SOKOLSKI GLASNIK
OlAS I IO SAVEZA SOKCU KRALJEVIMI JUGOSLAVIJE
v
te рцмбмци!
Izlazi svakog petka • Godiinja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
Ljubljana, 17 januara 1936 God. VII • Broj 3
BRAT ADAM ZA MOJ S KI
Povodom njegovog povlačenja s vodstva Saveza poljskog Sokolstva
Snl-,?Lavna skupština Saveza poljskog j is.^a’ koja je održana u Varšavi izvedi- °' m-’ a ° kojoj smo opširnije sta i U P.oslethijem broju našega li-ove zuJt> nam, da su na vodstvu Va- nas° bratske organizacije nastale , Se.ine Pr9mene. Ovoj skupštini pret-kojava» je starešina brat Zamojski, sku s^-na koncu svog govora, kojim je Pri u. otvorio, izjavio, da ustraje 2a sv.?j ’j demisiji kao starešina Save-bi П	Sokolstva i da, mu više ne
ппп -n‘ ^Suće da prihvati eventualni Tu °Vn? s' °-i 'zbor za starešinu Saveza. 02b*v°ju odluku obrazložio je svoj m nie u narušenim zdravstvenim sta-p	koje ga več od podužeg vremena
sver	mogao potpuno da se po-
rP«. °dgovornoj i teškoj dužnosti sta-'Пр Poljskog Sokolstva.
Ve-. znamo brata Adama Zamojskog ј,с Preko jednog desetleća i znademo, p Je njegova odlučna izjava dobro n; misUena i da je osnovana na stvar-klh žrazlozima- Otkada mu je pred ne-jua godina umrla njegova supruga j.- ^ Plemenita žena, odlična Polja-j Ja i oduševljena patriotkinja, brat ".Vojski teško je snosio taj najteži „ЈЈГ?С kojim je sudbina pogodila nje-se • n°v? njegov rod. Od tada povukao ni 1 tražio utehu u sokolskom radu, ali s] l^°Ve fizičke sile počele su da tako J*0e. da je tek s največim naporom ■ vgao da odgovara svojim sokolskim j kostima. Konačno se sada odlučio Y Prepusti svoje mesto starešine Sa-|u> Poljskog Sokolstva mlađoj ijs
sve-
jj.^l sili, koju je skupština pronašla u rt>ti tirata Arciševskog, novog sta-ne Saveza poljskog Sokolstva, v. ^oguće, da su na ovaj korak brata 'i*mojskog uplivali i drugi razlozi, koji nj Sa valj da još jače učvrstili u ovoj Prri°V°j oclhici. Doduše, izgleda da ni Ш- i P°cl kojima je delovalo poljsko Пак -v° Poslednjih godina nisu bile ^Jbolje i najpovoljnije, ali ove prilike fila ° Је to naglasio na sadanjoj ^ ynoj skupštini i sam brat Zamojski p u Postednje doba znatno su se po-Por i ’ danas su dosta povoljne, da raJ*.0 'Sokolstvo može uspešno da ta,y.4e svoj rad. Odlučno ali ipak uvek koi- .n° postupanje brata Zamojskog, n -!1 Je uvek stajao na beskompromis-l(1 j* slovenskog liniji i nije dozvoljavao Po °'^e Р°§1е^и nikakvih kolebanja ni Pilštanja, bez sumnje jo dovelo do stisljivih uspeha u poljskom Sokol-Pripi H ^°j' sc danas, u povoljnijim Sot ima za ratl • napredak poljskog je K° očituju tako vidno. S time orat Zamojski učinio svojoj otadžbi-•lajzaslužnije delo. Tako je po nje-j vom sudu za n j nadošlo vreme, kada ?e. da se povuče s vodstva, prepu-sok i * OV(> drugome bratu, koji de na ^ °Iskom polju nastaviti oranjem ta-’ S de je prestao njegov pretšasnik. ski nešto je naglasio brat Zamoj-1ђ u svomc govoru, a što mi pri-NV*10 Па znanje s najveoom radošču. tOsfIrn-L'’ c^a j° popustila politička ndpe-k0-' 'zniedu Poljske i Češkoslovačke, lecl Se rac^ razn'b incidenata u pos-nekoliko meseci bila do skraj-ne... ,Za°štrila i tako sve dublje kopala ^Meljski jaz medu dve susedne i zemlje. Ta politička napetost J.J. ,stavljala je i prečila živahniju brat-si u saradnju izmedu poljskog i češko-ljaVack°g Sokolstva te je obema zem-Snl . donosila štetu i političku i u 0»kom pogledu, teti. Jugosloveni gledali smo na ove a]j Pojave s velikom zabrinotošču.
gajili čvrstu nadu, da če u svim Hos+S'10rnvima 'p nrevladati trezve-tf,r 1 zdravo rasudivanie. što če na », ncu
1^°РГИ|С^ t!<i pobudi Ideja s(c-stvab n solidarnosti i sokolskog brat Šou'j ■retsedništvo Saveza slovenskog Sye °istva učinilo je u torne pogledu cil; S-to Је nioglo da se postigne taj ila. u^yajuei se pri tome najbrižnije like ° • n*eim zašlo na unutrašnje pri-de]ji f^nteresovanih zemalja. гГо se jc takt . P'tanje tretiralo s največim bj() °m i objektivnošču i zato mu je i ■su sos.16uran uspeh. U toj stvari javili rikcC,J°š i brača poljski Sokoli iz Ame-i(]r ’ 7k°ji su s bolom u duši motrili ne-Kij Yc Pojave u staroj domovini i koji ' vorcno isticali neophodnu potre-r.atskog sporazuma.
Mi i naš političkl život
Prilike u kojima živimo punc su dogadaja, koji moraju svračati na sebe pažnju svakog onog, koji se i malo in-teresira za narodni život. Dejstvo tih dogadaja mora i zabrinuti svakog onog, koji i malo oseča za ovu zemlju, za ovaj narod i koji i malo hoče da pogleda u budučnost, koju ti dogadaji mogu diktirati.
Nesumnjivo je, da su več u prvim počecima našeg narodnog života, pri prvim organizatornim aktima, počrnjene teške greške, osnovane na zabluda-ma svog vremena i uskog shvačanja. Več prvi počeci političkog života bili su osnovani na jednoj skroz pogrešnoj i štetnoj bazi, što je imalo za posledi-cu, da se vremenom stvore zablude i pobrkaju značenja izvesnih pojmova, koja su kasnije svesno podržavana kroz sve олго vreme do dana današnjeg. Uticajem raznih kulturnih i drugih či-nilaea stvorene plemenske i verske razlike medu našim narodom uzete su za bazu na kojoj se izgradivao politički program pojedinih grupa. Več samim tim naš politički život nosi u sebi klicu bolesti, koja se kasnije tako snažno razvila, da je zatrovala celi naš ne samo politički več uopče društveni život. Politički život stvoren na verskoj i ple-menskoj bazi morao je doskora kočiti onaj razvoj za kojim je težio narodni život i umesto da uklanja one vremenom i drugim faktorima stvorene razlike on je te razlike potencirao, isti-čuči ih kao svoja osnovna načela u političkoj borbi. To je bilo u interesu samo onih bezobzirnih i sebičnih po-litičara, koji nakon ujedinjenja izmiliše iz kavana, gde su se mnogi od njih mirno odmarali, prateči iz 'sigurne za-vetrine herojsku borbu za opstanak po novinama i časopisima i koji se zatim postaviše za narodne vode. iZloupo-trebljavajuči veru i plemensko obeležje sejali su ovi u narodu mržnju i razdor, svadali se i prepirali medusobno i umesto konstruktivnog, poštenog i nese-bičnog rada na dizanju naroda iz one porušenosti i bede ratom prouzročene oni sejahu mržnju i rasulo. Politički život stvoren na verskoj i plemenskoj bazi doneo je našem narodu umesto reda i rada, nerad i nered, umesto sti-šavanja i izgladivanja opreka uveo je narod u jednu ludu političku borbu, umesto bratstva, sloge i jednakosti doneo je razdor i mržnju, koja nije znala granica niti prežala pred eredstvima da se obedi druga strana. Politički život uneo je u narod jednu bolest, jednu političku zadrtost, koju je vrela narodna krv znala raspiriti do manije. Pocepane su narodne snage, rušio se i krnjio ugled i države i naroda, i to sve ne-kažnjeno. Umesto brisanja onih opreka u životu, iste su se krupnim slovima isticale i bučnim frazama pozivalo se na obranu srpstva od hrvatstva, hrvat-stva od srpstva ili slovenaštva od obojega. To je sve dovelo do jednog ne-srečnog mišljenja da se smatralo, da samo jedni imadu pravo na vlast, i da se one koji vladaju smatralo državnim, da se prosto režim zamenilo s državom kao nacionalnom tvorevinom. Narod u svojoj političkoj zaslepljenosti pre-stade praviti razliku između države te politike, izmedu plemena, vere te nacionalizma, a njegove neodgovorne ambiciozne vode svesno ga podržavahu u toj zabludi, jer na njoj je počivala njihova, politička estrada, koja bi se onim časom srozala kada bi joj nestalo po-drške — narodne zablude. Sve je to
■Ho
jsk' ^°elj’voj situaciji brat Za-rnl!(jr 1 'nirno je ustrajao na stajalištu Oo Datriote. svesno« Slnvena i
prekaljenog Sokola, te je pomirbenim načinom clelovao na sve Strane, gde god mu je to bio otvoren put i dokle god je mogao da dopre njegov glas, koji je opominjao i mirio. I nakon svih tih napora, iz kojih sc diže simpati'čan lik brata Zamojskog, nadošao je dan kada je mogao da sa zadovoljstvom konstatuje pozitivan uspeh sviti tih svojih is tinski h slovenskih sokolskih nastojanja. To je uspeh, kojv velika sokolska porodica iskreno pozdravlja i koji nasledniku brata Zamojskog daje mogučnosti da nastavi delo svoga pret-šasnika u duhu ii na temelju slovenskog bratstva. Uostalom, novi starešina poljskog Sokolstva, brat Arciševski, je od-mah nakon izbora več na skupštini ta-koder izjavio, da če se njegov rad kre-tati u smislu sokolskih i nacionalnih načela.
Držimo, da je brat Zamojski time svoju dužnost u Savezu poljskog Sokolstva, kao i prema svojoj otadžbini i prema bratskoj susednoj državi sma-trao izvršenem te da <>a ie takoder i u
dovelo do političkog haosa, koji je za-pretio potpunim rasulom krvlju steče-nih tekovina i radi toga morao jc taj i takav politički život biti prekinut. Prekinut je politički život, koji je bio sazdan na verskom i plemenskom os-novu i ispunjenom netrpeljivošeu i mržnjom, koja nije znala granica.
Došla je perioda zatišja. Kušalo se je u jednom nepolitičkom životu popraviti u narodu ono što su prijašnje stranke pokvarile. Uklonili su se vidljivi znaci narodne podvojenosti i celo-kupnom životu dalo se jedno jedinst-veno obeležje — jugoslovensko. Umesto starih plemenskih obeležja, srpstva, hrvatstva i slovenaštva, uzeto je novo jedinstveno, umesto starog podvojenog duha kušalo se dati svemu novi duh — jugoslovenski. Ali od mnogih sprevodnika ove spasonosne namisli pri tom se nije vodilo dovoljno računa o veličini i osetljivosti problema koji se rešavaju, za rešavanje jednog pitanja kao što je nacionalno. Zaboravilo se, da nije dosta jedno ime, jedno obeležje, več da treba usaditi u dušu to ime i to obeležje, koje če se jasno ispo-ljavati u svim vanjskim delima njegovih nosilaca u privatnom i javnom životu. Htclo se jc preteči vreme i drugim cesto nezgodnim sredstvima i nespretno postiči brzo željcni cilj; greška koja je u rodil a teškim posledicama svu-da. Na tom osnovu tako vračen je politički život narodu. Tome životu htclo se dati jedno zajedničko obeležje, jugoslovensko, kako bi se onemogučilc prijašnje greške. Da, ali to su hteli oni odozgo i več je to moglo izazvati pre reakciju nego slaganje. Novi politički život nosio je obeležje jugoslovensko, ali bez duha jugoslovenskog. Stari po-litičari osim novog imena i programa na bazi jugoslovenskoj nc doneše ništa novog u politički život. Narod je me-dutim poverovao, da jc tim za uvek pokopan onaj stari nepravedni i loši politički život, pun nejednakosti, korupcije, protekcije i svega što je bolelo. Umesto plemena i vere uzelo sc novo obeležje, politički život se obukao u novo ruho, jugoslovensko, ali nažalost prividno. I kao što se pre uzimala vera i pleme za političku bazu i parolu propagande, sada se za to uzelo zajedničko obeležje i Srba i Hrvata i Slovenaca — jugoslovensko. Jugoslover.ska nacionalna ideja uzeta je ne kao osnov programa, več kao čimer, parola, sredstvo u propagandi i agitaciji. Jugoslovenstvo je postalo sredstvo u političkoj borbi i stari i novi političari u žudnji za vla-šču i ugledom uzeše ga kao najpriklad-nije. Tako je najednom Jugoslovenstvo dobilo karakter političke struje, a izgubilo je svoje uzvišeno nacionano obeležje, ono se najednom zaslugom poli-tičkih propagatora, koji u duši nisu bili Jugosloveni, razvodnelo, izgubilo svoj idealni smisao, svoje uzvišeno zna-čenje kao konačna faza svih naših narodnih težnji. A uz to nadolazio je i pritisak teškog hladnog talasa privred-ne krize, koji jc zahvatio i narod u Jugoslaviji. Narod u svojoj nevolji ose-ča kako se kvalifikacije stiču ne uvek ispravnim načinom i tla se najednom Jugoslovenstvo smatra za takvu kvalifikaciji! i> da se može steči i dekretom, ligitimacijom ili iskaznicom, da si član neke nacionalne organizacije. Uvidelo se ubrzo, da političari s jugoslovenskim imenom nemaju ni jugoslovenskog programa, a niti da im na srcu leži opča dobrobit. Narod, najširi njegovi slo-
jevi, naš seljak, koji ume i znade naj-vruče voleti ovu zemlju, jer on je u znoju svomo obraduje, on je tesno za nju vezan, taj narod osečao jc da se nešto što on može voleti nameče i upo-trebljava za sve svrhe i ciljeve. I dok tako političari krnje jednu uzvišenu ideju, jedno zajedničko ime celom narodu i iskoriščuju na način svojstven samo politici u svoje sebične svrhe, do-tle iskreni Jugosloveni s bolom u duši gledaju kako se kalja i omrazuje ono,, što im je najsvetije i najdraže i kako se suprot interesima i naroda i države onemogučuje onaj razvoj, koji jedini vodi boljim danima.
Najednom političke partije uzima-ju monopol nacionalnog odgoja i ku-šaju ga svuda provesti. Dadoše tom nacionalnom odgoju svoje obeležje i dovedoše do toga, da su stara brkanja pojmova ponovo iskrsla. Prestalo se praviti razliku izmedu politike onih koji vladaju i države i kao posledica svega nastalo je jedno mučno doba koje pro-življujemo, gde su stare zablude ponovo iskrsle sa starim ljudima. Ponovo sc čuju plemenska obeležja i verske razlike, a politička manija zaboravlja, da i za nju ima granica, koje se ne sme preči, ako se neče da bude odgovoran za štetne posledice.
Sokolstvo živi i živelo je kroz ovu periodu političkog života i gibanja u našem narodu. Da bi sačuvalo glavne smernicc svoga rada usmerene u prav-eu: jedan narod — jedna jedinstvena država. Sokolstvo so strogo ogradilo od politike. Ono je visoko diglo zasta-vu jugoslovensku kao simbol jednog nacionalnog duha i pozvalo pod nju sve one koji hoče da idu njegovim pu-tem. Svesno, da se budučnost naroda našega ne može graditi niti na plemenskoj niti na verskoj podloži, ono se daleko držalo od političkog zbora, cetavljajuči svom članstvu doduše pu-nu slobodu pri političkom opredeljiva-nju, ali u smislu sokolskih načela.
Prolazcči kroz buru političkih borba j trvenja, Sokolstvo jc sačuvalo svoj značaj i svoju čistotu, premda je pri tom često dolazilo u iskušenje i bilo prinudivano na borbu. Dogodaji su nepobitno posvedočili, da je stanovište Sokolstva ispravno. Jugoslovensko Sokolstvo proživelo jc teških trenutaka, jer raspiamtele političke strasti nisu mogle ni njega da puste poštedenog. Ono je ustrajalo na svojim načelima, da se celi narodni život mora kretati u jednom pravcu i da ga treba zadahnjivati jedinstvenim duhom. Pri nacionalnom delovanju ono se služilo samo odgojem po svojim sokolskim metodama. Ono je jasno spoznalo, da se sva pitanja, naročito nacionalna, ne mogu rešavati naprečae i da se ne može svako ljudsko delovanje i čuvstvovanje uredivati samo normama, buduči da mnoga od njih traže mnogo faktičnosti, strpljivo-sti i vremena. Radi toga sc ono nije moglo složiti s onim radom u tom pravcu, koji sc razvio nakon dokidanja prve periode našeg političkog života. Ono je samo najbolje u svom vlastitom sokolskom životu shvatilo pogrešnost metoda, koje su se bile zavele i uobi-čajile. Ipak ono je u to doba osetilo lagodnost slobodnog rada i ideja ju-goslovenska je lepo kročila napred, ali buduči se več u početku krenulo krivim putem, predvidele su se greške koje su bile kasnije kobne. Novi politički život je dozvao u život staro političke metode. Sokolstvo se nije moglo složiti s tim, da se Jugoslovenstvo kao nacionalna ideja upotrebi u političke svrhe. Ono je bilo protiv pozakonjenja svih Jugoslovena bez obzira zašto se to čini,
zašto ko stupa u taj pokret, a naročito bez obzira na činjenicu, da se nacionalno obeležje ne stvara dekretom. Sokolstvo je opažalo, da če tim jugoslo-venska ideja izgubiti ono svoje najlepše, da če izgubiti svoju vrednost, svoj smisao i svoj sadržaj. Ono je bilo protivno Jugoslovenstvu po legitimaciji, po busanju u grudi i isticanjem svuda i svagde osim na radu. A naročito Sokolstvo ne može da odobri da neko monopoliše nacionalni odgoj i da onda taj pogrešno provodi, istovetu juči ujed-Bo nacionalna pitanja zajedno s politič-kim, stranačkim, plemenskim i verskim. A konačno, nadasve se kosilo i kosi sa sokolskim principima, da se Jugoslovenstvo uzme kao politička parola pojedinih stranaka. Bolna sadaš-njost najbolje govori, koliko je to bilo kobno. Sokolstvo je svesno, da se celi naš život i rad svakog pokreta i svake organizacije mora kretati u smeru i duhu jugoslovenskom, jer samo taj put vodi rešenju mutnih naših pitanja, koja kao krilatice izleču iz usta političara, čija bi karijera bila s rešenjem tih pitanja pokopana. Ne možemo nikako odobriti da se Jugoslovenstvo kao nacionalno obeležje, kao pokret, upregne u bilo čija kola i da mu služi kao legitimacija i lažna krinka njegovog programa. Politika i njene tvorevine — stranke — podvrgnute su čestim pro-menama, njihova trajanja su često vremenski vrlo ograničena, sredstva u radu često ispod nivoa koji bi se mogao nazvati moralnim, a svrhe političke ne mogu se jednostavno smatrati istovetnima s nacionalnim težnjama i oseča-jima.
Jugoslovenstvo je nad političkim grupama i programima, ono mora biti opče narodno, ne radi toga jer to hoče onaj koji upravlja, več zato što to narod oseča i što to traže narodni interesi. Kao takvo ono mora biti temelj svakog političkog programa bez da se to naročito ističe i naglašava; to se mora pod-razumevati. Ono mora biti misao vo-dilja u svakom, a ne samo u političkom vidu, jer ono je postulat duha sredine u kojoj sc radi. Ono nikada ne sme da bude prazno prolazno sredstvo, da bi jedna politička grupa dobila opče narodni značaj. Neka ga svaka stekne radom. Jugoslovenstvo ne sme da bude krilatica političkih propagatora i agi-tatora. Jugoslovenstvo jest i mora biti nad politikom i svaka politička grupa mora da radi u njegovom duhu. Rad politički uopče mora biti jugoslovenski, a ne da Jugoslovenstvo bude okarakteri-sano partizanstvom. Sokolstvo mora da uvek ustane protiv toga, da uzvišeha jugoslovenska ideja, koja je decenija-ma i decenijama tinjala u dušama da-lekovidnih rodoljuba, i največih i naj-bol jih sinova svega našeg naroda, sada kada ima pravo na svoje puno ostva-rcnje profaniše i kompromituje u političkoj borbi bilo koje grupe s desna, kao ni da sc napada, progoni i obešča-ščuje od svih onih s leva. I svi ovi redom treba da znadu, da je Jugoslovenstvo država, da je ono pojam, oblik i sadržaj našeg državnog i narodnog je-dinstva, da ono je sinteza svih največih i najpozitivnijih naših težnja i nastojanja prošlosti, današnjice i buduč-nosti naša, Inajlepši i najdragoceniji simbol narodnih ideala i ove naše da-nais ujedinjene narodne zajednice. I zato svi redom i bez razlike počinjaju najteži greh i zločin, kada partijsku politiku mešaju i konfundiraju s Jugo-slovenstvom, jedni uzimajuči ga za svoj partijski čimer, a drugi suprostavlja-juči mu razne partikularizme, plemen-
(Nastavak na str. 2.)
ovom pogledu njegova svest potakla da sc odreče svog položaja, koji je za-uzimao od godine 1922. Te godine ujed-
110	stupio jc brat Zamojski u Medu-narodnu gimnastičku federaciju, na či-jem so čelu danas nalazi kao njen pret-sednik.
U našu domovinu brat Zamojski došao je prvi put godine 1924, kada se je u Zagrebu sastao drugi sabor Jugoslovenskog sokolskog saveza. Tome našem zborovanju prisustvovao je s največim interesom te je mnogo toga što je jugoslovensko Sokolstvo tada bilo zaključilo upotrebio i provoo u svom poljskom Sokolstvu. Odmah posle toga sabora sastali su se pretstavnici svih slovenskih sokolskih saveza na save-tovanje te su zaključili da se obnovi S a vez blovenskog .Sokolstva, koji je usled svetskog rata bio razbijen. To idejno i načelno obnovljenje jedinst-venc slovenske organizacije preuzeo jc brat Zamojski na sebe, da to čim pre i formalno provede u život, a što je i učinieno dne 14 i 15 avgusta 1925 u nje-
govom domu u Varšavi, kada su pretstavnici jugoslovenskog, češkoslovač-kog, poljskog i ruskog Sokolstva s po-znatiin proglasom objavili, da je osnovan Savez slovenskog Sokolstva.
Od te godine pa dalje nije bilo veče sokolske priredbe u našoj domovini a da nas brat Zamojski ne bi po-setio. On so iskreno radovao našem napretku i neobično jc zavoleo naš narod i našu zemlju. Bio nam je prijatelj i brat, jedan medu največim i najbo-Ijim, kojo imamo medu bratskim poljskim narodom. Nije on medu nas do-lazio onako samo usput i da samo pri-sustvuje našim sletovima i skupština-ma, več je često medu nama ostajao i poduže vremena. Naročito se je rado zadržavao na našem Jadranu, diveči se lepotama naše zemlje. Prigodom tolikih svojih, peseta našoj zemlji, on je sklopio i toliko ličnih poznanstava i toliko tesnih bratskih veza, da u našoj zemlji ima na tisuče naše brače i se-stara, koji se uvek rado sečaju dragih susretaja s demokratskim i iskrenim
bratom Zamojskim. Naročito je brat Zamejski gajio duboko poštovanje i osečao silno udivljenje prema našem blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju, čija ga je mu-čenička smrt jednako duboko i bolno potresla kao i svako naše srce.
Zasluge brata Zamojskog za poljsko Sokolstvo posebice i za slovensko uopče vrlo su velike. Iz velike ljubavi prema Sokolstvu on je za nj snosio više puta i neocenjivc materijalne žrtve. Njegov dom u Varšavi je pravi sokolski dom, a u njegovom zamku u Kozlovci neprestano je kipeo sokolski rad; tamo su se o njegovom trosku neprestano održavali prednjački i prosvetni sokolski tečajevi.
I kao što sada duboko žalimo od-lazak brata Zamojskog s vodstva brat-skog poljskog Sokolstva, tako smo isto i uvereni, da če nam i nadalje ostati u našoj bratskoj sredini njegova duboka slovenska sokolska duša. Brate Zamoj--ski, ostani naš i budi nam zdrav! Czoleml
(Nastavak sa 1 strane)
ski i verski obojene. I zato ovo fatalno i od mnogih svesno brkanje pojmova moralo je neminovno dovesti do onoga što se danas do Sava, da se naime država ne razlikuje od politike pojedinih stranaka, grupa i kotenju, a nacionalnost i nacionalizam od njihovih partijsko - poiitičkih programa. Sokolstvo teško gleda na sv e ovo i njegova svest ве mora buniti. Kao što se Sokolstvo ne može složiti da se plemensko i versko -obeležje iskoriščava u političke eiljeve,
Bral Adam Zamojski — počasni starešina poljskog Sokolstva
Otstupivši dosadanji starešina Saveza poljskog Sokolstva, br. Adam Zamojski, biče, prema zaključku poslednje skupštine Saveza poljskog Sokolstva, izabran za počasnog člana Saveza poljskog Sokolstva. Nadalje če br. Zamojski ostati i u buduče pretstavnik Saveza poljskog Sokolstva u Savezu slovenskog Sokolstva i zadržati položaj drugog zamenika starešine ovoga Saveza, kao što če ujedno ostati i nadalje pretstavnik poljskog Sokolstva u Me-dunarodnoj gimnastičkoj federaciji, či-ji je on pretsednik.
Ovi zaključei poslednje skupštine Saveza poljskog Sokolstva u pogledu br. Zamojskog donešeni su radi velikih zasluga, koje je br. Zamojski, ste-kao za poljsko Sokolstvo, nalazeči se na njegovom čelu punih dvanaest go-dina. U cilju provedenja ovih skup-štinskih zaključaka, nova uprava Saveza poljskog Sokolstva ima da izvrši i izmenu sa veznih pravila u tome duhu.
Vozne povlastice za učesnike smučarskih takmičenja Saveza SKJ na Pohorju
Gospodin Ministar saobraeaja od lukom M. s. br. 23190/1934 od 17 XII
1935 god. odobrio je povlasticu od 50% normalne vozne cene svima učesnici-ma smučarskih utakmica Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koje če se .održati u vremenu od 31 januara do 2 februara 1936 god. u Mariboru i na Pohorju.
Povlastica važi pored učesnika iz naše zemlje i za učesnike iz Bugarske, Poljske i Cehoslovačkc.
Za koriščenje ove povlastice važe odredbe publikovane u Komereijalnoj službi br. 9 od 25 IV 1935 god. pod br. 61 s tim, da učesnici u odlasku kupe celu voznu kartu samo do stanice Maribor.
Povlastica važi za odlazak od 27 januara do 2 februara zaključno, a za povratak od 31 januara do 7 februara
1936 god. zaključno.
*
Produženje prijava za smučarska takmičenja Saveza SKJ na Pohorju
Načelništvo Saveza SKJ produžilo je rok prijava za peta smučarska takmičenja Saveza SKJ na Pohorju zaključno do 23 o. m.
Prijave imaju da se dostave direktno načelništvu Sokolske župe Maribor.
Isključenje Iz Saveza SKJ
Na osnovu 39 §-a pravilnika za disciplinski postupak, isključuje se iz Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije: Dadak Antun, bivši član Sokolskog društva Nova Gradišča;
Ivan Pilja, bivši član Sokolskog društva Split, i
dr. Antun Buzonjič, bivši član Sokolskog društva Dubrovnik.
ono isto tako ne može odobriti isti postupak s jugoslovenskim imenom. Zato če Sokolstvo svesno svoje zadače ustrajati na svojoj liniji, nastoječi oču-vati neokaljane nacionalne svetinje, nacionalno jugoslovensko ime i uščuvati čistu ideju Jugoslovenstva. Radiče nesebično za dobro Kralja, naroda i otadž-bine, a bez razlike na pleme i veru. Sokolstvo če ostati veran i budan čuvar te postojan pobornik onoga što je potrebno, da bi jugoslovenski narod do-čekao bolju budučnost. V V B
Rokovi za održa vanje skupština naših jedinica
Upozoravaju se sve bratske jedi-niee, da je rešen jem Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije ustanovljen krajnji rok za održavanje ovogodišnjih skupština, i to:
za sokolske čete do 31 o. m.;
za sokolska društva do 15 februara o. g.;
za sokolske župe do konca marta
o. g.
Solcolslta radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
U okviru nacionalnog časa održače se u toku ovoga meseca sledeča sokolska radio-predavanja:
dne 23 o. m. predaje brat prof. Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »Značaj smučarstva«;
dne 31 o. m. predaje brat dr. Branko čipčič, Stara Pazova, o temi: »Selo i Sokolstvo«.
PUČKA SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
dne 26 o. m. predaje br. Ivan Lavrenčič, Maribor.
Poljoprivredna karta Jugoslavije
Jugoslovenska velika loža trezve-nosti izdala je, uz saradnju najboljih stručnjaka, Poljoprivrednu kartu Kraljevine Jugoslavije.
Ova poljoprivredna karta daje najlepši pregled naše države u svima njenim granama privrednog života i pri-vredne delatnosti, a izradena je po najmodernijim metodama savremene kartografije. Na karti je izložena naša država u administrativnoj podeli na banovine, te su u njoj obeleženi svi pu-tovi: željeznički, vodni i avionski, za-tim sve reke, sva važnija mesta i varo-ši, dalje istorijske i kulturne znamenitosti, manastiri i prosvetne ustanove, a naročito sve privredne ustanove. Karta je izradena na solidnoj platnenoj hartiji u deset boja i stoji 350 Din po komadu.
Velika loža trezvenosti daje pri torne našim sokolskim četama naročitu olakšicu, t. j. da se gornji iznos može uplatiti u 12 mesečnih obroka, tako da se u stvari ova korisna i poučna karta, koja je istovremeno i ukras kancelarije
ili	vežbaonice, može dobiti za uplatu od jednog dinara dnevno.
Preporučujemo najtoplije ovu kartu svima našim župama, društvima i četama.
Obnovile pretplatu na solcolslce listove! SoUoli, pomažite svoju štampu!
Lekarski pregled sokolskih pripadnika
Na osnovu čl. 12 Zakona o teles-nom vežbanju, društveni lekari dužni su da vrše obave^an pregled svog članstva koje potpada pod udar ovog Zakona, a koje prema čl. 7. istog zakona vežba u sokolskim društvima i četama. O vaj obavezni pregled predviden je i tač. 3. poslovnika društvenog le-karskog otseka.
Kako medutim, prema prikupljenim podatcima, veliki broj društava i četa nema svoje lekare, to se Uprava Saveza SKJ obratila jnolbom preko Go-•spodina Ministra za fizičko vaspitanje za naredenje, da u društvima i četama, gde nema društvenih lekara, ovaj obavezni pregled vrše državni lekari. Go-spodm Ministar socijalne politike i na-rodnog zdravlja uvažio je ovu molbu > izdao sa S br. 29688 od 26 XI 1935 god. sledeči raspis svim banovinama 1 Upravi grada Beograda:
»G. Ministar fizičkog vaspitanja naroda obratlo mi se pismom Br. 8393/ 35 ove sadržlne:
»»Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavijo propisala je za svoja društva i čete obavezni pregled član-
stva shodno §-u 12 Zakona o obavez-nom telesnom vaspitanju, ali’ nijc u mo-gučnosti da to sprovede u svima svojim jedinicama iz razloga, što sve je-diniee nemaju svoje lekare.
Stoga mi je čast umoliti Vas, Go-spodine Ministre, da izvolite izdati naredenje u poverenom Vam resoru za raspis svima banovinama, da kod dru-štava i četa Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, gde nema društvenih lekara, ove obavezne preglede vrše na osnovu § 12 Zakona o obaveznom te-lesnom vaspitanju državni (banovinski, sreski lekari i lekari zdravstvenih opština) i opštinski lekari, a za one obaveznike, koji kao članovi sokolske organizacije prema § 7 pod 2) pomenu-tog Zakona mogu koristiti obaveznu nastavu telesnog vaspitanja u sokolskim društvima i četama.««
Dostavljajuči, prednje čast mi je umoliti Vas, Gospodine Bane (Gospo-dine Upravniče), za nadležno narede-nje područnim organima, da postupaju u smislu citiranog traženja.«
O	ovome izveštavaju se sve bratske župe, društva i čete.
RAZNE VESTI
IZ SLOVENSKOG SOKOLSTVA
U 1935 god. podelila je ČOS iz svog socijalnog fonda oko 250.000 Kč, i to ponajvečma na ime pomoči nczaposle-noj brači, nadalje Češkom srcu, za le-čenje dece nezaposlenih članova te u ime pripomoči porodicama nezaposlene brače. Dnevnice nezaposlenom članstvu davale su se samo ako bi članovi bili zaposleni pri uredivanju ili podi-zanju sokolskih domova, vcžbaonica, letnjih vežbališta i t. d.
•
Organizacioni doprinos iznesi u češkoslovačkom Sokolstvu godišnje 5 Kč za svakog člana. To je ukupr.a svota saveznog poreza, u koji je ubro-jen i doprinos za isavezni ozledni fond. U jugoslovenskom Sokolstvu iznose organizacioni doprinosi svega 6 Din, t. j. 5 Din za savezni porez i 1 Din kao doprinos za savezni ozledni fond. Kao i kod nas, tako i u češkoslovačkom Sokolstvu plačaju jedinice još i porez svojim župama.
*
Dne 19 decembra takmičila je vrsta Praškog Sokola s najboljom evrop-skom momčadi u košarci. Ovo takmi-čenje održano je u Pragu, a pobedila je praška vrsta sa 44 : 37. Do sada prvenstvo u košarci držala je latvijska mom-čad YMCA iz Rige, a koje je sada po-bedom praških Sokola prešlo u sokolske redove.
*
U Tirševom domu u Pragu zapo-čela je dne 5 januara škola o Slova-čkoj. U toj školi predavaju razni pre-davači, poznavaoci slovačkih prilika. Predavanja se drže o: ulozi Slovačke u češkoslovačkoj državi, današnje po-litičko, kulturno i gospodarsko stanje u Slovačkoj, Sokolstvo u Slovačkoj i zna-čenje velikih sokolskih izleta, koji se prireduju u Slovačku. Tečajci če imati istovremeno priliku da razgledaju ma-lenu izložbu dosadanjeg sokolskog rada u slovačkim župama.
Medu češkoslovačkim Sokolstvom smučarstvo se tako razvilo, da župe neprestano prireduju svoje smučarske škole i tečajeve. Za vreme božičnih praznika poduzeti su brojni smučarski izleti u zasnežene planine. Sada se či-tav niz župa sprema na smučarska takmičenja. Ove godine održače se i IX savezna smučarska takmičenja, koja prireduje stručni odbor ČOS.
*
Savez slovenskog Sokolstva uputio je i ove godine svojim članovima, t. j. češkoslovačkom, jugoslovenskom, polj-skom i ruskom Sokolstvu te bugarskim Jimacima novogodišnji pozdrav, u ko-jem ponovno naglašava važnost sokolske misli za slovenske narode, koje je ova misao uvek spajala u veliku sokol-sku porodicu, a koja če i 1936 god. još jače povezati slovenske narode, pa ma-kar te medusobne veze narušavale bilo kakve prepreke u medunarodnom životu. Bratska ljubav treba da je misao vodil ja u svemu delovanju Sokolstva, pa nosio život sa sobom što mu drago.
•
U 1936 god. preuzela je vodstvo praške župske skupine župa Sajnerova; u 1935 god. vodila je tu skupina župa Jungmanova. Vodeče društvo Šajnero-ve župe je Praški Sokol. Starešina Šaj-nerove župe je br. A. Njemeček, pretsednik slovenskog otseka COS.
*
Sokolsko društvo Domažlice, u Pl-zenjskoj župi, osnovalo je u Pobježo-vicama SA'oju sokolsku četu. Ovo se mestance nalazi potpuno na Bavarskoj graniei i u njemu živi oko 70 čeških porodica. Ostalo je stanovništvo neraa-čke narodnosti.
Savez poljskog Sokolstva broji u svojih 6 župskih skupina 57 župa i uku-pno 839 društava; četa nema. Poljsko Sokolstvo broji 41.364 člana i 9496 članica, 6713 naraštajaca i 3139 naraštajki, te 9852 dece. Sokolske omladme u našem smislu nemaju, jer omladinski telesni uzgoj spada u škole. Vežbača poljsko Sokolstvo ima 13.306 i 4891 vež-bačicu, ili poprečno 36% od svih pripadnika. Sokolskih domova u Poljskoj je 174, a letnjih vežbališta 154. 42 društva imaju svoja vlastita strelišta. Opaža se, da je poljsko Sokolstvo prema 1934 god. nešto nazadovalo.
*
Prosvetni rad u poljskom Sokolstvu nijc još tako razvijen kao u če-škoslovačkom i jugoslovenskom, ali зе ipak u zadnje vreme primečuje zna-tan napredak. U 839 društava osnovano je do sada 287 knjižnica, 68 glaz-benih i 47 pevačkih zborova, 217 diletantskih otseka, koji su u zadnjo) go-dini prikazivali 688 komada. U 102 društva osnovani su predavački otseci, koji su održali 634 predavanja sokolske i poučne sadržine.
*
U poljskom Sokolstvu vrlo se marljivo gaji šport i igre. Tako iz zadnjeg izveštaja vidimo, da su društva imala 283 lakoatletska otseka, 40 teškoatlct-skih, 35 streljačkih družina, 58 smučarskih otseka, 27 klizačkih, 28 veslačkih,
30 plivačkih' i 61 koturački otsek. Naj-obljubljenije su igre: odbojka, košarka, tenis, hokej i nogomet.
•
Ruska sokolska društva u Jugoslaviji opčenito vrlo dobro rade. Ruski Sokol u Novom Sadu redovito prireduje članske sastanke, a potpomaže svojim učestvovanjem i bliža ruska sokolska društva. Tako su novosadski ruski Sokoli u večem broju i svojom uzor-nom vrstom posetili akademiju ruskih sokolskih društava u Somboru i Subotici, gde su polučili vrlo lep uspeh. Akademije pomenutih društava uspele su vrlo dobro. — U Skoplju su takoder ruski Sokoli priedili uspelu akademiju, a malo zatim i koncertno veče. Priredbe su bile vrlo brojno posečene.
*
U Pragu bio je osnovan Pokrajinski savez ruskih sokolskih društava za Češkoslovačku. U Pragu postoji i Sa-
vez ruskih Sokola, koji nema ’ms*a,z^ jedničkoga sa Savezom ruskog S'oko-stva u Beogradu. Kako društva rusin i Sokola u češkoslovačkoj nc^ pn^naji) beogradski savez ruskog Sokolstva, osnovala su svoj posebni pokrajinsKi Savez, u kojem su za sada udruzen. društva Prag - Matica, Brno, Mukace-vo i Bratislava. Za starostu je izabran predašnji starosta ruskog s o kol sk S Saveza br. Vergun, za načelnika br Efanov, za načelnicu s. Jindrova, za tajnika br. Mobiš i za prosvetara br Maljišev. Beogradski Savez rus.i0<j ao kolstva broji tri pokrajinska saveza. jugoslovenski, češkoslovački i trancu-ski.
*
U Lijonu, u Francuskoj, osnovan je pred kratko vreme ruski Sokol, toin gradu živi danas oko 5.000 ruS^' emigranata. Za starostu je izabran Romancov.
GotHšnfe slcupštine našli? jedinica
Glavna skupština Sokolskog društva 5рШ
U nedelju dne 12 o. m. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Split. Skupština je bila dobro posečena, a prisustvovao joj je II za-menik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. Dura Paunkovič, starešina Sokolske župe Split br. dr. Mirko Buič i dr.
Skupštinu je otvorio starešina društva br. Bonifacije Kalebič, koji je u početku pozvao članstvo da se sete Nj. Vek Kralja Petra II, što je dočekano oduševljenim poklicima. Pročitao je pozdravni telegram saveznoj upravi, pa je komemorirao smrt -članica i članova, koji su u toku ove godine preminuli. Pozdravio je zatim br. dra Buiča kao pretstavnika župe.
U nastavku svoga govora br. Kalebič iznosi zadatke Sokolstva i njegov odnos prema ostalim pojavama života, osvrčuči se na današnje prilike i potre-bu da se baš sada radi najaktivnije. Osvrče se na rad u prošloj godini i poziva prisutne da pažljivo saslušaju izveštaje.
I zamenik društvenog starešine br. Petar Mrklič održao je zatim govor u kome je izneo> glavne momente društvenog rada, zadržavajuči se opširno na ideologiji Sokolstva.
Br. Kalebič pozdravio je zatim pri-sutnog br. Duru Paunkoviča, čestita-juči mu ujedno njegov jubilej. Br. Pa-unkovič je odgovorio govorom u kome je zahvalio bratu Kalebieu na pozdravnim rečima, pozivaj uči Sokole dq.izdr-že u svom radu i da produže istrajno u svojim nastojanjima.
Br. dr. Buič, kao starešina župe, pozdravio je skupštinu iznoseči usku saradnju društva sa župom. Hvali rad društva i kaže da če onda kada se bude na Jadranu održavao kakav manji ili veči slet, društvo Split imati da okupi eokolske snage i da bude centar te priredbe.
Posle toga su pročitani izvest J‘ funkcionara i otseka. Iz tih izvestaj vidi sc, da je rad bio opsežan na gim poljima. Društvo je dalo nekoji priredaba i brojno učestvovalo , e-u Sofiji. Jedna od važnih akcija brla ) socijalna akcija. Osnovan je Pose”. socijalni otsek, a nekoliko članova o deljeno je Narodnoj ženskoj zadru u Splitu, koja je takoder provela slicn akciju i podarila i veliki broj siroma nih pripadnika društva Split, na ceffl joj se na skupštini izriče zahvalnost.
. Posle krače debate, u kojoj su uče stvovali braea Jure Vrcan, Zvonko d rišič i Vinko Jukič svi izveštaji p rimi jeni jednoglasno pa je zatim lZ ijrana jednodušno ova nova uprava:
Starešina: Kalebič Bonifacij, 1ДаП*; star.: Mrklič Petar, II zam. star.: Cu , Roko, tajnik: dr. Dunkič Ante, za?-nici: Sinobad Marko, Montani Ano jan, blagajnik: Šiler Frano, zamenja Bojanič Zvonko, prosvetar: ^'arnUi,!> prof. Čiro, odbornici: Mikačič Marj ■ Grgič Mirko, dr. Zavoreo Frano, jačič general Miljenke, inž. Vukov1. Tripo, Maričič Aleksandar, Didera me, dr. Poklepovič Andrija, Roca ?r0,' Stipan, Macoko Karmel, zamenici o bornika: Krstulovič Jožo, Ninčevic r tar, dr. Šestan Rajko, Kresoevič M«3 ’ Bulat Zlata, Selimbegovie Alija, čič Anton, Frlan Ante, Lovrič Lav, J* bič Sava, revizori: Vrcan Juraj, Dun Jovan, Petrič Ljubo, zamenici revizor • Špan Josip, Benusi Vjekoslav, j1 Vinko. Sud časti: dr. Buič Mirko, u-Majstorovič Jovo, dr. Štanger U|w® Rodič Stanko. Zamenici suda časti: laska Josip, Jozevič Marin, Vojkov Božo.
Načelništvo: načelnik: Zvonimir, zamenik: Ljubič Petar i ker Ivo; načelnica Kraljevič Dor oj”’’ zamenice Žepina Regina i Šafranko nila.
Glavna skupština Sokolskog društva Omišalj
Pred nekoliko dana održana glavna godišnja skupština našeg društva, kojoj je prisustvovalo članstvo u pu-nom broju, tako je bilo i zadnje mesto u školskoj dvorani zauzeto.
Skupštinu je otvorio, u otsutnosti starešine br. N. Turata, društveni pot-starešina br. Nikola Albaneže, koji je lepim rečima pozdravio sve prisutne, a nato je u širim potezima ocrtao rad u prošloj godini. S nekoliko biranih reči govorio je i o sokolskoj misli, kao i o radu i zadacima, koje čekaju nas Sokole naročito u današnje vreme duhovnih i materijalnih pometnja. Iza toga sledili su izveštaji pojedinih društvenih funkcionera, koji su svi uz kraču dc-batu prihvačeni. Tajnički izveštaj pod-neo je br. N. Albaneže, potstarešina, koji je ujedno i tajnik, načelnički izveštaj podneo je br. P. Bogovič, blagajni-čki br. T. Ilič, u ime fonda za gradnju sokolskog doma izvestio je br. T. Kraljič (za gradnju sokolskog doma upi-sano je do sada oko 50.0000 Dinara), a
J«.
prosvetarski izveštaj pročitao J : umesto br. Garapiča potstarešina Albaneže. Iz proč.itanih izveštaja v.^ se, da rad nije zadovoljio. Društvo J doduše nailazilo na prepreke rain<\J>(\c rode, ali ipak je rad mogao da b11 mnogo bolji i uspešniji. 'Po datoj ra resnici staroj upravi prešla je skupština na biranje nove uprave u * ■ ju su ušli: starešina Nikola Alban^z > zam. starešine Ivan Ilijič, načelnik .: tar Bogovič, zam. načelnika N. movič, tajnik Katica Pindulič, ProsVt<fl. Marijan Garapie, zam. prosvetara ^ rija Turato, blagajnik Tomo №č> ® . spodar I. Dujmovič, statističar A° e Albaneže. Uz ove glavne funkcio°eo. birani su još revizori, sud časti « P treban broj odbornika.
Prema Iicima, koja su birana u vu upravu, možemo se nadati, d* ■ društvo krenuti jačim i bržim temP ’‘\ napred k svome cilju, obarajuči na s' me putu sve prepreke i poteškoce-
Glavna skupština Sokolskog društva Senj
Naše Sokolsko društvo održalo je dana 12 o. m. svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu u kojoj je upravni odbor prcdložio skupštini izveštaje o radu i stanju društva u minuloj godini 1935.
Jednoglasno je usvojen predlog za imenovanje novog upravnog odbora, u koji bi, od glavnih funkcionara, ušli brača: N. Matejčič, starešina, D. Krm-potič, načelnik, J. Zgorelec, prosvetar, D. Vahtarič, tajnik i I. Peršič, blagajnik.
Kao izaslanik bratske Sokolske župe u Sušaku prisustvovao je skupštini br, M. Potkonjak.
Glavna skupština Sokolskog društva Valp°v
Sokolsko društvo Valpovo je svoju glavnu skupštinu 12 o. n1'lupe joj je prisustvovao kao delegat ' ^ br. 1). Živkovič, prosvetar žup^,j0rfO-skupštini su izneti rezultati- Pr°s .^o dišnjeg rada, koji je bio pozitiva” gll se ta jedinica nalazi u kraju S , nepovoljne prilike za sokolski ra ’nja Društvo ima teškoča oko	rav*
za podignuti sok. dom. No^f-	j i
izabrana je u glavnom od istih 'J jSll. stare uprave i to jednoglasno, tan je bio lep broj članstva. .-cl4lo
Za starešinu je izabran	г®
Desati, za načelnika br. Bren с prosvetara br. Serbedžija i1 t. «•
TRBOHJE
lUZEMtC*
ORAVGGRAD
i*6
Z. P. SV LOVREflCj
m POn/j
5TJANZ.
JE5EMK0-. VRH 421 £>
SV PRIMOŽ h P
>V ANTON N.R \	856
•KREM&
nei^C
6v tOVREMCi
NP /
iFAlA
, г*’
«>Емг|
коаЦ
SVBOLFANKh.P. олг у
SV.BOlFAN^-
M7Jk /
PISMIH'
ч»
TURIĆNIK
glažuto
^nfHlEBOW DOM	0	Г,
ж J fi68	K
O^Nll.K>N
Љг1ов«чА ruska KočfT
VEU(W
POHORSKI OOM
KOCA Nft
KLS£ti|^vstiU
-^1^71535 • Јтмто ^ENJORJEV dom 1 VgV
pri Rlbnl4k*m lenru
182? PlAtllNHM isa*> 4
MARIBORSKA КОСЛ1
SMARTHl
PIESIC
OREHOVA VASi
• t_IVNICA tr ^
VITAHJSKA DLAMINA
DOVZt
ROGLA
0517
->*Оч PLANINSKI A DO«.
VEl.VRH^^j 1JUT	fjfr
sv trije ка«Цд
TOtSTi VRH
MISLIN J
588
RESNIKI
SKOMARJE
»TJUH6RH
6I8ISTRI0A PRAGCUSKO
OPlOTHlGft
VISOlf
51 aiSTRtCA
m
KONJIČI
POU&ANC
/ШВ01 • POHOIJI
iVigv агЛ. Vičiča, Zagreb
V SMUČARSKA TAKMIČENJA SAVEZA SKJ
pod pokroviteljstvom NJ. VEL. KRALJA PETRA II
-jij niMiHuMr~ - ДШПШ1 ntr■'Мтјишммјиаимммининмшимимииииишиимиимимиииииииииииииимми
MARIBOR - POHORJE od 31-1 do 2-II1936
Sokoli — smučariž
V danima od 31-1 đo 2-II svi u Maribor!
Kako se V takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije rse prvi put u većem mestu, gde je smučarstvo radi povoljnih nežnih prilika posebno jako razvijeno i broji na tisuče svojih Pristaša, potrebno je, da naše Sokolstvo tom prilikom mani-stira svu svoju' snagu, disciplinu i razvoj takoder i u toj grani. v Ne samo da je dužnost svih sokolskih takmičara i takmi-arki da učestvuju ovoj svakogodišnjoj jedinoj smučarskoj PNredbi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i da se za nju avesno priprave, već treba da tom prilikom pohite na severnu sfanicu naše države u Maribor i na Pohorje svi svesni 0 k o 1 s k i smučari i smučarke.
. Ovogodišnja smučarska takmičenja Saveza Sokola Kralje-!Ше Jugoslavije treba ujedno da budu prvi slet sokolskih smu-koji ima da pokaže, da je sokolska smučarska vojska ne.r * brojem svojim jaka i velika.
, Priredivački odbor za ova takmičenja več je zamolio Mini-tarstvo saobračaja za što veče vozne povlastice za Maribor i atrag. Za učesnike ovih takmičenja priskrbiče se prenočišta, ; ®ogučnosti besplatna, a odbor se je takoder pobrinuo i za Jevtinu prehranu. Posle takmičenja organizovače se izleti na aPadno Pohorje s krasnim smučarskim terenima i stazama.
Za ova takmičenja izdao je priredivački odbor i veliki propagandni plakat, a uoči samih takmičenja iziči če i propagandna ev,ja. Kao spomen na ovu priredbu izdan je i kovinasti sokolski ^učarski znak, koji če se moti trajno nositi.
Umoljavaju se uprave bratskih župa i društava, da »preko svojih smučarskih referenata i otseka upoznaju sve svoje sokolske smučare i smučarke sa sadržinom savezne okružnice o ovim takmičenjima i da sa svoje strane učine sve, da bi ova savezna smučarska takmičenja bila što moguće više posečena.
Sokoli smučari, pripremajte se več sada za vaše velike dane, za smučarska takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koja treba da se razviju u prvi slet Sokola smučara.
Dužnost je svih sokolskih smučara, takmičara i netakmi-čara, da učestvuju ovoj manifestaciji sokolskog smučarstva. Ne propustite, bračo i sestre, prilike a da ne posetite Pohorje zimi i da ne vidite pohorske zasnežene humke.
Stoga u danima od 31-1 do 2-II o. g. svi u Maribor!
Zdravo!
Sokolska smučarska snačka
Upozoravaju se sokolski smučarski otseci, kao i svi sokolski smučari i smučarke, da je za ovogodišnja smučarska takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izradena ukusna kovinasta sokolska smučarska značka, koja se bez spomen-traka može trajno nositi na odelu ili smučarskoj kapi. Cena je značci Din 4.—, a naručuje se kod: Sokolske župe Maribor, odbora za priredbu smučarskih takmičenja Saveza SKJ, i to uz pouzeče ili uz unapred poslati novac. — Kako broj ovih smučarskih značaka nije velik, upozoravamo Sokole-smučare da ih što pre nabave.
NA DUNAJ л
f
MARIBOR
lK°vec -
PTUJ
V CELJE, ZAGREB, LJUBLJANO
Priporočljive smušfie ture in izleti na Робогје:
Mariborska koča - Ruske koča (za začetnike)
Mariborska koča - Bolfenk mimo Pohorskega doma (za začetnike)
Mariborska koča - Bolfenk mimo Razrednika (za začetnike)
HuSka koča - Koča na Klopnem vrhu (zj lobre smučarjeI
Koča n*	Klopnem vrhu	-	Veliki vrh - Kotnice (zn dohrt smučarje)
Koča rii,	Klopnem vrhu	-	Pesek (za začetnike)
Koča na	Klopnem vrhu	-	Smolnik - Rufe (za dobre smučarje)
Kočh гш	Pesku - Rogla	-	Mislinje (za dobre smučarjeI
Koča na	Pesku - Rogla	-	Planinka - Seniorjev dom (:a izvetbane	smučarje)
Sen/or/ev dom	-	C mi vrh	-	Mislinje (za izvežbane smučarje)
Sentorjev dom	-	Crni vrh	-	Vel Kopa - Mahi Kopa - Slovenjgradec ali	Šmartno
(za izvetbane smučar\e)
•^n/or/ev dom	-	Crni vrh	-	Vel Kopa - Mala Kopa • Malo sedlo - SlovenjgraSkO
sedlo -	Kremžarjev	vrh - Slovenjgradet (za izvetbane smučarje)
Seniorjev dom - Pisnik - Ribnica (za izvežbane smučarje)
Koču na Kremžarjevem vrhu - Vuzenice ali Slovenjgradet (tudi t» tDUtnikef fhninski dom pri Sv. Treh Kraljih (za srednje smučarje\
Merilo 11 150.000 ?	1	g	j •	5	•	um
Pota markirana s planinsko markacijo г na« vedbo časa pri vstopu. *—-
V CELJE, ZAGREB. LJUBIJA!«.
-ТТЈрмучИцИ? Jtn ДјЈдШКДУЈГ^
lorja, Koz-od hladnih
Str. 4
God. Vn_—Jbroj_5_
Mariborska kuća (lOSO m) I Ruška kuća (1240 m> na Pohorju
središte V smučarskih takmičenja
SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mariborska kuča, Pohorje (1080 m)
Kuta na Klopnom Vrhu (1269 m)
Ruška kuta, Pohorje (1240 m)
Smulc na TPa&orfu
Opet su zasnežene pohorske stazice i opet vas zove naše lepo Pohorje. Da li ste već po njemu utirali snežne brazde? Da li poznajete onu još dovoljno ne-opisanu lepotu zimskog Pohorja, ko je vam pruža najlepše što je priroda mogla da stvori? Ove godine zastalno se nečete oglušiti o njegov poziv, več čete se radosno odazvati i pohiteti s vašim smučkama te prokrstariti pohorskim kraljestvom od Dravograda i Slovenjgradca do našeg stolnog Maribora.
Da li poznajete zimske pohorske puteve? Bezbroj je tu staža i stazica, koje vode širom ovog kraja, a ipak bez straha, da čete zači i kuda izgubiti se. Mariborski Savez za promet stranaca, koji ima i zastupstvo Putnika, pripravio je ove godine smučarima jedno lepo iznenadenje. Umesto prospekata, u ko jima bi vain bile opisane krasote zimskog Pohorja, izdao je preglednu kartu svili izleta s oznakom udaljenosti iz-medu pojedinih kuča, skloništa i seoca te uz oznaku svih sela, naselja, domova i kuča. Na ovaj način svaki može da se snade na pohorskom putevima. Ova karta poslužiče svakome kao najbolji vodič i pomoču nje može svaki da se več kod kuče odluči za sve izlete, jer su posvuda označeni i visinski položaji pojedinih krajeva.
Sve kuče pak na Pohorju opskrbljene su preko cele zime. Svaki smučar je posvuda dobrodošao gost i posvuda če naiči na pesmu, smeh i dobro raspolo-
Жмт&Шж spori na Pohorju
Na najsevernijoj granici naše države, na P o -h o r j u, pruža se zimskim sportistima, smučarima i sanjkašima najidealniji teren za lepe ture i izlete. Na položitom sredogorju u višini do 1500 m redaju se u daljini od 55 km okrugli vrhovi, široke ravni i strme nizbrdice, koje vabe sportistu u zimski raj, gde se otresa blede svakidašnjice, zaboravlja na brige i crpi nove sile za životnu borbu u dolini.
Radi izvršnih terena, lakog dostupa i dobre opskrbe u pohorskim hotelima i postojankama Slovenskog planinskog društva, Pohorje je postalo čuveno i preko državnih granica kao omi-Ijelo središte zimskoga športa. Po čitavom tom gorskom lancu lepo su i jednakomerno razasute postojanke, kao: Sv. Bolfenk na Pohorju, Pohorski dom, Mariborska kuča, Ruška kuća, kuća na Pesku, Hlebov dom, kuća na Klopnem Vrhu, kuča na Kremžarjevom Vrhu, Senjorjev dom i novosagradeni udobni hotel - pansion »Lobnica« na Smolniku.
Centralno ishodište za sve ove postojanke je Maribor, a osim ovih u tom kraju nalaze se i pohorska letovališta, kao: Ribnica na Pohorju, Sv. Lovrenc na Pohorju i druga, omiljela zimi kao i leti. Skoro na svim ovim postojankama odr-žavaju se preko zime besplatni ili uz vrlo nisku cenu smučarski tečajevi i vrše višednevne ture pod vodstvom priznatih i prokušanih stručnjaka.
Glas medunarodnog zimsko-sportskog centra zahvaljuje Pohorje u velikoj meri činjenici, što je Maribor kao najvažnije veće mesto na našoj severnoj granici ujedno i glavna tranzitna tačka za inozemce, koji dolaze u našu državu, kao i za one koji iz nje odlaze. Mnogi od njih se za-državaju u Mariboru za krače ili duže vreme i tom prilikom razgledaju prekrasnu okolicu Maribora, a pre svega Pohorje. Zato i ne možemo da govorimo o Pohorju a da se ujedno ne bi se-tili braniča naše severne granice, prijatnog i idi-ličnog mesta Maribora. Naroči to je posle svet-* skog rata Maribor postao središte gospodarskog i kulturnog života u severnom delu Dravske banovine, a od eminentne je pak važnosti i činje-nica, da se Je značenje Maribora za promet stranaca podiglo do medunarodne višine. Taj glas Maribor u evropskom turizmu i posve zaslužuje, jer leži zgodno uz Dravu u vencu Po! jaka i Slovenskih Gorica, koje ga štite vetrova, jer ima prijatno podneblje, odlične ka-vane, hotele i gostionice; nadalje je poznata gostoljubivost njegovog stanovništva, tu se pruža i vanredna moguenost za nebroj divnih izleta u bližnju i daljnju okolicu, bogatu s turističkim postojankama, s mnogim sportskim napravama (kupalište na Mariborskom otoku, teniska igra-iišta, stadioni, smučarska skakaonica u Betnavi) i t. d. Sve su to prednosti, koje izletnika privlače i koje ne može da mimoide. I ko je jedanput posetio Maribor, taj se u nj uvek rado navrača, da se odmori i pozabavi.
I naše Sokolstvo uočilo je sve prednosti ovog našeg divnog severnog kraja te je u mogučnosti stoga da veoma uspešno gaji sve zimske grane, svesno, da su one, pored svoje lepote, od vrlo velike koristi za jačanje i učvrščivanje fizičkog zdravlja njegovih pripadnika i da blagotvorno utiču na n jihov duh. A za sve ove grane Pohorje je jedinstveno! Zato nad Rušama, na nekadaš-njoj Kobijevoj Frati, i Sokolsko društvo Maribor-matica gradi svoj dom, koji če leti služiti za tabor deci siromašnih roditelja, a zimi kao sklo-nište Sokolima-smučarima.
Na ovogodišnja smučarska takmičenja Sa-veza SKJ pozvano je sve naše Sokolstvo, da ume učešča u tom plemenitom takmičenju i borbi u svim granama beloga športa. Iz svih krajeva stići če tu izabrani pretstavnici. i to uajbolji medu naj-boljima. Pozvani su nadalje i pretstavnici bratskih država: Češkoslovaške, Bugarske i Poljske, da nam dodu na naše Pohor je, da bi i oni ome-rili svoje sile i sposobnosti te svoja iskustva s našim prekaljenim borcima. Tako če Pohorje, bar za par dana, pretstavljati divan prirodni dom jugoslovenskog Sokolstva, gde če se ujedno ooe-tovano učvrstiti i produbiti bratske veze i s osta-lom slovenskom sokolskom bračom.
Naše Sokolstvo stoga i u ovoj plemeni to j uzgojnoj grani treba da pokaže, da je u svakome pogledu na dostojnoj višini.
Stoga, bračo i sestre, do videnja na Pohorju!
Kuča pri Sv. Treh Kraljih (1191 m)
Senjorjev dom, Pohorje (1522 m)
Kuča na Kremžerjevom Vrhu (1161 m)
ženje. Mariborska kuča, Pohorski dom, kuča na K'IpP nem Vrhu, Ruška kuča, Hlebov dom i novi Pa.°s-gV Lobnica na Smolniku, koji ima sav konfor, Senjor' dom, kuča na Pesku, kuča na Kremžar jevom VnV planinski dom kod Sv. Tri Kralja, kao i sve o®??^ postojanke, očekuju smučare. Najzgodnija ishoo1. a za sve ove izlete su: Maribor, Sv, Lovrenc, Ribj11 J Fala, Činžat, Mislinje, Konjice, Slovenjgradec te “г krajevi uz pohorsko podnožje. Stoga još danas zap>s _ u svoju beležnicu: Ove godine smuk na “ h o r j u !	.	edU
Zasnežene borove šume našeg Pohorja, ovima potočiči, pokriveni belim ledom, na °bro0i!eft-skromne seljačke kučice, prekrivene snežnom ** nom, to je tipična slika Pohorskog masiva. A Pr ^ svega toga zlatni sunčani trači zimskog sunca » ® .Q gorski zrak, koji je tako proziran, da se vidi ds:	.
preko brežuljaka Slovenskih Gorica i širokog P*ujSiace Polja. Pohorje postaje od godine do godine sXe^0vi
i	jače središte zimskog športa. Planinarski d0,1? c3, udobna su i prijatna skloništa za svakog PoSf se Oko njih i u njihovoj najbližoj okolini nalaze krasni smučarski tereni, da ih se lepših ne	o
poželeti. Retko se u kome kraju pruža smučaru д*аГ}-prilike da se tehnički izvežba kao na Pohorju. gar-borska i Ruška kuča ove godine su središte slV;jc-skih takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Ju gos ' Zato pohitajte na ova takmičenja, pohitaj e na naše krasno Pohorje!
Kuča na Pesku, Pohorje (1382 m)
God. VII — broj 3
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 5
Glavna skupščina Sokol, društva Dolnja Lendava
1Л g , soboto, dne 14. decembra je ime-sokolsko društvo v Dolnji Lenda-■ -v°io redno letno skupščino. Skupni icI°1tvoril in vodil br. Gorišek Si-1. ’ s°lski upravitelj, ki je bil zadnji nHcf zacasni društveni starosta radi Prejšnjega staroste br. Šikiča. ,.pIPs<iln| sta prisostvovala kot župna mo	mariborske župe brata Ko-
raac m Ogorelec.
ip,, P°r°ejl«i društvenih funkcionarja. Js omenit: zlasti delni župni zlet, I 'fS ^ Vrš*I v tem poslovnem letu v dr,?-*'1,■ob kateri priliki je bil razvit
IW?rni ,p-rapcv’ dar Ni/ Vel- kr:ll'a
vati ’	. mu -i0 izvolil tudi kumo-
i» P° svojem zastopniku. Prav tako Je zabeležiti prvi nastop Sokolske čete lin jCn^°vcib» k jer je sodelovalo matič-v nStV°wZ vseni’ svojimi oddelki in Ji, m številom članstva. Poročila zlflcf sPrejcta. Navdušenje je zbudilo čal J Poročilo br. staroste, ki je poro-. cta so tako rekoč izvršene vse pred-Prave za zidanje lastnega krova So-
kolskega doma kralja Petra Osvobodi telja. Takoj, kakor hitro bodo vremenske prilike dopuščale, se bo začelo z delom. Zidava lastnega doma je zasigu-rana. Ne bo to sicer kaka reprezentativna palača, bo pa lepo sokolsko gnezdo, ki bo v ponos vsej obmejni pokrajini. Uprava, ki je bila izvoljena za bodoče poslovno leto, bo imela kot glav no nalogo zgraditev sokolskega doma.
Pri volitvah uprave so bili izvoljeni starosta br. Gorišek Simon, podstaro-sta br. Zavašnik Iranc, tajnica s. Pikuš Berta, načelnik br. Bolta Alojzij, načelnica s. Dicova, prosvetar br. Horvat Izidor, referent za čete br Simonka Aleksander, nadalje so člani uprave še bratje in sestre: Miklavčič, Zavašnikoma, Jureš, Drozdovič in dr. Lipnjak. Novo upravo čaka v tem letu težka in odgovorna naloga, da uresniči davno žezlo lendavskih Sokolov: postavi tev lastnega doma. Izvršitev te naloge in tudi drugega plodonosnega dela pričakuje vsa sokolska družina od uprave z vsem zaupanjem.
Smučarski leča} Sokolske župe Celje na Smrekovcu
Glavna skupština Sokolskog dništva u Beloj Palanci
žaU^kolsko društvo Bela Palanka odr nn Jj--c 22 decembra svoju redov-„ Spdišnju skupštinu u prisustvu svo-6r clai>stva i delegata župe Niš brata i r^avl°viča, prosvetara župe Niš: e‘- Cemoviča, člana uprave župe.
otv ^.arn\'starešine br. Sreten Nikolič, »I ?ri° je skupštinu odajuči postu i az{\n°Počivšem Viteškom Kralju Ale-ndru I Ujedinitelju, a zatim je po-DrnMVl° delegate župe. Pre no što se je SVPi na dnevni red brat Pavlovič, prost . . župe, zahvalio se je bratskoj 2.uPstinr na srdačnom prijemu, po-si ^vljajuči od strane župe, pozvao je јг^P?tinu da u največoj solidarnosti tj rs? P°'sao za koji su se skupili, za-Je fiovorio o značaju Sokolstva u »ti . Brat Pavlovič je bio srdaeno “Kiarmran.
br <^° izvršenom pozdravnom govoru Sl zam. starešine i br. Pavloviča, prc-nih JiC Vitanje izveštaja društve-]: /unkcionera. Svi su izveštaji prim-j ni od skupštine s obrazloženjem. — a, )?v.eštaja se vidi, da je rad u 1935 ami bio zadovoljavajuči.
ц P^što je data razrešnica staroj tia "V|’ to skupština izabrala novu celu s br. starešinom društva Krom Sokolovičcm, advokatom. S. M..
klavna skupština Sokolske Čete Novi Adžibegovac
čet ^Пе ^ Januara °- 6- održala je naša St 5voJu Slavnu godišnju skupštinu. j. uPštinu, koja je protekla u najbo-jjrem redu, otvorio je četni starešina • Vel. Miloševič, pročitavši saveznu dat- '°U' Pr°eitnim izveštajima i se °J razrešnici staroj upravi, prešlo u-.na biranje nove uprave u koju su k “sledeča brača: starešina br. Živoj-y Savič, zam. starešine br. Svetozar ckovič i br. Milan Dordevič, načelih* br. Miodrag D. Savič, zamenici br.
ragoljub Paunovič i br. Rade Nikolič, £_osvetar br. V. Cvetkovič, zamenik s.
'Vana Đuričeva, tajnik br. Drag. Bro-r °.vie, blagajnik br. Filip Golubovič, j V|2°ri br. Vlad Vučkovič i Aleksan-
ar Dinčič, načelnica s. Živana Duri-ceva.
Glavna skupščina Sokol. društva Dol. Logatec
: . Sokolsko društvo Dolenji Logatec ‘"Jelo v ponedeljek 6. t. m. svoj 28. UHpV1. občni zbor. Članstvo se ga je ^težilo v lepem številu. Iz poročil, ki je podali društveni funkcijonarji, bj ^azvidno neumorno stremljenje, da iim štvo ^'m najbolj ustrezalo svo-ца nalogam in se pri tem ne da tajiti, dosega v posameznih panogah dru-Ujj^ega delovanja lepe uspehe. V Vgvayi društva je nastalo med letom Štv, Vrzeli. Že v aprilu je zgubilo dru-bjj0 svojega starosto br. Petriča, ki je v^.Premcščen in je od tedaj naprej
bf i	-	  —	j-n-	•	-----------
^тк10^' Težave zaradi ostalih sprede)? so se ublažile s porazdelitvijo
u°dil posje staroste njegov namestnik
Le- —- —
dej*vl
a med ostale člane uprave.
izb V.n°vo društveno upravo so bili sta sledeči bratje in sestre: staro-{C|jn r- Lenarčič Ciril, namestnik br. Qatti рГцаnko- načelnik Molk Alojzij, rov ‘j aonik Andrej, načelnica s. Šem-Pto«, anka. namestnica Žigon Nada, Želj те1аг Guček Janez, rajnik Vrbov-stati^°re’ blagajnik Gogala Vladimir, re4ia rr Sartori Milan, gospodar Ko-^ntor' u ?c;	uPrave:	Anžiček
Polcj ’T “lažon Davorin, Conradi Leo--Hisi' • ''^reb Boris, Jerman Remigij, s. tor. I kma, Mislej Gvidon, Senica Vik-lVn„narmestnilci: Hodnik Ivan, Hribal 'p^'kančič Jakob, vet. Pavšič Ma-Volji j°dlogar Alojzij, Verbič Avgust, Ant nadzorni odbor: De Gle-^ Petkovšek Anton, Tršir Gre-VllekCj "nik častnega razsodišča:
Glavna skupština čete Teslič - Barič
Ova četa održala je svoju III godišnju	skupštinu	22 XII 1935.
Delegati	bratskog	matičnog dru-
štva bili su: starešina br. dr. Pero Guteša, br. Marko Popovič, pro-s ve tar, ; br. Franjo	Zorko, prednjak.
Skupštinu je otvorio	starešina br. Kr-
šie odavajuči dužno poštovanje Viteškom Kralju Ujedinitel ju i izraze vernosti Nj. Vel. kralju Petru II. Zatim su četni funkcionari pročitali svoje go-dišnje izveštaje. Prema ovim izveštajima rad ne zadovoljava. Na ove izve-štaje osvrnuo se je društveni odaslanik br. Guteša, koji je istovremeno održao i govor o sokolskim zadačama i duž-nostima. — Zatim se dala staroj upravi razrešnica i prešlo se na biranje nove uprave. U novu upravu ušla su ova brača: starešina Uroš Kršič, zamenik Jovo Kuprešak, tajnik br. Vlado Kovačevič, blagajnik br. Milan Kršič, načelnik Todor Marjanovič, zamenik Stanko Kuprešak, prosvetar Bogoljub Petrovič; revizori: Stanko Dukič i Bogoljub Petrovič, zamenik Manojlo Ge-gič. Upravni odbor: Aleksa Petrovič, zamenik Milan Reljič, matičar Jovo Kitič, zamenik Bogoljub Petrovič. U odbor za gradnju doma ušli: pretsed-nik Uroš Kršič, zamenik Jovo Kuprešak, tajnik Vlado Kovačevič, 'bla.gajnik Milan Kršič; odbornici: Jovo Bojano-vič i Risto Marjanovič.
Godišnja skupština društva Orlovat
Na dan 22 XII prošlc godine, ovo je društvo održalo svoju redovnu godišnju skupštinu u prisustvu delegata župe br. dr. Sl. Kamenkoviča.
Iz izveštaja funkcionera dade se zaključiti, da sokolski život teče svojim normalnim tokom. Iz statistike društva vidi se, da društvo broji 130 članova-ica. U društvu je odTŽan javan čas, a učestvovalo se na župskom sle-tu i javnim časovima ostalih društava.
Prosvetni rad je takode aktivan. Govori pred vrstom održavaju sc redovno. Isto tako i predavanja. Društvo raspolaže s bogatom knjižnicom sa 851 knjigom i 52 vrste časopisa. Broj čita-laca prema prošloj godini je manji iz razloga, što su poljski radovi kasno zavrženi, a knjiga se čita samo u zimskim mesečima.
U finansijskom pogledu društvo je u aktivi sa 4000 Din dok pasiva iznosi do 300 Din. Inventar društva, kao: sprave, vežbačka odela, pozorni-ca, knjižnica i dr., ceni se na blizu 40.000 Din.
Po završenom izveštaju izabrana je nova uprava na čelu s br. Brankom Konjičem. _________.________ P, P.
Godišnja skupština Sokolske čete Pakoštane
U nedelju dne 12 o. m. održana je u prostorijama osnovne škole glavna godišnja skupština Sokolske čete Pakoštane, kojoj su prisustvovali svi članovi. Skupštinu je otvorio starešina br. A. Lozman, koji je u glavnim črtama pri-kazao prošlogodišnji rad čete, te koji je svoj govor završio s poklicima Nj. Vel. Kralju, što je bilo od svili odušev-Ijeno prihvačeno.
Iscrpne izveštaje zatim o radu čete podneli su: tajnik, blagajnik, načelnik i prosvetar. Posle krače debate dao je br. revizor apsolutorij staroj upravi, nakon čega je jednoglasno izabrana sledeča nova uprava: starešina: br. Marko Bokija, zamenik starešine: br. Andrija Krpeta, tajnik: br. Marko Juričin, načelnik: br. Pavao Bačkov, blagajnik: br. Ante Čudina, prosvetar: br. Vice Ba-rešič; revizori: br. Bogumil Jadrešin i br. Luka Sazin.
Nakon ovoga novoizabrani' br. starešina zahvalio se prisutnima na poveznili, koje su mu iskzali. Na koncu su još bili iznešeni razni predloži za jači i korisniji rad čete u novoj godini, nakon čega je skupština bila zaključena.
Na zadnji praznik' preteklega leta je bilo, ko jc zjutraj pripeljal vlak 23 prijavljenih smučarjev celjske sokolske župe v Šoštanj, odkoder smo se namenili na 4 in pol ure oddaljeni Smrekovec, da tam pod vodstvom saveznega prednjaka br. Nandeta Majnika prejmemo potrebno znanje, ki ga bomo pozneje delili svojim pripadnikom po društvih.
Dasiravno malodušni radi neugodnih snežnih prilik, smo se vendar odločili, da krenemo na pot in pogledamo, če nas bo morda smrekovška višina (100 m) sprejela s prijaznejšim licem. Svojo prtljago in smuči smo naložili na voz, ki naj bi jo prepeljal pod vznožje hriba, da si tako ohranimo svoje moči nenačete in spočite za učenje.
Po prihodu v kočo nas je župni smučarski referent in organizator tečaja br. Tine Novak udobno razmestil, da bi tako lažje prenesli 7 dnevni napor, za katerega smo se odločili. S prihodnjim dnem pa smo začeli z delom po resni začrtani poti, ki je lastna izkušenemu prednjaku br. Majniku. Od lažjega smo prehajali k težjemu, iz nižine odhajali v višave in niti sami nismo opazili, kako nam teče čas in kako nam stalen jug jemlje sneg izpod smuči. Bili smo v resnih skrbeh, da bomo morali tečaj zaključiti predčasno, ven-dar pa smo še vedno našli kak ugodnejši teren, kjer pa so menda tudi, kakor v slovo naše smuči poljubljale
ostanke snega. Bili smo stalni opazovalci termometrov in barometrov, toda vsa naša znanost ni mogla prepoditi nadležnih megla in dežja ter pognati živo srebro za nekaj stopinj navzdol.
Naša želja, da bi na dolgi poti od Smrekovca v Šoštanj uporabljali pridobljeno znanje, se je čezdaije bolj razblinjala in se nazadnje res pretvorila v potrtost, ko smo morali po cesti preskakovati luže in se ogibati kamenju.
Na tečaju smo pridobili marsikaj, vendar pa je to le del tistega, kar bi lahko sprejeli ob ugodnem snegu. Ob večernih urah pa smo imeli predavanja, ki so vsakemu smučarju neobhodno potrebna. Dovoljna ter ukusno pripravljena hrana in postrežba srarekovškega oskrbnika daje najbolje spričevalo o njegovi oskrbniški sposobnosti, tako, da smo se ves čas počutili, kakor doma.
Ob zaključku starega leta smo priredili prijetno Silvestrovanje, ki nas je deloma potolažilo in nas veselo preneslo v novo leto. Tudi humorja, ki itak planinam ni neznan, je bilo mnogo, za kar so v dovoljni meri skrbeli tečajniki sami.
Celjska sokolska župa je s tem zaključila svoj II. smučarski tečaj, ki je z dobro disciplino in veščim vodstvom pokazal, da je smučanje postalo v naši župi prav razvita telovadna panoga, ki izdatno izpopolnjuje telesno vzgojo naše župe.	___,	G.	R.
Zbor društvenih 1 četnih načelnika i načelnica Sokolske župe Osijek
Sastanak društvenih i četnih načelnika i načelnica Sokolske župe Osijek održan je 12 I 1936 god. u Osijeku.
Sednici su prisustvovali načelni-štvo s tehničkim odborom, a od Strane načelništva Saveza brat dr Alfred Pihler, načelnik Saveza SKJ.
Zastupano je bilo 29 društava i 11 četa, ukupno 40, od 97 jedinica.
Na sednici je istaknuta potreba za osposobljavanje prednjaka i prednja-kinja te za njihovo dalnje usavršava-nje, jači i življi kontakt izmedu prednjaka te jedinica medusobno, četa s matičnim društvima kao i okružnim načelnicima. Utvrden je raspored rada za 1936 god. Spremanje za slet u Subotici, i što veei nastup naše župe na tom sletu. Na dane 31 V i 1 VI održače se slet naraštaja i dece župe u Osijeku, na kojom če se obaviti tak-mičenja članova u prvoj i drugoj skupini, članica u prvoj skupini, te m. i ž. naraštaja za prelaznu naraštajsku za-stavu, kao i svih onih vrsta koje če na-stupiti na sletu u Subotici. Na sletu če nastupiti srednjoškolska omladina iz Osijeka«*
Takmičenja u odbojci biče neob-vezatna, ali svi igrači morače prethod-no da odvežbaju proste vežbe, koje su propisane. Inače ne mogu učestvovati na takmičenju.
111 lakoatletsko takmicenjc održače se 13 IX za naraštaj, a 20 IX za članstvo u Osijeku u svim granama lake atletike, no i ovde je propisano da sva-
ki takmičar i takmičarka mora znati proste vežbe; inače ne može takmičiti.
Takmičenja u plivanju predvidena su, ali mesto i vreme još nšsu utvrdeni.
Prednjački tečajevi održače sc i to: 10-dnevni početnički po okružjima i 10-dnevni produžni. Održače se i žup-sk.i tečaj za suče u lakoatletskim granama, jer se u tima oseča velik nedo-statak, 14-dnevni župski tečaj za članice, 7-dnevni okružni tečajevi za načelnike i načelnice radi jednoobrazno-sti u tehmčkom radu te praktično vodenje jedinica, jednodnevni tečajevi' za laku atletiku, za telovežbu 'bez sprava, za narodna kola, za igre i slično.
Konstatovano je, da je broj pred njaka u porastu prema 1933 god. Tada je župa imala 25 prednjaka i prednja kinja i 34 pomočnika-ca, a sada ima 60 prednjaka-kinja i 88 pomočnika-ca. Podvostručen broj.
Na koncu sednice održao jc načelnik br. Pihler poduži govor o važnosti rada prednjaka po jedinicama i izneo sokolske poglede na sadanje stanje. — Osvrnuo sc i na prikupljanje olimpij-skog dinara od članstva. Njegov govor bio je toplo pozdravljen od prisutnih.
Posle njega uzeo^ je reč župski prosvetar br. Dušan Živko vic, koji je u kratkim potezima prikazao kakva treba da bude saradnja prosvetnih rednika s prednjacima.
Načelnik župe br. Miloš Kvapil zahvalivši se prisutnim na saradnji, za-ključio je ova j uspeli sastanak od ko-jeg se očekuju korisni plodovi.
Otvaranfe sokolskog pozorišta u Subotici
Dne 25 o. m. otvoriče se na kraj-njoj našoj saveznoj granici, u našem lepom gradu Subotici, sokolsko pozo-rište, koje je smešteno u novopodig-nutom Jugoslovenskom narodnom domu Viteškog Kralja Aleksandra I Uje-dinitelja.
Ovaj veličanstveni dom započet je na potstrek Sokolskog društva Subotica još 1930 godine.
Posle prebredenih mnogih teškoča i prepreka, uspelo je koncem 1935 staviti pod krov ovaj dom. Od četiri dvorane, koje su predvidene u domu, novim velikim naporima dovršena je jed-na dvorana u kojoj se nalazi sokolsko pozorište, koje če služiti kao hram sokolskog prosvetnog rada.
Ovaj dom je plod velikih i nepre-kidnih napora i žrtava našeg vrlo ra-dinog i požrtvovnog subotičkog društva i gradanstva nacionalne Subotice.
Jugoslovenski sokolski kalendar
Cena Din 7‘—
Kalendarlč sokolske omladine
Cena Din 2'— izišli su iz štampe
Naručuju se kod
Jugoslovenske sokolske matice, Ljubljana — Narodni dom
Obnovile prelplafu na svoje sokolske lisiove:
„Sokolski giasnik“ godišnje Din 50 — „Sokolsko selo“	„	„	10'—
„Sokolska prosveta" „	„	30'—
30— 20--„ 10-~
„Soko" „Sokolic11 „Naša radost"
)>
ff
»9
50% popusta
Još vrlo mala naMađa!
50% popusta
»VriručnUc sza sokolske prednfake«
IV ixdan/c — od brata Vojislava Boglčevtća
može se dobiti uz cenu po 28 dinara u: nnapred plačen iznos ili 30 dinara uz pouzeče (doplalom). U navedenim iznosima uračunata je i poštarina.
Knjiga sadrii na 616 stranica uz veliki broj slika i erteža melodički obradene sve grane telesnot/ vežbanja po Tirševom sustavu.
Neophodno za braću (sestre) vezbače, prednjake, načelnike, za pred-njačke točajeve i ispite, za br. društva i čete.
Naručuje se kod pisca:
Vojislav Bogićević, Tumi a
KNIICE I USTOVI
•MHIHHHIHIIMHUMHIHMHHIMlHfHHHMIMM
Tošo Iskruljevj
»RASPEĆE SRPSKOG NARODA U SREMU 1914 I MADŽARI«
Brat Toša Iskruljev iz Novoga Sada napisao je knjigu »Raspeče srpskog naroda u Sremu 1914 i Madžari«.
Knjiga brata Toše Iskruljeva je bolna i tužna istorija stradanja i muka našega naroda u Sremu za vreme svetskoga rata, opisana verno sa svima detaljima. Knjiga sadrži dva dela. Prvi, manji, sadrži mučenje i istrebljiva-nje našega življa ove lepe i plodne naše pokrajine od strane osionih Madžara. Drugi, veči deo, ove knjige pod naslovom: »Sa madžarske granice, baj-ski trokut i Sv. Andreja«, iznosi isto-riju nekoliko naših graničnih mesta po-red Madžarske, a naročito velika po-glavlja nose Sv. Andreja i Sombor To su opširnc monografije ovih mesta,' u kojinia je opisan život i istorija njihova od početka do sadašnjih dana.
Knjiga je dokumentovana kaziva-njima preostalih mučenika, koji su sve strahote madžarskega besa nekako preživeli. Kinjenja i mučenja od kojih ni-su bili poštedeni ni nemočni starci' ni žene, pa čak ni deca, prevazilaze po svojoj svireposti i ona najgroznija mučenja od strane turskih janičara u neg-dašnjoj Srbiji. Bes Madžara /.a osvetoin posle povlačenja naše vojske iz Srema izleo se na naše nevino stanovništvo u največoj meri.
Iskruljev je sve to tačno ispitivao i pažljivo zapisivao, iduči od sela do sela, od očevidca do očevidca i zato je ova knjiga veran dokumenat madžar-skog divljaštva i svireposti.
Tako jc naš narod i s one strane Save i Dunava ispaštao i podnosio Ilri-stove muke za svoju oslobodenje i uje-dinjenje. U ovoj knjiži ima nekoliko spiskova i naših poznatijih ljudi, koji su mučeni, premlaeivani i najzad pou-bijani.
I drugi deo ovc tužne knjige opisuje opet muke i borbe našega življa od dolaska u one krajevc, da se održi i sačuva od »mirnih« nasilja svemoč-nog gospodara. Opisana je žalosna istorija odnarodavanja i madžariziranja našeg naroda u onim krajevima. Najzad u ovoj knjiži iznete su i sve greške, upravo greši naši po oslobodenju prema našem tamošnjem življu. 1 kad je prestalo madžarsko gospodstvo, slabo se šta preduzimalo da 'se popravi zlo koje se bilo zaearilo od davnina.
Knjiga se čita lako, jer je napisana tečnim stilom, ide kao pričanje. Ostav-lja dubok, bolan utisak.
Radi svega izloženog knjiga brata Iskruljeva zaslužuje svaku pažnju te ,ie preporučujemo svima sokolskim jedi-nicama da je nabave za svoje knjižniec.
Knjiga se može nabaviti neposred no od autora na adresu: Tošu Iskruljev, Novi Sad, Trg Knj. Zorke br. 16 po ceni izuzetnoj za Sokole i sokolske jeuinice od 100 Din po komadu s tim da poštarinu plati naručilac. Ovaj iznos može se isplatiti i u pet rata.
Inž. arh'. Svetomir Lazič: »ČUVAJMO JUGOSLAVIJU OD
NAPADA IZ VAZDUHA«
Inž. arhitekta g. Svetomir Lazič iz Beograda izdao je ovu vrlo korisnu knjigu »Čuvajmo Jugoslaviju od napada iz vazduha«.
Knjiga inž. Laziča je pisana vrlo dobrim, jasnim i lakim stilom, tako da je pristupačna i najširim slojevima naroda. U njoj se nalazi potanko opisano sve što je do danas poznato za napad iz vazduha, te o uputstvima koja su svakome potrebna za slučaj rata. U slučaju napada i Sokolstvo biče pozvano da uputi narod kako da se odbrani od takvog napada. Smatramo stoga da bi u tu s vrhu več sada trebalo otpočeti rad u tome smislu, jer inače može biti dockan.
, Radi toga toplo preporučujemo knjigu inž. Laziča svima našim jedinicama.
Knjiga se može dobiti od autora po ceni od 15 Din i naručuje se na adresu: Dobračina ulica br. 14 — Beograd.
»MODERNI OLIMPIJSKI PETOBOJ«
Ovih je dana izašla iz štampe knjižica »Moderni olimpijski petoboj«, koju je napisao brat Miroslav Dobrin, glavni tajnik Jugoslovenekog olimpij-skog odbora.
U predgovoru brat dr. Stcvan Hadži, pretsednik Jugoslovenskog olimpijskog odbora, preporučuje knji-žicu, naročito oficirima naše vojske.
U knjižici se na prvom mestu prikazuje istorijski razvoj i značenje olimpijskog petoboja te tehnike i trening (jahanje, mačevanje, gadanje iz pištolje, plivanje i tičanje). Nakon toga nižu se iskustva i rezultati s dosada-šnjih olimpijskih igara i konačno knjižica sadržava i sva potrebna pravila za moderni petoboj.
Knjižica je vrlo instruktivna, stoga je preporučujemo svim jedinicama da je nabave za svoju knjižnicu, a i poje-dincima, koji se zanimaju za meduna-rodne utakmice. Cena knjižici je 10 Din, više 1 Din za poštarinu. Naručuje se kod: Miroslav Dobrin, Zagreb, Dra^ škovičeva 23.
Str. 6
»SOKOLSKI G L A S N I K«
God. VII - broj 3_
ROSI JA - FONSIER » društvo za osiguranfe i reosiguranje • BEOGRAD
Prednjačiti tečaj Sokolske župe Niš
Načelništvo župe priredilo je žup-ski prednjački tečaj u vremenu od 23 do 31. decembra pr. g. u Sokolskom domu Sokolskog društva Niš-Matica.
Dne 23 XII 1935 god. u 9 časova pre podne tečaj je otvorio br. Drag. Pavlovič, prosvetar župe, i tom prili-kom izvinio br. starešinu župe, jer je isti bio otsutan kao i br. nač. župe, koji je takoder bio na službenom putu. Br. Pavlovič naglasio je u svom govoru značaj, cilj i potrebu održavanja ovog tečaja i spojio prosvetni rad s tehnič-kim. Govor br. Pavloviča tečajci su pazljivo popratili i saslušali.
Tečaj je pohadalo 26 članova iz 16 društava, I elan iz čete i 10 članica iz 9 društava. Tečajci su bili o župskom trosku u pogledu stana i prehrane, a sve to je bilo organizovano u prosto-rijama Sokolskog doma društva Niš -Matica.
Tečaj je trajao 8 dana s ukupno 63'časa i ta po 8 časova dnevno. Rad je počinjao u 8 pre podne i trajao do 12, a po podne od 14 do 18 časova.
U tehničkom pogledu je tečaj vo-dio br. Ban i s. Banova, savezni prednjači, a pomagali su im brača: Stojanovič, žup. prednjak, Todorovič, nast. društva Niš-Matica, i Bogič, zam. nač. župe. Ostali predavači su bili brača: Drag. Pavlovič, prosvetar župe (sok. misao i organizacija), Cemovič, čl. POŽ (istorija), dr. D. Mihailovič, žup. lekar (anatomija, fiziologija i prva pomoč) i M. Marinkovič, zam. nač. župe (stro-jevne vežbe).
Na tečaju je predeno gradivo samo za zimski raspored časova I deo, a II deo ima se nastaviti u junu mesecu kada če se preči celo gradivo i time če tečaj biti potpun i dati prednjacima pravo na polaganje ispita.
Na kraju tečaja starešina župe br. Dimitrijevič održao je predavanje o novom članstvu, a na završetku svog govora zahvalio se je br. Banu i s. Ba-novoj, članovima TOŽ, predavačima na njihovom trudu kao i tečajcima na nji-hovoj pažnji i zamolio ih da u svom radu istraju.
Po završenom govoru br. Ban je predao tečajcima uverenja o pohada-nju tečaja, a zatim je bio prireden za-jednički ručak,	U.	S.
Humano delo Sokola v Gornji Radgoni
Prosvetni in prednjaški zbor Sokolskega društva Gornja Radgona je priredil pr. leto svoji deci i naraštaju izredno lepo uspelo božičnico. Trška občina Gornja Radgona je dala na razpolago veliko sejno dvorano, kar je dalo prireditvi svečanejše obeležje. V dvorani, ki jo je napolnila številna sokolska družina in stariši dece, je bilo pripravljeno lepo okrašeno božično drevo in pod njim mnogo daril. Dobra srca Sokolov in sokolstvu naklonjenega občinstva so uvaževala hudo krizo in s tem zvezano pomanjkanje, ki tare malega človeka ter so prispevala v sklad za obdaritev revne sokolske dece v svojih močeh lepe vsote in razna darila, da na ta način podpre veliko humano delo obmejnega Sokolstva. Prispevali so: društvo samo 500 Din, Občinska hranilnica v Gor. Radgoni 500 Din, Dr. Boezio Lenart 400 Din, Pai-dasch Oto 100 Din, po 50 Din Požur Hinko, Mavrič Karel in Ritonja Martin, Svenšek Janko 20 Din, Klinc Ludvik 15 Din, po 10 Din Sukič Anton, Knaflič Rudolf, Ahtik Rudolf, Semenič Stanko, Stanovšek Franjo, Cividini Stanc, Lorber Marija, Kovačec Marija, Burja Rihard, Bizjak Mirko, Vidmar Mirko, Simončič J.. Čeh Antonija, in natura: Firma Meinl, firma Probst, firma Hrastelj Joža. Pavlovič Zora, Ko rošec Franc mlajši, Jurša Alojzij, Sušeč Janko, Puhlin Ivan, Hibler Elizabeta, Kurnik Marica, Mavrič Ana, Gorenc Franjo, Samec Franc, Ajlee Jakob, Klemenčič Anton, Karl Baumgartner in Rozrnanič Peter.
Zbrano sokoisko družino in navzoče občinstvo je nagovoril v lepo zasnovanem govoru društveni starosta br. Karl Mavrič, mi kar so sledile deklamacije dece in petje. Vsa sokolska deca in naraščaj po številu 107 je bila obdarovana, od teh 82 revnejših z najpotrebnejšo obleko in perilom. Na ta način je bilo številnim revnim malčkom omogočeno okusiti božične dobro te, ki bodo zaradi hude gospodarske stis'ke to leto brez dvoma marsikje iz ostale. Od radosti je zarosilo oko številnim materam, ki so videle svojo de-co zopet enkrat zadovoljno in vso srečno. Sokolsko društvo Gornja Radgona si šteje v prijetno dolžnost, tla se tem potom zahvali vsem in vsakomur, ki je prispeval v ta namen ter pripomogel do tako lepo uspele prireditve.
St.
IZ NAČELNIŠTVA SOKOLSKE ŽUPE LJUBLJANA
Na svoji prvi seji 12. dec. je bila izvršena konstitucija novega župnega strokovnega odbora, ki je povečan s člani bivšega zveznega načelništva. Odsek za vadbo članstva je prevzel br. Trček, za mladino br. Prosenc, za zimske panoge br. prof. Bačar, za vzdrževanje stikov z društvi in okrožji br. Smole, za vzdrževanje stikov z ostalimi župa-mi dravske banovine br. Ambrožič, za taborjenje, igre in plavanje br. !'r. Lubej za jezdarenje br. por. Jovanovič. Za poročevalca v časnike je bil določen br. A. Kostnapfel. Tajniške posle obdrži dosedanji tajnik strok, odbora, br. St. Pire. Župni načelnik br. Vrhovec je poudaril v svojem nagovoru, da je potrebno vsestransko razširiti delo s prirejanjem večjega števila prednja-ških tečajev, poglobiti stike z župnimi društvi in četami. Dalje je bilo razglašeno, da namerava prirediti župa osemdnevni smučarski tečaj na Gorjušah in mogoče tudi tečaj za skoke na župni skakalnici v Žlebeh pri Medvodah. Nekatere edinice ljubljanske župe so pričele 'prirejati samostojne prednjaške tečaje, kar je vsekakor prav razveseljiv pojav. Pričel se je tudi jezdni tečaj za članice, za moško šolo v jahanju pa se je tudi priglasilo 29 bratov. Župa Ljubljana bo priredila prihodnje leto velik župni zlet v Ljubljani, kjer bo nastopilo vse članstvo in omladina župnih edinic. Ker ima župa veliko število telovadečih pripadnikov, je vsekakor potrebno, da se društva že sedaj pričnejo pripravljati z vso vnemo nanj, da bo lepa in dostojna manifestacija sokolskega dela.
OKRUŽNI SLET U VALJEVU
U Valjevu je održan prvi okružni tečaj od 4 do 13 nov. 1935. Na tečaju su bila 22 slušača, koji su revnosno posečivali tečaj i doprineli njegovom uspehu. Tečaj je podeljen na dnevni-i večernji. Dnevni tečaj pohadalo je 10 brače i sestara, a večernji ostali. Na tečaju su predavani ovi predmeti: organizacija (1 čas), strojevne vežbe (7 časova), sprave (7 časova), proste vežbe (9 časova), dečije igre (5 č.), različnosti (4 č.), laka atletika (13 č.), praktično vodstvo (2 č.), ideologija (2 č.), istorija Sokolstva (1 č.), metodika (3 č.) i administracija (1 č.). Svega je održano 55 časova. Tečajci su živeli internatski i medu njima je vladao potpuno bratski duh; svi su se veoma dobro osečali za sve vreme. U toku tečaja priredena je štafeta kroz ulice Valjeva i to 6 X 200 m. Istoga dana je održana i kros-kontri na 2500 me-tara i u njemu je učestvovalo 19 tak-' mičara. Prvi je na cilj stigao brat Dra-mičanin R. i to za 9,36.4 min. U štafeti je pobedilo odeljenje iz Srednje poljoprivredne škole. Tečaj je u_ sve-mu dao dobre rezultate, a na tečajcima je da uspeh tečaja dokazu svojim radom u svojim jedinicama.
Jesam li poslao prelplalu O za sokolske listove S
KRONIKA
Osvečenje kosturnice palim ruskim borcima u Beogradu. U nedelju 12 o. m. pre podne osvečena je u našoj domovini prva kosturnica — spomenik ruskim ratnicima-junacima, koji su pali u svetskom ratu, Ovaj prekrasni spomenik podignut je u neposrednoj bližini spomenika braniocima Beograda, a u njegovoj kosturnici nahranjene su kosti onih palih i umrlih ruskih oficira i vojnika, koji su sc borili bilo pri odbrani Beograda ili na solunskom frontu za slobodu Srbije i oslobodenje Jugo-slovena. Svečanosti su učestvovali izaslanik Nj. Vel. Kralja pukovnik g. Savič, izaslanik Pretsednika Vlade i Ministra vojske i mornarice, pretsednik Beogradske opštine g. Vlada Ilič, čet-nieki vojvoda Kosta Pečanac, mnoštvo ruskih carskih oficira s generalima Opuhinom, Artamonovom i Skorudo-movom na celu, ruski Sokoli, odred naše vojske s muzikom i mnoštvo Beo-■iradana Posvetu spomcnika-kosturnice izvršio je Nj. Svetost 'Patrijarh Varna-va uz asistenciju ruskog episkopa Jovana i mnoštva svečenika. Tom zgo-dom održao je patrijarh Varnava zna-čajan govor, u kome je istaknuo veliku i trajnu zuhvalnost te ljubav naroda prema majci Slovenstva Rusiji, a na kraju nepokolebivu veru u uskrsnuče velike nacionalne Rusije. Nakon toga je otkrio spomenik izaslanik Nj. Vel. Kralja. Pretsednik odbora za podizanje spomenika advokat i potpretsednik beogradske opštine g. Dobra Bogdanovič, predao te nato spomenik na čuvanje pretsedniku U druženja ruskih ratnika u Jugoslaviji generalu Skorodumovu.
100 - godišnjica rodenja dr. Gaja Bulata. Ovog meseca navršava se 100 godina otkako se u Supetru na Braču radio dr. Gajo Filomen Bulat, jedan od najzaslužnijih preporoditelja našeg naroda u Dalmaciji. Pokojni Bulat bio je kasnije gradonačelnik splitski i narodni poslanik u Dalmatinskom saboru u Zadru i u bečkoj skupštini. Bio je veliki patriota i več onda propovednik jugoslovenskog narodnog jedinstva. On je bio jedan od boraca, koji je u Splitu ponovno oživeo narodnu misao i u Be-ču izvojevao pravo upotrebe našeg jezika u državnim nadleštvima (lex Bulat). Pokojni Bulat živo se je borio več davno pre rata za železnički spoj Splita sa zaledem. Ova značajna stogodišnjica prošla je skoro nezapažena, ali jugoslo-venski nacionalisti nisu zaboravili ovu markantnu ličnost iz vremena borbi za preporod i oslobodenje našeg naroda.
80-godišnjica Antona Aškerca. Dne
januara navršilo se je osamdeset godina od rodenja prvog i največeg slo venačkog epika Antona Aškerca. Aškerc se je rodio 1856 u selu Globoko kod Rimskih Toplica, a umro je 1912 god. Osnovnu školu pohadao je u Sv. Martinu, a gimnaziju u Celju. Bogoslo-viju svršio je u Mariboru, našto je služ-bovao po raznim krajevima. Več kao teolog bavio se študijem istočne verske filozofije, a kasnije i proučava-njem socijalizma, pa se je udaljio od katoličke dogmatike. Doslcdan svom ubedenju napustio je svečeničko zva-nje i nastupio mesto arhivara kod grada Ljubljane. Od godine 1899 pa do 1903 bio je urednik najstarije i najbolje slovenačke literarne revije »Ljubljanski Zvon«, u kome je od 1895 uredivao pesnički deo. Mnogo je putovao našim krajevima i inostranstvom. Na-meravao da se posveti i študiju filozofije, ali zbog njegovog pansloven skog i srbofilskog mišljenja, austrijska mu je vlada odbila stipendiju. Svoje prve pesme objavljivao je u »Ljub-Ijanskom Zvonu«. Poznate su njegove slobodoumnc romance i satire. Glavna su njegova samostalna dela: »Balade i romance«, »Lirske i epske poezije«, »Nove poezije«, »Ruska antologija«, »Zlatorog«, »Četvrti zbornik poezije«, »Primož Trubar«, »Mučenici« »Junači«, »Jadranski biseri«, »Akropolis i piramide«, »Atila u Emoni«. Napisao je i mnogo lepih putopisa. Priredio je novo izdanje Prešernovih i Kcteovih_ pe-sama. U proslavu osamdesetgodišnji-ce njegovog rodenja izdače »Zgodovinsko društvo u Mariboru« potpunu bibliografiji! s njegovom koresponden-cijom; knjigu je uredila prof. Marija Borštnik u Celju.
Šezdesetgodisnjica rodenja Žeka Londona. Dne 12 o. m. navršila se je 60-godišnjica rodenja Žek Londona, jednog od najdarovitih pisaea iVnerike. Njegovi su pustolovni, socijalni i romani iz života životinja poznati skoro u čitavom kulturnom svetu. Ovaj genialni pisac bio je poznati boem. Skitao se je čitavom Amerikom, dok mu ne-ureden život nije zadao smrtni udarac. Bio je dopisnik američkih listova i to 1905 u rusko-japanskom, a 1914 u Me-ksiku. Dne 12 novembra 1916 umro je na svom malom imanju. Od njegovih dela najpoznatiji su romani »Martin Eden«, »Dolina meseca«, »Kralj alkohola«, »Železna peta«, »Ljudi s ponora«.
Mehmed Džemaludin Čauševič 65-godišnjak. Bivši vrhovni pretstavnik muslimana Jugoslavije, umirovljeni reis-ul-ulema Mehmed Džemaludin Čauševič, navršio je krajem decembra pr. g. 65 godinu svog života. Jubilarae spada ne samo u red najistaknutijih naučnika naših muslimana več i u red zaslužnih kulturnih i nacionalnih rad-nika, koji je izveo mnoge soeijame reforme i dao našim mu sli mani m a prve verske knjige i nabožne listove na našem jeziku. Jubilarae se rodio 28 decembra 1870 u selu Arapuši kod Bosanske Krupe. Čitanjc i pisanje učio je od svog oca, koji ga jc kasnije poslao u br-hačku medresu. Godine 1887 otisao je u Carigrad, gde je purah 17 godina ucio na srednjim i visokim školima te diplo-mirao na teološkom i pravnom takultc-tu. Nakon očeve smrti 1903 vratio sc
kuči i postao profesor arapskog jezika u sarajevskoj gimnaziji. Godine 1Л)ј postaje član Ulema Medžlisa, a 10-' postaje redoviti profesor šerijatske sudske škole. Zbog sukoba s austrij-skim vlastima 1912 podneo je ostavku, što mu je smetalo naredne godine i pri izboru na mesto reis ul uleme. No, kada je biran jednoglasno i po drugi put, morale su ga austrijske vlasti potvrditi. Godine 1929 postavljen jc za vrhovnog verskog poglavara svih musiimana Ju goslavije, a u penziju stupio je naredile godine. Da pomogne prevod s arapskog na naš jezik uvco jc arabicu, t. j. arapsko pismo s novim znacima za ne-koje naše glasove, kojih arapski jezik nema. U početku naišao je na otpor, ali je ipak pobedio. Počeo je da uvada latinicu i pri pisanju verskih knjiga i listova naših muslimana. Sam je napisao na našem jeziku »Bergeviju«, ne-kakav katekizem za učenike osnovnih
škola, dalje »Kratku povijest Islama«, »Ritmička pravila za čitanje Korana« i t. d. Uredivao je u svoje vreme verski deo časopisa »Behar« i kasnije pokre-nuo te uredivao verski mesečnik »Ta-rik«, kasni ji »Mualil«, a na kraju tednik »Misbah«. Čauševič je i jedan od po-kretača kulturnog društva »Gajret« i jedan od utemeljitelja dobrotvornog društva »Naša uzdanica«.
Rczne kulturne vesti. Ovih dana slavio je sedamdesetgodišnjicu svog života poznati češkoslovaeki geograf i istraživač prof. dr. Vaclav Švambera. Dr. Švambera proputovao je više puta Evropu i Sevcrnu Afriku te organizo-vao odlično geografski institut u Pragu; ima i velikih zasluga za izradnju tačnih mapa Balkana. Bio je organizator 1 kongresa slovenskih geografa i etnografa.
Ove godine započeee pretstave u Salcburgu dne 25 jula i to s izvedbom Betovnovog »Fidelia«; pretstave če trajati do 31 avgusta. Ovc pretstave, na kojima sudeluju najpoznatiji glumci, pevači i muzičari sveta, uživaju svetski renome. Ovc godine davače se pored pomenute opere još i »Falstaf« od Verdija, »Majstori — pevači iz Nirberga« od Vagnera, »Don Juan« od Mozarta i još neke Mozartove opere kao i mnoštvo drugih kompozicija. Od dramskih dela izvodiče se i ove godine »Faust« od Geteja i »Čovek« od Hofmanstala.
Četrnaesti medunarodni kongres histerika umetnosti održače se krajem avgusta u Švicarskoj; pozvani su nauč-nici iz čitavog sveta.
Največa biblioteka u Rusiji nalazi se u Moskvi i nosi Lenjinovo ime. Da-nas broji preko šest i po miliona knjiga, koje može bcsplatno da čita svaki državljanin. Država potpomaže ovu biblioteku sa 4 miliona rubalja godiš-nje.
INDIJA. — Zabava. Na
pravoslavnog Božiča 9 I o. g- Pnrc je vrlo uspela zabava na kojoj su
— Osobit utisak je učinio_guslar i № vač br. Vučič — Bulatovič, koji J | gusle otpevao »Smrt Kralja le Velikoga« i »Smrt Kralja AlcksandU Ujedinitelja«. Čist prihod jc iSW “ fond za gradnju sokolskog doma, . do sada iznosi 40.000 Din u go ov a isto toliko u obveznicama.
KASTA V. — Silvestrovo. Sokolsko društvo u Kastvu priredilo je »
svoje članstvo Silvestrovo vece. veni dramatski otsek nastupio jc s komedije i to: »Ljubavno pismo«?
K. Trifkoviča i »Knjižica« od 1>. ", ca. članstvo se je veoma lepo za < ljalo i u veoma animiranem raspon nju dočekalo Novu godinu.
KNEŽEVI VINOGRADI. — moč pasivnim krajevima. Sok. orus Kneževi Vinogradi sakupilo jc u J nom danu priloga za pomoč P®®*', krajevima u novcu 232 Din, 100 kg šna i 10 kg kukuruza. Jedno oo n j mladih društava u župi pokazalo je ispravno shvata svoju dužnost.
KRSTUR. — Prednjački tečaj. Sokolsko društvo Krstur, na severnoj 8 nici naše Otadžbine, održalo je dnevni prednjački tečaj, koji su,po zila 24 člana. Tečaj je vodio brat -van Bukač, preilnjak župe Petrovgr * uz predavače braču Zdravka Rama d . skog, Dobrivoja Jablanovog. Teeaj J završen s odličnim uspehom.
ŠMARTNO OB PAKI. — Delo v društvu. Naše društvo je bilo v 1935. precej delavno. Uredilo si je , no telovadišče in si zgradilo te ј^0. nico. Poslopje je sicer leseno, a ос*в varja. popolnoma podeželskim ra^nj0. ram. V tem času smo uredili letno te ^ vadišče, postavili telovadnico, naba oder, potrebno telovadno orodje m knjižnico preko 200 knjig. V .me,s5 . decembru 1935 Smo imeli 3 priredi in tO' na praznik Ujedinjenja, 8. dece bra in na Silvestrovo.
Društ-
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
INDIJA. — Materice. Udate člani-cc Sokolskog društva priredile su dana 28 decembra 1935 god. »Sokolsko srce«. Prvo su deca izvela program sastavljen od deklamovanja posvečenih majci i majčinoj ljubavi i od nekoliko vežbi i igara. Sva deca prilazila. su sestrama, čestitala materice i dobila svoj »ot-kup«. Posle toga su sva deca, njih 76 na broju dobila užinu: belu kavu s pecivom.
Iz kasc »Sokolskog srca« odeveno je 7 dece sa dobrom i toplom odećom i obučom.
Absolutna sigurnost
telovadnega orodja je prva zahteva telovadca; naše orodje pa ustreza ne samo z absolutno sigurnostjo, ampak tudi s praktično
uporabnostjo, preciznostjo,krasno
izvedbo in neverjetno nizko ceno vsem Vašim zahtevam.
TvorniCta telovadnega orodja
J. ORAŽEM
RIBNICA
NA DOLENJSKEM
Kllflli
Vit/lVi&tfiO
KUIAMIAfTDElf
чившмитцпиоцИ
TRGOVAČK^nSKA^
V.G.KBAUET*
SUŠAK
ŠTROSMAJEROVA ULlCA
TELEFON BROJ 2'**
11-2
^ o- . \e^ .
' a,aW'
Cos0?\nvo'e' ce^° ,o °сл -■€ \\«хв|9 .доЧ04". .ve*1-' N«
Izdaje Savez
čelar Л Uredjuje RedakcIJeki otsek • Tlaka Učiteljska tiskara (pretstavnik Franc* Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Celar • ure j j
i Štrukelj) — Mut>l*