Pošt
arina plaćena u gotovu
Cena Din 2'-
SOKOLSKI GLASNIK
Glas i 10 saveza sokola kraljevine jicosuvije
ESEĆNI PRILOG »SOKOLSKO SELQ:
Сц vajte Jugoslavija !
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 22 marla 1935 God. VI — Broj 13
Severna straža
cion 1Г svakog pravca, a naše nadel 3	»	Pribke	naročito,	u	severnom
o a naše Otadžbine, takve su, da se ђг-Д1гпа mora i treba da vodi naročita kra^ -^a®e nacionalne prilike u tim smrVlma’ nastale posle mučeničke A|„V našeg Velikog Kralja — Viteza јц ksandra Prvog Ujedinitelja, izisku-m nar°čitu i specijalnu pažnju svih (lav°k i’nih’ a naših sokolskih mero-Potreb	nar0^ri°- Ta je pažnja
a naših sokolskih mero -„„va naročite. Ta je pažnji 'na danas više nego ikad. Danas, se sve š
ne misli i ne želi dobro,
od
Pešt i • mi i * 110 ž * dobro, — ot 8ta.an?kih radio stanica do jankapu viii u' ' е1етепа^а ko ji su sc sta-
VIOL	iv	d	v
®aci',Se Sve ®to naa°i zemlji i našoj
w£'
staša,
Vili	ctuiucnaLa	rvuji oi
gl V s‘užbu naših neprijatelja, — upre nio'1 s*ayd° u pokret sve što se samo ko k’ a ^est° i nc može zamisliti, ka-aičk * °s'.tvarili svoje paklene prevrat-bit.e Uljeve i želje: razjediniti i osla-1 jasu otadžbinu.
Valj,	ostalog, specijalnu pažnju
уЈа, Pokloniti našim kolonistima u o-Dj„ ajevima, gde je pretežno nastaja ® nianjinski živalj. U toj manjin-«aše Sr.edini sprovedena je kolonizacija ke p2*v^a iz Bosne, Hercegovine, Li-°v'd rne Gore i Dalmacije. Oni su ^rtv bili izvesne površine zemlje i ievo'Sta drV"0- Oni su došli u ovc kra-isto tp.raznih saka, bez igde ičega, na ic a , Praznu i golu zemlju, koja im
Siljena.
jeVe at> da je u ovc manjinske kra-diCa naseljeno više hiljada naših poroko ’ Svakako je utešan i za pohvalu. iina]!?a^eljavanje našeg življa ovamo, našoi Je.Svakako dvojaki cilj: da sc jeva ?aJeistijoj rasi iz gorskih kra-opstan u edi bol-'i 1 sigurniji životni Пц u a.k> a i u isto vreme da vrše i jed-straža1Šenu misijo: da budu severna
n° v^fdntim, pri tomc se nije dovolj-1ЦЈ1ђа, ° računa o najvažnijim proble-Pod kV ko ju sredinu ta j naš živalj i skj^ akvim materijalnim i ekonom-4ofHlikama dolazi u jednu skoro Se ц VCnn manjinsku sredinu. Našao dinj l npi savršeno nepoznatoj src-taj ’ VCz igde ičega, sem gole zemlje, narod^ nacionalno svestan i rodoljubiv rakter’ .ne°kavešten o mentalitetu i ka-je d0,n>m osobinama naroda medu koji i, silSa°’ naišao je na ogromne teškoče, n\0lll°m Prilika, bio je prepušten sa-Nepr-a .i sredini u kojoj se našao. br2o 1Jateljj našeg naroda i naše zemlje Sp trsV.«°čili tu slabu stranu, i odmah stanjVZ * našli načina da to i takvo DreVlV tnašeS naroda iskoristc u svoje šem ,f V^kc smerove. Oni su tom na-»PomV.0-. rinutom narodu pružili razne Hčan ' u vidu »zajma«, »saveta«, o-kakavJa raznc vrste i drugo. Plemenit, sl0Vc, m0Že da bude samo rasni jugo-ver0m J narod, prirnao je sve to s jateljoi.-, mu to pruža prijatelj iz pri-dutim 1 * čovečanskih pobuda. Me-ftadan OVako obavezan od svojih su Valj ; ,a manj inskih narodnosti, naš ži-iatcljg v°Stao orodje u rukama nepri da s.,' vremc je več do sada pokazalo, tom a ono.što je očinjcno »dobra« 4Činj ascm življu od strane manjinaca, taj n v°v smišljcno i planski, da se SY0ju s zavalj »obaveže« i time izgubi ђ1ц : Samostalnost i ncovisnost, a koja lp°gao u Pryom redu potrebna da bi Jalne • ,raniti naše državne i nacio-kraje mterese u ovim najugroženijim fkoro Ula, naše otadžbine. I to im je Onkrp?°iPuno ' ospelo. Ima bezbroj naši k- Г . Primera o torne, kako ti 0tVoren'°nisti rad° rame uz rame sa jjrijcm ’m našim nacionalnim neprija-0 je U rb' Protiv svakog i svega, ispravo i što je po °ina . žavu korisno. Žalosna je, ali *cSv stma, da taj naš živalj to čini to dužn°’ prctP°stavljajuči da mu je tta je u 0st da radi uz i za onog koji V| izgle[jnuzdi »pomogao«, ili mu stavio Poru<< . neku obilni ju »pomoč« i »pot-P°ŠtCnii »vojoj plemenitosti, u svom 2a prav, ' sy°joj karakternoj ljubavi sPos0;} 1 u i istinu, taj naš živalj nije ^tanji/1 • Prozre svu niskost u pod-^jirri Vr' 1 zavaravanju, koja se nad 2>WoJrSC °d strane njemu još nepo-atisk0m 'aroda, On je još uvek pod
* SVOjT Arlftrvia ,,
iz koj
m)т Г KJn Vrbini i^’^/'dgoia u svojoj užoj po егцј .. ' p°Je je došao u ovc krajevc. Vrača<c ’i sluz' Pošteno j stvari kada Jfdiio Sal UH’ on 11 službi tudina, za-'°k гог1гчОЈУп Progoni svakog isprav-pdi cj„ ?u a i. nacionalistu, koji sc Javno iskaže svoje mišljenje
0 destruktivnom radu velike večine naših manjinaca.
Več danas može se zapaziti i jed-na još teža posledica tog i takvog sta nja naših kolonista u severnim kraje vima. Naime, od opravdaneg očekiva-nja, da če uticaj manjinaca na naš javni život svakog pravca opasti dolas-kom i naseljenjem našeg življa medu njih, da če minoritetski živalj biti ma-nje otporan u pitanju naše nacionalne politike u ovim krajevima, događa se sasvim obrnuto. Večina tog našeg nacionalno« elementa upučena je da prido-bija što više uza se naklonost manjinaca, koji dominiraju i koji su odluču-juči faktori po svim javnim i opštim pitanjima. Mnogi naši gorštaci odoše več i tako daleko, da su počeli da uče,
1 mnogi i naučiše jezike manjine u kojoj žive, što bi u drugim prilikama i pod drugim okolnostima bilo samo za pohvalu. Tako se dešava, da, umesto da sc ti manjinci prilagodavaju nama, da uče jezik zemlje u kojoj blaguju, dešava se obrnuto: mi se prilagodava-mo njima: učimo njihove jezike, primarno njihove običaje, vodimo život kakav nam oni nameču, progonimo je dan drugog kako bi sc što više dodvo rili toj šaci manjinaca, i time sroza varno ne samo svoj lični več i opšti nacionalni ponos, a svim tim našim držanjem i delanjem činimo anacional-nim i neprijateljskim elementima ogromne usluge, a svojoj rodenoj zemlji grdnu štetu.
Manjinci su uspeli da svoj uticaj na naš živalj ispolje u tolikoj meri. da je na mnogim kolonijama nacionalni i kulturni život našeg naroda veoma ne-utešan. Kao glavna posledica tog uti-eaja manjinaca, najneutešnija je pojava to: da na mnogim tim novim na-seljima, gde živi samo čisto naš jugo-slovenski živalj, nema ni sokolskih četa. Taj naš živalj, po primeru sredine u kojoj živi, glavnu brigu polaže na svoje materijalno stanje, a sve drugo njemu postaje nepotrebno. On je po-stao apatičan prema svemu što ima značaj opštcg narodnog i nacionalnog interesa. Još jedino partisko politička pitanja mogu u njemu da pobude malo živi ji interes. Ali, tada i tu pada u ša-kc elementima. koji vode politiku su-protnu interesima i zemlje a naročito suprotnu interesima jedinstva jugoslo venskog naroda i jugoslovcnske ideo
logije^aj manjjnsj_j eiemenat, okupljen i čvrsto povezan u svoju nacionalistič-ku manjinsku organizaciju, postepeno podjarmljuje i materijalno i moralno sav naš živalj koji mu je na domaku, a to čini naročito nad elementima skoro ovamo doseljenima. Oni upotreb-ljavaju svako mogučno sredstvo, da taj naš živalj sasvim onemoguče u svakoi konstruktivnoj delatnosti u nacional-norn pravcu. A, u isto vreme, opet, oni svakom zgodom i prilikom veličaju sebe i svoju »kulturu«, i, šta više, na javnim svojim skupovima, bez ustezanja smelo i otvoreno veličaju i »svoga« Vodu ili Fircra, i ne ustručavaju sc da tvr-de: kako su oni rasadnici kulture u evima zemljama u kojima žive, i da svi narodi u čijoj su oni sredini, primaju njihovu kulturu i civilizaciju, iz čega izlazi: da, kada u našoj sredini ne bi bilo njih, da mi još ni danas ne bi imali nikakve kulture, a ovako, za ovo što imamo, treba njima da zahvalimo. Postali su smioni i bezočni, vredaju i kle-vetaju našu naciju gde god i kad god stignu.
Daleko bi nas odvelo, kada bi na-brajali sav njihov razoran rad i sepa-ratističko držanje u našim severnim krajevima. Daleko bi otišli i kada bi hteli izneti i sve ono što čine i mnogi naši Jugoslovcni sa Severa u korist ovakvog stanja ovde. Ovi naši elementi. u svojoj zaslepljenosti i u žudnji za nekom prolaznom i problematičnem ličnom i trenutnom slavorn, zaborav 1 ja ju na sve ono što je bilo pre 1918 godinc. Oni prelaze preko mnogih bolnih dogadaja, preko mnogih i mnogih patnji i stradanja koja je naš narod u ovim krajevima mučenički podnosio stolečima. Prelaze preko svega toga i zaboravljaju da su sve te muke i stradanja dolazilo baš od ovih i ovakvih krugova, u čija so kola oni danas upre-žu i vuku ih opet za drugog, za onog istog neprijatelja ža koga su do 1918 godinc morali da vuku. Zaboravljaju,
tla su baš ovi krugovi u več oslobode-noj našoj otadžbini bili toliko drski i smeli, da su 1920 godine digli i oružje na naš narod i na našu vojsku, kojom jo prilikom palo i mrtvih glava... A sve so to baca u zapečak samo radi neke prolazne i problematične slavo i go-milanja novca, pa ma ta slava i materijalno obezbedenje dolazilo i od naj-goreg neprijatelja našeg naroda.
Neka se nc pomisli, da je ovo iz-neto u cilju nckog sejanja mržnje medu manjinski i naš živalj. Ne. Izneto je jedino u cilju, tla se prikaže pravo stanje našeg nacionalnog života, koje je — nc preterujem kad ovo kažem — u mnogočem još i mnogo gore nego što je bilo pre 1918 godine. Tada smo bili porcbljeni i sasvim je prirodno da smo mnogošta morali da gutamo i trpimo, što bi opet bilo prirodno da to sada ne bi trebalo i ne bi smelo da se trpi i guta, a trpimo i gutamo više nego što smo tada morali. Tada je naš narod u ovim krajevima bio voden i nacionalna svest čuvana od ljudi svetlih imena. Danas se tom našem narodu nameču za »vode« ljudi koji su i tada pa i sada služili samo neprijatelju i svom džepu. A sve što je patriotsko i nacionalno svesno, od-bačeno je ili se samo povuklo, pa nemočno očajava za sudbinu svoga naroda ovih krajeva.
Naši otpadnici, pak, služeči neprijatelju, ne prezaju ni od kakvih sred-stava da bi zadovoljili »gazdu« i svoju bolesnu ambiciju. Ne prezaju ni od toga, da i našu največu svetinju, naše Sokolstvo, upotrebljuju u te njihove izdajničke i prijave poslovc. Ranijc, taj i takav elemenat nikada nije hteo ni da čujc za Sokolstvo. Danas, medu-tim, taj so elemenat gura svuda, pa i u sokolske redove. Ali, ovde se gura odmah u prve i »vodeče« redove, oda-klc sa lepom i zvučnom sokolskom »titulom« vršlja u ime onih, sa kojima ni duhovno ni idejno nema ni malo veze.
S druge strane, o čemu sam na ovom mestu več nekoliko puta imao prilike da govorim, naši manjinci čine isto to, pa još i gore.
Imam pozitivne dokaze iz mero-davnih izvora, iz sredine manjinaca, o torne: da jedna velika manjinska na-cionalistička organizacija u našoj zemlji, od kad im se za to ukazala moguč-nost, šalje svoje članove u redove Sokolstva, da ovde vrše špijonažu o radu Sokola! To je pojava, koja svakog rodoljuba i patriotu mora da tišti.
Ali, kao uteha, tu je opet sezna nje, da neprijatelji našeg naroda i našeg jedinstva zaziru od Sokolstva i njegove ogromne moralne snage.
Ti neprijatelji nisu još potpuno svesni toga, da je Sokolstvo toliko čvrsto i nerazjedinjivo telo, sazdano iz pravde, bratstva, ljubavi i istine, da ga nikakve sile na svetu nikada i ni-kakvim sredstvima neče i ne mogu oboriti. Nisu svesni, da Sokolstvo nema ni od koga ništa da krije, da se celokupan sokolski rad obavlja i vrši javno, bez povcrljivih i skrivenih »arhiva«,’ da je Sokolstvo granitna kula, iz koje zrače samo pravda, čovečnost i istina, i da su ti zrači upereni ne samo svem Slovenstvu, več i čitavom čove-čanstvu. Po svojim karakternim osobinama nisu sposobni da vide koliko su ti zrači jasni i čisti, i da u njima nema ništa skrivenog što bi ma sa čije strane trebalo špijunisati.
Oni mogu i dalje da viču i urlaju na svojim skupovima: »Ne dajmo se, čuvajmo i negujmo našu kulturu, naš jezik i našu narodnost«, a pri torne ne naei za potrebno da bar jednom reči spomenu bilo Vladara ove zemlje, bilo naš narod. Neka produžc, neka time propovedaju i stvaraju separati-zani, tražeči od ‘ svojih sunarodnika potpuno izdvajanje i nc hteti nikakvu saradnju s narodom u čijoj zemlji blaguju i uživa ju takve blagodeti kakve ne zaslužuju, — samo pri tom neka budu svesni jednoga: da če ih Sokolstvo sve pregaziti!
Sokolska — jugoslovcnska ideologija pregazila je kudikamo teže i opas-nijc prepreke u borbi za svoje svetle ideale, pa če pregaziti i sadašnje sitne i niške intrige onih, koji ne mogu da se pomire sa stvarnošču: da je u temelje Jugoslavije uzidano i najdragoceni-jc što je sav jugoslovenski narod imao, -— uzidana je krv Tvorca Jugoslavije, krv Mučenika, Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja! Ti su teme-
Jugoslovenski Sokoli
kod T. Masarika
Pretstavnici jugoslovenskog i češkoslovačkog Sokolstva nakon prijema u Hradčanima; (s leva na desno: prosvetar Saveza SKJ br. dr. VI. BelajČić, starosta ČOS br. dr. St. Bukovski, I zam. Saveza SKJ br. E. Gangl i prosvetar
COS br. Ant. Krejči)
Prošlog četvrtka, dne 14 o. m., bili su primljeni u Hradčanima, prostranoj bibiioteci — omiljenom mestu rada Pretsednika Republike — izaslanici, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije I zamenik starešine brat E. Gangl i_ sa-vezni prosvetar bra-t dr. VI. Belajčič, koji su povodom 85-rodendana T. G. Masarika, u znak duboke zahvalnosti, u ime jugoslovenskog Sokolstva, predali divnu umetnički izradenu Spome-nicu. Isporučujuči pozdrave i najlepše želje jugoslovenskog Sokolstva, I zamenik starešine brat Gangl dao je izraza velikog poštovanja, ljubavi i oda-nosti, koje gaji celokupni jugosloven-
ski narod prema sedom Presidentu bratske Češkoslovačke Republike, svo-me uzvišenom i zaslužnom prijatelju.
U isto vreme, zajedno s pretstav-nicima Saveza SKJ, podneli su čestitke u ime Češkoslovačke obce sokolske starosta brat dr. St. Bukovski i prosvetar Ant. Krejči j predali vanredno lepo izradenu adresu češkoslovačkog Sokolstva.
Pretsednik Republike, brat Toma G. Masarik. bio je vidljivo ganut ovim čestitkama Sokolstva, prema kome je uvek gajio največu ljubav i iskazivao visoku pažnju i naklonost, pa je sa zanimanjem razgledao obe spomenice.
Masarik o Sokolsivu i ielesnom uzgoju
U svojim razgovorima s Emilom Ludvigom, koji su razgovori izašli upravo ovih dana u knjiži »Duh i čin«, do-dirnuo sc je president Masarik medu ostalim i Sokolstva i telesnog uzgoja: — »Kasnije sam redovno vežbao u Sokolu: grčkj ideal — biti zdrav i što je više moguće harmonički vaspitan.« Na pitanje, da Ii president misli, da se na ovaj način odmara duh, odgovorio je: »Duševni rad često zamara i upravo tako podgriza telo kao i fizički. Kada moram mnogo i intenzivno da mislim, on-da osečam često glad kao i nakon fi-zičkog rada. Razuman duševni radnik
mora uvek misliti i na svoje telo. §va-kodnevna je potreba, da se bar kratko vreme proseče svežim vazduhom. To sam uvek činio.« 1 još se seča Sokolstva, kada ga je Ludvig zapitao: »U takvoj burnoj mladosti sigurno ste našli starije prijatelje, koji su Vam označili pravac života?« Na ovo pitanje pretsednik Masarik se zamislio i rekao: »Malo. Jedva. U črn sam se, doduše, kod mnogih, ali pravac — to ne. Prijatelj mi je taj, kome govorim Ti. J eden ili dvojica od njih več su mrtvi. Samo Soko-iima, brači, s kojima sam vežbao govorim Ti!«
lji toliko čvrsti i stabilni, da ih nika-kva sila na svetu nc može, ne porušiti, nego ih ne može ni poljuljati. Neče ih poljuljati sitničarska pakost i zloba ni onih, koji svojim intrigantskim i nekulturnim sredstvima žele da omc-taju razvoj nacionalne svesti na našem severu. Neče stati na put jednom gigantskem delu, koje se zasniva mi pravdi i istini, ni svi pakleni planovi Janka Puste, koja, mi to dobro znamo, nije iščezla i koja i dalje ne miruje i prosipa svoju otvorcnu pakost i zlobu na našu svetinju, našu slobodu i je-dinstvo. Neče sprečiti našu konačnu pobedu ni svi pusti milioni koji se odande prosipaju u svrhe ostvarenja paklenih namera. Neče i ne može laž, zloba i intriga pobediti pravdu, ljubav i istinu. Neče pomoči ni svakodnevni »vapaji« peštanske radio stanice, da ovaj, severni deo naše zemlje »treba i mora da se vrati majei krune Sv. Stevana«. Sve to neče pomoči, — jer tu je i naše Sokolstvo, koje je dovolj-na garantija da sve te falange neprijatelja naše zemlje i naše nacije, i iz-nutra i spolja, satre u prah i pepeo. Iako trenutno, na izgled, svi ti razorni elementi veruju u neku svoju pobedu, jer su u ovim krajevima »uspeli« da stvore psihozu o nekom »svom pravu«, iako možda trenutno »uspevaju« da nametnu ta »svoja prava« pojcdin-cima, koji iz budi kojih razloga, možda i nesvesno, pomažu ta »prava«, vre-
me če ih ubediti da su u ogromnoj za-hludi. U zabludi j ako veruju, da če ili da su več i oslabili i našu najčvršču zalogu slobode, pravde, jednakosti i istine, — naše Sokolstvo. Sokolstvo je znalo i umelo, uvek u pravi čas, da se ponese i s jednom imperijom, koju je konačno pregazilo i satrlo u večiti nepovrat. Isto tako če Sokolstvo znati i umeti prečistiti račune i sa svima svojim podmuklim neprijateljima, koji su so usudili da se uvuku i u same njegove redove, da tu rovarc i nagri-zaju zdrav organizam.
Brači na severu naše otadžbine poručujemo: ne dajte se zavaravati od neprijatelja, nc verujte njegovim lepim a farisejskim rečima i raznim »do-bročinstvima« koje vam oni moždat čine, prenite se i poglcdajtc istini pravo u oči. stresite sa sebe »obaveze« koje vam je neprijatelj našeg naroda nametnuo, — jer znajte i upamtite. d® svi ti »dobročinitelji« rade za svoj a ne za vaš račun!
Prenite se, bračo, iz letargije, od-bacite vaše svakidašnjc medusobne nesporazume, grupišite se u jedno kolo, u Sokolstvo, pa prionite ka jednoj ko-risnoj i svetoj vašoj dužnosti, prionite ka radu na oeuvanju i unapredenju svetog amancta našeg neumrlog Mučenika Kralja - Viteza Aleksandra Prvog Ujedinitelja: budite u istini i na delu prava Severna Straža! Čuvajte Jugoslavijo!	.	P-	K-
^SLOVENSKO
&ОКГО LSTVC
Župske skupštine župa ČOS
Krajem februara i početkom marta održale su svoje skupštine sledeče žu-pe: Tješinska — Jana Capka, koja po-kazuje veoma lep mapredak, pa je i broj njenog članstva porastao za 500 pripadnika. Župa broji danas 57 društava i 2 otseka, koja če se još tokom ovo godine pretvoriti u samostalna društva. Na skupštini konstatovalo se sa žaljenjem, da su poljski Sokoli, članovi poljsko« Sokolstva u Češkoslo-vačkoj, prekinulj sa župom dosadašnje ednošaje i da su sc postavili, nažalost, u redove najgorih političkih huškaea protiv češkoslovačke Republike. Druga župa je Slovačka župa, koja ima svojo sedište u pograničnom gradu Bržeelava, a koja broji s'koro 9000 pripadnika u 46 društava od kojih imadc 20 njih v last it c sokolane. ČOS zastu-pao je na skupštini brat dr. Kladivo. Skupština je zaključila, da se održi ove godine župski slet u Klobouku kod Bina.
Treča župa, koja je održala skup-štinu je Potkarpatska župa u Bcrehovu. Svih pripadnika broji ova župa, koja radi u vrlo teškim okolnostima, 4732. Župski slet održače se u Mukačcvu, metropoli Potkarpatske Rusije, koja je sastavni deo Češkoslovačke. — Sokolska župa Jana Žižke održala je svoju skupštinu u znaku priprema za veliki međužupski slet u Taboru. ČOS zastu-pao je brat Mašek, koji je župi čestitao njenu 50 godišnjicu. Ova župa broji 52 društva i 2 otseka. Od ovih ove godine proslaviče ujedno sa župom 50 godišnjicu svog rada sledeča društva: Jindr-žihuv Hradec, Sobjeslav i Mlade Vo-žice, dok slave 25 godišnjicu svog op-stanka društva Jistjebnjice i Lomnicc. — Sokolska župa Fignerova održala jc svoju skupštinu 10 o. m. u Mladoj Bo-leslavi. Svili pripadnika broji u 84 društva i 1 otseku preko 16.000. Broj pripadnika porastao je za 240, od toga 170 naraštaja i dece. Najjačc društvo ovc župe jc Mlada Boleslava sa 1308 članova. — Župa Pogronska (Slovačka) zasedala jc 24 februara uz učešče dr. Ke-lera, kao delegata ČOS. Ova župa osnovana tek nakon oslobodcnja Slovačkc, a broji danas 28 društava i jedan otsek sa 3349 pripadnika. Broj pripadnika porastao je za 249. — Istočno - slovačka župa održala jc svoju skupštinu 3 mar-ta u Košicama. Delegat ČOS bio je brat dr. Juraj Slavik, zamenik starešine ČOS. I ova župa, osnovana posle rata, danas jc več prilično jaka te broji 24 jedinice sa preko 7000 pripadnika. Porast prema 1933 čini preko 400 pripadnika.
Prva sokolska družina u Slovačkoj
Sokolsko društvo Nove Zamki u Južnoj Slovačkoj priprema osnivanje prve sokolske družine u selu Degešu. U ovom je selu mešano stanovništvo — slovačko i madžarsko. Ova družina, koja bi odgovarala našim četama, ima-de služiti kao priprema za osnivanje
sokolskog društva. S ve pripreme vode domači Slovaci i češki državni name-štenici, koji su vrlo aktivni. Uspeh ove družine imao bi, valjda. da posluži ja-čoj sokolskoj akciji u Slovačkoj, da bi sc moglo Sokolstvo proširiti i u sela slično kao što su kod nas sokolske čete prenelc sokolsku misao i sokolski raci u naše selo. Jakom voljom i velikom požrtvovnošču moči če češkoslovacko Sokolstvo da prebrodi sve poteškocc i predrasude, pa da širenjem Sokolstva putem osnivanja sokolskih postojanki najbolje odgovori na drske i neosno-vanc napadajc patra Hlinke, kojemu je priskočio u pomoč i naš krčki biskup g. dr. Srebrnič, kada je patru Hlinki nedostajalo argumenata.
Nova odora čeških američkih Sokola
»Sokol americki«, organ američko-češkog Sokolstva, donosi u svom dcve-tom broju slike i opis nove članske odore. Boja če biti ista kao i odora čeških i naših Sokola, samo što ee ume-sto surke imati običan haljetak, ali s vrpcom, da se može prebaciti i preko leda. Hlače su duge kao kod nas košu! ja čc biti 'bela s crnom kra\ atom, a kapa biče slična američkim vojme-kim kapama s erveno-belo-modrom ko-kardom. Ova nova odora bice. dakle, kombinacija sokolske odore, moderno«! gradanskog odela i vojmeke kape, pa jc pitanje u koliko čo biti prakticnija i ukusnija.
Nekoliko podaiaka iz najveće češkoslovačke župe i iz najjačeg društva ČOS
Kako je več poznato najjača i naj-veča župa u ČOS je Istočnočcska /.upa Pipihova sa sedištem u Hrudimu. Ova župa održače svoju glavnu skupštinu 31 o. m. Podeljena je na M okružja, u kojima imadc svega 156 društava. Članstva' broji preko 16.000, naraštaja oko 2200 a dece preko 11.000, svega, dakle, skoro 30.000 sokolskih pripadnika. Lane jc održala impozantan slet, a ove godine sprema svoj jubilarni slet u Češko) Tršebovi. Najjača društva u ovoj župi sledeča su: Pardubice, Hrudjim, Litomišl, Visoke Mito, Polička i Češka Tršcbova. — Najjačc sokolsko društvo ČOS pak jc Vinogradski Sokol u Pragu, koji broji preko 6000 pripadnika, dakle više nego koja župa. Ovc godine ovo društvo napokon čc doči do s\og velikog sokolskog doma, u kojem čc sc moči da koncentriše sav rad (do sada imalo je dve manjc sokolane). Ovaj novi sokolski dom. koji če biti impozantna i krasna gradevina, podiče cc se u Rigrovom parku na Vinogradima. Sokol Vinogradi ima članova vežbača 494 naraštajaca 151, a muške dece 76_, članica 419, naraštajki 178 i ženske dece 753. Prednjaka jc 92, a prednjakinja 57. Pored toga imade društvo još 60 jahača, svoj orkestar, svoju duvalačku glazbu, pozorište, i t. d.
Širina kukova (zdelice): meri se ginekološkim šestarom, uzimajuči u obzir udaljenost od obih prednjih kra-jeva rubova trbušnih kostiju (spinae iliacae anteriores superiores).
Merenje respiratornog indeksa: vrši se tako, da sc od obima grudnoga koša kod najjačeg izdisaja (inspiraci-oni obim minus ekspiracioni obim). Ta razlika treba da iznosi barem 8 do 10 cm.
Merenje vitalnog kapaciteta pluči-
ju: vrši sc spravom, koja se zove spi-rometar. Ta se sprava sastoji iz gume-nog jastučeta (balona) iz kojega izlazi cev, u koju se duva. Jastuče leži izme-du dve daščicc, kojc su na jednom ru-bu spojene u šarniru. Onaj, koga merimo, udahne što najviše može vazdu-ha u pluča, i stavivši ccv spirometra u usta izdahne ga do kraja u balon. Balon se nadune i rastavi obe daščicc od-govarajuči količini izdahnutog zraka. Kut koji time načine obe daščicc spirometra otčita se na skali, i on daje veličinu vitalnog kapaciteta plučiju.
Merenje snage srčanog mišica: iz-broji sc kucanje (bilo, puls) žile kuca-vice (art. radialis) na podlaktici, koje iznosi kod normalnog zdravog srca 70 do najviše 75 kucaja u minutu. Iza toga izvede vežbač uzastopce 25 dubo-kih čučanja, pa mu iza toga odmah opet rzbrojimo puls. Kod zdravoga srca nečemo nači više od 100 kucaja u minuti, iza tih 25 čučanja. Najdulje nakon 2 minute zdravo i normalno srce opet če udarati 70 puta u minuti.
Brojevi, koji rczultiraju iz gore opisanih merenja, služe za sastav indeksa somatske grade vežbačkog te-la. I laicima več je poznata jednostav-na formula po Broki, koja glasi: Te-žina tela treba da je jednaka višini u centimetrima minus 100. Ta formula vredi za težinu u odclu, a donekle je tačna samo za srednje višine i za Srednju dobu od 25 do 40 god. Kaup je predložio t. zv. indeks proseka duži-ne, koji se izračunava tako, da sc te-žina podeli sa kvadratom višine, što iznosi kod normalno gradenih uvek približno 2'28 (T : Va — 2 28).
Birgcr predlaže modifikovani Pir-keov indeks, koji uzimljc u obzir od-nošaj težinc prema višini trupa u centimetrima (treći koren od težinc, podeljen sa visinom trupa, jednak jc 1). Slomka jc popravio tu formulu tako, da se u obzir uzimljc i izračunata korektura dobe vežbača (Ka), i za tu Ka vrednost, on je sastavio posebnu ta-belu. Ka sc odbija od Birgcrove jed
Tabela uspeha u takmičenju po Kolraušu.
nadžbe:l/^
p višin
Vitalna merenja i njihova primera
u lelovežbi
Danas smo o tomc na čistu, da kod sokolske telovežbe, koja ima da snaži kolektivno zdravlje, i jača telo naše jugoslovenskc nacije, treba da lekari - higijcničari uzmu više aktiv-nog udela, nego što je to do sada bilo. Na žalost, i kod naših lekara ima do danas još vrlo maleni broj higijcniča-ra - stručnjaka za telovežbu, a u koliko ih i ima, ne manifestuju dovoljnu aktivnost u Sokolstvu, kojc svojim ra-dom treba da provada i eugenički prc-porotl naše nacije.
Da ispunim jedan od mnogih ne-dostataka naše sokolske stručne literature. prikazaču praktičko metode vitalnih merenja prema Kolraušu, koje su potrebne svakom društvenom leka-ru, a i brači načclnicima i vodama vež-bačkih kategorija. Ол'е metode čine uopšte temeljnu rekvizitu sportske medicine.
Da sc prikaže objektivno somatska konstitucija tela vežbačevog, naj-pogodnijc su antropološke metode merenja, kako sledi:
Težina: težina gologa tela meri se u kilogramima, do tačnosti od 100 grama. Za kupače gačice odbije se po 100 grama, a za kupači triko 200 do 300 gram«.
Višina: meri se u centimetrima i milimetrima, uz vertikalni! plohu, rc-cimo ravni zid, bez obuče, tako da se pete na nogama dodiruju, a nožni prsti da tvore kut od nekih 30 stepeni. Uza zid treba da je prislonjen zatiljak glave, oba ramena, butovi i pete. Pogled treba da je upravljcn pravo prema napred, tako da sredina uske i do-nji rab očne šupljine budu u horizon-
talnoj razini. Sprava koja je udešena za merenje višine zove sc antropome-tar.
Višina trupa: vežbač sedi na stolu, tako da šupljinama kolenih zglobova dodiruje rub stola. Držanje trupa treba da je uspravno, kako jc gore spo-menuto. Merenje vrši sc takoder antro-pometrom.
Obim grudnoga koša: meri se u pauzi nakon izdisaja. Gornji ekstrc-miteti (ruke) treba da su spušteni uz telo. Celična vrpca za merenje mora svuda pristajati tačno uz kožu, ali se u nju ne sme zaseči prejakim poteza-njem kod merenja. Vrpca mora teči odostraga, ispod donjih rubova obih lopatica, a spreda preko grudnih bradavica. Kod žene meri se tako, da vrpca straga leži kao i kod muškarca, a spreda stavlja se vrpca izdan obline obih dojki, otprilike u višini hrskavice trečega rebra.
Obim desne nadlaktice:	meri	sc
oko največe prominencijc dvoglavoga mišica (bicepsa).
Obim lista: meri sc oko največe prominencijc troglavoga rnišiča lista (Muse. triceps surac). Položaj vrp-cc za merenje mora biti tačno horir zontalan, i ona ne sme da se urezuje n kožu.
Širina u ramenima: oba kraka an-tropometričkog merila stavljaju se uz oba vrha ramena (aeromion). Pri torne valja paziti na ncusiljcno držanje ramena i grudnoga koša, jer prejako is-prsivanje, i naprotiv spuštanje ramena, znatno utiče na rezultat te mere,
Uspeh	mini- malan	slabi	P r a) pro-sečni	0 s e č b> .. srednji	n i c) dobar	dobar
Na 100 m	16.0	15.0	14.0	13.5	13.0	12.5
Na 400 m	75	70	65	62	59	57.5
Na 800 m	3.00	2.50	2.40	2.30	2.25	2.18
Na 3000 m	14.30	13.30	12.30	12.00	11.30	11.00
Na 5000 m	23.30	22.(K)	21.00	19.45	18.45	18.00
Na 10.000111	50.00	48.00	45.00	42.00	40.30	39.30
110 m sa zaprekama	25.0	23.5	22 5	20.5	19.0	18.2
Skok u vis	1.20	1.25	~L35	1.40	1.48	1.55
Skok u dalj	3.50	4.00	4.50	5.00	5.25	5.75
Skok u vis s motkom	2.00	2.30	2.60	2.80	3.00	3.20
Bacanje kugle od 7.25 kg	5.00	7.00	8.00	9.00	10.00	11.00
Bacanje kamena od 15 kg	3.50	4.75	5.25	5.75	6.25	7.25
Bacanjc diska	20.00	22.50	25.01)	28.00	30.00	33.00
Bacanje kladiva	18.00	20.00	23.00	26.00	29.00	32.00
Bacanje kopija	25.00	30.00	35.00	39.00	43.00	47.50
Bacanjc lopte	28.00	35.00	40.00	45.00	50.00	58.00
jako dob ar
11.8
55
2.10
10.15
17.00
37.00
17.0 1.70 6.25 340
12.00 8.00
37.00
35.00 52.50
65.00
odličen
rekor-
den
10.3
47
I.50
8.30
14.30
31.30
14.5
2.05 7.90 4.35
17.00
II.00
52.00
52.00
76.00
80.00
/težina---—Ka=l. Erismanov
r višina trupa
indeks uzimljc u obzir visinu tela i obim grudnoga koša (u cm), tako da obujam grudnoga koša, minus polovica višine, treba da iznosi barem (Ob —	=:	x	Erismanov indeks). Na
temelju mnogobrojnih merenja kod takmičara i rekordera ustanovio je Erisman kod rekordera i takmičara, da njegov indeks iznaša prosečno: kod vežbača na spravama + 7 3, kod dese-terobojaca + 8’3, kod skakača + 5 6, a kod trkača + 2'6.
Za decu izračunao je First vrlo podesne tabele, na kojima sc direktno može otčitati vrednost idealne težinc za pojedina godišta. Tabelu jc izdalo nemačko udruženjc (Gcsundheits-wacht) Minhen N. W. 2 Sofijina ul. 5
Kod sviju tih indeksa moram odmah da napomenem, da oni ipak ima-du individualno samo ograničeno zna-čenje. Kod niskog indeksa punoče tela .ne može so odmah zaključivati i telesna slabost: tako i obrnuto, visoki indeks ne pokazujc pravu razlika izme-du osalovljenc i atletske grade tela. Ako želimo da dobijemo tačnu sliku muskulaturnc mase vežbačkog tela, treba da izvršimo tako zvanu rcakciju belančevine, pošto jc u čovečjem telu bruto belančevina mahom muskulama belančevina. Drugim rečima, visoki procenat belančevine u čovečjem telu dokazuje visoku količino muskularnc mase.
Izvadanjc reakcije na belančevinu ponešto je komplikovana medicinska metoda, pa nije za nestručnjaka lako prevediva.
Birgcr uzimljc u tu svrhu izlučiva-nje kreatinima mokračom, te jc izračunao, da srednje gradeni vežbač izluči kroz dan 17.1 mg. kreatinina na k"0' gram svoje težinc. Znatno više količine kreatinina ukazuju na atletski razvoj muskulature, a niže brojke na losu razvijcnost mišičja.
Kobrauš izradio je ioš tačnijc, ali i komplikovanijc izračunavanje kvan-titativnog procenta belančevine.^ i to na temelju opštc mene tvari u čoveč-jim organizmu. Ta m d tod a iziskuje jkomplikovani laboratorijski rad. 1 sam Kobrauš kaže za svoju metodu, da ima samo teoretsko značenje, jer jc za praksu mnogo značajnije, kakav jc kvalitet muskularnc mase, a ne kolika je njena kvantitativna masa. Najefi-kasnija funkcionalna proba za musku-laturu sportaša i vežbača jeste i nice postignuti efekat sportskog uspeha u takmičenju. Ovde donašam tabelu po Kobraušu za trčanje, skakanje i baca-nje kod muškaraca:
Za odredivanje mišične snage rabi sc merenje dinamometrom. Vežbač sc postavi na poprečnu dasku. koja je pričvrščena o dinamometar, usprav-nog tela, lako sagnut u kolenima. Uspeh potezanja dinamometra treba da bude barem u dvostrukoj vrednosti vlastitc telesne težinc. Kod treniranih i snažnih ljudi pcnjc sc uspeh na 4 i peterostruku vrednost težine. Brust-man pronalazi Srednju vrednost za netrenirane 3.3. Da sc postigne tačniji rezultat treba uzeti srednju vrednost od 10 uzastopnih merenja u Vi minutnim razmacima. Interesantna ic pored-ba tih pojedinih merenja. Kod treniranih su rezultati svih 10 merenja gotovo jednaki. Ljudi flegmatične^ konstitucij imalu nostepeno sve više rezultate, a pretrenirani imaju prva merenja na j viša, a onda im snaga opada.
Ima i iednostavan mali dinamometar, koji meri pritisak i mišičnu snagu šake, ali tai sc malo upotrebljava u /isto snortske svrhe, radi ograničeno-sii rezultata (pokazujc -samo mišičnu snalu ruke), pa ,!a upotrebljava samo medicinska pretraga eventualnih nerv-nih pareza i mišičnih atrofija u komparaciji leve i desne ruke.
Merenje brzine volinc muskularnc reakcije uveli su Amerikanci u sport-sku pretragu, kao tako zvani »tipping-test«. Ova proba izvodi se na sledeči način: Uzima sc čista hartija i olov-kom razdeli na 6 jednakih polja, od kojih svako treba da je veliko otprilike 6X5 cm. Osoba, koju ispitujemo uzme u desnu ruku malu tvrdu dašei-cu (s kratkim i jako zašiljenim vr-škom), tako da ju na gornjem kraju može kažiprstom obuhvatiti. da mu kod tuckanja točki ne izmiče medu nrstima. Na danu zapoved treba u vremenu od no 10 sekunda utucati u svako polje redom što više tačaka. Najbolje je uzeti sportsku tiru »stcmcricu« i po njoj komandovati. Nakon šest puta po 10 sekundi, dakle nakon tačno jedne minute, brojimo, 'koliko ima tačaka u svakomc polju, i ubelezuno brojeani rezultat u svako odgovaraju-čc polje. Šulte ‘tvrdi, da brojevi tiping-testa stoje u korelaciji s uspehom u sprintu, dok to Kolrauš pobija na temelju svojih iskustava, naročito kod trkača na kratke pruge.
Iz brojeva pomenutih polja tiping-testa izgraduje se tako zvana sportska krivulja vežbača (odnosno lakoatlcti-čara). Tipična krivulja sportaša poka-zuje najpre visinu, onda najnižu tacku t. zvanu mrtvu tačku, dok se prema kraju opet uzdiže (što odgovara športu
pri koncu pred ciljem). To k	^
penjanjc krivulje ustanovieeirio	^
kod trcniranog sportsmana.	na
čka leži na kraju trečeg polja,	^
početku četvrtog. Kod pretrenir nalazi sc mrtva tačka mnogo pr^i u drugotn polju, pa nam tako t*P. ? test može praktički poslužiti za preteranog treninga.	•	•	Љ	^
I za tipingtcst treba naglasiti. ima više laboratoriisku vrednost, praktičku, jer sc svi ti fenomeni	.
gu mnogo efikasnijc ustanoviti na balištu sa štopericom.	.	j
Mogučnost, da ec snaga, brzin^ izdržljivost muskulature sP°rtoin,rVen-lovežbom razvije do mogučeg 0iu. stva, jc različita prema dobi i P ^ Najbolja kondicija za uspeh u sP dakle brzina, počinje u 17 godini, i . je do 26 godine. Najbolja «P055l .0(). snage može se postiči od 20 do J* j Ustrajnost počinje sa . ^01, 40 go-može se treningom uzdržati i do ^ dine. Ilcnsen izveštava o jednom ^ mičenju u smučanju na 96 km, kojc je najmladi učesnik imao
"kod mladih vežbača i kod kojih još nije završen tefeSJVjz0r, voj, potrebna ie opreznost i ,n. i^ju naročito kod disciplina, koje lZ1 -jto snagu i izdržljivost. To vredi na za veslanje, trčanje i smučanje na pruge.	SIJOg
Tu jc otvoreno polje pl°a°n i odgovor-nog rada sportskih ЈСКкојС
koji naročito u našem Sokolstvu. « uvodi u svoj program sve više cli	‘
na tielesnog vaspitanja, osobito	.
atletike, treba da paze, da mladi , vU
bi
e ne p i Sok0*
1 ni
nizam u razvoju ne zadobije K
iii^aui ti	t	vju	    v	.
štetu po zdravlje, koja sc vise n dala ispraviti. Ncpobitno jc, a i ^ stvo to priznaj c, da su baš 111 -
ulVu IO IJlliliajt, ua ju	jj-
sportske granc i pojedine discipn oti ke atletike eminentni eugcnieki vj. za razvoj snažnoga i izdržljivog teškog podmlatka.	,n;aci
Sportski lekari, a i brača preo i vode pojedinih kategorija dece 1 ^ šeg naraštaja, neka imadu uvek da jc razlika u razvoju između 1. и,, godišnjih i onih od 12—16 godiš pa čak i potonje treba deliti na °.. ;c, nja od 12-14 god. i 14-16 .melisi ako želimo, da im se snaga i ,z.. vost razvija harmonički, bez riZiK ^ j., zdravlje, jer Sokolstvo je in u!nVu|ev-nea težnja zdravlju, telesnom 1 f !a-nom zdravlju naše celokupne Ju^ venske nacij c. .	.	a.
Dr. Drago Damaska, K11
Sokotska Mdie-+teAuHu4s
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja:
Dne 28 marta predaje brat čačič D. Radomir, Beograd, o temi: »Rano detinjstvo, telesno vaspitanjc i Sokolstvo« (vcčernjc);
dne 4 aprila predaje sestra Jankovič Ljubica. Beograd, o temi: »Narodne igre i Sokolstvo« (večernjc),
dne 7 aprila predaje brat Tratar Marjan, Trebnje, o temi: »Moje uspo-mcnc na’ sokolsku braču iz Južne Sr-bij c« (popodnevno);
dne 11 aprila predaje br. Njcmiro-vič - Dančcnko, Prag, o temi: »O Slovenstvu i Slovenima« (večernje);
dne 18 aprila predaje brat Iabako-vič dr. Aleksandar, Novi Sad, o temi: »Sokolstvo u javnom životu« (vecei-njc).
U buduče večernja predavanja Beogradske radio-stanice održavače sc svakoga četvrtka od 18.55 do 19.15 ča-sova. a ne kao ranije od 19.10 do 19.30.
Popodncvna predavanja i nadalje sc održavaju svake prve i trečeg nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 časova.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio predavanja:
dne 27 marta predaje brat Franjo Lubej, Ljubljana, o temi:	»Sokolske
vesti«.
Sokolska radio-predavanja preko Radio-stanicc Ljubljana održavaju se svake srede od 19 do 19.20 časova.
11
NIJE DOZVOLJENO KONCER^
ANSAMBLA U INOSTRANSTVlJ
•1 «e ie'
U poslednje vreme pojavila .	0.,
lja kod mnogih sokolskih muzičk’ ^ sambla (muzika, fanfara i pevaeki ^ rova) da prireduju koncertne nj
1.Л
u inostranstvo. Kako nije ni s^r
cilj sokolskih muzičkih arusam 8 j,c prireduju čisto umetničke пП^рГД' konccrtc, izveštavamo ovim, da va Savcza Sokola Kraljevine '^ol-vijc neče dozvoliti ni jednom skom muzičkom ansamblu da PTirCp0,d' koncerte u inostranstvu dok nese program na odobren je Sa' ^ ^e. prosvetnom odboru, i to bar scca pre turneje i dok sc ne L'u^tavu šljenjc Savcznog izvestioca o s programa kao i o umetničkom dotičnog ansambla.	vC|iki
Bez sumnje jc, da bi icc'an liaše,ri umetnički uspeh bio na čast Sokolstvu, ali tako isto i >сс jo-uspeh bio bi sramota ne samo tični ansambl, nego i za nase stvo.
Beograd, 13 marta 1935.
Savez Sokola Kraljevine Ju^°s*a^
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
11 zam.
Đ. Paunkovic-
Jesam II poslao	?
za sokolske l*s*°ve
Glavna skupščina Sokolske župe Ljubljana
Sokolska župa Ljubljana je imela V'”arca °b 9. uri v mali dvorani So-s»a doma na Taboru VI. glavno j Psclno, katere se jc udeležilo od' 52 društev. 44 (1 oprav.) in od 27 čet 15 .Prav.) z nad 200 delegati. Skupšči-
,, Je otvoril po uvodnih formalnostih
i	i Po uvodnih lormainosim : ‘os,ta br. dr. Josip Pipenbacher, ki "a]Prai toplo pozdravil zastopnika br C|Za i - Uk namestnika staroste n ’ Lacka Križa iz Zagreba, ter vse ** delegate. V svojem lepem go-U u se, je najprej s pijeteto spomnil u ^J’ukojnega Viteškega kralja Ale-, Га I. Ujedinitelja, kojega spomin “Orovalci počastili s trikratnim sla-Pef Па|? Pa zaklicali mlademu kralju nim^ trikratni zdravo. Med vihar-iJ.^cij.mi so bili odposlani brzo-■ Pozdravi Nj. Vel. kralju Petru II. pre-?Vj2u SKJ. Brat starosta je nato
*aPni
uvw.tai Pismene pozdrave I. namestni-s\„n‘arostc SK-T br. Gangla, ki želi iem najboljših uspehov. V svo-vPoročilu je brat starosta orisal Vse Sni položai v župi izrekel zahvalo se I*1 s°delavcem v župni upravi ter spomnil umrlih bratov in sester, ki pustili za večno sokolske vrste, stoi S1X1111111 so zborovalci počastili lim S ••ava klici. Sodelovanje z ostalo n nacii°nalnimi organizacijami je bi-ni:PraY Prisrčno ter sc je župa-odzvala v žl°Vim vabilom. Da ni bilo delovanje VelitPl fako uspešno, kakor bi želeli, je teh * . rIvda v pomanjkanju dobrih Pa k1Cnib j11 prosvetnih delavcev, kar H fkušala župfia uprava v tekočem del ,z*>°djšati. S pozivom na vztrajno iPov,V b.la«or iu korist naroda in dogo« 1ПС ie br‘ starosta zaključil svoj ^cevmCC* toplimi ovacijami zboro-
Qbširno poročilo je nato podal Ujg11 tajnik br. Stane Flegar. Uvodo-terifSe. i° dotaknil splošnih prilik na L 0riiu župe, ki v njih delujejo so-vSa, e edinice in njih članstvo. Kakor Posameznik tako se morajo tudi ^ Pico boriti' z raznimi predvidenimi stg	?dvidenimi zaprekami, da zado-
2	5v°jemu poslanstvu in svoji nalogi. 1-ок1^е*1ет moramo ugotoviti, da so-#as. a misel vedno bolj pridobiva med ^‘m. kmetskim narodom, ki se z lju-teto 0 ,°klepa sokolske ideje. S pije-sičn se te nato br. tajnik spomnil tra-[a dogodka v Marseillu 9. oktobra Vii leta, ko smo za vedno izgubili Pitel ■a kralja Aleksandra I. Ujedi-vaj tP in kojega zadnje besede »Ču-ltot Jugoslavijo« bo Sokolstvo čuvalo tih SVeto oporoko na svojih zmagoviti pllaPorih. Pri vseh pogrebnih in ^ svečanostih je župna uprava s tacm’ Pdinicami sodelovala po depu-je 11 ah pa korporativno. Brat tajnik uPrav Por°eal o sestavi in delu župne bj|0 Ye- Zelo intenzivno delovanje je banr» • i med petimi župami Dravske edb Пе* ter se jo ustanovil medžupni Važ0r. ki zaseda po potrebi in rešuje dih, vprašanja. Najvažnejšo prire-shjhC ,v župi so bile otvoritev sokol-Sav Uorpov v Radomljah, Ponovičah -ictna’ na Vrhniki Planini in Gerovem, četa°(jtelovadišče je otvorila sokolska Po- v< Jakob ob Savi, naraščajski pra-sledP.a sta razvili društvi Polje in Vič, l0nonJemu je kumoval takratni presto-ter |,ednik, sedaj Nj. Vel. kralj Pe-о1сГп.-. ^sa štiri organizirana sokolska ki <• z,j s° priredila tudi svoje zlete, icžh° bro uspeli. Velika je bila ude-na obeh pokrajinskih zletih v h„aJevu *	-	.	...
je _______________________________
Usta'-°XCU’ Kranju, Celju i_n 30 letnice
, o c ie župa udeležila župnih zletov ust« 0Уси’ Kranju, Celju in 30 letnice cih n°vitve Sokola v Sremskih Karlov-Zlec4r PO 1 delegatu pokrajinskega iubil •	^ v O pavi. Tudi pomembnih
601(lfel?v 60 letnice brata dr. Murnika, min; ?1Cc brata Kaj zel j a in 50 letnice ie j a hrata dr. Draga Marušiča se cjh Upa udeležila po svojih odposlan-
druš?°kolska župa Ljubljana šteje 52 4 op - jn 27 čet ter jc razdeljena na tabi-r°Zila' v osnovanju pa je še peto ast J*11 .0 okrožje. Med letom se jc koh"°vilo društvo v Trzinu in četa v četa 4!la Dolenjskem, likvidirala pa je . karučna. mat društvo Ježica.
ttiiv rat tajnik je nato podal še zani-ol.. Por°čij° o sokolskih četah ter je Bar;,-, z.a s°kolske čete vodil br. Joža iik0 nV.lč'. Ddsek je posvečat četam vežita Ра?пј°- Kot vzgled drugim naj slu-■5ge ukolsko društvo Kočevje, ki ima ?°kol 'p abar, ki jih ima 4. Po vzoru žete v i ^upe Mostar, delujejo naše Podvil l vir4 sokolskega programa na Paši v . uvžkega stamu in kulture na lira] *«• K°nčno jc brat tajnik apc-ba nij°.Zoancm Tvrševem geslu »Ose
* 4ič o l	J.	jriavvv-iii	4	—-
Se dni ota vse«, na čim intenzivnej-RK1 °vanje v župnih cdinicah za
o	korist Sokolstva in naroda.
Vec :Uppi načelnik brat Lozje Vrho-ial n«cinjto v izčrpnem poročilu izva-ktajin к.ипје: župa sc je udeležila po-4rehu v , zletov v Sarajevu in Za-jn s, a Hu zagrebške sokolske župe Mi iavn-Pa °dzvala s 1.100 udeleženci.
adcev ^оч'а<Чи ic nastopilo 280 te-?Ufcv„ . ’ -66 telovadk, v slavnostnem kfoju „u,?a io korakalo 114 članov v 4 član- praPori, 15 narodnih noš, ?dsek; p’ .H^dba Sokola I ter jezdni ?c?.iske«~ i lans-kih društev. Nara-
Г "leken ju,jansKin urustev. ivara-pžil0 Ra dne v Zagrebu pa sc jc ude-Г ћага5х°- vred 396 naraščajnikov Mo 19зааЈП1с- V okviru programa za i *mc v So bi.*c 16- septembra župne Panogah, katerih sc
v*lci ter lo 19 vrst članov z 62 tekmo-*9 vrst članic z 42 tekmoval-
kama. Uspehi so bili zodovoljivi, dosegli so jih pa le ljubljanska in bližnja društva. Kot izbirne tekme za župne so bile tekme v okrožjih (4). ki se jih je udeležilo 127 članov. 75 članic, 65 moškega in 91 ženskega naraščaja. Letošnji okrožni in tudi društveni nastopi podajo najjasnejšo sliko stanja naše župe. Če pogledamo številke nastopajočih, opazimo nekoliko večje število od leta 1933. V ljubljanskem, kamniškem, dolenjskem in obmejnem okrožju je skupno nastopilo 569 članov, 461 članic, 340 moŠKCga, 344 ženskega naraščaja 520 moške in 479 ženske dece.
V	tehničnem pogledu so bili okrožni zleti dokaj dobro izvedeni in brez dvoma boljši od lanskih. Da bi se društveni nastopi pravilno usmerili, je župno načelništvo izdalo poseben pravilnik, ki je pokazal znake izboljšanja. V bodoče ga bo treba še bolj uresničiti in z vso strogostjo izvajati. Svoje javne nastope je priredilo 50 edinic, bodisi samostojno, bodisi s pomočjo bratskih društev. Tudi smučarstvo se lepo raz \ija ter ima danes že 33 edinic svoje smučarske odseke s 1242 pripadniki. Župa se je udeležila v ne preveč zadovoljivem številu saveznih tekem v posebnih panogah v Zagrebu ter smo odnesli v tekmi vrst zmago, pa tudi mnogi posamezniki so se v posameznih panogah prerili k zmagovalcem. Na savezni tekmi v odbojki v Osijeku pa je župa sodelovala z vrsto članov ter odnesla zmago. Po tem splošnem pregledu je podal temeljito poročilo o pomenu sokolske telovadbe in pomenu vaditeljskih zborov po Tyrševih načelih.
Župni prosvetar brat Janez Poharc se je v svojem uvodu najprej dotaknil načelnega stališča v vprašanju sokolskega prosvetnega dela. poudarjajoč, da je bistvo sokolskega dela v telovadnici in to ŽPO tudi vedno poudarja, zaveda se, da pa more prosvetno delo služiti predvsem dovajanju novih sil telovadnici in da mora biti prosveta pomožni organ v sokolsko in nacijo-nalno idejni vzgoji članstva vaditelj-stvu. Zaveda se. da je to edina in glavna bistvena naloga sokolskega prosvetnega dela. Po svojem jedrnatem uvodnem govoru o pomenu sokolske prosvete ic prešel nato na delovanje ŽPO in župnih edinic. Sej je imel ŽPO 12, v okrožjih pa so sc vršile prosvetne konference ter jih jc bilo 13. Delo v okrožjih sc je pokazalo zelo uspešno pri malih stroških. Največjo delavnost je pokazalo kamniško okrožje, ki je že dne 8. marca priredilo svoj prvi prosvetni dan v Kamniku. ŽPO je nameraval v jeseni prirediti oderske tekme, ki pa jih jc preprečil tragični dogodek v Marseilleu. koncem avgusta pa pro svetni tečaj, ki pa je moral zaradi pre majhnega števila udeležencev odpasti. Izredno zanimiva je prosvetna statistika, ki kaže naslednjo sliko prosvetnega dela v župi. V 79 cdinicah je bilo v letu 1934. sokolskih predavanj 421, drugih 203. pred ca. 26.200 poslušalci. Nagovorov pred vrsto je bilo: sokolskih 1019, drugih 127, društvenih in debatnih večerov 520, gledaliških predstav 207, lutkovnih 116, kinopredstav 638. koncertnih prireditev 15, zabavnih prireditev 92, proslav 165, akademij 30, razstav 8, izletov za članstvo 131, raznih drugih prireditev 20, skupno tedaj 1972 prireditev. Za mladino so priredile edinicc 164 izletov, zabavnih prireditev 6. akademij 37 in ostalilrprireditev 29. Posebne idejne tečaje je priredilo 12 društev in 6 čet. drugih prosvetnih tečajev je bilo 6 s 135 tečajniki. Lastne knjižnice ima 65 edinic. od teh jih je 34 javnih, čitalnic 18, od teh 5 javnih. Sokolskih listov prejemajo društva, čete in posamezniki 2.217 izvodov t. j. Sok. Glasnik. Sokola. Sokoliča, Sok. Prosveta. Našo Radost. Tudi poročanje v sokolske in napredne liste je bilo zelo uspešno, ter je bilo v sokolskih listih objavljeno 309 člankov in vesti, v naprednem časopisju pa 1488. Zbirka novinskih izsečkov šteje ca 2000. Končno je brat nrosvetar še navedel delovni program za 1. 1935., kar jc bilo soglasno sprejeto in odobreno.
Pregledno statistično poročilo, ki ga jc podal br. Leo Čebular, pravi, da je štela župa koncem leta 1934. 52 društev in 27 čet. skupno 79 edinic. Število članstva je bilo naslednje: V 52 društvih jc bilo 7231 članov, 273o čla-nic, skupno 9966, v 27 četah pa 1043 članov. 271 članic, skupaj 1314, v 79 cdinicah je bilo 8274 članov in 3006 članic, tedaj skupaj 11.280 članstva, porast napram letu 1933 za 285 oseb moškega in ženskega naraščaja je bilo 2165, moške in ženske dece 5295, skupno šteje tedaj župa 18.740 pripadni-kov.
Blagajnik br. Anton Čotar je podal pregledno blagajniško poročilo iz katerega je razvidno, da je im^la blagajna Din 190.873.81 dohodkov in Din 206.358.90 izdatkov, tedaj primanjklaj Din 15.485.09. Knjigovodja br. Luce Štraus je podal nato gospodarsko poročilo in grajal zlasti tiste edinice, ki ne plačujejo svojih obveznosti savezu in župi. Sledila so nato poročila odse-kovnih referentov. Za gradbeni odsek jc poročal br. inž. Albert Poženel. Iz njegovega poročila je razvidno, da ima župa 28 sokolskih domov v vrednosti Din 15,819.680, katere pa bremeni dolg
v	znesku , Din, 5,781.000. Zemljišča, letna telovadišča z! lopami ima 9 edinic, ki so vredna 4,655.900 Din, dolg pa znaša 183.000 Din. Skupna vrednost vseh
domov, zemljišč društev in čet znaša 20,475.580 Din, dolg pa 5,964.000 Din. Premoženje na nepremičninah pa je vredno 3,800.000 Din. Zelo izčrpno poročilo je nato podal predsednik socialnega odseka br. Bogumii Kajzelj. ki je zlasti omenjal intervencijo na merodajnih mestih za krivično redukcijo draginjskih doklad za tistev ki živijo v skupnem gospodinjstvu. Za zdravstveni odsek jc poročal br. dr. Franta Mie in za narodno obrambni br. Albin Smole, obe poročili, zlasti br. Smoleta je bilo sprejeto z velikim odobravanjem.
V	imenu župnega nadzornega odbora je poročal br. Lev Franke, ki je pohvalil delovanje župne uprave in predlagal razrešnico. ki je bila soglasno sprejeta in odobrena. Ravno tako sta bila soglasno sprejeta predloga: proračun za leto 1935.. ki izkazuje 134.600 Din dohodkov in toliko izdatkov ter določitev župnega prispevka 4 Din za vsakega člana. Brat načelnik Vrhovec je nato p reči tal delovni program za leto 1935., ki je bil soglasno sprejet br. tajnik Flegar pa je prečital predloge edinic, ki bodo prišli, v končno rešitev na savezni glavni^ skupščini, enako predlogi župnega načelništva.
Pri volitvah nove župne uprave je bila predložena kandidatna lista soglasno sprejeta in bodo v novi župni upra-
vi	naslednji bratje: starosta br. d-r. Pipenbacher, njegova namestnika br. inž. Lado Bevc in br. Milko Krapež, načel nik br. Lojze Vrhovec, njegova namest nika br. Jože Zalokar in br. Zoran Polič, načelnica s. Mica Kržetova, njeni namestnici s. Jelica Vazzazova in s. Tilka Lukcževa. prosvetar br. Janez Poharc, tajnik br. Stane Flegar, blagajnik br. Anton Čotar, člani uprave bratje Jože Baričcvič. dr. Jože Arko, Leo Čebular. Lavoslav Dolinšek, Anton Germck, Bogomil Kajzelj, dr. Fran Kandare. dr. Franta Mis, Drago Pogačnik, Janez Porenta, inž. Albert Poženel, Franc Slana, Albin Smole, Luce Štraus, kapetan Živojin Stanojevič, namestniki Janko Blaganje Jože Burja, Luce Florjančič. Hinko Muren, Lojze Roš, inž. Zdenko Kokalj, mag. phar. France Rems, Ivan Tonja. Miroslav Urbas, France Vrečar, Viktor Ambrož, dr. Fran Češarek, Rajko Kiauta, nadzorni odbor br. Lev Franke, Vinko Kocijan, dr. Josip Kunc. Janez Lozej, namestnika br. Fcdor Tkačev in Anton Šmalc, častno razsodišče br. dr. Vladimir Ravnihar, dr. Dragotin Treo, Jo-sip Janša, Janko Bleiweis. Andre j K a pe, namestnika dr. Fran Lokar in Jan ko Muller.
Po volitvah se je oglasil savezni delegat br. Lacko Križ, toplo pozdravljen, prinašajoč pozdrave savezne uprave ter želeč sokolskemu delu v Ljubljanski župi čim več uspehov v korist in blaginjo naroda in močne Jugoslavi jc. Br. Križu se je iskreno zahvalil žup ni starosta br. dr. Pipenbacher in nato ob 15. zaključil lepo in dostojno sokolsko zborovanje.	J.	H
IZ telcveMCkog 5 VE TA
SAVETODAVNI ODBOR ZA FIZIČKO VASPITANJE U ČEŠKOSLOVAČKOJ
U češkoslovačkoj fizičko vaspita-nje podredeno jc Ministarstvu narod-nog zdravlja i fizičkog vaspitanja. Ode-ijcnju za fizičko vaspitanje stajao jo niz godina na čelu brat Auguštin Oče-našek, koji je pri stupanju u penziju dobio naročito priznanje. On je i orga-nizovao odlično rad tog odeljenja, uko-liko jc uopče mogao da uspe, pošto se pokazivala premala briga nadležnih krugova za fizičko vaspitanje, koje se je prcviše prepuštalo- privatnoj inici-jativi Do sada je postojao kod ovog ministarstva savetodavni savet za telesni uzgoj, ko j emu je stajao na celu univ. profesor brat dr. Vajgner. Taj savetodavni odbor, koji je brojio 29 članova, pripremio je predlog zakona
o	obav’eznom fizičkom vaspitanju^ o obaveznoj izgradnji letnjih vežbališta od Strane opština i o osnivanju Tir-ševog telesnouzgojnog instituta. Ovaj savetodavni odbor sada jc proširen, pa su u njega pozvani i pretstavnici ne-maekih i madžarskih telesnouzgojnih organizacija u ČSR, tako da broji sada ovaj odbor 38 člamova. Na mesto pret-sednika postavljen je umesto brata dr. Vajgnera koji jc prcviše zauzet dru-gim poslovima, brat Auguštin Očcna-šek, koji jc več kao načelnik tog ministarstva i kao dugogodišnji sokolski radnik te direktor državnih telesnouzgojnih tečajeva stekao ogromno is-kustvo.
NOVO VEŽBAĆKO ODELO BELGIJSKIH GIMNASTA
Belgijski gimnaste održače svoj ovogodišnji četrdeseti slct u Briselu i to od 17—24 jula. Na ovaj slet je pozvan i Savez SKJ. Načelništvo belgijskih gimnasta predložilo je skupštini, da se več na ovom sletu nastupi u no-vom vežbačkom odclu, koje če biti sledeče: umesto dosadašnjih belih triko-hlača uvode se plavc (kao kod Sokola), bele majice i erne papuče; članice i naraštajke imače kratke crnc hlače, belu bluzu, crnc papuče i bele čarapc (kratke), naraštajci pak kratke tamno plave hlače i bele sportske košuljc (pa-
nama). Stariji članovi imače tamne du-ge hlače i belu sportsku košulju s du-gim rukavima.
ŽIDOVSKA OLIMPIJADA (MAKABIJADA) U PALESTINI
Židovi organizovani su u gimna-stičkim društvima koja se zovu Ma-kabi. Ove godine namerava Savez tih društava da priredi u danima od 2 do 7 aprila II makabijadu ili židovsku olim-pijadu. Telovežbeni program obilat je pa predvida žajednički nastop članova i članica, takmičenja u specijalnim vež-bama na podiju i takmičenja u dva-naesteroboju članova i deveteroboju članica. Pored toga bičo ioš takmičenja u lakoj atletici i raznim sportskim gra-nama te igrama.
IZ BELGIJSKOG SAVEZA GIMNASTA
Krajem prošle godine brojio je Kraljevski belgijski savez gimnasta u 153 društva 11.709 članova. Prema statistki iz godine 1933 pao jc broj pripadnika za 240. Po uzoru na holandske gimnaste nastoje i belgijski gimnaste da se uvede obavezan lekarski pregled vežbača, za koji bi trebala država da snosi troškove.
VOJNIČKA NASTAVA U ŠVICARSKIM GIMNASTIČKIM DRUŠTVIMA
Opšte naoružavanje sviju švicarskih susednih država, naročito pak Ne-mačke, zabrinulo je švicarske političke krugove, a odjeknulo je i u redovima Unije švicarskih gimnasta, koja je na predlog načelništva sa svima protiv dva glasa zaključila da se u nastavni plan jedinica uvede obavezna i vojnič-ka nastava, naročito streljanje. Ovo je učinjcno iz razloga, da bude švicarski narod što pripremniji, ako bi sc pokazala potreba u slučaju napada na Švi-carsku ša bilo koje stranc.
VESTI IZ ITALIJE
Priličan uspeh, koji su pokazali italijanski takmičari na medunarodnim takmičenjima lane u Pešti, dao je pot-strek za intenzivnije pripremanje na olimpijadu, koja če se održati naredne godine u Berlinu. Vežbači iz čijih če se redova izabrati takmičari počeli su več s uvežbavanjem pod vodstvom novog vode A. Brombala, dok je do sada vo-dio takmičaro više godina M. Korias.
NOV OBLIK I NAČIN REDIGIRA-NJA LISTA »EDUKATA FIZIKATA«
Rumunjski gimnaste izdavaju pri-lično dobro uredivan list, koji nosi naziv »Edukata fizikata« (fizičko vaspi-tanjc). Sada je ovaj list izmenio nešto oblik, a i način uredivanja. Uvedeno je nekoliko novih rubrika, a nekoje dosa-dašnje prOširene su, dok su napustili izlaženje sportskog romana. Važnije vesti pisane su ne samo u rumunjskom jeziku nego i na nemačkom te francu-skom. Na ovim jezicima izlaze i krači informativni elanci. Prvi broj (ovogodišnji) ovog lista donosi kao uvodni članak historijat fizičkog vaspitanja u rumunjskoj vojsci, koja je dala zapra-vo i potstieka za fizičko vaspitanje gradanstva. Prvi pioniri tog vaspitanja bili su Virgil Badulesku, Justin Mari-nesku i major E. Palangeanu. Badulesku danas je general i direktor narodnog centra za fizičko vaspitanje, Marinesku vodi danas telovežbenu nastavu u vojsci, a pukovnik Palangeanu je direktor vojne telovežbene škole. List donosi j spisak lečilišta i banja Rumu-nije.
Zahvala ČOS Savezu SKJ
Savez SKJ primio je od bratske Češkoslovačke obce sokolske sledeču zah valu:
Bračo i sestre!
Naša delegacija na smučarskim takmičenjima Vašega Saveza bila je kako od Vaših funkcionara. tako i tak-mičara i ostalih pripadnika Vašeg Saveza primljena s takovom bratskom ljubaznošču i toplinom i pravom slo-venskom gostoljubivošču, kako je to zaista moguče samo medu savezima koji su tako bratski povezani i koji su tako tesno medusobno srasli kako je to medu Vašim bratskim savezom i našom Obcom sokolskom.
Molimo Vas da biste za tu ljubaz-nu naklonjenost primili našu srdačnu bratsku zahvalu i izraz naše zahvalnoeti i odanosti.
Na zdar!
Tajnik,	Starosta,
Dr. Jan Štole, s. r. Dr. Bukovski, s. r.
KILO NIKA
Jugoslovenska izložba u Pragu. Pored izložbe jugoslovenske knjige ovih dana otvorena je u velikoj sali tiTK u Licovoj ulici u Pragu izložba »Jugoslo-veni iza granica«, koju je aranžirala Češkoslovensko-jugoslovenska liga. O-va izložba pokazuje sa slikama, dija-gramima .istorijskim dokumentima, narodnim nošnjama i t. d. naš narod u pokrajinama, koje su pripale drugim državama te njihov predašnji i sadanji kulturni i nacionalno politički položaj. Vrlo je poučna osobito za češkoslovač-ku braču, kod koje nije •— bar kod večine — mogla do sada da postoji bar prilično jasna slika o položaju naših sunarodnjaka u stranim zemljama. Pored toga jo dokumentirana optužba, protiv onih, koji hoče nasiljem da ta j naš narod unište.
Turneja sofijskog pevačkog hora »Rodina«. Ovih dana gostovala jcu na-šoj zemlji »Rodina«, jedan od prvih i najboljih bugarskih horova uopče. Ova umetnička turneja, koja je našem narodu, nakon gostovanja pevačkog hora »Gusla« i plovdivskog hora »Rodna pesen«, opet pokazala u najdoteranijem obliku umetnu i narotlnu bugarsku pe-smu, pretvorila se u veliku i značajnu manifestaciju južnoelovenskog _ bratstva. Rodina je posetila na	tur"
neji Novi Sad, Subotiču, Ljubljanu, Maribor i Beograd, dok jc, nazalost,
ovog puta Zagreb, naš najjači kulturni centar .izostao iz programa turneje. U svim tim pomenutim gradovima pretvorili su se koncerti u neopisivo odu-ševljenje i manifestacije jugoslovensko-bugarskog bratstva, ljubavi i sloge. U , svim tim mestima prireden je brači Bu-garima oduševljen doček od desetaka hiljada ljudi. Brača Bugari mogli su se i sada uveriti, da su medu nama kao medu istinskom bračom u svom domu. ko-jim ih je rečima pozdravio u Beogradu pretsednik Jugoslovensko - bugarske lige. Ovom jc turnejom ponovno uzidan jedan granatan kamen u jugosloven-sko - bugarsko bratsko L duhovno jedin-stvo.
t Jan Mihal Rozvadovski. Dno 15
o. m. umro je iznenada u Krakovu Jan Mihal Rozvadovski, profesor Jagielon-skog univerziteta u Krakovu i pretsednik Akademije nauka i umetnosti u Krakovu. Pokojnik, koji važi kao jedan od najjačih poljskih naučnika rodio se u mcstancu Čarnu u Galiciji 1867 god. Nakon svršene gimnazije studirao je na uniVerzitctima u Krakovu, Lajzigu i Grajpvaldu. Godine 1897 habilitirao se na krakovskom univerzitetu kao docent indoevropske lingvistike, a več dve godine kasnije postao je redoviti profesor. Iz svoje struke napisao je mnogo študija na poljskom, nemačkom i latinskom jeziku. Za njegove velike naučne zasluge odlikovala ga je godine 1927 i Jugoslovenska akademija u Zagrebu imenujuči ga svojim dopisnim članom. Od velike su vrednosti njegova istraživanja iz područja poljskog jezika i njegove študije o odnosima Slovcna prema drugim narodima.
250 godišnjica Johana Sebastijan* Baha. Pre nekoliko dana seto se čitav kulturni svet 250 godišnjice velikog komponiste Hcndela, a 23 o. m. navr-šava se 250 godina od rodenja drugog velikog komponiste, jednog od velikana i klasika glazbe od rodenja Johana Sebastijana Baha, koji je bio potomak i član velike familije Baha, koja jc svetu kroz stoleča davala odlične glazbe-nike i skladatelje. Johan Sebastijan Bah rodio sc 23 marta 1685 u mcstancu Aj-senah, gdc mu je otac bio gradski mu-zikus. LJ 10 godini izgubi oca, pa ga je uzco sebi stariji mu brat Johan Krištof, koji je takoder bio poznat muzičar i orguljar. Kod brata dobio je i prvu glazbenu naobrazbu; študije je nastavio 1700—1703 u Lineburgu. Prvo mesto mu je bilo u Vajmaru, gdo je 1703 postao violinist dvorskog orkestra. Sledila su razna druga nameštenja, dok nije napose 1723 preuzco u Lajpcigu mesto učitelja glazbe na euvenoj glaz-benoj školi te sc posvetio isključivo komponiranju, svojoj familiji i svojim dacima. Bah je bio veoma plodovit komponist, a pri tome i jedan od najjačih komponista sviju doba. Poznate su brojne njegove fuge. sonate, preludiji i neke simfonije. Najviše je voleo crkvenu glazbu, pa Su na tom području najpoznatija njegova dela: Mis.i u H-molu, pasioni sv. Jovana i sv. Matije. Pored toga Bah je bio u svoje doba najodličniji virtuoz na pianu i na orgu-ljama, a odlično je svirao i na violini.
Razne kulturne vesti. Dne 12 o. m.
navršilo sc jc 10 godina od smrti Arkadija T. Averčenka, jednog od najboljih ruskih humorista, čiju su dela bila prevedena skoro na sve evropske jezike, pa čak i na japanski jezik. Pokojni veliki pisac, koji je kao emigrant umro u Pragu, bio jc i odličan novinar, koji je sa svojim listom »Satirikom« pre rata u Rusiji postigao golem uspeh. Jos kao emigrant je mnogo pisao, pa valja iz tog doba spomenuti humonstieki roman: »Šala jednog mecena« i komcdiju »Igra smrču«. U Pragu su izašla u čc-škom prevodu sva njegova dela.
Ovih dana izašla je u Pragu knjiga »Naše veze s Lužicom«, koju su napisali prof. dr. J. Pata i Vladimir Zmeš-kal, a u kojoj je prikazan 25 godišnji rad 'društva prijatelja Lužice i društva »Adolf Čcrni«. Ova interesantna študija prikazuje na veoma lep način, koliko su brača čehoslovaci učinili za Lu-žicu u njenoj borbi protiv germanizacije.
HOSIJA • FONSIER • društvo sa osiguranfe i reosiguranfe m 'Beograd
M NAŠIH 2UPA
DWJ S TAVA i C ETA
tupa Banja Cuka
BIHAĆ. — Glavna skupština. 3 fc-
biuara 1935 održala sc je glavna go-dišnja skupština Sokolskog društva Bihac. Skupštini jc prisustvovalo mno-gobrojno članstvo, a od stirane župe brat Slaviša Vajner.
Brat Fragner Ivan, starešina, otva-rajuči skupštinu seča se najpre Viteš-kog Kralja Ujedinitelja, a nato izražava vernost Kralju Petru II. Skupština je popratila govor s oduševlje-nim poklicima Kralju Petru II.
Nakon pročitane savezne poslanice br. starešina daje reč župskom delegatu br. Vajneru, koji se pohvalno izražava o društvenom radu.
Tajnik br. Sekanina Drago prikazuje u svom izvesta ju sve granc dru-štvenog poslovanja u prošloj godini.
Iz njegovega se izveštaja vidi, da je rad bio dobro organiziran, čemu se ima i zahvaliti uspeh. Zatim je pod-nco izveštaj načelnik brait: Lakič Jovo. Tehnički sc rad kretao u okviru rad-nog programa obaveznog za Pašu žu-pu u 1934 god. Program nije izvršen u celosti, jer društvo nije imalo do-voljan broj kvalifikovanih prednjaka. U toku god. 1934 društvo je održalo jedan prosvetno-tehnički tečaj za vode sokolskih četa i jedan društveni prednjački 'tečaj od 14 do 23 novembra, koji jc vodio župski prednjak br. Volk Miloš. Društvo je održalo i dva javna, nastupa uz učešče sokolskih četa i okolnih društava. Društvo je uze-
lo	aktivnog učešča na oba pokrajinska sleta. Upisanih vežbača na kraju go-dine bilo je 538 u 20 vrsta. Održano je 859 vežbovnih časova sa 14.766 vežbača.
Posle toga prešlo se na izveštaj prosvetnog odbora. Sva nastojanja prosvetnoga odbora težila su za tim, da se ostvari sve ono što je programom predvideno do kraja 1934 god. U toku god. 1934 održana su dva društvena prosvetna tečaja. Qvim teča-jevima udaren je solidan temelj sokolskom radu u selu. Prosvetni odbor organizovao je 2 idejne skok. Prosvet-nu školu u Pragu (ČOS) pohadao je jedan brat. Predavanja i govora pred vrstom održano je 347 pred 28.714 slu-šača. Na sokolsku štampu bilo je pret-plaćeno 168 prctplatnika, a u svemu je rasturena 151 sokolska knjiga. O radu društva objavljene su su sokolskoj i drugoj štampi 44 vesti. Prosvetni odbor uredio je knjižnicu i snabdeo jc sa 116 svezaka. U nedostatku Sokolske čitaonice otvorena je Sokolska kance-larija u kojoj su stavljeni na raspola-ganje svi sokolski listovi članovima. Inicijativom ovoga odbora osnovana je muifička sekcija. Muzička sekcija ima kompletnu duvalačku glazbu. P. O. po-svetio je u svom radu veliku pažnju Sokolskim četama, kojih je bilo pod okriljem našega dfuštiva na kraju go-dine 12. Matično je društvo učestvo-valo na javnim vežbama u Bihaču i pokrajinskim sletovima.
Izveštaj društvenog lekaira brata Sijeiskog dr. Stanka pokazuje da je bila organizovana i lekarska društvena služba. Putem zdravstvene prosvete u pozna vali su se Sokoli sa zdravstvenim značajem Sokolstva i higijenskim životom. Druga st,rana rada: pregled i lečenje bila je lakša, jer je zdravstveno stanje bilo dobro. Ambulantnih pregleda bilo je 212. Antropomctriska mercnja nisu izvršena, jer društvo nije prhnilo uputa za ta j rad.
Blagajnički izveštaj izneo je brat Popovič Nikola. Odbor je uspco i da pored postoječe krize ostvari prihod od 35.186 Din i 26 para i tako pokrije sve tekuče izdatke i uplati izvestan iznos na račun dugovanja iz prošlih godina.
U ime revizionog odbora izvestio je brat Deur Mato da su pregledane knjige u potpunom redu. Nakon toga skupština jc podelila razrešnicu sta-rom odboru.
Brat tajnik izneo je predlog uprave o višini članarine i upisnine za 1935 godinu, što je jednoglasno usvojeno.
Brat blagajnik predložio je proračun za 1935 godinu s prihodom od 36 tisuča dinara i isto tolikim rashodom. Ovako veliki proračun diktiran je ve-čim zadaeima koji stoje pred društvom u ovoj godini.
Nakon primljenog predloženog budžeta prešlo sc na izbor nove uprave, revizora i suda časti. Kandidacioni odbor predložio je ovu listu: starešina brat Fragner Ivan, zam. star. br. Mandič Branko, tajnik I br. Sekanina Dra-gutin tajnik II br. Zorič Aleksandar, tajnik III br. Katovic Čine, načelnik br. Lakič Jovo, I zam. nač. br. Cvijanovič Vaso, II zam. nač. br. Korijcnac Mihailo, načelnica sestra Kosanovič Milica, pretsednik prosv. odbora brat Vasič Jovan, 25 odbornika i zamenika; revizioni odbor i časni sud.
Prcdloženu listu skupština jednoglasno usvaja s time, da se dostavi br. župi na odobrenjc.
Nato je progovorio župski izasla-nik, a br. starešina jo nato zaključio ovu uspelu skupštinu.	Dr.	J. K.
BIHAĆ. — IV Zajednička sedni-
ca matičnog društva Bihač i sokolskih četa. Dne 3 marta održana je ova za-jednička sedniea. Posle uvodnih reči br. Fragncra, starešine, prešlo se na raspravu o programu rada. Radni program, koji se odnosi na 1935 godinu sadrži u sebi četiri bitna dela. Prvi tehnički deo predvida vežbe za sve vrste kategorija. Vežbe če se izvoditi s članovima društva i čl. sok. četa na zajedničkom sokolskom sle tu u Bihaču. Slet če se održati 8 odnosno 15 ju-na o. g. Naročita se pažnja posvetila takmičenjima, koja su u pr. god. pot-puno izostala. Program ovog dela od-reduje grupne javne nastupe četa, u cilju da se ujednače vežbe za sok. slet u Bihaču. Kao dan dečijeg sleta odre-den jc 12 maj. Preostalo vreme iskori-stiče se na uvežbavanje vežba za beogr. slet 1936 god. i na intenzivniji rad na području lake atletike. Drugi deo programa — prosvetni rad — sastojače se u četnim sastancima. Sastanci če se održavati dva puta mesečno s predavanj ima i upotrebom filma. Sestrama učiteljicama i br. učiteljima stavljeno je u dužnosfc održavanje analfabetskih tečajeva. U svima sc četama imaju održati idejne škole kroz koje mora proči sve članstvo. Društvo je na sebe preuzelo priredivanje izleta na koje su obavezne da prisustvuju i sve susedne čete.
Treči deo programa je poljopri-vredni rad sokolskih četa. Kao osnov ovoga rada uzimaju se zadruge kao dosad najbolji i oprobani instrumenti za uspešnu pomoč. Tako če se unaprc-diti stočarstvo zadružnim radom, a članovima Sokola osnutkom kreditne zadruge obezbediee se javtin i lak kredit. Ovo poslednje ostvariče se u tom slučaju, ako se donese nov zakon
o	zadrugama. Naročita se pažnja ima posvetiti zasejavanju lana i konoplje kako bi sc kod našeg seljaka suzbila kupovina losih indust;r. i gradskih pro-dukata. Napokon se ima izvršiti racionalizacija dubrišta. Izgradiče se isto tako i program koji bi služio kao osnov naprednom pčelaru. Strukovni predavači dače potrebna obaveštenja na letnim sastancima. Čet vrbi deo programa je higijenski, u kojem se naro-čito ističe potreba higijene stana, odela i dubrišta, propaganda i higijenska izložba kod pojedinih četa. Ima i tak-vih radova, gde če biti pogrebna i za-jednička akcija kao isu šivanj e baru-ština — gnezda malarije — u Pritoci. Za higijenske izložbe sp remi jen je ma-terijal u Domu nar. zdravija, koji če se moči lako i spretno prenašati po pojedinim jedinicama.
Sednici j c prisustvovalo 66 članstva matičnog društva . 96 članstva iz
11	sokolskih četa, 6 iz 4 sela koja imaju odeljenja sokolske dece i 3 iz društva Ličko Petrovo Selo, svega 171 članstva.	Dr, J. K.
BOS. PETROVAC. — Predavanja.
Prosvetar sestra Olga Premužič, na-stavnica Gradanske škole, održala je dva predavanja o temi »Utisci s puta u Egipat«. Predavanja su bila dobro obradena. Izneseni su detalji opisa s celog puta, prikazani slikama i mnogim predmetima u minijaturi, koje- je pre-davačica donela s puta.
Predavanje je posetilo preko 80 članova, koji su oba predavanja pro-pratili s velikom pažnjom i intereso-vanjem.
PRIJEDOR. — Glavna skupština.
Sok. društvo u Prijodoru održalo jc svoju glavnu godišnju skupštinu 17 fe-bruara o. g. Prisustvovalo jc oko se-damdeset odraslih lica i dosta dece. Šest seoskih sokolskih četa, koliko ih društvo ima, poslalo je takode svoje izaslanike na skupštinu. Brat starešina, Pero Radctič, otvorio jc skupštinu prigodnim govorom, pozdravivši iskup-ijcnu braču i sestre. Prc prelaza na dnevni red skupština je u dubokom pijetetu odala poštu senima Kralja Mučenika. Tom prilikom starešina je po’t-setio prisutne na preminulog brata pro-tu Dušana Zeleniku i na pokojnu sc-stru Persu Stojanovič. Zatim su svi zanosno klicali Mladom Kralju Petru II. Posle toga br. Simo Rad'etič, prosvetar, čitao je poslanieu Saveza. Nakon toga prešlo se na čitanjc god. izveštaja lunkcionara, iz kojih se može razabra-ti, tla je rad ovog društva u prošloj godini bio krunisan uspehom. Broj članova raste s vremena na vreme. Celo-kupan broj pripadnika Sokola u društvu iznosi 401, od kojih su polovina odrasli. Poscčivanje časova vežbanja je prilično uredno. tz načelnikovog izveštaja razabirc se, da jc tehnički rad u prošloj godini dao vidnih rezultata. Društvo jc učestvovalo na sok. sletovima u Sarajevu i Zagrebu i davalo je više svojih priredaba, koje su dobro uspele. Sieoske čete pokazale su u raz
nim prilikama zavidan uspeh. U ot-sutnosti blagajnika br. starešina dao je izveštaj o stanju društvene blagajne. Revizor br. Vučen Štrbac potvrdio je tačnost vodenja blagajne. Prosvetar, br. Simo Radetič, dao je pregledan izveštaj o radu u prošloj godini. Zatim je pročelnik seoskih četa, br. Stevan ?atič, dao iserpan referat o radu Sokola na selu. Posle pročitanih izveštaja, koji su svi primljeni uz odobravanje, br. starešina predložio ie budžet za 1935 god. u višini od 12.000 Din. 5oslc krače diskusije proračun je primljen s time da se, prema ukazanoj potrebi, vrše virmanisanja medu pojedinim stavkama. Pošto je zatim stara uprava dobila razrešnicu, br. starešina sastavio je kandidacioni odbor od pet lica, koji je, posle kratkog dogovora, predložio novu listu. Predlog ie u celosti usvojen. U novi upravni odbor ušli su: starešina br. Pero Radetič (po 26 put!), zamenik Vučen Štrbac, načelnik Josip Gabrijel, zamenik Jovan Kondič, načelnica Zdravka Stojanovič, zame-nica Zora Uhlik, tajnik Mica Stefanovič, blagajnik Stana Rukavina, prosvetar Rade Uhlik, statističair Stevan Pa-tič. pročelnik seoskih četa Dušan Savič, društveni lekar dr. Doko Cvijič, spravar Radomir Banovič. Ceo tok skupštine protekao j c u sa vršenom redu. Zatim se starešina u ime uprave zahvalio na ukazanom poverenju i po-zvao sve članove i članice da ga složno i bratski pomognu u sokolskom radu. Pošto se od prisutnih niko više nije javljao za reč, brat starešina zaključio jc skupštinu.
Župa 'Beograd
BANATSKO NOVO SELO. — Uprava društva. Na predlog god. skupštine čete i matičnog društva Pančevo, uprava župc je imenovala u pravu Sokolske čete Banatsko Novo Selo za 1935 god. i to: starešina br. Srboljub Parczanovič, гаш. starešine br. Mihailo Omorjanov, tajnik br. Ma-luševič P. Pavle, načelnik br. Svetozar Dimitrijevič, zam. načelnika br. Mita Avdeljan, načelnica sestra Novak H. Frančiška, zam. načelnice sestra Helena Baro, prosvetar br. Francuski I. Tihomir, blagajnik br. Čavoški Mileta. Revizioni odbor: br. Sava Modošanov, Borivoj Jovanovič i Lazar Stamcna.
BEOGRAD. — f Sestra Melanija Mila Nikolič. 6 marta o. god. preminula jc u Beogradu na rukama svojih starih roditelja, sestra Mila Nikolič, članica Sok. društva Beograd I.
Sestra Mila, koju j c smrt o trgala iz naše sokolske zajednice u najlepšem de vojačkom dobu, u 24 god. života, ušla je u sokolsku vežbaonicu još od ranog detinjstva, radila je u njoj aktivno sve dok jc teška boljka nijt primorala da napusti to svoje največc zadovoljstvo. Več u dcci, pa potom kao naraštiajka sestra Mila se ističe svojom revnošču i naklonošču prema tehnie-kom radu, te uskoro postaje jedna od najboljih vežbačica ženske grupe ^ u društvu, a docnije kao članica i u župi. Na svim društvenim i župskim priredbama ona uzima aktivno učešče, delom kao vežbač, delom kao voda ženskih grupa. Isto tako u takmičenju uvek se živo isticala i požnjela lepe uspehe. Na IX svesokolskom sletu u Pragu ona se takmičila u državnoj žen-skoj vrsti višeg odeljenja • Kao članica prednjačkog zbora sestra je Mila mnogo doprinela uspesima svoga društva u tehničkom pogledu i taj svoj predani rad nije napuštala, dok god joj jc fizička snaga to dozvoljavala.
Inače je sestra Mila zbog svoje vesele prirode i svoga djruželjublja bila ljubimica svih onih, koji su je poznavali. Uvek nasmejana, vedra, čila i vesela osvajala je svakoga svojom iskre-nošču i sestrinskom ljubavlju.
Zbog svih njenih lepih vrlina, koje su je krasile, sestra Mila ostače nam u lepoj i trajno j uspomeni, što ie svojim požrtvovanim radom i iskrenom ljubavlju prema svemu i svakomu za-ista i zaslužila. Slava joj!	F.
Župa Bjelovar
BJELOVAR. — Župski prednjački tečaj. Sokolska župa Bjelovar održala jc u dane od 11 februara do 3 marta o. g. u Bjelovaru prednjački tečaj, na kome je učestvovalo 57 polaznika.
Po broju polaznika to je bio naj-veči i najjači tečaj od sviju tečajeva što su do sada održani na teritoriju Sokolske župe Bjelovar.
U vremenu od tiri nedelje, kroz koje je držan ovaj tečaj, nastojalo se u mnogobrojnim vežbovnim satovima i predavanjima, da se učesnicima na što jt.dnostavniji način izloži i prikaze sva mnogostrukost sokolskog rada te da se što je više bilo moguće ostvari i pro-vede praktična primena velikog dela predavanog materijala. Posebna Paz-nja bila je posvečena okolnosti, da je na tečaju bilo vežbača najraznolikijih sposobnosti i tehničke spreme te naro-čito tome, da. ih je bilo i najmanjih četa i iz največih sokolskih drustava u župi.	,
Na tečaju sc radilo svakoga dana, osim nedelje, po 8 sati dnevno i to od 9 do 12 sati pre podne, zatim od 3 do 6 sati posle podne i od 8 do 10 sati na
večer. Prema tomo svega rada bila su 144 sata.
Sav materijal, koji se kroz ovo vreme na tečaju obradio, predavali su članovi Tchničkog i Prosvetnog odbora župe i to kako sledi: 1) Sokolski sustav telovežbe (opčenito) — brat Kalman Slavko (3 s.); 2) Metodika sokolskog uzgoja — brat Milan Bakič (4 sata); 3) Proste vežbe praktično br. Kalman i Cvijanovič Svetozar (18 č.);
4)	Strojevne vežbe — br. Kalman i Cvijanovič Svetozar (9 s.); 5) Vežbe na. spravama — brača Tatalovič Nikola i Dragaševič Mirko (4 s.); 6") Igre — br. Kalman (9 s.); 7) Laka atletika — brat Dragaševič (7 s.); 8) Odbojka — brat Kalman (3 s.): 9) Telovežba omladinc brat Kalman (4 «.); 10) Vežbovni ča-sovi bez sprava — btrat Kalman (17 s.); 11) Vežbovni časovi sa spravama — br. Kalman (14 s.); 12) Tehnička organizacija — brat Tatalovič Nikola (1 sat); 13) Tehnička statistika — brat Kalman (1 sati); 14) Taborovanje — brat Dragaševič (1 sat); 15) Prosvetni rad u sokolskim društvima i četama — brat Tatalovič dr. Vasilj (1 sat); 16) Istorija Sokolstva — brat Tatalovič dr. Vasilj (4 s.); 17) Sokolska misao — br. Vinter dir. Franko (2 sata); 18) Organizacija SSKJ — brat Škabič Matija (2 s.); 19) Anatomija i fiziologija — brat Mihelčič dr. Dragutin (3 sata); 20) Higi-jena i prva pomoč — brat Sondič dr. Ivan (3 sata); 21) Narodna kola — br. Bakič Milan (4 sata); 22) Sustav, I, II i III struka — brat Kalman (10 s.); 23) Sokolska administracija — brat Vukovič Nikola (1 sat); 24) Red takmičenja na župskom sletu — br. Kalman (ls.); 25) Proste vežbe (teoretski) — brača Tatalovič N. i Kalman.
Kao što je gore spomenuto sviju polaznika bilo je 57 (52 muška i 5 ž.). Po svom g rada nsko m zanimanju ras-poredeni su ovako: zemljoradnika 20, obrtnika 16, trgovačkih pomočnika 5, opčinskih službenika 4, privatnih či-novnika 2, daka 2, dipl. učiteljice 2, kučanice 2. drž. čin. 1, sudski zvanič-nik 1, zvaničnik sreskog načelstva 1.
Svi ovi učesnici bili su smešteni u zajedničkoj nastanbi u zgradi bivše županije, a prehranu su imali takoder zajedničku u ovdašnjoj narodnoj ka-vani.
Tečaj je održan delom na trošak župe, koja. je u tu svrhu dobila pripo-moč od bratske savezne uprave, a delom na trošak samih jedinica.
Vodstvo tečaja je veoma zadovoljno kako redovitim odvijanjem rada. tako i pažnjom i disciplinovanošću sviju učesnika, a tako isto i op ćim uspehom. koji se nakon tronedeljnog za-jedničkog i predanog rada več poka-zao i zapažao kod velike večine polaznika ovoga tečaja. Vodstvo je zbog toga uvereno, da če nakon ovog tečaja ne samo biti znatno lakše organizovati i prirediti župski slet ove Sokolske župe, što se održava na Vidovdan ove godine u Bjelovaru, več da če tehnički rad u svim jedinicama koje su imale svoje pretstavnike u ovome tečaju, nakon njega znatno pokročili napred, jer su sve takove jcdimce u ovim pret-stavnicima dobile ljude, koji su aktivno učestvovali u tronedeljnoj sokolskoj prednjačkoj školi, veoma eavesno
i priredno i održano j. Da li ce se nade župskog načelništva i lspuni i, P kazače več najskorija budučnost.
Da to i zaista tako bude « prvom redu do samih polaznika i do uprava njihovih jedinica, koje: tiebaju omogučiti nesmetano vr njihovega rada i biti im na ?-weikih savesnom ispunjavanju njihovin prednjačkih dužnosti.
TROJEGLAVA. — Masarikov« Proklava. Kako prošle, tako i 0*	,
dine naša je četa proslavila do« stveno i na svečan nacm »з iuu br. Tomc Masarika. Proslava ie Žana 10 marta u 11 sati u so	’
koja jc bila krasno ukrašena s « jubilarca i N j. Vel. Kralja ?e. jj Na to j proslavi Ж
kao i ostalih.
ško-
su učešča Sokoli, nastavnici mClncpsanu le. deca i mesno seljaštvo. ^	^
skupstinu otvorio je zam. si*
Vaso Krajnovič pozdravivši Pr a zatim jc predao reč br. Pr0S , a. Momčiloviču, koji je održao Pr^ . nje: »Život i rad T. Masarika«. ^ vanje je saslušano pažljivo i s ’ j, interesom. —• Tad su deca njCi. državnu himnu sa svojim na®f . t,|a. ma, a zatim izvela 8 prigodiun ^ macija. — Br. Stjcpan Hradec o , je predavanje na češkom jeziK . j temom: »Tomaž Masarik, ка® :e Slaven«. Cela svečanost zavrse ^ pevanjem slovenske himne >>U1 veni«.
Ž.upa Cetinje
ij
KOTOR. — Glavna skupstiM-
februara o. god. održana je ^ -|Tebr-dišnja skupština. Zamenik stares Jovan Grivič otvorio je skupstm zdravio braču i sestre i pdao P_aI1. seni blagopočivšeg Kralja A jj, dra I Ujedinitelja, što je od PrIPjaVa« članova popračeno trokratnim -jvot i zaiželio srečno vladanje i dug Mladom Kralju Petru II.	±rav-
Sa skupštine otposlani su P° j j ni brzojavi Sokolskom savezu, banu br. Mu ji Sočici.	:e u
Brat zam. tarešine izlozio potezima rad uprave u god. ianjc£ Po pročitamju savezne P° ^p-poziva funkcionere da podnesu štini svoje izveštaje. Svi su iz ^ bili pročitani, jednoglasno Pr. i staroj upravi data je razresnic •
in	C*	A
II V) | U	M	<	1	J	~	--
Nakon što je odreden fć^'ođ. ulog i odobren predračun za ^ orjvc. prešlo sc jc na biranje nove w gj4. U novu upravu su birani braca _..f
rešina Donančič Miho, zam. st.4 Plamenac Niko, prosvetar M^^Lnik loš, tajnik Belohradski Prano, bla.2 ^ Markovič Andrija; članovi: P^8 gpj-vačevič, Manojlovič Mihailo, dr- q^[-sojevič Stana, Don Leo SpalatiO' Jugovič Dušan i Stanič Dimitrije« j¥jč nici: Oblak Ivo, Milavič Đorđe, ^ џ. Jovan, Eulič Gracije, Jelavič ivVar; lič Nenad i Megler Vladislav; dr. Bjeladinovič Boško; re‘er|'7>v-ačC' seoske čete: Vezijak Antun, ^„loik vič Predrag i Vučinič Tripko; tuo, Hrle Šačir; revizori: Brajnovic Bjeladinovič Dušan i Matulina ^ sud časti: Šerovič Petar. Buein Jovo, Barič Ilija i Tolentino M*
Drugi svesokolski slet u Beograd0
Џааба
i& fuolkfu sidskik
za članove, članice, muški i žensk* n
Г j
raštaj izišla je u našoj nakladi,
za klavir pojedina partitura po 15 Din, za duvačku glazbu čitava kolekcija za ukupno 220
Klavirske partiture več su otštart*Pa ^ a za duvačke glazbe biče goto^e sredine marta.
i 1 ad* *
Ujedno su izišli u našoj nak ^ tekstovi prostih vežbi za sve ce ^
kategorije uz cenu po i‘50 svaku kategoriju (članove, članice>
48—3
ški i ženski naraštaj).
11
Jugoslovenska sokolska ma11 ^
Ljubljana — Narodni ^
rišta «	^aci lutkarskog pozo-
vrin’1 i i ° društvo n Tivtu osno-mp J6 tkarski otsck. Za kratko vre-Dow-“nivanju uspelo sc, da se ovo nama1* j snabdijc sa svim potrepšti-zorlžf,! orac’iama. Kako je ovo po-‘ Prvo u Sokolskoj župi Cetinje, vin„ n? 'tcritoriji čitavc Zetske bano-avano je nekoliko pretstava u 5n T'i Boke Kotorske kao i u Ceti-
zorišto • na dan 21 februara t. g. po-”dc i ■ 10 .?aPravil° izlet u Hereegnovi, :nJC Prikazivan vrlo poučni komad G,lt.fr° Ppbeđuje«, od brata Herolda nra/va-.Isti komad je dobio treču naftno j?ri zadnjem konkursu Prosvet-
^ sa5ft0araVeZaTSokolf tu JS naara"
ie icf i dinara. Isto tako prikaizivan god:' k0IPad u Kotoru na 3 mar ta tek. usnp^’ c ji 'c 11 svakom pogledu inw’o a P°seta fiovori koliko je ic K' VanJC za ovu stvar, jer svugde naml° USPC^ vrlo dobar. S pozorištem sta RFuVaiJ)0 Pcsetimo još neka me-k Ose Kotorske, a obiei čemo i ne-K°Ja mesta Orne Gore.	Krš.
Župa Maribor
dan«^n^^CI- — »Mladinski popoldni«* .	naraščaj	našega
Na vi" Priredil »Mladinski popoldan«. °d D Wu ?° k>l> trije šaljivi prizori nam:' Vodopivca, in sicer: »Luknja v d(.-;„ llem prtu«. »Čašica kave« in »Ve-
V	režij; br. Medvešček-a.
K;„,nvrireditcv je lahko rečemo uspela. !'arascai	... _________
je vpv3-1 Је >бга1 neprisiljeno, čeprav lojtn^15a.'6ralcev nastopila prvič. Ža-sko n . J®tvo je, da se pri nas mladin-Ceni»r tve omalovažujejo. Ne pod-« J,cn)° dela naših malih. Vzgojimo uSn 'p 1^1 > e e v- S o k ole. To pa nam bo bude° - tcc^aj' če jim bomo dali spod-veA- } moralne podpore za vedno popolnejše delo.
Zupa Mostar
odi^^A. — Selo. Naša četa je god u selu Nartu selo na 17 II 1935 1U naše čete prisustvovali su se-Na saties'Pa' tri tečajca i pet članova, i-j, „е1и je bilo prisutno oko 70 selja-2ada„-a P^enima je održao govor o g0Vo lnv? Sokolstva br. Čulafič. Posle °rata čulafiča upisala su se u čita[. .nova člana. Nato su tečajci pro-tc : 1 Pls»o br. župe, kojim daje upu-savete Sokolima na selu.
Kja-i^P.STAR, — Glavna skupština. M **aMi otsek Sokolekog društva Štinuar ođržao je svoju godišnju skup-te u Prostori jama društvene čitaoni-
p
ski zl c otvaranja skupštine naraštaj-k0U.°r otpevao je skladno i lepo »So-stafa ppozdrav«. Brat pretsednik Mu-Sdfavl °p°.vac otvorio je skupštinu po-tijjj ‘Jajuči prisutno sa »Zdravo«, za-VitPsSu toplim trečima seča neumrlog ^teliao kralja Aleksandra I Ujedi-va	prisutne	da kliknu »Sla-
vju Mučeniku i Ujedinitelju«. 0d{jo at>rn se pristupa biranju novoga u koji su ušle sledeče sestre i ♦ac ' P^tsednik br. Mustafa Popo-vič ’ t • ?retsed:nik s. Danica Vukičc-br. Predrag Andabak, bla-P°bri]-,Sr Mara Ćupina, zapieničar s.
rgič, izvestilae za štampu s. rodjte]?nka Brkič, posrednik izmedu diti0v-|a.^ naraštaja s. Mirjana Vuja-Uicj. кС. 'л 4. Oton Župančič. Odbor-Чаоп ^ Vojislav Šantič, Refik Mumi-^rojv'i Ranko Šutič i Branko Bilanovič
Do	za naraštajski otsek br. Tri-
Borij.’lc®vič, vode naraštaja i deee: s. btan.f,. ^uranjanm, br. Salko Šestič, čeyi£ ln Mastilovič i Šahsudin Zup-
ОгосмачРп toga je br. Tripo Miličevič, Sfisi-j. n.lk, naraštajskog otseka, pozvao Hovoj (j , ra5u lepim rečima na rad u Hove ^o^ini. Skupštinu završava u ime neum^ilprave ^r- Popovac amanetom I Ij:	Viteškog Kralja Aleksandra
iu!« Uni’telja »Čuvajte Mi Jugoslavi
čeo JlaraStaiski: otsek je nedavno po-?a ti(i. ? rad j tek je u začetku svo-%orn ’ i naraštaj radi savesno i ne-^92ati *	. kroz izvesno vreme po-
svoju vrednost,
?агккч^аП110 Se' da če i ovoga puta mo-4vs9.dolska omladina. vodena du-v^Ovin0-1 1 vc^kih predaka Šantiea i t»»U |M,ea' Pokazati šta je i šta vredi, ^Појјг, s.l° Sc u današnje teško vreme >jim Vl^e očekuje od nje, i da če So c|,Ja,.om > uzvišenom misli pre-r°da ■ ^ti za dobro svoga Kralja, na-1 otadžbine.	S.	B.
—	Društveni prednjački нСг’ od e i	do	4	marta	-svake	ve-
f.V°rani u • sati u veliko j opčinskoj S. c|’ °Ja ie udešena za vežbaoni-h'i teča’: ° ržan je društveni prednja-„^lanu ’n?r^aniziran po br. načelniku :Jak [,' ,e®ai ie vodio župski pred-;l‘dne n' ‘Van Sedlačck, a sem toga 3°nic; o,10 ie predavao u mesnoj či-n^tiiria , ,°^a<< vodite!jima dece o ko-.^dava,, f . n°S vaspitanja za decu.
,e bilo uverijivo, pa jc pra-t't^čai ;J°m ' odobravanjem. Održa-r0!^ da 11 svakom pogledu uspeo, a 1? i^ači /nsuc,iti i iz toga, što su svi SMi:enskil1\ Z 'nnških i 2 naraštajca te h;i °lskn vi acn° i dragovoljno polazili Jf* slušat« 1 Što su sva Predavanja ђЈ*у1јепе‘ц , zamernom pažnjom, te
52 AteCškc;Imuihi*’ «drasli ćla-
t\’o ’ Pokesali su se, kako bi
0	Prosto i kakva troska za
održanjc tečaja. Uz župskog prednjaka i br. načelnika doprineli su uspehu tečaja, držeči predavanja, ovi društveni članovi: učiteljica Dragojlovič, opšt. le-kar dr. Kovačevič, prof. Fiškovič, po-reznik Grgurevič, sud'ija Vrsalovič, učitelj Vekarič, sudija Zglav.
Župa Novo mesto
NOVO MESTO. — Župni zbor društv. načelnikov. V zmislu sklepov zadnje seje župne uprave so se prvo nedeljo v marcu zbrali v Sokolskem domu v Novem mestu ob 8. uri najprej e tehničarji iz edinic Mirenskega sokolskega okrožja. Zbor je vodil okr. načelnik br. Marjan Tratar, ki je podal uvodoma izčrpno tehnično poročilo iz vseh okrožnih edinic, iz katerega posnemamo, da je telovadilo 107 članov, 66 članic, 54 moškega, 39 ženskega naraščaja, 98 moške in 117 ženske dece, skupaj 465 telov. oddelkov od 926 vsega upisanega sok. članstva.
V vsem letu je bilo 2312 telov. dni z 25.640 telovadečimi vseh oddelkov, kar je napram 1. 1933. za 6000 več. Razen Št. Ruperta so vse okr. edinice priredile lepo uspele javne nastope in poleg njih sodelovale na vseh župnih ter saveznih prireditvah v prav lepem številu. Sledile so volitve okr. načelništva za 1. 1935. Izbrano je: okr. nač. br. Marjan Tratar (Trebnje), nam. br. Urbas Adolf (Mokronog), s. okr. nač. Draga Kolcne, nam. s. Čebulj Darinka (Mokronog). S to točko je bil zbor tudi ob 9. uri zaključen, nakar se je istotam vršil redni letni zbor vseh ediničnih načelnikov ter načelnic, ki ga je vodil župni načelnik br. Ljudevit Papež. Udeležba je bila z izjemo 1 edinice (Mirna peč!) polnoštevilna. Po uvodnem pozdravu je br. Papež podal izčrpno poročilo o teh. delu župe in edinic v 1. 1934., ki je zopet nov korak na lestvici sokolskih uspehov naše župe. Iz njegovega obširnega poročila posnemamo, da je telovadilo' v lanskem letu v 15 društvih in 6 četah: 370 članov, 142 članic, 178 m. in 111 žen. nar. ter 412 m. in 419 ž. dece, skupaj 1632 vseh teiovadečih. V vsej župi je bilo 5252 vadbenih dni s skupno udeležbo 62.555 teiovadečih. Prednj. zbor je v 10 edi-nicah ni je vadilo 21 izprašanih in 34 neizprašanih prednjakov ter 13 izprašanih in 19 neizprašanih prednjačic, skupaj 87 prednjaštva. ŽTO je priredil v oktobru žup. prednj. tečaj, v januarju t. 1. pa žup. prednj. izpite.
V zmislu odreb Savcznega načelništva se je v župi osnovalo 8 smučarskih odsekov in začetkom februarja jc ZPO priredil 4 dnevni smučarski tečaj, župa pa se je udeležila z uspehom tudi saveznih smučarskih tekem v Škofji Loki in doma priredila župne in društveno tekme.
V nadaljnjem jc poročal o nastopih, ki jih je bilo z župnim 15 v župi z udeležbo 3314 teiovadečih. Poleg domačih pa se je udeležila župa nastopov tudi drugod in zlasti pohitela v Zagreb in Sarajevo v prav častnem številu. Po poročilih obeh okr. načelnikov so se vršile volitve župnega načelništva in okr. načelništev kot slede: župni načelnik br. Papež Ljudevit, namestnika: brata Šlibar in Tratar, župna načelnica: s. Murn Iva, nje namestnici: s. Vida Poljanšek in Kolenc Draga. Novomeško sokolske okrožje: okr. načelnik br. Šlibar, nam. br. Adam in Mihelič, s. okr. načelnica Poljanšek Vida z namest. s. Meršol Drago. Izpitna komisija za društv. in župne izpite ostane neizpremenjena. Končno se določi podroben program v 1. 1935.: 9. in
10.	junija žunne tekme in župni zlet ob 25 letnici župe, v juliju 14 dnevni župni prednjaški tečaj z dodatnima: plavalnim in lahkoatl. tečajem, v avgustu pa tečaj za vodnike dece in naraščaja. Določita se dva okr. tajna zleta in župno taborenje, obvezno za vse edinice. Sledil je razgovor o novem župnem pravilniku za sok. nastope, ki ie bil sprejet z nekaterimi izpremem-bami.
Po sluča jnostih jc ob 12. uri zaključil br. Papež zbor, nakad so sc vršile popoldne od 13. do 16. uro v telovadnici predelave letošnjih obveznih prostih ter orodnih vaj.
Župa Osijeli
VEL. KOPAONICA. — Gradnja vežbaonice. Pred kratko vreme podigli smo svoju vežbaonicu. Nije doduše dom ali za nas če biti dobro. Išlo je teško, ali smo ipak uspeli. Mesna opči-na imala je jednu staru zgradu, koja nije služila ni za šta. Brat Mas i brat Vanič su izradili kod mesnog upravnog opčinskog odbora, da ie tu zgradu pre-pustio Sokolskom društvu. Sada se je zgrada srušila i ponovno podigla, ali tako da je udešena jedna prostorija za vežbaonicu sa 10 m širine i 6 m dužine, a jedna prostorija je uredena za op-činske potrebe. Nastojanjem iste brače sada smo, uz vežbaonicu. dobili od Zemljišne zajednicc komad zemljišta od kojih 200 četvor. hvati, što če služiti kao lctnje vežbalište. Do sada se vežbalo kojekuda: po privatnim sta-novima, školi, škol. dvorištu, a sada čemo moči i zimi i leti na svojem da radimo. Članovi vežbači i dcca več iz-javljuju, kako če, čim vreme dopusti, urediti spomenuto vežbalište. U no-voj vežbaonici radi se več punom parom za okružna takmičenja i slet u Subotici.
Vrlo stno zahvalni našoj opčini i našoj ZemljiSnoj zajednici.
Ž.upa Sarajevo
SARAJEVO. — Glavna skupština.
U nedelj u 10 febr. održana je u Apo-lokinu glavna godišnja skupština Sokol-skog društva Sarajevo. Skupštinu je otvorio starešina društva br. Aleksa Starčevič, ko ji na prvom mestu evocira uspomenu na Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, te poziva skupštinu, da u znak odavanja počasti Seni Bes-mrtnog Kralja dva minuta šuti i misli na Kralja Mučenika.
Nakon čutanja od dve minute br. Starčevič nastavlja govor u kojem prikazuje društveni rad i govori o akciji milosrda.
Br. Starčevič se, po završetku govora seča umrlih članova pok. Vasilja Grdiča i drugih, kojima skupština oda-je počast kličuči »Slava im!«
Br. Ivan Radič pročitao je saveznu poslanicu.
Tajnica s. Rada Vasiljevič proči-tala je opširan tajnički izveštaj. Mnogo se zadržava na teškoj marseljskoj tragediji, dajuči punog izražaja sokoi-skog osečanja kojim je duboko pro-žeta.
Načelnik br. ing. Jovan Ilič pod-nosi izveštaj o tehničkom radu.
Prosvetar br. Hajrudjn Čurič u svom prosvetarskom izveštaju ističe, da prosvetni rad u društvu nije mogao biti naročito intenzivan iz nekoliko razloga, a jedan je od tih što članovi Prosvetnog odbora nisu udovoljavali svojim obavezama.
Br. Boško Šiljak podneo je blagaj-nički i statistički izveštaj.
Br. Simo Stanivukovič, uz spontano odobravanje skupštine, podneo je izveštaj Fonda za gradnju sokolskog doma.
Br. ing. Popov, kao delegat Sekcije ruskih Sokola, izveštava o radu te sekcije.
Br. Hasan Ljubunčič je podneo is-crpan izveštaj o stanju i radu sokolskih četa.
Nadzorni odbor je izvestio, da je poslovanje uprave društva u minuloj godini bilo ispravno vodeno.
Starešina društva br. Starčevič otvorio je diskusiju o podnesenim iz-veštajima društvenih fukcionera.
Prvi -"lzima reč br. Blagojevič i podvrgava kritici rad prosvetara ,a od-govorio mu je profesor br. Stefanovič.
U diskusiji uzeli su učešča još br. prof. Miron, ing. Popovič Jovo i Stanivukovič Simo.
Na predlog uprave društva skupština je- jednoglasno zaključila, da se sarajevska sokolska društva otsada na-zivaju ovako: Sarajevo-matica, Sarajevo I (pre Novo Sarajevo), Sarajevo II (pro Vratnik) i Sarajevo III (Bistrik).
Poslednja tačka dnevnog reda bila je: predlog za imenovanje nove uprave društva. Skupština jednoglasno pred-laže ovu novu upravm: starešina brat Aleksa Starčevič, zamenici br. dr. Bogdan Vidovič i Ingjac Flengster, tajnik br. Abduselam Balagija, blagajnik br. Boško Šiljak, prosvetar s. Rada Vasiljevič, statističar br. Šiljak. načelnik br. Rudolf Ažman, zamenici Tomo Vra-nješ i Svetozar Gačinovič. načelnica Aleksič Zaga, zamenice: Blečič Ljilja-na i Bogdan'ović Milena, ref. za čete br. Radmilo Grdič. Odbornici: br. ing. Velimir Besarovič. Ivan Radič, Uroš Čovič, čeremidžič Mitar, Stjepan Zambal, Mulka Jaroslav. Joksimovič Rade, Perovič Dušan, Oskar Lavrač, Jelena Do-pučia, Roubiček Oto, Josip Dušek, dr. Sinan’ Mušanovič, Milutin Zekavčič, Alojz Skopal. Venci er Miško, Dušan Ukropina, Aleksije Leonov, Bogdan
Nadzorni odbor br. Rihard Štefani, čurčič Kosta, Savič Savo, Stevan Pravica i Dušan Kostie.
Sud časti: dr. Sunajkovic Branko, dr. Bogdan Victovič, dr. Milan Jojkič, Aleksa Starčevič i Uroš Čovič.^
Konačno je uzeo rec staresma Sokolske župe br. dr. Vojislav Besarovič. Zahvaljuje na zdušnom radu uprave društva u minuloj godini i apeluje na članove da ličnim žrtvama i trudom doprinosu još večim uspesima.
Skupština je protekla dostojanstveno i bila još jedna vidna manifestacija sokolske svesti.
tupa SušaU - R!/eka
BRLOG. — Predavanja. Dana 10 februara o. g. brača Jovan I. Karleuša
i	Uglješa Vojnovič održali su u Brlogu vrlo” uspela predavanja. —- Brat Karleuša sa temom: »što je Sokolstvo —■ Istorijska uloga Sokolstva u radu za oslobodenjc i ujedinjenje Sokolstvo u odnosu prema religijama.« — Brat Vujnovič je govorio o temi: Sokolska načela — Uticaj telovežbe na duhovni život — Sokolska demokratija.«
Predavanja su bila sestavljena od tri krača temata lako razumljive obra-de.
Dana 17 februara u školi u Dreno-\ u Klancu, brat Karleuša održao jc predavanje o terni: Sokolska ideja u selu
—	Selo kao osnov jakosti i čistoče Sokolske ideje. — Brat Vujnovir/ održao je isto predavanje s istom temom kao
i	u Brlogu dana 10 februara.
Zatim brat Karleuša uzima ti o novo reč i govori: »O programu sokolskog rada na selu i uvodi kao veoma važnu tačku toga rada osnovanje i razvijanje zadrugarstva. Govori o istorijatu zadrugarstva — govori o zadrugarstvu pojedinih država, koje su danas na najvišem stepenu kulture i obrazova-
nosti i napominjuči, da je sve to uči-nilo dobro organizovano zadrugarstvo, kao što je to bilo u Danskj, Engleskoj, Nemačkoj i drugim kulturnim zemljama".
KRALJEVIČA. — Masarikova proslava. Sokolsko društvo Kraljeviča proslavilo je vrlo svečano 85 rodendan presidenta bratske ČSR br. Tome Ma-sarika priredivši 7 marta naraštaj sku i dečju akademiju, koja je počela Sokolskim pozdravom. Brat Kaponi održao je vrlo lep govor o Masariku prika-zavši ga od dečačkog doba, kovačkog naučnika u Slovačkoj do najmarkant-nije ličnosti savremene Evrope. U svom lepom govoru prikazao ga je kao genijalnu ličnost na naučnom i diplo-matskom polju. Svoj govor završio je br. Kaponi željom da Bog još poživi presidenta »tatičku« Masarika i pozivom da mu prisotni kliknu »Živeo«.
Zatim su sledile vežbe mlade mu-ške dece, starijc muške dece, muškog
i	ženskog naraštaja i nekoliko deklamacija. Na koncu proslave otpevao je naraštaj i dcca sveslavcnsku himnu »Oj Siaveni«. Proslava je naročito u mo-ralnom pogledu vrlo lepo uspela. Bio ie prisutan lepi broj opčinstva. zatim pretstavnici vojske na čelu sa br. komanda tom Grahovcem i drugi. I ovo m jc prilikom ponovno došlo do manifestacije češkoslovačko - jugoslovcnskog bratstva i jedinstva.
PERUŠIČ. — Društveni rad. Naša četa sada broji 140 članova, a od toga 60 vežbača, koji s osobitom voljom redovno dolaze u vežbaonicu. Osim 60 članova vežbača, četa brojLlO članica-vtžbačica, 16 naraštajaca, 75 muške i 62 ženske dece.
Četa je osnovala i svoju knjižnicu, tc je za kratko vreme sabrala 110 poučnih knjiga. Pozorišni otsek radi odlično i neumorno. Dana 24 II 1935 pri-redio je pozorišni otsek vrlo uspelu »Trezvenjačku akademiju« na kojoj je br. prosvetar Pajtel održao predavanje
0 temi: »Alkohol kao socijalno zlo«. Osim toga br. Kordič, naraštajac Da-sovič, te sestra Lulič vrlo su lepo reci-tovali pesme »Sokolska trezvenjačka pesma«, »Alkohol« i »Tužan svršetak«. Silan utisak na prisutno članstvo i sc-ljaštvo (bilo ih je preko 300) učinilo je prikazivanje drame »Nesrečnik« od br. Širole.
Četa jc osnovala i Lutkarsko po-zorište. Več su priredene dve pretsta-ve s lutkama.
Četa ima svoj vlastiti tamburaški zbor, tc su nedavno nabavljene nove tambure za svotu od 3000 Dinara.
Osim potrebnih sprava za laku atletiku četa j c nabavila i pribor za od-bojku, te članstvo s užitkom igra ovu lepu igru.
SILBA. — Proslava evakuacije.
Skromno, ali dostojno, proslavilo je naše društvo 3 marta t. g., 12 godiš-njicu italijanske evakuacije našeg mesta. Ovom je prilikom br. A. Kuljcrič održao duži govor, u kome je krupni-jim potezima ocrtao borbu, koja se kroz vekove vodila za. naše narodno ujedinjenje. Dalje se br. Kuljerič osvr-nuo na »Autorvomaški« pokret u našem narodu, tc na njegov (rad, kao i potpuPi poraz tog pokreta na izborima godine 1884, kada je opštinska uprava došla u ruke narodnjaka, te je tada postao prvim načelnikom vođa^ narodnjaka pok. Josip Boničioli. Br. Kuljerič, potanko opisuje stradanje našega kraja za vreme okupacije.
Svoj govor završio je br. Kuljerič, e poklikom:	Blagopočivšem Kralju
Aleksandru 1 Ujedinitelju, to borcima za naše narodno oslobodenjc.
SUŠAK. — Masarikova proslava,
U nedelju 10 marta 6. g. proslavilo je naše Sokolsko društvo svojom svečanom matinejom osamdcsetipctu godinu života največeg i naj zaslužni j eg živu-čeg Slovcna, pretsednika bratske nam Češkoslovačke Republike, brata dra Tome Gariga Masarika.
U prepunoj dvorani kina »Jadran«, svečano iskičenoj državnim zastavama češkoslovačkom i našom, to slikama Nj. Vel. Kralja i Masarika, održao je kratak proslov starešina Sokolskog društva, br. Grkinič, u kojem je pod-vukao značaj toga jubileja i naše proslave, tc je zahvalio mnogobrojnom gradanstvu na odazivu. Zatim jc društveni prosvetar, br. prof. Kastropil г1 svom zaista lcpom, iserpnom predavanju prikazao Masarikovc zasluge za Slovenstvo i za čovečanstvo, a naročito njegov rad za nas Jugoslovene. Iza toga jc naraštajac Miloš Svatonj vrlo lepo i s razumevanjem deklamovao Ku-bičkovu prigodnu pesmu »Tatičku Ma-sarvkovi«, našto je naše odlično peva-čko društvo »Jeka sa Jadrana« pod' ravnanjem svoga zborovode. br. dir. Petroviča, otpevalo divnu Biiiiičkoga pesmu za mešoviti zbor »Oče naš«. Posle je naš več poznati mali dcklama-tor, naraštajac Dušan Jovanovič, temperamentno deklamovao Šantičevu pee-mu »Naš apostol«, a »Jeka« završita je ovaj svečani program Grgoševičcvim »Kolcdama«, koju jc naročito lepo ot-pevala. Vojna muzika svirala je narodne himne i slovensko himnu pod ravnanjem vojnog kapelnika br. Jana Sla-boga. Na koncu je br. Grkinič pročitao brzojavku, koju je u ime društva i gradanstva uputio Masariku u Prag. Publika sc ic razišla kličuči Masariku
1 pevajuči slovensku himnu.
Cela je proslava bila srdačna, svečana i topla.	M.
£upa Šibenik - Zadar
KNIN. Glavna skupština. U ne
delju, dne 3 marta o. g., ovdašnje je Sokolsko društvo održalo 28 redovnu godišnju skupštinu.
Starešina društva Duro Pokrajac otvorio je skupštinu komemorirajuči smrt Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i potom usklicima Nj. Vel. Kralju Petru II.
Iz izveštaja koji su zatim podnosili pojedini referenti društva razabralo se, da je rad društva u prošloj godini uglavnom bio upučen na selo. Društvo je do danas osnovalo 18 sokolskih četa u kojima sc radi vrlo aktivno na kulturnom, poljoprrvrednom i higijen skom polju.
Aklamacijom jc izabrana nova uprava u koju su ušli: starešina Duro Pokrajac, tajnik Kušpilič Zdravko, načelnik Dušan Kostič, blagajnik Miro Šimunovič, statističar Čedo Omčikus. Referenti za poljoprivredu dr. Otmar Novak, za čete ing. Ante Ma<rušič, za higijenu dr. Rajko Tauzovič, za strelja-čkc odseke Vlado Sapič i za prosvetu dr. Mirko Perkovič.
Zupa Varaždin
VARAŽDIN. — Glavna skup&tina župe. IV godišnja skupština Sokolske župe Varaždin održače se u nedelju, dne 24 marta o. g. u 10 sati pre podne
u sokolani društva Varaždin s ovim dnevnim redom:
1) Izbor dvaju članova za overov-lejnje zapisnika.
2) Pozdrav starešine.
3) Izveštaji uprave župe i revizora.
4) Podnašanje predloga o višini župskih doprinosa i godišnjcg proračuna.
5) Priredbe u župi.
6) Podnašanje predloga upravi Sa-veza za imenovanje članova uprave župe, revizora i članova suda časti.
, 7) Eventualija.
Pravo glasa na skupštini imadu članovi uprave župe i izaslanici društva (na svakih 100 članova, zajedno s četama, po jednog te na višak od naj-manje 50 članova takoder po jedau izaslanik), potonji ako je društvo udo-лoljilo svima obavezama prema župi.
Uptava župe.
BEDNJA. — Konstituisanje prosvetnog odbora. Na sednici upravnog odbora ove čete, dne 2 marta o. g. kon-stituisan je prosvetni odbor. U odbor su ušla ova brača i sestre: pretsednik: prosvetar br. Ivan Šoš. tajnik i knjižničar: br. Viktor Cvitan, novinar i iz-vestilac za sokolsku štampu: br. dr. Ivan Španič, ostali članovi: ss. Flejto Marija, Šoš Marija, Sataie Romana i Mačcfat Štcfa.
Medu ostalim članovi su izgradili lutkarsku pozornicu i oduševali e njo-me naše najmladc.	. I. Š.
DEKANOVEC. — Masarikova proslava. Dana 6 marta uoči 85 roden-dana brata Tomc G. Masarika, pretsednika ČSR održano je u krugu Članstva i naraštaja našega društva selo a predavanjima o životu i radu velikog brata, državnika, filozofa, Slovena i čoveka, tc velikog prijatelja svih Sla-vena uopšte, a nas Jugoslovena napo-se. — Na sam dan proslave, t. j. 7 marta održali su nastavnici(-ce) — Sokoli (-ce) predavanje o životu i radu sveča-revu u svim odeljenjima naše škole.
Naše želje prigodom proslave nje; govog 85 rodendana uputili smo mu i pismenim putem zaželivši mu dobro zdravlje još na više godina, a za korist ČSR i na korist svih Slovena. I. V.
'PEKLENICA. — Selo. Sokolska četa Peklenica održala je 3 III svoje prvo selo. U izvodenju programa su« delovao je četni meš. zbor, koji je otvorio selo sa »Sokolskim pozdravom«. Iza te pesme brat Žganec održao je proslov pozdravivši prisutne i obrazloživši cilj sela. Sledila ie deklamacija »Smrt majke Jugoviča«. Deca su izvela pozorišnu igru: »Kugina ku-ča«, što se svima jako dopalo. Mešoviti je zbor otpevao 3 Žgančeve pesme te Lisinskoga: »Plovi, lado...« i I’a-ščanovu: »O j Siaveni...«
Selu je prisusitvovao lep broj ljudi, koji su s velikim interesoni pratili izvodenje programa.	2.	M.
VARAŽDIN. — Glavna skupština. U nedelju 24 februara održana je godišnja skupština Sokolskog društva Varaždin. U sokolani sakupilo se je oko 200 članova. Skupštini je prisu-stvovao kao izaslanik župe brat starešina Belčič.
Skupštinu je otvorio brat starešina Novakovič. Otvarajuči skupštinu dirljivim je rečima pomenuo tužnu i tragičnu smrt Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Svi prisutni stajanjem i usklicima »Slava Mu« odali su poštovanje. Posle toga uputio je tople reči i sokolske želje Njegovom Veličanstvu Kralju Petru
II,	a zatim komemorirao smrt brata Vincenca Štjcpaneka, velikog i pris-nog prijatelja našeg naroda. Ukratko osvrnuo se je na rad društva u prošloj godini. Iza toga prešlo se je na dnevni red. Prvo je pročitana savezna poslanica. Sledili su izveštaji funkcionara, koji su bez diskusije primi jeni. Brat tajnik dr. Slavnič istakao je kako u prošloj godini nije bilo prave veze izmedu rada upravnog odbora i prednja-
čkog zbora, čemu je najvećma krivnja u nemanju prostorija, pa se zato administracija nije odvijala onako kako bi to bilo poželjno. Opisuje rad društva u prvoj polovini godine, koji je sav bio iscrpljen pripremama za župski slet i sletove u Sarajevu i Zagrebu. Znača-jan je bio društveni izlet na Spasovo, kad se je društvo sa svim kategorijama sastalo sa susednim četama. Spo-minje pokladnu zabavu, proslavu Zrinjskog i Frankopana, javnu vežbu te učestvovanje kod susednih društava
1 četa te na sletovima. 14 oktobra odr-žana je komemoracija smrti Blaženo-počivšeg Kralja Aleksandra, 1 decembra bilo je polaganje zaveta Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, a 16 decembra održana je vanredna glavna skupština, na kojoj je zaključeno, da društvo sagradi vlastiti dom. Tokom godine održano je 19 sednica upravnog odbora te su rešena 663 akta.
Iscrpan izveštaj dao je brat načelnik Zvonko Šuligoj. Naeelništvo, uz pomoč prednjačkog zbora, koji je bro-jio 18 članova i 6 članica, vršilo je te-lesnouzgojni rad u vežbaonici, tclovež-benim priredbama, sudčlovanjem kod drugih javnih nastupa i eletova, žup-skog i saveznog takmičenja, izleta i pohadanja prednjačkih tečajeva. Pred-njački zbor održao je 13 sednica. Sve vežbače kategorije radile su neprekid-no osim dece i ženskog naraštaja, koje nisu vežbali u julu i avgustu. Sve kategorije vežbale su u 20 grupa, svaka grupa po dva puta tedno. Poprečno su vežbala 33 člana 14 članica, 103 naraštajaca 53 naraštajke. 248 muške i 154 žen. dece. Ukupno je bilo 1153 vežbov-nih časova. Od priredaba ističe: javnu vežbu, dečje - naraštajsku akademiju, članske akademije i društvene utakmi-ce, na ko jima je takmičilo 11 vrsta, te
2 izleta. Društvo je sudelovalo kod 4 četna i 2 društvena nastupa. Osim toga na okružnom sletu u D. Dubravi i župskom sletu u Čakovcu, zatim na sletovima u Sarajevu i Zagrebu. Na žup-skim utakmicama takmičila su se 4 društva s 10 vrsta i 3 pojedinca, gde su se sve kategorije kvalifikovale kao pr-vaci župe. I u utakmici u odbojci vrsta članova i naraštajaca su prvaci župe.
U to j utakmici pobedili su vrste žuna Bjelovar, Banja Luka i Karlovac. Na lakoatletskim utakmicama prigodom sleta u Zagrebu društvena vrsta sq je plasirala na 7 mesto, a brat Šamac po-stigao je zamerne rezultate. 2 člana i 2 članice polazile su župski prednjacki tečaj, 1 član i 1 članica tečaj za narodna kola te 7 župski smučarski tečaj. Društveni prednjacki ispit položilo je 5 članova i 2 članice, a 1 član je po-ložio i župski prednjacki ispit. Smučarski otsek sastoji se od 24 člana. 3 članice, 20 naraštajaca i 3 naraštajke. Agilan je i naraštajski otsek. Nakon programa rada za ovu godinu završen je ovaj zanimivi izveštajč
Brat prosvetar Nikola Bosanae pružio je skupštini itakoder opširan iz-veštaj o prosvetnom radu u društvu. Prosvetni odbor sastajao se je od 7 članova i 2 članice, održao je 4 sedni-ce. U glavnom držao se je programa odredenog od SPO u 4godišnjem planu i programa ŽPO za prošlu godinu, od kojeg programa je i ostvaren veči deo. Jedino nije ostvareno organizova-nje oteeka za trezvenost i štednju. Predavanja održano je 11 pred 1098 članstva, 948 naraštaja, 598 dece i 426 dru gih. Govora pred vrstom bilo je 117 i to 14 članovima. 55 naraštaju i 48 deci, koje su slušala 192 člana-ica, 1872 naraštaja, 1614 dece i 18 drugih. Društvenih priredbi bilo je: 2 svečane proslave, 1 akademija, 2 zabave, 1 igranka i 8 izleta. Školu za novo članstvo svršio je 51 novi elan. U novembru započeta je idejna škola za naraštaj, ko ja če trajati do marta. Na Sokolski glasnik pret-piačeno jo 48, Soko 18, Sokolič 20_i Našu radost 208. Knjižnica imade 579 knjiga. 341 knjigu čitala su 252. Osnovane su zbirka isečaka s 96 isečaka i zbirka fotografija za 91 fotografijom. Kao dodatek izveštaju pr6svetara_ dao je brat Šambarek izveštaj o muziekom radu. Glazbeni' otsek broji 18 članova i ima 23 limena glazbala i 10 tambura, što je svojina društva i pretstavlja vrednost od preko deset tisuča dinara. Arhiva imade preko 200 kompozicija. Osim na župskom i zagrebačkom sletu te na svim društvenim priredbama sokolska muzika je svirala na još 4 javna nastupa.
Iz blagajničkog izveštaja brata .la-drošiča proizlazi, da imovina društva iznosi 169.390 dinara. Društvo duguje samo Savezu 20.000 u ime beskamat-nog zajma za gradnju doma, koji se imade isplatiti u roku od 5 godina. Iz izveštaja društvenog gospodara brata Kalbača vidi se. da društveni inventar vredi 90.561 dinar.
Brat A. Zima dao je ovu statistiku članstva. Imade članova 506, članica 85. muš. naraštaja 133, žen. naraštaja 74, muš. dece 100, žen. dece 42, svega 940 pripadnika.
Brat Rubinič izvestio je skupštinu o stanju društvenih četa. kojih imade 20 sa 747 članova, 94 članica, 158 muš. naraštaja, 35 žen. naraštaja. 642 muš. dece i 516 žen. dece. Četa Gor. Rijcka nije poslala izveštaj. Javni nastup odr-žalo je 11 četa, a sudelovanja bilo je 39. U četama održano je 339 predavanja i 284 nagovora. Knjižnice imade 18 četa sa 949 knjiga. Prosvetnih pri Tč-dbi bilo jc 153, pretplatnika na so-
kolske listove 95. Inventar četa vredi 6366 dinara, a fondovi za gradnju domova 6394 din. Postavljeni su stalni nadzornici četa, koji moraju svaka če-tiri meseca pregledati sav rad dodeljenih im četa. Na sastanku tih nadzornika konstatovano je, da je rad od 4 četa vrlo dobar. od 8 dobar, od 4 slab, a 4 još nisu pregledane.
Voda konjičkog otseka brat Milovanovič izneo je da ta j otsek broji 32 redovna člana. Održana su 148 redovna i 32 izvanredna časa jašenja. Otsek na-stupio je na društvenoi vežbi sa 18 članova. u Zagrebu sa 18 članova i na na-stupu čete Zbelova-Kučan sa 8 članova. Sudelovalo je sve članstvo otseka i na sletu u Čakovcu. Pošto otsek niti članovi ne raspolažu sopstvenim konjima to je vrlo ograničena upotreba državnih jahačih konja.
Brat dr. Mifčetič predočio je skupštini izveštaj odbora za gradnju doma. 16 decembra održana je izvanredna skupština na kojoj je zaključeno da se odmah pristupi akciji za gradnju sokolskog doma. koji če biti posvečen uspomeni Viteškog Kralja Aleksandra
I Ujedinitelja. Financijski otsek pri stupio je radu. Pročelnik mu je brat Pongračič, a tajnik brat dr. Imenšek. Do sada je upisano 49.795 dinara priloga. Fond od pre iznosi 153.986 dinara. Akcija za sakupHanje znatno če se proširiti. Pročelnik gradevnog otseka ie brat dr. Posmodi, a tajnik brat R. Mežnarič. Dalje akciia i gradnja doma ovisiče doprinosima članstva i prijatelja Sokolstva, o potporama države, grada i Saveza.
Nakon evih izveštaja, u ime dosa-danje uprave zahvalio se je brat sta* rešina na poverenju i pod T>retseda-njem brata dr. Stankoviča obavljen je izbor nove uprave. Predane su dve liste. Druga se je razlikovala samo u osobi prosvetara i jednog člana uprave te je izabrana ova uprava: starešina Novakovič S. zam. starešine Pongračič V. i Rubinič M., tajnik Jadrošič, zaplsničar Rokič, prosvetar Bosanae N., blagajnik Šurbek, gospodar Siber T., matičar Samac V., načelnik Kovačič J., zam. načelnika Peršič i Pongračič D., načelnica Semrekar E., zam. načelnice Brknjač M. Odbornici i zamenici: dr. Posmodi, dr. Hercezi, Stare, Samac M., Stankovič Ljubica, Škarpa, dr. Slavnič, ing. Briksi, Milovanovič, dr. Vanjek J., Cepanec M., Stankovič, Rokič, Markovič, Cmrečki i Šambarek. Revizori: Pirker G.. Grčevič V. i Hršak, pročelnik narašt. oteeka Deduš, referent za sokol, čete Rubinič, za glazbu Šambarek i voda konj. otseka Milovanovič. Sud časti:	pretsednik	dr. Stankovič,
zam. prets. V. Šuligoj, članovi dr. En-gelhart. dr. Vč Milkovič, Miščin D., Stare, i Zima L.
Nakon izbora zahvalio je brat Novakovič na ponovnom poverenju i iz-ložio program daljnjeg rada društva, a naročito se je osvrnuo na gradnju doma.
Izaslanik župe brat Belčič čestitao je na radu matičnom društvu zahva-iivši na saradnji prigodom župskog sleta te pohvalio dosadanji rad. Istak-
nuo je važnijc degodaje u sokolskom životu, smernice rada u ovoj godim, a napose slet u Subotici.	M.	B.
VRATLŠINEC. — Gradnja doma.
Od svog postanka bavila se ova četa mišlju, kako bi došla do svog toli že-Ijenog sokolskog doma.
Unatoč današnje teške krize, do-nesen je zaključak da se pristupi ovog proleča izgradnji iako ne bog zna kak-ve sjajne zgrade skromnom i pristoj-nom prizemnom domu izgradenom iz opeke i borovine. Opeku su ispekli sami članovi, a sva potrebna drvena grada takoder je poklonjena od članova i prijatelja Sokolstva.
Zahvaljujuči dobrom vodstvu organizacije došli smo do besplatnog dovoza drva, peska i šljunke, dočim sve Tučne i vozne radnike daju marni članovi i meštani bcsplatno. Na taj način biče ovaj dom draži seljacima. jer če znati, da su ga podigli svojim žulj e vini a i svojim materijalom.
VARAŽDIN. — Naraštajsko selo.
U nedelju, dne 3 marta o. g. priredio je naš naraštajski otsek selo naraštaja i dece, koje jo uspelo iznad svakog očekivanja. U 14 gimnastičkih točaka nastupiše u prostim vežbama, na raz-boju, konju, u raznolikostima i u skupinskim vežbama brojne kategorije muškog i ženskog naraštaja, te muške i ženske dece. Sve su vežbe bile vrlo dobro izvedene, pa su brača i sestre vodnici pokazali zaista lepe rezultate svoga rada. I luka sreče uspela je pot-puno. Tako se je fond naraštajskog otseka za taborovanje opet povečao znatnom svotom. U početku sela po-zdravio je sakupljeno brojno općinstvo pretsednik otseka brat A. Kovačič is-taknuvši rad otseka i svrhu sela. Ove godine uopče razvija naraštajski otsek znatnu aktivnost. I broj njegovih pripadnika je veči negoli prošle godine. Več od početka novembra drži se svar ke nedelje idejna škola za naraštaj, a od početka februara i plesni tečaj na ko jem se poučavaju narodna kola. Uspe H ovih praznika organizovati ta-borovanjc makar u skromnoj meri — a to je vruča želja sveg naraštaja — požrtvovni če vode otseka nači u tom najlepšu nagradu za svoje napore.
D.
Župa Zagreb
PODSUSED. — Predavanje: Ulo-ga kemije u ratu. Na poziv Sokolskoga društva u Podsusedu, održao je predavanje u nedelju dne 3 marta o. g. br. Mirko Virt, inr. kemije kod tvornice »Kaštel«, o temi: Uloga kemije u ratu. Razjasnio je čime se bavi kemija, kako se gledalo pre na tu nauku i do ko-likoga je napretka doprla. Pronalasci se primenjuju na dobro čovečanstva. Velike pomoči imadu od nje napredni gospodari. U ratu se uloga kemije menja. Njezino delovanje koje za vreme mira koristi i pomaže ljudskom na-pretku u ratu postaje pogubno. Kemija če biti u budučem ratu najsnažni-jo neprijateljsko oružje. Radi tolike važnosti kemije, narod treba da se njo-
me upozna. Treba da znade za njezino korisno i pogubno delovanje. Predavanje je bilo popračeno mnogobroj-nim eksperimentima, koje je s uspehom izvodio br. Stanišak Stjepan.
VeMka dvorana Sokolskog doma bila je dupkom puna slušača, koji su velikim interesom pratili izvode i ek-sperimentacije predavača.
SISAK. — Prednjacki tečaj. U mesecu novembru i decembru prošle godine održan je prednjacki tečaj našega društva. Pismeni ispiti obavljeni su dana 2, a usmeni 3 marta o. g. Pret-sedao je i ujedno ispitivao župski načelnik brat dr. Alfred Pihler. Pored njega ispitivali pu: Vajnhart Lujo, član župskog tehničkog odbora, Pejno-vič Stevo, društveni načelnik i Lončar Jelena, načelnica. Ispitu je prisustvo-valo od vremena do vremena više članova društvene uprave, a zamenik starešine. direktor gimnazije, Korlaet Josip celo vreme pismenog i usmenog is-pita. Ispit je polagalo 18 kandidata društva Sisak i jedan društva Glina.
Dva su kandidata našega društva odbijena nakon pismenog ispita, a svi koji su pripušteni usmenom ispitu, položili su ga s uspehom. U nedelju na-večer (t. j. 3 III) u 20 sati 30 minuta, nakon svršenog ispita. proglašen je rezultat. Ispit su položili brača: Dujak, Selecki. Novakovič, Šalat, Paunovič, Janič, Metikoš, Markovič, Frangen. Čo-rič i Dukič iz Gline; sestre: Pavleko-vič Dujak, Nogič, Vladetič. Berekovič i Lugarič.
Brat Pihler i starešina brat Teslič pozdravili su kandidate, stavili im na srce rad u Sokolu i čestitali im na uspehu rukovavši se sa svakim od njih. Ovo je prvi naš društveni tečaj, na kome je 16 članova i članica osposoblje-no za vodenje sviju kategorija. Ovim ie osiguran bolji uspeh u budučem teh-ničkom radu, pa se s pravom nadamo odličnom tehničkom i prosvetnom uspehu našega društva.
Držanjem-društvenih tečajeva na-staviče sc svake godine.
STENJEVAC. — Društveni rad.
Naše je društvo nakon održanja glavne skupštine 20 januara ove god. nastavilo intenzivnije sa svojim radom. Kako je več društvo razvilo delatnost svih otseka, koje može sokolska jedi-nica da ostvari u našim prilikama — to je rad društva ove godine uprav-ljen u pravcu izgradivanja unutarnje snage i vrednosti kako pojedinca tako pojedinih otseka, te celog društva.
U cilju upoznavanja i širen ja bratstva medu članovima kao i zato da bi neprestano članstvo društva bilo upoz-nato sa svakim radom društva i moglo sudelovati u odredivanju pravca njegova rada, odlučeno je da se svake prve subote održi društveni sastanak svih članova, članica i naraštajaca.
Prvi je sastanak održan 9 februara. Sastanak su posetili i brača dr. O. Ga-vrančič, starešina župe, dr. A. Pihler, načelnik župe te S. Džamonja, tajnik župe. U dvorani Narodnog doma skupilo se oko 250 članova. Sastanak je otvorio starešina društva J. Rišlavi iz-
loživši svrhu ovih sastanaka. Govoru su i starešina i načelnik župe, РаЛ. njihovi stvarni i uverljivi govori nažljivo saslušani.	,	.
Brača vežbači naročito su oclu,s . vili članove. Opaženo je da su sastanci, koji se daju mesečno najve propaganda za vežbaonicu.^ Javni nastupi 1—2 puta godišnje, ^a,nS*'°j zaposleno organizacijom — samog programa i ne vidi nista, гч J ni sabrano. Ovako pak gleclaju ^ve stvari mirno, nenamešteno i liki učinak. — Kasni i c se davao im o lepotama našeg Sarajeva kao i JaJ ’ Plive i okolice.	.
Od 11 do 28 februara drzao_ se e društveni prednjacki tečaj. IccalJ trajao dnevno od 14 do 21 sat. Pr vači bili su: brača dr. Pihler, _ hardt, Kovačevič, prof. Mudrinic, J kovič Milan, Miloševič,	1	,
stav iz Zagreba, a od domačih br. s rešina Rišlavi, načelnik Glumbie. Geratovič i dr. Župič. — Tečai ic P lazilo 6 članova redovitih i iedan redni. 2 naraštajke i jedan naraštaj — Ispiti su bili 17 marta.	,	.	.
Drugi društveni sastanak ou se je u subotu 2 marta. Poset je i 0 puta bio odličan. Govorio je prosye društva br. dr. Župič o iednoi nar noj pesmi, koja diže viteški duh P kazavši viteške junačke i plemen osebine narodnog junaka Strahini bana. — I društvena fanfara, otsvi nekoliko komada. Nastupio ,eye^.
Nastu-
ie
vački zbor s novom pesmom. bači bili su opet centar pažnje uili su na karikama i koniu.	.
Davao se ie i film Plitvička Je „уе u 3 čina — a konačno i neka šala.	.
sc te tačke programa davaiu u sa sali, medu članstvom, pa je s*-°^ava2-
цоjni momenat tih sastanaka to
ni ji, a naročito se širi i iača brat
U nedelju 3 marta davano 1e koliko kino komada i to iskljucivo	.
učnih iz područja prirode za svu s sku decu. Bilo ie i roditelja tfi/ sati Priredba jc trajala u jutro od оЛ do 10 sati.	.	ku.
Od Nove godine ovamo radi i patilo u kojem su bojler i tuševi. a du daje električna automatska pp^0 Sve ie to vlasništvo društva, r. fe. očekivanja dosad su postignuti leP‘ -jultati. Tri 'puta tedno kunaiu se i -e bcsplatno sva školska deca. TaK tokom meseca kupano ukupno № nova i nečlanova.	.
Brat Ričl cočeo je s organizacij ^ lutkarskog rada; — več se izra ve. lutke i pozornica i uče uloge — 'ujemo da čemo do iskora da vi° pravi nastup ovos rada.	.
Društvo sad broji 207 čl.. 3-. e> niča, 52 naraštajca i 153 sokolske o
TRAŽI SE SOKOLSKI
Pekarna u Komiži traži Pekar^koj-pomoonika, koji je i dobar J®	.:<•
ski prednjak. Nastup naj'K« ,-.c do 1 aprila t. g. Reflektantu upute Sokolsko društvo Kon>
Upra^-
a
C
VJ
^0
S
o
^2
o
Co
S5
t
£
O
S
>§
a
ik
o
fr
t
KllfEIi
v^vsb&Jio
TU
KiriARMAITDEU
IjmiJAMA-DAlIHiOlHOVAli
47-13
Г> —1
ТВОРНИЦА ГИМНАСТИЧКИХ И СПОРТСКИХ c n P A B A
J. ОРАЖЕМ
РИБНИЦА наДолењскем
Израђује сне соколске вежб »1»е справе, опгеме читавпх вежбаона, соколских до-мова, школа, војске и морнарице, летњих i:e кбалишта и купалишта, потрепипине за ла у атлетику, справе за кућиу ги.мна-стику и башће. Ооиавл»а ста1 е справе. Изрлда лајсолиднија — Цеке умеренс.
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
I	V	LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
i
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
u Ljubljani
regietrovana zadruga s ograničenim famstvom
49-13
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, pla* kate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoelovenska sokolska malica, Ljubljana, Narodni dom Pošlansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 23-43
Zahtevajte cenik!
48-13
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Celar
Ureduje Redakcijski otsek • Tiska Učiieljak« tiskarna (pretslavnik France Štrukelj); svi