakega razloga,
zaradi katerega bi se sprli s svojimi naj¬
bližjimi sosedi.

Glede na to so v ameriških novinar¬
skih krogih v Rimu postali bolj optimi¬
stični in računajo z možnostjo,

da mir na Jadranu ne bi bil poru¬
šen, tudi če bi se Italija dejansko
zapletla ■ v vojno z zapadnima za¬
veznikoma.

Italijani bi Jadransko morje takoj za¬
prli in ga tako izključili iz vojnih ope¬
racij. Italija bi imela tedaj celo velik
interes na tem, da ohrani mir na Bal¬
kanu in si tako zavaruje hrbet. To je
tudi v interesu Nemčije. Resna nevar¬
nost pa bi nastala, če bi zavezniki po¬
skusili s pomočjo Turčije in morda tudi
Grčije razširiti vojno na Balkanu. Ra¬
čunati pa je treba s tem, da bi

v takem primeru skušala uveljaviti
svoj vpliv na Balkanu tudi Sovjet¬
ska Rusija, katere politika pomeni
prav sedaj veliko neznanko.

V zvezi s to sovjetsko politika se na¬
vaja primer švedske, ki je ostala doslej
prav spričo sovjetskih interesov izven
vojne, čeprav je divjala ta že na nje¬
nem vzhodu, kakor tudi na njenem za-
padu. V primeru, da se vojna znova
razširi, bo treba sovjetsko politiko vse¬
kakor zelo upoštevati, ker si noben od
obeh vojskujočih se taborov ne želi spo¬
pada z njo. Zato sodijo ameriški novi¬
narski krogi v Rimu, da se bo

tudi zaradi neznane sovjetske poli¬
tike rešil mir na Balkanu.

KONGRES POTLAČENIH NARODA U RIMU

VAŽNO POGL A VLJE U HISTORIJIJUGOSL AVENSKOG ODBORA

Kako je došlo do sporazuma conte della Torre _ Trumbič

U »Vremenu« od 1. V. izašao je histo-
rijat osnutka i rada Jugoslavenskog odbo¬
ra, koji ie konstituiran 30. aprila 1915. u
Parizu. U tom opširnom prikazu, u kojem
se govori o pripravama za osnivanje od¬
bora i samom osnutku, o početku rada,
financijalnoj strani odbora, o njegvoj orga¬
nizaciji, o krfskoi deklaraciji, itd. — ima i
jedno poglavlje, u kojem se govori o kon¬
gresu na Campidogliu t. zv. kongresu po¬
tlačenih naroda, koji je održan 8. travnja
1918. Kako je došlo do toga kongresa de-
taljno je prikazano u spomenutom poglav-
lju. odakle se ujedno vidi, kakav je odnos
bio izmedju Jugoslavenskoga odbora i sa-
danjih vodečih faktora talijanske politike.

»Vreme« piše doslovce:

»Kako ie u drugoj polovici 1917. godine
bilo nejasno, kako če se svršiti rat, stala
je Engleska voditi u Švicarskoj preko ge¬
nerala Smutsa pregovore sa Austrijom radi
zaključenja eventualnog separatnog mira,
da bi se na taj način Njemačka izolirala.
Slične pregovore vodila je i Francuska.

Talijani' i Jugoslaveni našli su se u
škripcu: i za iedne i za druge bio bi sepa¬
ratni mir. koji bi garantirao daljnju egzi-
stenciiu Austriie. iednako štetan i opasan.

U Engleskoj bilo je javno mnijenje podije-
lieno i H. V. Steed podnio je engleskoj vla¬
di predlog, u kome je razlagao neracional¬
nost takvog riešenja, i predlagao da se
miesto toga rat dalie vodi i protiv Austri¬
ie. koju treba onesposobiti za dalje rato-
vanje tako. da se revolucioniraju njeni po
tlačeni narodi obečanjem i garancijom slo-
bode i nezavisnosti. Izvršen ju ovoga pro¬
jekta smetao je odnos izmedju Italije i Ju-
goslavena. koji je uslijed Londonskog pak¬
ta bio toliko zaostren, da Jugoslavenski od¬
bor niie u Italiji čak ni imao svoju dele-
gaciiu. Engleska vlada bila je spremna da
prihvati Steedov projekat u slučaju, ako
izmedju Talijana i Jugoslavena dodie do
nekog izmirenja.

Malo iza proglašenja Wilsonovih 14 to-
čaka došao ie u London talijanski premijer
Orlando, koji je primio dra Trumbiča i
imao s njime dugi razgovor. K a d j e
poslije toga talijanski mini-
star vanj skih p oslova Sonnino
u parlamentu izjavi o, da je
Londonski ugovor sklopljen
protiv Austrije, a ne protiv
buduče Jugoslavije,^ s tvor en a
ie neka baza za zbliženie i sa-

*B*

.Wi

(J? preslicu...

(ŽENA IZ JUŽNE
ISTRE)

»Prašljive su njeje noge
i stare cavate.

Milo lice zbrazdalo se,
skrbeči' se sa  te«-

(Mate Balota)

r a d n j u. Kao rezultat mnogih razgovora
i pregovora došao je u London poslanik
Andrea Torre u cilju, da u ime talijanskog
parlamentarnog bloka vodi oficijelno pre¬
govore sa Jugoslavenskim odborom radi
uže saradnje u borbi protiv Austrije.

Neobično teški i zategnuti pregovori
nisu u toku od nekoliko dana doveli do ne-
kog rezultata. Obje Strane bile su svijesne
da mogu postiči svoje ciljeve samo pora¬
zom Austrije i da treba u obostranom inte¬
resu spriječiti svako raspravljanje o sepa-
ratnom miru s niome. I bile su svijesne da
se u tu svrhu moraiu nekako da slože. Ali
Talijani nisu mogli odustati od Londonskog
Ugovora, a da ne dobiju koju koncesiju, a
sa druge Strane se Jugoslavenski odbor
niie smatrao legitimiranim da žrtvuje ma i
naimanii dio nacionalnog teritorija. Izgle¬
dalo ie da če doči do prekida pregovora
i Jugoslavenski odbor zasjedao je perma¬
nentno i danju i noču. Na kraju je Andrea
Torre ultimativno stavio svoj konačni
predlog za kompromis sa izjavom, da su-
tradan putuje iz Londona.

Kasno u noč sazvao je Trumbič sjed-
nicu Odbora. Razložio je situaciju i povela
se svestrana diskusija. Upozorio je prisu-
tne drugove da njihov zaključak može
imati krupnog, a možda i kobnog uticaia
na dotadašnje smjernice engleske politike
prema Austriji, i da moraju biti spremni,
da če im eventualno biti otkazano gosto-
primstvo i tako onemogučen dalji rad u
Engleskoj. zamolio je prisutne, da obzirom
na važnost pitanja i na težinu momenta
glasaju motivirano na zapisnik.

Zaključak je bio jednoglasan: da se
ipak ne može prihvatiti Torreov posljednji
predlog, nego da mu se ima predložiti novi
kompromisni predlog, koji - je još u toku
noči stiliziran. Odmah u jutro sastao se
Trumbič sa Torreom u Steedovoj kuči.
gdie je Torre nakon dugog i žilavog ras-
pravljania ovakvu stilizaciju konačno pri-
hvatio. Rezultat saopčili su Trumbič, Torre
Steed odmah Forreigjn Oficeu. Ugovoreno
je sa Torreom. da če se u Rimu sazvati
kongres pretstavnika potlačenih naroda
Austrije i da če na njemu biti publiciran
sporazum Torre—Trumbič.

Dne 8. aprila 1918. godine otvoren ie
na Kapitolu u Rimu sa velikim sjajem tal
kongres, koji ie stvorio mnogo zaključaka,
kasniie nrovedenih u djelo. Poslije kon¬
gresa primio ie talijanski Kralj dra Trum¬
biča i zadržao ga u dugom razgovoru u
svom dvorcu Racconigi. Interesantno je da
ie kod predradnja za sporazum saradjivala
sa Torreom iedna več i tada upadijiva li¬
čnost. koia se popela do vrhunca historii-
ske moči i veličine — Benito Mussolini.

Poslije kongresa stvorene su - u Italiii
dvije delegacije: iedna u Rimu, koju su sa-
stavljali dr. Dinko Trinajstič, Jovo Banja-
nin i Veliko Petrovič, a druga kod tali-
ianske Vrhovne Komande u Padovi, kojoi
ie bio na čelu dr. Milivoj Jambrišak.

STRANA 4.

»ISTRA«

BROJ 19.

Životna zadača Andre Maginota

Tko je bio tvorac francuskog tvrdjavnog pojasa na istoku

Andre Maginot

Andrč Maginot rod j en je u Parizu
šest godina nakon njemačko-frances-
kog rata od 1870.-71. Njegovi su rodite¬
lji napustili Elzas i Lotaringiju, kad je
ova pogranična zemlja pala u ruke Ni-
jemaca.

— Ovdje nam više nema dobrog ži¬
vota — rekao je Maginot zabrinuto svo-
joj ženi i tako su oboje pošli u Pariz, u
posve novu okolinu. Srcem su medjutim
bili i dalje vezani uz njihov lijep, blago¬
slovljen zavidaj, kojeg su se nadali je-
damput opet vid jeti...

1885. U istom stanu igra se sedmo-
godišnji Andre na tlu s figuricama za
gradnju i slaže posebne neke utvrde i
jarke. Je li se več onda u djetinjoj du¬
ši pojavila slutnja njegovog kasnijeg ži
votnog djela?

A onda se vidi Andrea Maginota u
vojničkoj odječi njegove zemlje. Svoju
je dužnost nastupio s ljubavlju i oduše
vljenjem, ali nije bio rodjeni vojnik, kao
što je to njegov otac nekoč želio i o če¬
mu je sanjao. Nakon svojeg dvogodiš-
njeg službovanja okrenuo se politici.
Prva poznavanja privrednih i vojničkih
stvari, te njihovu povezanost pokazao je
kao skromni upravni činovnik u Alžiru,
gdje je uveo nekoliko važnih obnova.

U Parizu obratio je mladi, tempera¬
mentni čovjek, svojim sudjelovanjem u
aktivnom političkom životu na sebe pa-
žnju.

U svojoj duši bijaše čist Francez, kor-
jenit Lotarinžanin kao general Game-
lin, koji potječe iz istog kraja, bijaše čo¬
vjek koji je smjesta proniknuo bit stva-

Poznato je da nitko ne ljubi domovine onoliko, koliko onaj,
koji ju je izgubio. Razni emigranti, koji su bilo s kojeg razloga
morali ostaviti rodni kraj, prečesto su uzor-rodoljubi, i njihova
imena znadu bljesnuti neobičnim sjajem u historiji borbe njiho-
vog naroda za oslobodenje. Naročito je poljska emigracija u pro-
šlosti dala lijep broj takvih svijetlih imena. Medjutim ništa ma¬
tija nije bila ni ljubav francuskih emigranata iz Alzacije i Lore¬
ne, koji su posli je kobnog njemačko-francuskog rata  1870- pre
bjegli u Francusku. Francuska literatura prepuna je dirljivih opi
sa stradanja, pozrivovnosti i junaštva tih francuskih rodoljuba
njihove djece.

Jedan od takovih narodnih junaka francuskih je i Andre Ma
ginot, čovjek, koji je izgradio glasovitu »Maginotovu liniju«, da bi
njome zg sva vremena osigurao svoju domovinu od neprijatelja.

zao mnogo srca i za svoje protivnike
mnogo razumijevanja za ljudske slabo¬
sti. Godine 1919. pojavio se po prvi puta
kao zastupnik gauche Republicaine de-
mocratique u širokom krugu javnosti
Več njegovi prvi govori pokazali su kud
brodi i kakyom snagom namjerava do-
kučiti svoj cilj. Maginot bijaše sjajan
govornik. Govorio je u slikama i uspo-
redbama znao oduševiti svoje slušatelje
i upravo ih osvojiti. Sam kao čovjek
političar nije bio častohlepan. Vrijedio
je medjutim kao strašan kritičar, kojeg
su se bojali. U svom je krugu uživao
velik autoritet.

Klad je njegov otac zaklopio oči osta-
vio je svome sinu veliku jednu misao:
Elzas i Lotaringiju.

Andre Maginot razumio je svog oca
na smrtnoj postelji. Elzas i Lotaringija
morali su se vratiti Franceskoj. U tim
trenutcima zakleo se da če poraditi da
se zavičaj njegovih roditelja vrati nje
govoj domovini!

— Majka Franceska sramotno je pre
varena. Jedno od njezine najbolje dje¬
ce živi pod stranom vlašču. Treba ga
vratiti pod okrilje majke! — znao je če-
sto reči svojim prijateljima.

Kao državni podtajnik počeo je svo¬
ju propagandu u kabinetu s mnogo tak¬
tike. Svagda je iznova obradjivao svoju
temeljnu misao s druge Strane. Nikad
neptotpuno, svagda savršeno, s punim
talentom umjetnika i velikog organiza-
tora. Ljeto za ljetom provodio je vri-
jeme svog oporavka na njemačko-fran-
ceskoj granici, te nekoliko metara od
izgubljenog zavičaj a, m jesta stogodišnje
borbe dvaju velikih naroda.

Sate i sate sjedio je tih dana na ka-
kvom usamljenom pograničnom kame-
nu i gledan preko ravnica Lotaringije,
koja se u ljetnom žaru illu jesenjoj su-
maglici pružala pred njegovim očima.
Poznavali su ga u tam kraju. Dobro se
znalo za ovog mladog čovjeka, koji se
toliko često ovako čudno vladao. Mješta-
ni su ga pozdravljali plaho i s poštova-
njem. Mnogi ga, šta više, nisu smatrali
ni posve normalnim, al nijedan nije mo-
gao iznijeti ni riječ prigovora, kad bi on
njima očitovao svoju najtajniju nutri-
nju, odao im svoje skrovite misli.

Mnoge i mnoge noči prosjedio je on
u priprostim gostionicama ove pograni-
čne zemlje, okupivši oko sebe muške Sta¬
novnike sela i pripovijedajuči im o iz¬
gubljen om djetetu... svojem očinskom
zaviča j u...!

U ovim satima, danima i godinama
rodili su se u njegovoj glavi planovi za
čitav niz jakih utvrda, koje bi njegovu
ljubljenu domovinu — jedanput za uvi-
jek — kad bude opet osvojena zaštitile.
Maginot nije bio nikakav vojnički

vjvj\ jmjji  je oiiij co i/o/ uiii v a-j iviagiiiub luje uiu vujmeisa

ri, njezin temelj, čovjek koji je poka-1 strateg, nikakav tehničar, nikakav in-

žinir, nikakav mjernik. Ali s energijom,
koia je gotovo graničila s fantazij om,
radio je od tog časa na svojim prouca-
vanjima, da ispuni svoje zivotno djeio.

Bijaše godine 1913. Prvi prijeteči ob¬
lači navukli su se povrh Europe. Maginot

je bio pozvan u ministarstvo rata--

Korak dalje za njega, S neprispodobivom
odlučnošču i marljivošču poradio je na
tomu, radeči dan i noč, da prikupi nu-
žne podatke o organizaciji i spremi fran¬
coske vojske, o njezinom oruzju i jako¬
sti. često i često puta morala ga je nje¬
gova mlada supruga u samu zoru, u tri,
četiri sata trgnuti od njegovih planova
i spisa, da si priušti još barem koji cas
odmora!

I jednog dana došlo je do toga, da je
iznio svoj projekat u kabinetu. Vjerovao
je u svoju pobjedu ... Ali njegovo vrije-
me još ne bijaše došlo. Slušali su ga,

postavili mu nekoliko pitanja- Bili

nešto nepovjerljivi, smješkali se... Nisu
ga razum jeli.

Tada je došlo do strahovitog loma.
Europu je potresao svjetski rat. Maginot
se bori dalje, iznašajuči postojano svoju
ideju. Dobri prijatelji htjeli su ga za¬
držati kod kuče... Neka nastavi svioj
rad u kabinetu. Ali Andre Maginot bi¬
jaše drugog mišljenja.

— Moja me domovina sada treba
na drugom mjestu — rekao je. — Ja ču
sada svoju dužnost izvršiti u streljačkim
jarcima, hoču pomoči kod pob jede Fran-
ceske!

Briand je uzbijesnio kao pobješnjeli
tigar:

— Ovaj Maginot dovodi me do ludila.
čovjek ie na mjestu, ali tvrdoglav do
skrajnosti!

Maginot se ni od toga nije dao za¬
držati. 24. kolovoza otputovao je na fron-
tu — kao prosti vojnik. Kad je došao k
četi njegov se zapovjednik živo iznena-
nio.

— Maginot vi ovdje? ... A Pariz... ?

— Sada me ne treba. Tu ču sad biti
uz svoje drugove!

Maginot je dokazao, da ga se može
trebati. Svagda bijaše na mjestu, na
straži, ophodnji, opasnim mjestima bez
straha.

Nakon pet ratnih mjeseci postao je
sergeant — nakon godine dana časnik.
Za sve je medjutim bio i kasnije »ser¬
geant Maginot«, dobri, dragi Andre s
elzaško-lotaringijske granice.

— Camarades, — znao bi reči — po-
gledajte prekrasnu zemlju pred sobom.
To bijaše zavičaj mojih roditelja, moja
domovina, domovina naše brače. Ta ze¬
mlja pripada nama, Franceskoj, kao Se-
ina Parizu. Ova zemlja zaslužuje našu
hrabrost!

Došle su teške borbe, tvrdi dani. Ma¬
ginot nije očajavao. Godine 1916. u ve-
likoj bitci pred Verdunom stavio je Ma¬
ginot sve na kocku ... Proslavio se kao
rijetko tko. Nekoliko puta ranjen došao
je u bolnicu. Glavni liječnik temeljito
ga je pregledao. Nakon tri tjedna rečeno
mu je:

»U pozadinu! Trajno nesposoban!«

— Zbogom camarades! Moram iči, no
kudgod podjem bit ču svagda duhom uz
vas. Na jednom drugome mjestu nasta¬
vit ču sada svoju borbu!

Vrativši se u Pariz, došao je u mini¬
starstvo rata-,, gdje su njegove organi¬

zatorske sposobnosti u to vrijeme aa-
pose trebali. U kratkom vremenu od šez-
deset dana izvršio je on pravi preokret
kojim je franceska obranbena snaga po-
jačana za četrdeset pošto. Ali i to bija¬
še tek jedna etapa, kratka medjusta-
nica.

Nova potreba bacila je Maginota u
ministarstvo za mirovine, gdje j e  bilo
vrlo slabo reda i sredjenosti. On j e  i tu
ljudski pritegnuo, našavši se pred g0 -
milom poslova. Nije popustio. Nije se
odrekao svog starog plana. Naprotiv.
Jednom če doči vrijeme i za njega
vjerovao je...

Rat se primicao kraju. Elzas i Lota¬
ringija bijahu opet franceske. Maginot
je plakao od radosti.

— Nikad više ne če ova zemlja biti
izgubljena — rekao je generalu Wey-
gandu.

Da li je još uvijek dolazio prerano’
Nije li zaista nitko imao razumijevanja
za njega?

Nije medjutim prošao ni dan, kojega
se Andre Maginot ne bi bio borio za svo¬
ju ideju, da se Franceska za uvijek vje-
čno, zaštiti od neprijatelja.

Godine 1922. vratio se opet u mini¬
starstvo rata. Bile su več prošle četiri
godine od konca svjet-skoga rata. Magi-
notu več bijaše 45 godina. Pokraj njega
sjedili su Poincare i Millerand.

— Jedanput če opet biti rata — po¬
čeo je on svoj govor. — Jednom čemo
opet morati pograbiti oružje. Nikad vi¬
še ne srni j e medjutim nikakav neprija-
telj prodrijeti u našu zemlju, — nikad
više nitko pustošiti Francesku . .. Mora¬
mo se osigurati za sva vremena.

Maginot je izložio svoj plan .. . Go¬
vorio je sate i sate. goreči od odušev-
ljenja.

— To je moj prijedlog naciji!

Političari su sklapali ruke. Nemogu-
če! Fantazija! — Otkuda novac...?

Dva čovjeka bijahu medjutim dru¬
gog mišljenja. Pozvalo se generale Ga-
melina i Weyganda i zatražio se njihov
sud. Tri dana kasnije imalo se vojničko
stručno mišljenje: Maginot ima pravo.
Njegova je linija neprobojna tvrdjava,
projekt, koji izazivlje udivljenje, jer je
tako jednostavan, a tako djelotvoran.
Treba još tek proračunati neke sitnice,
objasniti neke manje važne stvari.

Maginot je odahnuo: konačno!

Dva mjeseca kasnije pala je defini¬
tivna odluka: gradit če se Maginotova
linija, — podiči če se gvozden obruč, ko¬
ji če za sva vremena osigurati granice
Franceske.

Inžiniri su počeli svoj posao. Radili
su pod nadzorom samog Maginota. koji
im je formulirao svoju zamisao.

1930 počelo se graditi... Nakon go¬
tovo dvadesetgodišnje borbe Maginota.
— konačno se njegov plan počeo provo-
diti u djeio.

— Draga moja domovino, sad možeš
biti mirna! — uskliknuo je Maginot.

Prve lopate zarinule su se u zemlju.
Sedam godina trajao je ogroman rad,
kojega je obavljala čitava vojska rad-
nika i koji je stajao oko deset milijuna
funti.

»Neprebojno!« _ napisao je Maginot
crvenom olovkom na svoje planove ne¬
koliko dana još prije negoli je 1932 za¬
klopio oči. Tifus je skršio tvorca ovog
orijaškog djela prije negoli ono bijaše
izgradjeno do kraja, prije nego je nje¬
govo djelovanje, te njegova snaga bila
isprobana...

Maginot, skromni sergeant je mrtav
...Njegovo djeio živi...

Spomini Alojzija Lasciaca

(Konec)

Socialisti so predbacivali italijanskim
nacionalistom, da samo hlinijo liberali¬
zem in nacionalizem, ti pa so obratno
zmerjali socialiste, da so lakaji tedanje¬
ga tržaškega namestnika princa Hohen-
loheja, ki so ga prav zaradi njegovih
simpatij do socialistov imenovali rde¬
čega princa. Ko je bil hrušč v mestnem
svetu najhujši, se je oglasil k besedi
zastopnik Slovencev dr. Rybar in pre¬
dlagal, naj se najprej ugotovi, kdo je
večji petoliznik, tisti ki se klanja
nadvojvodinji, ali oni, ki se klanja prin¬
cu. Seveda so se takoj znašli italijanski
nacionalisti in socialisti v napadu proti
Slovencu, ki si je upal zabrusiti jim v
obraz resnico.

Sicer pa je Lasciac Slovence in Hr¬
vate smatral za lisjake, ki so vedno vo¬
dili prikrito opozicijo, a so na zunaj
nasproti raznim vladnim osebnostim ka¬
zali prijazno lice. Nedvoumno so se razni
župani in zastopniki naroda zlasti na
Goriškem čestokrat preveč klanjali, tako
da so se počaščeni gospodje sami vpra¬
ševali, s čim so zaslužili tolike časti in
slave. Morda pa je bilo to pretirano čaš¬
čenje v duhu časa, kakor bi se dalo
sklepati po pojedini o priliki zopetne
izvolitve Konjedica za župana v Plaveh
pri Kanalu, ki .jo Lasciac podrobno opi¬
suje. Ne bom tu navajal »menuja« te
naravnost pantagruelske ali trimalhi-
jonske pojedine, ki je trajala od poldne
do poznega večera, zadostuje samo, ako
vam povem, da je obsegala štiri »akte«

in da bi program (jedilni list) vsakega
akta zase delal čast marsikateri slavno¬
stni večerji. Polurne pavze med posame¬
znimi akti so izpolnjevali s petjem. V
prvi pavzi so občinski svetovalci zapeli
»Hej Slovani!«, v drugi neki Haydeno-
vičev koral (Lasciac je verjetno v svojem
sovraštvu do Slovencev tako prekrstil
Hajdriha!), v tretji pavzi pa »srbsko
bojno pesem »Uboj, uboj« (Tako namreč
piše Lasciac, ki se hvali z znanjem jezi¬
ka njemu toliko let poverjenih prebi¬
valcev Istre in Goriške).

Nas zanima tudi, kar piše Lasciac o
italijanskem iredentizmu in avstrijskih
oblasteh. V tem pogledu je posebno po¬
učno poglavje, kjer govori o tržaški po¬
liciji in njenih predstavnikih ter o sce¬
nah, ki so se odigravale na policijskem
ravnateljstvu o priliki raznih iredenti¬
stičnih izgredov in atentatov. Povem
vam samo, da se čitajo te scene, ki so
podane v obliki dialogov, kakor odlomki
duhovitih komedij, ki spominjajo na Go¬
goljevega »Revizorja«. Sijajna je tudi že
sama karakterizacija vodilnih osebnosti
pri tržaški policiji ob Lasciacovem pri¬
hodu v Trst kot višjega policijskega
svetnika. Starejšim Tržačanom so go¬
tovo še v spominu razni Busichi, Azti,
Zekelyji, Zieglerji, Haendleji, ki niso
poznali nobenega deželnega jezika ali
kvečjemu slabo samo italijanski, ki pa
so imeli zato še celo vrsto drugih napak.

Zato se ne smemo čuditi, da so mo¬
rali n. pr. varnostni organi v teku enega
dne trikrat na, lov za bombami, ki jih
je skrivalo italijansko iredentistično dru¬
štvo »Ginnasbica«, dasi je konfident is
samih vrst iredentistov policijo sproti

točno obveščal o prenašanju teh bomb
z enega mesta na drugo. Varnostni or¬
gani se niso pač upali resno nastopati.
Spričo tega je skoraj naravno, če je po¬
licijski ravnatelj po nekem slugi dal
nadzorovati celo višje policijske funk¬
cionarje. Toda tudi sam Lasciac je imel
v tem pogledu svoje hibe, saj kot poli¬
cijski svetnik s funkcijo ravnatelja ka¬
zal nekam čudno popustljivost ireden¬
tistom in prav tako čudno strogost proti
vsaki akciji Slovencev v Trstu. Tako je
leta 1903., ko so neznani zlikovci, ki pa
so po vojni sami izdali svoja imena, dvi¬
gnili neko nedeljo opoldne na stolpu
tržaškega magistrata italijansko triko-
loro, Lasciac šel k tedanjemu županu
Sandrinelliju, ki je bil zaradi tega zelo
razburjen, in ga je tolažil, češ da je to
bilo delo mladeniške razpojasenosti.
Enako je leto dni pozneje po nekem
svojem prijatelju dal odstraniti iz neke
izložbe fotografije z neke proslave v
Vidmu, preden bi na njih policijski
a S®n tj e ali konfidentje mogli ugotoviti
tržaške udeležence te iredentistične ma¬
nifestacije pred samim italijanskim
kraljem.

še nekaj je v Lasciacovih spominih,
zaradi česar so za nas zanimivi. Po njih
dobimo namreč dokaj živo karakteri¬
zacijo raznih gospodov, ki so vedrili v
zadnjih desetletjih pred in med sve¬
tovno vojno na Primorskem. Morda ie
Lasciac v kakem primeru iz osebne uža¬
ljenosti preoster, toda v glavnem kaže.
da je njegova karakterizacija verodo-
stojna in nam odkriva skrivnosti av¬
strijske kamarile in dunajske »čaršije«,
da rabim sedanji generaciji bolj znan
izraz. Kot primer naj navedem tu samo
brate grofe Attemse: eden je bil de¬

želni predsednik Kranjske, drugi na¬
mestnik Dalmacije in tretji predsednik
pomorske vlade v Trstu, tako da je leta
1913. saški kralj Gustav ob svojem obi¬
sku v Trstu vprašal, ali so grofje Attemsi
intabulirani na guvernerska mesta. Edi¬
na njihova zasluga pa je bila, da je bila
neka njihova sorodnica »Obersthofmei-
sterin« pri nadvojvodinji Mariji Jožefi.

Kakor v kakem humorističnem listu
se čita poglavje, ki opisuje obisk na¬
mestnika grofa Gogssa v Poreču, kjer
je bil tedaj Lasciac okrajni glavar. Goess
si je dal najprej poročati od zdravni¬
škega referenta in se je silno zanimal
za razne paraspadije, epispadije ili hi-
pospadije... Davčnemu inšpektorju je
prvotno naložil, naj strogo izterja za¬
ostale davke. Ko pa je pogledal v knji¬
ge in videl ime nekega svojega oseb¬
nega prijatelja obremenjenega za ka¬
kih 7000 tedanjih kron, mu je priporo¬
čal največjo obzirnost. Sicer pa je bila
stvarna revizija skrajno malomarna,
zato pa je bil tem strožji pregled in¬
ventarja. V zapisnik je prišlo, da peti
stol iz glavarjeve sobe ni bil na svojem
mestu, temveč da je bil (kot docela
neraben) v predsobi pri slugi; v sobi
diurnistov je ugotovil, da je bilo name¬
sto štirih tintnikov kar pet, in je zahte¬
val, da se mora uradno dognati, odkod
je prišel peti tintnik, kajti izjava enega
izmed pisarjev, da je tintnik njegova
osebna last, ga ni zadovoljila. V sobi
komisarja pa je opazil, da manjka plju¬
valnik. Ko mu ga je sluga prinesel, se
je pljuvalnik od starosti dobesedno raz¬
sul v sluginih rokah in je z vsebino vred
padel pred samega namestnika, še lepša
pa se je namestniku pripetila v Bujah,
Kjer je obtičal s čevljem do gležnja v

BROJ 19.

»ISTRA«

STRANA S.

SLAVENSTVO OTOKA KRKA

PROBLEM ROMANSTVAI SLA VENSTVA NA NAŠIM OTOCIMA

Glavno predslavensko naselje na
otoku Krku zove se ponosno na run
skom kamenom spomeniku splendidisi-
ma civitas Curictarum, sto znaci »vrlo
sjajan grad Krčana«. — Cuncta je ilir¬
ska izvedenica za oznaku Stanovnika od
Curicum (naglas na prvom u), kao što
je naša Krčanin od Krk. _ Naš naziv
otoka i glavnog mjesta na njemu, Krk,
tačno odgovara predrimskom i rimskom
nazivu Curicum. Kojem je mediteran-
skom jeziku pripadao ovaj naziv, to se
ne zna; a ioš manje se zna što on upra¬
vo znači. Izgleda da nije ilirski.

Lingvist se najviše čudi činjenici što
stari naziv nijesu očuvali Romani, nego
Hrvati.

Talijani zovu ga Veglia, što se osni-
va na nazivu domačih izumrlih Roma¬
na Vekla ili Vikla. Prvi je naziv zabi-
lježio car Porfirogenit oko polovine 10
vijeka, a drugi Vrhničanih Feretič na
početku prošlog vijeka.

Talij anski naziv tumačili su učenj aci
na razne načine. Od svih tumačenja
najvjerojatnije je ono koje vidi u Vekla
ili Vikla latinski pridjev ž. r„ koji znači
»star«, a glasio je več u vulgarnom la-
tinitetu veclus (izvedenica od klasičnog
lat., pridjeva vetus »star«), Ovom pri-
djevu se ima dopuniti imenica civitas
»grad«, kako se je Krk zvao na pome-
nutom rimskom natpisu. Talijanski
naziv znači u prijevodu »Stari grad«,.
onako kako su u prvo doba Slaveni na-
zvali i druga stara rimska naselja na
Jadranu. Ako je tako, onda se pod iz-
vjesno ima uzeti da je na ovom otoku
u bližini grada Krka morao postojati i
»Novi grad«.

Historijska vrela nijesu nam oču-
vala obavještenja o torne gradu, niti
nam kažu kako su domači Romani
upravo taj »Novi grad« zvali Mlada nau¬
ka, koja se zove toponomastika, nauka
koja se bavi ispitivanjem imena mjesta,
može ipak da riješi ovaj problem.

Ispitujuči imena mjesta na ovom
otoku, ustanovio sam da se imena mje¬
sta, koja noše na sebi biljeg starog ro-
manskog govora grada Krka, nalaze
južno od poteza koji ide od Punte Pe-
lone, sjeverno od Glavotoka blizu Ma-
linske, iznad Muraja, siječe cestu što
-vodi od Krka do Vrhnika u bližini Nove
Baške.

Južno od ovoga poteza ima najviše
starih romanskih mjesnih naziva oko
dva današnja naselja: prvo, oko grada
Krka, drugo oko Aleksandrova, koje se
prije svjetskog rata zvalo Punat, što
znači most, jer je ovdje bio zaista ne¬
ka da most, koji je vezivao ovo mjesto
Sa poluotokom Frnibom, kuda je vodila
stara cesta u grad Krk. Taj most ne po-
minju ni mletačka vrela. Znači da ga je
nestalo još prije definitinvog dolaska
Mlečana na Krk iza Frankopana.

Iz ove. činjenice izlazi da se je »Novi
grad krčki« (Civitas nova) morao nala-
ziti baš na mjestu gdje se danas nalazi
Aleksandrovo (Punat). Druge moguč-
nosti nema, jer tragova drugim starim
našel jima nema.

Oba ova naselja bila su zaštičena
utvrdjenjima iz ranog bizantinskog sred-
njeg vijeka. Oba noše starinski roman¬
ski naziv castellione, deminutiv od ca-
stellum »grad (kao utvrda)«. Utvrdjenje

kod Aleksandrova nalazilo se na male-
nom otoku u zalivu što tvori Prniba s
obalom Aleksandrova. Ovaj otočič zove.
se hrvatski Košljun, što tačno odgo¬
vara romanskom Castellione.

Ovo utvrdjenje potječe zacijelo iz
vremena dok je Krk pripadao zajedno
sa ostalom Dalmacijom bizantinskoj te¬
mi (= provinciji). To potvrdjuje i okol-
nost što se u bližini Košljuna nalazi
crkvica sagradjena u bizantinskom sti¬
lu, posvečena svecu Donatu, štovanom i

nebrojeno puta i u pisanim dokumen-
tima s ovoga otoka, kao i u nazivima
za zemljišne čestice, na pr. Vele drmu-
na itd., Drmunič, a dolazi i u roman
skoj deminutivnoj izvedenici Drmunčal.
Ovo posljednje znači da su ovu riječ
poznavali i krčki Romani i da su je
Hrvati od njih preuzeli. Riječ drmun
tačno odgovara grčkoj (bizantinskoj)
drymon, sto znači »šuma«. Na srpsko-
hrvatskom teritoriju dolazi grčka riječ
još samo u Vardarskoj banovini, kao

Mutvoran

(SELO U JUZNOJ
ISTRI)

Selo tamo stoji,
loža, bor i plača.

Uže mu se bile,
vrtli su sa njima
lozon i smokvon
da te je milina.

Dom naš je tamo,
crikva, draga
sva sriča Upa
domačega praga.

(Mate Balota)

u Zadru, a možda i još gdje u bizantin-. drma, u obliku drukčijem nego na Krku.
skoj temi Dalmaciji. I Drugih tragova grčkih u rječniku na-

Drugo bizantinsko utvrdjenje nala-jših čakavaca ovog otoka ne ču spomi-

zilo se sjeverno od grada Krka na cesti
što vodi u Malinsku. Specijalna karta
bivšeg austro-ugarskog generalštaba za-
bilježila je ovdje česticu koja se zove
Caslone. Današnji je izgovor teško utvr-
diti, ali ga je zabilježio Cmčič na svo-
joj detaljnoj karti otoka Krka, koja se
čuva u franjevačkom samostanu u Kr¬
ku. Caslone je isto što i Košljun. Oba
naziva dolaze od romanske deminutivne
izvedenice castellione »gradac«.

Oba utvrdjenja su pčevidno podig-
nuta zbog‘ toga da zaštite romanska na¬
selja Civitas vetus (= Veglia) i Civitas
nova (Aleksandrovo, Punat) protiv pro¬
diranja Slavena (— Hrvata) na otok.

*

Bizantinsko vladanje ostavilo je vid¬
nih tragova u govoru hrvatskih čaka¬
vaca na ostrvti Krku šumice, u kojima
raste karakteristično mediteransko šum-
sko stablo črnika (Quercus ilex), zovu
se drmun samo na ovom otoku i nigdje
drugdje u Dalmaciji, koliko sam se do-
sada mogao obavijestiti. Ova riječ dolazi

gnoju, ki je tedaj tekal iz vseh hiš kar
preko ceste in So ga ob tej priliki po¬
krili' s senom.

Naj slabše od vseh pa jo odreže v
Lasciacovih spominih zadnji tržaški na¬
mestnik baron Fries-Skeene Skoraj ne¬
mogoče se zdi, da se da o kakem člo¬
veku tako zaničevalno pisati. Gotovo ni
Fries-Skeene veliko boljšega zaslužil, saj
ga je celo rajnki goriški nadškof Sedej
imenoval »kmetskega hlapca«. Ljubljan¬
čani ga poznajo iz dni prevrata, ko je
pribežal iz Trsta z avtom, ki so mu ga
pa v Ljubljani kratkomalo zaplenili, ta¬
ko da je moral peš do kolodvora in z
vlakom nadaljevati pot na Dunaj, kjer
je že naslednje leto zaključil svojo ka¬
riero kod sleparski igralec v tamošnjem
Jockey Ciuhu.

Ne bom tu iznašal raznih očitkov
Proti temu zadnjemu predstavniku
ranjke Avstrije na Primorskem, pač pa
hočem še omeniti, da nam je Lasciac
prikazal v dokaj neugodni luči tudi tega
ali onega veljaka, ki je užival nesporen
Ugled med našim narodom na Primor¬
skem, kakor n. pr. grofa Alfreda Coro-
ninija, ki je bil delj časa poslanec slo¬
venskih veleposestnikov.

Opisal pa je tudi tega ali onega slo¬
venskega upravnega in političnega
uradnika. V splošnem je njegova sodba
0  njih ugodna in nekaterim naravnost
zavida kariero, ki so jo napravili v svo¬
bodni Jugoslaviji, enega pa si je res iz¬
datno privoščil in mu posvetil več kot
dve strani svoje knjige. Sodbo o njem
Pa je zaključil z besedami: »Kar je

avstrijska vlada zavrgla kot neuporab¬
no, je smatrala Jugoslavija še vedno za

dobro in uporabno«.

Zaključujem s kratkim izvlečkom ne¬
ke epizode, ki utegne biti tudi danes še
v marsikaterem pogledu poučna. Leta
1895. so splavili v Trstu Lloydov parnik
»Graf Wurmbrand«. Popoldne so se
zbrali vsi dostojanstveniki, ki so priso¬
stvovali splavu, na vrtni veselici pri
baronu Reineltu. Med plesom na po¬
sebnem odru sredi vrta se je pripetila
mala nesreča. Predsednik avstrijskega
parlamenta, ki je pravkar plesal z nad-
vojvodinjo, ki je bila kumica ladji, je
padel z odra, za srečo ni potegnil ple¬
salke za seboj. Kmalu nato je bila ve¬
lika pojedina. Pri neki mizi so sedeli
nemški krščansko-socialni poslanci. Lue-
ger, Gregoritsch, Schneider in pater
Schnabl. Z njimi v družbi so bili tudi
Lasciac in dva višja poštna uradnika.
Po čudnem naključju je ta miza ostala
brez postrežbe. Ko so se drugi že ma¬
stili in si napijali s šampanjcem, so oni
še vedno čakali na postrežbo. Zato so
omenjeni poslanci glasno začeli zmer¬
jati gostitelja. Gregoritsch je lastno¬
ročno strgal nekemu slugi iz rok ribo,
ki je bila namenjena sosednji mizi. Lue-
ger je neprestano kričal »Majonajze,
majonajze!« Lasciac sam se je potrudil
k bifeju in jim prinesel mesa, kruha in
vina na mizo. Toda Lueger se ni dal po¬
tolažiti. Nekaj dni pozneje je njegovo
dunajsko glasilo objavilo skrajno stru¬
pen članek proti gostitelju baronu Rei¬
neltu, posebno pa proti njegovi soprogi,
ki so jo zaradi njene nad vse škanda¬
lozne preteklosti zapustili celo lastni
otroci. K taki družini pa je namestnik
Rinaldini spravil člane cesarske hiše.

L. C.

njafci u ovom članku, koji ne pišem za
učene lingviste, nego za širu obrazovanu
publiku.

U bizantinskom Krku, koji smo, evo,
očrtali na osnovu podataka što nam ih
pruža toponomastika i lingvistika, nisu
stanovali Slaveni. To izričito potvrdjuje
za polovinu X. vijeka bagrenorodjeni
pisac Konstantin. On za Veklu kaže da
u njoj stanuju Romani. Ali se ne može
uzeti da na ostalom dijelu otoka, sje¬
verno i istočno od gore pomenute črte
od Punte Pelone kod Malinske i Baške
Drage, nije bilo Hrvata u IX i X vije-
ku ili još ranije.

I za važno pitanje doseljenja Hrva¬
ta na ovaj otok pruža nam toponomasti¬
ka i lingvistika dragocjenih podataka.
Sjeverno od pomenute črte nema, naime
ni traga u nazivima mjesta govoru sta¬
rih krčkih Romana.

Ali na tom teritoriju ima starih sla-
venskih tragova, kojih drugdje nema.
Največe brdo otoka zove se Hlam. Svu-
gdje na srp.-hrv. teritoriju dala je stara
slav. riječ hlm, koja sadrži samoglasno
1 oblik hum. Samo je ovdje očuvan 1 i
stari debeli polu vokal prešao je u a.

Na teritoriju izvan spomenute črte
nastadoše tri slavenska naselja koja
govore posebna čakavska narječja. Od
ova tri samo jedno je nastalo na pred-
slavenskom temelju. To je Omišalj.
Ovaj naš naziv ne osniva se na krčko-
romanskom izgovoru, nego na vulgarno-
latinskom, kako se govorilo u VII. vije-
ku na otoku Krku i iz kojega se razvila
u gradu Krku gore pomenuto roman¬
sko narječje.

Omišalj je hrvatski izgovor za vul-
garno-latinsko a musclu, što bi glasilo
u klasično-latinskom Ad musculum,
čemu se ima podrazumijevati locus
»mjesto«. Naziv znači »mjesto koje se
nalazi kod sitnih školjki (dagnji) uz
obalu«.

I ovog puta očuvali su začudo Hrvati
stariji oblik imena nego li sami Tali¬
jani, koji vele Castel muschio. U tali-
janskom nazivu nema traga latinskom
predlogu ad »kod«, koji glasi u slov. iz¬
govoru i ovdje, kao i u Istri, o.

Omišaljsko čakavsko narječje oštro
se razlikuje od narječja sto ga govore
ostala dva stara čakavska naselja na,
otoku Dobrinj i Vrbnik. To se vidi vec
po nekim nazivima za zemljisne cesta
ce. Tako se mjesto Hlam kod Vrbmka
govori ovdje Hamec (a je dugo, a e na-
glašeno kratkim silaznim akcentom).

Druga dva stara čakavska naselja
noše posve slavenska imena, Dobrinj je
prid jev od starog imena od milja ili
hipokoristika Dobrinja, od Dobroslav.
Znači dakle naselje koje_ je prvobitno
pripadalo nekom Dobrinj i ili koji je tu
bio knez ili nešto slično.

Teren, blizu kojeg je Vrbnik, ispcd
Risike, vlažan je. Na njemu rastu dje-
lomice i danas žute vrbe. Naziv Vrbnik
nastao je odatle. I krčki Romani nazi-
vali su ga u svom jeziku ovako. Njihov
je naziv glasio Vanč. To je plural od
njihove riječi vank, od klasično latin¬
ske vincus. Od ove potječe i naša be-
kovača »žuta vrba«, riječ koja se govori
i u kajkavskim dijalektima.

četvrto staro naše naselje je Juran-
dvor u Baškoj Dragi. To naselje mora
se uzeti kao staro zbog Zvonimirova
glagolskog natpisa u crkvi sv. Lucije
Inače današnje narječje koje se ovdje
govori ne pruža ni izdaleka onolikih
tragova starini kao čakavska narječja
u Omišlju, Dobrinj u i Vrbniku. Naziv
Jurandvor ipak je star i to zbog toga
što prvi dio složenice sadrži stari prid¬
jev Juranj »Juranov«.

Ovdje su Slaveni morali zateči več
krčke Romane. To se vidi po nazivu
čestice, koju i naš svijet zove Kanajt
(sa dugim silaznim akcentom na do-
četnom a). Ovaj naziv dolazi još jednom
kao ime biskupskog dobra kod Aleksan¬
drova uz morsku obalu. To je klasično-
latinska izvedenica cannetum, od canna
»trska«. Oblik Kanajt tačno odgovara
izgovoru krčkih Romana. Ovakav naziv
za mjesta dolazi i u govoru našeg svi-
jeta u Dalmaciji, kao Trsteno, Trstenik
i t. d.

Ostala naša naselja na ovom otoku
nisu stara. Zbog malarije, koju stvaraju
neisušene baruštine još i danas, i ova
mladja naselja danas su dijelom iščezla,
kao Semenj (sa kratkim silaznim ak¬
centom na dočetnom e) kod Dubašnice,
gdje nalazimo istu riječ koju i u sajam
»zbor«.

Ova novi j a naselja, kao Bajčiči, Po¬
lj ica, Dubašnica, Sužan (kod Dobrinja,
danas ne postoji više) itd. nastala su
kretanjem velebitskih Vlaha (Morlaka).
Ovamo su ih naseljavali Frankopani na
svoja zemljišta. Dijelom su bili pravi
Rumunji. U Poljicama očuvali su svoj
očenaš sve do sedamdesetih godina pro¬
šlog vijeka. Zabilježio ga je veliki lingvi¬
sta Miklošič.

Nekoje podatke za Rumunje na
Krku, i čak nekoje riječi i izreke, koje
su čuli, saopčiše mi otac Zec u samosta¬
nu u Glavotoku i župnik Kraljič u Po¬
ljicama, obojica več pokojnici.

Moja toponomastička ispitivanja,
koja sam vršio u ovim krajevima, po-
tvrdiše takodjer istinu da je medju
velebitskim Vlasima, koje Frankopani
naseliše ovdje, bilo pravih Rumunja.
Tako se očuvao na Krku kao naziv
čestice pravi rumunjski plural Vrhure
»vrhovi«, od vrh, slov. riječ koju po-
znaju Rumunji sviju dijalekata, zatim
Fareča (kratki silazni akcenat na a po-
četnog sloga), što znači »paprat« (lat.
filex) itd.

Ali ovi velebitski Vlasi noše i lij epa
naša pprodična imena, kao Petrovič
(očuvano u Poljicima), Bogojevič (oču-
vano sa stezanjem »oje« u o kao Bogo¬
vič u Dubašnici) itd.

Sa Krka kretali su se velebitski Vla¬
si dalje u Istra, gdje su u selima oko
Učke očuvali i danas posebno rumunjsko
narječje, koje romanisti zovu istro-ru-
munjskim, dok se u ostaloj Čičariji po-
svema pohrvatiše.

Starost gore pomenutih naših nase¬
lja na Krku potvrdjuju i druge okol-
nosti, koje se odnose na folklor i na re¬
ligiozni život.

Na Krku očuvao se muzički instru¬
ment, koji se zove ekavsko-čakavski so-
pela (naglasak kratki silazni na e, ikav¬
ski sopila). Igrač se zove sopac. Ovaj
instrumenat odgovara fruli, koja je ru-
munjskog porijekla.

Na Krku imademo tragova jačem
religioznom životu još u doba narodnih
vladara. U to doba pada vjerska buna
koju je vodio Zdeda. ime je hipokoristik
od starog hrvatskog imena Zdeslav.

Na intenzivnost vjerskog života na
ovom otoku oslanja se i upotreba gla¬
golice, koja se u pravnom životu naj¬
bolje održala baš na ovom otoku.

Iz ovog razlaganja izlazi da je sla-
venstvo na ovom otoku vrlo staro, uza
sve što se je u gradu Krku moglo uza nj
održati i staro romansko (danas izumrlo)
narječje.

(Jadranska Straža)

P, Skok

Kad priden va Vrbnik

Kad priden doma va Vrbnik,

Sveki kamik mi je poznat,

Starija žena i čovik  —

Svekon bi mogla ime dat.

Mlajih, dicu poznan teže,

Furešti mi se paraju,

Š njimi me vei niš ne veže,

Vrhniški govorit ne znaju.

Na plači tancaju Šimi
I druge gospodske tance,

Zabili su  »ruke i nogi*,

Kola, domače uzance ...

A kako je lip naš sajik,

A i užance naše stare  —

Vavik je isteš moj Vrbnik,

Samo se j.udi  — kvare.

M ara Sindik-Kalilerna.

STRANA 6.

»ISTRA«

BROJ 19.

Fanici Jelinčičevi v slovo

Mpxec dni bo skoraj, draga Famca, od¬
kar si našla v domovini, visoko ne "'l e

x »f%,rirrrirr&iv z

' M ni m da°se ne bova nikdar več sprehajali
meni, da ^ nikdar vet

~ Tio,i o  s»ni ? ,. « r , •

in o vsem, kar leži tam ob njej.
m i nekaj šepeče: »Saj je ni več, sni
■ mrtva«  1» vedno znova me nekaj zgrabi
1 srce "n trga iz njega kos mladosti, kos
življenja. Dan za dnem preromajo moje mi-
~sli vso najno življensko pot od prvega sretor
nia v Tolminu, do posljednjega ko si pr
peljala študirat svojo Rado.

Bila si posebna, (isto svojevrstna -ena.
Kolikor je bilo tvoje telo šibko in slabotno,
toliko bolj je bil tvoj duh močan, zdrav, kre-
uak in prožen. V časih se mi je zdelo, da
fteli ni drugega kot sama ^rgija, Jo
samo delo, ki ti je dajalo  i* « 1 "
držalo pokonci od borbenih študentovski n
let do dolgih let pričakovanja tvojega Zoi-

ka 'Ko sva se našli v Tolminu, si bila ti
sprva v konviktu. Kmalu sx s P 0Z ™ la ' d ^ e
vzduh v njem težak in kvaren, da  so s *ene
knnvikta pretesne m predebele, da skozi nje
ne bo mogoče toliko delati, koliko ti je na¬
rekovala tvoja vest. Zapustila si zavod pri¬
šla med nas zunanje, ki se nismo ruti za

vedli kdaj si postala naša vodnica. Časi so

bili težki. Tako malo je bilo v njih, prosto¬
ra za vse tisto kar ga imajo študentje vi svo¬
bodni domovini. Treba je bilo žrtvomnja in
dela treba je bilo pozabiti nase m na svoje
mladostno hrepenenje ter živeti samo ene¬
mu: rodni grudi, da je ne poplavi P reh f°
morje tujine. Z živo besedo in z neizrečeno
ljubeznijo si nas navajala k samoodpovedi,
k življenju za ta edini cilj.  , ,

Trdo življenje in trda leta otroške dobe
v cerkljanskih hribih so ti izoblikovala zna¬
čaj in mu dala pečat nepopustljivosti, kadar
se je šlo za našo stvar in za pravice rev¬
nih in zaničevanih. Tik pred maturo si bila,
ko so izključili tri tovariše. Preveč te je
bolela njihova krivična izključitev. Kisi mo-
ala molčati. Odločno si povzdignila svoj glas
in povedala celokupnemu profesorskemu
zboru, da ne dela prav. Potem si sama v
znak protesta zapustila učiteljišče. Profe¬
sorjem pa je bilo žal za te, saj si bila. naj¬
boljša učenka in najbolj inteligentna. Vabili
so te in ti prigovarjali, da bi prišla delat
vsaj maturo, a zaman. V gnevu do onega,
kar se je zgodilo si mi napisala: Sedaj štu¬
diram filozofijo in psihologijo. Maturirala
ne bom. Nimam potrebe cepiti svoje ener¬
gije za prazne številke. Spričevala si spišem
sama«. Tedaj si se vsa posvetila študiju  m
delu V dekliških krožkih tam gori  na Cer¬
kljanskem. Predavala, učila si igre m vo
dila razgovore. »Vse visi na meni«, si mi
pisala. Od časa do časa si se vračala med
tovariše v Tolmin, jih bodrit in jim poma¬
gat. Zveza prosvetnih društev v Gonci je
rabila voditeljico ženskega odseka. Naravno
je, da je poklicala na to mesto tebe, saj ne
bi našla zmnožnejše. Kod voditeljica ženske¬
ga odseka si spoznala vso deželo in si pri¬
dobila z bistrostjo svojega duha, z razume¬
vanjem in ljubeznijo vsa srca širom domo¬
vine. Povsod so te poznali, povsod cenili.

V delu in tovarištvu si našla svojega
druga Zorka in navezala nanj svojo usodo
Zaves trud si dobila plačilo v enoletni kon-
finaciji, kamor si se podala z dvomesečnim
otročičkom. Kolikokrat si mi pripovedala aa
si srečala tudi v Južni Italiji dobre ljudi-
1 tujce si znala navezati nase, da so plakah,
ko si se vračala domov  — v svobodo. KaJco
ti je bilo tedaj pri srcu, ve samo Bog. Po -
tovala si s smrtno bolnim otrokom in z za¬
vestjo, da ne boš več našla v Gorici Zorka,^
ker so ga med tem časom zaprli. V obupni
grozi si mislila, da bi ti dete vsaj do Go¬
rice ostalo živo. Bog je tedaj uslišal tvojo
molitev, pustil ti je otroka, zato da si lažje
prestala vse duševne muke rimskega pro¬
cesa.

Po procesu si šla v Jugoslavijo, zato da
bi preživela sebe in otroka, da bi ustvarila
svoji Radi bodočnost, če bi Zorka ne bilo
več. Dobila si skromno službo na srezkem
načestvu v Celju, ki ni nikakor zadoščala
vsem življenjskim potrebam. Da si se s hčer¬
ko preživljala, si inštruirala na trg. šoli
italjanščino. Poleg tega si dajala. še posa,-
mezne inštrukcije tja pozno v noč. Bila st
isto kakor nekoč v Tolminu in Gorici.
vedno vedra in delavna. Skoraj vse Celje te
je poznalo. Prihajali so k tebi na srez, ta
radi te, ta radi one prošnje. »Bom, že sku¬
šala pomagati in uredili«■ In vselej si vse
uredila, točno in prav. Druge si bodrila in
tolažila, le zase se mi zdi, da skoraj nisi
našla časa. Le za hip se je v časih zelo red
ko pokazala, solza v tvojem očesu. Izvil se je
vzdih: »Zorka še ni, pisal je, da ne more
še priti«. In zopet se je solza skrila, kakor
da bi te bilo sram pred njo. Razgovor je
krenil drugam. Preveč je glodalo v duši, da
nisi mogla o tem govoriti. Vestno si preštu¬
dirala vsako književno revijo, da si lahko
možu izčrpno poročala. Tvoja pisma so mu
bila duševna hrana, brez katere bi bil težko
vzdržal.

Lansko Veliko noč se je tudi tebi na¬
smehnila sreča. Po dolgih devetih letih ča¬
kanja in garanja, se je vrnil tvoj Zorko.
Kakor hitro si uredila svoje stvari v Celju,
si pohitela k njemu, da zabrišeš z ljubezni¬
jo in nego posledice njegovega devetletnega
življenja in razmer. Tvoja nemima duša je

VIJESTI IZ DOMOVINE

UPOZORENJE NAŠIM ŽELJEZNIČARIMA

Ministarsko viječe je na svojoj sjednici
od 20 o. mj. na osnovu čl. 1 uredbe o izmje-
nama postoječih propisa i donošenja novih
od 16 septembra godine 1939, a na prijedlog
ministra saobračaja potpisalo uredbu o do
puni pravilnika o radnicima saobračajmh
ustanova od 24 juna 1939.

Član 1.  — Iza člana 182 pravilnika o rad¬
nicima državnih saobračajmh ustanova od
godine 1939 dodaje se novi član 182a, koji

»Rodnici iz broja 5 čl. 6 pravilnika o
radnicima iz godine 1933 godine jugosla-
venski državljani mogu se primiti za redov¬
ne radnike ako prilikom uzimanja na rad
nisu imali 30 godina života, a vršili su stal
no službu i rad nisu prekidali.

Radnici strani državljani slavenske na¬

rodnosti, koji su zatečeni u službi državnih
saobračajmh ustanova na dan stupanja na
snagu ovoga pravilnika, t. j. 11 augusta 1939
zadržavaju se i dalje u svojstvu redovnih
radnika u smislu čl. 3 ovoga pravilnika,
ako su do tada bili privremeni radnici, a
radnici koji su bili primljeni u službu po
broju 5 člana 6 pravilnika o radnicima >.z
godine 1939, a nalazili su se u njoj na dan
stupanja na snagu ovoga pravilnika mogu
se kao redovni radnici primiti u službu, ako
prilikom uzimanja na rad nisu bili stariji
od 30 godina, a vršili su stalno službu i ni
su rad prekidaliAko u roku od godine da¬
na po stupanju na snagu ovoga propisa i
jedni i drugi ne predju u državljanstvo Kra,
Ijevine Jugoslavije ova povlastica za njih
ne če važiti«.

Podaljšajte dovoljenja za zaposlitev!

Ponovno opozarjamo naše rojake, ki
imajo dovoljenja za zaposlitev, da jih po¬
daljšajo pri pristojnih oblasteh (policijski
upravi ali sreskem načelstvu) v teku
meseca maja  kot je to v pravilniku
določeno. Ker so stopile v veljavo zelo

stroge odredbe glede tujih državljanov, na¬
prošamo vse emigrante, da v redu In pra¬
vočasno podaljšajo dovoljenja za zaposli¬
tev. da ne bi zaradi tega imeli kakih te¬
žav. Prav tako opozarjamo, da držijo v
redu dovoljenja za bivanje.

Naš rojak starešina gasilske zajedttice v Banjaluki

Banjaluki. France Kobal je tolminski
rojak. Rodil se je v Tolminu 1898. Po
prebratu se je za stalno preselil v Ju-

Banjaluka.  — Dne 4. maja je bil
letni občni zbor gasilske zajednice za
vrbasko banovino. Na občnem zboru je
bil ponovno izbran za gasilskega stare¬
šino omenjene zajednice naš rojak Fran¬
ce Kobal, šef knjigovodstva pri Okrož¬
nem uradu za zavarovanje delavcev v

goslavijo, kjer živi v Banjaluki. Leta
1922 je pričel delovati v gasilskih vrstah
in je znan po svoji marljivosti.

PROŠNJA ZA POMOČ

Akademsko društvo »Doberdob« v Lju¬
bljani je poslalo prošnjo za pomoč revne¬
mu emigrantu.

Brezposelni delavec Konavec Ignac, sta¬
nujoč v Srednji vasi št. 88, v Bohinju, do¬
ma iz Kobarida, oče štirih nedoraslih otrok,
se obrača na plemenite in socialno čuteče
soroiake. ki so v dobrem gmotnem polo¬
žaju s prošnjo, da bi ga podprli s kakr¬
šnimi koli sredstvi.

Že več let ie hudo bolan in se je v bol¬
nici le za silo pozdravil. Zdravniki so mu
predpisali brezpogojno šestmesečno miro¬
vanje. Seveda ie sedaj družina brez sred¬
stev in ie prisiljena stradati, če ne bo ime¬
la najnujšega za življenje.

ŠIRITE JSTRU"!

POLITIČKE BILJESKE

SVETI OTAC PAPA ZA MIR

Sveti Otac Papa Pio XII govorio je u
nedjelju na, radiu talijanskom narodu.  —
»Došao je čas«,  — rekao je medju ostalim,
— »karta svi Talijani moraju moliti za mir,
osobito u ovim danima, punim pometnje i
nemira«. Sveti Otac Papa održao je taj go¬
vor poslije svečane službe Božje, prilikom
kanonizacije Sv. Katarine Sienske, koja se
smatra jednom od zaštitnica Italije. Ostali
dio govora Sv. Oca Pape bio je posvečen
jučerašnjem blagdanu.

»Ovo je trenutak«,  — rekao je sveti otac

— »kada svi treba da. mole za pomoč s neba.
Dok ratni požar uništava plemenite nacije,
dotle Svevišnji, gospodar svemira od koga
ovise carstva, koji jedini može podizati i
obarati prijestolja, gleda ovamo dolje i tra-
ži, ima li harem jedan čovjek na zemlji, za-
brinut zbog teških nesreča, čovjek koji bi
stavio ruku na pravičnost, koja traži mir«
Na koncu svoga govora papa je uputio mol-
bu Svevišnjemu da vrati mir medju narode.

Govor pape pobudio je najdublji dojam
u iitavoj Italiji kao i u ostalom svijetu.


POSJET PRINCA OD PIEMONTA SV.

OCU PAPI

Iz dnevnih novinskih vijesti poznato
je, da je talijanski prijestolonasljednik
bio ovih dana u audijenciji kod Sv. oca
pape. S obzirom na današnji kritični po¬
ložaj u Evropi i mogučnost ulaska Itali¬
je u rat — o čemu se prošlih dana, mno¬
go raspravlja — taj je posjet izazvao ve¬
liki odjek u čitavom svijetu, napose ako
se uvaže intenzivna nastojanja pape
Rja XH. kojima je svrha održanje mira
na evropskom jugu.

Mjerodavni »Osservatore Romano«,
poluslužbeni organ, očekuje od ovog po-
sjeta dobre rezultate kao i posjeta koje-
ga je svojedobno učinio talij anski kra¬
ljevski par svetoj stolici. Naročito se
upozoruje da ovi rezultati ne če biti sa¬
mo na duhovnom polju, nego i na svje-
tskom, a da je to tim više požel j no, što
ratna bijeda u svijetu sve više raste.

»Temps« — poluslužbeni organ fran-
cuske vlade pisao je da je posjet princa
Umberta i princese od Remonta kod pa
pe imao odjek u cijeloj Italiji. Audijen-
cija je imala najsvečaniji karakter. Od
naročitog je značenja razgovor, koji je
prijestolonasljednik imao sa Sv. Očem
papom. Isto takovog je značenja razgo-

našla po brezupnem tavanju končno košček
miru in sreče. Vsa, mirna in spokojna, ka¬
kor nisi bila nikoli poprej, si mi pripove¬
dala, polna materinskega čuvstvovanja, da
pričakuješ svojega drugega otroka. »Saj od
prvega ni imel ubogi Zorko čisto nič«, si
rekla. V izpolnitvi te zadnje dolžnosti do
svojega ljubega moža si umrla. Umrla s>
tedaj, ko na Goriškem cvetijo mandeljni in
breskve  — tudi, sama v cvetjo let, tudi sama
v pomladi, ki je prišla po devetletni strašni
zimi.

Ko si se poslavljala iz Celja, sem rekla
Zorku, da bom v Celju izgubila z teboj člo¬
veka. A imela sem zavest da bi ta človek
živel nekje v Gorici. Zdaj je ta zavest umrla
in moja duša je prazna, prazna ... M. S.

vor što ga je prijestolonasljednik imao
s kardinalom Maglioneom, koji 1  je ka-
snije uzvratio posjet u kraljevskoj pa¬
lači.

★

PAPIN MIROVNI PRIJEDLOG

Papa Ro XII., dostavio je prema
jednoj vijesti iz Rima — predsjedniku
Rooseveltu predlog, da bi se ovaj mome
nat mogao iskoristiti. da se učini konao
ni napor za postignuče podpunog evrop'
skog mira prije, nego što Italija bude
uvučena u rat. Papa je takodjer poslan
upute papinskom nunciju u Berlinu,
mgr. Orsenigu, da ispita gledište nje-
mačke vlade, u vezi sa naporima Vati¬
kana i Roosevelta, kako bi se spriječio
ulaz Italije u rat. .

Papino mišljenje, o mogucnosti, da
se poduzme konačni napor za svršetak
rata, veli se, da je saopceno Roosevel-
tovom posebnom izaslaniku Tayloru,
koji ga je saopdio u Washington.

♦

»OSSERVATORE ROMANO«
PRODAJE SE SAMO U VATIKANU

»Paris-Soir«  javlja iz Rima, da
»Osservatore Romano« neče više biti
prodavan na području grada Rima, ne¬
go samo u Vatikanu. Kako je poznato
u talijanskoj javnosti oštro se kritizira
pisanje vatikanskog glasila, komu se
predbacuje da drži s Antantom. Vati¬
kanski list je u posljednje doba od 30
hiljada primjeraka povečao svoju na-
kladu na 120 hiljada primjeraka.

*

ENGLESKA NOTA ITALIJI

Kako United Press javlja iz mjero-
davnih diplomatskih krugova doznaje se
da je britanska vlada pozvala Italiju, da
objavi svoje točno stanovište prema ev¬
ropskom konfliktu. Kako se nadaju, od¬
govor talijanske vlade uslijedit če prije
16. V. Britanski otpravnik poslova sir
Noel Charles, predan je odgovarajuču
notu talijanskoj vladi istoga dana, kada
je održana konferencija izmedju ameri-
čkog poklisara Phillipsa i Mussolinija.

OTVARANJE ZRAČNE UNIJE
RIM—TIRANA—SOFIJA

U jednom svom izvještaju iz Rima
beogradsko »Vreme« javlja — razmatra-
juči držanje Italije s obzirom na mo¬
gučnost zapletaja u istočnom dijelu
Mediterana — ovo:

U rimskim novinarskim krugovima
s interesovanjem je primljen dopis iz
Sofije povodom otvaranja uzduhoplovne
linije Rim—Tirana—Sofija. U dopisu se
govori o vezama, ko j e vežu Italiju i Bal¬
kan i dalje se kaže, da je prvim avio-
nom stigao u Sofiju i jedan predstavnik
albanskog naroda sa željom, da donese
pozdrave Albanije prijateljskom bugar-
skom narodu. Bugarska zna da oni ma-
lobrojni Bugari na albanskom zemljištu
žive u jednoj atmosferi do sada nepo-
znatoj ostalim balkanskim nacijama
Oni mogu slobodno da razvijaju svoju
kulturu i religij u, kao što i Albanci u
Bugarskoj ne mogu nista da se požale
na postupak bugarskih vlasti. Potrebno
je dodati, kaže se dalje, da je bugarsko-
albansko približavanje simptom od ve-
likog značaja.«

Djela AECreda Oriania
na indeksu

Povodom stavljanja na indeks pozna-
tog djela talijanskog pisca Alfreda Oria¬
nia napisao je Farinacci u uvodnom
članku »Regime Fascita« ostre riječi
protiv Vatikana, u kojem predbacuje
Vatikanu »da se miješa u političke bor¬
be«. Udarac. koji je Vatikan namijenio
Orianiu, izvršen je protiv fašističke
antidemokratske politike, jer je fašizam
ostvario suverenu državu kakvu je Oria-
ni zamišljao. Ovdje se samo po sebi na¬
meče pitanje: Zašto je Vatikan sada

osudio ovo djelo Oriania koje je napi¬
sano prije 30 godina i zašto to nije uči¬
nio več tada, kada je talijanska vlada
dala tiskati ovo djelo kao nacionalno
izdanje?« Farinacci veli da se razlog
ovakovom postupku Vatikana ima tra-
žiti u torne, što Sveta stolica počam od
rujna 1939. vodi zajedničku politiku sa
saveznicima.

»KAPLAN MARTIN ČEDERMAC«

V SLOVAŠČINI

Prav kar je izdaio Bratislavsko dru¬
štvo prijateljev klasičnih knjig v slova¬
škem jeziku roman iz življenja oenešk.h
Slovencev »Kaplan Martin Čedermac«,
uspelo delo Pavla Sedmaka. To pomenji-
vo delo je pred leti izdala Slovenska ma¬
tica in je želo najboljše kritike ne samo
v naših vrstah temveč pri vseh. —
Slovaška izdaja Sedmakovega romana je
okusno opremljena Delo je odlično pre¬
vedel Koloman K. Geraldini, ki je že
znan po svojih prevodih. Na koncu je
knjigi dodan dodatek, ki ga je spisal
pisatelj sam. V njem je opisana na krat¬
ko zgodovina in položaj beneških Slo¬
vencev, da bi bila vsebina romana bolj
razumljiva slovaški publiki. Prav tako
je opisana vsa borba in tragika tega
najzapadnejšega dela slovenskega naro¬
da. Nas posebno veseli, da je to delo,
ki obravnava življenje našega človeka v
borbi za jezik in zemljo, prešlo ozki krog
naše domovine.

»OBČNI ZBOR DRUŠTVA »TABOR« V
LJUBLJANI

Ljubljana.  — Delavsko prosv. in
podporno društvo »Tabor« v Ljubljani jav¬
lja, da bo imelo svoj redni občni zbor v
nedeljo, dne 26  maja, ob 9  uri predpoldne.
Prostor bomo naknadno javili. Člane po¬
zivamo, da do omenjenega roka poravnajo
članarino. — Odbor.

NAŠI POKOJNIKI

t SEVERIN KAMENŠČEK.

Društvo »Istra-Orjem« v Novem Sadu
javlja tužno vest, da je v Nišu dne 2. t m.
preminul vsled letalske nesreče njegov
član, naš rojak Severin Kamenšček, pilot,
narednik. Pokojnik je bil doma iz Ročinja,
odkoder je pred nekaj leti prešel v Jugo¬
slavijo. Umri je v najljepši dobi — star je
bil šele 27  let. Pokojnikovo truplo je bilo
začasno pokopano na Katoliškem pokopa¬
lišču v nedeljo dne 5. t m. V svoji zadnji
želji je Severin Kamenšček izrazil, da bi
bil rad pokopan bliže domači zemlji, ki jo
je tako ljubil. Zaradi tega so prepeljali nje¬
gove zemske ostanke v Ljubljano in jih
pokopali dne 9. t m. na pokopališču pri
Sv. Križa. Tako je izpolnjena zadnja po¬
kojnikova želja, da bo njegovo truplo po¬
čivalo bliže rodnemu Ročinju. Pokojniku
blag spomin, sorodnikom iskreno sožalje!

Odgovorni urednik: ERNEST RADETIC, Krajiška ul. 12. — Vlasnik i izdavač- j« i

»Istra, izlazi svakog tjedna u četvrtak. -Broj čekovnog tačuna 36 789 - Pretnlata ™ ”? ,gr *” ts “ !h  združenja, Masarykova uL ’8a. II. - Broj telefona 67-80

2  dolara na godinu. - Oglasi se računaju po cjeniku. - Tisak: Jugoslovenska Štamna n i | odin " 4 °, D - za  Pola godine 24 D. za inozemstvo dvostruko, za Ameriku

Iliča br. 131. - Spisi se' n^vračah?^ * ^ “ tiskaru  ^^ara: Rudolf Polanovič.