D1 borbi protiv fašističke Italije, koja j« poduzela najnasilnije mjere, da uništi naš narod u Julijskoj Krajini, štampa je signrno najjače sredstvo. Treba svijet da zna za nepravde, koje Italija čini jednom narodu, ako želimo da ustane protiv tih nepravda, a to će svijet doznati samo preko dobre štampe

Bez lista »Istra« naša bi emigrantska akcija i naša borba imala mnogo manje značenje nego li ga ima danas. Naša emigracija ima u listu »Istra« svoj organ, preko kojega govori u ime našeg naroda. Treba naša emigracija to da shvati i da cijeni značenje lista, pa da ga podupre onako kako treba.
G1ASUO SAVEZA IUGOSLOVENSK1M EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
EVROPA I MI
Središte našega zanimanja jest i ostat ie pitanje naših ljudi pod Italijom. I unaprijed, kao i dosada, mi ćemo voditi računa o svemu što je u uskoj vezi s životom našega tamošnjeg naroda. Kao dijelovi, silom otrgnuti od živoga narodnog organizma, mi smo se sklonuli izvan granica svoje uže domovine sa misijom koju nam određuju dogadjaji i koju mi rado prihvaćamo: da dižemo glas protesta, koji je s one strane granica silom zatomljivan. Znamo, da smo mi u prvom redu zvani, da pred svijetom ukazujemo na nepravde fašističke Italije, da razgoljujemo sve što bi se moglo zatajiti ili prekriti staniolom laži. Svijesni smo, da smo se odijelili od svakodnevnoga života naše narodnu jezgre samo zato, da imade nekoga, koji se sklonuo pred uni-šlavajućim bijesom fašizma da sačuva ideal ljudske slobode, zahtjev za političkom i socijalnom pravdom, koja je nestala u našoj zemlji za 600.000 naroda.
Iz današnje sudbine tih 600.000 Jugoslavena pod Italijom svijesno stvaramo problem i unosimo ga u sklop ostalih evropskih problema obraćajući se onoj javnosti koja nije zahvaćena šovenskom manijom, već teži za pravednijim slanjem u svijetu. Ovu ulogu nećemo prestati izvršivati dok bude i jednoga od nas, jer dotle će postojati svijet i bit će netko koji će govoriti za one, kojima moraju usta biti zatvorena. I zato pažljivo hvatamo svojim ušima svaki glas, koji preko granice do nas prhne.
Pažnja naša usredotočena je na prilike u Italiji, a specijalno u Julijskoj Krajini. Ono, što se tamo dešava s našim narodom, nas se tiče u prvome redu. To dakako nipošto ne znači, da moramo prema svim ostalim dogadjajima u svijetu biti ravnodušni. Dogodjaji nižu se jednu za drugima, u svezi i medjusobnoj ovisnosti. Ni naše pitanje nije neka usamljena pojava na svijetu. Nakon što je već u nekoliko navrata u ovom listu upozoreno na to, kako je svojevremenu sudoiiuiu" 'jv. Trula i Gorice zavisila od općeg položc'MTU Evropi, nije potrebno da *« to još jedno w posebno istakne. Istina je niedjutim, da nakon toga evropski dogodjaji nisu, možemo reći, nimalo utjecali na talijansku politiku prema narodnim manjinama. Italija je, koristeći se povlasticom, 'la o postupku s manjinama ne polaže nikome računa, stalno sve više ugnjetavala naš narod oduzimljući mu postepeno jedno Pa drugo, dok ga nije konačno potpuno obespravila. Kako i s nama tako se dogodilo i s Nijemcima u Južnom Tirolu. Pred dvije godine bili su se oni uzalud ponadali, da će pregovaranja Mussolinija i tadašnjeg, njemačkog kancelara Brilninga doprinesti Štogod poboljšanju njihova položaja. Italija je postupala i postupa samovoljno iza-zivljući time samo savjest neslužbene Evrope. Onu službena Evropa izbjegava da se zauzimlje za narodne manjine, koje se nalaze u granicama velikih država i intervenira samo kada se radi o malim državama, koje su se obvezale na poštivanje prava pripadnika drugih narodnosti. To medjutim ne zitači da problem narodnih manjina nije od osobite važnosti. Službena Evropa sakrivena iza juridičkih formula samo se uklanja od vremena do vremena jednom pitanju upravo zbog njegove delikatnosti. Ali problem postaje iz dana u dan težim, pa činilo se i paradoksno, postaje takvim u Pnorne redu zato što ga se silom eliminira iz okvira ostalih evropskih problema. Navodne manjine jesu danas bolest na živom evropskom organizmu, što se bolest niše Zanemaruje to postaje ona opasnija. Ukloniti je na taj način da se narodne manjine Jednostavno izbrišu, da im ni traga ne ostane, nije ni razborito, a još manje moguće. U ovim poslijeratnim godinama mnoge navodne manjine, kao i naša, izgubile su sve šio su stvorile na političkom, kulturnom i Socijalnom polju, ali u svojoj elementarno'. Prirodnoj snazi one postoje još uvijek ne-°s.Vmijene i postojat će, jer one ne mogu iako olako nestati nekome za volju, pa obavila se na njih i liklorska sjekira u ruci Crne košulje. Dok se ne promijeni današ-nie stanje, postojat će problem narodnih malina, koji sam za sebe djeluje kao opome-?a. Bez dubokog zahvata u riješavanje potaja narodnih manjina ne može biti go-vova o nekom sredjenju u Evropi. Zato je Pitanje narodnih manjina bilo aktuelno i iakvo će u ovakvim prilikama i nadalje °stati.
Imajući sve to na umu, ne ćemo moći re(i da nije za nas od interesa da imamo Uvid u opći položaj i da pratimo razvitak Ropskih dogodjaja. Ovo ne može značili a u promatranje našega pitanja unosimo Sšlo strano. Mislimo naprotiv da se osje-Potreba za tim. Tko od nas nije pratio Ovitak Hitler ova pokreta u Njemačkoj V I U ovom kratkom vremenu vladavine na-njegove pobjede mj smo morali konsta-lra-ti fatalnu sličnost s talijanskim fasi-
OČAJNE GOSPODARSKE PRILIKE U ISTRI
REZULTATI FAŠIS TIČKE POLITIKE.
Prema izvještaju fašističkih prvaka na Kongresu fašističkog udruženla
sindikata u Puli.
industriiskih
Pula, marta 1933.
Ovdje je u nedjelju 11. o. m. održan Kongres fašističkog udruženja industrijskih sindikata ili kako se talijanski zove »Unione dei Sindicati Fascisti dell’ Industria«. Taj je kongres priredjen s velikom pompom. uz učestvovanje izaslanika vlade iz Rima, a prisustvovali su inače pretstavnici svih pokrajinskih vlasti. Veliki govor održao je istarski prefekt Foschi i izgovorio je obične prigodne fraze o talijanstvu Istre i fašističkoj vjernosti istarskog pučanstva. On je u svom govoru rekao, da istarsko pučanstvo osjeća veliku zahvalnost prama Mussoliniju i fašističkoj Italiji, jer se današnji režim brine, da i Istra živi, da ima rada i kruha.
AH prefekt laže...
Tako je govorio prefekt. Mediutim on je valjda i sam znao, da laže. A kako prefekt laže, kad govori na ovaj način vidjelo se najbolje iz govora, koji je na tom istom kongresu izrekao komesar industrijskih sindikata cav. Carletti. On je govorio o stanju pojedinih industrija u istarskoj pokrajini. Nije sigurno namjerno prikazivao položaj u crnim bojama, nego je možda čak mnoge stvari uljepšao, ali ono, što je on rekao, već je mnogo i dokazuje, da je gospodarsko stanje istarske pokrajine vrlo loše. Iz govora ovog fašističkog sindikalnog komesara, koji je objavljen u poljskom listu »II Corriere istriano« od 12. marta, donosimo ove informacije:
Gradlevna Industrija.
Komesar Carletti osvrće se najprije na gradjevnu industriju u Istri, pa kaže: »Najteže se osjeća kriza u gradjevnoj industriji i tu ima najviše besposlice. Mnogi i važni radovi iz djelokruga javnih radova izvršeni su, a nekoji radovi čekaju da se započnu. Nedavno je prefekt Foschi izdao okružnicu, kojom nalaže, da se odmah započnu oni radovi, koji su predvidjenj. Mnogo smo zahvalni gosp. prefektu za ovu brigu, samo da ovo ne ostane tek na papiru...«
Poduzeća ne plaćaju radnike!
Govoreći o javnim radovima komesar Carletti ističe, da se u novije vrijeme do-gadja i to, da nekoja poduzeća vrše te radove, koje država ili pokrajina finansira, ali ne plaćaju radnike. Radnici rade dane i mjesece besplatno... Zato je došlo do nekoliko afera. U budućim natječajima za javne radove treba da se za svako poduzeće, koje se natječe traže informacije, da li u tedu vrši svoje obaveze prama radništvu’ Treba moralizovati natječaje — kaže Carletti. Ovo je vrlo značajno. Znači, da je ovaj sistem zauzeo velikog maha, kad se na fašističkim kongresima mora otvoreno i Javno o ovoi pojavi govoriti. — Canetti kaže. da je na sindikat došlo bezbroj tužbi zbog neplaćanja nadnica. Samo oni radnici, koji su imali kuraže da tuže, potražuju zajedno 200 hiljada lira! A da će toga biti i više — to je sigurno. Tako dakle izgledaju ti »javni radovi« u Istri!
Kako stoli puilska tvornica cementa?
Komesar Carletti kaže, da je situacija u tvornicama cementa (dvije tvornice) u Puli povoljna. Ali ovo »povoljno« stanje nije baš _ najpovoljnije — jer sam Carletti odmah iza te prve rečenice kaže, da su tvornice cementa imale namjeru ove zime, da otpuste veće brojeve radnika, zbog nestašice posla. Do tog otpuštanja — kaže Carletti — nije došlo, na intervenciju sindikalne organizacije. Znači, radnici nisu otpušteni, nego je svima snižena vrlo osjetljivo plaća!
Rudari na Lablnštlni stradaju.
Položaj, u kojem se nalaze rudari u
okolici Labina veoma zabrinjuie — kaže Carletti. Tamošnji rudnik ima kapacitet od 200 tisuća tona ugljena godišnje. Ali prilike su takove, da se poduzeće nalazi u vrlo teškoj situaciji i poslije brojnih otpusta radnika, u novije vrijeme stvoren je plan, da se preostalim radnicima osjetljivo snize nadnice Udruženje fašističkih sindikata uputilo je o tome utok u Rim i sad se čeka rješenje..
Kamenolomi propadaju...
Sve je manje posla i za radnike u kamenolomima, jer poduzeća nemaju naruča-ba. Tu je struku pogodila propast kamenoloma Gorlato. koji je pao pod stečaj. Komesar Cadetti se ipak nada, da bi mogla istarska poduzeća da doskora dobiju nesla u drugim nekim pokrajinama. Gdje?... Naročito je teška situacija za radnike, koji izradjuju kamen ili mramor, kod gradnja novih zgrada. Uveo se naime običaj, da graditelji naručuju već sasvim izradjen kamen i mramor u rudnicima, pa im ovakvi radnici ne trebaju. Sad je u Puli zbog toga nastala velika zategnutost u povodu gradnje velike zgrade nove pošte. Odlučeno je naime, da se kamen i mramor naruči gotov, izradjen (u Italiji!). To je revoltiralo radnike iz Pule, koji se bave ovakvim radovima pa su protestirali.^
Teško stanje industrija boksita.
Comesar Carletti kaže, da veliku zabrinutost izazivlje stanje u industrijama boksita, kojih ima u Istri više. Poduzeća su došla u velike poteškoće. Carletti kaže, da ie to zbog opadanja izvoza u strane zemlje, a naročito jako konkurira Italiji jugoslavenski boksit. U industriji boksita broj nezaposlenih vrlo je velik.
Propast ribarske industrije.
«jrnoseći stanje ribarske, industrije, Carletti kaže, da se ne ustručava stanje te industrije nazvati zabrinjujućim. Ribarska industrija (konzervirana riba) propada, jer je izvoz produkcije pao. Mnogo je radnika ostalo bez posla. Zato je nedavno otišla iz Istre u Rim naročita komisija, kojoj je bio na čelu prefekt Foschi, da bi vlada nešto poduzela za zaštitu istarske ribarske industrije. Nešto se postiglo, ali to nije još sve.
Brodogradilišta takodler zabriniuju.
Nijedna grana industrije u Istri ne može da razveseljava, pa tako ni brodogradiliš-na. Carletti sam kaže, da se prema onome, što kažu vlasnici i upravnici brodogradilišta. situacija mora da zabrinjuie. Carletti kaže, da nema posla u istarskim brodogradilištima, ali obećano je od strane vlade, da će biti u istarska brodogradilišta poslane nekoje stare ladje, da se demoliraju.. • Carletti kaže, da iz puliskog arsenala ne će biti odvučeni u Italiju veliki «dok«, nego će i dalje ostati u Puli, a u tome je »doku« nada. da će ipak prije ili kasnije biti i pravog rada. (Lijepe Ii utjehe!).
Spor u puljsko) plinari.
Carletti kaže, da o industriji električne struje i vodovoda ne bi imao što da kaže, ali u puljskoj plinari treba da se raščisti pitanje radništva, odnos radništva prama poduzeću. A isto tako i u Kopru i Izoli izbilo ie u tamošnjim plinarama slično pitanje. —
Mussolini će povesti narod blagostanju!
Tako je po prilici komesar Carletti prikazao stanje u Istri. Nije nimalo ružičasto, ma da ono što Carletti govori nije ni izdaleka prava slika očajnog stanja. Ali ipak skupština se je zaključila, kako kaže »Corriere Istriano«,___mišlju na Ducea, koji vo-
di radni narod u bolju budućnost punog prosperiteta i blagostanja. — Bum!
zrnom. Iskustvo s talijanskim fašizmom dovoljno je da se mogu praviti zaključci u pogledu njemačkog fašizma. Jasne su posljedice i za narodne manjine kao cjelinu, budući da hitlerizam, kao dobar učenik lošega učitelja, ima tu jednake misli. Zahtijevati od ovakvoga mentaliteta da ima smisla za tako delikatna pitanja, kao što je pitanje narodnih manjina, očito je previše. To što se dešava pojava je koja zabrinjuje i teško bi bilo naći izlaz, kada ne bismo imali na umu da fašizam svojim nasilnim akcijama izazivlje antifašističku akciju.
Osim tih najopćenitijih razvojnih linija, nas zanimaju i pojedinačni dogodjaji i političke kombinacije, koje bi mogle imati svoj odsjev i na naše pitanje. U najnovije vrijeme sigurno se u našim redovima sa zanimanjem pratilo put engleskih ministara MacDonalda i Simona u Rim. Ne ulazeći u motive, koji su kod toga odlučivali, ni u
pojedinosti, koje su raspravili engleski ministri s Mussolinijevim, službenim pretstav-nikom fašističke Italije i neslužbenim šefom evropskog fašizma, mi smo osjetili svu opasnost, koja bi nastala, da se primi faši-sti(ki plan o novoj europskoj konstelaciji. U hijerarhiji evropskih velesila mimo malih država i naroda, može se gledati samo ostvarenje fašističke koncepcije izgradjiva-ne bez ikakvih skrupula.
Pratiti razvitak dogodjaja sa našega stanovišta znači samo udovoljavati potrebi, koju zacijelo svi osjećamo. Ne možemo ostati ravnodušni prema do god ja jima, koji mogu imati utjecaja i na naše pitanje. Bilježenjem glavnih dogodjaja uz komentar, koji će ih dovesti u odnos prema nama, naše glasilo izvršivat će jedan zadatak uz mnoge druge, koje već izvršuje.
MATKO ROJNIĆ.
USKRSKI BROJ „ISTRfc
Idući broj našega lista bit će uskršnji. Radi velikog posla oko pripremanja tog velikog broja naš list naime idućeg tjedna neće izići. Uskrsni broj imat će karakter malog almanaha, jer će u njemu biti objavljeni nekoji vrijedni članci, rasprave, novele i pjesme od istaknutih naših publicista i književnika.
Uskrsni broj izići će sredinom Velikog tjedna, ali materijal je za taj broj već djelomično sabran. Saradnici, koji žele da pošalju članke za taj broj »Istre«, neka se požure i neka nam svoje radove odmah pošalju.
U Uskrsnom broju »Istre« donijet ćemo kao i u svakom broju i dvije stranice vijesti iz Julijske Krajine te vijesti iz društava i emigracije uopće.
Molimo saradnike, naročito one, koji pišu izvještaje o društvenom radu, da budu što kraći, da nam šalju koncizne prikaze o društvenom radu, da se ne opetuju, da javljaju samo činjenice, sa što manje općih riječi, bez opetovanja stvari, koje su bilo kako i bilo kada bile već u listu objavljene, a kod referata o govorima i predavanjima, da nam dostavljaju samo ono, što je bitno, ono što , e novo. Nema neugodnijeg posla, nego li je kraćenje opširnih društvenih izvještaja. Naročito upozoravamo na kratkoću izvještaja sa glavnih skupština. Po neki put, kad bismo htjeli da donesemo u cjelosti sve društvene izvještaje, koji nam stignu, morali bismo izostaviti iz lista sve ostalo.
Upozoravamo ponovno, da je glavna zadaća našega lista, da izvještava o životu našega naroda pod Italijom. Vijesti iz Julijske Krajine ne smiju izostajati, a drugo se mora udešavati prema tome.
Polemike, diskusije, koje izazivlju osvrte, ispravke, objašnjavanja ne možemo još da donosimo i radi pomanjkanja prostora. Oni, koji vide u tome manjkavost lista neka porade na tome, da se naš list poveća, proširi barem na osam stranica. Dotle moramo da se držimo pravila, da skraćujemo članke, da ne donosimo polemike, da se ograničujemo na bitno, osnovno, na registriranje činjenica i dogodjaja i zbijenoj formi. Nijedan dogodjaj iz života naše emigracije, nijedna akcija, priredba, predavanje naših društava ne smije ostati nezabilježena, ali sve u kratkoj formi. List postaje tako sadržajniji, čitkiji i šareniji.
PRETPLATNIKE
već po stoti put opominjemo, da budu savjesni, da nam dostavljaju svoje pretplate, jer o tome ovisi ne samo opstanak ovog našeg lista, nego i njegov kvalitet. Borimo se s velikim poteškoćama, ustrajno se borimo i ne popuštamo. Ali smatramo, da imamo pravo, da u toj borbi tražimo potporu i suradnju čitave emigracije, a naročito pretplatnika lista. Mi pretplatnicima redovito dajemo ono, što očekuju. Svaki tjedan dolazi im list u kuću. Dajemo im dobar list. Oni nama treba to da priznaju i da nam redovitim plaćanjem pretplate omoguće rad.
Oni, koji nisu do sada uplatili stare pretplate, a i oni, koji još oklijevaju da nam pošalju ovogodišnju pretplatu, neka se sjete svoje dužnosti prama listu. Uostalom to nije dužnost samo prama listu, to je dužnost prama čitavom onom našem narodu u Julijskoj Krajini jer ovaj list izlazi za njega i za njegovu se slobodu bori.
UPOZORENJE
našim pretplatnicima u Americi!
Upozoravamo naše pretplatnike iz Amerike, da smo za Ameriku imenovali našim povjerenikom odličnu nacionalnu radnicu gospodjicu Mary Vidošić iz Hobokena.
Gospodjicu Mary Vidošić ovlastili smo, da u naše ime ubire sve zaostale i tekuće pretplate, koje nam dnguju tamošnji naši pretplatnici. Ti zaostatci u pretplati iznose danas prilično veliku svotu, pa se nadamo da će se tamošnji naši dužnici odazvati pozivu gospodjice Mary Vidošić i konačno namiriti dug.
Svi moraju konačno uviditi, da će se list održati na visini jedino ako svi pretplatnici budu udovoljili svojim obvezama.
Prema tome molimo sve naše pretplatnike i prijatelje u Americi, da susreću našeg povjerenika gospodjicu Mary Vidošić sa punim povjerenjem i da joj olakšaju rad.
Njezina je adresa:	Mary Vidošić,
Hoboken N. Y. Usa 1136 Garden Street.
UPRAVA LISTA »ISTRA«
niste li možda i vi zaboravili poslati pretplatu?
ANTIFAŠIZAM U OBRANU GORTANA
SIMPATIČNO PISANJE TALIJANSKOG
Nedavno je fašistička štampa, u prvom redu i kao inicijator tršćanski »II Piccolo«, donijela članke, u kojima se pokušava omalovažiti herojstvo Vladimira Gortana. Fašistička štampa osjetila se ponukanom, da se baci blatom rovao, kao u na sjenu našeg velikog mučenika u po- svoj ideal. Za
ANTIFAŠISTIČKOG LISTA »L’ESILIO«
»Mi s Vladimirom Gortanom, koji je pao u Puli od olova iz plotuna crnih košulja, nismo imali iste ideje. Ali Vladimir Gortan je jednako kao Guglielmo Oberdan volio domovinu i u nju je vje-najveći i najpravedniji taj je ideal dao svoj ži-
vodu jednog napisa u našem listu, u vot. Kako da se ne poklonimo pred kojem se veliča Gortanova uspomena, ovom najvišom žrtvom?
Na te niske i vulgarne napadaje na
svjetlu sjenu našeg heroja mi se nismo htjeli ni osvrtati, jer smo smatrali suvišnim da branimo sunce od grok-tanja svinja.
Sad spominjemo tu gadnu kampanju fašističke štampe samo zato, da
»Ali fašizam se ne klanja, nego vri-jedja. Iz redova fašista izišla je jedna svinja (ime je indiferentno), koja priča, na primjer, da je Vladimir Gortan u jutro pred eksekucij om bio blijed i time pokušava da smanji herojizam
istaknemo iedan liieni aesf talilanskoa Goranov. Fašistička svinja kaže, da je SlSi.1	St «.dimlr Gortan nrod nlotunom. koti
koji izlazi u Parizu dvaputa na mjesec
PROPADANJE NAŠEG GOSPODARSTVA POD TALIJANSKIM FAŠIZMOM
Vladimir Gortan pred plotunom, koji je imao da strelja, dva puta sazvao
rTojTTosf naslov*»L’EslUo« “(Izagnan-	đaJ	modini
st.vol rinnrvsf rta nrvnl strani članak- n cu}1- EVO, U kakav je ponor moralni
stvo), donosi na prvoj strani članak, u kojem ističe, da je fašistička štampa pokušala, da se blatom baci na jednog mrtvog, a što je najžalosnije na mrtvog, koji je od fašizma bio umoren. »L’Esilio« kaže:
ponor
fašizam gurnuo Italiju, kad jedan Talijan danas može ovako da se izra žava«.
Tako piše antifašistički Mi smo mu zahvalni.
»L’Esilio«
FAŠISTIČKI SPOMENIK TUHTANU
Ko je Tuhtan, to svaki naš čitatelj I šio je dužnost zahvalnosti prama Ivanu seljak iz Tržiča, koji je Tuhtanu; žrtvi orjunaške zasjede u Ber-
zna. To je onaj
pao od hitaca, koji su bili ispaljeni povorku na polasku za plebiscitne izbore 24 marta 1929 zbog čega je Vladimir Gortan s drugovima bio doveden pred sud. Tuhtan je pao kao žrtva fašizma, a nikako kao žrtva Gortanova. Tuhtan je bio uvijek svjestan Slaven, i ako je onoga dana bio u povorci za plebiscitne izbore, on je na to prisiljen, kao što je čitavo pučanstvo pazinske okolice bilo prisiljeno, da učestvuje u plebiscitu. Dakle, ako je Gortan i pucao (što nije dokazano), ne bi se moglo pretpostaviti, da bi bio htio pucati u tog našeg čovjeka. Tuhtan je slučajno pao od demonstrativnih hitaca, ako nije možda čak ubijen od fašističkog zrna, Jer su vrlo značajne njegove riječi prije smrti, da su ga ubili »oni iz Pazina...«
Fašizmu medjutim konvenira, da Tuhtana prikazuju kao Gortanovu žrtvu, i ma kako su fašisti prije o njemu mislili, po smrti on Je najedamput postao mučenik i heroj fašizma. U procesu državni tužilac govorio je o Tuhtanu kao o fašističkom mučeniku, a i kroz štampu ova se svjesna laž sistematski provodi. Sad su mu čak podigli i spomenik na groblju u Trvižu.
O tome piše tršćanski »II Piccolo« od 28 o. mj. na četvrtoj stranici pod naslovom »Spomenik Ivanu Tuhtanu umorenom od orj unaša u Bermu« ova-
»Dne 20
Pazinu izvr------------
mu, za vrijeme plebiscitarnih izbora 24 marta 1929. Na grobu u Trvižu otkri ven je nadgrobni kamen, koji ima da sjeća na žrtvu ovog vjernog drugorod-nog gradjanina. Selo je bilo za tu prigodu sve u zastavama. Iz Pule je stigao pokrajinski fašistički sekretar Relli podsekretar Padrone, a iz Pazina pode-štat cav. dr. Quarantotto, politički sekretar Pastore, komandant mjesta pukovnik Govi, karabinjerski kapetan cav. Rumo, direktorij fašja, sekretarka ženskog fašja gospodja Creissl, didaktički direktor Saffi, prof. Orefici prof. Sponza, mnogi oficiri milicije, fanfara djačkog konvikta, nekoliko četa mladih fašista s komandantom Silviom Colombom. Na groblju su se sa kupile omladinske i školske organizacije iz Trviža i Berma te pred vojnički tečaj iz Trviža. Gosti su bili dočekani od učitelja Ballarina i šefa stanice Braica. Poslije mise, koja Je odslužena u trvlžskoj crkvi formirala se povorka, koja se uputila na groblje, gdje je cav. Padrone pozvao (la chiama) Paloga položio lovorov vijenac i kitu cvijeća na grob. U prisustvu ganutih ličnosti i domaćeg pučanstva otkriven je nadgrobni kamen na kojem je napis: »Ivan Tuhtan — star 62 godine — pao 24 marta 1929 — vršeći svoju dužnost — vjernog gradjanina — fašističke Italije!«
Tako piše tršćanski »n Piccolo«.
o. mj. fašjo u
FAŠISTIČNI TERORIZAM NA DELU
Žalosten konec mladeniča.
Trst, v marcu 1933. — Pretekli teden se je vršil ob ogromni množici ljudstva in ob največjem sočustvovanju vseh ljudi od blizu in daleč, pogreb komaj 22 letnega mladeniča Zaharije Rudija (po domače Skončev) iz Nabrežine. Imenovanega so v zadnjem času pričele zasledovati oblasti. Ko se je nekega dne slučajno nahajal na domačem kolodvoru in je zvedel, da ga istočasno iščejo doma karabinerji, je zginil in ga ni bilo več na spregled. Odšel je v bližnjo gmajno in se vrgel v globoko jamo, oddaljeno dobrih 10 minut od rodne hiše, kakršnih je v okolici mnogo. Poklicani so bili tržaški gasilci, ki so po dolgem trudu izvlekli truplo nesrečnega mladeniča na dan. — Vzrok zasledovanja in žalostne mladeničeve odločitve ni točno znan. Postal je žrtev brezsvestnih fašističnih metod, ki nadlegujejo tudi nedolžnega človeka.	(Agis)
Sluča) Slave Batiste i Fanike Urbančičeve.
Reka, v marcu 1933. — Naš list je svoj čas že poročal o ravnanju z našim ljudmi ob priliki zadnjih velikih aretacijah v II. Bistrici in okolici. Poročal je tudi o
slučaju mlade Slave Batista iz II. Bistrice. Stvar ni ostala tajna niti v Bistrici sami, niti v okolici temveč se je hitro širila, dokler ni prišla do merodavnih faktorjev, ki so se — zares pravo čudo — za vso stvar hitro zavzeli. Baje je preiskavo cele zadeve zahteval sam politični komisar (commissario di sicurezza pubblica) iz Bistrice. In res, pred kratkim je prispel iz Reke polkovnik. Pozval je na zaslišanje vse prizadete kot tudi Slavo Batista in Faniko Urbančičev o. Zahteval je od njiju, da sta vse točno izpovedali ter podpisali tozadevne zapisnike. Posledica preiskave je ta, da je »marescialo« bistriške karabinerske postaje degradiran in kaznovan s štiriletnim zaporom. Goriome-njen komisar se je bajè tudi bal, da bo njega doletela kakšna kazen. A za enkrat je še srečno odnesel pete. Neka druga višja osebnost je bila tudi radi tega že premeščena. Tako so jih kaznovali, ker so naše ljudi nečloveško trpinčili in oskrunjali naša dekleta. Želeti bi bilo, da bi v bodoče se oblasti zavzele v saj v takih slučajih toda — pravočasno!
(Agis).
Postojna, marca 1933. V Senožečah so v zadnjem času propadla tri večja pre moženja (vsako po 'A Zemlje), ki so bila prodana na dražbi za — 6.000 lir. Imena nesrečnih gospodarjev za enkrat še niso znana. Na vsak način pa so ravno Senožeče one, ki so novim položajem gospodarsko najbolj prizadete. Ko je propadla nekdanja pivovarna »Adria«, je tu zgubilo dela mnogo domačinov, a bil je s tem po. sredno prizadet ves trg in bližnja okolica, zlasti trgovci in obrtnici. Tako je danes marsikatera hiša prazna in v razsulu, a naj. žalostnejši je pogled na razpadajoča tovarniška poslopja.	(Agis)
STRAŠNA BEDA NA BANJŠKI PLANOTI
Poročajo, da vlada med kmeti na Banjski planoti velika beda. Preje se je mnogo domačinov • izseliavalo v Južno Ameriko, Francijo, Jugoslavijo in drugam. Danes ne morejo dobiti več potnih listov in tudi denarja ni za to, saj ga ni za najpotrebnejše vsakdanje stvari. Ljudje jedo suh krompir in pijejo posneto mleko.
Na županstvu je več kot preveč uradnikov. Poleg podeštata imajo tajnika in podtajnika in celo vrsto drugih uradnikov in občinskih podrepnikov. Pred vojno sta vse županske posle vodila župan in tajnik. Ni čuda, da ima občina 150.000 lir proračunskega primanjkanja. Pa kaj hočemo: »L’economia nazionale è un dovere.«
(Agis)
MORAJO POPUŠTATI.
Gorica, marca 1933. — Ministerstvo za poljodjelstvo in gozdove je v Goriško občino dovolilo prodajo vina, ki nema predpisane višine alkohola do 15. sept. L1. Toda to. le za Gorico. Injekcija umirajočemu!	(Agis)
OSTAVKA UPRAVNOG VIJEĆA KONZORCIJA ZA ISUŠIVANJE KOPARSKIH SOLANA
Pula. marta 1933. — Veliko iznenadje-nje izazvalo je u svim privrednim krugovima u Istri saopćenje, da je upravno vijeće konzorcija za isušivanje koparskih solana dalo ostavku Upravno vijeće je bilo prisiljeno da dade ostavku uslijed teških prilika, u koje je konzorcij zašao zbog pomanjkanja finansijskih sredstava. One ustanove, koje su na neki način bile obavezane, da finansijski podupiru konzorcij za isušivanje, prestale su da daju daljnje svote. Nastala je afera, za koju se zainteresovao i sam puljski prefekt, ali uzalud. Savez po-sujilnica i štedionica, koji je imao da finansira konzorcij za isušivanje razbacivao se s novcima 1 korupcijom su nestale velike svote. Radi te afere morao je da dodje u Istri sam podsekretar u ministarstvu javnih radova Serpieri On je prisustvovao konferenciji. na kojoj se raspravljalo o sanacil! koparskog konzorcija za isušivanje, a zatim je pregledao istarski vodovod, radove na isušivanju Čepićskop jezera itd. Za komesara koparskog konzorcija imenovan je senator Cesare Mori, koji je primio funkciju pod uslovom da se konzorciju dadu finan-sijska sredstva potrebna za nastavak radova. To je. eto. još jedan detalj, koji jasno ilustrira očajne prilike, koje vladaju u Istri koje moraju prije ili kasnije dovesti do katastrofe.
TEŽAK POLOŽAJ V TRSTU.
Trst, marca 1933. — V Trstu so boli prisiljeni otvoriti kuhinjo za doječe matere. Položaj očetov, ki ne morejo niti svoje družine preživljati, je pač žalosten!
(Agis)
NOV DOLG TRŽAŠKE OBČINE.
Zaradi nekaterih javnih del, ki jih namerava izvršiti tržaška občina, kakor je predvideno v njenem proračunu za tekoče leto, je občinska uprava v Trstu te dni najela posojilo v znesku 3 milijonov lir pri zavodu »Banca di Roma«. Garancijo za ta kredit je tvrdka Trezza, koncesionirano podjetje za pobiranje občinskega konzumnega devka. Denar bo občina porabila deloma za novi železniški most čez barkovljansko cesto ter za nekatere druge investicije. (2).
FAŠIZEM ZA POVZDIGO TURIZMA.
Reka. marca 1933 Italijanska vlada, ki polaga veliko važnost na tujski promet je kot že znano uvedla v znanih letoviščih kvarnerskega zaliva tReka—Opatija), pre-cono. S tem in drugimi prisilnimi sredstvi je postala Opatija eno naicenejših letovišč v Italiji Zaradi tega v zadnjem času vsekakor narašča dotok ietoviščarjev v primeri s prejšnjimi leti. Kljub temu pa ne morejo z vsemi mogočimi statističnimi podatki in načini doseči zadovoljivega števila, zlasti pa ne zboljšanja stanja Seveda so vse olajšave fašistovske vlade namenjene le temu. da bi čimbolj odtegnili obiskovalce dalmatinskim kopališčem in letoviščem, Pri tem se vlada ne ustraši izdatkov in olajšav pa če tudi v lastno škodo. (Agis) OBNOVITEV ŽIVOSREBRNEGA KARTE. LA MED ITALIJO IN ŠPANIJO IN IDRIJSKI RUDNIK
Trst. marca 1933. V preteklem letu se je radi nesporazuma med Italijo in Španijo razdrl živosrebrni kartel. Od tega časa so cene zelo padale, kar je povzročilo zlasti v Italiji veliko izgub. Tako ni moglo vodeče podjetje Monte Amiata v Rimu, ki razpolaga z 48 milj. lir akcijskega kapitala, izplačati za zadnji dve leti 1931—1932 dividend. Vse to je dovedlo do toga. da so se pričeli Italijani v zadnjem času zopet pogajati s Spanci za obnovitev kartela. _ Vsekakor je to zelo vplivalo na položaj rudnika v dukcije s tem v neposredni zvezi. Od zaključka teb pogajanj je odvisen nadaljni položaj idrijskega rudnika.	(Agis)
NOVE STROJE PRODAJAJO KOT STARO ŽELEZO
Brit o v v Vremski dolini, marca 1933. Premogokop v Femljah že dolgo časa počiva in vsa poslopja, ki so bila za to zgrajena, nudijo zelo žalostno sliko. V zadnjem času pa so prodali vse. skoro nove stroje, kot staro železo. V petih letih je vse lepo obetajoče delo p----ho tn okoli 250 delavcev ]e bilo ob iflSKtvi na cesti. Stanovanjska hiša, ki so jo zgradili pri rudniku za uradništvo je prazna. Kljub temu, da so na vse načine skušali rešiti novoustanovljeno podjetje, ni mogla produkcija premoga kriti obratnih stroškov Sicer so domačini takoj ob pričetku, ko je družba z vso pompoznostjo postavljala rudniku potrebne objekte, zmigovali. Gola poslopja pa bodo ostala naši dolini za spomin na italijansko podjetnost!	(Agis).
BEDA V OKOLICI TRSTA
RAD NA ASIMILACIJI ISTRE
Pazin, marta 1933. — Na inicijativu podeštata n Balama i interesovanjem sinjo-re Bianke Marcosanti od Italo-njemačkog instituta za pomorsku biologiju u Rovinju, poduprto od istarskog prefekta Foschia i njegove žene sinjore Fanny, udruženje »Italia Redenta-«, uz pomoć školskih vlasti, otvorilo je i u Krmedu jedan novi dječji azil za odnarodjivanje slavenske djece. Tako fašističke novine javljaju i kažu da je dru-gorodno pučanstvo u Krmedu duboko zahvalno za ovu novu blagodat, kojom je Italija usrećila njihovo selo. Naročito su kr-medski drugorodci blagodarni visokoj i plemenitoj predsjednici Vojvotkinji D’Aosta, a živo zahvaljuju i svima onima, koji su bilo kako pomogli, da se ovaj azil otvorio. Na-glašujemo tako pišu fašističke novine i sigurno će tako biti. kad one tako pišu.
ASIMILACIJA V DOBERDOBU.
Tržiški odbor italijanske šolske družbe »Umanitaria« je na pobudo in s podporo prvosvestnega ministrstva organiziral v Doberdobu tromesečni šolski tečaj za odrasle »tujerodce«. V tečaju so poučevali italijanščino tn novejšo italijansko zgodovino ter prirejali predavanja o fašizmu. Doberdobski fašisti so prisilili ljudi iz vse vasi in tudi iz sosednih krajev, da so se obvezali, redno
obiskovati tečaj. Dejansko pa ga je obiskovalo le 23 oseb, med njimi 10 žena in deklet. Te dni se je tečaj zaključil. Ljudje so morali polagati izpite, pri katerih sta dva kandidata padla. (ž).
ŠF O FAŠISTIČNI A1UZIKI IN PETJU.
Trst, marca 1933. — Dopolavoro v Nabrežini se trudi na vse načine, da bi organiziral dobei pevski zbor in godbo na pillala. Pevski zbor in zlasti nabrežinska »pleh muška« sta svoje dni slovela daleč naokoli Toda vabilu »Dopolavora« se jih je majo odzvalo in še manj se jih je prijavilo za sodelovanje. Zato se poslužujejo vseh mogočih metod zlasti pa sile. Vsi oni, ki imajo eno ali drugi obrt ali kako drugo dovoljuje, morajo sodelovati pri eni izmed teh dveh zadevah. One. ki nimajo ne obrti in ne drugih koncesij, pa primorajo z raznimi nelepimi in že znanimi načini kot: zaporom; globami itd. Pri vsakem novem fašističnem podvigu so vedno najbolj prizadeti obrtniki, ki se morajo silom prilik udati, če hočejo živeti. Občinska uprava, ki je’ že-itak preveč zadolžena, je morala dati godbi na pillala preko 3.000 lir podpore. Domačine, ki so včasih prostovoljno z veseljem in ponosom sodelovali pri petju in glazbi, morajo danes s silo priganjati. Cas je vse prej kot primeren za take in slične fašistovske kaprice'	(Agis)
Zaposlenost nekda] In
Trst. marca 1933 Trst je s svojim prometom preživljal vso bližnjo in daljnjo okolico. Ljudje so zjutraj hodili v mesto na delo, zvečer pa so se vračali domov, ali pa so ostali čez teden kar v mestu in so prišli domov le ob nedeljah. Velika večina delavcev si je tako prislužila dovolj denarja, da si je postavila v domačih vaseh male domove z latnikom in je uredila majhen vrt Danes se je v marsičem spremenilo. Promet Trsta je padel in od tega padca so najbolj prizadeti ravno oni iz okolice, ki so se posredno ali neposredno preživljali od tržaškega prometa. Naj navedemo samo nekaj primerov v številkah (ki so seveda povprečne), da bomo videli vsaj povprečno, kakšen je položaj:
Iz Črnega Kala je bodilo delat v Trst do 20 delavcev: danes nobeden več.
Iz Gaberce je hodilo v Trst na delo do 20 delavcev; danes nobeden več.
Iz Ospa: 35 delavcev, 20 delavk: danes se v vasi preživlja od mesta zelo skromno le že par mlekaric.
Iz Mačkovlj je delalo v Trstu od 50 do 60 delavcev in do 20 delavk: danes le 4 delavci in 1 delavka
Iz Prcbenega le delalo v mestu po 20 delavcev in po 10 delavk; danes nobeden.
iz cele Osapečke doline dela tako v Trstu le še do 10 ljudi: navadno jih je bodilo v mesto skupno do 300
V miljski občini je bilo zaposlenih pri raznih delih (tovarniških, stavbenih) preko
danes
Prometa ni.
2.0000 delavcev; danes jih ne dela več kot 150.
Iz dekanske občine je bilo ravno tako; danes je zaposlenih le še do 300 ljudi (z ribiči vred).
V dolinski občini je delalo prej do 1.200 delavcev in delavk; danes ie še nekai pod 100.
Ravnotako in še slabše je v berpeijski občini da ne naštevamo še drugih vasi in občin severno od Trsta, zlasti Nabrežino, Sv. Križ itd.
Nekdaj lepe in življenja polne vasi, zgle-dajo danes kot bi izumrle Prometa po vseh postajah od meje dol skoro ni. Le sem pa tje je malo bolj živahno in to zlasti kadar prevažajo vojaške stvari Po cestah pa se vidi več uniformiranih, kot pa drugih ljudi.
Iz navedenih povprečnih številk in iz vsega drugega vidimo jasno, da ie položaj v resnici obupen. Ljudstvo gladuje in zato ni čuda. da je podvrženo vsem mogočim vplivom.	(Agis)
DVIJE KNJIGE PROTIV JUGOSLAVIJE
Trst, marta 1933. _ Posljednjih dana izišle su u Rimu dvije knjige s izrazitim protujugoslavenskim karakterom. U tim se knjigama piše o Jugoslaviji na poznati fašistički način. Prva je knjiga ona, koju je napisao Virginio Gayda pod naslovom »La Jugoslavia contro l’Italia«. Ima 137 ‘ stranica, a prodaje se po jednu liru i pedeset centezima! Ova je niska cijena udarena zato. da bi se knjiga mogla što više proširiti. Kako »Giornale d’ Italia« javlja dosada je prodano 35 tisuća ove knjige. U knjizi Virginia Gayde govori se vrlo opširno o našoj emigraciji u Jugoslaviji, a naročita ie
»pažnja« posvećena našem listu »Istra«. Pruga knjiga ovakvog karaktera je ona. koju je napisao famozni Eugenio Kozelski-Njegova knjiga nosi naslov La Croazia libera«. On u toj knjizi govori o slobodnoj Hrvatskoj, koja bi konvenirala Italiji i Madžarskoj, jer bi Italija u tom slučaju mogla lakše da zgrabi Dalmaciju, a Madžarska bi dobila preko Hrvatske koridor na more 1 došla bi do direktne veze s Italijom, a možda bi Italija i Madžafska od te slobodne Hrvatske učinila i nešto što bi bilo vrlo daleko od slobode. Ta je knjiga izišla u izdanju »Nuova Europa« u Rimu
Mussolini — čudežni mož
Alceste de Ambris piše v svoji knjigi ^Mussolini: La leggenda e l’uomo«, ki je izšla v Marseilleu:
»Mussolini hoče na vsak način prepričati svet, da je tudi na polju delavnosti čudežen mož.
V nekem svojem govoru je trdil to le ves edinstveno laž: »V razdoblju od novembra 1922. do marca 1929. sem dovolil 60.000 (šestdesettisoč ) avdijenc in sem se zanimal za 1,887.110 (en milijon osemstoosemdeset-sedemtisočenstodeset ) vlog«.
Mussolinijevi fašistični poslušalci so polni občudovanja frenetično ploskali. Vendar se je znašel državljan, ki je bil zmoten štirih osnovnih računskih operacij in je hotel s temi preizkusiti »ducejevo« bombo. In glejte: dobri državljan je z lahkoto izračunal, da je bil Mussolini prve dni marca 1929 na vladi 6 let, 4 mesece in nekaj dni, t, j. skupaj 2320 dni, ker se je slavni pohod na Rim zaključil novembra 1922.
Če delimo 60.000 avdijenc z 2320 dnevi, dobimo povprečno 26 avdijenc dnevno. 1,887.110 vlog deljeno z 2320 dnevi nam dajo 813 vlog dnevno.
Vsaj eno minuto rabimo, da si ogledamo ovitek vloge, ne da bi se zanjo »zanimali«. l'o bi torej pomenilo 813 minut. Najmanj •deset minut za avdijenco bi zneslo recimo 250 minut. Skupno 1073 minut dnevno, t. j. okroglo 18 ur dnevno.
Mussoliniju bo torej ostalo 6 ur dnevno ta postavitev temeljev novi fašistični civilizaciji, za pripravljanje imperialističnih osvajanj, za tekoče driavne zadeve, za ce-rimonije, govore. V tem (asu bi moral tudi prebirati grške filozofe, igrati na vijolino, božati svojega leva, fotografirati se v vseh Pozah, pisati članke in svojo preveč zgovorno biografijo, hoditi k maši in spovedali se kot se spodobi dobremu katoličanu, ne-9ovati telesno higijeno, zdraviti znanu tajnu bolezen...
Končno bi moral v teh 6 urah skrbeti sa obče fiziološke potrebe, katerih se ne tnore oprostiti niti »mož božje previdnosti«. Moral bi jesti, spati itd. itd. Vse Mussolinijeve čednosti so take. Če obstojajo se jih napihne z najnesramnejšim bluffom.
Kdaj se bo ljudstvo navčilo preizkušali bluff s štirimi osnovnimi računskimi opera-Mjami?«
Tako piše Alceste de Ambris..
(ROB)
TOLMINSKI FANTJE.
Tolmin, marca 1933. Pri nas so se kršili izpiti tolminskih predvojaških tečajev. Vodili so jih: alpinski kapetan ln poročnik, centurione Bosco in nek ^Capomanipolo«. Cent. Bosco je po običajnem nagovoru vprašal nekega mladeniča kdo je največji sovražnik Itall-
Mladenič je našteval vse vprek: i,Tanči j a, Avstrija, Nemčija, Bolgarija, Turčija, kratkomalo ves svet. Pozabil pa je na Jugoslavijo. Jasno, da ga je Predsednik izpraševalne komisije strahovito nahrulil.
, Drugi mladenič, si je, na vprašanje saj bi rad bil v vojni, izbral sani tej sko sjužbo. Ko je izpraševalcu odgovoril, da
ranjenega Jugoslovana tudi obvezal ‘h odnesel z bojišča, so ga strahovito hahruiiii in mu zabičevali, da bo mo-cal ranjenega Jugoslovana usmrtiti, kèr Pa je treba vse Jugoslovane brez milo-sw podaviti.
Komisija je fantom dokazovala tudi, Pa je Jadransko morje italijansko jezero in Dalmacija, seveda, »fieramente Ualiana«.
Prebrisana tolminska butica je na vprašanje katero je največjo mesto Ita-Pje odgovorila, da je to Rim. Gospod «osco si je izmislil težje vprašanje: »Katero je največje mesto na svetu?«.
t°lnrinski fant, pa je čudovito pogodil skrito misel tega vprašanja in odgovoril: »Roma e la piu granda popola del mondo«.
Sicer pametni Bosco je razumel kaj le hotel fant povedati in ga je pohvalil z besedami: »Bravo, Roma é il centro del mondo e la culla della civiltà«. (Rim je središče sveta in zibelka civi-dzacije). Tako komisija s svojimi centurioni, tako naši Tolminci! (rob)
IRGOSLAVENSKI RADIO I JULIJSKA KRAJINA
Trst, marta 1933. — U jednom od Uošlib brojeva »Istra« je pisala, kako talinske vlasti sprečavaju da bi radioamate-r' u Julijsko! Krajini mogli da slušaju radio (C Ljubljane i ostalih jugoslavenskih grado-ja- Naročito se mnogo pazi na Ljublianu. n ie ona najbliže granici i zapravo ima L0* najnacionalniji program. Razumljivo je, ia su vlasnici radio aparata u Julijsko! 'raiii»i g velikim interesom pratili jugo-layenske radio stanice. Ali to je smetalo .Mističkim vlastima. Dozvole za radio u ,Dviie vrijeme davale su se samo onima, za ne držalo, da su već dovoljno »asimili-ani«. mnogima su se dozvole za radio odu-i'Phale a nekoji su naši ljudi radi radia (Pn i naročitih neprilika. Medjutiin tali-(vjske su se vlasti pobrinule, da i drugači' onemogućuju slušanje jugoslavenskih radL n^P'ca u Julijsko! Krajini. Zato su najprije Picele, da prave smetnje jugoslavenskim articaina ugušivanjem valova kroz radio-.«nicu u Trstu Nedavno pak ustanovljena (. specijalna stanica za davanje u tolmm-an01 Policiji. Ta je stanica udešena specijalci 5a. Pravljenje smetnja ljubljanskoj stani-
Koia se u okolici Tolmina naročito mno-iiJ'ošala Radiotelegrafist ima nalog, da u ni? vcćoj mieri smeta ljubljansku radiosta-naročito, kad se daju kakva predava-k.J1 vijesti koje bi mogle da škode fa-Ckoj asimilaciji Julijske Krajine.
ČETRNAJSTA
OD OSNIVANJA FAŠJA —
Trst, marta 1933. — U čitavoj je Italiji po naredjenju svečano proslavljena četrnaesta godišnjica od osnivanja prvog fašja, ta obljetnica pada na dan 23 marta, pa su toga dana u svim gradovima održane velike parade milicije i revija fašističkih snaga uopće. Naročito su bile velike manifestacije u Rimu i Milanu. U Milanu je održao govor sekretar fašističke stranke Starace, a njegov je govor prenošen radiom po čitavoj Italiji. Na svim trgovima Italije bili su postavljeni veliki zvučnici i svi su fašisti u isti mah slušali govor iz Milana. Zapravo je Starace samo pročitao poruku, koju je imao Mussolini da izreče. Najprije je bilo zamišljeno, da će Starace pročitati onaj govor, koji je Mussolini izgovorio kod osnivanja fašja 23 marta 1919. ali se je u posljednji momenat odustalo od toga. jer sigurno ondašnji Mussolinijev govor ne odgovara današnjim prilikama. Poznato je naime, da se danas fašizam i te kako razlikuje od onog fašizma, koji je Mussolini zamišljao pred četrnaest godina.
»Manifestacije« su po nalogu priredjene i u pojedinim mjestima u Julijskoj Krajini. Najveća parada priredjena je u Trstu. Na Piazza Unita postavljeno je bezbroj radio-zvučnika, ali za čudo govor Staraceov nije se ipak jasno mogao čuti... Manifestacije su bile priredjene po naredjenju, uz prijetnju nasilja nad onima, koji se ne bi oda-
GODIŠNJICA
FAŠISTIČKA »CIVILIZACIJA
zvali, i u manjim selima po Krasu u Goričkoj i u Istri.
U govoru, koji je Starace izrekao u Milanu rečeno je medju ostalim, aa je fašistička sjekira danas oštrija nego ikada i da su šibe u liktorskorr snopu čvršće vezane nego ikada. U tom govoru Starace u ime Mussolinija javlja ča su fašistička gesla prešla granice Italije i đa je fašistička doktrina sada već postala univerzalna. Podsjeća ih na početke osnivanja fašizma u 1919 godini, kada je udaren početak jednom novom historijskom periodu, kojemu su crne košulje bile jesu i bit će — protagonisti. U novom stoljeću fašistička Italija reći će riječ svoje ant.ćke i moderne mudrosti i otvoriti period fašističke civilizacije...
Mi na ovo kažemo:
Teško svijetu pc ovakvoj civilizaciji, kojoj će protagonisti biti — crne košulje, na kojima se ioš puš' krv Matteottija. Amen-dole i tolikih drugih talijanskih patriota, i koje još miriše po barutu metaka ispaljenih u naše Gortane, Bidovce, Marušiče, Miloše i Valenčiče. Teško svijetu po ovakvoj civilizaciji koju će raznijeti svijetom crne košulje kao što sir raznije" požar u naše narodne domove po Istri i Goriškoj i kao što su porušile sve naše kulturne spomenike. zatvorile naše škole i crkve, otjerale naše istaknute sunarodnjake, zatvorile vrata crkve našem narodu i ugušile materinju riječ hrvatsku I slovenski..
OZBILJNA UNUTARNJA KRIZA U ISTARSKOM FAŠIZMU
Pula, marta 1933. — Da istarski fašizam proživljava ozbiljnu unutarnju krizu, to je već poznato i čitateljima »Istre« iz nekoliko dosadanjih vijesti i članaka o toj krizi. Ta je kriza zauzela velike razmjere i nije ie moguće riješiti onako kako bi vodstvo stranke u Rimu htjelo, jer je nezadovoljstvo izbilo uglavnom zbog teškog položaja, u koji je Italija dovela Istru. To je nezadovoljstvo danas čak i medju negdašnjim oduševljenim fašistima veliko, a to se nezadovoljstvo ne može izliječiti nare-djenjima. Kriza istarskog fašizma riješila bi se tek tako, da se obnovi istarsko gospodarstvo, da se Istri dade ono. što joj ie Italija obećavala ili pak, da se svim fašistima dadu visoke plaće tako da ih ne bi više zabrinjavalo stanje istarske pokrajine.
Ali dok životne prilike mnogih fašista ovise o gospodarskom stanju Istre uopće, dotle će biti u istarskom fašizmu nezadovoljstva, to će nezadovoljstvo sve više ràstl i moglo bi dovesti do potpunog raspadanja istarskog fašizma. U posljednje vrijeme došlo je radi toga do velikih promjena u vodstvima istarskih fašističkih organizacija, smjenjeni su mnogi mjesni sekretari i direktoriji, mnogi podeštati, pa Čak i u policijskoj službi došlo je do promjena, koje su! u vezi s
krizom istarskog fašizma. Prefekt u Puli promjenio je šestnaest općinskih vijećnika puljske općine. Premještenje puljskog kve-stora Carusija, koje smo u jednom od prošlih brojeva javili, takodjer je uslijedilo u povodu krize fašizma u Istri. Po svim istarskim većim i manjim mjestima vrše se prisilni zborovi fašista, a na te zborove dolazi pokrajinski sekretar Relli, koji želi, da ispita situaciju i da sa tih manifestacija pošalje što više pozdravnih telegrama u Rim, kako bi tamo dobili dojam, da se prilike u istarskom fašizmu popravljaju. Medjutim te manifestacije ispadaju veoma mizerno, a Reili mora da konstatira, da stvari ne stoje nimalo sjajno, čak da su vrlo žalosne. Eto, na primjer, u čitavom piranskom okrugu, koji je dijelom i talijanski, svih pripadnika fašističke stranke, starih i mladih fašista, nema više od 695. To je činjenica, a slično je i u ostalim istarskim okružjima. Sve nasilje, terorizam i šikane ne mogu da djeluju na narod pa niti prisilni upis u fašističku stranku, koji se provodi u posljednju godinu dana nije donio ni izdaleka one rezultate, koje se je očekivalo. U Puli se u posljednje vrijeme mnogo ‘govori, da bi radi toga Relli imao da ostupi s mjesta pokrajinskog sekretara, a na njegovo mjesto imao bi doći neko iz stare Italije.
SLAVENSKA IMENA PRETVORENA 0 TALIJANSKA
Trst. marta 1933. — Tršćanski prefekt potpisao je opet veći broj dekreta, kojima pretvara slavenska prezimena na talijanski oblik, medju ostalim prezimena pretvorena su i ova:
Gorjup u Gori, Grahonja u Graccognia, Gropajc u Gropazzi, Hočevar u Cocevari, Hrvatič u Corbatti, Jamšek u Giani. Jelu-
šić u Gelassi, Cač u Ciacchi, Komar u Comari, Kapun u Capponi. Kuret u Coretti, Lovrenčič u Lorenzi, Maver u Mauri, Mihalič u Micali, Magajna u Magnani, Petaros u Pettirosso. Ražem u Raseni, Škerjanc u beheriani. Slavec u Salvi, Stepančič u Stefani, Valentič u Valenti, Žerjav u Zeriali, Zulijan u Giuliani.
NOVI NEMIRI V JUŽNI ITALIJI
POHODI SESTRADENEGA LJUDSTVA. — DEMONSTRACIJE PRED FAŠISTIČKIM SINDIKATOM.
V mestu Trani (pokrajina Apulija) je dne 17. januarja t. 1. na tisoče brezposlenih navalilo na sedež fašističnih sindakatov in razdejalo vso notranjost. — Fašistični funkcionarji so sicer ostali pri življenju, ker so še pravočasno zbežali pred raska-čenim ljudstvom in se poskrili. Ko so demonstranti popolnoma razdejali sedež sin-dikatov, so si prilastili zastave last organizacije »Ex combattenti« in z njo na čelu korakali po glavnih ulicah mesta. Med neprestanim vpitjem so zahtevali, da jim preskrbijo dela in kruha in vzklikali »Dol z fašističnimi sindakati« itd. Čeravno so nastopili močni oddelki policije, niso mogli prodreti v maso demonstrantov, niti jih pomiriti. Z demonstracijo pa so dosegli le toliko, da je podeštat dovolil nekaj cestnih del in popravil, kjer so zaposlili več sto delavcev.
Vse prebivalstvo je zaradi tega prepričano in zadovoljno, da je doseglo z demonstracijo nekak uspeh.	(Agis)
DEMONSTRACIJE V CANOSSI.
Nekaj dni po demonstracijah v Traili,
•n sicer dne 23. jan. se je zbralo v Canossi (Apulija) preko tisoč delavcev in okolišnih kmetov, med katerimi je bilo mnogo žen. Na trgu pred občinsko hišo je masa demonstrantov vzklikala proti obč. načelniku in zahtevala, da ji, preskrbi dela in kruha. Ljudstvo je zelo obubožano in strada, največ pa pretrpijo nezaposlene delavke. Pomoč, ki jo nudi razvpita »Assistenza invernale«, sestoji iz 2 kg kruha in 2 kg fižola vsak drug dan. To pa dobivajo le one družine. ki imajo pet ali več članov.
Pri demonstracijah je bilo aretiranih preko 100 oseb. Policija, ki je aretirala vsakogar, ki ji je prišel pod roko trdi, da je s tem razkrinkala nekako zaroto. Kljub velikemu fašističnemu pritisku, živi upor v ljudstvu, ki za enkrat zahteva, da na vsak način oprostijo aretirance.
Tj in drugi upori sestradane mase, po raznih večjih in manjših krajih ylasti južne Italije, jasno povedo, da se je ljudstvo naveličalo poslušati razne fašistične reklame in vzpodbujevalne cerimonije. (Agis)
TRŽAŠKE NADALJEVALNE ŠOLE OGROŽENE
Trst, marca 1933. Pred kratkim je objavil rimski vladni list dekret, po katerem preidejo vse strokovne nadaljevalne šole, k; so sedaj odvisne od avtonomnih občin pod upravo države. Prebivalstvo v mars'" kateri občini bo s tem deloma razbremenjeno. na tudi v znatni meri kulturno oškodovano. Poleg drugih bo izgubila nekaj nadaljevalnih tečajev tudi tržaška občina. Tržaški listi so sicer zaradi tega protestP rali. toda kakor vse kaže. bodo ostali vsi protesti brez slehernega uspeha. V Trstu bodo ukinuli strokovne nadaljevalne tečaje v Rojanu, pri Sv. Ivanu in v Skednju. Odslej bodo obstojale na ozemlju tržaške
občine dve trgovski, dve industrijski nadaljevalni Šoli, v katerih bo trajal pouk po tri leta, dve kmetijski nadaljevalni šoli in pet drugih tečajev. Listi se zavzemajo zlasti za šole v Rojanu, Pri Sv. Ivanu in Skednju, češ da bi vršile tam ne le prosvetne, marveč predvsem politično nalogo med tamkajšnjimi tujerodci. Z zadoščenjem ugotavljajo, da določa dekret ustanovitev nadaljevalnih tečajev pri Sv. Križu, na Proseku, Opčinah in na Katinari. kjer je prav tako še mnogo slovenskega prebivalstva, med katerim bo nadaljevalna šola nedvoumno mnogo doprinesla za razširjenje italijanstva.
ITALIJA SPREMA RAT !
DELA NA VOJAŠKEM LETALIŠČU PRI DIVAČI
Divača, marca 1933. Na vojaško letališče pri Divači napeljavaio električni tok. Dela na letališču sicer še niso gotova, razen par začasnih barak. Lop za aeroplane tudi še niso postavili; kljub temu pa je na letališču stalna vojaška zrakoplovna straža. Za razlaščeno zemljo niso ljudje dobili do danes niti centezima. čeprav jim vedno obljubujejo odškodnino.
V skrajno težkem položaju so se prizadeti domačini še primerno vzdržali in vodijo še dobro svoja gospodarstva. Vendar pa jih ogromne dajatve vedno bolj in bolj teže. Le skromnost in potrpežljivost ljudi je pripomogla, da ni položaj še slabši in neznosnejši.	(Agis).
VOJAŠKE GRADNJE IN LOV ZA VOHUNI
Ni se še dobro otajal sneg, ko so po Tolminskem spet z vso naglico pričeli nadaljevati vojaške gradnje. Pri novih vojašnicah in utrdah okrog Tolmina, pa tudi na Poljancah pri Sv. Luciji je delo že v polnem teku. V poljubinsko vojašnico dovažajo teden za tednom nove topove, tako da jih je v tamošnjem skladišču sedaj že 36. Neprestane gradnje, utrjevanja in vojaška cestna dela silno razburjajo ljudstvo, med katerim se vedno znova pojavljajo govorice o bližnji vojni. Skrbi pa so toliko večje, ker se ljudje zavedajo, da bodo baš kraji v neposredni bližini meje najhuje prizadeti. Tudi okrog črnega vrha nad Idrijo so pričeli z veliko naglico graditi kaverne. Po vseh bližnjih hribih pokajo mine. Pri delih so zaposleni izključivo le Italijani, s katerimi domačini ne smejo imati nikakih stikov. Kaverne stražijo celi oddelki karabinjerjev, ki ne dovolijo niti prizadetim posestnikom, da bi se približali gradnjam, pa čeprav imajo tam okrog svoje gozdove In posetva.
GRADNJA VODOVODA V ISTRI.
Buzet, marca 1933. Napeljava novo projektiranega vodovoda v Istri zelo hitro napreduje. Tako bodo Buje že lahko v oktobru t. 1. dobivale vodo iz novih napeljav, sanatorij »Anacarano« pa v marcu prih. jeto. Za okrožje okoli Kopra bo napeljana iz Rižane, ostala Istra pa bo dobivala vodo iz virov pri Buzetu. Velike filtrirne naprave in druge priprave za napeljavo, so že postavljene. — Nove ceste vojaške in avtomobilske, razne nepotrebne gradnje, vodovodi, naprave za povzdig tujskega prometa itd. za vse to dobi fašistični režim kredita. Za dvig kmetijstva in omejitev ali vsaj olajšanje težkega gospodarskega stanja zlasti našega kmetijstva je Mussolini slep in gluh. Pač, tudi za našega kmeta ima nekaj: reklame in letake raznih žitnih in drugih bitki Toda s tem ni kmetu nič pomagano!	(Agis)
LETALSKI TEČAJ V GORICI.
Gorica, v marcu 1933. — V Gorici bo v kratkem otvorjen tečaj za letanje z brezmotomimi letail. Iz tega se da sklepati, da je Gorica tudi eno izmed onih mest, kt jih je osrečila fašistična miroljubnost Najprej brezmotorna, potem pa motorna letala-	(Agis)
AVTOMOBILSKA CESTA V ŠKOCIJANSKO JAMO...
Trst. marca 1933. 2e večkrat smo poročali o raznih novih napravah v Divači in okolici, ki so zlasti vojaškega značaja. Poleg vojaških naprav pa polagajo veliko važnost na povzdig tujskega prometa, predvsem v Škocijansko jamo. V ta namen so pričeli kopati ob cesti med Divačo in Škocjanom v dolini »Globočak« rov, ki bo vodil v Škocijansko jamo in bo dolg od 130 do 150 metrov. Do rova bo vodila široka avtomobilska in prav gotovo tudi asfaltirana cesta, ki bo, kot se predvideva, speljana iz Divače in se bo le deloma krila z dosedanjo. Tvrdka Facconi iz Trsta je že pričela z delom na cesti in sicer takoj ob rovu. Pri delu je za enkrat zaposlenih okrog 80 ljudi, deloma tudi domačinov. Za zaposlenje pri teh napravah pa je prosilo že preko 500 ljudi iz bližnjih in daljnih krajev
Z izpeljavo ceste in zlasti z napravo rova, bo vstop v Škocjansko jamo povsem lahek. Danes ie dostop možen le po ozki stezi, ki vodi iz vasi Škocjana, po sicer lepi in divji kraški naravi, a po malo preveč strmi turističn poti. Domnevajo da ie bilo to vzrok majhnemu bosiku jame. ki sicer ne slovi tako kot postojnska a je znana, kot izvanredno lepa in zanimiva. Nove «goste« bodo — mogoče ___ privabili s pro-
jektiranimi napravami domačini pa dvomijo, da se bo rentiralo v današnjih časih
(Agis).
TALIJANSKA LIGA ZA ZAŠTITU
ČOVJEČJIH PRAVA PROTIV FASI-STIČKOG RATA.
Francuski list »L’ Ovre« od 14 marta saopćava: Centralni komitet talijanske Lige za zaštitu čovječjih prava, pošto se upoznao sa posljednjim komunikeiom Narodnog fašističkog savjeta, prihvatio je slijedeću rezoluciju:
»Talijanska Liga za zaštitu čovječjih prava, izražava želju da demokracije — slobodne i potlačene — svih zemalja postignu jedinstvo za odbranu i osvajanje slobode, podižući na taj način jedinu branu koja je u stanju da zadrži krvavu rijeku rata. i ona glasno skreće pažnju fašističkoj vladi da će, ako- se upusti u ma kakav napad, griješiti ako računa na solidarnost ili poslušnost velike većine talijanske emigracije u inostranstvu.«
KADA DOĐE PRAVO VRIJEME
NAŠA KULTURNA KRONIKA
BIT ĆE SVAKI SICILIJANSKI SELJAK NA SVOME MJESTU.
Sicilija je u proljeće kao san pun cvijeća i plodnosti. U prvom redu su to ljudi, koji ulijevaju srčanost. Sicilijanac je vatren, prkosan čovjek. Otpor protiv fašističkog režima ne može da se svlada, usprkos gušenja štampe, usprkos pooštrene kontrole i najprepredenijeg sistema špijunaže, usprkos krvavog ugušivanja svakog otpora pomoću žbira, tih malih slabo plaćenih uvijek gladnih i uvijek vrebajućih političkih organa. Sicilijanci se bore protiv poreza, daća, protiv naredjenja, koja ima potkapaju životnu snagu, bore se riječima, šakama, nožem, ognjem i silom.
Pred par dana prolazio sam kroz jedno malo trgovište nedaleko Catanije. Pred jednim malim, jadnim, ruševnim seljačkim imanjem stoji uzrujana masa ljudi. U sredini te mase jedna žena sa crnom pregačom, prebačenom preko lica, i rukama na sljepočnicama, viče i viče. Žene ju okružuju i nastoje da ju odvedu. Pred vratima kuće stoji čovjek, onizak seljak sa crnim brkovima- Jednom se rukom drži za vratnicu kuće, kao da ga nijedna svjetska sila ne može odavde otrgnuti. Druga mu je ruka spuštena. U njoj drži sjekiru. On razgovara sa ljudima oko sebe. promuklim i prodirnim južnjačkim šapatom i neprestano pogledava sa mržnjom u očima na drugu stranu ceste, gdje na pola uplašeno i zbunjeno, a na pola izazivački, stoji grupa ljudi. Tri civila, jedan poreski činovnik i ovrhovoditelj zaštićeni od dvojice plašljivih općinskih stražara i jednog milicijo-nera. Što se dogadja? Imala se izvršiti pljenidba, porez nije bio plaćen i zaplijenili su kuću. To mi sve priča općinski stražar i ja vidim jasno strah u njegovim očima. »To su djavoli. Nas ima premalo. Kakvog ima smisla da ih dražimo?« Ja mu odobravam, jer vidim da grupa oko kućnih vrata iz minute u minutu raste- Ljudi drže u rukama toljage i bičeve.. Stoje stisnuti na fronti kuće rame uz rame, sa ispruženim glavama, pognutim šijama i bulje u ljude na cesti. Posjećaju me na bikove, lijepe životinje sa široko razvijenim rogovima, kad osjećaju pogibelj na polju. Ali njihove oči nisu tako potmule, nema u njima toliko gorčine, nema toliko mržnje kao u očima one mase, koja se gura, mrmlja i bulji.
Ženama je uspjelo da odvedu seljanku sa sobom- Okruženu sa rasplakanom djecom — sicilijanska djeca plaču vrlo glasno — vode ju u kuću jedne susjede. «Santa jVladonna, Santa Madonna« — čujem kako mrmljaju. Ali u času, kad mala grupa u crno odjevenih žena prolazi pored ljudi na putu. dogadja se nešto nepredvidjeno. Možda je čula neku napomenu, možda ju je podražio smiješak mladića u crnoj košulji, seljanka se iznenada otrgla od svojih susjeda, strgnula je pregaču sa glave, uspravila se, vidim Jako smiono usplamtjelo lice i sakupivši sav svoj bijes, svoju mržnju, svoje očajanje i prezir sa rukama pritisnutim na grudi, duboko uzdahnuvši pijunu fašisti u oči. Ona stade ukočeno, samo se njezine velike naušnice tresu. U slijedećem času nastaje lom. Fašista ju je uhvatio, civili hoće da pomognu, a žene se oboriše na njih, da oslobode susjedu. Muževi vide svoje žene u opasnosti, opkoljene žbirima, sad nema više suzdržavanja, sa urlanjem, koje ne liči na ljudske glasove, jurnuše naprijed. Općinski stražari tr-
goše puške. Vrišteći i urličući pojure žene u selo- »Napolje, napolje! odvlače susjedu Giovanna! Pucaju na nas! Napolje!« Iz svih kuća izmiliše ljudi kao da ih je zemlja izbacila. Sa polja trkom pridolaze, sa vinograda jure dolje. Muškarci i žene i poluodrasla djeca sa toljagama, vilama, željeznim kocima i dijelovima drljača. Pred kućom je žamor. Puške praskaju. Jedan vrisak, kletve- Gomilica, »reda« je nestala kao da je nikada nije bilo. Negdje pored plota leži fašistički milicijoner. Masa ne može da se smiri. Neki ženski glas ciči: »Susjeda Giovanna! Odveli su susjedu Giovanna!« Oni koji je okružuju odgovaraju: »Ko to kaže? Gdje je? Mi ćemo ju dovesti!« Iznad svega jedan oštar mladenački glas: »U općinu! Na kvesturu! Mi ćemu ju izbaviti!« — U času se stvori čovjek sa sjekirom na čelu povorke. Za njim pojuriše muškarci i žene sa podignutim toljagama i izvučenim noževima. Jedna žena vitla sa žaračem. Ništa im ne stoji na putu. Mjesna je policija slaba, a fašista Ima malo. U općinskoj kući sve je mirno. Bez muke provališe vrata- Nikoga nema u kući. Činovnici su pobjegli. Fašistički se funkcijonari posakriše, ali masa hoće žrtvu. Predugo se suzdržavala mržnja. Spisi lete iz ormara, tintarnice po spisima. Stolice i stolove bacaju o zid i kroz razbijene prozore. Sa slavodobitnim urlanjem leti na lomaču fašistička uniforma kvesto-ra, koju je on ostavio i utekao u košulji. Uskoro zaplamsa čitava kuća u dimu i plamenu prema nebu.
U najkraćem vremenu morao sam ostaviti mjesto. Znao sam što dolazi iza ova-kove bune. Dolazak posade fašističke milicije, hapšenja, globa u novcu, koja ispija jadnom seljaku kap krvi, osude na robiju, a moguće i streljanja. Ali ja sam vidio da medju tim seljacima živi ogorčenje protiv fašizmu, koje se neće nikad ugasnuti. Kad dodje pravo vrijeme, bit će svaki sicilijanski seljak na svome mjestu.
Posjetio sam sumporne rudnike u provinciji Caltanisetta. Radnici žive ovdje u potpunom ropstvu. Ovdje još i danas vlada feudalizam- Posjednici rudnika odlučuju o visini nadnica i radnom vremenu. Zakon o zaštiti radnika ne postoji. Po 12 sati dnevno rade mladi ljudi, a njihove nadnice su daleko ispod onih bijednih nadnica u ostaloj Italiji. Sumporni rudnici daju najviše za vojsku nesposobnih vojnika. Dvanaestsatni rad u zagušljivom, sumporom zasićenom zraku, bez ikakvih zaštitnih mjera, u vječnoj životnoj opasnosti uvjetuje upravo nevjerovatno visoki broj pomora, uvjetuje tjelesno i duševno propadanje- Kriza sumpora postala je pod fašističkim režimom akutna. Ovdje se opaža, kao gotovo u svima pokrajinama Italije zastrašujuće nazadovanje cjelokupnog gospodarstva, uvoza i izvoza. Porast pokazuje samo kriminalitet i pomor. Teško onome ko vjeruje fašističkim statistikama. Mnogo je bolje onda čitati priče.
Dino Montanari.
»PRIMORSKA CRTICA« BOGOMIRA MAGAJNE
Glasilo naše manjine u Koruškoj »Koroški Slovenec« donosi u svom posljednjem broju u feljtonu novelu Bogomira Magajne »Primorska črtica«, koja je izišla i u jednom od prošlih brojeva »Istre«, i
, .........................
TEATER »SOČE« V CELJU.
»Sočina« mladina je dala v nedeljo 26 t. m. v Narodnem domu K. Laufejevo burko »Vražja misel« v režiji g. Cirila Veluščka. Zadnjič slovensko tragedijo »Kajn«, sedaj burko; vsekakor velikanska razlika za igralca-diletanta. Burkasta snov je bila lažja, vendar se vsi niso tako postavili kot v tragediji. Mi sami smo tragedija in bi prihodnjid želili zopet kaj glo-bjega. »Vražja Misel« je čista burka starega modela z zamenjavanu. oseb. ki so jih krivi napol nedolžni a grdi grehi moškega spola: ljuborumje, ljubimkanje, pantofel-sko junačtvo.
Pave! Slana sumi svojo ženo ljubimkanja s plemenitim Viscem. ki pa v resnici zaležuje družino radi Slanove kčere iz prvega zakona, Eme. Vsi trije odpotujejo radi tega, in v prazni hiši zavladata Ernest. Slanov stričnik in »oče vražje misli«, sluga Vrana. Vražje bi bilo zamotati, a Vrana je s svojo praktično mislijo vse odmotal. v same srečne pare. Le Šibica in fifi se nista našla, kad bi bil zelo srečen zakon, ker ima Šibica tisočake in originalne zamisli. Pili pa je igralka. Vrana in Maček na morasta itak ostati sama. »Vražja« je bila misel, oddati sobe v najem, radi česar so nastali razni zapletljaji in so se pokazali grešniki!
Mladina od »Soče« kaže velik talent zaoder. Skoraj se mi je ie zdelo škoda za burko, ki ni bogvekaj. Jezik je bil dober, zato ne razumem čemu se ni imenoval prevajatelj. Podčrtati je treba vsekakor Čebularja (Vrano), ki je v komičnem ambijentu doma in pristen igralec, Rožanca kot karikaturo nervoznega Šibice (zadnjič je bil Kajn!) in Fili j a, kj je podal »copatarja« Ljubina kot bi ga samo — »Ljubin« še mogel. Izkazal se je Florjančič kot neizkušen mlad fant; Berginc ie bil izboren zapufan nadutež: za nehvaležno kratke vloge so bili vsi ostali fantje dobri: Hval iv, Ota Furlan in Vice!, Dekleta se niso tokrat tako postavila kot zadnjič. Gdčni Otovi je treba globjih, težjih vlog (v »Kajnu« je bila zelo dobra »stara mati«!) NajboUša je bila naivka Stermecka; Končanova je bila resnična hudobna baba: Per to to vi je parkrat manjkalo rafiniranosti subrete:	Bradačeva pa
mora postati v govoru naravneiša. Edini star igralec je bil g. Velušček, ki je ustvaril v kratkem času iz diletantov dober oder in upajmo da nam bo k malu dal pravcat teater! Njegova igra je dala vzor in korajžo vsem. Vsi zaslužijo le pohvalo in čestitanje k uspehom! Le eno bi še želel, namreč, naj se izbere prihodnjič naše delo, netnje. in še bolj naše, emi-grantsjsa, primorsko, nacijonalno, ker preveč smeha (bilo ga je res dovolj!) v zvezi s »Sočo« le ni dobro!
A. Ma.
RADIVOJ REHAR NAJAVLJUJE »VIPAVSKE POVESTI«
Poznati publicista i književnik Radi-voj Rehar, naš zemljak, koji živi u Mariboru napisao je zbirku »Vipavske povesti«, koja će doskora izići u izdanju mariborske »Tiskovne založbe«. Sadr-žat će tri pripovijesti iz sadašnjeg i negdašnjeg života našeg svijeta u Vi-pavskoj dolini u Goričkoj.
SIRK NA IZL02BI U MARIBORU
U Mariboru je prošle nedjelje otvorena slikarska izložba, na kojoj pored ; ostalih učestvuje i naš zemljak akadem-! ski slikar Albert Sirk.
KRITIKA O MOTIKI
U aprilskom broju »Hrvatske Revi-1 je«, koja izlazi u Zagrebu, napisao je ugledni slikar i kritičar Ljubo Babić kritiku nedavne slikarske izložbe Antu-1 na Motike. Babić piše o umjetničkom i stvaranju našeg mladog slikara s priznanjem. »Hrvatska Revija« donosi veći broj reprodukcija Motikinih radova.
NOVO DJELO IVANA PREGELJA O SADAŠNJEM ŽIVOTU U JULIJSKOJ KRAJINI
U ljubljanskom »Dom in Svetu« (1 do 2 broj 1933) napisao je Ivan Pregelj novelu »Osehla setev«. O tom djelu Ivana Pregelja »Slovenec« kaže, da je u njem Pregelj »razkril vso narodno j žolčljlvost, jeguljsko gladkost in nedu- ; hovnost italijanskega duhovništva na slovenskih tleh, ki se grozotno konča. Ivan Pregelj je ostal stilno pri svoji besedi, motivno pa se iz dosedanjega gledanja preteklosti goloboko zazrl v bodočnost naše krvi onstran meja«.
U istom broju Narte Velikonja dao je novelu »Obraz«.
KRITIKA O GABRŠČEKOVIM »GORIŠKIM SLOVENCIMA«
O historijskom djelu Andreja Ga-brščeka »Goriški Slovenci« izišao je veC čitav niz kritika u raznim listovima. Najprije su izišle kritike u »Jutru« 1 »Slovencu«. U »Ljubljanskom Zvonu« napisao je opširnu kritiku djela Ivo Grahor, koji je dao poseban prikaz i za 1 naš list. U »Mariborskom Večerniku« od 24 o. m j. govori se takodjer s pri- j znanjem o ovom važnom djelu. U felj- ! tonu pišu o Gabršćekovoj knjizi ljubljanski »Pohod« od 25 o. mj. i ljubljanska »Slovenija« od 24 o. mj. Kritike su većinom vrlo pohvalne, šteta samo, da su nekoji listovi pristupili djelu s partijskim mjerilom.
NOVA KOMPOZICIJA VASILIJA MIRKA
U muzičkoj reviji »Zbori«, koja izlazi u Ljubljani u redakciji našeg Zorka Prelovca, u posljednjem broju, izišla f je medju ostalim i jedna nova kompozi- 1 čija Vasilija Mirka »AJi, što ću ...«


NIK« — ZAPLENJENI.
Trst, marca 1933. Znana ljubljanska mesečna revija »Zenski Svet«,	oriceb1
izhajati v Trstu že leta 1924. in zlasti v Primorju zelo razširjena je bila'z marčno številko zaplenjena že na meji. Že prej se je večkrat pripetilo, da ta ali ona naročnica ni prejela poslane revije, kar se ie pojavljalo čim dalje pogosteje in sledn'ić so zaplenili vse. S tem s0 naše žene in de' kleta v Primorju zelo prizadete, kajti, je bilo edino slovensko čtivo poleg »Dru-žinskega tednika«, ki je bil tudi zaplenjen* »Zenski Svet« je imel preko 2.000 naročnic iz Primorja in nam že številka sama jasri° kaze kako je bil dobrodošel v našili d°-movih. S to fašistično prepovedjo, so naše zavedne žene in dekleta oropane sicer majhne toda zadnje vezi z javnostjo.
(Agis)
L. LEGISA:
SLOVANI NA APENINU
(Konec).
ul
Dodam še nekaj.
Zanimivo, toda odkrito, žalostno je, da so se slovanske naselbine v zadnjih letih nekako obnovile in nekod celo v istih krajih. V. Sulmoni, kjer je bilo v srednjem veku večje število Slovanov a svojimi naselji, je na priliko od 15 do 18 naših družin. In Sulmona je tudi sicer v tem pogledu znamenit kraj. Tam je domovina Latinca Ovidija, pesnika, ki ga je nemilost cesarjeva pregnala v mrzli Pontus, k črnemu morju, odkoder je tožil in vzdihoval po svojih. In skoraj po vseh pokrajinah Italije so raztreseni naši železničarji, učitelji in drugi uradniki. Ti ljudje pa niso prišli prostovoljno, ne iz potrebe, ne iz strahu pred Turki. Na Italijo gledajo čisto drugače, nikakor se ne morejo vživeti v tuje okolščine in slušaj o dan za dnem usodo brezupnega pregnanstva.
Bil sem tam. Prijazni, dobri ljudje, živahno in pisano se prelivajoče življenje južnih barv in glasov, sonce, ki se blesti na oljkah in na širokih . listih smokev sonce, ki počiva, na začrnelih hišah in sije v zagorelih obrazih in iz črnih oči in pali zemljo, ki je zanje najlepša in najboljša. Vabijo te in vendar ne moreš stopiti pred nje. Govoriš z njimi, pa nenadno zastaneš da ne moreš več in občutiš čisto jasno, da odkrite besede ne moreš povedati, ker te ne bodo nikdar umeli.
Navadili smo se samevati, človeku Je tako lepše. Stisne se doma in hrani svojo žalost brez nade. Grem ven, vpričo zemlje je več miru. Morda bi bilo še lepo, ko bi živeli tu naši ljudje. Spomladi se oko polagoma privadi, oljke in njih lesketajoče se listje se zazdi ljubko, zapuščene, sredi vinogradov same-•Goče hiše lepe in prijazne, obstanem
na mostu in se zagledam v globoko zajedeno strugo Pescare in v rjavi vodi seva prvo jutro in kalni valovi neprestano odplavljajo lesketajoče se srebro. Po hribih drhti pritajena pomlad in kmalu bo ob reki vse zeleno, vrbe in visoke topole, črez zid se bodo sklonile živordeče vrtnice, povsod bo sončna omana, maj in žalost za nas. Potem pa bo vse umrlo do druge pomladi in ostalo bo samo sonce, prah, goli, opaljeni hribi in tam pozimi bomo šli spet ven in ko bomo nekje daleč sredi golih trt, pod toplim sončnim nebom, in si bomo sami sodniki in ne bomo gledali na pravila, kakor gledajo oni, bomo morda zapeli in se poveselili po naše, se razigrano lovili po cesti in se kepali z ostanki snega. In zvečer bomo srečavali delavce, ki se vračajo od velikega jeza, in nas bodo pojoče pozdravili, na nas bo v mraku, ki bo padal od modrih gorà, za trenutek osvetlilo in bomo občutili drobno radost.
žalostni sprehodi, misli so sklenile peroti in si ne upajo naprej. Ali nas bo kdaj obsijala sreča in nas povabila nazaj? Nazaj na Kras med naše kamenje, naše ograde in k našemu čistemu morju. Kako vse lepše je tam. Tam so trte in vrt, kjer je bila svoje čase ledina, in komaj so se trte vzpele na latnik in obrodile, da se je nagibal in so ljudje postajali in zatrjevali, da se je Bog sam ozrl nanje — pojdi in prepusti jih človeku, ki jih bo zavrgel in se ti smejal.
žalosni sprehodi, a če se vrnem, bom v kletki, kakor v Ječi bom čutil, kako težč in utesnjujejo zidovi. Z bojaznijo hodimo po mestu, saj človek še srečanja ne mara, kakor da bi jih s svojim pojavom bodel. Zdi se, da ne stopamo mi, ampak le naša toga telesa, duša pa se je skrila. Na nas lete začudeni pogledi in sprašujejo, od kod ti ljudje in zakaj, kako da ne mislijo in žive kakor oni, in zakaj včasih nenadni obiski orožnikov pri njih. Zmerom smo jim tuji, ne razumejo, da so nas poslali samo za to, ker smo Slo-
venci. Ne razumejo nas, vsaj vse pravi, da so nas osvobodili, nas rešili barbarstva in nam odprli nov vek svobode in kulture. Mi nismo veseli teh pesmi, brez pritrjevanja, jih poslušamo in se jim umikamo, ker nas stiska v grlu ne-potešena žalost in teži nezaslužena kazen.
Ure bedenja, misel utira misel in v divjem pogonu je vsaka nedokončna in neplodna. Kakor blazna se v časih zaganja v zaklete zidove in išče v mestu in ožgani pokrajini, pa izhoda ne najde in se jalovo vrača in- poveša trudno glavo. Prihodnji dne pa so kakor megleno morje, ki je legla nanj noč in ni nikjer rešilnega jadra, ki bi moglo iskati svobodnih bregov, nikjer ni svetlega upanja da se bomo mogli kedaj prebiti iz Egipta, pa ce tudi preko puščave.
Tam zimaj poje življenje, ti ne moreš vanj. Po vseh poskusih ne moreš vanj. Vesela dekleta se drže za roke in pohajajo, sestra gleda, nasloni glavo ob oknu in Joče. Zakaj je prav meni odtrgana mladost in mi bo uvenila brez veselja? Vse, kar si je duša na skrivnem zasanjala, česar si sama ne upa priznati, lepota in ljubezen, Joče pred zaklenjenimi vrtovi.
Kaj sem zagrešil, da mi je vest pred njimi vznemirjena? Grem po cesti in me opazujejo kakor čudo, ki je zašlo in,	more znajti, in neprestano se
mi zdi: za menoj orožniki s triogelnim klobukom, v dolgih modrih plaščih, počasi, usmerjeno in svečano kakor groza, ki prisluškuje in skrivnostno čaka, da bo planila in te stisnila. Nekaj tesni srce in. v grlu je slabo, oči so zbegane, in se jih ne upam pogledati. Morda vstopijo nenadno, obstanejo na vratih in s smehljajočim obrazom razodenejo novo, grozno vest, ki jo slutim in se ji še v sanjah izvijam iz mrzlih mrtvaških objemov, skačem z visokega okna in bežim črez zidove, da bi rešil svojo ubogo in tožno mladost.
Kamorkoli grem, postava mora ve-| deti. In jaz sem še mlad in nisem še živel. Zunaj bije življenje. Mesto v lučih j
po uUcah, plamenice gore in potuje
“»■K	/=”s2r"u
samozavestno poje in zdi se, da buta okna izzivajoč ponos. Kakor da gre ocoi, ker se mu mrko ustavil aš Don gospodarijo tuji ljudje, bijejo v lice se smejejo, ti pa nimaš ne sonca, i iuči ne Rima in si se zaklenil, gled v tuje veselje in bi tudi ti rad vrisk svoji svobodi, pa pritiskaš žalostno če ob mrzlo okno, da ne bi jokal Doklej bomo služili tujim carjem kdaj bomo imeli tudi mi svoj ponos c nam ne bo treba gledati zkozi pripr vrata v tuje zmagoslavje, ki hoče on ko nas? Sivo in žalostno je morje soi ce prihaja od vzhoda in nič ne’pov
JÌaHVa<?e fe èe vzbuJa, leno le: preko neba in žge.
„ .v„resnlci Je čudno, kako se nas boj Hoteli so nas raztresti in zdaj dobiš m
h?amOTkotneŠHV B.olc>gno’ Rim. Napolj i vniW HÌÌJja do Palenna. Neprostc n«1 h^riuf ,nadle8°> sami bi nikdf let! c drugi?n odJedat kruha. Pre
Dlanem J protl obuPni maMšl AnimnV« Sohčavam, ki se sipljejo fAehn^a PraJ d0 proge' da bi se vrn sem	,kJer 80 bil1 moji. V Rim
V»1*16 ^a, roJake. železničarje, vc jake in še sošolca, kar me je vzradosti nno^Lme opogumilo. Pa sem prisluhu pogovoru inženirjem, ki so hoteli men vp«L£.ve?zano in se menili o svojih slo venskih tovariših in da so Slovenci ž Povsod — in zdelo se mi Je skoraj im« Sito?' kakor ,da hi t>b vsakem korak slišal slovensko ime. Vraga saj naš zemlja ni bogata in za tujca ne mor biti posebno lepa in vendar se vse tep zanjo. Pravimo, da nas Je malo, pa Ji* delamo povsod same preglavice da » vedo kaj In kako bi znami. Celo velik narodi, ki delajo tako samozavestni okrog sebe. se razburjajo in so v skrbel za nas, ki jim nič nočemo in zahteva mo le pravično mero svobodnega živ ljenja ter se nam konca zaradi njih ® ni bati
NASA PROPAGANDA
SOKOLSKO DRUŠTVO SOLIN
Dokazalo ie da ima srca ! osjećala za svoju zarobljenu braću.
Dne 12 o. nij. u nedjelju je sokolsko društvo u Solinu n Dalmaciji priredilo istarski dan sa priredbama preko čitavoj; dana. Prije podne u 9.30 napunila se velika dvorana sokolskoc doma sa članovima, naraštajem te velikim brojem školske djece, koja je došla korporativno sa učiteljstvom. Ovo zanimanje učiteljstva treba pohvaliti te naglasiti, da se može postići uspjeha jedino složnim i ukupnim radom.
Na pozornici nastupili su mijenjajući se školska djeca i članovi muškog i ženskog sokolskog podmlatka sa deklamacijama, te sa dijalogom:	»Jugoslavija:
Istra.«
Nakon tog dijaloga brat prosvjetar održao je predavanje o Istri tumačeći njezin prirodni položaj i etnografski karakter, nadalje njezinu klimu, koja potsjeća na podneblje otočja hrvatskog i dalmatinskog primorja dotakao se njezine povijesti naglašujući, da je Istra oduvijek stradala, u da ju je najgori udarac bacio u tminu, kada je postoiala u svima nada. da je sunce slobode najbliže. Prosvjetar je nadalje u kratkim crtama spomenuo narodni preporod u Istri i sokolski život u zarobljenim krajevima oriie rata i sada. Svršetak predavanja dočekan je sa burnim poklicima narodu, Sokolstvu, zarobljenoj braći i poklicima negodovanja protiv vječne nepravde koia nam se nanosi.
Poslije predavanja nastupilo je troje mladih graničara sa trijalogom; ...»u boj! za mnom osvetničel...« Taj ie prizor. osobito pod kraj, kada se pojave na pozornici druga djeca i otpjevaju ukupno Pjesmu Istri, oduševio slušaoce, koji su plieskanjem pokazali, kako su razdragani nastupom malih.
Poslije podne, oko 6 sati zakazana je bila akademija sa nastupom svih vjež-baćih kategorija. Sokolska glazba otsvirala Se kao uvod sokolsku koračnicu, a odmah zatim ukorakala su u dvoranu ženska djeca, te izvela uz opće priznanje vježbe sa obručima. Iza njih nastupio je odred muške djece sa prostim vježbama. I taj je odred svoju zadaću ispunio dosta dobro.
Odmah nakon djece nastupio je odred članova sa prostim vježbama. Vježbe su skladno odvježbane i veoma su udivrle gledaoce. koji nisu štedili sa svojom pohvalom Iza članova nastupile su naraštajke sa vježbama sa čunjevima. Odred narašta-jaca, koji ie nastupio iza njih bio je najmanji. ali po izvedbi najbolji. Na kram nastupila su četvorica prednjaka sa vježbama na preči. Gledaoci su se divili harmonično razvijenim tijelima i lijev izradjenim vježbama.
Nakon pauze od 10 minuta, koju je ispunila glazba sa veselom svirkom, poga-šeno je električno svijetlo u dvorani, a na oczornici se digao zastor. Mala, skromna istarska sobica — u njoj kod stola zamišlien Istranin, malo dalje od njega nje-gova žena. pletući čarape. Razgovaram o teškim vremenima Odlučuju, da ostaju usprkos terora u Istri, da brane grobove svojih otaca, da ih ne skvrnu tudjinci. Ulete u. sobu njihova djeca mali Tonić i Zorkica. Pričaju, kako je bilo u školi, kako im je učitell tumačio, da je to zemlja ne njihova, već zemlja — »pitomih« Latina. Zapjevaju Pjesmu, čuju se koraci:	...ulaze Srb,
Hrvat. Slovenac. I istarska se majka potuži na njihovu neslogu. A oni pod jakim dojmom baš zapaljene susjedove kuće obećaju i zaklinju se, grleći troboiku, koju ie donio u njedrima Srbin da neće nikada zaboraviti na Istru, »krv naše krvi, živi dio na šeg tijela«.'
Svršetak ie primljen dubokom ganuto-šću, osobito, kada se iza kulisa začuo pjevački zbor: »Iz bratskog zagrljaja!« Klicanje našoj dragoj istarsko! braći dugo je trajalo.
Prilikom izlaza sabiralo se za siromašnu diecu istarskih izbjeglica I ako ie sabrana svota malena. ipak ie znak. da naši ljudi i praktično hoću da pomognu, a to je slavno. Željeti bi bilo da sva sokolska društva prirede slične proslave te da se u narod unese onaj duh nravde, koji je temeljem svakog sokolskog rada. Jer narod, koji pušta, da mu se reže komad za komadom.^ bez da brani svoje, tai niie vrijedan da živi. csokmsKO društvo Solin misli u kratko prirediti jos leđnu istarsku pretstavu, a tom priliKom nonovno dokazati, kako je nama na srcu Istra i svi oni naši krajevi tamo preko. Prosvjetar,
predavanja udruženja »istra —
TRST _ GORICA« U BEOGRADU.
Već na posljednjem širem sastanku u februaru, saopćeno je članovima i ostalim Prisutnim pr.iateljima. da će se takvi sastanci Udruženia održavati bar jednom hijesečno Za ove sastanke vlada medju Članstvom najveći interes, jer je to jedim način, da se opširno rasprave sva pitanja, koja su od Interesa za cjelokupnu emigra Piju, a naročito za našu beogradsku orga
nizaciju.	. _	,	,
Na prošlom sastanku održao je pret-sjednik Saveza D r. Cok prvi dio svoga nspjelog predavanja »O sP°*Ìn?.fu 'itici Italije u posljednjih 60 «od in a«. Kao dobar poznavaoc ove te nte. izneo je najvažnije momente talijanske sDoljne politike, osvrćući se na.™fJto ,na n.'ezinu jadransko-sredozeninu politiku, kota nas, kao neposredno tangirane, ioš naj-vtae interesuje. Na opću želju._a posebno na traženje, onih koji su uzeli ucesca u na-
stalo! debati, obećao je gosp. Dr. Čok, da će doskora održati i drugi dio svoga predavanja, kojom će prilikom naročito obraditi kurs talijanske spoljne politike poslije svjetskog rata.
Propagandistički sastanak na Čukaricl.
Odbor Udruženja riješio je već ranije, da se jedan takav širi sastanak održi na Čukarici, beogradskom predgradju, gdje žive znatan broj naših emigranata i gdje se domaće stanovništvo, živo interesuje za naša pitanja. Sporazumno sa mjesnom Sokolskom organizacijom, u čijim se je lokalima održao sastanak Udruženja »I. T. G.« _ Beogradu imalo je svoj veliki propagandistički sastanak na čukarici u nedjelju 26. marta.
AKCIJA UDRUŽENJA JUGOSLAVENA IZ ISTRE, TRSTA, GORICE I ZADRA U ZEMUNU.
Z e m u n, 22. marta 1933. Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu priredilo je u subotu 18. ov. mj. u velikoj sali bivšeg Grand Hotela svoje najavljeno predavanje o Istri sa koncertnim dijelom i igrankom pred dupkom punom dvoranom, što je iznenadilo i najvećeg optimistu.
U 21 čas diže se zastor, a na pozornici se pojavljuju pjevači Jugoslavenskog Akademskog pjevačkog društva sa svojini simpatičnim dirigentom g. Maslićem, studentom filozofije, koji je svojom energijom, trudom i sposobnosti sve otpjevane pjesme dotjerao upravo do zadivljenja. Himna Istri Predobri Bože» izvedena je vrlo dobro i efektno tako da je raspalila publiku, koja je počela manifestirati Istri, Trstu, Gorici i Zadru.
U ovakovom raspoloženju uzima riječ g. dr. I. N. Čok, naš vodja, koii je već kod nastupa vrlo burno pozdravljen poklicima Istri, Istranima i njemu samome.
Predavanje je u glavnom razdjelio u tri djela. Počeo je sa dolaskom Slavena u Istru i postepeno se dotakao svih glavni-jih momenata i narodnih boraca sve do najnovijeg doba. Tu detaljnije govori o predratnim borbama ističući ekonomske, političke i kulturne prilike.
Prelazi na drugi dio svog govora, prikazuje dolazak Italije u Julijsku Krajinu i sve ono, što je naš narod u posljednje vri jeme pretrpio.
Govori zatim o našoj emigraciji. Spominje Savez Jugoslavenskih emigrantskih udruženja u Beogradu i sva ona društva, koja ga sačinjavaju. Ocrtava njihov cilj ističući, da idu za tim, da se medjusobno potpomažu i da obavještavaju i širu javnost o prilikama u onim našim lijepim krajevima u kojima vlada teror crnih košulja.
Pri završetku lijepo dokazuje kako etnografski naša granica ide Sočom i kako se oni krajevi tamo nesmiju napustiti.
Govornik je mnogo puta prekidan mnogim poklicima oduševljenja za Istru, Trst Goricu i Zadar, a osobito pri završetku svog govora.
Nastavlja se drugim nastupom Jugosla^ venskim Akad. pjevačkim društvom, koje e majstorski otpjevalo i s t a r s k u melodiju »Popuhiml je«, »Zaspal Pave«, »Na-gnulo no se« i »Sinoć Ive« od Brajše. Oduševljenju nema kraja, a svim prisutnim Istranima na očima odsjeva neka bolna ra-
Od veleč, gospodina Jakoba Sokliča, odličnog našeg nacionalnog radnika i borca u Istri i pisca knjige o patnjama našeg naroda pod Italijom »Istra kliče«, — primili smo ovaj članak, koji rado donosimo: Dovolite mi, da se oglasim še jaz in povem svoje misli glede naše emigraci j'e. Dobro je, da večkrat premislimo položaj in si pokličemo v spomin naloge in dolžnosti. Svoje misli bi strnil te točke:
1.	Z vsem srcem moramo biti za veliko Jugoslavijo in njenega kralja. Ni nam po volji okrnjena Jugoslavija, ki ji manjka srce — Trst in da je Goriška in Istra pod tujcem. Korotana pogrešamo! Vsi Slovenci, vsi Hrvati in Srbi morajo priti pod jugoslovanskega orla. Naš ideal, od katerega nikdar ne odstopimo,
e velika.Jugoslavija, od morja enega do drugega! Mi, ki smo bili za Jugoslavijo in narod policijsko nadzorovani, preganjani in opljuvani ter slednjič vrženi čez mejo, mi, pravim, vemo, kaj je domovina! Zato morajo biti naša udruženja ognjišča ljubezni do domovine. Pa ne tiste p a-p ir na te, ki se kaže v besedi in lepih člankih, ampak tiste prave, dejavne! To ljubezen moramo širiti med našimi brati!
2.	Glede notranje politike naj nam bo vodilo sklep našega vrhovnega predstavništva, ki se je opetovano izreklo naj se ne ogrevamo za stranke, ne za sedanje in ne za bivše! Pač pa moramo biti vsi za poštenje, za n e s e b i č-n o delo za narod, brez vsake misli na lastni dobiček. Obenem moramo ostro obsojati vse denuncijante, ki pod
GLASOVI STAMPE
dost...
Za kraće pauze nastupa Muzičko Društvo odnosno g. Scherer na violončelu, a .g. Fischer na klaviru. 1 ovom je tačkom publika iznenadi ena, a napose krasnim sviranjem g. Scherera, koji je još je danput dokazao odnosno potvrdio svoj renome. kao izvrstan čelista	.	.
»Mojoj Istri« od R. Katal i niča Jeretova učenik B. Cerovac je deklamovao upravo bravurozno, pa je i on bio aklamiran.
»Serenadu« od Drdle za violin s o-1 o koju je odsvirao g. Albanese uz pratnju gosp. Burnaza na klaviru, publika je popratila burnim aplauzom, koji ie prestao tek nastupom učenice Lorencin, koja je de-klamirala_ »O m 1 a d i n i Istre« od Bar-tulovića. I ova je deklamacija primljena srdačno.
Oktet, kao zadnja tačka programa za služuje naročitu pohvalu, jer je »Nikar nikar« od Satncra otpjevano savršeno do
bio.
Ugodna nam je dužnost, da g. Masliću još jedamput najsrdačnije zahvalimo na tolikoj pažnji, koju nam ie posvetio i na trudu, koji je uložio, da nas svakom tač kem iznenadi. Jugoslav. Akad pjevačkom društvu kao i Muzičkom Društvu takodier najtoplije zahvaljujemo na blagonaklonom sudjelovanju i na žrtvi, koji su doprinjeli odazivom našoj molbi.
Jazz »Micky Mouse« uopće neznamo, kako da mu se zahvalimo, jer je njegova žrtva bila i prevelika. Svirao je kao obič no vrlo dobro i veselo zabavljao prisutne, koji su svaki ples iskoristili. Plesalo se ie do 4 sata u jutro u najboljem raspolože nju, koje je bio dostojno.
PREDAVANJE U ISTARSKOM AKA DEMSKOM KLUBU.
U četvrtak 30 o. mj. održat će u klupskim prostorijama Boškovićeva ul. 40 Dragovan Sepie predavanje »Anti-fašizam i manjine«. Pozivaju se članovi kluba da dodju na ovo predavanje.
Vi sigurno niste medju onima koji neplaćanjem pretplate upro paštavaju naš list ?
V EDINOSTI JE NAŠA REŠITEV!
zakritim imenom delajo mnogokrat tudi proti nam. Mi smo že poskusili sadove podle denuncijacije, zato moramo take metode odklanjati!
3.	Ce se je res med našimi izseljenci propagiral izstop iz Cerkve, mora to prenehati!
4.	Emigrantom, ki se nahajajo v pomanjkanju, moramo pomagati! To je naša dolžnost! Imamo pa v Jugoslaviji primorske rojake, ki so dobro situirani, pa se nič ne zmenijo za potre be svojih rojakov! — Velika je naša dolžnost do mladine, ki prihaja iz naših krajev! Več ljubezni in razumevanja do teh ubogih fantov, ki ne najdejo v Jugoslaviji tistega, kar so po pravici pričakovali! Na nas bo visela krivda, če bo še kdaj kdo izmed naših emigrantov zašel. Podpirajmo mladino, tudi z besedo in z nasveti!
5.	Po vsej Jugoslaviji smo raztreseni. Zato nam je neobhodno potrebno enotno glasilo. Vsak emigrant mora naročiti, plačati in čitati »Istro«! — Poleg Usta so nam pa potrebni tudi skupni sestanki in vsaj enkrat na leto moramo priti skupaj, da se spoznavamo in pogovorimo!
Vsak emigrant naj se zaveda, da je njegova domovina pod tujim gospodarjem in naj vse svoje moči posveti tej zasužnjeni domovini! če se ne bomo mi vrnili, se bodo naši otroci! Bodimo prepričani o tem!
Slednjič pa bodimo složni in edini, kot ena sama družina, ki koprni po svojem domu! V edinosti Je naša rešitev!
Sv Vid pri Ptuju, dne 14 marca 11933
Župnik Jakob Soklič
SOKOLSTVO I FAŠIZAM
Pofstarješina čehoslovačkog sokolskog Sa-veza dr. Slavlk o fašizmu, nacionalizmu I •	Sokolstvu
U čehoslovačkom »Vestniku Sokolskom« napisao je III potstarješina COSdr. Slavlk jedan veoma zanimljiv članak o odnosu Sokolstva prema fašizmu i nacionalizmu. Donosimo glavnije misli toga članka.
Fašizam, koji je nikao u Italiji kao i čitav njegov razvitak u apsolutnoj je opreci s načelima demokracije, jednakosti i slobode ili sokolski rečeno, u potpunoj je opreci s načelnim osnovama Sokolstva, a naročito s načelima demokratizma, napretka i socijalne pravde. Diktatura jednog dijela naroda, vodjena neograničenom, suverenom voljom i silom jednog pojedinca, u oštroj je opreci s idealom češkoslovačke demokracije, na kojoj je sagradiena češko-slovačka država, i koja je to istakla i u svom državnom ustavu. A što je češko-slovački fašizam? Najbolje su ovo dokazali sami fašisti s neuspjelim nedavnim brnskim pučem. Ko prati njihov rad u narodu, vidi, kako moralnu pokvarenost oni šire. Napadaji na kasarne sigurno nisu ni-
kakvi nacionalni čini, niti sam nacionalizam. Nacionalizam mora da bude tvoran, mora da oplemenjuje narod, da ga vaspi-tava, podiže duhovno i tjelesno, a nikako da širi prevratničke ideje, a još manje da potiče da se navaljuje na kasarne, ubija straža naše slobode, naše vojnike.
Zato je sasvim opravdano stanovište koje prema fašizmu zauzima Sokolstvo, a po odluci Vibora COS, da se mora otstra-niti iz sokolskih redova sve one, koji svi-jesno potpomažu fašistički pokret u češko-slovačkom narodu, i to bez kompromisa.
Na kraju svog članka kaže potstarješina dr. Slavlk: Potpuno sam uvjeren, da će svi odgovorni činitelji u Sokolstvu mirno i promišljeno svijesni svoje odgovornosti pred sokolskim bratstvom i narodom, očuvati sokolski štit potpuno čist Sokolstvo biće i u buduće ono, što mora da bude te što je i dosada bilo: najbolji čuvar i branič narodnih ideala, pobornik demokracije i napretka, štit i odbrana slobodnog naroda i slobodne države.
BUGARSKA, JUGOSLAVIJA ITALIJA
List »Pladne«, koji izlazi u Sofiji, od 18 marta, donosi uvodni članak Koste Todorova koji glasi:
U vezi s moji mreferatom, koji sam pročitao pred Upravnim savezom bugarskog zemljoradničkog saveza — Aleksandar Stambolijski, a koji se odnosi na medjunarodnu situaciju, počinju da se šire glasovi koji mogu da izmjene smisao mojih koncepcija po ovom pitanju. Da bi.bili na čisto, ja želim ukratko da iznesem sva pitanja koja se odnose na Bugarsku u vezi sa Jugoslavijom. želim da još jedanput naglasim moje uvjerenje da Bugarska može da osigura svoj mirni razvitak samo pomoću jednog zbliženja i sporazuma sa Jugoslavijom. Samo tako mogu da osiguraju svoje zakonite aspiracije i bolju budućnost Pred neki dan u listu »Miru«, g. Madjarov, potsjeća našu javnost, da naš medjunarodni položaj postaje sve lošiji. Istu ovu misao nedavno je izrazio i profesor Stojanov.
Danas se Evropa opet dijeli na dva bloka. S jedne strane Hitler. Mussolini i Gòmbòs, a sa druge strane koje idu za Francuskom. Engleska stoji po strani, a Rusija se ponova približava Francuskoj, u odgovor na njemačke planove koje je izobličio Herriot. a koji se odnose na jednu akciju protiv boljševika.
Prvi blok nezadovoljnika sprema rat. Zbog toga taj blok nema šansa za pobjedu. Bugarska, ako podje tragom toga bloka pretrpet će treću i posljednju katastrofu. Bugarska ima čisto balkanske Interese. U slučaju opasnosti da se naruši mir ovi interesi bit će ugroženi, isto tako, kao što će biti ugrožena i sama Bugarska. Ako se ona priključi bloku t. j. Italiji i Njemačkoj — ona će pripomoći da izbije rat rizikujući svoje postojanje. Ako naprotiv Bugarska pribjegne francuskom sistemu — ona će pojačati mogućnost održavanja mira i otkrit će sebi velike perspektivè u bu-dućnostič Eto raskrsnice! Eto kakvu formu treba da imaju naši odnosi prema Jugoslaviji?
Ideal »integralne« Jugoslavije je pitanje daleke budućnosti. Danas je mo-^
gućno i želi se samo jedno zbliženje i sporazuma, koji će voditi računa o punoj našoj nezavisnosti nepovredivosti naših institucija i našeg nacionalnog dostojanstva. Mi mislimo da se nervoznom histerijom i glupostima politika ne može voditi, jer je trenutak takov da ne trpi kolebljivosti u pitanjima koja ugrožavaju blisku budućnost. Za budućnost Bugarske, za balkanski i opći mir, sporazum izmedju nas i Jugoslavije je imperativna potreba. Mi to tvrdimo, mi to govorimo narodu i javnosti i od te koncepcije nećemo ustupiti ni u kom slučaju. I neka narod slobodno riješi i sebi izabere put ka bratstvu i miru — ili put ka katastrofi.
FAŠISTIČKA ASIMILACIJA CAK I U TURSKOJ!
Ovih dana došlo je do jedne vrlo interesantne demonstracije protiv Italije u — Carigradu. Univerzitetski studenti sakupili su se u velikom broju ispred jedne velike talijanske firme usred Cangi ada i počeli bučno demonstrirati. Na prve poklike spušteni su kapci na svim prozorima firme i zatražena je intervencija policije. Medjutlm su studenti od poklika prešli i na napadaje kamenjem na zgradu, koja je začas obasuta tučom kamenja. U to je došla i policija i demonstrante rastjerala.
Uzrok ovoj demonstraciji je taj, što je talijanska firma zabranila svim svojim namještenicima turske narodnosti, da se za vrijeme uredovnih sati služe — svojim materinjim jezikom!
Jedan sitan primjer, doduše, ali veoma poučan za slučaj kad bi fašističkoj Italiji uspjela njena »mirna penetracija« na Balkan ...
Posestvo v prijaznem kraju Slovenije (pri Celju) obstoječe Iz gospodarskih poslopij, njiv. travnikov in mnogo sadnih dreves, se proda za cirka Din 130.000.
Natančna pojasnila pri:
M. KOŽUH, Zagreb
Draškovičeva ulica št. 7.
SKUPŠTINE
GLAVNA SKUPŠTINA »ISTRE« U OSIJEKU
Prosvetno i potporno društvo »Istra« u Osijeku održalo je svoju prvu godišnju skupštinu 26 marta 1933 u 9 sati do podne u Sokolskom domu. Prisutnih od članova je bilo oko 60. Pretsjednik g. Zadnik otvorio je skupštinu pozdravnim govorom, i predložio je da se pošalje brzojav na Njeg. Vel. Kralja Aleksandra I i pretsjedniku vlade, što su svi prisutni jednoglasno prihvatili. Nakon toga je dao izvještaj tajnik i blagajnik odnosno njihovi zamjenici te nadzorni odbor, što je jednoglasno prihvaćeno. Data je razriješnica staroj upravi i birala se nova uprava:
Pretsjednik: Zadnik Antun, potpret-sjednik: dr. Ehrman Dinko, tajnik I: prof. Cić Slavomir, tajnik II: Gantar Herman, blagajnik:	Rutar, odbornici:
prof. Grančarić, Maretić, Gruden i Čekić. Zamjenici: Moferdin, Rutar, Mili-šić i Leskovac te Sergo. Nadzorni odbor: Bončina,' Petaros Janko i Zafred. Časni sud: dr. Jelčić. Ukmar i Mogo-rović.
Ujedno je društvo »Istra« na današnjoj glavnoj skupštini pristupilo kao član Jugoslavenskoj Matici u Osijeku.
Od Jugoslavenske Matice je prisustvovao pretsjednik g. Sirovatka i održao lijepi govor o našim emigrantima.
Nakon nekih formalnosti skupština je bila dovršena.	„
GLAVNA SKUPŠTINA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA.
Istarski akademski klub održat će svoju glavnu skupštinu za ljetni semestar u subotu 1 aprila s ovim dnevnim redom: 1. Pozdrav pretsjednika; 2. čitanje zapisnika zadnje gl. skupštine; 3. Izvještaji tajnika, blagajnika, arhivara i nadzornog odbora; 5. Apsolutorij; 6. Biranje novog odbora; 7. Eventualije.
Skupština će se održati u klupskim prostorijama Boškovićeva 40 u 8 sati naveče. — Pretsjednik: Srećko Dotar il a v. r.	___
IZVANREDNA GLAVNA SKUPŠTINA »ISTRE« U ZAGREBU u povodu ostavke pretsjednika održat će se dne 23 aprila s ovim dnevnim redom: 1. Biranje novog odbora; 2. Eventualije.
UDRUŽENJE »ISTRA—TRST—GORICA«-U BEOGRADU.
Diskusija o anketi.
Vodstvo Omladinskog Odsjeka upozo-ruje članove i prijatelje Odsjeka, da što tačnije dolaze na rednvite društvene sastanke, koji se drže svake srijede u 20 časova u prostorijama beogradske Narodne Odbrane (Dositejeva u|. 8). jer će se sada kroz nekoliko sastanaka vodit diskusija o pojedinim tačkama ankete, što. ju je emigrantski Savez otvorio preko lista »Istre« Odbor je riješio da u odredjenom roku pretrese neke važnije probleme naše emigracije i da rezultate dostavi Savezu.
Pošto su takve diskusije izrazito intelektualne prirode, to se pozivaju u prvom redu emigranti intelektualci da prisustvuju ovim debatama.
Svim tim diskusijama mogu prisustvovati i oni emigranti i prijatelji društva, koji nisu naši članovi. —
Statistika emigranata.
Udruženje »I. T. G.« u Beogradu, preuzelo je zadatak da izvrši statistiku emigranata na teritoriji Grada Beograda, u koliko to ne zadire u nadležnost nekog drugog emigrantskog društva Statistika mora obuhvatiti sve emigrante bez obzira na to, da li su negdje or^anizovani ili nisu, samo da su iz onih krajeva, koji su poslije rata pripali Italij.. a da žive na teritoriji Grada Beograda. Mole se svi emigranti, da u svakom pogledu izidju ususret društvenim funkcionerima kojima ie povjeren taj za datak. —
Pitanje članarine.
Odbor Udruženja rješio je, da uredi pitanje plaćanja članarine, pa je u tom cilju postavio za svoga inkasatora gosp. Ivana Grudena Molimo sve članove da redovno plaćaju članarinu od 5 dinara mjesečno a oni koji nisu u mogućnosti da plate, neka podnesu prijavu, da ih se oslobodi plaćanja. U protivnom slučaju Odbor ne će uzeti u obzir nikakvu molbu, podnijetu od strane nemarnih članova, ni u pogledu pomoći, kao ni u pogledu, izdavanja uvjerenja, intervencija i t. d. — Odbor Udruženja »Istra —Trst—Gorica« u Be-
02rađU	SMRT
U petak dne 17 o. mj. preminuo je u zagrebačkoj klinici Josip Damjanić, star 23 godine rodom iz žminja u Istri. Sprovod se vršio 19 o. mj. popodne uz učestvovanje mnogobrojnih pokojnikovih prijatelja i drugova emigranata. Pokojnik bio je vrijedan emigrantski omladinac, član omladinske sekcije društva »Istra« i iskreni patriota. Sudbinu emigranta teško je snosio do smrti, koja mu je bila tim teža u tudjini, daleko od rodne grude, koju je toliko volio. Neka mu je laka zemlja!
»Kartner Tagblatt« je v številki z dne 25. februarja objavil pod naslovom »Veliko delo katoliške cerkve za nemštvo v Jugoslaviji« članek, v katerem podaja stališče nemških katoličanov glede manjšinskega vprašanja. Članek je izšel povodom obiska osnabruškega škofa Berninga pri Nemcih v Jugoslaviji in Rumuniji. Priobčujemo ga v izvlečku.
Katoliška cerkev je bila v skrbeh za usodo narodnih manjšin, ker se dobro zaveda, da se narod, ki se odtuji svo-,emu jeziku, odtuji tudi cerkvi. Zato so se nemški katoličani lotili sistematičnega dela, da bi ustavili raznarodovanje nemških manjšin v novih narodnih državah. Nemška narodna misel je našla v katoliških krogih navdušene oznanjevalce. Zadostuje, da v tem pogledu omenjamo jezuita Fr. Muckermanna in dunajskega vseučiliškega profesorja H. Eibla. Nemci, kakor n. pr. vseučiliški prof. G. Schreiber in T. Grentrup so sè lotili tudi znanstvenega proučavanja tega vprašanja. Toda nemški katoličani su delali tudi praktično in katoliški shodi v Numbergu in Essenu so pokazali, da je nemška katoliška mladina zrastla v nemškem narodnem duhu.
Prvi uspeh tega stremljenja se je kmalu pokazal, ko je sv. oče naložil dvema nemškima škofoma skrb za dušno pastirstvo Nemcev v inozemstvu. V sporazumu z domačini škofi naj bi ta dva škofa imela varstvo nad nemškimi manjšinami v svetu. Kolinski nadškof dr. Schulte je prevzel to skrb za Nemce
■	Ig. Jreznikar
H Trgovina kave i čaja. — Vlastita
■	elektropržiona 1 elektromlin za
mljevenje
■	ZAGREB, ILICA BROJ 65
■	Telefon 7657
CERKEV IN NARODNE MANJŠINE
v zapadnih evropskih deželah, medtem ko so bile osnabruškemu škofu dr. Viljemu Berningu izročene v oskrbo nemške manjšine na vzhodu in jugovzhodu Evrope. Prav razveseljivo je, da je te dni škof Berning obiskal nemške manjšine v Jugoslaviji in Rumuniji.
V Jugoslaviji gre za okoli pol milijona nemških katoličanov, ki živijo v škofijah Maribor, Ljubljana, Zagreb, Djakovo in Belgrad. Storjeni bodo vsi koraki za nemške katoličane, seveda v sporazumu z domačimi škofi in prav v ta namen je škof dr. Berning obiskal te dni Ljubljano, Maribor, Zagreb, Dja-kov in Belgrad, odkoder je odpotoval v Temešvar v Rumunijo.
Silen utis je napravilo1 na vernike, ko je škof Berning v belgrajski katoliški cerkvi lahko oznanil, da je bil sporazum glede obnove nemškega dušnega pastirstva v Jugoslaviji v bistvenih točkah dosežen: Lahko računamo v najkrajšem času z obnovo nemškega dušnega pastirstva v vseh pokrajinah, kjer prebivajo Nemci. Jasno je, da je treba pri tem računati s posebnimi krajevnimi razmerami. Nemški verouk v šoli nemške molitve, pridige in cerkvene pesmi morajo povsod priti do veljave. Glavna zadeva pa je in ostane vprašanje izobrazbe nemškega duhovniškega naraščaja. Zato bo poskrbljeno za ustanovitev posebne nemške bogoslov-niceč škof Berning je poudaril, kako sta vera in narodnost navezani druga na drugo, in je pozval vernike, naj ostanejo zvesti veri in jeziku svojih očetov v vseh časih.
NAŠI U AMERICI
U spomen odlično! patriotkinji Atiliii Rumac
Hoboken N- J. USA., marta 1933. Tužno je odzvanjala vijest u našim srcima. kad se ono dne 19 novembra 1932 doznalo, da je supruga našeg istarskog otadžbenika. oduševljenog sokolaša i barjaktara »lug. Sokola« u New-York-u, dobra gdja Atilija Rumac zaklopila svoje blage oči. . Žena još mlada (u 43. godini života), puna snage i odvažnosti, kojoj je budućnost obećavala mnogo sreće i zadovoljstva u krugu njenog supruga i dvoje nejake d’ećice — Glorie i Verice... Žena plemenita srca. lijepih vrlina, vjerna, požrtvovna supruga, uzorna majka, dobra domaćica, vrla Slavenka .. ■ Njezino je dobro srce prestalo da kuca u jednoj brooklyn-skoj bolnici, kamo bijaše odvedena i podvrgnuta operaciji, koja ie imala žalostan rezultat.
Koliko su ju ljudi cijenili i obožavali najbolje se moglo vidjeti onih dana, kad je njeno mrtvo tijelo bilo izleženo na odru, kao i za sprovoda, koji 'je bio izvanredan. Soba, gdje je pokojnica ležala bila je natrpana cvijećem, darovanim od različnih društava, prijatelja i znanaca. Tako se na njenom uzglavlju ispoljio vijenac našega Sokola sa trobojnom vrpcom. Na večer u oči dana sprovoda zadnju joj je počast iskazalo pjesmom. Slovensko pjevačko društvo »Slovan«, kod kojeg je pokojnica bila članica Otpjevana je dirljiva žalob-nica »Vigred se povrne« i »Planinska Roža«. Iza toga se oprostio sa pokojnicom njihov zborovodja g. Šmuc. koji je potresnim glasom izrazio vrline pokojnice, njezino domoljublje i sve ono dobro, koje je ona kao članica za društvo učinila.
U sprovodu ie učestvovala počasna straža naših »Jugoslavenskih Sokolova« u odorama Pred lijesom stupao je barjaktar sa zastavom »Jug. Sokola«. Taj je barjak pokojnica brižno u svojem domu čuvala i ponosila se njime. Zato su je punim pravom nazivali većim dijelom svi članovi »Majka Jug. Sokola« Iz crkve, gdje se vršila služba Božja za pokoj njene duše, krenula jp povorka put »St. John Cimite-ry« u Brooklyn-u. da preda zadnje ostanke neprežaljene pokojnice zemlji... U sprovodu bio je zastupan ogranak new-yorške »Jadranske Straže«, dob. i zab. društvo »Jurina i Franina« iz Hobokena i pojedini članovi »Jug- kluba« u New-Yor-ku. kao i poslovni tajnik Slavonic-Ameri-
can Progress Club of America, naš vrijedni nacionalni radnik, V. S., Vlahovich, ne spominjući našeg vrlog Ivana Mladi-nea i mnogo drugih privatnika iz new-yorške i new iersejske okolice... Sva sila automobila... Teško su odzvanjale prve grude zemlje, što su padale po lijesu. Tuga je jače ušla u sva srca... Bol mi razdirala srce promatrajući od boli shrvanog supruga i njegove kćerkice ...
Blagopokojna ie Atilija Rumac-RiMov-ski bila rodjena u Cehoslovačkoj. U Americi, gdje se nalazila dugi niz godina, upoznala se sa našim vrijednim Istraninom iz naše Opatije. Ernestom Rumcem i sklopila sretan brak s njime.
Iskreno saučešće ucviljenom suprugu i miloj dječici, a Tebi. naša draga, nezaboravna Atilijo Rumac neka je trajna uspomena kod svih nas iseljenih američkih Slavena, — osobito kod zemljaka i su-mje.šćana Tvojeg supruga, kojima si Ti bila dušom odana. — Mary Vldošlć.
POGLEJMO IMENA.
Trst. marca 1933. — Pred nedavnim časom so fašistične mladinske organizacije priredile smučarske tekme na asjaški visoki planoti. Teh tekem so se udeležila skoro vsa moštva severne Italije, kjer je razvita smuka. V slalomu je odneslo zmago moštvo mladinske organizacije iz Bočna. »Illustrazione italiana« prinaša ob tej priliki tudi sliko tega moštva in imena: Amer-zel, Mitterhofer. Del Piar, Fercher, Azzo-lini ter tako končuje poročilo: »Italiani sicuri, anche se il nome suona straniero.« Gotovo vsi morajo biti Italijani, šeprav njihovo ime v nebo kriči, da niso! Čudno le, da niso še spremenili jim imena. Tolažiti se pa znajo!	(Agls)
FAŠJO JE ZASPAL
S Krasa, marca 1933. Kljub temu, da gospodari pri nas prosluli centurjon Grazioli, ni vse tako lepo, kot kriči v svet. Razen par vasi v njegovem »pašaluku«, kjer so ljudje na vse načine prisiljeni stopati v fašjo in včasih paradirat zanj, nima drugače njegovo delo bogve kakšnega uspeha. Tako je v Vremski dolini, odkar ni več rudnika, fašistična organizacija, ki je imela središče v Divači zaspala. Ljudi pa se. v teh težkih časih, s takimi nepotrebnimi zadevami, skoraj ne upajo motiti in nadlegovati.	(Agls)
Da izidjemo u susret našim cijenjenim mušterijama u ovoj krizi, PONOVNO smo snizili cijene za predstojeću sezonu:
Hlače od štofa	Din	39'—	Košulje	Din 20*—
Hlače končane	*9	3S-—	Dječji kostimi	„	80’—
Proljetni ogrtač Šport odijelo	ff ft	35°'— 260-—	Cipele ručni rad
Šeširi	ft	29--:-	Polucipele muške Din 90'—
Čarape muške	t)	2-50	Polucipele ženske „	75'—
čarape ženske	ft	5'—	Dječje cipele	„	19'—
muških, damskih, svile, konfekcij'e, rublja i t. d.
KORISTITE SE GORNJIM CIJENAMA
Trgovačka kuća: R. MARčELJA, Zagreb
Petrinjska ulica broj 67	===== Telefon broj 62-52
JAVNO MNENJE V ITALIJI
V prejšnjih številkah smo navedli par tipičnih odredb fašističnega vrhovnega urada ki nadzira in dobesedno ukazuje kaj mora pisati italijansko Časopisje. Danes nadaljujemo:
1.	Časopisje mora oduševljeno poročati o taborenju avangvardistov ter se laskavo izražati o vzorni organizaciji črnih srajc. (V bližini Rima priredijo vsako leto avan-gvardisti taborenje na prostem — v šotorih).
2.	Strogo je prepovedano poročato o nemirih v Apuliji in Bazilikati, ker so ti incidenti zelo malenkostni.
3.	Listi naj zavzamejo prijazno stališče napram Nemčiji glede enakopravnosti oborožitve. Bolje je, da se časopisje vzdrži dolgih komentarjev in naj raje priobčuje najugodnejše komentarje tujih listov. Zaradi tega se opozarja na odredbo izdano preteklega marca glede odnošajev med Italijo in Nemčijo, ki odreja, da mora časopisje zavzeti ugodno stališče glede zahtev nemške vlade (namreč glede oborožitve in vprašanja kolonij).
4.	Časopisje se poživlja, da se vendar enkrat odvadi priobčevati pisma iz Pariza.
Ker se »duce« zelo boji, da bi ga kdo »pihnil«, so se izdale mnogoštevilne odredbe glede cerimonii, govorov, obiskov Mussolinijevih in drugih javnih in privatnih udejstvovanj.
1.	Listom je absolutno prepovedano objavljati vesti o cerimonijah (pred in potem! na katerih prisostvuje predsednik vlade. Uredniki listov so za izvrševanje teh odredb osebno odgovorni.
2.	Naj se povoljno komentira prerojenje vojaške duha v Nemčiji. Toda pazi naj se, da komentarji nimajo preveč nevropatičnih in alarmantnih naslovov.
3.	Listi naj. priobčujejo na vidnem mestu laskavo tolmačenje nemših časopisov o »dučejevi« naklonjenosti Nemčiji.
Mussolinijeva bahatost!
1.	Čimbolj naj se predoči in pod vsa: kim pogojen navede na prvi strani vel.k odmev, ki je vzbudil »dučejev« članak o pravici Nemčije do pravne enakopravnosti. Na to naj se polaga velika važnost in nai se priobčuje tudi komentarje nemških listov.
1. Pokrajinsko časopisje se poziva, da o procesih posebnega sodišča objavlja samo vesti uradne agencije »Štefani«.
2.	Niti pod najmanjšimi naslovi se ne sme poročati nameravanih potovanj »du-čeja«.
Jasno je iz tega razvidno, da se medtem, ko so strogo tajni najrahlejši dihi o potovanjih in nekaterih Mussolinijevih govorih, ukazuje najglasnejše in široko objavljanje »dučejevega« članka o oborožitvi Nemčije. Ti ukazi se ponavljajo v prvih številki sledeče priporočilne «krairrtecT»'—' "
1.	Nadaljuje naj se z dostojnim opisovanjem velikega uspeha »dučejevega« članka. Objavlja naj se ob tem najpovoljnejše komentarje inozemskih listov.
2.	Obžaluje se, da so nekateri časopisi kljub obstoječem predpisom objavili besede, ki jih je »duče« ob priliki sprejemov izrazi! napram tej ali oni osebnosti, kar je bodoče strogo zabranjeno. Opozorja se odgovorne urednike časopisov, da posvečajo temu več pozornosti in s tem preprečijo zaplembo izdaje in še ranejše neprilike.
3.	Baviti se po razposlanih predpisih (sic!) z zadnjmi izleti ljudskih vlakov (treni popolari).
4.	Časopisje se opozorja, da pripravi in nabere članke in fotografični material za slovesnosti prihodnjega oktobra.
Molk o posebnem sodišču!
yideli smo, da se uradni ukaz nanaša na časopise, ki morajo končne rezultate izr. sodišč povzemati po poročilih agencije »Stefani«. Toda meje, ki so dane za misti-fikacijo poročil, ki se nanašajo na politične procese so določeni v drugem uradnem ukazu:
1.	Nikoli se ne sme uporabljati besed »l’ufficio stampa del capo del governo comunica« (tiskovni urad vladnega predsednika poroča), če niso te besede v poročilih izrecno navedene.
2.	Časopisi nai le v majhnem obsegu poročajo o procesih, ki se vrše pred izrednim sodiščem. V izvlečkih naj se izogibljejo bidisi v naslovu kot v članku samem besed »študenti« in »mladeniči« in nai kratkomalo navedejo »antifašisti«.
Ti kratki izvlečki vednih ukazov, označujejo bolj kot vse ostalo, fašistični režim in tisk. ki mu služi.	(Agls)
PRAVO DARILO!
Zlato polnino pero od Din 50.— dolje, dijaška peresa od Din 35.- dalje. Popravlja peresa vseh znamk:
A.P[f?ilL®<§
LJUBLJANA - MARIJIN TRG (vogal Wolfova)
.w..,	2v"/„sfra,.'r,soK’™:,psssx.	k