KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
Dr. Pavle Krais, profesor, Drezden.
Postupak za izradu celuloze.
Prijava od 14. februara 1925.
Postupak se sastoji principielno u lome, šlo se biljne celulozne materije postupaju u isitnjenom stanju sa azotnom kiselinom. Ta tečnost za rad može sadržati 2- 10°/o slobodne sumporne kiseline, pri čem je sve jedno, da li se ova kao takva upotrebljava, ili pravi iz rastvora nitrata, n. pr. šalitre, do-davanjem mineralnih kiselina n. pr. sumporne kiseline u toku procesa. Za večinu materija dovoljna je temperatura od 85— 95"C i vreme trajanja od 2—4 časa.
Pri radu razvijaju se azotni gasovi, koji deluju u vidu mešalice i koji se mogu skup-ljati i na poznati način opel preobratiti u azotnu kiselinu ili nitrate, da bi se povečala ekonomičnost postupka. Mehanično kretanje mešanjem nije nužno, pošto po-stoji mehanično mešanje materijala gasova, ako se sirovina upotrebljava u umerno isitnjenom stanju n. pr. kao strugotine i torne slično. Samo onda je potrebno mehanično mešanje ako se upotrebljavaju drvene stru-goline pri rendisanju.
Materijal, koji više sadrži vlakna sa periferije drveta, može se prema označenom postupku obradivati, tako, da se celuloza dobija neposredno, dok je za više drve-nasti materijal prema stepenu podele, potrebno još i mehanično postupanje, a u mnogim slučajevima i hemisko, da bi postupak bio efikasan. Kod drva ili drvenastih delova bilja, može se izvršiti prvo alkalično postupanje da bi se olakšalo otvaranje. Kod lanene slame dovoljno je da se ova prelije vrelom vodom i ostavi izvesno vreme. Kod drveta je bolje da se ovo kuva sa krečnim mlekom ili razblaženom natro-
Važi od 1. maja 1925.
novom cedji, da bi se po mogučstvu brzo i potpuno dobijala celuloza sledečem ki-selom obradom.
I.	primer: Obrada slame ili krupnih slru-gotina.
Iseckani celulozni materijal preliva se vrelim rastvorom, koji sadrži 5% azotne kiseline. Posle jednočasovnog stajanja o-tače se kiselina i materijal drži topao u zatvorenom prostoru još 3	4 časa. Zalim
se isli ispira vodom. Otočena kiselina kao i voda od pranja dovodi se na prvobitnu jačinu i upotrebljava opel kao gore. Isprani materijal postupa se 1/2 časa sa vrelim krečnim mlekom, koje toliko ima nega-šenog kreča, da tečnost posle još rado reagira alkalično. Po otakanju ove tečnosti materijal je gotov za dalju obradu, razume se pošto se još može prati. Dalja obrada vrši se seckanjem, sortiranjem, rafiniranjem, belenjem, i t. d., prema torne za šta se hoče celuloza upolrebiti: za karton ili hartiju.
II.	Primer: Obrada slame ili krupnih stru-gotina.
U 1. primeru isckeani materijal preliva se vrelim rastvorom, koji sadrži 3°/o azotne kiseline ili ekvivalentne količine šalitre i sumporne kiseline. Tečnost se ostavlja da dej-stvuje oko 4 časa na materijal i pazi se na to, da temperatura stalno bude oko 90". Zalim se tečnost otače, materijal pere i dalje obraduje kao u I. primeru.
III.	Primer. Obrada četinarskih sfrugotina.
Ceiinarske strugotine, kakve se dobijaju
pri struganju drveta, kuvaju se po pret-hodnom seckanju (radi manje zauzimanja prostora) jedan sat sa 1% natronovom
Din. 5.
cedji, potom peru i kao u primeru I. ili II. dalje obraduju; pri čem se mora voditi računa o koncentraciji kiselina, računajuči i sadržinu vode iz samih strugotina.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu celuloze iz biljnih materija, naznačen time, što se isitnjene materije postupaju sa azotnom kiselinom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se sumporna kiselina spravlja nitratnim rastvorom i mineralnem kiselinom.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se isitnjene materije postupaju na to-
ploti azotnom kiselinom i potom dalje alkalno obraduju.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se materije prethodno obraduju vrelim alkalnim rastvorima i potom alkalično dalje postupaju.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se pri jednom radnom toku neposredno i ispiranjem dobiveni rastvor kiseline po odgovarajučem pojačavanju ponovo upo-trebljava.
6.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se pri radu razvijem gasovi preobra-čaju opet u azotnu kiselinu i ponovo upo-trebljuju.