Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
Poštarina plaćena u gotovom
God. V. Broj 11.
Zagreb, 17. marta 1933.
Prije nego je došao na vlast Mussolini je pisao u »Popolo d’Italia«: »Već od ovog časa treba u Novinama i u pirla-mentii kazati NijoiutMina Iz lì ornjtì Adiže a koji su od danas, politički Talijani da Italija ne namjerava voditi politiku denacionalizacije: da če poštivati jezik i običaje, da će pružiti potrebne adnu •	autonomije.«
Prije nego je do&to na v%\*t .Vussolim je pisao u »Popolo d’ Ifalirw: »Može se doigouiti, da Italija neće uspjeti postići da bude lj>ubijena od manjina dok budu na životu stari ljudi i zastarjeli sistemi radi pogriješaka i radi neshvaćanja, ali nikad neće skriviti da joi se mrzi radi nasilja i potlačivu.nja. To nije u našem temperamentu.«
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH
EMIGRANATA »Z JULIJSKE KRAJINE

FAŠIZAM TERORIZIRA JULIJSKO KRAJINU
NOVE OSUDE I NOVI PROCESI ZBOG SLAVENSKE PJESME. BIJEGA PREKO GRANICE ILI BILO ČEGA — SAMO DA SE PROGONI JUGOSLAVENE...
OSNOVNO JE ANTIFAŠIZAM
Oduvijek je bilo tako da se državne granice nijesu potpuno pokrivale s narodnim granicama. Kada je jedan narod osnovao svoju vlastitu državu, još su uvijek ostajali njegovi dijelovi, koji su silom prilika morali ući u okvir granica države druge narodnosti. Tako je bilo dosada, tako je i danas, uza sve to što se u novije vrijeme, a naročito iza rata, u načelu nastojalo da se u granice pojedinih država uključi što manji broj pripadnika drugih narodnosti. Ne treba zato podržavati iluziju, da će za budućnost biti u tom pogledu mnogo bolje, bude li se išlo za tim da se načelo narodnosti konsekventnije sprovodi nego dosada. Narodi nalaze se jedni uz druge kao živi organizmi, život ih sam upućuje na to, da se medjusobno utječu, i tamo gdje se dodiruju, da se izmiješaju. Čak i više: život je neke narodne skupine doveo do toga, da su se one stvorile kao otoci nasred mora ljudi, koji su pripadnici druge narodnosti. Takav je na pr slučaj s Nijemcima u Rusiji, Gradišćanskim Hrvatima u Austriji i Šasima u Erdelju Tu je doista nemoguće u državnom pogledu potpuno udovoljiti principu nacionaliteta.
Ako problem narodnih manjina postaje već od same činjenice, Što se jedna skupina ljudi našla izvan granica svoje nacionalne države, tada treba reći, da je takav problem postojao oduvijek, da će uvijek postojati i da ga uopće neće bili moguće riješiti Ali u obliku, u kojem se manjinski problem ukazuje danas, kada je on postao sastavnim faktorom, ostalih evropskih problema, posto-ji tek od novijega vremena. Prije se na pr. nije dešavalo kao danas, kada sii 'ljudi prisiljeni na emigraciju iz razloga, koji se u posljednjoj liniji ipak svi svode na taj, što su oni pripadnici narodna manjine, nasuprot kojoj stoji većina sa svojim zasebnim interesima.
Problem narodnih manjina onakav, kakav je danas, ne. postoji samo zbog toga, što se nacionalne aspiracije nijesu mogle posvuda i u jednakoj mjeri ostvariti, već i zbog toga što se nije ni iskreno išlo za tim. Kada se najavljivalo, da će se izaratna Evropa urediti prema načelu narodnosti, tada su i današnje narodne manjine gledale u to načelo kao u kakvo magično svijetlo, koje će i njima zasjali. Medjutim' u krojenju karte nove Evrope u prvome redu odlučivala je sila i imperijalistički interes i narodne manjine osjetile su da su jednostavno — prevarene. Ipak je, i nakon učinjene nepravde, još uvijek postojala vjera u me djunarodne obaveze i svečana obećanja o poštivanju manjinskih prava. Vjerovalo se, da nekim narodnim manjinama neće biti oduzete čak i posljednje mogućnosti za pravilan socijalni i kulturni razvitak, jer konačno problem manjina nije samo pitanje granica, ma da nema sumnje, da. bi u na cionatnoj državi imale manjine baš ono, što im se u drugoj oduzimlje. Ali kada se prešlo i preko obaveza i obećanja, manjine su osjetile da su i po drugi put prevarene.
Postupci prema manjinama nastoje se opravdati Fašizam to čini već samom svojom koncepcijom o državi. Ona ne poznaje neke drugorodne elemente, prema kojima bi trebalo imalt neke posebne obzire. Fašizam prelazi preko mnogih prirodnih faktora. Rez ikakova obzira na njih on traži od ljudi da robuju državi. Ovakvo je stanje mo guče dotle dok postoji sila, koja obuzdava ljude. Ah moć ovakve države ne može biti trajna, ako se država gradi na robovima a ne na slobodnim ljudima.
Nasilje prema manjinama nastoji se opravdali time, što se one tobože nalaze na dovoljno visokom kulturnom stupnju, da bi prema njima trebalo udesiti neki naročiti postupak. Prije svega u Evropi teško da postoji manjina koja ne bi imala stanoviti kulturni stupanj. Alt kada bi negdje i postojala takva manjina, to još ne znači da bi dužnost države bila, da se kultura manjine u zametku ugušuje i da se ne dopušta njezin prirodan razvoj. No ako se za manjine postavljaju zahtjevi u pogledu njihove kulture, samo se po sebi razumije da bi trebalo postaviti i kao princip da narodna manjina ne palpane pod državu, koja se pokazuje nesposobnom da upravlja njome. Ovdje se i nehotice mora pomišljati na prilike u fašističkoj Italiji. Naš narod u Julijsko] Krajini nije u svom kulturnom razvitku dao nekih naročito velikih ličnosti, ali je med ju širokim slojevima kultura bila toliko razvita, da ju je fašizam tek ubijstvi-m,a i paležima mogao uništavati. Svakako može se reći, da su Hrvati i Slovenci razvojem na kulturnom polju došli 'lolle, da treba poštivati ono što su oni stvorili, dok ie fašizam v ciglih deset godina dokazao da nije sposoban da vlada Arapima i Crn-
T r s t, marta 1933. Sud u Gorici kaznio ie sa 7 mjeseci i 21 dan zatvora te 40 lira globe 39 godina starog Frančiška Žorža iz Dornberga, jer je 23 decembra u Taboru zapretio šumskom lugaru i bacio za njim kamen kad ga je ulovio da postavlja zamku za zeca... Lugar ie sigurno fašista, a osu-djeni nije...
Karabinjeri su tužili sudu Josipa Špacapana iz Osjeka, jer je pobjegao preko granice bez putnice. Bit će sudjen u kontu-maciji.
Karabinjeri u Šempasu prijavili su sudu Stanislava Bado lina Josipovog, Franca Podgornik ai Stanislava Ipavica, jer su jedne večeri pjevali selom slovenske pjesme... Bit će sudjeni zbog tog »teškog« prekršaja • • •
TRPINČENJE NAŠIH UJETNIKOV
Sv. Barbara pri Miljah, marca 1933. Trpinčenje naših ujetnikov v italijanskih ječah se kljub amnestiji nadaljuje. — V zadnjem času je prišla vest o trpinčenju mladenega fanta doma iz Barbare Natalija Kolariča, ki so ga aretirali 18. julija lanskega leta. Zvezanega so odpeljali v koperske zapore, kjer mu, ob neusmiljenem pretepanju, več dni niso sneli okov z rok. Nad štiri mesece je moral živeti skoro le ob kruhu in vodi, ni se smel preobleči in niti pisati domov, šele ob novem letu, par dni prej kot bi moral v Rim pred izredno sodišče, so mu dovolili, da se je preoblekel. Nato je bil odveden v Rim in gotovo tudi že obsojen, a ne ve se, kakšno kazen je dobil. »Tribunale Speciale« nadaljuje, sicer malo bolj previdno in tiho, svoje delo. Poleg vsega so obtožencu ob aretaciji zaplenili ali bolje rečeno ukradli nad 1.000 s trudom prihranjenih lir, uro in prstan. Nič man] neusmiljeno niso ravnali z njegovo zaročenko Pavlo Marks iz Krogel, ki šo Jo pretepali in z njo postopali kot s kakim moškim.
Pri nas vlada velika beda in glad. Ljudstvo je obupano. Tatvine so na dnevnem redu. Celo kokoši so pričeli krasti. Ljudje nimajo niti najtemelnej-ših pogojev za človeku spodobno življenje. Vse delo v ladjedelnicah in kamno-
cima u Africi, a kamo li jednom manjinom u Srednjoj Evropi.
Problem manjina doista ne mora biti pitanje granica. Ali se zato traži, da im se zajamči miran socijalni * kulturni razvitak. Manjine će tada imati manje razloga da budu nezadovoljne. Od političke zrelosti onih, koji upravljaju državama, ovisi hoće li se manjine uvesti u novi državni poredak ili će one raditi protiv njega. Samo lojalnim postupkom stvaraju se lojalni gra-djam, jer se nitko, pa ni narodne manjine ne bune iz puke obijesti. Smiješno je i pomisliti, da su narodne manjine opasne po narodne većine; obratno je daleko razumljivije. Po samom prirodnom zakonu moraju manjine reagirati na izvanjsko nasilje, jer su one živi i osjetljivi organizmi
lomih počiva in moški so brez vsakega zaslužka. (Mos)
NESREČNA SMRT UJETNIKOVE MATERE
M a čk o v 1 j e, marca 1933. V februarju je umrla v Mačko vi j ah vdova Angela Purger. Težka usoda, ki jo je tepla skozi celo življenje, ji ni prizanesla tudi ob smrti. Moža je spravila v grob vojna, oz. njene posledice, a lani so ji aretirali sedemnajstletnega sina Silvestra, ki je bil obsojen na tri leta konfinacije. Vse to in pa vedne sitnosti od strani oblasti so ji zrahljale zdravje, da se je revi zmešalo in si je končno v tem stanju prerezala vrat. Zapušča še tri otroke v naj večji bedi in žalosti.
(Mos)
UMOR DVEH FAŠISTOV?
Trst, marca 1933. v Trtu se širi vest, da sta bila dan pred znano eksplozijo v rafineriji, ustreljena dva fašista. Da se je nekaj zgodilo, se je pokazalo zlasti v obsežnih in vidnih ukrepih oblastev, ki so celo za nekaj časa ustavile izdajanje potnih listov, zlasti za Jugoslavijo. Koliko je resnice v tej vesti, za enkrat ne moremo ugotoviti. Iz raznih nenavadnih dejstev pa jasno sledi, da se je v Trstu nekaj zgodilo, kar so pa znali spretno prikriti. (Mos)
ARETACIJA DEKANA VALENTINČIČA
Gorica, marca 1933. Državni pravd-nik ie odredil aretacijo dekana mons. Valentinčiča. Vzrok aretacije za edkrat ni točno znan.	(Mos).
NOVA ARETACIJA
Pod me 1 ec. marca 1933. Vaščanka Marica Pirnova se je pred kratkim vrnila z rednim potnim listom iz Jugoslavije, kamor je šla obiskat svoje znance. Ko je prestopila mejo, so jo preiskali in na podlagi nekega pisma aretirali. Kakor nam je znano, pismo ni vsebovalo ničesar kar bi bilo proti državnemu redu in zato se nam zdi ta aretacija nerazumljiva in sumljiva. (Mos) NOVI KVESTOR U PULI
Pula, marta 1933. Dosadanii šef policije u Puli Carusi premješten je u Verontt. Na njegovo mjesto došao je Angelo Viola, nekadanji kvestor u Brescii.
Može li se od fašističkih država očekivati, da će one znati vladati narodnim manjinama ?Može li se to očekivati od Mussolinijeve Italije, gdje proždiranje narodnih manjina označuje samo jednu etapu u imperijalističkom nadiranju? Ići za Um da bi se fašističke države obavezale na poštivanje prava narodnih manjina, je apsurdno. Ugovori u tom pogledu znače, da bi trebalo stvorili neke statične odnose, čime bi manjinsko pitanje bilo konačno uredjeno. Ali je to nemoguće, jer se fašizmi i sami bore protiv današnjeg stanja. Fašizam faktično i teoretski isključuje pitanje narodnih manjina. Kod fašizma, uz drugo, radi se u prvome redu o jednom imperijalističkom i šovenskom mentalitetu, koji treba likvidi-I rati. Taj inentalitet stvara žrtve i stvarat će
BUGARI I JULIJSKA KRAJINA
Važne izjave vodia bivše bugarske emigracije našem pretsjedniku.
Košta Todorov
Kako je poznato iz novinarskih izvještaja, priie nekoliko dana otputovala je iz Beograda za Bugarsku posljednja skupina bivših političkih emigranata, koji su pred 10 godina poslije ubistva Aleksandra Stam-boliskoe morali ostaviti Bugarsku, da si spase svoj život, i proveli su 10 godina u emigraciji, a sada povodom amnestije, koju je dala Bugarska vlada za sve političke emigrante, mogu da se vrate. Na čelu ove skupine bili su Aleksandar Obov, bivši ministar unutrašnjih djela u vladi Aleksandra Stamboliskog i Košta Todorov, bivši bugarski poslanik i opunomoćeni ministar na našem Dvoru u Beogradu (čiji smo članak
0	fažizmu donijeli u jedom od prošlih brojeva).
Pri ispraćaju našla se je na željezničkoj stanici u Beogradu gomila prijatelja od par hiljada ljudi. Medju ostalim bili su na stanici da se oproste sa bugarskim emigrantima i da im požele sretan put, kao i sreću
1	uspjeh u budućem radu u interesu pravih i sveopćih jugoslovenskih ideala, takodje i zastupnici našega Saveza, sa pretsjednikom e Dr. Cokom na čelu. koji je za vrijeme dok su bugarski emigranti boravili u JuKO-slaviji podržavao sa njima prijateljske veze. Na rastanku pred polazak voza. Košta Todorov i Aleksandar Obov, bratski i srdačno su se oprostili sa pretstavnicima Saveza, i kod toga ova dva bugarska prvaka zagrlivši našeg pretsjednika izrekli su ove značajne riječi. Košta Todorov rekao je dr. Čoku: »Vjeruj, brate, uvijek ću se sjećati našeg prijateljstva i nikad neću u svom budućem radu zaboraviti da naša jugoslo-venska zapadna granica svršava zapadno od Soče. Imaj i Ti uvijek na umu, da je naša zajednička istočna granica na Crnom moru« Aleksandar Obov ie rekao: »Želim, da kao što smo mi dočekali čas da se možemo vratiti u svoju domovinu, da bi što priie došlo, da se budete mogli Ti i' s Tobom svi ostali emigranti iz Istre vratiti se svojim kućama«.
Ovai ispraćaj bugarskih vodja bila je jedna golema manifestacija jngoslovenskc misli i pravog i iskrenog bratstva svih Jugoslovena od Soče do Crnog mora.
OPET SMO MORALI
izostaviti iz lista nekoliko članaka i dopisa naših saradnika. List nam je premalen! Saradnja se tako razvila, da bismo morali izlaziti na osam stranica, a to nam je nemoguće, jer se borimo s finansijskim poteškoćama. Molimo zato saradnike da budu kratki kad pišu, da izvještaje o organizacija pišu koncizno, zbijeno i po mogućnosti ne opetuju poznate stvari.
ih dok ga bude. Žrtva mu ne postaju samo narodne manjine, nego svi oni koji ne pri-znavaju nasilje kao princip. Fašizam sam stvara sebi suprotnost u antifašizmu. U sukobu koji se radja izmedju fašizma i antifašizma dosadanje iskustvo dovoljno upućuje narodne manjine na to, gdje im je pravo mjesto. Padne li fašizam, ne mislimo da će se odstraniti sve poteškoće s kojima se irriadu boriti narodne manjine. Ali je jasno, da se jedino obaranjem fašizma može stvoriti psihoza novoga vremena u kojem će i države i narodi biti stavljeni u drukčiji, odnos, nego što je danas. Ovom shvatanju, koje u dinamičkom razvoju do-gadjaja gleda sukob dviju suprotnih sila, morat ćemo se prikloniti i mi.
MATKO ROJNIĆ-
POSTOJNSKA DEKANIJA PRIKLJUČENA JE TRŠĆANSKOJ BISKUPIJI
Trst, marta 1933. — Kako javljaju tršćanski listovi prema obavještenjima iz Rima, postojnska dekanija pripojena ie tršćanskoj biskupiji. Ta je dekanija naime do sada još uvijek pripadala ljubljanskoj biskupiji. Ali stvarno tom je dekanijom upravljao gorički biskup. Od sada će upravljati njome tršćanski biskup — Postojna spada naime politički pod tršćansku prefekturu. U Luteranskom konkordatu izmedju fašističke vlade i Vatikana bilo je dogovoreno. da se i crkvena administrativna okružja, to jest biskupije po mogućnost; dovedu u sklad s političkim administrativnim okružjima to jest s provincijama, pa da svaka provincija ima po mogućnosti svoju biskupiju. Osim toga u konkordatu je bilo rečeno, da se sve župe koje pripadaju inostranim biskupijama podrede talijanskim biskupijama. — Postojna je. kako piSe »Piccolo«, bila posljednja dekanija, koja je još formalno pripadala jednoj stranoj ne-talijanskoj biskupiji. »Piccolo« kaže, da sa zadovoljstvom prima ovu novu mjeru, jer se već kroz čitavih petnaest godina tražilo ovo što ie sada učinjeno. Stanje, koje je postojalo, priječilo je navodno talijansku akciju uz granicu, koja je čisto političkog karaktera. Ovo pripajanje postojn-skog dekanata tršćanskoj biskppiji — kaže »Piccolo« — jedan je daljnji rezultat sporazuma izmedju crkve i države u Italiji. Pa i ako obuhvata mali teritorij, to ne znači. da nije to važan dogadjaj. Različita
pripadnost župa uz granicu, naročito prije konkordata i naročito pod uplivom antika-toličke agitacije iz Beograda (kaže »Piccolo«) prouzrokovala je štetne i bolne posljedice u političkom pogledu. Samo fašistička ustrajnost mogla je sve to da svlada. Sad je sve to svršeno. Zato je ono, što se očekivalo petnaest godina s veseljem pozdravljeno. To će koristiti — kaže »Piccolo« — bržoj fašističkoj i nacionalnoj unifikaciji Julijske Krajine.
Interesantno je kako »Piccolo« podvlači značenje konkordata za fašističku asimilaciju našeg naroda u Julijskoj Krajini.
VATIKAN I NARODNI JEZIK ... NA MALTI
Izmedju Velike Britanije i Vatikana postoji spor radi talijanskog jezika na Malti.( Vatikan naime ustaje u obranu talijanskog jezika, kojeg Englezi pokušavaju izgurati iz škole i administracije. Talijanski svećenici na Malti vrlo su borbeni u obrani jezika. O tome je pred nekoliko dana bilo govora i u londonskom parlamentu. Konzervativni poslanik Crookshank zapitao je. da li taj spor izgiadjen time, što je engleska vlada imenovala svog prestavnika kod svete stolice., Baldwin ie izjavio, da su nesuglasice izme-diu Vatikana i Engleske rješene i da nema više razloga za borbu. Zašto se Vatikan, koji se nije ustručavao uhvatiti u koštac, s Velikom Britanijom u obrani nacionalnog jezika na Malti, ne zauzme i za naš narod u Julijsko! krajini?
FAŠIZAM NAS NAMJERNO UPROPAŠTAVA
NOVE NAREDBE O RIBARSTVU
Pula, marta 1933. Nedavno ie talijanska vlada izdala dekret, kojim se uvode neke nove mjere za ribarenje u vodama uz istarsku i tršćansku obalu. Tim dekretom ukida se onaj red, koji je do sada postojao prema običajima i zakonima pod Austrijom, koji su bili povoljni i koji su sasvim odgovarali potrebama i prilikama našeg primorskog svijeta. Prema novom fašističkom dekretu u našim vodama moći će od sada unapred sasvim slobodno da ribari kogod hoće. pa i uz samu obalu, što do sada niie svagdje bilo dozvoljeno, jer su pojedina mjesta imala neku vrstu monopola na izvjestan dio mora. Od sada dolaziti će ioš više nego do sada u naše vode ćozoti s mrežama koje pustoše more, jer grabe svu ribu do samog dna i uništavaju čitava jata pa onemogućivaju i rasplod ribe. Do sada su ćozoti dolazili ta-kodjer, ali po zakonu nisu u svim zonama smjeli da love. Osim toga teško pogadja naša primorska sela ona točka u novom de-
I NAŠ PRIMORSKI ČOVJEK
kretu, gdje se kaže, da se ribarstvom smije baviti samo onaj ko ima zato »licenciju« izdanu od pomorske oblasti na posebnu molbu biljegovanu sa 8 lira. Osim toga sva*, ka osoba, koja učestvuje u ribolovu morà imati svoju ličnu legitimaciju uvijek sa sobom, a pored toga i potvrdu, da je platila redovitu članarinu za ribarski sindikat, u kojem mora biti član. Koliko je to težak udarac za naša primorska sela jasno je na prvi pogled. U našim selima bavili su se u posljednje vrijeme, kad je zavladala velika bijeda, skoro svi ribarenjem, da ulove bar za hranu. Sad ne samo, da to više neće smjeti, ako nisu profesionalni ribari upisani u fašističkom sindikatu i ovlašteni od pomorske vlasti, nego neće imati ni što da love, jer će im ćozoti upropastiti more svojim »koćama«. Zbog novog zakona zavladala je na Puljštini prava uzbuna i u selima su karabineri spremni da ureduju, ako do čega dodje.
FAŠISTIČKI POREZI I NAŠ ČOVJEK NA ČIČARIJI
STRAHOTE FAŠISTIČKOG SISTEMA Talijanski jezik u crkvi
Golac, marta 1933. Moguće je da od kada postoji naše selo na Ćićariji nije se osjetilo ovakve oskudice kao što je sada, ali za sve to naše vlasti ne mare. Mi smo prije rata plaćali vrlo malen porez, jer nismo imali ni zbog čega da većeg platimo. Kod nas nema uopće nikakvog prometa. Jedini naš proizvod bio je sa drvima, ali i to su nam naše vlasti strogo zabranile. Porez su nam odmjerili kao i onima koji su u ravnicama, i gdje imaju mnogo veći prihod nego mi na Ćićariji. Teret, kojega su nam nametnuli je nesnošljiv. Uništit nas žele u svakom pogledu. Pred par godina u našem je selu svaki imao po par krava, a i više, ali nažalost danas toga više nema, akoprem naše selo broji okolo 130 posjednika. Još nekih dvadesetak imaju po jednu kravu. Nama prijeti sigurna propast.
Ovih se dana dogodio u našem selu vrlo žalostan slučaj. Momiloviću Antonu, koji nije mogao da plati porez, t. j. dvomjesečnu ratu, zaplijenili su javni organi i odnesli ono malo rubenine. pa i ono što je imao na krevetu a i nekoliko haljina njegove žene. Ostavili su mu goli krevet i cijelu porodicu golu. Mi se doduše mnogo ne čudimo ovome, akoprem nas a i svakog razumnog čovjeka duša boli, jer znamo da nešto ovakva može učiniti jedino onaj narod, koji se ponosi sa svojom »dvotisuć-nom kulturom.«
Inače u zadnje vrijeme dogodio se jedan drugi slučaj,, koji nas također boli. Naš je duhovni pastir, (koji je inače rodom iz Jugoslavije!) uveo u našu crkvu sasma talijanski jezik. Do sada služio 'e službu božju u latinskom jeziku. Počeo le sad poučavati nekoje mladiće i djevojke talijanske crkvene pjesme, tako da kada dođemo u hram Božji ne možemo se ni bogu moliti a niti misliti na njega u svome materinskom jeziku. — Ćić.
DELO V NABREŽINSKIH KAMNOLOMIH USTAVLJENO
Trst, marca 1933. V vseh kamnolomih Nabrežine, je bilo delo popolnoma ustavljeno, kar se je pričakovalo že dolgo časa. Nekaj desetin delavcev, ki so proti koncu še delali, sploh niso dobivali plače, in so jih morali stražiti, da niso zapustili dela. Tudi na stotine delavcev, ki so prej delali in so sami zapustili delo, še ni prejelo svojega zaslužka. Nekdaj lepo urejevani kamnolomi so danes na pričetku propada. Sto
in stoletja so kljubovali raznim zaprekam in dajali ljudem kruha, a sedaj je konec vsega. Ljudstvo je obupano in topo pričakuje, kar mu bo prinesla usoda. (Mos)
KOLIKO JE ZA FAŠIZEM VREDNA ZEMLJA NAŠIH KMETOV?
Trst, marca 1933. Nova cesta, ki ie začrtana od Hrastja pri Št. Petru pa do Glo-bovnika v Trnovem, gre kar vprek; čez skale, zasajene parcele, čez travnike, pašnike in gmajne. Srednji del ceste nekako od vasi Ratečevo brdo do Podsteni ic že zgotovljen. Do oktobra so delali vojaki, od oktobra dalje (dokler je zapadel prvi sneg) pa civilisti. Toda ne domačini, zaposleni so bili Istrani, Kastavci in Čiči. Delo ceste ie zelo otežkočeno vsled skalovja. Celo poletje so razstreljevali neko skalo. Razstreljeno kamenje ie naredilo veliko škodo, ko se je valilo po mladem smrečevju in borovju, travnikih in pašnikih. Vodo morajo dovažati iz Zagorja z dvemi pari konj in seveda s težkimi vozovi s katerimi so razrili tam, kjer so skale prizanesle. Tako so uničili vdovi Valenčič Mariji iz Ratečevega brda lep travnik, na katerem je pridelala vsako leto približno 3 voza sena. Že za cesto so ji odvzeli lep kos travnika. Tudi drugim posestnikom so naredili veliko škodo. Za odvzeto zemljišče obljubljajo baje 0.70 Lir za kvadratni meter! Toliko je torej vredna zemlja naših kmetov.	(Mos).
FAŠISTOVSKI OTROŠKI VRTEC V SLOVENSKI HIŽI PRODANI NA DRAŽBI...
R o c i n j- marca 1933. Pri has pa ifna-mo otroški vrtec (Asilo infantile). Kmetu Francu Bajtu je bila hiša prodana na dražbi in — joj kolika sreča! — prav to hišo. ki je naivečja v vasi, so določili v te plemenite svrhe. Da. da. srečni smo mi Ro-činjci. pa kaj ko pravijo, da nič na svetu ni stalnega ... — (rob)
ZA »NEKATERE« JE DELA...
Trst, marta 1933. Naš mladenič, ki je po 3 mesecih brezposlenosti dobil vpoklic lastnika neke parne, da nastopi delo, se je s predpisanim formularjem predstavil tajniku sindakata Ferruccio Pierandrei, doma iz Palerma.
Tale Pierandrei je povedal našemu mladeniču, da ne more potrditi njegove zaposlitve, ker so zadnje dni prispeli neki »naši«. Pod »naši« razumejo taki le Pierandrei »regnicole« in kakor izgleda smo Tržačani še vedno »austriaci« in »slavi«. Seveda tudi pri tržaških Italijanih tako početje ne vpliva kdo ve kako navduševalno. — (rob).
GOSPODARSKA KATASTROFA TRSTA
Trst marca 1933. Tržaško mesto, nekdaj tako goveče, zadnje čase strahovito propada. Kriza, ki se jo sicer povsod občuti, posebno Trstu nj prizanesla. Vzrok temu propadanju pa ie ne samo gospodarski moment, nego predvsem politični.
Tržaško časopisje ie sicer enodušno protestiralo proti temu. da se skoro vsa mornarica in vse važnejše pristaniške naprave prenesejo v Genovo na izključno škodo Trsta, toda doseglo ni nič.
Tržaška 'uka je že povsem izgubila lice velikega pomorskega mesta. V prosti luki. kjer je bilo vedno vrenje in življenje je danes vse pusto in prazno. V tobačnih tovarnah, kjer je bilo zaposlenih do 9000 ljudi, so osobje polagano opuščali in končno vse odslovili, tako. da je sedaj obrat v tobačnih tovarnah docela ustavljen. Iz-
piti in sestradani obrazi so se pomnožili. Tobačne delavke, ki so z delom svojih rok služile najpotrebnejšo Skorjico kruha brezposelnemu možu in otrokom, so danes na cesti Sliši se. da bodo v kratkem zaprli tudi tovarno olja pri Sv. Ivanu pri Trstu.
Ubogi Tržačani, vajeni lepega in veselega življenia se sedaj zbirajo pred javnimi kuhinjami in čakajo na borno kosilce, ki naj jim podaljša agonijo.
Kjer so kakšna deia. pa imajo vsekakor prednost »regnicoli«. To se opaža tudi pri gradnji vodovoda od Miramara pa do Tržiča. Vodovod gradijo iz fonda za javna dela. z namenom, da si bodo domačini v tei strahotni krizi zaslužili vsaj najpotrebnejši kruh.1 teda še tukaj so v pretežni večini zaposleni Italijani iz starih pokrajin.
(rob).
IMPERIJALISTIČNA PROPAGANDA
Oricns-Album dl 70 incisioni d’ oriente, a cura dl G. Bascapč. Opera Italiana prò Oriente. Izdano o priliki slavne »Celebrazione del pane« Album je značilen za italijansko politiko. Končni cilj je Palestina! Zgodovinska opora so križarske vojne, rimska akropola v Pàimiri! Album kaže »stoletne tradicije in nove sile domovine, ki sanja o širii misiji v svetu, ki potrebme danes — širše horiconte.«
»Naj se torej vrne Rim (!) na Vzh o d. na pota legij —!«
»Naj se vrne na pota križarjev, romarjev, trgovcev — 1«
»Nekaj točk smo že dosegli: — Aqui-leja, Postumia, Montenevoso, Fiume, vedette romane verso I/Oriente danubiano e balcanico. oggi come venti secoli addietro
segnano il limite intangibile della Patria!«
Hinavci! Najprej govorijo o Rimljanih potem označujejo imenovane točke kot »nedotakljivo mejo*.. Pa nevarajmo se!
»Nekaj točk smo že dosegli!« pravijo,, nikar nemislimo, da jim bo to dovolj.
Še nekaj interesantnih točk:	Ciper!
Zadar! Skader! Drač! Tirana! Carigrad!. Dardaneli! Mala Azija:	Paolo Mocenigo
(Močnik) conquista' Smirne ...
In kot da se njih zaveznikom ničesar' nemore zgoditi, so napisi pod slikami tudi v madiarštini in — bolgarščini! Ubogi Bolgari. Album ima 22 slik iz Bolgarske! Kdaj bomo mi naredili Bolgarom tak ooklon? Me neziramo! Oni jim otem pravijo, kako bi jih radi vse za sc, a Bolgar' lazuincio to za ljubezen.	A. Marakovlč
ITALIJA SE SPREMA NA RAT !
Nove ceste, železnice in skladišča v Istri
Trst, marca 1933. Italijani so napravili popolnoma novo asfaltirano cesto z Reke v Trst, ko je 10 metrov ši-toka. Iz Rečic do šapjan gre po drugem terenu kot dozdaj. V Podgradu delajo tri velike vojašnice pod Narodnim domom. V bližini so napravili tudi velik rezervoar. V Rečicah delajo skladišča. Na hruševski gmajni, v gozdu proti Poljanam so napravili celo vas (20 hiš), za vojaške zaloge. Iz Vodic proti Obro-vu delajo velik vodovod, ki bo šel še dalje na Podgrad in menda celo do Klane. Iz Obrova bodo v kratkem pričeli graditi novo cesto na Pregarje in na cesto Trst—Bistrica. Obenem so že napeljali elektriko iz Bistrice v Podgrad in jo napeljujejo v Obrovo. V kratkem začnejo graditi železnico tik ceste šapjane—Herpelje.
ZIMSKE VOJAŠKE VAJE.
Gorica, marca 1933. Vojaške vaje pehote se vrše letos v neposredni bližini Tolmina, kamor sta odšla do sedaj dva bataljona. Italijanska pehota, ki je navajena predvsem na ravnino, se mora polagoma privaditi tudi hribov in strmili gora, saj Italijo obkrožajo le gore. Važno pa je tudi, da se sedaj, ko je skoro vsa meja utrjena, navadijo v novih krajih in si jih temeljito ogledajo, če jim bo »duce« enkrat ukazal pomoliti svoje glave čez- Zato pa morajo poznati že sedaj dobro ves teren za mejo, da bodo vedeli, kam imajo teči.
Zanje je seveda velikega sirategičnega pomena, da imajo čim već moštva, ki je izurjeno v gorskem terenu, poleg že Specijaliziranih oddelkov peščev (alpini) in topništva (artiglieria da montagna).
S temi večnimi manevri ima naš kmet in gorjan vedno križ. Kar mu ne naredijo vojaki škode na polju in drugih nepremičninah ter premičninah, ga med drugim posebno ovirajo pri delu s svojim vajami. Razen tega povzročajo med našim ljudstvom strah, da je tako še bolj potrjeno v misli na bližajočo se vojno. Ni čuda, da naši ljudje živijo pod takimi vtisi: hrupno prevažanje topov, marširanje vojakov in druge vojaške posebnosti Italije.
Naše ljudstvo je preneslo veliko trpljenja, saj je bila naša zemlja ena sama fronta, videlo je vse vojne grozote in danes zre ma vse te priprave s strahom in groze: ne želi si, da bi se spet obnovila leta groze 1914—18 (Mos).
NA MEJO VOZIJO _ CEMENT
Reka, marca 1933. Poročali smo že o dovažanju velikih množin cementa na Go-mance. Pred kratkim pa ie prišla vest’ da bodo navozili okoli 350 vagonov cementa v obmejno območje Snežnik—Javornik. — Vsekakor, to dovažanje ni kar tako brez vsakega pomena Gotovo ne bodo rabili cementa za makarone, pa tudi polenta iz njega ne bi oplemenitila, ne ojačila te rase. Vsekakor so še globlji vzroki! (Mos).
ITALIJA JE MIROLJUBNA...
Trst, marca 1933. Do 1. avgusta t. !.. se bodo v 25 italijanskih mestili otvorili predvojaški letalski tečaji za vojne pilote. Tako je odredilo ministerstvo aviacije. V kurze se bodo seveda sprejemali člani fašističnih mladinskih organizacij. Vsekakor se mora fašistična mladina vsestransko izobraziti in vzgojiti. (Mos).
NOVE ITALIJANSKE KRIŽARKE.
Trst, marca 1933. Prihodnje leto bosta stopili v službo dve novi italijanski križarki. Opremljeni sta najmodernejše in sta tipa »Condottieri«, vsaka ima po 6900 ton. Ena se imenuje »Emanuele Filiberto Duca D’ Aosta«, druga pa »Eugenio di Savoia«. Le tako naprej... do razorožitve! (Mos)
ZBEGALI SO KMETE...
Clovek-kmet je navezan na svojo zemljo. z ljubeznijo jo k njej priraščen in jo ljubi. Trudi se na svojih njivah in poti, toda tukaj najde tudi pravi počitek. Nedeljski odmor je kmetu mnogokrat le mirno ogledovanje njiv. stezic jn gričev.
Tudi naš človek je kmet, toda kmet brez miru in brez počitka. — Kjer je tekla drobna stezica bez njivo, ali je šel kolovoz ob mejah, je sedaj samo tramovje, žica. kamenje. Nova široka cesta neusmiljeno golta našo zemljo in hiti proti jugoslovanski meji — Kmetu jemljejo njive in travnike za odškodnino pa gradijo cesto, ki naj služi v vojaške svrhe. — Naš kmet je zbegan. Eloji se kdaj bodo zapele lopate in stroji na nj.egovi njivi in jo začeli spreminjati v cesto.
Same ceste, vojašnice, rovi kanoni, vojaštvo. — Vipavec, težko preizkušeni, mrko gleda na Nanos, to novo najmodernejšo orožarno. Široka, lepa. vojaška cesta se vije v vrh v notranjosti hriba pa so sami rovi, kanoni in tanki.
Kmet iz Vipavske doline mi je potožil: »Italijansko ne znam brati, slovenskih listov ni. in to ie krivo, da ne znamo kaj se prav za prav dogaja. Vidimo le, kako se italijanska vojaška moč v naših krajih dan za dnem večja, kako nastajajo naše steze, njive in travniki široke ceste in kako v zvotlane griče in gore izginja orožje..-« — (rob)
• SONO MORTO, SONO MORTO!
Prosek pri Trstu, marta 1933. Pri nas imamo mnogo vojaštva, ki ima tudi nalog stražiti smodnišnico v Briščkih (sredi poti med Prosekom in Opčinami)-Pred par dnevi je tu ponoči razsajala huda nevihta. V smodnišnico je udarila strela in ožgala vojaka, ki je stal na straži. Vseh dvajset vojakov, ki so bili prisotni, so zapustili svoja mesta in pripeljali ožganega tovariša na Prosek. Revež se je venomer drl: »Sono morto, sono morto« (mrtev sem). Kapitano pa je vojake pohvalil« ker so tako zvesti — prijatelji, rob.
NAROD POSLUŠAM...
Z VRTILJAKOM BODO PRIŠLI...
Fašizem stremi v svojem delovanju predvsem zatem, da v takozvanem odrešenem ozemlju čim temeljitije in hitreje raz-narodi avtohtono ljudstvo. Pri tem ne izbira sredstev. Kjer ne gre izlepa, gre s silo. samo, da je dosežen cilj.
Ko je zloglasna Gentilijeva reforma ukinila vse naše šole se fašističnim ministrom prosvete in pedagogom ni zdelo dovolj. Bali so se. da bodo uspehi prepočasni in nezadostni. Treba si je bilo omisliti čim gostejšo mrežo takozvanih »Ricreatoriev«, to je nekakih zabavišč za deco, kadar je prosta šolskega pouka. Naša deca bodi čim bolj odtrgana od materinega okrilja, čim bolj odtrgana domačemu jeziku in domači vzgoji.
Ce je kdo v državni službi, če je kdo pri mestni občini, če ima katerokoli obrtniško koncesijo, ali je na kakršen koli način od njih odvisen, mora prodati svojo dcco in jo pošiljati v »ricreatorio«, sicer se kaj kmalu od bliže seznani z metodami rešiteljev.
KAKO JE LOVRANSKI SV. JURAJ FAŠISTIZIRAN
Lovran, u Istočnoj Istri gradič je veoma star. U Riječkom »kanceiirti« nalazi se jedna presuda od god 1438 iz koje se vidi, da su u ono vrijeme bili u Lovranu župani: Ceković. Križmanić. Lovriča a suci: Mato. Seroič. Korosac. Mužević, Beljan i Kalcić. God. 1456. bio ie u Lovranu župan Benko Bačič.
Mjesto starinom do srži hrvatsko. Žu-, pna crkva pot'če iz srednjega vijeka, a posvećena je sv. Jurju. Taj svetac je ujedno i patron lovranske župe. Njegova se slika nalazila nad glavnim oltarom- Sve-' tac ie prikazan na konju kako ubija zmaja. Boje žive, u kojima predvladava crvena i plava-
Kadli iednog dana — etrag dvije go-,dine — dogodilo se čudo. Stara slika, što ^je do tada visiela nad oltarom nestala, a hia njenom mjestu osvanula druga, na kojoj je Svetio prikazan kao nekakav fašist. Ni slika nj prilika onoga staroga sv. Jurja. Domaći se svijet uzbunio i zatražio od župnika. nekog šašavog Sicilijanca, razjašnjenja. Ovai probliiedio i vele. da se pritom i onesvijestio ali objašnjenja niie dao nikakva, tako da se ni danas ne zna, kud
je ona drevna umjetnina dospjela. Talijanski dopuzi u Lovranu govore na sva usta. da je slika sv. Jurja uklonjena, jer da je na njoj svetac prikazan kao nekakav br-vatski graničar, osim toga. da je na njoj bilo odviše crvenog, bijelog i modrog, što je njih. 1 alijane upravo bolo u oči.
I Ja čeljad hoće još da govori o nekim tobožnjim trogirskim vandalima*
-r J^13. ’oS nešto. Odmah poslije aneksije talijani su na zvonik lovranske župne crkve uzidali nekakva lava. Ćemu to? Lovran nije nikada bio pod Venecijom i ništa nije sačuvao od nje osim crne uspomene na dva njihova gusarska čina: pljačku od godine 1599 < na palež od godine 1614. T° je sve. što ie stara kronika zabilježila ° odnosima krvnice Venecije i našeg Lovrana. Čemu dakle onaj lav?
A čemu i onai fašistički znak »Litorija«-što su ga uklesab na iednom kamenu na lovranskim »Vratima?« Ili misle možda ' onu sprdnju proglasiti umjetninom, da mogu opet kriještati protiv nas. kad jednom tidjemo v Lovran i učinimo njima, što su i oni nama..-?	Barba Šim«-
Kako je v teb potujčevalnicah si lahko vsak predstavlja. Nešteto je prilik, ko je obvezen rimljanski pozdrav zastavi in se vrše govori ter se pripoveduje malim dečkom »Balilla« starim od 6 do 14 let, kaj bodo oni opravljali v slučaju vojne in ravno tako malim deklicam »Mladim Italijankam« (od 6 do 14 let stare) kako Jih bodo uporabljali v slučaju vojne in kako bodo pomagalo v vojaških kuhinjah.
Lep člen v verigi italijanske miroljubne vzgoje naše dece pa je pesem. In Balilla in Piccole Italiane, pod vodstvom svojih vzgojiteljev in voditeljev pojo:
»Anderemo a Spalato, impianteremo la giostra, e diremo ai Iugoslavi che Spalato e nostra«.
(V prevodu: Šli bomo v Split, pòstavili vrtiljak ter povedali Jugoslovanom, da Split je naš).
Morda se pesem še nadaljuje, toda v bližini takih rikreatorijev-konservatorijev, ni varno stikati.	(Rob).
SPECIJALNI TRIBUNAL
MASARYK I MUSSOLINI ILI DVA SISTEMA U POSTUPKU S MANJINAMA
T(ako talijanski antifašisti zamišljaju — budući Specijalni Tribunal...
R i m, aprila 1932.
Otputovao sam u Rim na proces druga S. i njegovili prijatelja pred izvanrednim tribunalom i odsjeo sam kao svećenik u poznatom hotelu M. Ali moja svećenička halja, taj čarobni ključ u čitavoj sjevernoj Italiji, još uvijek mi nije mogla pribaviti ulaznicu u tribunal. Nakon kratkog razgovora sa dobrim prijateljima izabrali nošnju fašista. Preodjevanje u privatnim kućama je opasno. Uđosmo, dakle, CL, R. i ja kao nenapadni, ozbiljni studenti u sveučilišnu zgradu. U nekoj sporednoj prostoriji se preodjenuh. Pa kako 80% studenata nosi crne košulje, izvukoh se medju njima neo-pazice opet napolje.
Uskoro zatim išao sam sa svojim prijateljem odvjetnikom duž blistavog Corso Umberto pa preko Cavourova mosta do pravosudne palače. Moj prijatelj je odvjetnik na sudu u T. On je pouzdan i marljiv drug, koji ima nevjerovatan dar pretvaranja i konspiracije. Pošto nastoji, što je više moguće, da ne dospije u središte senzacionalnih slučajeva, njegovo je ime gotovo nepoznato medu odvjetnicima Piemonta, pa se zato i usudio da preduzme obranu S-a, jednog mladog radnika, koji je sa raznim drugovima optužen da je u najvećem poduzeću rimske kovinske industrije pokušao stvoriti tajnu organizaciju. Moj prijatelj ne može 'očuvati S-a. tamnice u Portolongone, pa mu baš tu treba predati nalog, koji je u vezi sa mojom misijom. Putem sam objasnio mom prijatelju što ima da radi i u tom stigosmo pred pravosudnu palaču. Pred glavnim ulazom stoje dva stražara fašističke milicije. U prizemlju, gdje zasjeda izvanredni sud, opet su crni milicioneri sa na-taknutim bodovima Dva stražara pred vratima dvorane za raspravu, koja je najveća u cijeloj palači. Neki činovnik u civilu zahtijeva naše iskaznice. Autentičnu iskaznicu odvjetničke komore sa fotografijom i sa svim potrebnim štampiljama, koju je pokazao moj prijatelj, ispitao je najtočnije. Ja izvukoh iz džepa svoju člansku fašističku iskaznicu i činovnik na to samo kimnu. To ie sve Uđosmo u dvoranu. Osim stražara karabinjera bili su u velikoj okrugloj dvorani samo nekolicina civila, koji su sjedili na klupama i u kojima se na prvi pogled zbog njihova slobodna držanja moglo prepoznati agente javnog poretka, koji zastupaju zakonom propisanu »javnost«. Inače se od javnosti nije ništa opazilo.
Izvanredni sud napunja gotovo beziz-nimno čitavo stanovništvo Italije užasom i odvratnošću. Njegov pravorijek poznaje samo robiiu ' smnnu kaznu. Kao suci služe pet časnika fašističke milicije, kojima je fašistički reglement sveto pismo i zakonik. Optužbu zastupa neki sudac. Sud osuđuje uvijek na najveću dopustivu kaznu. Kao niora pritište ova institucija milijune radnika i seljaka svojini osudama na tamnicu u trajanju od tisuće godina na same anonimne optužbe i prazne indicije, pa i smrtnim osudama nedužnih ljudi u Lucci, Puli, Trstu, Rimu i drugim mjestima. Vojničkom tačnošću u devet sati stupi predsjednik u dvoranu Vojni suci nose »veliku uniformu«, ešarpe i gajtani se blistaju, a sa nabreklih niuškaračkih grudi svjetlucaju svi ordeni i režimska odlikovanja. Milicija odaje počast, Svi: državni odvjetnik, odvjetnici i novinari dižu desnu ruku na stari rimski pozdrav. Čitam odredbu koja je velikim slovima ispisana* po zidovima: Qui si saluta romanamente. (Ovdje se pozdravlja rimski).
Digoh ruku propisnim pravcem, koso
napred. Predsjednik odgovara istim pozdravom i otvara raspravu.
Na jednoj strani dvorane, na povišenom podiju, nalazi se neka vrst kavèza sa željeznim šipkama, koje dopiru sve do stropa. U tom kavezu sjede optuženi, tri mlada radnika inteligentnih, oštrih poteza na mršavim licima rimske rase. Tek na ulazu u dvoranu skinute su im lisice. Desno i lijevo kraj njih stoje u kavezu dva vojnika milicije sa nataknutim bodovima. Cio kavez je opkoljen karabinjerima. Predsjednik po-broja kratko sve točke optužbe, koje ove mlade ljude okrivljuju da su:
»...određenog dana godine... u T... zajedno i sa drugim nepoznatim osobama pokušali uspostaviti zabranjenu stranku j dijeliti letke, u kojima se stanovništvo pozivalo da oružanom rukom ustane protiv državne vlasti, da se proglasi republika ...«
Optužbe su teške Očekuju ih 15—20 godina robije. Perovoda čita, na zahtjev predsjednika, iskaze vlasti za javnu sigurnost. Cita tiho, pretjerano brzo, bezvoljnim, napola nerazumljivim glasom. Vidim kako se napregnuto dječačko lice druga P. pritišće uz željezne šipke, da bolje shvati ove važne iskaze. Sedamnajst mu je godina, analfabet je i zdvojno se trudi da shvati što se oko njega događa. Nad njegovim desnim okom nalazi se debela modra oteklina.
Gledajući u strop, kao da vidi nešto malo prašine, poziva predsjednik optužene da se brane Naziva ih sa »ti« i dobacuje im psovke kao da bi ih popljuvao.
Ustaje S. Na njegovom mršavom žutom licu blistaju grozničave oči, koje odaju ma-laričnog bolesnika. »Mi smo proleteri. Pred ovim sudom, koji zasjeda uz isključenje javnosti, mi se ne branimo.« Zatim sjeda. Istu izjavu daje i drug P. Širokim pjevuc-kavim glasom seljaka. Njegov pogled ispod natečenih vjeda kliznu do druga S., koji mu kimnu glavom. Također i L. se priključuje izjavi, ali, kao i uvijek, ne može da obuzda jezik: »Ili možda trebam ovom poštovanom zboru da nešto objasnim, gospodine predsjedniče?« Ordeni zveckaju na srdžbom usplamtjelim grudima sudaca. Sa negodovanjem odmakoše se službeni branitelji od kaveza. Milicioneri su već pograbili druga L., savili mu ruke na leda, a predsjednik ga, blijed od srdžbe, isključuje sa daljnje rasprave.
Vrata kaveza škrinuše i grub udarac izbaci ga van. Suci s uzbuđenjem izmijeniše primjedbe, a jedan agent puhao je tiho kroz nos.
Dva policijska agenta bili su pozvani kao svjedoci. Oni su ponovili uljudno ono, što je perovoda već pročitao, trudeći se vidljivo da naprave što bolji dojam. Poslije njih govorio je državni odvjetnik. Njegove riječi su bile naduvene.kao i njegova toga. Za njega su optuženi zločinci asocijalna stvorenja od kojih se mora štititi čovječanstvo:
»Časna je zadaća ovog ponositog suda...« — i tada preliše svaki drugi smisao njegova govora oblaci žrtvenog dima. Odgovornost optuženih je dokazana. On traži egzemplarnu kaznu: 20 godina za S.,	18
godina za L. i obzirom na njegovu mladost 15 godina za P. u slavu talijanske domovine, kojoj Duce želi da ostane velika i nedirnuta. Moj prijatelj govori sa mirnim i jednostavnim dostojanstvom. On se bori na jednoj izgubljenoj poziciji i može da smatra za sreću što predsjednik nije upotrebio svoje pravo da otkloni svakog privatnog branitelja. Stari vojnici zure u zrak, a predsjednik je zadubljen u svoju igru olovkama i gumom i nema vremena da sluša. Nakon njega izvršuju oficijelni branitelji svoju žalosnu zadaću. Oni se ograničuju na to da mole za najmanju kaznu. U ovo vrijeme izvršuje također i moj branitelj svoju zadaću. On pristupa kavezu da sa svojim klijentima neprimjetno izmijeni nekoliko posljednjih riječi. Od ovih nekoliko, pred čitavim pospanim sudom, izmijenjenih riječi može da ovisi jedan dio uspjeha moga puta. Vidljivo osjećam kako mi lupa srce. Sagibam se svom susjedu i pitam ga koliko je sati.
Sud se povlači. Nakon pet minuta ponovno se pojavljuje. I P-a. vraćaju u kavez. Osuda je izrečena onako, kako je to tražio državni odvjetnik. Tri druga stoje mirno i čvrsto. Samo P-u zadrhtaše usne.
Za nekoliko minuta kažnjenici su svezani, da bi ih vratili u ćeliie kaznioue. Regina Coeli (Kraljica neba). Iz suda ih odvozi policijski auto.
Do nas lagano dopiru glasovi njihove pjesme:
»Ustaj narode, spremaj se na ustanak,
zastave se viju, vrijeme je ...«
Idem preko Piazza del Popolo, zatim preko Pincia ulicom Villa Borghese. Daleko tamo iza kupole Petrove crkve zalazi sunce. Čitavo nebo gori kao usijana bakrena posuda. I sada su upravo tri moja druga živi zakopani u ćelije kaznione.
Dino Montanari.
‘'Podzemna Italija)
' ■	-
FAŠISTIČKA ŠTAMPA I KARLO LUSINA
Rijeka, marta 1933. — Ko je Carlo Cusina, to će se čitatelji sjećafi. To je jedan talijanski mladič s Krka. koji je umro u ono vrijeme oko trogirske afere, a tali-Janska štampa bila je proglasila, da je Opijen od strane Jugoslavena. Lusina je d'0 stvarno napadnut od jednog Krčana "pKoslavena, ali umro nije od toga i to je nječnički dokazano. Sad talijanska štampa °r,et o tom slučaju piše.
„ »Vedetta d’Italia« bila bi nesretna, da '■*arlo Lusina nije umro! Ona se hrani od '^nirti, prirodne ili nasilne, raznih martira 1 obavija ih legendama da bi se mogla
napuhavati od sumnjivog patriotizma i da bi nas mogla grditi. Poznato je. na kakav je način stvorila legendu o martiriju Carla Lusine. pa po tom slučaju možemo suditi i druge njihove martire.
»Vedetta« javlja, da je 25 pr. mi. u Krku suđen Josip Bugešić. koga okrivljuje za smrt Carla Lusine i zgraža se, sto je on osuđen na 30 dana zatvora radi ispada u pripitom stanju. »Talijani Krka i Rijeke indignirani su — kaže »Vedetta« — zbog ove uvrede nanesene pravdi«, ali će uspomena na Carla Lusinu ostati »uklesana u srcima svih Jadranaša«	1
O Mussolinijevom sistemu ne treba mnogo da govorimo. Morali bi naime da opetujemo sve ono, što je do sada o stanju naše manjine pod Italijom napisano. Osvrnut ćemo se zato samo na jedan momenat. U jednom od posljednjih brojeva našega lista objavili smo, da je prema fašističkoj službenoj statistici broj nepismenih u Julijskoj krajini porasao za 100 posto otkako je uvedena talijanska škola na mjesto naše. To je rezultat Mussolinijeve asimilacione akcije kroz školu. To je asimilacija i nivelacija Istre do razine — Kalabrije i Abruzza.
Medjutim Masaryk postupa sasvim drugačije i postizava sasvim drugačije rezultate. Da se ne gubimo u riječima, citirat ćemo činjenice:
Kako je poznato, pred tri godine, u povodu svog osamdesetog rodjendana, u danima velikog slavlja čehoslovačkog naroda, president Masaryk učinio je bio lijepi gest: parlamenat mu je dao narodni dar, votirao milijun kruna, a on je veliku svotu odredio za uspostavu jedne madžarske akademije u Bratislavi, koja će se brinuti za širenje madžarske kulture medju Madžarima, koji su pripali Čehoslovačkoj. Ta se je akademija doista i osnovala u novembru 1931. Sad, pred nekoliko dana. u povodu 83 rodjendana presidenta Masaryka došla je u Prag delegacija čehoslovafkih Madžara, da osnivaču madžarske akademije podnese detaljan
izvještaj o radu i rezultatima akademije u kratko vrijeme od osnutka.
. Pretsjednik madžarske akademije Orbati rekao je pred Masarykorn tim povodom, da Madžari u novoj državi vide u Čehoslovaci-ma braću, s kojom žele da dijele i dobro i zlo, pa žele, da nestane izmedju njih i najmanji znak nepovjerenja. Masaryk je bio dirnut i izrazio je veliko zadovoljstvo s rezultatima akademijinog rada, a naročito ga veseli, što su se u radu za širenje madžarske kulture našle sve razne madžarske političke struje složne. Dogodilo se naime ono, što bi u Madžarskoj bilo nemoguće: nestale su one diferencije koje Madžare u Madžarskoj razdvajaju i navode na medjusobnu borbu. Svi Madžari bez razlike rade na razvijanju svojih kulturnonacionalnih tekoviira i postizavaju u nenacionalnoj državi rezultate, kakvi se niti u Madžarskoj ne daju zamisliti. Masaryk je dobro istaknuo u svom govoru, da specijalan položaj manjine sili na živu aktivnost (ako su slobodne i nesmetane u tom pogledu) a dodir s drugim narodom obogaćuje njihovu kulturu.
To se najbolje manifestovaio baš u slučaju madžarske manjine u Čehoslovačkoj. Madžarski književnik Moricz, koji je nedavno posjetio Čchoslovačku, da ispita položaj madžarske manjine, konstatuje i sam, da je tamo našao »nove Madžare, na visokom evropskom kulturnom i socijalnom stepenu«.
JAVNO MNENJE V ITALIJI
MUSSOLINIJEVA NAVODILA CELOKUPNO.! ITALIJANSKOJ ŠTAMPI
»12 8 32. Izmenjava diplomatov se mora priobčiti na prvi strani z naslovom čez vse stolpe. Uvodni članek naj predvsem komentira o zadovoljstvu odslovljenih diplomatov.«
Naslednji dan je novoustoličeni stolčkar šef presbiroja Polverelli z dučejevim pooblastilom izdal sledeče »priporočilo«:
»Nekateri časopisi so ob priliki znižane železniške tarife za novoporočence, ki so namenjeni v Rim predlagali naj se ta olajšava dovoli tudi vsem onim, ki nameravajo poseliti Benetke; v bodoče pa naj se vzdržijo poročevanja o tem predlogu.«
»Časopisi naj poročajo o dučejevem častnem priznanju podestatu iz Bastiglia (pokrajina Modena) zaradi napisa na mestni hiši. ki sintentizira fašistični pojm o državi. Članek naj povzamejo iz lista »Regime Fascista.«
»Časopisje naj ne prinaša več razprave o nadomestitvi tujk z italijanskimi izrazi.«
»Listi naj posnemajo članek iz »Gazzetta del Popolo« od 12 t. m. ter naj priobčijo novico: Angleška tekstilna industrija ie ugrožena zaradi stavke v Lancashire.«
»3 10. Jutri bo prinesel »Popolo d/ Italia« dučejev članek za italijansko enciklopedijo. Časopisje lahko priobči ta članek šele jutri opoldan in ne prej. sicer zapade zaplembi. Naj se rabijo čitljive črke in naj se članek točno popravi, članek mora biti priobčen na naslovni strani lista s sledečim uvodom: »štirinajsti zvezek italijanske Enciklopedije priobčuje v drugem delu pod besedo fašizem sledeči dučejev spis, posvečen politični in socialni doktrini fašizma.«
»Listi naj ne prinašajo vesti o obisku Hofmana pri Duceju, dokler ne izide poročilo agencije Stefani.«
To je svoboda tiska v Italiji. (Mos).
SLAVENSKA PREZIMENA PRETVORENA NA TALIJANSKI OBLIK
Trst marta 1933. Tršćanski prefekt potpisao je ooet veliki spisak prezimena, koja su sa slavenskog pretvorena na talijanski oblik. Medju ostalim pretvorena su i ova prezimena: Benedetić u Benedetti; Baš u Bassi; Bizjak u Bisiani; Bulešić u Bullessi; Buršić u Borsi; Bušauić u Bussani: Čeh u Cecchi; Cerovac u Ceri: Komparić u Compari; Dorčić u Dorsj; Ferletić u Ferletti; Jelušić u Gelussi; Gorjup u Gori: Janković u Gianni: Jurizza u Giorgi: Kovač u Fabbri; Lovrinović u Laurini; Lukšić u Lussi;
Marinović u Marini; Martinović u Martino: Marušič u Marussi; Debevc u Debelli; Ger-želj u Ghcrseili; Franetič u Farnetti; Godnič u Gadini; Gustinčič u Guštini; Gec u Gezzo; Gašperšič u Gasperi; Hreščak u Crescia; Vitez u Viti; Čergolj u Cergoli; Mozetič u Mosetti; Perač u Perazzi; Pinav-čić u Pinassi; Ples u Plezzo; Prez u Prezzi; Raspolić u Raspulli; Štok u Stocchi; Ši-jard u Sciardi; Štantić u Stanti; Valent u Valenti; Vidulić u Vidoli; Žužek u Suzzi.
ŠTO SE DOGADJA S NAŠIM KONVIKTOM U PAZINU ?
Pazin marta 1933. Kako je poznato, ono, što je istarski seljak svojim doprinosima i uz pomoć ostale svoje braće gradio, diački konvikt u Pazinu, bio je u svoje vrijeme od talijanske vlade rekviriran, to jest oduzet našem djačkom potpornom društvu. Ta velika zgrada nije bila još dovršena, kad ju je Italija zarobila. Posebnim dekretom vlasništvo je prešlo na pazinsku općinu ili točnije »Congregazione di carila« kojom
upravlja općina. Nedavno je pazinski načelnik tražio ód vlade potporu od 800 tisuća lira. da bi se zgrada mogla završiti i da bi se u nju mogao smjestiti talijanski konvikt »Fabio Filzi«. Puljski prefekt izvještava sada pazinskog načelnika, da je molba upućena ministarstvu finansija na proučavanje. Kako vidimo uzurpatori nemaju baš najveće koristi od svoje pljačke.
TRŽAŠKA „DANTE ALIGHIERI" IN NJENE NOVE NALOGE
Trst, marca 1933. Družba »Dante Alighieri« ima v Trstu že od konca svetovne vojne dalje svoj krajevni odbor. Vse do lani je ta odbor zelo malo deloval, v zadnjem času pa, ko je pričel dr. Nodale organizirati dijake, se je število njegovega članstva potrojilo. V nedeljo je imel svoj občni zbor. Predsednik Muratti je v svojem govoru poudaril, da s£ naloge družbe ne smejo omejiti le na razširenje italijanske kulture v inozemstvu, marveč, da je treba posvetiti mnogo pažnje tudi obmejnim pokrajinam. Posebno v Julijski Krajini, je na-
glasil, se je treba boriti proti tujerodnemu nasprotniku in njegovi »balkanski duševnosti«. Na Krasu in zlasti v krajih, kjer vlada popolno siromaštvo, bo treba pričeti s knjižno akcijo ter razdeliti med ljudstvo čim več knjig, posebno takih, ki se nanašajo na najnovejšo italijansko zgodovino. Predsednik je poročal, da se je v ta namen že sestal s pristojnimi faktorji in tudi s prefektom Tiengom, da bi jih ppidobil za načrte, ki jih namerava družba izvesti po naši deželi.
PISMO IZ DOLINSKE OBČINE
Marca 1933. Vračamo se v čase suženjstva. — Zadnje dni februarja je strašil po občini izterjevalec davkov, neki regenat rodom iz Motovuna. Načina njegovega postopanja ljudje ne pomnijo. Za vsakih 5 lir neplačanega davka je zarubil, bodisi hišno opremo ali kaj drugega. Pri tem pa se je posluževal najizbranejših psovk in celo pljuvanja. Na vse mogoče načine^ je skušal spraviti naše ljudi v nesrečo.
V dolinskem otroškem vrtcu dobi-
vajo otroci opoldne še vedno obed. Kot vsako slično stvar v Italiji, so dali tudi temu obedu ime in so ga krstil »piatto nazionale«. Le napolnite »ta piatto nazionale«, da bodo naši otroci zdravi in močni!
Ni čuda, če letos ni bilo v celi dolinski občini niti ene predpustne prireditve in zabave, saj so razmere take, da ne morejo ljudje niti živeti, niti umreti. (Mos)
KOLIKI JE TALIJANSKI DEFICIT?
Trst, februara. — Prema izvještaju koji je minisi, finansija objavilo o stanju državnih finansija, deficit u državnom budžetu u mjesecu januaru iznosio je 219 milijuna lira. U prvih sedam mjeseci ove budžetske godine deficit iznosi 2.362,000 000 lira (oko osar)) milijarda dinara). Javni dugovi Italije iznose 96 milijarda lira a nov-
čanica u opticaju ima za 13 milijarda lira U izvadcima ovog izvještaja o općem stanju finansijskom i ekonomskom u Italiji fašistička štampa ovoga puta ne donosi mnoge karakteristične podatke, tako nigdje nema pregleda protestiranji) mjenica i stečajeva, što je dosta važno za prosudjenje općeg ekonomskog stanja u Italiji.
PETOGODIŠNJICA DRUŠTVA „ISTRA" U NOVOM SADU
PETA GLAVNA SKUPŠTINA
USTANOVNI OBČNI ZBOR „KLUBA EMIGRANTOV” V LITIJI
Že dalj časa je, kar se je ustanovil v Litiji pripravljalni odbor »Kluba emigrantov« in je pred kratkim prejel potrjena pravila. Pretečeno nedeljo, dne 12 t. m. Pa se je vrši! ustanovni občni zbor v prostorih litijske osnovne šole.
Ob navzočnosti precejšnjega števila članov in raznih zastopnikov društev, je tov. Birsa, kot predsednik pripravljalnega odbora, otvori! občni zbor. Pozdravil je vse navzoče: zastopnika Saveza, zastopnico »Kluba Primork« v Ljubljani, zastopnika društva »Tabor«, dalje »Kluba Primorskih akademikov«, in »Orjema« iz Trbovelj. Prečital je pismo Saveza, ki pozdravlja novoustanovljeno društvo in želi, da bi s svojim delom doprineslo dosti uspehov za skupno emigrantsko gibanje.
Tov. Birsa je v nadaljnem svojem govoru razložil pomen in cilje novoustanovljenega društva in dejal:	Dan za dnem
prihajajo emigranti iz Julijske Krajine, brez sredstev, potrti in obupani. Ne poznajo krajev ne razmer. In takim bodo člani novoustanovljene organizacije skušali pomagati moralno in materijalno, kolikor jim po pač mogoče.
Važna naloga je združevati naše ljudi, buditi v njih zavest in gojit spomin na rodno grudo. Društvo mora strmeti za tem, da pritegne čim več domačinov v svoi krog, kajti potrebno je, da se tudi oni seznanijo s najtežjimi problemi naše zemlje onkraj meje. V ta namen si je društvo nadelo nalogo prirejati sestanke, potom prireditev pa bi se zbirala gmotna sredstva za podpiranje najrevnejših članov ter prihajajočih emigrantov.
Da bo omogočilo zaposlitev naših beguncev. bo društvo skrbelo za stike z delodajalci.
Sledilo je čitanje pravil, kjer se omenja s posebnim povdarkom, da se sprejema kot člane tudi domačine — neemigrante in se potom njih vrši tem uspešnejša propaganda za našo zemljo, kakor tudi njeno spoznavanje.
Pri volitvah odbora je bil enoglasno izvoljen za predsednika tov. Biras: enoglasno je bil izvoljen tudi ostali odbor.
Po slučajnostih so se oglasili zastopniki društev s pozdravnimi govori, ki so spodbujali novoustanovljeno organizacijo k smotrenemu delu, k delu za zbližanje med emigranti in domačini ter k nabiranju gmotnih in moralnih podpor našega edinega glasila »Istre«.
Ob veselem razpoloženju se je zaključil občni zbor z upanjem v srcih, da bo društvo vztrajno in verno hodilo po začrtani poti, čeprav ne brez težav. Novemu društvu želimo kar najplodonosnejše delo!
DOKUMENTI
Talijanski kralj Viktor Hupo Emanuel III., otvarajufl 1. XII. 1919. novi parlame-nat, rekao je u svojoj Prijestolnoj besjedi, izmedju ostalog, i ove značajne riječi: »Nove zemlje koje su prisajedinjene Italiji, nameću rješenja novih problema. Naša tradicija slobode treba da pokaie put za ova rješenja, poštivajući kod toga autonomije i lokalne tradicije*.
U nedjelju, dne 5. marta održana je V., glavna godišnja skupština ovog agilnog društva, koje je osnovano početkom 1928.; god. Skupština je bila vrlo dobro posjeće-' na kako od članova iz Novoga Sada tako, i od članova iz bliže okoline i ostalih krajeva Dunavske Banovine.
Oko 4 sata poslije podne otvorio je Skupštinu pretsjednik g. dr. Ivan Prudan vrlo lijepim i patriotskim govorom.
Prije pet godina, nastavio je g. dr. Prudan, bio nas je malen broj i pitali smo se, hoćemo 1,- uspjeti. I zaista vidjeli smo tokom godina, što se sve može postići bratskom slogom i voljom, jer ste sami bili svjedoci, da smo postigli zbilja lijepe uspjehe. I u buduće moramo biti složni i raditi svi za jednoga jedan za sve . Zasluga što smo uspjeli je i ta, šta smo u našem radu istakli devizu nacionalizma, oličenu u jugoslovenskoj ideji. Stoga moramo i nadalje biti vjerni sinovi uzvišene jugoslovenske ideje, jer samo kao takovi možemo postići naš cilj: oslobodjenje naše Istre. Trsta i Gorice. Svaka druga ideja škodi našem radu i neće nam donijeti uspjeha koji očekujemo.
Zatim čita brzojavne pozdrave i dopise, koji su stigli iz svih krajeva Jugoslavije, gde se nalaze bratske organizacije, u kojima ove čestitaju društvu uspješan petogodišnji rad i šalju pozdrave Skupštini.
Pozdravljen dugim odobravanjem pretsjednik g. dr. Prudan daje reč tajniku g. Juričiću, koji podnaša iscrpan izvještaj Uprave:
Tajnički izvještaj.
Pred pet godina, počinje g. Juričić, bilo nas je, koji smo u našem društvu gledali zaista jednu potrebu, a bilo nas je i takovih, koji smo u društvo gledali sa nepovjerenjem. Bilo nas je i takovih, koji smo društvu proricali neuspjeh i propast. Takovih pesimista bio je priličan broj. Kad se sjetimo našeg početka i svih tegoba, kroz koje je naše društvo prošlo nije se zbilja drugo moglo mnogo očekivati. Ali ipak, oni su se prevarili i uvjeren sam, da im danas nije žao što su se prevarili već naprotiv, i oni moraju biti zadovoljni i sretni, što u našem, tada malenom i neznatnom društvu vide danas, poslije pet godina jedno jako i čvrsto društvo, koje si krči put i ide napred preko svih prepreka. I zbilja, danas možemo biti zadovoljni i ponosni našim radom.
I danas, na kraju našeg petgodišnjeg rada možemo vedra čela zaključiti naš dosadašnji rad današnjom Skupštinom.
Govori se, da je naše društvo jedno od najagilnijih organizacija naše emigracije. Želimo da takovi ostanemo i u buduće. Mi to hoćemo i moramo!
Zatim g. Juričić iznaša u svom izvještaju u detalje oTANJE NAŠEGA NARODA POD ITALIJOM:	G. dr. Čok. na .našem
zboru od 4. decembra pr. g. rekao je, da život našega naroda pod Italijom nije ništa drugo, već dugi lanac nepravde, bezakonja, nasilja i patnji. To je nažalost tačno je i to, da taj lanac poslije 14 godi-
a nije prekinut, niti će se rastrgnuti, oklegod budu Istra i Gorička stajale pod talijanskom vlašću. Tu spominje stanje, jtoje je Italija zatekla 1918. g. a koje je danas. Sve je danas pretvoreno u prah i pepeo. Danas nemamo ništa, ne možemo ništa, nesmijemo ništa. Svima je to dobro poznato, ali je ipak potrebno to svakom prilikom ponavljati, kako ne bi ovdje, zaštićeni od svega onoga zla, zaboravili na našu braću«.
Zatim se osvrće na rad u minulih 4 godina, iz kojeg se vidi, kako je društvo napredovalo iz godine u godinu. Govoreći o radu u prošloj godini, veli da je ovaj bio najaktivniji do sada. To je i razumljivo, jer nam ne bi služilo -na čast, kad bi jedne godine pokazali slabiji uspjeh od druge. Svake godine	moramo pokazati bolji	uspjeh, moramo	nadvisiti sami	sebe.
Radi lakšeg pregleda podijelio je rad na više grupa:
1.	Administracija, iz koje se vidi, da je društvo	tokom lanjske	godine	primilo ; otposlalo	849 dopisa, ne	uzevši	u	ob-
zir brojne okružnice, koje je Uprava dostavljala članovima od vremena na vreme. U administraciji zabilježen je i najsitniji rad, kao i onaj, koji je za ostale na oko nevidljiv. Radi ilustracije, spominje koliko je dopisa primljeno u pojedinim godinama: God. 1928. — 52, 1929. — 82. 1930. — 148, 1931. — 420 i 1932. — 849 komada. Tu se eto vidi napredak i rad društva iz godine u godinu.
2.	Rad na socijalnom polju jedan je od najglavnijih zadataka. Još lani, a pogotovo ove godine, rad na tom polju bio je vrlo oteščan. Svjetska ekonomska kriza, opća besposlica i stagnacija u svima granama privrede, nije poštedila m našu državu, u kojoj su najteže pogodjeni naši emigrantski redovi, koji stalno i brzo rastu. U mjesecu aprilu, maju i junu nije bilo dana, a da se društvu nije javio po koji novi izbjeglica. Ima dana, kada su se odjednom javljali njih 3 i 4 a jednom i 8 odjednom. Srećom u ono doba. kriza nije bila na vrhuncu i nije bila tako jaka kao što je danas, jer smo za relativno kratko vrijeme nekoje ipak namjestili ili pomogli bilo na koji način. Danas je to mnogo teže, bolje reći nemoguće. Iscrpljeni smo potpuno, pa nam ne ostaje drugo već ove jadnike upućivati na druge. Koncem pr. godine izdali smo više uputnica za besplatnu hranu i konačište na Socijalni Otsjek grada Novoga Sada putem Saveza kulturnih društava. Naše članove i izbjeglice pomagali smo na drugi način. Izdali smo im mnogobrojna uvjerenja, svjedodžbe, preporuke, staral; se za prevod dokumenata. sticanje državljanstva i prava zaposlenja i t. d. Ove godine nismo se mogli pobrinuti za našu siromašnu djecu, ali smo, koristeći se dobrim vezama sa Kolom Srpskih Sestara i Crvenim Krstom uspjeli ipak, da odjenemo veći broj naše djece. Pobrinuli smo se i za jednu našu napuštenu obitelj. Spominje zajmove j t. d.
3.	Rad na kulturn o-p r o s v j e t-nom polju bio je dosta skučen uslijed pomanjkanja društvenih prostorija. Društvo je prisustvovalo raznim kulturnim priredbama novosadskih društva: Matice Srpske. Kola naprednih žena. Sokola i dr. Vrijeme je. da se i sada učini nešto na tom polju, u prvom redu treba misliti na društvenu čitaonicu.
4.	Nacionalno propagandistički rad bio je najuspješniji. To nam je i glavna svrha. Propaganda za Istru u ovim krajevima. Već u proljeće 1932. pri-redjuje naše društvo više zborova i predavanja o Istri u raznim mjestima Dunavske Banovine, od kojih su najbolji onaj u Apatinu i Kovačiči. Tim priredbama prodro je kult Istre dublje u narod, koji ie do tada malo što znao o Istri. Društvo uzima učešća ' u dočeku praškog pjevačkog društva »Hlahol«, a nedavno izlazi korporativno na stanicu i pozdravlja »Jeku sa Jadrana« iz Sušaka, kojom prilikom su priredjene oduševljene ovacije Istri. Svima je još u nezaboravnoj uspomeni 14. augusta 1932. izlet društva »Istra-Trst-Gorica iz Beograda u Novisad. To je jedan od najvećih naših uspjeha, kako u organizaciji, tako i u moralnom pogledu. Drugi naš, možda još veći uspjeh je izlet našeg društva u Beograd, povodom Kongresa našeg Saveza, dne 12./9. 1932. Tu smo pred svima delegatima pokazali sposobnost naše organizacije. Na Kongresu je tog dana naše društvo prisustvovalo u punom broju.
Prisustvovalo je preko 300 članova : prijatelja. 6. novembra imali smo širi društveni sastanak povodom 12 godišnjice Rapala. 4. decembra 1932. takodjer je dan, koji treba istaknuti. Tog dana priredjena ie komemoracija istarskim žrtvama i nadbiskupu dr. Sedeju. Glavni govornik bio je g. dr. Ivan Čok. pretsednik Saveza. Zbor je prihvatio i rezoluciju, kojom se traži, da se na mesto umrlog dr. Sedeja, na nadbiskupsku stolicu postavi čovjek naše krvi. a ne Sirotti. Rezolucija poslata je Nj. Sv. Ocu Papi u Rim i papskom nunciju Nj. em. Pellegrinettiju u Beograd.
Od ne male važnosti je i saradnja sa svim ostalim bratskim društvima u Jugoslaviji, sa kojima naše društvo saradjuje bilo direktno ili indirektno.
Uzima preko svojih delegata učešća na proslavi »Soče« u Ljubljani i »Istre« u Zagrebu. Prisustvujemo po delegatu ustanovno! skupštini bratskog društva u Subotici i sjednici naimladjeg suborca, bratskog društva u Zemunu.
5.	Publicistički rad je takc-djer živahan. Sve naše priredbe i manifestacije registrovane su u jugoslovenskoj štampi, koja nam je uvijek ustupala svoje stupce i doprinela mnogo našoj stvari, te nam je dužnost izraziti našoj štampi zahvalnost. Posebnu zahvalnost moramo iskazati našem glasilu »ISTRI« u Zagrebu, koja je uvijek donašala vijesti iz Novog Sada i o radu našeg društva. Nema skoro broja, a da »Istra« nije donijela po
L. LEGIŠA :
SLOVANI NA APENINU
i.
Malokomu je znano, da žive Slovani tudi v srednji Italiji. Sicer poročajo listi včasih o njih. a le mimogrede, kaj natančnejšega o njihone izvoru, zgodovini in sedanjem stanju pa ni čitati. Zdi se. da je njihovo število prepičlo, da bi jih pri reševanju našega manjšinskega vprašanja jemali v poštev, tudi so nekam predaleč, poleg tega pa so viri o njih raztreseni in si- je zato celoten in kolikor toliko jasen pogled nanje, skoraj nemogoče ustvariti. Vendar pa ta peščica hrvaških pastirjev sredi tujega morja, tistih dobrih tritisoč ljudi, ki so še preostali v Campobassu naravnost izziva radovednost in vsaj površno raziskovanje, zlasti še, ker gre tu za precej pisano in v marsičem zanimivo zgodovino naseljevanja Slovanov z Balkana na Apenin.
Da bi Slovani že po prihodu v nove kraje dosegli laško obal, zaradi morja, ki je bilo zanje prevelika ovira, ni verjetno. A kmalu so jim razmere omogočile ekspanzijo tudi v to stran. Že zgodaj se je med obema zemljama razvil živahen trgovski promet in marsikateri trgovec se je za stalno zasidral na oni strani, si pridobil skladišča ali posestva in počasi so nastale številne slovanske naselbine. Prijadrali in ustanovili so se tam tudi drugi ne samo trgovci. Politične zveze, vmešavanje papeškega dvora in Normanov iz južne Italije v razmere hrvatskega kraljevstva, križarske vojne in tudi razpori in upori v balkanskih državah, ki so rodili gotovo tudi politično emigracijo — vse to je samo pospešavalo ta razvoj. Vršila se je tudi trgovina s sužnji, ki so jih prodajali zlasti bosanski graščaki v Benetke, južno Italijo, kjer so kupovali Siciliani največ ženske. S to trgovino se odlikovali v prvi vrsti Arabci in španski Mavri, ki so križarili po Jadranu in tudi ob naši obali, kakor poje narodna pesem o črnem zamorcu in lepi Vidi, ki je morala ž njim daleč na španski dvor.
Arabski potopisci iz X. stol. — Edrisa, Ibni Haukal (972) in Jakut — poračajo, da
so tvorili Slovani v Palermu, ko je bil tedaj za Saracenske vlade v največiem raz-cvitu. posebno četrt blizu stolnice (sedaj Monte di Pietà). Nedaleč od tam je še danes Vico di Ragusei, kjer so imeli Dubrovčani svoje trgovine in ž niimi ali podobnimi so morali tudi Slovani priti v Sicilijo.
Po tej dobi, so zapiski o novih naseljencih pogostejši. Za 1. 1133. je izpričan notar Rogeri, Petrov sin (ho Sillabo petru) in mnogi, označeni kot potomci priseljenih Slovanov, tako neki Gubica ali Gubišić, sodnik iz Gruža, svečeniki, 1270. pristaniški glavar in namestnik Sicilije v Palermu Slovan Tomaž, ki ga je občina Limatula izbrala za zapriseženega magistra, naš človek je bil tudi senator Sclavellus v Amanteji. ki je zapustil vdovo plemenito Ivano, v Gaeti so bili bolgarski kmetje, v Sorrentu mornarji in vojaki. In že takrat niso bili novi ljudje, mnogi so še prej dospeli na polotok.
V naslednih stoletjih se število priseljencev stalno veča. Na dvoru napolitanskega kralja je bila množica Slovanov, tudi se začno Anžuvinci vedno bolj zanimati za dalmatinsko stran in gledajo kako bi dosegli zase hrvaško in ogrsko krono. Stiki s hrvaškimi bani so živahnejši, da bi si jih pridobili, jim dovažajo žito. Ker je dvor rabil denar, je večkrat podeljeval v zakup zemljo. in to v velikem obsegu. Tako kraljica Ivana podeli 1429. nekemu dubrovniškemu trgovcu velike dele Apulijo (fraetos omnes et singulos partium Apuliae).
Omenbe vredni so zlasti Bolgari ki so prišli v Gaeto in tam obdelovali zemljo in stopili v mornarsko in vojaško službo v Sorrentu, Napoliju. kjer je bil celo bolgarski okraj, zlasti pa na Ischiji. ki jih spisi posebno hvalijo, ker so se nekateri med njimi zelo odlikovali in kralju verno opravljali službo. Zlasti neki Marinus, ki je bil vodja ladjedelnice v Napoliju. kraljev služabnik in družnik in njegov osebni varuh. Drugi Bolgari, med njimi celo notar, pa so bili nekoliko bolj svobodni in so ustanovili ne-Posiavio zvezo da bi umorih škofa. Iz To-lentina je bil Bolgar profesor civ'inega prava in sodnik kraljevega namestniškega sodišča (1. 1313). pozneje Pa neki računski vodja velikega sodišča. ■ t
Da so se slovanski naseljenci v novem kraju hitro udomačili in uspešno tekmovali
z domačini govori tudi dejstvo, da ie bilo med njimi precej plemičev. V Castrovillari (Cosenza) kjer je še danes močna naselbina Albancev, je imela vdova Pupura fevd. Zgodilo se je celo, da jo je napadel sorojak Guillelmus, gospodar ob Frigidu, ki je moral imeti dokajšnjo posest, da jo je mogel deliti tudi bratu. Drugi slovanski plemenitaš je bil deželni glavar ob Tronto (Molise) in poveljnik peščev v Gaeti. Vdova Aleksandra iz Valene pri Troji pa se je celo očito uprla kralju in se pridružila njegovemu nasprotniku.
Ker so morali tudi Slovani plačevati davke, je mogoče približno določiti njihovo razprostranjenost v sred. veku. Bili so v Abruzzih (Sulmona kjer ie moralo biti nekaj selišč), ob Tronto (moralo jih je biti dosti ker je bilo davka 98 unč zlata), v pokrajini Terra Laboris, menda današnjem Campobassu in Molisah. v Capitanati, kjer je bil Castellucerum de Sclavis, nadalje v Manfredoniji, Tolentinu. Troji, Castro Novo del Sangro. ob Frigidu, v Amanteji. Castrovillari (Cosenza). Salernu. S. Marii, Sorrentu, Napoliju, Gaeti, na Ischii in v Palermu. Nekateri med njimi so zavzemali naivišia ali Še precej pomembna stališča (namestnik Sicilije, deželni glavar, sodnik prvega sodišča, pristaniški glavar in vodja ladjedelnice, pravniki duhovniki ali menihi in podobno), dosegli senatorske in plemiške časti, kar ie vsekakor jasen dokaz, da je prinesel ta rod s seboj v Italijo veliko mero kulture in visoke sposobnosti, da se je lahko uveljavljal v življenju in si priboril ista častna mesta, ki so jih bili deležni domačini. Seveda je moralo biti Slovanov mnogo več, kakor jih je omenjenih v listinah, a posebno močnih in strnjenih postojank, ki bi se upale trajno kljubovati vplivu ital. okolice ni bilo. Skupina Bolgarov na Ischii in v Napoliju je očitovala veliko vojaškega duha in se je tesno oklepala dvora, a bili so tudi zelo srboriti. kakor kaže poskušena zarota proti škofu. Upornost plemkinje Aleksandre. Viljemov napad na posestva senatorice sta znaka precejšnje samostojnosti in moči slovanskih plemičev v Italiji. Ker pa ni bili izdatnejših novih sil iz domačih dežel, so rno-rali prej ali slej vsi usahniti v tujem življu.
(Dalje prihodnjič)
O KARAKTERU
Individualni karakter, to je dominirajuta snaga u čoveku, (životinji ili stvari), koja sama sobom nameće izraz njegovom liku i daje pravac, ton, tempo i izgled svakoj manifestaciji njegove aktivnosti.
Kolektivni karakter, to je rezultanta individualnih karaktera izvesne zajednice.
*
Jakoga karaktera su oni ljudi, koji su snabdeveni dobrom voljom. To su zidari ljudske zajednice.
Ako je dobra volja pojedinca čvrsta, njegov je karakter energičan Energičan karakter je svojstven svakome junaku, junaku po srcu i duhu.
U pojedinca slabe volje, karakter je mlitav, Mlitav karakter, to je nesreća sviju vrsti lenjivaca, hohštaplera, trutova i parasita društvenih.
Pojedinci zle volje su nekarakteri. Is njih se rekrutuje kadar prestupnika i kriminalnih tipova.
Kad pojedinac ima jaku zlu volju, njegov je karakter rdav Tlđavog karaktera su svi okoreli zločinci i svirepi krvoloci i tirani,, koji pretstavljaju čistu štetu, opštu opasnost i opšte zlo po čovečanstvo.
*
Karakter donosi čovek na svet svojim rođenjem; on se nasleđuje. *
*'
Karakter je promenljiv.
Ako njegova solucija smera ka opleme-njenju, ona je vrlo spora. Naprotiv, kad karakter zauzme tendenciju ka pogoršavanju, on rapidno pada.
Kad je rdav karakter počeo da naglo pada, zainteresovana zajednica je dužna, da u sopstvenom i opšlem interesu pribegne nemilosrdnoj selekciji. Ne izvrši li tu svoju dužnost na vreme, posledice njenog propusta dobivaju katastrofalne srazmere.
*
Ono što pojedinca pojedincu ili zajednicu zajednici spontano privlači sponom neodoljive simpatije i poverenja, to je puna homogenost njihovih karaktera, individualnih odnosno kolektivnih. A ono. što ih odbija i razdvaja jedno od drugoga jazom nepovere-nja i nepremostive antipatije, to je oštra heterogenost karaktera njihovih
DR. IVO MOGOROVIÓ
koju vijest iz Novog Sada. I tu se dakle vidi. koliko je naš rad bio razgranjen.
Tajnik govori zatim o Savezu, njegovim ciljevima i o zadnjem Kogresu. Savezu treba da je društvo takodjer bla-godarno za svoj uspjeh. Kongresu podne-lo je naše društvo nekoliko predloga, koji su kasnije prihvaćeni. U prvom rodu primljen je naš predlog, da se izvrši popis naše emigracije i načini statistika, u koju svrhu Je osnovan Statistički Otsjek Saveza sa sjedištem u Novome Sadu. Tako ima-demo i ove godine u Savezu našeg predstavnika, što je za naše društvo ne samo od počasti već i korisno. Osnivanjem Saveza, danas na našu emigraciju gleda drugim očima nego prije. Uprava je sa Save-•zom bila u stalnoj vezi.
Da je rad našeg društva bio zaista uspješan i vrijedan pažnje vidi se dakle i po tome, što nam je. kako je već rečeno, po-veren jedan od najvažnijih i najpoverlji-viiih Otseka Saveza, a to je Statistički. Kod toga mi valja napomenuti, da nam je oretsedništvo Saveza jednim svojim dopisom izrazilo puno priznanje na našem dosadašnjem radu.
Prelazi zatim na položaj naše emigracije u Jugoslaviji, koja do sada pocepana. bez pravog cilja i ideologije, nalazi u Savezu svoj oslonac i svoje vodstvo, koji dirigira i upravlja našom Emigracijom. Do sada bez pravog programa, koji je bio ograničen tek na so-cialan rad, naša je emigracija počela da izgradjuje svoj program. Izradjuje se ideološka strana našeg pokreta.
Upravni odbor ie održao 12 Plenarnih sjednica i veći broj van-rednih sjednica i konferencija. Sjednicama ie prisustvovao uvijek dovoljan broj članova Uprave tako, da su se mogli donašati uvijek pravomoćni zaključci. O važnijim rješenjima obaveštavano je članstvo putem okružnica. Tokom lanjske godine stupilo Je društvo u članstvo Saveza Kulturnih Društava u Novome Sadu. Ste strane imamo moralnu potporu, što je za našu stvar važno.
Iznaša zatim rad sportske sekcije »Sportskog Kluba »Istra«, koji je do sada pokazao vrlo lijepe rezultate, kako ha zelenom, tako i na na-cijonalhom polju, te moramo baš Sportskom Klubu »Istra« biti zahvalni, da je naša stvar prodrla u nekoje krajeve.
Kad smo sve to razmotrili l zbrojili, kaže tajnik, možemo sa rezultatom biti zaista ponosni i zadovoljni, a stupajući u 6. godinu, nameće nam se pitanje: Sto sada? Pod lozinkom: sve za Istru, Istru ni za što, stisnimo naše redove, da budemo spremni za borbu, koja dolazi. Zadatak naš nije završen, mi smo za pravo tek aa početku. Pred nama je dugačak put, težak i naporan kao i do sada, a možda još i teži.
Budućnost treba da nas povede u svetu borbu, za koju moramo biti spremni svaki Čas. Zato. braćo. gore srca, složno napredi Sloboda Istre. Trsta i Gorice, sloboda naše braće konačni je naš cilj! završio je tajnik svoj izvještaj uz oduševljeno odobravanje Skupštine.
Iza toga dobiva riječ blagajnik g. Jakov Pečar, koji podno-
si blagajnički izvještaj. Poziva članove, da uredno plaćaju članarinu, jer je ona jedini prihod društva, iz kojeg .mora da pokriva sve režijske troškove i pomaže siromašne članove i izbjeglice.
Pošto je pretsjednik Nadzornog Odbora g. dr. Mijo Deklič bolestan, to izvještaj Nadzornog odbora podnosi član istoga g. Ante Mohorović, koji veli da je Nadzorni Odbor više puta pregledavao blagajničke i ostale društvene knjige, te da je uvijek pronašao da su one vodjene u najboljem redu.
Pošto ie Skupština primila sve izvještaje sa odobravanjem na znanje, i dala razrješnicu staroj upravi, prelazi se na izbor nove uprave.
U novi upravni odbor ulaze slijedeća lica:
Pretsjednik: g. dr. Ivan Prudan, sudi ja apelacionog suda; potpredsjednik: g. dr. Mijo Deklič, sudija Okružnog suda; tajnik I.: g. Lujo Juričić. činovnik Ljubljanske kreditne banke; tajnik II.: g. Ljubidrag Ružić. tehnički činovnik:	blagajnik:	g.
Jakov Pečar, viši činovnik Direkcije Pošta. — Odbornici: g. dr. Martin Khmić, starešina okr. suda, Alibunar, kao zast. članova iz Banata; g. Ante Kirac, činovnik Direkcije Pošta; g. Vjekoslav Grgurina, ka-zandžija; g. Josip Rosanda, činovnik kod Komande Baze riječne flote. — Zamjenici: g. Ivan Opašić, činovnik Finansijske Direkcije, g. Eugen Prašelj, činovnik kontrole mjera kod sres. načel., g. Čuk Stanko, stolar kod Komande riječne flote i g. Petar Crnobori, mehaničar kod Kom. Baze rječne flote. — Nadzorni odbor: pretsjednik:	g. Laza Ljubotina, šef Javne berze
rada; g. Ante Mohorović. gradski činovnik i g. Andrija Mihovilović, mehaničar I. vaz-duhopl. puka.
Pošto je primljena nova uprava, pret-sjednik se zahvaljuje na povjerenju i poziva članove i novu upravu na saradnju i složan rad.
Iza toga razvila se živahna debata u nekojim društvenim pitanjima. Zatim dobiva riječ tajnik g. Juričić, koji pored ostaloga predlaže, da se u znak zahvalnosti za zasluge, koje je g. dr. Ivan Čok, pretsjednik našeg Saveza imao za našu braću u Istri, za našu Emigraciju u Jugoslaviji, posebno pak za naše društvo i pojedine članove, imenuje počasnim članom, što Skupština sa aklamacijom i ovacijama g. dr. Coku prihvaća.
Dobiva riječ delegat iz Zemuna o. Ivan Ujčić, koji u ime udruženja jugoslavenskih izbjeglica iz Istre, Trsta i Gorice u Zemunu pozdravlja Skupštinu a Upravi čestita na dosadašnjem uspjehu.
Tako je eto i Novisad proslavio svoj prvi skromni jubilej uz vrlo veliki odziv članova. Rad novosadske Istre je kroz ovih pet godina bio zaista vrijedan pažnje, jer se je ona borila sa velikim poteškoćama koje je uvijek svladala. Svojim radom pokazala je zbilja zavidan uspjeh, te se s pravom može reći. da ie ona jedna od najboljih i najagilnijih emigrantskih udruženja u Jugoslaviji i ako po broju slabija. Čvrsto uvjereni u daljnji uspjeh, novosadski Istrani ostavili su Skupštinu sa jakom voljom, da u buduće pokažu što se sve može složnim radom i jakom voljom.
Barba Lulo.

NAŠA KULTURNA KRONIKA
SMRT NARAVOSLOVCA ANTONA BIANCHI A
Za našimi mejami, v nekoč tako lepo cvetoči, sedaj pa gospodarsko propadajoči Ajdovščini je 5. t. m. v svojem 75. letu nenadoma preminil med prirodoslovci dobro znani Anton Bianchi. Ker za mejami ni slovenskih listov, hi kmalu ostala med nami njegova smrt neopažena.
Anton Bianchi je bil praktičen naravoslovec, eden izmed majhnega števila onih, ki so si brez profesorske kariere izbrali zn svojo življenjsko nalogo nabiranje in Sistematsko proučevanje živali, rastlin in rudnin, ter .ie vstal tej svoji prostovoljno si nadeti nalogi zvest do svoje smrti. Bil ie pač najvernejši učenec našega prvega Naravoslovca profesorja Frana Erjavca na Soriški realki, o katerem je rad pripovedo-yal, kako je vodil svoje učence po deželi Ì1' jih učil predvsem natančno opazovati razumevali naravo. Erjavec mu je vcepil ljubezen do narave globoko m za ved-110 in njej se je imel Bianchi zahvaliti, da ^ ie visoko povzdignil nad vsak diletanti-?etn. Saj je doživel tudi to, kar je danes lc malokomu med današnjimi znanstveniki: °dkril je v živalstvu novo Specialiteto med Snvnjači in doletela ga je čast, da je smel Pokrito živalico znanstveno 'popisati in jo krstiti z imenom Bianchi. Za absolventa ^ori5K-e realke odnosno dunajske tehnike, ki ni zna! ne latinščine ne grščine, je bila t0 težka stvar, ker akademije so tedaj abbinino zahtevale popis v latinščini ali grbini Sploh pa je mora' biti svoji stroki yjan s posebno vnemo, saj smo ga vsi obedovali. ko je tako sijajno obvladal vso. ^končano grško-Iatinsko nomenklaturo v|
naravoslovni stroki brez znanja grščine in latinščine. Njegova zbirka živali, zlasti ptičev, hroščev in metuljev pa tudi rudnin, je sad nadpetdesetletnega truda «n pač ena največjih in najpopolnejših na siovenskem ozemlju. V njegovi hiši je zavzemala celo II. nadstropje. Cesar pi mogel nabrati sam i'n česar ni dosegla njegova roka, to si je znal pač izposlovati, saj je imel obširno korespondenco, tudi izven evropskih mej ter je vztrajno prepariral, hranil in zamenjaval domače in tuje živali.
2	njim je obenem umr| mož. ki je hranil v spominu našo staro ajdovsko tradicijo od Lavričevih časov dalje, vendar se Lavriča samega ni več spominjal. Vkljub svojemu 'italijanskemu imenu je bil Slovenec in se je ob najslovesnejših prilikah in funkcijah priznaval za Slovenca. V narodno tako zavednem kraju kakor je bila naša Ajdovščina, je bila to naravna stvar, čeprav je pokojnik drugače zlasti v svojih mlajših letih rad nastopal bolj na aristokratski način.
Kdo ve, če ostane njegova naravoslovna zbirka neokrnjena in v celoti ohranjena svojemu namenu? Dokler je bi! živ. se ni hotel ločiti od nje hi ž njom razpolagati. Ko bo krasila ta ali oni italijanski narodni muzej ali šolski zavod morda se obiskovalci ne bodo niti zavedali, da ie to zbirko rodila slovenska pridnost in nadarjenost. Še bolj bo ostalo neznano, da v B.anchijevi zbirki naprej živi naš veliki slovenski naravoslovec Fran Erjavec, ki je v njem vzbudil vnemo za naravoslovje.
(J o s. Jurca. — »Jutro«).
naši učitelji i »trboveljski
r	SLAVČEK«,
u Ljubljani je opet nastupio s velikim ??iehom glasoviti dječji zbor » Trbovelj-k151 slavčki« koji vođi’ naš zemljak učitelj r,uliSoj. Kritika kao uvijek, u superlativi-?a- U ljubljanskom »Učiteljskom Tovan-u,! Piše medjutim Josip Ribičič značajan ‘Jton o tom dječjem zboru i kaže, da je j red Šuligoja za zbor najzaslužniji jedan i/uRi naš učitelj i muzičar a to ie Kumar. ;p’har je duhovni otac trboveljskog zbora, j,:v. 'e on bio inicijator ovakvog rada. Ri-'"'ć kaže: »Trboveljski djfičji zbor bio bi
možda stvorio i bez Kamarovog petnae-dišnjeg rada i bez njegove umjetničke tence. ali ne bi bio nikada postigao one jjehe, koje danas postizava. »Budimo da-zahvalni Šuligoju koji nam je dao Tr-veljske slavčke, a Kumarju jer nam je gojio Šuligoja«. — Šuligoj se sprema na neiu po Čehoslovačkoj s dječjim zborom ČEHOSLOVAČKO-JUGOSLOVENSKA REVIJA O DUKIĆU.
U posljednjem broju Cehoslovačko-ju-slovenske revije, koja izlazi u Pragu :z.-l je vrlo povoljna kritika pjesama Ante ikića »Od osvita do sutona«.
NAŠA PROPAGANDA
KONCERAT I PREDAVANJE NAŠIH U 1	ZEMUNU.
Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta. (Gorice i Zadra priredjuje u subotu 18 o. mj. u 20 j pol sati u velikoj sali Djačkog Internata (bivši Grand Hotel) svoje predavanje o Istri koje će održati g. I. M. Čok. pretsjednik saveza i naš vodja. Da bi pobudili čim veće interesovanje kod publike ovo smo predavanje skopčali s jednim manjim programom dakle sa koncertnim dijelom i igrankom uz blagonaklono sudjelovanje Muzičkog Društva u Zemunu, Jugoslavenskog Akademskog pjevačkog društva i Jazz »Micky Mouse«.
Kako je ulaz besplatan, to se nadamo, da će posjet biti dobar, pa i na ovom mjestu apeliramo na svakoga, kome je to ikako moguće, da prisustvuje ovom predavanju i da po mogućnosti zainteresuje svakoga i da privuče čim više gradjana odnosno prijatelja-
I na ovom nam je mjestu dužnost, da istaknemo, veliku požrtvovnost svih članova. a napose uži odbor sa pretsjednikom na čelu. koji neumorno rade. da naša prva priredba ispadne čim povoljnije.
Specijalna i najtoplija hvala ide i gornjim društvima, koja su se odazvala našem pozivu odnosno molbi, da sudjeluju i da tako uveličaju značenje ove priredbe.
Gotovo je i suvišno naglasiti, da je glavni potstrekač ove ideje upravo sam g. dr. Čok, koji ie još jedanput dokazao svoje interesovanje i smisao, da se naša borba ćim više i na sve strane popularizira. A što je najvažnije, da se javnosti prikaže kako se postupa sa našim narodom u Istri, Trstu, Gorici i Zadru.
PREDAVANJE V »SOČI« — MATICI.
Preteklo soboto je »Soča« priredila Jiot običajno svoj sestanek z zelo zanimivim sporedom. Prvi del sporeda je zavzemalo predavanje univ- prof. dr. Milko Kosa o »Gospodarskem in socialnem položaju slovenskega Kmeta na Goriškem in na Krasu pred 500 leti«. Podal je izčrpno in zanimivo sliko naše zemlje in našega človeka v 15. stol Vsied važnih izsledkov, bo o tem predavnju obširneje prinesla prihodnja številka našega lista.
Drugi dei večera pa je bil posvečen proslavi Masarvkove 83 letnice in je v' ta namen govoril nadzornik g. U r-bančič: sledila je deklamacija »Pozdrav Masaryku«, ki io ie lepo podala mala Fa-kinova Marica. Ciciban pa je brez vsake treme korajžno zapel »Neka živi Jugoslavija« in »Zaoučale gore«.
Zanimiv in obširen spored je privabil lepo število članov in prijateljev, tako da so napolnili vse do zadnjega kotička. v
K ostalem naj še pripomnimo o pozivu zbiranja narodnega blaga z zasedenega ozemlja, ki ga je prečital g. Fakin- Med navzoče je tudi razdelil potrebne listine. To lepo misel o zbiranje naših narodnih običajev in navad, bi pa mogli razširiti tudi na druge organizacije v Ljubljani in izven nje.
PREDAVANJE O DALMACIJI »ORJEMA« TRBOVLJE.
Organizacija jugoslovenskih emigrantov v Trbovljah je imela svoj prvi redni sastanak v novi poslovni dobi v soboto 11 t. m. Na sestanku smo slišali predavanje o Dalmaciji, benečanskih levih in imperializmu. ki stega svoje šape po naših krajih.
Na pobodo iz članskih vrst bo Organizacija priredila za dvoje članstvo cel ciklus splošno-prosvetnih predavanj, da izpolni naši* društvo tudi svojo kulturno misijo, in Pi ipomore k splošni izobrazbi svojega članstva. Sploh se v vrstah članstva opaža večje zanimanje za organizacijsko delo, a žal stoje še ob strani taki. ki bi morali biti v prvih vrstah.
KONCERAT SKAUTSKE ČETE »VLADIMIR GORTAN«.
U nedjelju 12 o mj. priredila je simpatična i vrlo vrijedna skautska četa, koja nosi slavno ime našeg heroja Vladimira Gortana. u Zagrebu uspjeli koncerat s plesom s nacionalnim ukusnim programom.
NAŠI V PREKMURJU.
Dol. Lendava. 13. 3. 1933.
Pevski odsek Podružnice društva »Soča« v Dolnji Lendavi, je priredil dne 5. marca t. 1. v Črenšovcih pevski koncert. Program je bil res dobro izbran in predvajane pesmi so našle med obiskovalci velik odmev. S tem je pevski odsek zopet pokazal, da se bo še boli izpopolnil, če računamo da ni poteklo niti eno leto od njega ustanovitve. Velika zasluga gre pač pevovodji gosp. Podolniku Janku, davčnemu uradniku v Dolnji Lendavi.
Koncert je poselilo do 250 oseb, kar je pač najbolši znak. da vlada tudi med našim
JOŠ PRIJE ERANKL1NOVOG MUNJO-VODA U DEVINU KOD TRSTA POZNAVALI SU ZRAČNE ELEKTRIKU...
Naš uvaženi manjinski radnik i nauče-njak dr. Lavo Čermelj napisao je i izdao u ljubljanskoj Mladinsko! Matici vrlo uspjelo i solidno djelo o »Nikoli Tesli i razvoju elektrotehnike«. Ne ćemo se opširnije osvrtati na samo djelo, nego želimo da z uvoda citiramo ovo značajno mjesto:
»Još prije nego je Benjamin Franklin zumio munjovod. su u Devinu poznali zračnu elektriku i iskorištavali je. Na razvalinama staroga grada Tybein na morskim lećinama stajao je kraški fant na straži i zvonjavom je javljao kad se bližala oluja. Nekog dana stražar se je slučajno kopljem dotakao željezne žice. koja je bila spojena sa zvonom u stupu novoga grada, pa je na svoje veliko čudjenje opazio iskru, koja je preskočila sa žice na koplje. Redovnici, koji su stanovali u gradu, interesovali su se i za pojavu i upoznali njezino bivstvo. Od 1 tada je stražar uvijek, kada je čekao oluju.
kmečkim prebivalstvom veliko zanimanje za lepo jugoslovansko pesem.
Hvalevredno je pač to. da pevski odsek pri tem ni gledal toliko na gmotni uspeli, saj je bila vstopnina tako malenkostna, da ie bil dostop na koncertu vsakemu omogočen, pa tudi najrevnejšim.
O pomenu pesmi v splošnem, je spregovoril par besed šolski upravitelj v Gente-rovcih gosp. Časar Vinko, v imenu »Soče« pa šolski upravitelj v Trnju gosp. Hvala Anton.
Vsem pa ki so pripomogli k tako uspelemu koncertu, najprisrčnejša hvala.
PREDAVANJE DRA MIRANA KAJINA U SPLITU.
Na poziv našeg društva »Kras« u Splitu održao je tamo prošlog tjedna predavanje o zadrugarstvu u Istri naš zadrugarski stručnjak g. dr. Miran Kajin. Prikazao je razvoj zadrugarstva u Istri i uništenje od strane fašizma. Prije predavanja govorio je općenito o zadrugarstvu pretsjednik »Krasa« g. dr. Rajko Šestan.
PREDAVANJE O ISTRI U BEOGRADU.
U petak 10. o. mj. na poziv Sokolskog društva V (Scnjak) u Beogradu predavao je pretsjednik Saveza Jugoslovenskih Emigrantskih Udruženja u Jugoslaviji g. Dr. I. M. Čok u sokolani na Senjaku o Istri. Lijepo posječenom predavanju prisustvovali su osim članstva i prijatelja društva i članovi direktorija g. Ivan Stari, kao i Josip Šturm iz Trsta, koji se ie baš vratio iz kon-finacije na ostrvu Ponzi, gdje je bio zajedno sa Starim. Predavač ih ie pretstavio publici, koja ili je oduševljeno pozdravila. Bila je to lijepa manifestacija za našu luliisku Krajinu.
PREDAVANJE O JULIJSKI KRAJINI V SKOPL.IU.
Jugoslovenska Omladina Vardarske Banovine ie priredila dne 5. t. m. v dvorani Prosvetnega Doma javno predavanje o naši Julijski Krajini, ki je bilo za tukajšnje razmere prav dobro obiskano. Predaval je g. Peter Božić, tajnik osrednjega odbora J. O. V. B.. ki je lepo in izčrpno opisal Julijsko Krajino in njeno prebivalstvo, razvoj našega naroda od preporoda do svetovne vojne, njegovo trpljenje v času vojne in muče-ništvo pod sedanjo strahovlado nosilcev dvatisočletne kulture. Občinstvo je predavanju sledilo s pobožnim zanimanjem in je na koncu predavatelja s ploskanjem toplo zahvalilo.
JAVNO PREDAVANJE V TRBOVLJAH
To je nov korak, s katerim skuša Organizacija jugoslovenskih emigrantov zainteresirati širše ljudske plasti v tem industrijskem centru za našo stvar. Predavanje je skioptično v emigrantskih krogih v Trbovljah že dobro znani predavatelj tovariš Vekoslav Figar nas bo z lepo sliko in svo’jo učinkovito besedo povedel preko meje v naše kraje, ki so pod tujo knuto.
Predavanje se vrši v soboto, 18 t. m. ob 20 uri v dvorani gospe Forte na Vodah. Vstop je vsakomur prost!
Emigranti! Naj na teme večeru nihče ne manjka. Dovedite tudi svoje znance in prijatelje. Širimo našo idejo — osvoboditve Primorja!
AKADEMIJA MARIBORSKEGA »NANOSA«
Dne v. t. m. je priredilo naše društvo v vseh prostorih Narodnega doma akademijo s prosto zabavo. Prireditev, katere poset je bil naravnost impozanten, je uspela v vsakem oziru. Spored akademije je potekel brezhibno: zlasti omembe vredno, da so pri sporedu sodelovali skoraj izključno člani društva.
Omenil bi nastop našega mladinskega tamburaškega zbora. Zbor. ki šteje 20 malih 10—14 letnih dečkov, je navdušil vsakogar. Navdušenje občinstva ie doseglo višek, ko so zaigrali našo himno »Trst-Gori-c a-Re k a«. Zbor poučuje tov. Pivka in upati, da bo pod njegovim vodstvom dosegel še lepe uspehe.
Po recitaciji gdč. Kraljeve, je sledil nastop pevskega zbora. Zbor ki šteje danes 30 pevcev vodi g. Križman. Na sporedu je imel zbor 5 pesmi (»Mladini«, »Zvezda«, »Flozarska«. »Mesečino«, »O večerni uri«). Vse pesmi je še dokaj dobro podal. Vendar ima zbor še hib; vokalizacija, prednašanie, • harmonija in še marsikatera pomanjkljivost se je opazila. Pozna pa se mu že dobra šola g. učitelja Križmana, ki se ie z veliko vnemo lotil dela.
Akademiji je sledila prosta zabava, ki je trajala pozno v noč.
Prireditev je, kot že omenjeno, uspela v sakem oziru, prepričala ie vsakega udeleženca., da omladina v društvu »Nanos« dela in da ie na pravi poti.
kopljem doticao željeznu žicu. koja je vodila u zemlju, pa ako je opazio iskru, davao je znak zvonaru u stupu, da pravovremeno pozove kući seljaka s polja i ribala s mora«.
NAŠI KOMPOZITORI NA VELIKOM KONCERTU U LJUBLJANI.
U nedjelju 12 o. mj. u dvorani »Union« u Ljubljani održan je veliki’ koncerat, na kojem ie nastupilo 15 zborova sa 600 pjevača. Na programu je bila 31 kompozicija sedamnaestorice kompozitora. Od naših bili su na programu; Gallus-Petelin, Vasilij Mirk. Ivan Matelič i Zorko Prelovec. JULIJSKA KRAJINA U NOVELAMA BOGOMIRA MAGAJNE.
Zagrebačke »Novosti« donose kritički prikaz knjige novela »Bratje in sestre« našeg mladog i odličnog slovenskog književnika Bogomira Magajne. Kritičar govori s priznanjem o čitavom radu Bogomira Magajne. a naročito se osvrće na njegove novele. kojé govore o životu i patnjama našega naroda u Julijskoj Krajini.
BILANSA JEDNOGODIŠNJEGA RADA DRUŠTVA „ISTRA”
XI. GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU — IZVJEŠTAJI O DRUŠTVENOM RADU — PRED SAZIVOM IZVANREDNE SKUPŠTINE U VEZI SA REORGANIZACIJOM DRUŠTVA
U nedjelju, 12 III, prije podne održalo je društvo »Istra« u Zagrebu u velikoj dvorani liceja na Katarininem trgu svoju XI. tedovnu godišnju skupštinu. Interes za ovu skupštinu bio ie znatan. Bilo ie prisutno, preko 400 članova.
Skupštinu je nešto poslije 9 sati otvorio pretsjednik Dr. Ražem. U svojem oduljem govoru pozdravlja skupštinare, a zatim čita pozdravni telegram Nj. Vel. Kralju i pretsjedništvu Saveza emigranata. Iza toga u svojem govoru sjeća se zaslužnih Istrana u prvom redu prof. Spinčića, a poslije toga upućuje pozdrav srodnim emigrantskim organizacijama, zahvaljuje ustanovama i pojedincima koji su pomagali rad »Istre«. Nastavljajući dalje pretsjednik se svojim govorom sjeća zaslužnih istarskih pokojnika, kojima skupštinari kliču Slaval Na kraju Dr, Ražem poziva prisutne da nakon obavljenog skupštinskog posla još jače podupru rad društva. Na programu je reorganizacija ali i ta ne će uspjeti ako svaki na svom mjestu ne izvrši svoju dužnost.
Prije prelaza na slijedeću točku dnevnog reda, čita se brzojavni pozdrav kojim društvo »Istra« Novi Sad želi skupštini uspješan i plodan rad.
IZVJEŠTAJ O DRUŠTVENOM RADU.
Tajnički izvještaj podnio je g. Srećko Dobrila. On najprije ističe teškoće pod kojim je sadašnja uprava započela svojim radom. Najviše je muke odboru zadavala financijalna strana, jer mjesečni primici nisu dosizali svotu mjesečnih izdataka, ali je odbor uredio društveno poslovanje tako, da mu je uspjelo uravnotežiti rashod i primitak, a da društvo nije pri tom šteto-valo. Kancelarijske poslove, koji je prije obavljao plaćeni poslovodja, vodio je u ovoj godini društveni tajnik Josip Dobrila. Zbog razloga štednje preselilo se društvo u sadašnje jeftinije prostorije. Najjača je reforma provedena u socijalnom odsjeku, time što je uredjeno konačište na Mira-marskoj cesti. Egzistenciju socijalnog odsjeka treba u prvom redu zahvaliti onim članovima koji su u tu svrhu davali svoje mjesečne priloge, a zatim onim pojedincima, koji su vodili odsjek.
U izvještaju tajnik opisuje rad upravnog odbora, spominje priredbu »Istarski dan« od 20 novembra, kojim povodom je održana u Malom kazalištu Dobrilina spo-men-proslava, a isti dan prije podne proslava 10-godišnjice društvenog opstanka. Dalje se navode razlozi radi kojih nije u društvu sve sprovedene u djelo kako se bilo zamislilo u početku. Ističe da je u programu bila i zamisao o gradnji Istarskog doma u Zagrebu, ali je i to pitanje moralo biti skinuto s dnevnog reda zbog današnjih prilika.
Prijašnjih godina donosile su lijep prihod i zabave. Ove godine priredilo je društvo dvije, jednu zajedno sa Sokolom III (Silvestrovo) drugu u Kolu 11 februara, u vlastitoj režiji, pa je tako bilo omogućeno Istranima u Zagrebu da provedu zajednički dvije zabavne večeri
Pokušaj da se uskrisi pjevački odsjek nije uspio, jer izgleda da za to nedostaje volje i smisla kod onih koji su u prvom redu zvani da o tome vode brigu. U novije vrijeme stavljeno je na dnevni red i pitanje osnutka radničke sekcije. Odbor je 'ispitao želje onih. koji unutar društva žele da samostalno rade, a bit će zadaća budućeg odbora da fiksira djelokrug rada radničke sekcije.
Odnosi sa bratskim emigrantskim organizacijama bili su srdačni; društvo je bilo zastupano u Ljubljani na proslavi »Soče«, u Mariboru na skupštini »Nanosa« i na emigrantskom sastanku u Laškom. Isto tako društvo je u najboljim odnosima sa Savezom u Beogradu.
U pogledu sastanaka, izvještaj spominje, da je sastanaka bilo nekoliko, ali sa slabim uspjehom. Kako materijala za predavanja o našim problemima imade mnogo, a ne manjka niti dobrih predavača, uspjeh bi bio veći da je u organizaciji predavanja bilo više sistema. (To bi pitanje u pogledu predavanja za članstvo, kao i za ostalu javnost trebale ozbiljno zajednički čim prije da uzmu u pretres sve naše organizacije u Zagrebu. Dovoljno bi bilo ugledati se u ostala zagrebačka društva koja upravo svojim predavanjima vrše veliku aktivnost i — propagandu. Primjer:	Akademska društva.
Pučki teatar, Slovenska čitalnica da ne spominjemo ostala! — op. p.)
U društvo je upisano do ove skupštine 1.207 članova. Emigriranje je donekle po-
pustilo, ali nije prestalo. Na kraju izvješta' a tajnik ističe kako je potrebno da u re-ezouips i 33o[s agiA opnq BAjgnjp nunAb|
taje.	i' i
Tajnički izvještaj jednoglasno je primljen na znanje.
IZVJEŠTAJI POJEDINIH ODSJEKA.
Pročelnik Omladinske sekcije g Josip Vidmar referirao je o djelovanju sekcije, te ističe da ono nije takvo kako bi moralo biti. Omladinaca imade u emigraciji svakim danom sve više- pa je potrebno da omladina aktivnije sudjeluje u emigrantskom radu i da jače dolazi do izražaja. Prikazuje rad sekcije te spominje da je održano 34 članskih sastanaka na kojima je bilo 19 uspjelih predavanja. Sekcija je u dobrim odnosima sa društvom »Istra«, sudjeluje kao sekcija i izvan nje u radu društva. Sekcija je priredila nekoliko čajanka, a i skupno badnje veće. Knjižnica sekcije broji sada 372 knjige. Na kraju ističe, s pohvalom rad mandolinista, koji nastupaju na čajankama, a nedavno su, na zabavi »Istre«, nastupili i s dvije koncertne točke.
Izvještaj Socijalnog odsjeka podnio je pročelnik g. Josip Lazarić. Odsjek se uzdržavao od doprinosa bolje situiranih članova od septembra 1931 do septembra 1932, kada su ti doprinosi prestali, tako da se otada Socijalni odsjek uzdržava od neredovitih prihoda u nedostatnoj visini. U toku od 1 X 1931 do glavne skupštine izdao je Socijalni odsjek 879 ručaka i 2029 večera; od 1 oktobra lanjske godine odsjek ne izdaje više hrane, nego u izvanrednim slučajevima gdje mu je moguće daje manje potpore odnosno zajmove. U ko-
načištu na Miramarskoj cesti pruženo je dosada 4713 konaka. G. Lazarić spominje zatim ostale potpore (o Božiću) brojnijim obiteljima i potrebnim pojedincima, u čemu je pomogla i Jugoslovenska Matica i ostale institucije kao i pojedinci te im stoga izriče zahvalnost.
O djelovanju Čitaonice na Pon-gračevom izvjestio je njezin pročelnik g. Drago Godina, koji spominje rad čitaonice na okupljanju članova i rad u kultur-no-prosvjetnom pogledu. Govori takodjer o brizi koju je vodila čitaonica kako da pruži svojim članovima pomoć i u materijalnom pogledu.
Blagajnik Prelac Djuro podnio je izvještaj o blagajničkom poslovanju Pošto su svi ovi izvještaji primljeni na znanje, g. Fran Buić u ime nadzornog odbora podnosi svoj izvještaj — pa je nakon toga dosadašnjem odboru dan apsolutorij.
NOVI ODBOR DRUŠTVA.
Poslije stanke od nekoliko minuta prešlo se izboru novog upravnog i nadzornog odbora. Skupštinu je u tom dijelu vodio g. Božo Semelić. Za pretsjednika je u tajnom glasanju većinom od šest glasova izabran Dr. Ražem. U odbor su ušli:	Ivan Sta-
ri, Josip Lazarić, Dobrila Srećko, Prelac Djuro, Vidmar Jože, Grakalić Josip, Svić Viktor, Tumpić Jakov, Buić Fran, Zlatić Marko, učitelj Mikac, Semelić Božo, Vla-dislović Jakov i Černeka. Nadzorni odbor čine Dr. Pertot Just, Vatovec Andrija, Baf Fran, Dr. Gortan Vjekoslav i Godina Dragutin.
Na dnevnom redu bila je još promjena pravila i eventualni predloži. Kako je me-djutim vrijeme već bilo poodmaklo, pretsjednik se sa nekoliko riječi zahvalio na povjerenju a zatim je istakao da zaklju čuje skupštinu dok će promjena pravila drugi prijedlozi u vezi sa reorganizacijom društva doći na dnevni red, na izvanred noj skupštini koju će' ovaj odbor već za kratko vrijeme sazvati.
JUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU
mjesto vijenca na odar blagopokojne gospodje Anke Hadži poklonio je za istarske patnike S- dr. M. Petričić, ministar na r. narodni zastupnik dinara 150, na čem» najsrdačnije zahvaljuje — Odbor.
SMRT.
Komen, marca 1933. V Komnu je pred kratkim umrl Janez Umek. p. d. »Ovčarjev«, kmet Janez Umek. je bi! našim kmetom res pravi vzor. Sin ubogega revnega kmeta, st ;e znal s skrbnostjo, marljivostjo in bistrim umom pridobiti lepo posestvo, in ga skibno obdelovati. Čeprav samouk je bil zelo umen sadierejec in tr-torejec. znan po vsem dolnjem Krasu. Tudi v narodnem oziru je bil prava korenika. Svojo družino je vzgojil v strogo narodnem duhu. V večnemu počitku ie spremila kmeta poštenjaka velika množica našega ljudstva in mu tako izkazala poslednjo čast — (rob)
OSTAVKA PRETSJEDNIKA ZAGREBAČKOG DRUŠTVA „ISTRA”
G. dr. Ivo nas je da objavimo ovo njegovo pismo upućeno upravnom odboru društva »Istre« u Zagrebu:
Upravnom odboru »Istre« Zagreb.
željom, da se razne suprotnosti u našoj organizaciji što prije slegnu — a došavši do uvjerenja, da usprkos mog živog i neumornog nastojanja za pomir-Ijivost ne bih u tom pravcu mogao uspjeti kad bih i dalje zadržao povjereno mi mjesto društvenoga predsjednika, aok je u današnjim vanrednim vremenima i te kako potrebna potpuna solidarnost — polažem čast predsjednika s molbom, da upravni odbor izvoli uvažiti moju demisiju.
Pored gornjeg razloga, govore jošte i drugi važni razlozi za ovu moju odluku, na koju sam se duže vremena spremao. Ovom prilikom srdačno blagoda-rim svim svojim saradnicima u toku mog šest-godišnjeg predsjednikovanja, a našoj organizaciji i novom upravnom odboru, želim što veći i što brži uspj'eh u ispunjenju naših zadataka.
Primo-predaju predsjednikovih agenda izvršit ću u najskorije vrijeme i to: pitanja materijalne prirode, koja se odnose na naše društvo (predujmovi, ob-
—
ZADUŠNICE, KOMEMORACIJA ZA POK. DRA MATKA LAGINJU I IZVANREDNI GLAVNI ČLANSKI SASTANAK U OMLADINSKOJ SEKCIJI »ISTRE«.
U subotu dne 18 o. mj. povodom smrti 3 godišnjice velikog istarskog vodje i bana M. Laginje služit će se sv. misa u 7.30 sati u jutro u crkvi sv. Marka.
Na večer u 7.30 sati održat će Omladinska sekcija društva »Istre« uz projeci-ranje filma komemoraciju, na kojoj će govoriti učitelj g. Iskra, a sa strane omiadi-naca g Ante Rojnić.
Iza toga bit će izvanredni glavni članski sastanak s slijedećim dnevnim redom:
1 Pozdrav pročelnika; 2. Izvještaji: tajnika, blagajnika i revizionog odbora; 3 Apsolutorij starom odboru: 4. Biranje novog odbora; 5. Eventualije.
Pozivaju se svi omladinci i članovi društva »Istra« da zadušnici, komemoraciji i sastanku prisustvuju u što većem broju. — Odbor.
UMRO DON IVO PRODAN.
U Prekom kod Zadra umro je 10 o. mj. don Ivo Prodan, u starosti od 80 godina. Pokojnik don Prodan bio je poznati borac za naša nacionalna prava u Zadru. Vodio je tamo kroz decenija jednu narodnu struju i stajao u prvom redu borbe. Izdavao je razne naše listove u Zadru (»Katolička Dalmacija«. »Hrvatsku krunu« itd.) Borio
IZJAVA G. DRA. IVA RAŽEMA
Ražem zamolio računi, garancije, inventar 1 t. d.)
uredit ću sa gosp. potpredsjednikom Ivanom Stari, kojemu istovremeno povjeravam zastupstvo mog udjela u konsor-ciju lista »Istra«, a glede neriješenih predmeta (molbe, žalbe, intervencije, zastupstva i t. d.) sporazumit ću se sa društvenim tajništvom.
Sve društvene članove molim, da pravedno i trijezno ocjene taj moj korak, da ga smatraju učinjenog u korist naše svete istarske stvari i da svojski podupiru svoju organizaciju, da bi ista i nadalje ostala najjača naša pretstav-nica, koja će u tijesnoj saradnji sa svim ostalim srodnim organizacijama, odborima i sekcijama — dao Bog što prije — postići naše zajedničke ideale.
o daljnjem toku i razvitku prilika zavisit će moj dalnji javni rad, kako u našim organizacijama, tako i uopće u nacionalnim, kulturnim i socijalnim udruženjima, pa obavješćujući o tome taj upravni odbor i pojedine članove naše organizacije, kao i javnost preko štampe, ostajem — vjeran svojim načelima u radu za narod i za svoju domovinu.
U Zagrebu, 16 marta.
S istarskim pozdravom
Dr. Ivo Ražem, v. r.
se odlučno i za glagolica i bio je općenito vrlo zaslužan. — Neka počiva u miru!
OBČNI ZBOR »SOČE« PODRUŽNICA NOVO MESTO
Dne 26 II 1933 se je vršio občni zbor »Soče«, podružnica Novo mesto. Predsednik je otvorit občni zbor. pozdravil nav-zočne in dal besedo ravnatelju Merviču, ki je govoril o Strossmayerju-Jugoslovanu. Člani so bili predavatelju hvaležni, kar ie •pokazalo navdušeno ploskanje.
Občni zbor ie pokazal, da se ie dosedanji odbor veliko trudi) s podporno akcijo. Razdelil ie 53 pribežnikom podpore v zneskih od 10 do 200 din. Vprizoril je tudi dr. Česnikovo dramo «Dobrava«, ki je prav lepo uspela, priredil dva izleta in imel tri predavanja.
V novi odbor so bili izvoljeni, kot predsednik ravnatelj Mervič, kot odborniki pa Šavli Drago, Jelenčič Josip, Černe Veko in Šonc Alojzij. Drugi so ostali stari.
Pri slučajnostih se je na inicijativo prejšnjega predsednika organiziral ženski odsek.
OSIGURANJA
životna sa najnovijim kombinacijama, dje-čija protiv nezgoda uz veoma niske cijene te sve vrsti inih osiguranja uz na3PPvoIj" nije uvjete posreduje: Josip Smoković, Dravograd, zastupnik Jadranskog osiguravajućeg društva — Informacije besplatno.
PRAVO DARILO
Zlato polnino pero od Din 50.-- dolje, dijaška peresa od Din .75.- dolje. Popravlja peresa vseh znamk:
A.P^EL®^
LJUBLJANA - MARIJIN TRG (vogal WoHova)

U FOND „ISTRE”
Ova rubrika nastavlja se i ove godini pod devizom:
»Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna redovito u normalnom formatu.*
Biljeiimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Jelušić Dr. Hedvig, Ogulin . Din 15.--Herman Čok, str-tehn. kamenolom,
Sv. Rok —	Rogatec .	.	Din	50.—
škalamera Radoslav, Vrbnik Din 5 — Jakac Andrija, Maribor . . Din 10.— Omahen K„ Kranj ....	Din	20.—
Pai A, trgovac,	Maribor	.	Din	50.—
Dr. Prodan Josip, Ljubljana Din 10.— Matko Ivančii, Mandolina za rasprodane blokove u korist fonda
Din 151.--"
Disopra Ivana Mandolina umjesto vijenca na odar nepreialjenog supruga	Guida	Din	30.—
Panjek Eduard,	Wien . .	.	Din	20.—
Omladinski svet (M. Škrap), Ljubljana, za prod. blokove . Din 292.— Puppis L. iol. uprav., Nedelica Din	5.—
Jugoslav. Matica, Slav. Požega,
za rasprodane blokove . Din 100.— Jurdana Zvonko, učit., Svet.
Hraiče	. .	.....	Din	5.—
Dr. Kalčii Ivo, Stapar-Brčka,
za rasprodane blokove , . Din 100-— Ing. Ružič	Ante,	Karlovac	Din	100.—
U prošlom	broju	objavljeno	Din	15.924.50
ukupno Din 16.887.50
• Ig. Breznikar S
r Trgovina kave i čaja. - Vlastita J
■	elektropržiona i elektromlin za J
■	mljevenje ZAGREB, ILICA BROJ 65
ILICA Telefon 7657
Nase cijene govore!
i-llače od štota . od Din 39-- dalie Hlače končane . od Din 35’- dalie Proljetni ogrtači od Din 350' dalje .Šport odijela . . od Din zOo-- dalje
šeširi ..... od Din 29-- dalie Čarape (muške) od Din 2‘50 dalje Košulje .... od Din 20-- dalje Dječji kostimi' . od Din 8o*- dalie
POŽURITE SE DOK ZALIHA nRAJEl
Trgovačka kuća R* MARCEEJA
Petrinjska ul. broj 07 — ZAGREB — 1 elefon broj 62-52
PlBEgSaiF.Bf«»«
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
a
■
a
■
s
a
a
■
8
f£/7avee
ZAGREB
Mesnička allea tir. 1. Telefon kr. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠIOFOVA
^■■■■■■■■afgiBigaiHwai«g
■8
I
mm
7BBBaaaBaaaaaaa»a»»a»r*nnnrMa'aii,*w*--*.“-^*
•ISTRA« izlail rrakoa tledne „ oetak. - Uredništvo godine 25 dinara; za Inozemstvo dvostruko; za Amorlku Mihovllovlć Jnklćdva ni. 38. — Za nrodnIStvo odgovara;
nnrava nalaze se tt Zagrebu. Masarvkova allea 28. U - Brat Čekovnog raSnna 36.789. — Pretplata:	Za citalo godino se
ra," Dr.^Fran"Brnčlt0advokat'5 Samjiianeka®” ?	^^^“MaVaVkov,'128a. -
Za citala godina 68 dinara:	za pol
28/11. - Urednik: Ivo Za tiskarn odgo-
vara Rndoll Polanovlò Zagreb. Ilica biol 131