KRAJLETINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 45 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. JULA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 971.
Rudolf Plevan, strojarzki konstruktor, Banja-Luka, i Dragutin Čermak, agronom, Banja-Luka.
Univerzalni stroj za sijanje.
Prijava od 12. juna 1921.	Važi do 1. avgusta 1922.
Na osovini A nalazi so ekscentar li učvršćen na istoj osovini pomoću vijka D —
Neposredno uz ekscentar nalazi se točak, koji se okreće oko osovine A.— Taj se točak zastoji iz glavine C, koju spajaju sa obručem E deset palaca F.-— Obruč E spojen je osim toga još pomoću deset šupljo-prizma-stih delova I sa obručem (7.
Dijelovi 1 pričvršćeni su na E pomoću vijaka X a na (7 pomoću vijaka Y. — U šup-jjo-prizmaste dijelove sljubljeni su stapovi H sa uvijenim u njih motkastim nastavcima K. — Oko tih nastavaka K ovijena su pera M. — Dio N imade da spreči odvijanje motkastih nastavaka, koje ujedno vodi, za vreme rada. Na nastavcima K pričvršćeni su mali kotači L, koji križupo ekscentru. Izmedju svaka dva 7, nalazi se po jedan sadržnik U za seme. (Seme je u sadrž-nike ucrtano !)
Kotač se okreće u smjeru strelice.
Okretanjem točka naznačenim smjerom, kližu se kotačići L po ekscentru, koji ugoni stupove H sa motkastim nastavcima sve dublje u šupljo-prizmaste delove 7, te kad isti dodju na najvišu točku ekscentra t.j. stapovi dodju u najniži vertikalni položaj (tad su vrhovi stapova u zemlji) skoče opet pomoću pera M natrag u najviši položaj. —
(Jedan šupljo-prizmasti dio 7, sa k njemu spadajućim stapom h. i sadržnikom U nazivamo nSadiocu). —
Dakle imade jedan točak 10 kompletnih sadioca.
Prema tome je rad jednog sadioca, n.pr. sadioca broj 7. (u nacrtu označen), od časa, kad mu star primi iz sadržnika seme, pa do časa kad isti zasadi zrno u zemlju, slijedeći:
U "7. t.d. početnom položaju sadioca broj 1.“ (stap je crno ucrtah) nalazi se stap (Ko-Iben) u najvišem položaju, rupe E, P i 0 pokrivaju se, tako, da je pristup zrnu iz sadržnika u stap otvoren. Okretanjem točka dolazi sadioc u „11. položaj11; ižđubina njegova stapa primila je zrno. U „111. položaju" započelo je već djelovanje ekscentra, "koji stap sa zrnom sve više zatjeruje prema izbočini W. — Time izbudina stapa O u „IV. položaju • gubi (sa zrnom puna!) svaku vezu sa sadržnikom, i zrno ne može nikuda iz stapa, nego se zajedno s njime i nadalje pomiče prema izbočini W. — U „ V. položaju", pada zrno iz stapa u izbočinu IP, tada je i otvor šupljo prizmastog dela začeprljen vrhom konič-nog dela stapa i zrno nemože nikuda iz iz-bočine W. — Daljnjim okretanjem dolazi sadioc u „F7. položaj" (stap je ljubičasto ucrtan u početni položaj!!), vrh njegova stapa nalazi se u zemlji, te kad je čitav zadioc u vertikalnom položaju, prelazi njegov kotačić najviši dio ekscentra, a stap skoči pomoću pera M opet natrag u „7. t. j. početni položaj" (crno ucrtani stap); otvor šupljo-prizma-stog dela je otčepljen i zrno padne iz izbo-čine W, u rupu, koju je vrh stapa šas prije napravio u zemlji.
Ovaj se proces rotiranjem točka automatič-no ponavlja sa svih deset sadioca.
Din. 2
Veličina rupa O u stapovima ovisi o veličini sjemena, koje se želi sijati: Stapovi H su četverouglasti i imadu na svakoj strani po jednu rupu razne veličine. Tako se jedan te isti stap može upotrijebiti za 4 vrste semena.
Prema tome ako se želi sijati druga vrsta semena, okrene se ona strana stapa prema otvoru sadržnika, kojoj veličina rupe odgovara veličini semena. Nedostaju li ova 4 otvora na jednom stapu, može se sa ovako po obujmu i formi osobito seme, izvrtiti na novom stapu novi otvor.
Stroj se puni sa semenom na sledeči način:
Najprije izvučemo zadržnike U iz stroja van, te im skinemo poklopce 1 (ovi su poklopci u nacrtu vidljivi!). Sad napunimo >a-držnike sa semenom, te ih opet sa poklopcima zatvorimo. Ovako napunjene sadržnike metnemo opet natrag ua njihova mesta u stroj, t. j. izmedju svaka dva 1 po jedan sa-držnilr, i stroj je pun sa semenom.
Za regulisanje dubljine, u koju se seme želi sijati, služi „Lanac Ž“, koji se-sastoji iz obloga S, na koje su vijkom R, sa obe strane pričvršćene spojke 2’. — Obloge S mogu se izmjeniti debljim ili tanjim, već prema tome, koja je đubljina potrebna za sijanje. Bez uporabe ovoga lanca sije stroj u dublji-nu od 5 cm,
Pri radu svih 10 sađinca na točku, usijava se seme u razmacima od 20 cm. Nedopušta-j'jem semena u svaki drugi sadioc (sadržnik sadioca, koji netreba da sije, nepuni semenom), isijava stroj seme u razmacima od 40 cm — Rade li na točku samo dva suprotna sadioca, isijava se seme u razmaku od 100 cm. Ako se pusti da radi samo jedan sad'oc, isijava isti semeu razmaku od 200 cm.
Postave li se dva točka jedan iza drugoga, i to tako, da sadioci sudnjega točka siju
medju sadioce prvoga točka, a da rade svi sadioci, dobivamo razmak isijavanja od 10 cm. Dopuštanjem semena samo u dva suprotna sadioca na svakom točku, dobivamo uobičajni razmak sijanja od 50 cm.
Postavljanjem na osovinu poželjne duljine, poželjni broj točkova u poželjnim razmacima, dobivamo najiazličitije kombinacije razmaka isijavanja, koje opet zajedno sa gore spomenutim kombinacijama u samim točkovima, daju mogućnost isijavanja u svim poželjnim razmacima, kao u redovima, tako i izmedju redova.
PATENTNI ZAHTEVI
1.	Univerzalni stroj za sijanje, sastojeći se iz osovine A, te glavine C, koja je spojena sa obručem E pomoću palaca F, naznačen je tinte, da je obruč E spojen sa obručem G, sa deset šupljo-prizmastih delova 1.
2.	Stroj u zahtevu pod 1. naznačen je time, da su u šupljo prizmasfim delovima 1 sljubljeni stapovi R, sa nastavcima K, oko kojih su ovijena pera M, te da delovj N vode nastavke K, na kojim su pričvršćeni mali kotači L, koji se kližu po ekscentru B, imajući ismedju svaka dva dela I po jedan zadžnik U.
3	Stroj u zahtevu pod 1 i 2 naznačen je time, da stapovi H koji su šetverouglasti, te na svakoj strani imaju po jednu rupu razne veličine, a koje služe za ispadanje od četiri vrste semena u zemlju; tako da se stapovi sa rupama mogu izmjenjivati za druge veličine i za druge vrste semena. —-
4	Stroj u zahtevu pod 1. 2. i 3 naznačen je time, da debljina drvenog obloženja 8, koj-e je pričvrščeno na lancu Ž, odredjuje dubinu do koje serne ima da upada u zemlju, te da drveno obloženje 1 može biti deblje ili tanje za razne dubine sijanja. —
A d patent broj 371.



■


■
.