KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10283
Colfs Patent Pire Arms Manufacturing Co., Hartford, II. S. A.
Automatsko vatreno oružje.
Prijava od 28 februara 1931.
Važi od 1 februara 1933.
Ovaj se pronalazak odnosi na automatsko vatreno oružje, a naročito na mašinske puške, pokazane i opisane u patentnom spisu Sjed. Drž. Američkih br. 1293021 ali napominjemo, da pronalazak sam time nije ograničen.
Automatsku mašinsku pušku ove vrste često treba postaviti u kakav relativno utvrđeni položaj na aeroplanu, puca.i iz nje u sinhronizmu sa obrtanjem propelera tako da puška puca između propelerovih lopatica a da ih metcima ne pogađa. Pronađeni su razni sinhronizacioni mehanizmi i mehanizmi obarače u cilju kontroiisa-ja paljbe pušaka koje su na gornji način montirane. Puška po ovom pronalasku u-dešena je za upotrebu sa sinhronizacioni n mehanizmom i »obaračkim. motorom« poznate konstrukcije.
Pri montiranju puške na aeroplanu kad-kada je bolje, da obarački motor stoji sa desne strane mitraljeza a nekad je pak bolje da taj motor stoji sa leve strane mašinske puške. Glavni je cilj pronalasku, da pruži mašinsku pušku konstruisanu tipko, da se obarački motor može postaviti sa obe strane iste. Konstrukcija mehanizma za paljenje mašinske puške takva je, da se, samo menjanjem položaja izvesnih defova, puška nože udesiti za rad sa obaračkim motorom na obema stranama.
Potrebno je, tako isto, da mehanizam za paljenje ne samo dai radi sa obe strane već i da dovodi redenik sa metcima u oba pravca t. j. sa leva na desno i sa desna na levo. Dalji je cilj pronalasku, prema tome, da
pruži poboljšanje delova konstrukcije, koja će olakšati dovođenje metaka u oba pravca kao što se to i zahteva.
Drugi ciljevi pronalaska videće se iz sledećeg opisa i zahteva.
Na nacrtima ie pokazana mašinska puška, koja je u više pogleda slična sa puškom pokazanom u opisu gore pomenutog' američkog patenta br. 1223021, i mi se pozivamo na taj opis za one detalje konstrukcije, koji se ne mogu jasno videti iz ovih nacrta i opisa. U pogledu delova puške, na koje se pronalazak specijalno odnosi podvlačimo da su nacrti dati samo kao primer i da oni ne ograničavaju okvir pronalaska.
Sl. 1 je izgled odozgo mašinske puške Po ovom pronalasku, pri čem su prednji kraj cevi i omot cevi prelomljeni,
SI. 2 je izgled sa strane delova pokazanih u si. 1,
Si. 3 je zadnji izgled puške,
SI. 4 je perspektivni izgled, koji pokazuje vodicu za vođenje ručno pokretane poluge,
SI. 5 je perspektivni izgled, koji pokazuje obaračkj »motor«, koji se može zame-njivati sa vodicom iz si. 4,
SI. 6 je vertikalni, uzdužni presek puške i to u većoj srazmeri,
SI. 7 je presek isti kao u si. 6, izuzev što su delovi pokazani u raznim položajima, SI. 8 je delimičan presek u uvećanoj razmeri zatvarača i delova, koje isti nosi; ovaj presek je uzet približno po liniji 8—8 iz slike 6,
Din. 50.
S!. 9 je delimičan vertikalan presek uzet duž linije 9—9 iz sl. 8,
Sl. 10 je delimičan horizontalni presek uzet po liniji 10—10 iz sl. 8,
Sl. 11 je izgled kao i u si. 8, izuzev što su neki delovi pokazani u raznim položajima,
SI. 12 je presek kao u si. 10 samo što su ovde neki deiovi pokazani u istim položajima kao u si. 11,
SI. 13 je perspektivni izgled okidnog dela,
SI.	14 i 15 je zadnji odnosno bočni izgled poluge za pogon viljuške,
SJ.	16, 17 i 18 su gornji zadnji i bočni izgledi opružne naprave, koja sarađuje sa polugom viljuške,
SI. 19 i 20 su horizontalni odnos, bočni izgledi poluge koja drži opružnu napravu, SI. 21 je delimičan uzdužni presek isti kao u si. 6, samo što je ovde postavljen na zadnjem delu jedan mehanizam za ručno paljenje.
SI. 22 je zadnji izgled ručno paljenog mehanizma, koji je pokazan u si. 21,
SI. 23 i 24 su zadnji odnosno bočni izgledi obarače,
SI. 25 i 26 su zadnji odnosno bočni izgledi omota za obaračevu kočnicu,
SI. 27 je perspektivni izgled obaračeve kočnice,
Si. 28 je izgled, koji detaljno pokazuje delove zavrtnja i cdapiniače, koji obrazuju delove obaračeve kočnice,
SI. 29 je delimičan horizontalni izgled, koji pokazuje mehanizam za dovođenje metaka,
Si. 30 je isti izgled kao i u si. 29, samo što isti pokazuje izvesne delove dovodnog mehanizma u i zmenjen im položajima:,
SI. 31 je poprečni presek uzet po liniji 31—31 iz si. 29.
Si. 32 je poprečni izgled u preseku uzet po liniji 32—32 iz si. 30.
SI. 33, 34 i 35 su horizontalno odnosno zadnji desni bočni izgled dovodnika.
Si. 36 i 37 su horizontalni odnosno zadnji izgled dovodničke šape.
SI. 38 i 39 su horizontalni odnosno zadnji izgled produžetka šape.
SI. 40 i 41 su horizontalni odnosno bočni izgled šapine poluge.
SI. 42 je delimičan presek izmenjenog oblika zatvarača: i neposredno spojenih de-lova, jednog dela zatvaračevog omota.
SI. 43 je delimičan vertikalni presek uzet po liniji 43—43 iz si. 42.
SI. 44 je delimičan horizontalni presek uzet po liniji 44—44 iz si. 42.
SI. 45 je izgled kao i izgled u si. 42, izuzev što su ovde neki delovi pokazani u raznim položajima.
Si. 46 je presek kao i u si. 44, samo što su ovde delovi pokazani u istim položajima kao u si. 45.
SI. 47, 48 i 49 su izgledi odozgo odnosno od pozadi odnosno sa strane viljuške, koja je upotrebijena kod rasporeda po si. 42 do 46.
SI. 50 i 51 i 52 su izgledi odozgo, odnosno od pozadi odnosno sa strane člana za za pogon okidnog dela, koji je upotrebljen kod rasporeda po si. 42—46.
Mašinska puška, kakva je pokazana u nacrtima, sastoji se iz sanduka 1, koji drži zatvarački mehanizam. Ovaj sanduk je četvrtast po obliku i ima dve pomerljive ploče 2, 2, koje su na prednjem delu vezane sa prstenom 3.
Zadnji deo dna sanduka zatvoren je poprečnom pločom 4 a zadnji deo gornjeg dela sanduka zatvoren je pločom 5. Ispred ploče 5 predviđen je poklopac 6, koji je kod 7 utvrđen tako, da: se taj poklopac mo že okretati na gore, da bi se videli unutarnji delovi. Opružni deo 7a (si. 6) ulazi u zareze na zglobu poklopca u cilju držanja istog u r znim otvorenim položajima. Po* klcpac 6 se normalno drži zatvoren pomo* ću jezička 8 kojim se upravlja delom 8a pomoću prsta.
Sanduk je zatvoren na zadnjem delu pomoću ploče 9, koja se vertikalno pomera u žljebovima (koji nisu pokazani) koji su načinjeni u obema bočnim pločama 2, -• Ploča 9 drži se pomoću ručno pokretanim jezičkom 10. Ploča 9 nosi odbojni mehanizam, koji je kao celina pokazan sa ll-jp-vaj odbojni mehanizam nije pokazan u detalju, pošto on ne sačinjava deo pronalaska.
Sa prednjeg dela sanduka nastavlja- se cev 12 koja se pri trzanju može pomeriti unazad za izvesnu ograničenu veličinu. Cev se produžuje kroz otvor 13 ležišta u Prste; nu 3, i isti ima još jedno ležište u blizini prednjeg kraja omotača 14 cevi, koga nosi flanša, i5 predviđena na prstenu 3. Na zadnjem kraju cevi, j sa njom pomerljivo vezan, nalazi se cevni nastavak 16, koji ima dva isce-ia načinjena bočna člana, od kojih lje 16a jasno pokazan u si. 6 i 7. Oba ova bočna člana vezana su na zadnjem kraju preko izdubljenog poprečnog člana 16b.
Na produžetku cevi postavljen je zatvarač 17, koji se može uzdužno pomerat; nezavisno od cevi. Zatvarač na svojim su protnim bočnim stranama ima uzdužne jezičke 17a, koji ulaze u uzdužne žljebove 16c, koji su načinjeni u bočnim članovima 16a prodžetka cevi. Zadnji deo zatvarača 17 širi se poprečno, kako je to jasno pokazano u si. 10, tako da zauzima ceiu širinu sanduka između dveju bočnih ploča
2,	2. Predvidena je opruga 18, koja ulazi u uzdužni otvor 19 u zatvaraču i koja teži da zatvarač drži u njegovom prednjem položaju. Pri trzanju ova reakciona opruga 18 se sabija i odmah teži da vrati zatvarač napred.
Na zadnjem donjem deiu sanduka postavljen je okvir 20' kočnice, koja ima dva bočna člana, koji leže uz same bočne zidove 2, 2 sanduka. Odmah ispred okvira 20 je poprečni blok 21, koji je utvrđen za dno 4. Kada se delovi nalaze u svom prednjem položaju (si. 6) onda je zatvarač utvrđen za cevni produžetak pomoću š,pa 22, koji se piože vertikalno plpmerati u udubljenju poprečnog' dela 16b cevnog prodežetka i koji ulazi u zarez 23 zatvarača. Šip 22 drži se u svom gornjem kočećem. položaju pomoću poprečnog b.oka 21, ali kada se cevni produžetak i zatvarač pomeraju u nazad, onda se šip pomerai na dole pomoću površine 24, koja je načinjena na prednjim krajevima okvira 20. Ovo dopušta zatvaraču da se pomera unazad nezavisno od cevnog produžetka, što se jasno vidi u s. 7. Kada se delovi vrate nazad u svoje prednje položaje šip 22 se opet vraća u kočeći položaj pomoću površine 25 na bloku 21.
Za okvir 20 poprečno je vezana poluga ilj ubrzavao 26, koji ima napred ispupčenu površinu, koja se može hvatati sa zadnjom površinom cevnog produžetka. Kadai se cevni produžetak krene nazad, pri trzanju, zatvarač se oslobađa istog i ubrzavač se okreće u smislu suprotnom skazaljki na sa tu. Gornji kraj ubrzavača hvata površinu 27 na zatvaraču i ubrzavač time ubrzava kretanje unazad zatvarača, dejstvujući pn tom kao oruđe, koje prenosi energiju sa relativno teškog cevnog produžetka: na lakši zatvarač. Čim se zatvarač krene unazad površina 27 se odvaja od ubrzavača i dno zatvarača se kreće preko ubrzavača čime se ovaj zadržava u svom najzadnjem polo žaju (si. 7). Kad je ubrzavač u ovom položaju, onda njegov produžetak 26a hvata nastavak 16d na cevnom produžetku, da bi se ovaj deO’ držao u zadnjem položaju sve dotle, dok, se zatvarač ne krene napred.
Na okviru 20 nalazi se pomerljiva šipka 28, koju opasuje spiralna opruga 29, koja teži da šipku tera napred. Nastavak 16d na cevnom produžetku udara o prednji^ kra.i šipke te opruga 29 na taj način služi kao otvor kretanju unazad cevnog produžetka i kao potpora za njegovo kretanje u napred.
Zatvarač 17 ima centralni uzdužni otvor koji prima iglu 30. Ova igla je šuplja i ima u šupljini oprugu 31, koja na svom zadnjem kraju udara o poprečni šip, koji se
pruža kroz prorez 30a u igli. Opruga 31 na taj način služi da upravlja iglu pri kretanju napred. Za zatvarač je utvrđena član-kasto poluga- 32, preko jednog poprečno pomerljivog šipa 32a. Gornji, kraj poluge 32 ide d0 podesnog ureza u delu 33, koji je utvrđen za zid 5 sanduka, a donji kraj se produžuje do ureza 30a u igli. Poluga 32 načinjena je i postavljena tako, da se, kada se zatvarač kreće unazad, ona se o kreće u smislu okretanja skazaljki na satu, te služi da kreće igiu u nazad u njen zapeti položaj, gde se hvata sa odapinjačom o kojoj ećmo sada govoriti.
Na zatvaraču je na zglob utvrđen, i to s leve strane, izviekač 34, koji je pod dejstvom opruge 35 i rebra 35a na poklopcu 6, j pod kontrolom ploča 36 i 36a, koje su utvrđene za levi bočni zid 2 sanduka. Čim se zatvarač krene nazad, izviekač izvlači jednu čauru iz dovodnog mehanizma i kreće se na dole usled hvatanja sa organima 35 i 35a. Čim se zatvarač krene napred metak se ubacuje u ležište za metak cevi, i izviekač se vraća pomoću ploče 36a u svoj gornji položaj (si. 6) kada hvata drugi metak. Kada je pak dovodni mehanizam povratan što je bolje i takav je dole opisan, izvesni delovi izvlekača isto tako su povratni, ali to nije sastavni deo ovog pronalaska.
Kretanja cevnog produžetka i zatvarača kao i drugih delova redovno- se vrši automatski usled povraćanja puške. Ali da bi mehanizam ispitali j da bi stavili prvi metak u ležište, predviđena; su oruđa za ručno stavljanje delova u rad. Jedan od bočnih zidova 2 sanduka ima uzdužni urez 37 a takav je urez obično predviđen u oba zida Šip 38 se može uvlačiti kroz oba ureza u kakav podesan zapirač u zatvaraču. Šip 38 se drži u mestu pomoću ramena (koje nije pokazano), koje hvata odgovarajuću bočnu pb ču na ivicamai ureza 37. Urezi 37 prošireni su na zadnjem delu, da bi se igla mogla lakše uvući ili ukloniti.
Kao što je jasno pokazano u si. 2, bočni zid 2 sanduka ima tako isto otvore 39 i 39a, koji primaju nosač 40. Ako je predviđen urez 37 u svakom bočnom zidu onda su predviđeni i otvori 30 i 39a, u svakom bočnom zidu. Nosač 40 ima zakošenu površinu na prednjem deiu, koja se hvata sa isto tako zakošenom površinom na prednjem delu ivice otvora 39. Nosač dalje ima šip 41, koji im a proširenu glavu sa zakošenom površinom na zadnjem delu, koja se hvata sa zakošenom površinom na zadnjem deiu otvora 39a. Sa si. 4 vidimo, da kad se šip 41 zategne onda se nosač još više pričvršćuje za odgovarajući bočni zid sanduka. Zako-
šene površine na ivicama otvora 39 i 39a služe na ta] način kao spojna oruđa.
Nosač 40 ima vodne kanale 40a i 40b, koji primaju uzdužno pomerljivu poiugu 42. Kad se nosač 40 nalazi desno, kao u si. 1 do 4, poluga 42 se vodi deiom po kanalu 40a a delom se vodi pomoću jednog od drugih nosačai 43, koji su stalno pričvršćeni za sanduk. Svaki nosač 43 ima opružni deo 43a, koji ulazi u udbijenjie u poluzi 42, da bi držao polugu u njenom prednjem položaju. Zapirač 42a na poluzi 42 služi za o-graničenje kretanja. Poluga 42 ima prorez 44, kroz koji prolazi šip 38, zatim ima na zadnjem delu podesnu ručicu 45. Jasno je, da se vučenjem ručice u nazad šip 38 može pomerati u nazad, čime se stavlja u pogon zatvarač i izaziva rad puške. Dužina proreza 44 je dovoljna, da omogućava slobodno kretanje šipa 38, kad mašinskai puška radi automatski bez rada sa polugom 42.
Kao što je već rečeno, nosač 40 ima dva vodeća proreza 40a i 40b i konstruisan je tako, da može biti povraćan t. j. tako da se može primeniti na desnu stranu puške ili na levu stranu puške. Nosač se može u-tvrditi { za jednu i za drugu bočnu ploču kod otvora 39 i 39a. Ako je nosač na desno onda se upotrebljava vodeći prorez 40a, a ako je na levo onda prorez 40b. Jasno je, da ručica 45 i susedni delovi mogu biti stavljeni ili na desnu ili nai levu stranu puške, kao što je na nacrtu pokazano. Ako se ti delovi stavljaju na desnu stranu, onda se šip 38 izvlači i uvlači na levoj strani. Kad je ručica 45 i poluga 42 smeštena na levoj strani rad je potpuno isti kao i gore opisan za desnu stranu.
Oružje po ovom pronalasku u prvom redu namenjeno je da pali automatski pomoću obaračkog »motora« koji se stavlja u pogon pomoću podesnog sinhroniziraju-ćeg mehanizma. Bolje je da nosač 40 bude konstruisan tako, da ima dimenzije, da se može zamenjivati sa obaračkim »motorom«, koji se želi uzeti. SI. 5 pokazuje takav »motor« koji je udešen da se postavi i drži u mestu na isti način, kao što je opisano za nosač 40, pri čem je u tom slučaju, za istu svrhu, predviđen šip m’ kao što je šip1 41. Sl. 1 pokazuje obarački »motor« M, koji je postavljen na levoj strani puške i nosač 40, koji je postavljen na desnoj stra ni. Podvlačimo, dla se po pronalasku, obarački »motor« može postaviti na jednu ili drugu stranu, i da se nosač 40 i delovi u vezi sa njim postavljaju na stranu, koja je suprotna od strane obaračkog »motora«.
Obarački »motor« nije potrebno opisivati podrobno. Slika 5 pokazuje isti, i on se sastoji iz poprečno pokretnog' pogonskog
člana m, koji stavlja u rad mehanizam za paljenje, kada se zatvarač nalazi u prednjem položaju. Član m služi da kreće viljušku u onom pravcu, koji je potreban da bi se oslobodila igla. Impulsi se prenose na član m pomoću uzdužno pokretanog piomerača m’, koji se pokreće polugom m’. Kabl ili laneno uže može es vezati za polugu m” radi prenosa kretanja sa podesnog mehanizma, koji je sinhroniziran sa propelerom aeroplana. Na taj način član m radi u sinhronizaciji sa propelerom. Kada je obarački »motor« na desnoj strani, kao u slici 5, onda je uže vezano pri vrhu, a ako je taj »motor« na levoj strani, kao u sl. 1, onda je uže vezano pri dnu.
Kao što je vrlo jasno pokazano u si. 8, 9 i 10, zatvarač 17 ima na zadnjem delu poprečni, horizontalni prorez ili vodicu, u kojoj je smeštena horizontalno i poprečno pomerijiva viljuška 46. Ova viljuška ima napred strčeću kuku 46a, koja se hvata sa ramenom 30b, koje se nalazi na zadnjem delu igle. Bolje je, da je rame 30b zadnji zid ureza isečenog u igli.
U blizini viljuške zatvarač nosi pokretan član 47, koji je u radnoj vezi sa viljuškom i obično ima jedan deo, koji se pome-ra vertikalno, da bi se izazvalo horizontab no kretanje viljuške. Bolje je da član 47, kao što je pokazano, bude u vidu krivaje, koja leži u udubljenju 17b, u zadnjem delu zatvarača, i koja se okreće Oko uzdušne ose. Ova poluga 47 viljuške pokazana je podrobno u si. 14 i 15, i ista ima osovini-cu 47a, koja ulazi u otvor 48, koji je načinjen u zatvaraču u blizini desne strane u-dubljenja 17b. Poluga 47 ima uzdužni prorez 47b, koji prima šip 46b, koji strči u nazad sa viljuške.
Sa vrha zatvarača i na zadnjem delu istog predviđen je T prorez 49, koji prima kombinaciju zaustavnog člana i omot 50 opruge 51ai. Ova kombinacija detaljno je pokazana u si. 16, 17 i 18. Kada je ovaj član u svom normalnom položaju (si. 8 i 9) jedan njegov deo ide iza poluge 47, ćime tu polugu drži u mestu. U članu 50 nalazi se pomerač 51 pod oprugom 51a, koji leži na vrhu horizontalnog kraka poluge 47, te time teži da okrene polugu u smisao suprotan skazaljkama na satu i da time krene viljušku prema levoj strani i u hvatanje sa iglom.
Član 50 drži se u mestu pomoću poluge 52, koja se detalno vidi u si. 19 i 20. Kao što je pokazano u si. 6, prednji šip ove poluge je udešen za smeštaj u vertikalnu rupu u dnu uzdužnog proreza J7c pri vrhu zatvarača. Ovaj šip, koji sačinjava jedan deo poluge, služi i kao gore pomenuti šip,
0	koji udara opruga 31 na zadnjem kraju. Poluga 52 je udubjena kod 52a, da bi se okidna poluga 32 oslobodila. Zadnji kraj poluge 52 ide preko gornjeg dela člana 50 i, kada član 50 je u svom donjem položaju, onda se poluga 52 može bočno okrenuti u zarez na levoj! strani proreza 17c, što je jasno pokazano u sl- 8.
Zakošena površina 50a, na gornjem delu člana 50 sprečava kretanje poluge 52 u desno i van ureza. Napominjemo, da se o-kidna poluga 32 mora udaljiti pre nego što se može udaljiti poluga 52.
Viljuška 46 konstruisana je tako, da se može prekretati. Ona može zauzimati ili položaj pokazan u si. 8 do 10, ili položaj pokazan u si. 11 i 12. U ovom poslednjem položaju kukasti deo 46a viljuške ne hvata se više sa ramenom 30b igle već sa sličnim ramenom 30c na levoj strani igle. Kada član 47 za pogon viljušte ima oblik kriva-je, onda je ta krivaja isto tako povratna, tako da se i ona pokreće sa viljuškom. Da bi se poluga 47 mogla pokrenuti ona je snabdevenai osovir.icom 47c, koja je slična osovinici 47a. a udešena je da ulazi u rupu 48a na levoj strani od sredine zatvarača
1	koja je rupa slična rupi 48. Zadržavajući član'50 zauzima isti položaj kao i ranije i služi da drži polugu 47. Pomerač 51 hvata se sa polugom isto kao pre, ati sada samo teži da istu krene u smislu okretanja ska-zaljki na satu, tako da se viljuška okreće na desno i u hvatanje sa iglom.
U si. 11 cbairački »Motor« M pokazan je kako leži na desnoj strani puške sa poprečno pomenljivim članom m, koji je u položaju za direktno hvatanje sa viljuškom 46 u cilju pomeranja iste na levo, t. j. u pravcu oslobađanje igle. Ako bi taj »motor« bio na levoj strani, onda bi viljuška i ckačnii delovi bili u položajima u si. 8, 9 i 10. Pri radu motora leži na desnoj strani ili na levoj, i stavlja se u pogon sinhrono sa obrtanjem propelera, pri čem član m brzo povraća poprečno. Ako je puška jednom opaljena onda se delovi kreću nazad, za vreme trzaja, na već opisani način i onda se vraćaju u prednji položaj za paljbu. Čim delovi dođu u taj prednji položaj, paljenje odmah nastupa, čim se član m krene unutra. Obično povraćanje člana m je mnogo brže nego paljenje puške, tako da paljenje biva momentano; čim se zatvarač vrati u prednji položaj.
Ma da je oružje po ovom pronalasku u prvom redu namenjeno za automatsku paljbu, ipak je zgodno predvideti oruđa pomoću kojih se puška može ručno paliti. Ručno paljenje je potrebno za svrhe ispitivanja ili za slučaj upotrebe na zemlji. Na okviru 20
člankasto je utvrđena obaračka poluga 53, koja je načinjena tako i tako smeštena, da se njen prednji kraj nalazi odmah ispod i u istoj liniji sa polugom 47, kada su zatvarač i obi’ižni delovi u prednjem položaju. Puš-kai po si. 6 i 7 nema oruđa za pogon poluge 53, ali ona je načinjena tako, da može raditi kada su drugi delovi zamenjeni, o čemu će sada biti govora.
U si. 21 i 22 pokazana je zadnja ploča 54, koja zamenjuje ploču 9. Ova ploča 54 se drži pomoću jezička 55, koji je sličan jezičku 10. Ploča 54 nosi odbojni mehanizam 56, koji služi za istu svrhu kao i mehanizam 11. mada se oba razlikuju po konstrukciji. Sa pločom 54 vezane su dve razmaknute ručice 57, 57, pomoću kojih se puška može krenuti ili postaviti za slučaj upotrebe na zemlji.
Ploča 54 nosi člankasto postavljen u obaraču 58, koji ima deo 58a, za prst, koji je upravljen prema zadnjoj strani i leži između ručica 57, 57. Napred strčeći krak 58b obarače ide kroz podesan prorez u ploči 54, i leži odmah iznad zadnjeg kraja poluge 53. Opruga 59 teži da krene obaraču napred. Kada se puška pai'i ručno, onda lice pritisne obaraču 58a napred, čime potisne zadnji kraj poluge 53 na dole i podiže njen prednji deo. S obzirom na si. 8 i 9, jasno je, da kada se prednji kraj poluge 53 krene na gore, poluga 47 se kreće horizontalno i time oslobađa viljušku od igle, usled čega puška pali. Jasno je da je dejstvo obarače i obaračne poluge isto bez obzira na položaj viljuške i poluge viljuš ke. Drugim rečima, kada se puška služi ručno, onda je potpuno beznačajno dali viljuška i njena poluga i'eže u položajima iz si. 8 ili si. 11. Dalje je jasno, da se puška može paiti ručno bez obzira na prisustvo obaračkog »motora« na pr. M. Ručno dejstvo prosto uklanja viljušku sa »motora« M i ovaj »motor« ne smeta kretanju viljuške. Isto tako je jasno, da se puška može automatski paliti i ako su ploče 54 \ priključeni delovi na svome mestu.
Predviđena je naprava sigurnosti (kočnica) koja sprečava paljenje puške, kada se obarača pritisne slučajno ili nenamerno. Na ploči 54 odmah ispred gornjeg dela o-barače nalazi se blok 60, koji ima urez 60a na prednjem svom delu, i koii ima išlo tako poprečni žljeb 60b, za prijem poprečno pomerljive kočione poluge 61. Blok 60 drži se pomoću zavrtnja 62, koji ide na dole sa gornje flanše, za koju su utvrđene ručice 57, 57. U tom zavrtnju je pomerač 63r koji se kreće dejstvom opruge 63a, i koji može ulaziti u jedno od druga dva udubi je nja 61a kočionoj poluzi 61. Kada se k čio-
na poluga nalazi levo, položaj u si. 22, obarače se može pritisnuti, pri čem jedan deo obarače ulazi u zarez 60a u bloku 60 i zarez 61b u poluzi 61. Mi kadai je poluga 61 na desno, položaj u si. 25, zarez 61b ne poklapa se i ta poluga u vezi je sa oba načom i sprečava, paljenje.
Kroz pušku ide poprečno kanaii'. 64, u koji se može uturiti redenik i to bilo s desne ili s ieve strane. Odmah iznad kanala 64 na produžetku poklopca 6 postavljen je po-merač 65, koji se pomera poprečno. Ovaj pomerač 65 nosi šapu 66, koja je udešena da se hvata za prvi metak iz redenika i da se utera u i,težište (si. 31 i 32). Pomerač 65 sa šapom 66 može se prekretati tako, da može dovoditi metke sa leva na desno kao u si. 31, ili sa desna u levo, kao u si. 32-Šapa 66 prvenstveno nosi produžetak 67 koji je detaljno pokazan u si. 38 i 39 a koji je udešen za utvrđivanje uz šapu i to na zadnjoj njenoj strani. Kada se pomerač i šapa prekrenu onda ovaj produžetak 67 se prenosi sa jedne strane šape na drugu, tako da je u oba slučaja pozadi.
Na bokovima puške nalaze se blokovi 68, 68 koji stoje odmah iifipod dovodnog' kanala i služe kao zadnji delovi istog. Šipo vi 69, 69 pružaju se uzdužno kroz rupe u o vim blokovima i na jednom od tih šipcva nalazi se šapa 70, koja; jte udešena da hvata jedan metak iz redenika, da se ovaj neba vraćao nazad. Kada se redenik uvlači sa levo na desno, si. 31, šapa se nalazi levo, a kada se isti unosi sa desna na levo, si. 32, onda se šapa nalazi desno. Za ograničenje kretanja prednjeg metka na redeniku predviđeni‘su zapirači 71 i 72, koji se drže pomoću šipa 69. Ako se redenik uvodi s leva na desno, ti zapirači su na desnoj strani, i obrnuto.
Za rad pomerača 65 predviđena jte poluga 73, koja je člankasto postavljena na dugmetu 74, koje strči na dole sa poklopca 6. Pomerač 65 ima, ureze 75, 75 u koje tipa da prednji kraj poluge 73, bilo u jedan ili drugi urez, prema položaju pomerača. Na zadnjem kraju poluge 73 predviđeno je dugme 76, koje upada u žljeb 77 na gor njoj površini zatvarača! 17. Poluga 73 ima u blizini svoga zgloba rupu 78 u kojoj1 leži opruga 79, koja pokreće pomerač 80. Ovaj pomerač leži na bočnu flanšu poklopca (si. 29). Opruga 79 prema tome pomera polu; gu u smeru skazaljki na satu i time drži pomerač 65 u negovom krajnjem položaju na desno.
Jasno je, da kada se zatvarač kreće u nazad poluga 73 se kreće u smislu suprotnom skazaljki na satu, suprotno dejstvu pomerača (klipa) 80. Poluga pomera organ
65 dovoljno daleko u levo, da bi šapa 66 mogla dohvatiti! prvi idući metak redenika, naravno u međuvremenu prvi metak je iz-bacivač izbacio. Čim se zatvarač krene o-pet napred, poluga 73 se okreće u smishi skazaljki na satu, usled čega se kreće pomerač 65 i šapa 66 na desno i prednji metak redenika vodi u položaj po si. 31.
Ako. se želi dovođenje sa desna na levo u mesto obrnuto, onda se pokreću pomerač i drugi delovi na već opisan način. Zatvarač 17 se uklanja ii drugi zatvarač 17’ se stavlja mesto njega, koji je po konstrukciji isti izuzev što. on ima žljeb 77’, koji ima obrnut položaj prema žljebu 77. Opru ga 79 i klip 80 prenose se iz rupe 78 u poluzi 73 i sličnu rupu 78a, koja je načinjena na istoj poluzi na drugoj strani zgloba. Ako je puška udešena za punjenje sa desno na levo, detoviii stoje kao u si. 30 i 32, pri čem opruga 79 teži dai polugu 73 okrene u smislu suprotnom skazaljki na satu, tako da se pomerač 67 drži u krajnjem položaju na levo. Dejstvo dovodnog mehanizma je isto kao i gore opisano za prekretanje pravca kretanja. Pomerač 65 se prvo po mera sa desno na levo, tako da pri vraćanju metak ulazi sa desno na levo.
Napominjemo, da se detalji mehanizma mogu menjati u širokim granicama a da se ipak ne izađe iz okvira ovog pronalaska. Sada ćemo opisati ilzmenjeni oblik konstrukcije zatvorača po slici 42 do 52 nacrta.
Kao što je pokazano u si. 42, 43 i 44 zatvarač 81 ima na zadnjoj strani poprečni horizontalni prorez ili vodicu, u koju je smeštena horizontalno, poprečno pomer-Ijiva viljuška 82. Viljuška ima prednji str-čeći kukasti: deo 83, koji je udešen da se hvata sa ramenom 84, koje je načinjeno na igli 85. Rame 84 je zadnji zid ureza use čenog u igli.
Zatvarač u blizini viljuške 82 nosi član 85 za pogon viljuške. Ovaj član 85a se kreće pravoliniski u vertikalnom prorezu 86 u zatvaraču i u radnoj ie vezi sa viljuškom, tako da se, kada se taj član krene vertikalno, viljuška kreće horizontalno.
Sa vrha radnog člana 85 strči klip 87 pod oprugom 87ai, koji normalno udara o zadnji deo poluge 88, koja ima isti oblik i funkciju kao. i poluga 52 iz si. 19 i 20. Jasno je, da klip 87 sa oprugom 87a, koji reagira na dejstvo poluge 88 teži da krene radni član 85 na dolje i isti drži u najdo njem položaju (vidi si. 42).
Viljuška na svojoj zadnjoj strani nosi poprečno pomerljivi klip 89 pod oprugom. Kada član 85a stoji kao u si. 42, onda u-nutrašnji klip 89 udara o taj član, usled če-
. ga se viljuška upravlja tako, da hvata i drži iglu, i u ovom slučaju na levo kao što se vidi iz sl. 44.
Član 85 ima ušicu 90 na zadnjem kraju, koja udara o vrh viljuške i sprečava njeno kretanje na dole. Ušica 90 ima vrh oblika- V, koji utaži u isto- tako načinjeni urez
91	u viljušci. Ušica 90 time služi ka-o oda-pinjač, kcji odvojno drži viljušku u radnom položaju-, i dopunjuje dejstvo klipa 89.
Radna veza između radnog člana 85a i viljuške 82 predviđena je pomoću zamenljivih nepravilnih površina. Kao što je pokazano viljuška je na zadnjem delu snab-devena sa bočnom neravnom površinom
92.	Radi lakše konstrukcije ova površina
92	može biti i obimna površina cilindrične grbe, koja strci u nazad od viljuške. Radni član 85 ima na desnoj strani udubljenje
93,	čiji zid obrazuje neravnu površinu za saradnju sa površinom 92 na viljušci. Kar da se defovi nalaze u položajima pokaza niim u si. 42, deo 92 viljuške ulazi u u-dubljenje 93 radnog člana i viljuška se drži u svom krajnjem levom položaju pomoću klipa 89 ii odapinjača 90. Kada se član 85a krene na gore iz pokazan g položaja, grba na viljušci se izbija iz udubljenja 93 usled čega se viljuška kreće na desno suprotno pravcu koji daje pom. klip i odapinjača i time se oslobađa igla. Kada se član 85 krene na dole klipom 87, viljuška se vraća u normalni položaj pomoću klipa u sadejstvu sa odapinjačom 93.
Za ručno paljenje upotrebljava se zadnja ploča kao što je već rečeno. Čiian 85a može se P'Omerati vertikalno na gore po moću oba račke poluge 94, koja je članka-sto utvrđena za okvir 95. Ova poluga je kon-struisana tako, da se može hvatati na zadnjem kraju pomoću obarače, koju nosi zadnja ploča. Prednji kraj poiUge 94 nalazi se ispod i u radnom odnosu sa članom 85a, kada se zatvarač i defovi- u vezu s njim nalaze u svom prednjem položaju. Kada se obarača pritisne član 85 se kreće na gore suprotno klipu 87, usled čega se viljuška 82 pomera horizontalno i oslobađa iglu 85.
Ako je predviđeno postavljanje obarač-kog »motora« na obe strane, onda se viljuška kons'.ruiše tako-, da se može prekre-tati. Ona može zauzimati- i,li položaj pokazan u si. 42 do 44 ili položaj iz si. 45 i 46. U ovom poslednjem položaju kukasti deo 83 viljuške ne hvata se više sa ramenom 84 igle, već sa sličnim ramenom na levoj strani igle.	_	.
Radni član 85a ima na levoj strani udub-i.jenje 97, koje isto sa udubljenjem 91, i koje na; isti način sarađuje sa površinom 92 na viljušci, kada je ova u iskrenutom polo-
žaju. Napominjemo, da bi se prekrenuo položaji viljuške, potrebno je prvo ukloniti radnii čla-n 85a. Auji čim je viljuška; prekre-nuta onda je član 85a zamenjen na isti način kao i gore, pri čem površina 92 ulazi u udubljenje na levoj strani mesto na desnoj i ušica 90 radnog člana ulazi u drugi urez 91 viljuške, koji je suprotno od istog ureza 91. Klip 89 na viljušci udara o član 85a koo i gore, izuzev što on hvata desnu mesto levu stranu.
Patentni zahtevi:
1.	Automatsko oružje, koje ima zatvarač (17) koji ,se kreće tamo i amo u sanduku (1), naznačeno time, što- je zatvarač (17) snabdeven povratnim mehanizmom za paljenje (46, 47 i 82, 85a) i što sanduk (1) puške ima sa obe strane sredstva, na pr. par razmaknutih otvora (33, 39a) koji su ograničeni zakošenim bočnim zidovima, koji se mogu hvatati sa zakošenim površinama bilo na -obaračkom motoru (M) ih na organima (40, 41, 45) za ručno rukovanje zatvarača, čime se bifo motor (M) ih organi (50, 41, 45) mogu priključiti za oružje i sa jedne i sa druge n jegove strane.
2.	Auto-maisko vatreno oružje, koje ima zatvarač (17) koji se uzdužno pomera usled trzanja i iglu za paljenje pod naponom opruge, koja se pomera duž zatvarača i ko ja se automatski može ukočiti za vreme trzaja polugom, na zatvaraču, naznačeno time, što ima poprečno i horizontalno po-merljiivu viljušku (46) koju nosi zatvarač (17) koja hvata iglu (30) da bi istu držala u zapetom položaju i koja s-e pomera u cilju oslobođenja igle (30).
3.	Automatsko vatreno oružje po zahtevi! 2, naznačeno time, što se viljuška (46) vo-d-i u o-ravcu hvatanja sa iglom (30) koju drži u zapetom položaju i koja: se kreće u suprotnom pravcu da bi se oslobodila igla (30).
4.	Automatsko vatreno oružje po zahte-vu 2 ih 3, naznačeno, time, št-o viljuška; (46) ima jedan deo na jednoj strani igle (30) za hatanje sa tom iglom (30) da bi je držali, u ukočenom položaju, kao i jedan deo na suprotnoj strani igle (30) koji se može hvatati u cilju kretanja viljuške-, da bi se time prvo pom-enu-ti deo oslobodio od igle.
5.	Automatsko vatreno oružje, po zahte-vima 2, 3 Ii 4, naznačeno time, što ima sanduk (1) sa otvorom (39) u jednom ili oba beka (2, 2) koji su udešeni za ulaz povratnog pogonskog elementa: (m) odvojenog obaračkog »motora« (M) i što se viljuška (46) poklapa sa jednom ili obema rupama (39) u sanduku (1) kada; se zatva-
rač naiazi u položaju paljenja i koju hvata elemenat (m) oibaračkog »motora« (M) u-sled čega: ona oslobađa iglu (30).
6.	Automatsko vatreno oružje, po zahte-vu 2—5, naznačeno time, što igla 'ima dva ramena (30b, 30c) za hvatanje viljuške (46) i to na suprotnim stranama, što se viljuška (46) može povraćati u početni položaj na zatvaraču (17), što ima oruđe (51) za razdvojno držanje viljuške (46) u hvata nju sa iglom (30) i što je time viljušci o-mcgućeno da se kreće u cilju oslobođenja igle bilto u ma kom relativno okrenutom položaju.
7.	Automatsko vatreno oružje, po zahte-vima 2—6, naznačeno time, što ima pokretan član (47) koga nosi zatvarač (17) u blizini viljuške (46) sa kojim, je u radnoj vezi, u cilju vođenja viljuške u pravcu za hvatanje igle (30).
8.	Automatsko vatreno- oružje, po zahte-vu 7, naznačeno time, što je bar jedan deo člana (47) udešen da se vertikalno po-mera tako, da se viljuška time pomera horizontalno u čiliju oslobođenja igle.
9.	Automatsko vatreno oružje, po zahte-vima 7 ili 8, naznačeno time, što član (47) ima oblik poluge, koja je č'i'ankasto utvrđena za zatvarač (17) radi okretanja oko uzdužne ose.
10.	Automatsko vatreno oružje, po zahte-vima 6 i 9, naznačeno time, što je poluga povratna u odnosu položaja viljuške (46) i što ima radnu vezu sa viljuškom i u jednom i u drugom položaju.
11.	Automatsko vatreno oružje, po za-htevima 7, 8 i 9 ili 10, naznačeno time, što se predvide opruga (51a, 87a) zavođenje člana (85a) ili poluge (47) radi kretanja u jednom pravcu.
12.	Automatsko vatreno oružje po za-htevu 9 ilii 101, naznačeno time, što se poluga (47) može uklanjati ii normalno držati u svou položaju pomoću omotača (50) za oprugu koja služi da vodi poSdgu (47) u onom pravcu u kome se vrši hvatanje viljuške (46) sa iglom.
13.	Automatsko vatreno oružje koje ima poprečno pokretni pomerač (65) koji može menjati položaj, dovodim polugu (73) koja je č'iankaslo utvrđena zai sanduk u cilju obrtanja oko vertikalne ose, a koja se može na prednjem kraju vezati za pomerač (65) u oba iskrenuta položaja a na zadnjem za oruđa (79, 80) koja služe —- pri trzaju zatvarača — da okrenu polugu (73) u jednom ilii drugom smislu, da bi se pomerač (65) krenuo levo ili desno, naznačeno time, što ima oprugu, koja se može iskre'ati, da
bi vodila polugu (73) u jednom ili drugom, pokretnom pravcu.
14.	Automatsko vatreno oružje po za htevu 13, naznačeno time, što je opruga (78) smešiena b)io ispred ili iza osovine poluge (73).
15.	Automatsko vatreno oružje koje ima uzdužno povratni zatvarač (17), iglu (32) pod oprugom, koja se uzdužno u zatvaraču pomera,, polugu (32) za zapinjanje na zatvaraču (17) koja automatski radi pri trzaju, u cilju vraćanja igle u zapeti položaj, jednu vdlijušku (46) koju nosi zatvarač i koja se vodi u jednom pravcu radi hvatanja sai iglom dabi se ova držala u zapetom položaju, ručno pokretani obarački mehanizam (53) za kretanje viljuške (46) u pravcu odvajanja od igle, pri čem ovaj me-hamizau ima obaraču (58) na zadnjem kraju oružja, koja, se pomera napred u cilju oslobođenja viljuške, naznačeno time, što ima poprečno užljebljeni blok (60) odmah ispred obarače (58) koja ima urez (60a) za prijem jednog delai iste i kočionu polugu (61) koja se pomera u žljebu (60b) bloka (60) i koja ima organ koji ulazi i izlazi iz hvatanja sai urezom (60a) bloka (60) pri čem ta kcčiona poluga (61) služi prema poiiožaju —- da spreči ili omogući kretanje obarače (58).
16.	Automatsko vatreno oružje, po za-htevu 7, naznačeno time, što se član (85) kreće po zatvaraču vertikalno pravolinij-ski,.
17.	Automatsko vatreno oružje po za-htevu 16, naznačeno time, što ima viuljušku (82) koja ima bočnu neravnu površinu, ko-ia se hvata sa neravnom površinom (92) na članu (85) tako da kada se ovaj član kreće vertika no onda se viljuška (82) pomera horizontalno, da bi se oslobodila igla (85).
18.	Automatsko vatreno oružje, po za-htevu 16, naznačeno time, što viljuška (82) ima klip (89) sa oprugom kojii udara o član (85) u cilju vođenja viljuške u hvatanje sa iglom i držanja iste u zapetom položaju.
19.	Automatsko vatreno oružje po za-htevu 16 do 19, naznačeno time, što vertikalno pomerljivii član (85) ima ušicu (90) koja se hvata sa viljuškom (82) da bi je držao razdvojno u poiožgju koga hvata igla (85).
20.	Automatsko vatreno oružje po za-htevu 7 do 12 ili 16 do 19, naznačeno time, što ima ručno pokretani okidnii mehanizam, kojim re poluga ili član kreće tako, da se kreće i viljuška, da bi oslobodila iglu za paljenje.
Fig.l.
° Jo 4	29 28
—7—i---rcr:--.pr~r—^ ^
16d',26a 24 25 2/
F/g. 7.
32 5 iS
r-^g-^-vV^—V' V v/ xr\ \ \ VrK-K v
34 S 76	35« 74 35 36a	7.3 67 65 66 7 7^
26« 26
A dpatent broj 10263.
3.
V9
-t/43
, a
^45

, v./-' ,:










.








: •

■■ :












... r ■
...


-
‘
'~'Ki-k:r." .T'.'v \Sk
■
O'
, .. ..... ......
'


01





.

V-

-


:
■ *V ,	. .	........
■ ■
' ':v ;...................; ' —
!1 ;






, . ' .
..	.	r-;.. - .



...,rr. .....


....

■






40aFig'4	Fig.5 M patent broj 10283.
Slću
4Sa	17
w?\27
53	48
Fig. 11.
2-'-
42	;
.. V"!	1
rLKU
\ . L J ■ r
—j/ r 39/j
I n ‘•i

!		r/	r
I '	u—		
46 i	pn iiil	i^-	
M	H	\	
		T;	
		L	- -h:
tP			
F/g. 12
\46a 30
Jzzžzžgžd t£=šz3ji3()a
Fig lF5(}a
m'50
47 48
M
Fig. 17
1
.^2 H
• ^/d
•50
Fig. 18.
so Fig. 14. Fi^P
.Sla, 47'
\5i
1!
1'
-vl-
il


' ■ '■
1
'
■
.


Fig. 19.

52a
p*- 22	Adpatent broj 70283.
2	..x&^Sk: ^
1 j
-z-mi
52
i~ig. 20.
Fig. 21.
57S:rffa
Trt 61h 61
Fig. 26
Fig. 28.
!! 'ir	t	
	^ Ul/ L	60- (*0a'
.h
r62
1-63°
U~63




'



.



■

.



•......................
1










’ :
69 31
V	'	*	\	----------------------------------1----------1-----
zrr_
rrrr
Adpatent broj 10283.
68

ii M17-
—gllTd
'iiniS ! 75,141
^iF -ijij
3 12
/ I |'	liLl --,
i7 6 80 73 ,f 3PX\
n
i/
71 65 j2
L 68
Fig. 303?P327>JS72
6 i
__________---L_____J,vh/ \r
7F	74\ ^

3
73	52.
Fig. 3 3.
Fig. 36.
	Lr •		11 /4;
■o ;	-	-65	iiQ)i
		ij—4
.66
65 Fig. 34. Fig. 35. Fig. 3 7
(F3^65	%:v..67
« 66
Fig. 35.
Fig. 39.
' t ■













'



I ■







:
■ • ■




75
toj
78
80	78a
Fig.
Fig. 40.
Adpatent brof /0283.
44.
82 S4 8!
33
F?g. 43.
j F ^ g 33-
• 83	^ L:i
«5,^a^i5
J	\
l-i rn ’)
j_.._j L.vj ^—jlJ7s	o*)
94 92 62
97. Fig. 46.
\
85^.:ly -^7\ 83
N
Cirili
^ HT~?Hr^=c4.'1
rO-j ilO-J \ Fig. 50. r Oj 82 /	rtK
47.	^	9, W90
84
j vrs3
Otti 3-
noir'90
&V~i Q-f-g7
S2	Ftg.51-
Fig. 49
Fig. 52.
92 ■91
-OS
ots
^ 91''R2
6
:>!
-i:::

-Y'
.83
97
85dJ
rn-87 I i :
S«xi
Tit
85^

T
93
%7<£
J3;
i |
&
'ji
. 4^-5