KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KL4SA 29 (!)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3910.
Dr. Bruno Possanner von Ehrenthal, profesor, Cothen, Nemačka i Karl Scholz, direktor, Tetschen na Elbi, Cehoslovačka.
Postupak za spravljanje kotoniziranih vlakana od like.
Prijava od 13 oktobra 1924.	Važi od 1 maja 1925.
Prilikom kotoniziranja vlakana od like (kudelja, lan, kopriva i t. sl.) pokazalo se, da se pomoću najraznovrsnijih hemijskih razlaganja, procesa pranja i labavljenja u vlažnom ili suvom stanju moglo postići do duše proizvoljno jako razlaganje, ali da je taj kotonizirani vlaknasti materijal posle svih tih procesa prilično nejednak, t. j. sadrži delimično još i ćelične snopiće, delimično hemijski oslabljene i mehanički razmrskane pojedine ćelijice, usled čega se postizava vrlo nejednaka hrpa vlakana i delom tvrda i krta, delom hemijski nagrizena, lomljiva vlakna, koji malo zadovoljavaju u daljem toku predenja, te se mesto u fina, ravnomerna prediva mogu preraditi samo u grublja neravnomerna prediva, slično predivu od odpadaka, a uz to donose sa sobom još i mnogobrojne prelome runa i vlakana, mnogo otpadaka i rdjavo iskorišćavanje mašina za predenje.
Dugogodišnja iskustva u istraživanjima pokazala su, da se samo tim putem ne može postići stvarno potpuna zamena pamuku pomoću kotoniziranja, već da je, bez obzira na prethodno tretiranje vlakana, pctrebno specifično, što je moguće pažljivije mehaničko tretiranje; na taj se način -prouzrokuje potrebno ravnomerno razlaganje u pojedinačne ćelijice, bez ikakvog oštećivanja i skraćivanja prirodne ćelije, a usled toga mekan, vunast i čist vlaknasti materijal od izvanredne jačine, koji se pri predenju zaista može uzeti kao potpuna zamena za pamuk. Takav postupak je sadržina datog pronalaska.
Sirovi vlaknasti materijal ili prethodno proizvoljno tretiran hemiski ili mehanički podvrgne se sledečim proce.-ima:
1.	Procesu gnjavljenja ili udaranja sa istovremenim dovodjenjem tople ili hladne vode. odn. hemijskih tečnosti.
2.	Istezanju vlažnog vlaknastog materijala, u hladnom ili toplom stanju; ovo istezanje dejstvuje do duše blago ali ipak jako i prouzrokuje razlaganje pojedinačnih ćelića iz snopa čeličnog a da se snopovi ili runo ipak potpuno ne razlože.
3.	Razlaganju vlaknastog materijala u pojedinačne čelice u hladnom ili toplom stanju pomoću mlazeva vode ili tečnosti koji snažno dejstvuju s jedne ili obe strane; usled ovoga razlaganja odvajaju i spiraju se oojedinačne ćelice olabavljene u svom snopu s jedne strane, a s druge stran3 potpuno se izdvoje i uklone inkrustovane i lepljive materije koje potpuno prijanjaju.
Na ovaj način preradjen i izdvojen u pojedinačne ćelice t. j. kotonizirani vlaknasti materijal, može se bilo odmah vaditi i sušili, bih' da se još u pramenovima izloži uobičajenim procesima, kao što su beleže, impregniranje, bojenje i t. si. pa tek tada cedi i suši.
Na taj način spravljeni kotonizirani vlaknasti materijal je ne samo potpuno čist i razložen u nepovredjene pojedinačne ćelice već daleko nadmašuje usled ove prerade svojom mekoćom, predivošću a naročito jačinom svaki drukčije kotonizirani vlaknasti materijal.
Pošto pri podesnom rasporedu mašina
Din. 35.—
i aparata nije potreban nikakav ručni rad sem snabdevanja prve mašine, to je osigurana i ekonomska upotrebljivost u toliko više, što je s tim vezano i povečanje iznosa i poboljšanje kvaliteta.
I ako se gore navedena tri stupnja postupka mogu izvesti sa različitim mašinama i aparatima, pokazali su se naročiti oblici mašina i aparata kao osobito podesni i čine tako isto odlike datog pronalaska. Ove mašine i naprave su prestavljene na crtežu kao primer izvodjenja.
Sl. 1 i 2 su izgled u preseku i izgled spreda naprave za istezanje, koja radi sa parovima koturova.
Si. 2-a pokazuje presek izmenjenog načina izvodjenja sl. 1, kod koga valjci deli-mično zalaze u pogodnu tečnost.
SI. 3 i 4 pokazuje istcžuće dejstvo vlakana na ćelice jednog snopa vlakana.
• SI 5, 6 i 7 pokazuju izmenjen način izvodjenja naprave za istezanje gde su: SI. 5 i 6 delimični preseči u različitim momentima rada, dok
SI. 7 pokazuje delimičan presek naprave, SI. 8 — 12 pokazuju različite oblike jedne naprave za prskanje,
SI. 8 je izgled sa strane delom u preseku, SI. 9 je presek,
SI. 10 je povećan delimičin presek.
SI. 11 pokazuje izmenjen način izvodjenja u preseku sa s'tastim kajišima dok, Si. 12 pokazuje napravu za prskanje u preseku kod koje vlaknasti materijal prolazi izmedju jednog para valjaka, pa se zatim izloži sa suprotnih strana dejstvu vodenih mlazeva.
SI. 13 - 15 pokazuju napravu za udaranje, gde su
SI. 13 izgled zadnjeg dela,
Si. 14 delimični izgled prednjeg dela i SI. 15 jedan pojedinačni deo.
Shodno pronalasku vlaknasti se materijal u vlažnom stanju pošto se najpre izloži pogodnoj preradi razlaganja isteže bilo odmah, bilo posle prolaska kroz napravu za udaranje, (na si. 13—15) i to pomoću jedne od naprava prestavljenih na sl. 1—7. Na taj način izdvoje se elementarne ćelice iz svog čeličnog spoja. Pri tome se vlaknasti materijal kao vlažno runo Z unese izmedju jednog para valjaka a,b, si. 1; Ovi zahvataju krajeve elementarnih ćelica keji su spojeni tako kako si. 3 pokazuje. Naprava za istezanje prema sl. 1 ili 2 a ima jedan par valjaka a,b, koji se obrću u pravcu strele, i drugi par valjaka za istezanje c,d, koji se obrću sa nešto većom brzinom. Površina valjaka može biti glatka ili slabo talasasta, hrapava i snabdevena potrebnim omotačem. Valjci su smešteni u ležištima e,f, i pokreću
se pomoću zubčastih točkova g, tako da se oba valjka svakoga para obrću sa podjednakom brzinom. Rastojanje izmedju mesta gde valjak dodiruje runo, odgovara srednjoj prirodnoj dužini elementarnih ćelica vlakna, koje se ima kotonizirati. Usled nešto povećane br/ine valjaka za istezanje c,d. postigne se malo istegnuće, tako da se dobije povećanje odstojanje x—y, na veće odstojanje x—y’, kao što slika 4 pokazuje. Pošto razdaljina iztezanja izmedju oba para valjaka odgovara prirodnoj dužini elementarnih ćelica, pojedinačne ćelice se ne kidaju. Mesto dva para valjaka moglo bi se upotrebiti i više parova valjaka postavljanih jedan iza drugog.
Kod načina izvodjenja na si. 2a vide se kajiši 400 i 401, koji valjcima dovode vlaknasto runo i opet odvode, a donji valjci kao i donji deo gornjih valjaka potopljeni su u tečnost, na pr. rezredjeni natrijum-hidroksid. Na taj način postiže se bolje i ravnomernije iztezanje sa manjom potrošnjom energije, nego kad vlažno vlaknasto runo prolazi izmedju suvih valjaka; sem toga izbegava se sa sigurnošću, da se vlaknasti materijal pripije uz valjke i obavije oko njih. U rnssto razredjenog natrium-hidroksida mogla bi se upotrebiti i voda.
Mesto naprave za istezanje prema si. 1 i 2 mogu se upotrebiti i naprave iz si. 5—7, kod kojih se vlaknasto runo Z izleže pomoću plosnatih delova za pritiskivanje. Ovde je predvidjen jedan valjak k, koji se na mahove pokreće pomoću jednog umetnutog zatvarača, a snabdeven je po svom obimu pokretnim šinama t. Valjak w ima radijalne vodjice h koje se dodiruju sa oba kraja šine t. Na oba kraja valjka w predvidjeni su prstenovi s sa ivicama i koji strče i ograničavaju radijalno kretanje šine t ka spoljašnosti. Opruge u u piste-novima teže da šinu t gurnu napolje. Prsten s zalazi još u prsten za vodjenje m na krajevima šine t-
Ovaj prsten za vodjenje m ima na gornjoj strani valjaka W (si. 7) jedan otvor. Na tome mestu prema šini r predvidjen je jedan deo za pritiskanje r koji se kreće tamo i amo i koji se stavlja u pokret pomoću jednog ekscentra ili pomoću jednog dela u obliku palca o gore dole, pri čemu prolazi kroz vodilni prorez p. Iznad dela za pritiskivanje r nalazi se naprava za obterećenje q sa površinom za stezanje n. Iztezanje vlakna biva na taj način, što, pošto je valjak svaki put na mahove okretan dotle, dok šina t leži ispod dela za pritiskivanje, ovaj sa delom za stezanje q ide na niže, tako da površine za stezanje n, kako si. 5 pokazuje, pritiskuju vlakna
član, 16, koji se može načiniti od drvela ili ma kojeg drugog podesnog materijala, i koji je snabdeven sa žljebovima 17 u koje se uglavljuju ivice staklenih ploča 13, kao stoje to jasno izloženo u figuri 8.
Udešeno je i naročito postrojenje, koje ima za zadatak da kreće ploče 13 duž šina 11, i takvo postrojenje može biti ma kakvog podesnog sastava, prema bitnosti samog pronalaska i keo što je površno označeno u priloženim zahtevima. U ovom naročitom slučaju i za ovaj cilj, postavljen je jedan beskrajan lanac 18, koji zahvata u zupčanike 19 na osovinama 20, postavljenim blizu suprotnih krajeva rama 12, budući da se ove osovine 20 obrću u ležištima 21. Ovaj lanac 18 snabdeven je, na odredjenim razmacima, sa bočno protežućim se ručicama 22, načinjenim od drveta ili kojeg drugog podesnog materijala. Ove ručice 22 mogu se utvrditi za lanac na ma koji podesan način, i, u ovom slučaju, svaka od ručica snabdevena je sa svoje donje strane sa žljebovima 23. koji zahvataju u bočne članove 24 na jednoj od lančevih beo-čuga, kao što je to jasno izloženo u figuri 9. Deo 25 na ručici, koji je izmedju žljebova 23 sačinjava jednu vrstu čepa, koji tesno ulazi i pasuje u unutrašnjost beočuge, i sam po sebi dovoljan je da održava ručicu u nepokretnom i stabilnom položaju. Ove ručice 22 izbijaju nešto iznad šina 11 i prelaze ih, i udešene su da mogu zahvatati o zadnje ivice staklenih ploča 13, tako da, kada se lanac 18 pokreće, kako bi pokretao i ručice 22. ove će ručice potiskivati pred sobom staklene ploče, i one će kliziti duž šina 11.
Da bi se lanac 18 stavio u pokret, upotrebljava se izvesni prenosnik za smanjivanje brzine obrtanja, koji se prenos sastoji od osovina 26, 27 i 78, gde su osovine 26 i 27 snabdevene sa pravim zupčanicima 29 i 30, a osovina 28 sa zupčanikom 31, dok se na osovini 20 nalazi zupčanik 32. Osovine 26, 27 i 28 obrću se u ležištima 33 utvrdjenim na ramu. Osovina 28 terana je preko ravnog točka 34. preko koga prelazi beskrajan re-menik 35, koji obilazi i oko ravnog točka 35 na osovini 37, koja se obrće u ležištu 372. Na ovoj osovini 37 nalazi se utvrdjen i jedan ravan točak 372, koga tera remenik 37s što dolazi sa točka 374 na motoru 37a. Očevidna je stvar, da se ovo postrojenje za potiskivanje ploča može tereti i na ma koji drugi podesan način, samo ako se to želi.
Susedni krajevi najbližih šina 11 razdvojeni su jedan od drugog, kao što je to označeno u 38, i krajevi šina mogu biti ostrugani, kao što je to izloženo u 39. U obmotačima 38 obrću se strugalice 40, koje su, u ovom slučaju, točkovi snabdeveni sa žljebovima 41 na svojoj periferiji, u koje ulaze donje ivice staklenih ploča, za vreme dok one prelaze
preko pomenutih otvora, kao što je to jasno izloženo u figuri 8.
Iz prednjega se lepo daje videti, da mi opisano postrojenje omogućava da ostvarim relativno dužinsko kretanje izmedju staklenih ploča i strugalice. Kako je ovo postrojenje opisano jedino zato, da bi oni, koji poznaju ovaj zanat, mogli sagraditi mašinu, ima se razumeti da se i druga postrojenja, za postizavanje istog kretanja, mogu načiniti sasvim u duhu moga pronalaska, koji je označen u nekim od priloženih zahteva. Pri prolazu ploča iznad poslednjeg otvora 38 one zahvataju u glačalicu 42, koja se obrće u pomenutom otvoru. Ova glačalica 42 može biti običan točak, načinjen prema uobičajenoj praksi, pa prema tome i nije potrebno opisivati je u detaljima. Jedan od točkova 40 utvrdjen je za osovinu 43, koja se obrće u ležištu 44. Osovina 43 snabdevena je sa ravnim točkom 45 i tera se remenikom 46, koji je i sam teran točkom 47 utvrdjenom na osovini 37. Točak 42 namešten je na osovini 48, koja se obrće u ležištu 49. Osovina 48 snabdevena je sa ravnim točkom 50, koga teia beskrajni remenik 51, koji je i sam teran točkom 52 utvrdjenom na osovini 37. Osovina 48 ima na svome kraju ravan točak 53, koji tera remenik 54, kojim se stavlja u pokret točak 55 na osovini 56. Osovina 56 obrće se u ležištu 57 i nosi na sebi obrtnu četku 58, koja dodiruje periferiju točka 32, i dodaje joj rastvor glačajuće smeše, koja se nalazi u rezervoaru 59.
Osovine 37, 43 i 48 najbolje je da su na-meštene tako, da se mogu podešavati prema šinama 11, a ovo podešavanje može se izvoditi na ma koji podesan način. U ovom slučaju, konstrukcija, kojom se ovo podešavanje vrši, može biti sledeča: Svaki par ležišta za osovine 37, 43 i 48 utvrdjen je za kolica 60, koja su obrtno utvrdjena za ram. Udešena su naročita sredstva, kojima se mogu kolica 60 pomerati ka, ili od šina. Obično, ovo sredstvo ima u sebi i nečega, što će služiti kao kontra-balans, tako da bi se točkovi 40 i 42 mogli pritisnuti o donje ivice staklenih ploča i to sa unapred odredjenim pritiskom, kako bi se time načinilo unapred odredjeno udub-Ijenje u staklenoj ploči prilikom struganja. Radi toga, svaka od kolica 60 spojena je pomoću šipke 62 se jednim krajem poluge 63, koja je snabdevena sa jednim podešavajućim tegom 64. Ovi tegovi 64 spojeni su pomoću prstenova 65 za polugu 63. Ovi prstenovi mogu da klize duž poluge 63, i utvrdjuju se u željenom položaju pomoću zavrtnja 66. Šipke 62 mogu biti snabdevena sa zavojnicama 67 na koje nailazi krilati navrtanj 68, čime se postiže prosto podešavanje izmedju kolica 60 i poluga 63.
Svaki od točkova 40 snabdeven je sa re-
zervoarom 69, koji je ulvrdjen na ramu i služi da se u njemu sadrži voda, u kojoj se točak okreće. Rezervoar 59 i ležište 57 obično su namešteni na kolicima 60 koja su u vezi sa glačalicom 42.
Relativno postrojenje šina 11 i točila 40 izloženo je u crtežima tako da se dobije ravna (pljosnata) ivica na staklenim pločama, ali se ima razumeti da se ovaj pronalazak ni u koliko ne ograničava na ovako postrojenje, pošto, pomerajući u stranu bilo točila ili staklene ploče, može se vrlo lako dobiti kosa ivica na ploči.
U figurama 10 do 13 ilustrovano je predpostavljeno ostvarenje ovog pronalaska. Može se zaželiti da se u mesto članova za raz-meštaj i razdvajanje staklenih ploča, ilustro-vanih sa 16 u figuri 8, i u mesto vodjica 14 i 15, kojima se ploče održavaju u željenom položaju relativno na točilo ili glačalicu, može upotrebiti ma koje drugo postrojenje, kojim se gornje može izvesti. Jedan oblik takve zamene izložen je u crtežima Sine ili prečage 71, 72 i 73 mogu se postaviti tako i na takvim visinskim odstojanjima da se mašina može jednovremeno upotrebiti za struganje i glačanje staklenih ploča, ploča od mermera, vitrolita ili tome sličnog različitih dimenzija, i ovaj sklop ubraja u sebe i šti-paljku 172, na kojoj se nalaze druge manje štipaljke ili razdvajajuće sprave I62. Ove šti-paljke I62 obično su nameštene i utvrdjene na ručicu 163 sa zavojnicima i održavaju se u odredjenom položaju, pomoću krilatog na-vrtn.ja. 164.
Na taj način, kada se mašina upotrebljava za struganje i glačanje ivica jedne jedine ploče, onda se ova ploča može postaviti i održavati izmedju susednih razdvajajočih i podržava-jučih ispusta ili ručica I62, kojih može biti mnogo, kako bi poslužile kao oslonac za svaku ploču iz serije, da se mašina upotrebi za serijalnu ili grupisanu radnju.
U mestvo što bi se upotrebljavale ručice 22 radi potiskivanja ploča kroz mašinu, mogu se upotrebiti ručice 222, koje imaju rame-njače 22a koje su udešene da mogu da klize preko šina 22* te se time i član 222 vodi i postavlja na odredjeno mesto. Na ovoj ručici ili prečagi 222 nalazi se jedan ispust koji može du zahvati u beočuge lanca 18. Obično se prednja strana ove prečage snabde sa gumenom oblogom 74, u kojoj su načinjeni zarezi ili žljebovi u koje mogu da upadnu zadnje ivice ploča. Zadnja strana ovih prečaga, obično se snabde sa sredstvom, kojim se mogu podržavati i razdvajati staklene ploče u radu i to sa njine prednje strane, odnosno ivice. Ovo se obično sastoji od štipaljki 76 načinjenih od kakvog elastičnog metala i koje se mogu lako prilagoditi svima debljinama staklenih ili drugih ploča, koje dolaze u rad.
Predpostavlja se da se na gornju stranu šina 11 namesti prevlaka od meke gume 77, čime se sprečava svaka težnja da se staklene ploče krune ili naprskaju usled vibracija, kojima je ploča izložena usled dodira sa stru-galicom (tocilom).
Strugalice i glačalice (točila) ilustrovane su u crtežima tako. da se vidi da su snabde-vene sa žljebovima 41 na svojoj periferiji i oblik ovih žljebova mora biti takav, kakav se želi dati ivici staklenih ploča. Naravno, ako se samo želi da se ivice staklenih ili kojih drugih ploča, prosto poravne i uglačaju, onda ovi točkovi 40 mogu biti potpuno ravni, t. j. bez žljebova. Može se želeti, u ovakvom slučaju, da se ravan u kojoj se obrću ovi točkovi postavi pod izvesnim uglom na ravan kretanja staklenih ploča, da bi se time zaista dobio pravi ugao izmedju površina i ivice pločine. U nekim postrojenjima osovine toč-kova 40 postavljene su pod jednim izvesmm uglom sa horizontalnom, da bi se time dobila kosa ivica na pločama, ili se staklene ploče mogu strugati kakvim sredstvom, bitno sličnim sa ovim, koje je ovde izloženo, ali se drže pod izvesnim uglom, pod kojim se hoće da dobije kosa ivica. Samo takvo postrojenje mora biti udešeno da se ploče održavaju svojom sopstvenom težinom, a ne da se upotrebljavaju kakvi nepokretni utvrdjivačb koji bi čvrsto držali ploše i time sprečavali njihovo vibriranje usled čega bi ploče vrlo lako mogle prskati i lomiti se.
Mašina, koja sadrži oličenje ovog pronalaska, može se stavljati u rad da bi vršila željene funkcije i da bi se postigli željeni rezultati i to na ovaj način:
Neko od posluge staviće staklenu ili koju bilo drugu ploču ili ploče na šine 11, ili na gumenu prevlaku 77, ako se takva prevlaka upotrebljava, i to na desnom kraju mašine, ako se gleda na figuru 1., postavljajući ih pred ručicu 22 a sa prednjim krajevima ploče ili ploča u štipaljkama 76. Kretanjem lanca 18 kreće se i ručica 22 unapred, gurajući pred sobom i ploče duž šina, usleg čega ploče prelaze preko otvora 38 izmedju jedne šine i druge susedne šine, gde dolaze u dodir sa strugalicom ili tocilom 40. Ploča se oslanja na točilo jednim većim delom svoje težine, i pošto ploča može slobodno da vibrira, struganje se može dovršiti bez ikakve opasnosti da će se ploča razbiti usled prekomernih vibracija ili koncentracija istih oko nekog utvrdjenog oslonca. Točkovi 40 i 42 (odnosno točila) obično se teraju u suprotnom pravcu prema pravcu kretanja staklenih ploča i lanca 18, te će se ploče kretati u napred tačno onolikom brzinom, koju i lanac 18 ima, t. j. kojom ih ručica ili prečaga 22 potiskuje pro-tivu trenja točkova o ploče.
Svaki od točkova za struganje ili glačanje
na valjak i pridržavaju ih obostrano. Pritisak se vrši pomoću opruge i čiji se napon može regulisati. Deo za stezanje nastavlja tada svoje kretanje na niže, tako da se šina / pritisne na dole, usled čega, kao što si. 5 pokazuje biva iztezanje. Zatim se deo za pritisak r vraća u svoj normalni položaj i dejstvo površina za stezanje n prestaje Zatim se valjak okrene delimično sve dok iduća šina f ne leži ispod dela za stezanje n, proces se ponavlja. Odstojanje izmedju me^ta za stezanje kod r opet je takvo, kako odgovara prirodnoj dužini elementa radnih ćelicat tako da se ovo ponova izvuče iz položaja na si. 3 u položaj na si. 4 a da se pojedine ćelice ne raskinu. Pošto se vlakna istegnu unesu se ona u napravu za prskanje.
Na si. 8—12 predstavljena su tri načina jedne takve naprave za prskanje, koia labavi i odvaja pojedinačne ćelije pod dejstvom mlazeva vode pod pritiskom a da se snopići vlakana ne povrede.
Kod sviju naprava za prskanje pridržava se vlaknasto runo na jednom mestu, a istovremeno se na izvesnom odstojanju od tačke za stezanje sa obeju strana pod kosim uglom uprskavaju mlazovi tečnosti. Rastojanje izmedju tačke u kojoj se runo drži i tačke gdje udaraju mlazevi tečnosti je promenljivo i podešeno je prema. osobinama vlaknastog naierijala* koji se pre-radjuje, t. j. prema prirodnoj dužini ćelica ovih vlakana. Kod lana ili konoplje ori-rodna dužina ćelica vlakana je od prilike 40 mm tako da se kod ovog malerijala ima da izabere odgovarajuće rastojanje.
Na si. 8—12 obeleženo je sa 100 vlaknasto runo kako izgleda kad izidje iz naprave za istezanje. Ovo runo dospe izmedju oba valjka na mesto za stezanje 105; površina valjaka je glatka ili rapava, kako bi runo 100 bilo zahvaćeno i dalje potisnuto sa ravnomernom brzinom. Valjci su smešteni u ležištima 107 i 110 i vezani pomoću zupčastog točka 111 tako, da se oba valjka obrću sa istom brzinom.
Svaki valjak 105 ima jedno jezgro u pravcu radijalne komore 101, koje su ras-podeljene po periferiji valjka i zatvorene pomoću jednog spoljašnjeg omotača 103. Ovaj cilindrasti omotač 103 ima kose proreze, koji se iz odgovarajućih komora 101 koso pružaju u pravcu kretanja vlaknastog runa (si. 10). Na jednoj ili na oba kraja svakog valjka predvidjen je deo 108 sa kojim su u vezi cevi 106, a koje se mogu vezati sa cevima za dovodjenje vode. Prsten 112 koji se obrće sa valjcima pro-rezan je prema svakoj komori 101 dok jedna ploča 113, pričvršćena za deo 108 predstavlja hermetički spoj izmedju unu-
trašnjosti valjaka i unutrašnjosti dela 108. Svaka ploča 113 ima otvor 104 koji je u vezi, pomoću kanala 114 sa unutrašnjošću odgovarajućeg dela 108. Delovi 108 mogu se obrnuti za jedan mali deo na osovini valjaka u pravcu obima, tako, da se može postići odgovarajući položaj otvora 104 na ploči 103 (si. 10).
Način rada je sledeči:
Valjci 102, koji sobom povlače vlaknasto runo 100. potisnu ga, dok voda pod pritiskom ulazi kroz otvor 104 u jednu ili dve od komora 101, koje leže s one strane gdje izlazi vlaknasto runo. Vodeni mlazovi koji prskaju na ćelice vlakna, pritiskuju ih s jedne strane jednu uz drugu, a s druge strane rastavljaju ih iz njihovog spoja. Pošto mlazevi udaraju na čelice, dok se ove još drže izmedju valjaka na mestima za stezanje. sprečeno je izdvajanje celog snopa vlakna. Obrtanje učvršćenih delova 108, a na taj način otvora 104, može se tačno podesiti rastojanje izmedju mesta za stezanje na valjcima i mesta na koje udaraju mlazevi.
Kod načina izvodjenja prema si. 11 po-meranje iuna 205 biva izmedju mreža za pomeranje 204 sa velikim petljama, koje se obrću preko koturova 202 Na jednom mestu pritiskuju elastično dva dela za pri-tiskivanje 203 runo 202 tako da je ono na tom mestu čvrsto stegnuto. Iza ovog mesta za stezanje izloženo je vlaknasto runo dejstvu vodenih mlazeva koji koso udaraju iz kosih proreza komora za prskanje 201. Dejstvo na runo je slično kao kod načina izvodjenja prema si. 8—10.
Kod načina izvodjenja prema si. 12 runo je čvrsto stegnuto izmedju. dva valjka čija površina radi boljeg zahvatanja može biti talasasta, rapava ili t. sl. I ovde udaraju mlazevi vode pod pritiskom iza mesta za stezanje iz kosih proreza 208 u šupljim komorama za prskanje 210 na vlaknasto runo Ove komore za prskanje 210 mogu na onim ivicama, koje leže prema valj cima 207 biti snabdevene oštrim ivicama 209. koje dejstvuju kao delovi za gladjenje.
Naprava za udaranje i istovremeno pranje vlaknastog runa načinjena je po primeru si. 13—15.
Vlaknasti materijal, u vlažnom stanju, hladan ili topal, izloži se dejstvu naprave za udaranje, pomoću kajša za prenošenje 300, koji se sastoji iz metalnog sita, što se obrće preko koturova 301. Naprava za udaranje sastoji se iz drvenih maljeva 302, koji se pokreću gore i dole pomoću ploče 304 u obliku palca, taka da udaraju blokove 306 ispod metalnog sita. Dejstvo udaranja čine elastičnim opiuge 305, koje posle svakog udara pokrenu maljeve
na više. Uzajamnim pomeranjem ploče u obliku palca postiže se naizmenično udaranje maljeva, koje ide jedno za drugim, dok se promenom dužine šipke za pomeranje može regulisati visinu izdizanja. Broj maljeva koji udaraju može se po volji menjati izbacivanjem pojedinih. Izmedju maljeva predvidjene su cevi za prskanje 310. pomoću kojih se uprskava hladna ili topla voda, ili kakva hemijska tečnost. £ito za prenošenje donosi vlaknasti materijal na mesta za udaranje izmedju maljeva 302 i blokova 306, gde se ocedi tečnost za pranje, koja otiče kroz metalno sito, a vlaknasti materijal dobija svežu tečnost iz iduće cevi za prskanje. Naiz-meničnim uprskavanjem i cedjenjem postiže se vrlo dobro mehaničko pranje i vlaknasti materijal se postepeno ravno-mernije raspodeli na kajše za prenošenje, što je od velike koristi za rad daljih naprava za istezanje i naprava za prskanje.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za kotoniziranje vlakana od like, naznačen time, što sirovi ili kemijskim ili mehaničkim putem prethodno pre-radjen materijal izloži dejstvu iztezanja, kako bi se dobilo što je moguće potpunije izdvajanje u nepovredjene pojedinačne celice i labavljenje elementarnih ćelica iz njihovog spoja potpuno izdvajanje pojedinačnih ćelica i odklanjanje zaostalih lepljivih materija pri tome se tako preradjeni vlaknasti materijal ako je sirov, cedi i suši po prethodnom belenju, impregniraju, i češljanju u drugom slučaju cedi se i suši neposredno.
2.	Postupak shodno zahtevu 1, naznačen time. što se vlaknasti materijal pre istezanja i prskanja izloži dejstvu udaranja, dovodeći mu pri tome vodu ili kemijsku tečnost za pranje, kako bi se lepljive materije isprale i vlaknasto runo izjednačilo.
3.	Postupak shodno zahtevu 1, naznačen time, što je vlaknasti materijal pri izvlačenju potopljen u vodu ili kakvu kemijsku tečnost.
4.	Naprava za natezanje za izvodjenje postupka shodno zahtevima 1 ili 2 nazna-
čena time, što se natezanje vrši izmedju dva para valjaka, od kojih valjci jednog para imaju nešto jaću brzinu. Rastojanje izmedju mesta za zatezanje vlaknastog runa odgovara srednjoj prirodnoj dužini elementarnih ćelica.
5.	Naprava za iztezanje shodno zahtevu 4, naznačena time. što ima više para valjaka, koji idu jedan za drugim.
6.	Naprava za iztezanje radi izvodjenja postupka shodno zahtevima 1 ili 2 naznačena time, što se izvlačenje vrši pomoću jednog valjka koji se na mahove pokreće i koji je snabdeven pokretnim lajstnama; na valjku se vlaknasto runo u stanju mirovanja čvrsto drži na dva mesta udaljena jedno od drugog za dužinu ćelica. Vlaknasto runo se povija izmedju mesta za stezanje pomoću jednog dela za pri-tiskivanje.
7.	Naprava za prskanje radi izvodjenja postupka shodno zahtevima 1 ili 2 naznačena time, što se vlaknasto runo čvrsto drži izmedju šupljih valjaka, koji se obrću i čiji omotač ima proreze koji propuštaju u kosom pravcu vodu pod pritiskom na vlaknasto runo, pri tome se komore, kroz koje ulazi dovedena voda pod pritiskom u prorezu omotača, može, u pravcu obima podešavati tako, da se rastojanje izmedju mesta za stezanje i mesta gde udara mlaz vode može regulisati.
8.	Naprava za prskanje radi izvodjenja datog postupka shodno zahtevima 1 ili 2 naznačena time, što su ispred mesta za stezanje vlaknastog runa načinjenim pomoću valjaka ili delova za pritiskivanie, nameštene šuplje komore za prskanje sa kosim prorezima za isticanje vode pod pritiskom čiji se položaj prema mestima za stezanje može regulisati.
9.	Naprava za udaranje radi izvodjenja postupka shodno zahtevu 2 naznačena time, što se radi istovremenog pranja, labavljenja i izjednačavanja vlaknastog materijala, ovaj podvrgne elastičnom dejstvu udaranja čitavog niza maljeva na situ koje ga prenosi i obrće se, pri čemu se izmedju mesta za udaranje uprskava sveža tečnost za pranje.
rtg- '■	Fig.2a
s
'•. ■■
. fVJZSSS"-
... -
...i, -■'■
,w^ -
V-
'' ••' • '-Jr''
5„
V'
V/
M-
'j

x XV \
'x.V
5V
/c'
rAV
* -=4*5- '■
"	r>r>	.','4'i:'• "'V

/oo

,	:	št
' V'-.
■ v'
‘V
c:^



A d patent broj' 39/0.

f«
^>'4v
; c%ife:
v
, o -c-; \ n
*& f r • ■ ■■:
., f’ ' Ž* A tA	A	A,",i
,:-	:;■' ,f.; v. ' -	■ ; . .. -^
j. - r ’
' V ";	■	-.i-
-l,, vf:A
' .	•- '. ' : •
•-■   ;; •
■r-vA
A A	A
4T--1
T‘i	•>. *	»s!
%	frf "! “V-■•■■:.	-
•-. ... «. .... ^	....	• - -v .	...	.v.	J*
;.......................................•..........
£5
:...... ,4,.:.-.-mmm ■smm&g
...........................................
A 23 ’	^	,.T.■:•■-.
A . .
T-irr. iri.'X3 r *■ •.•’.v'; . •■	't-	.-r'-r;	v.--	, •-. .
- r- •.... . -rcrT T-r -y • r;"."r.^-vT y ..T • .; . : a; ". •.• . ■
i 1 / Vy: C.3A
t	t, ...* - ». . ....— . .. . -. ...... - • • . --■ T ~ - .
“"A	........... S,A
...............■
■	■ ’£ ■	”1	a ;-v	.• ■;.^	. ;
’V
•V,
y'>*'sS /V "'K V.
,a
'i.	■	.	..■
i . ■;
% M ■*: '■ '
.
Vv'
■
...’•■ v :	-v
■•>•.	u .	.
: S'..,	.
4;. --A'*..,..
A-
'"'"'■V'	.;...
■	\	""■i' '
• n >■
. ;;
:.."	- ■ i ,
;•'	■■ ■'	• v’
•.■3' *■ - ',
■
V


•<-	r^.
v-‘
i
•	'T*'

S/O
N'
V ^0^!

■£>'
. ; -.:vii:#>::„,.

,r^('!
.«aS!*

>x
x
\ \	W»^’v -r«
.. % H . O »	-
/. •'
k' '■ ■ ' •
s; ,	' ' ,■•'
I v:/ >' 4
'I ■ ^ X ■ /
4	,,	. ‘ . .•' y
4 ■ /‘ .4 S	r'
%' ' /' ■ ^ / ;,
■4, ' ,
-t\ "	■ ./
4' /y ■•'/


X."' , .•■
■ / 4 /.	/...•;
' • '• '

-y ■


X:4:S X
4'
;4 ■
%S
silf'
S''
€,
“.-•■•	rvr • ’

ir	.
....,. y4>4^s %
X-.' ^: 'X ; :; :x::;.
■4
Jrx'v
A'\\ \ f4, \^, X". f-4 ■ 4 \
. \ s> v: \ ■v,"'--. xx-v v v \ \
•v
'v X 'S \	^	.	.
... s \ : ■. -
x \ 'v x -	.
;
v v X S < -
v ■. X. '-,,'>X -V
‘■;xx;\4
N .,	\	.. s ... \ -V V X 5
%4,,x x:;.
X,
X
xy.



xx34
,y
: ; .
U-- x
•.•■ .. X.
x. :i
-4\,1
i-ov.
-	;-:X •; -v1;: >X^'
■ ' ■
-	'-'.X:Xy
... X:?X
'■vxx.
... 4

4 ^CX'X,
'A

A

.., 4
’. ";:4r xxxx
r/Vi " ■''
y//A'

■
^\x ■
s4-4x.:|:

/Je/patent bnop 39JO.
I— l
O
V	','


v--,-
r ^ «„ £
;.^;;r,:>,';" f:S
>$ i
d ^
m ■
I
j.?
S ::r
ii ■

t
^d:B
r:0
'if
g,
m
j

j
., !..............
S--—.................................
•f‘ . , - .-".....,.
*	’'	;•<■...f-,> ••.'T	i
?	5.;:;	;	'

C?
O
f'

"H


*
!r
,s
< l!f
..l;i ..

' i '
I f
I
j
/ . i
■t
S* i
j;
j;:’


irn
s i
'

:
% 4?i :
* j •?
: Ž I ' I
j



/
'V'i
C? 'V'
j:	j,
’.	i

■.. \

■t
đj
KH
V' f
...V/«'-*'’ .v'.- "	i
■ ■	■ ■ .,
"/ v: ■■'‘V "v"	- ■” . -
M' j ;
m '
0	i
s”
■7: 1 V
?	, '	< i
."'...'V,	'.'v-	:	,-,
‘i '	■ ■	.■ ■ ■■




7^
"'.VV
!

^ -n j
1
r...
I'
v...'
i
s p
e
i '•
:

.■;i
’Mžr
i

• S .	■-
l ^


■J..,, J
j

't
’ :


P'
<-P
'i-.
i'.;.:.


ii'

v'/'-



>■ ■