KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVE NAGA
1NDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. JULA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6149.
UPRAVA ZA ZASTITU KLASA 55 (3)
Bela Dorner, inžinjer
Postupak za proizvod jen je celuloze Prijava od 28. oktobra 1927.
Več se na razne načine pokušalo, da se kod proizvodnje celuloza, a naročilo kod celulozne kaše, koja služi za izradu papira upotrebi kao osnovni materija! sta-bljika od kukuruze ili slame slične vrste, zatim trave, a naročito Esparato trava. Ali se nije uspelo, da se iz ovili materi-jala načini kaša za papir koja ne bi ima-la nedostataka a čija bi proizvodnja bila ekonomična.
Uzrok ovome leži u naročitim osobi-nama pomenutih materija, usled kojih su se dosadanji postupci za proizvodu ju kaše pokazali kao nedovoljni i neekonomski. Slama i kukuruzovina su lake porozne materije i ako se one u odgovarajučoj množini smeste u kotao, mora ovaj im ati neobično velike dimenzije, usled čega skaču troškovi za nabavku uredjenja u znatnoj meri. Istovremeno nastaju usled velikog volu mena sirovine i velikih sraz-mera kotla znatni gubitci u tečnosti za iskuvavanje, jer se u kotao mora uvesti toliko tečnosti, da je slama odnosno kukuruzovina njome potpuno prekrivena. Usled velikog volumena ovili materija, potrebno je za njihovo iskuhavanje mnogo više tečnosti nego li što bi bilo potrebno za iskuhavanje materije manjeg volumena odn. veče specifične težine.
Osi m toga sadrži kukuruzovina i slama procentualno mnogo manje celuloze, od n. pr. drvela, a oni sastojci, koji nisu celuloza, sastoje se pored ostalog iz pen-tozana i sličniii ugljovodonika ili iz srod-nih materija. Kukuruzovina i slama itd.
— hemičar, Budimpešta.
iz kukuruznih stabljika ili iz slame.
Važi od 1. oktobra 1928.
i sadrže osim toga u srazmerno velikoj mno-j žini silicisku kiselinu, čija je procentual-l na množina znatno veča, nego li kod dr-veta, koje se obično upotrebljava za pro-, izvodnju celuloze. Ovo prouzrokuje znatne gubitke, ako se za kuvanje upotrebi natrium hidroksid, jer ovaj reagira sa saliciskom kiselinom, koja se obično nala-i zi u hidroliziranom obliku. Iz obrazovanili alkalisilikata ne može se opet dobiti na-- trium hidrooksid. Usled toga nastaju na-i vedeni gubitci.
Druga, takodje znatna teškoča, nastaje usled toga, što su celice od trave naroči-'• to od slame i kuukruzovine u nekim delo-j vima te materije, naročito na čvorovima i i vrbovima stabljika vrlo tvrde i što mate-a rija sem pentozana, koji su rastvorljivi u i natrium hidroksidu, sadrži i druge koloi-1 dalne organske supstance, koje se pomo-ču natriumhidroksida ne mogu u isto a vreme odstraniti, za koje vreme su druga i vlakna več potpuno skuvana. Usled toga se postopkom kuvanja ove tvrde celice ne u otvaraju dovoljno, tako da dobivena kaša i,	ima rdjavu boju, i teško se može Mediti, a
na onim mestima, na kojima se čvorovi i- nisu dovoljno otvorili, primečuju se tam-ne grudve.
Iz navedenih razloga nije se do sada iz kukuruzovine i sličnih materija mogao ■, proizvodih prvoklasni papir odn. do sada u nije bio moguč ekonomski postupak proizvodnje.
[- Prema ovom pronalasku uklanjaju se I. svi ti nedostatci. Ne uspeva se samo, da
Din 15.—
se iz kukuruzovine, slame ili sl. dobija bezprikorna kaša svetle boje, nego se odstranjuju i gubitci tečnosti za iskuva-vanje, a delovi, koji se ne sastoje iz celuloze dobijaju se u takvom oblika u kome su podesni ža praktičnu primenu.
Prema ovom pronalasku vrši se prera-djivanje kukuruzovine, slame ili sl. u tri stepena. Prvi stepen sastoji se u torne, sto se stabljika itd. kidaju i seckaju, a on-da luže u ladnoj ili toploj vodi. Pri torne se celishodno usitnjeni materijal, vodi sporom strujom u takodje sporu vodenu struju suprotnog pravca, tako da nastaje potpuno luženje. Može se n. pr. tako postupati, da se usitnjeni materijal u jedilom velikom sudu polagano okreče, a voda, koja se upotrebljava za luženje, da protiče kroz taj sud sporom strujom u suprotnom pravcu.
Ovim prvim luženjem odstranjuju se večini delom svi sastojci, koji su rastvor-ljivi u vodi. Isprane materije sastoje se večinom iz saharoida i drugih vrsta šeče-ra i soli. Množina ispranih materija iznosi 8—10% ili više od težine kukuruzovine ili slame. Tečnost dobivena ispiranjem niože se isparavati na gustinu sirupa i upotrebljavati kao veštačka hrana. Ali iz ove tečnosti može se vrenjem proizvodih i alkohol.
Sirovina (kukuruzovina ili slično) sa-drži iza prvog stepena postupka još u pu-noj meri silicisku kiselinu, prilepljene nečistoče, prašinu, dalje pretežni deo pen-tozana i drugih ugljohidrata, koji više pu-ta iznašaju 40% i više od cele težine. Isto tako je u večini slučajeva još i struktura čelica ne promenjena, jer nije potrebno da se za ispiranje potpuno otvore čelice, s tim što voda prodire kroz čelice i osmotič-ki deistvuje.
Isprani materijal dolazi sada u mašinu za gnječenje u kojoj se pomoču vode toliko rastvori, da nastane kvarenje čeliske strukture. Iza toga obradjuje se otvorena materija u jednome rastvoru, koji sadrži toliko natriunilhidrooksida, da celokupna siliciska kiselina stupi u reakciju s na-triumhidroksidom. Celishodno pridodaje se natriumhidrooksida nešto malo preko mere. Postupanje sa natriumhidrooksidom izvodi se ili iza gnječenja ili u samoj ma-šini za gnječenje. Za vreme alkaličnog po-stupanja održava se temperatura, koja pri sličnom atmosferskom pritisku odgo-vara temperaturi vodene pare. U slučaju, da se upotrebljava zatvorena mašina za gnječenje ili autoklav snabdeven defibre-rom, može temperatura biti i viša. Poviša-vanjem temperature može se srkatiti vreme procesa kuvanja. Ali je pronadjeno,
da je u večini slučajeva celishodno, da se kuva pod atmosferskim pritiskom, jer u torne slučaju otpada upotreba holendera i sudova pouzdanih za pritisak. Ni u kakvom slučaju nesme se upotrebiti tako visoka temperatura, da nastupi karameliziranje pentozana, jer se inače u daljem postupku otežava odstranjenje pentozana, usled čega nastaje tamna kaša i što je još važ-nije postaju pentozani nesposobni za hra-nu. Iza svršenog kuvanja odstrani se tečnost u kojoj se kuvalo a zaostala kašasta masa ispira se eventualno ključalom vodom. Odstranjena tečnost sadrži natrium-silikate i mali deo pentozana. Pentozani mogu se istaložiti opreznim kiselenjem n. pr. dodavanjem hlorovodonične kesilne ili druge odgovarajuče kiseline. Pri torne ostaje siliciska kiselina u rastvoru, dok pentozani obrazuju talog. Ovaj se odstranjuje kroz sito ili filtriranjem, a pentozani se mogu upotrebiti sami ili pridoda-vati tečnosti, koja se je dobila iz prvog stepena postupka, — ispiranja.
Potpuno rastvorena i delimično isku-vana sirovina napuni se sada u jedan obi-čan kotao za kuvanje i kuva se kako je uobičajno sa rastvorom natriumhidrooksida, ali pri čemu se mora paziti na to, da se u kotlu za vreme kuvanja održava tako niška temperatura, kod koje ne nastu-pa karameliziranje pentozana. Ova se temperatura menja odgovarajuči prirodi materije, a u nekoj meri i odgovarajuči koncentraciji rastvorenih natriumhidrooksida. Kod proizvodnje celuloze iz drveta obično se upotrebljvaa pritisak od 5—G atm. Našlo se je, da je kod ovog postupka celishodnije upotrebljavati pritisak od 1— 2 atm., ali samo po sebi se razume, da pronaiazak nije ograničen visinom ovoga pritiska, jer se u nekim slučajevima po-stižu dobri rezultati i kod viših pritisaka. Preimučstvo višeg pritiska je skračivanje procesa kuvanja. Pošto je priroda sirovine jako različna, mora višina pritiska i temperature odgovarati vrsti materijala i mora se odrediti od slučaja do slučaja.
Iza završenog kuvanja odstranjuje se tečnost, kaša se na uobičajan način ispira i bledi. Odstranjena tečnost sadrži u veli-koj količini pentozane i druge organske materije, dalje natriumhidrooksid i druge materije pri čemu pentozani i ostale organske materije obrazuju sa alkalijem labilne spojeve. Ova tečnost obradjuje se preimučstveno i ugljenom kiselinom, pri čemu se izlučuju pentozani i druge organske supstance, a u tečnosti se obrazuje natriumhidrokarbonat (Na HC0:|). Pentozani se izfiltriraju, isperu i upotrebljavaju tako, kako se dobiju ili posle prethodnog
čiščenja ili se pridodaju tečnostima, k oje ostaju iz prethodnih stepena postopka i preradjuje se u veštačku stočnu hranu. Proeedjena tečnost, koja sadrži natrium-karbonat, kalcinira se na poznati način i pretvara u natriumhidrooksid. U nekim slučajevima može kalciniranje rastvora izostati. Mogočnost neposrednog preradji-vanja na natrium-hidrooksid zavisi u znatnoj meri od prirode upotrebljenili materija, a u vezi s time i od količine organskih supstanaca, koje su ostale ne-izlučene u rastvoru. Za izlučivanje pen-tozana i drugih organskih supstanaca, može se upotrebiti u mesto ugljene kiseline, sumporna kiselina ili drugi celishodan radikal kiseline.
Postupanje s ugljenom kiselinom može se znatno poboljšati, ako se tečnost, koja sadrži alkaiije i organske supstance, prije ovog postupanja iskuvavanjem koncentrira. Neposrednim neutralizovanjem sa ugljenom kiselinom ne mogu se organske materije izlučiti u dovoljnoj količini, jer znatna množina ostaje u rastvorenom stanju i tako se gubi. Uvaj gubitak može se odstraniti time, da se pretiiouno koncentrira. Ali koncentracija rastvora mora nastati tako, da alkaiije, koje se postepeno koncentriraju, ne rastvore organske materije i da ih ne naprave neupotrebljivim za stočnu hranu. Da se ovo izbegne ueu-tralizuje se, ond. zasičuje se tečnost, koja je odeljena od celuloze, sa ugljenom kiselinom dok sa lakmusom ne reaguje kiselo, što pokazuje da su alkaiije prešle u hi-drokarbonate (n. pr. NaHCOj. Ako je ra-stvor jako hladan ne nastaje još izlučivanje organskih materija. Tek sad počinjc se s ukuvavanjem odn. koncentriranjem rastvora. Hidrokarbonat koji se postepeno koncentrira nema nikakav štetan uti-caj na organske materije. Ovim ukuvavanjem ne postiže se još potpuno izlučivanje organskih materija i ako ono raste srazmerno s koncentracijom. Radi toga če se tečnost, kad njena gustoča postigne izvesan stepen, zasititi ugljenom kiselinom, pri čemu se veči deo organskih materija taloži, pa se može u jednom zatvo-renom prostoru pod pritiskom isfiltrirati. Iz dobivenog rastvora natriumhidrokarbo-nata regenerira se na poznati način natrijeva lužina.
Za postupanje sa tečnostima odvojenim od celuloze može se upotrebiti i očiščena ugijena kesilna, dobivena iz dimnih gaso-va.
Do sada je bio opisan najprostiji oblik izvodjenja postupka, koji sc može upotrebiti kada je kukuruzovina, slama ili sl. srazmerno dovoljno čista. Večina sirovi-
mi, a naročite kukuruzovina sadrži uvek nečistoče i trule, plesnive delove, koji se skupljaju ispod lišča zaostalog uz stablji-ke i na pokrivenim niestima. Ove sakri-vene nečistoče ne mogu se u dovoljnoj meri ukloniti ispiranjem, koje čini prvu fazu ovog postupka, tako da se ove nečistoče, ako se ne preduzmu odgovarajuče mere predostrožnosti, vuku kroz ceo proces i prljaju dobivnu kašu i njenu belu boju. Kukuruzovina sadrži osim iišča vrlo cesto, ispala kukuruzna zrna i druga biljna zrna, koja nisu uopšte sposobna za proizvodnja celuloze. S druge Strane opet, ima ju neke od tih materija znatnu hranjivost. Iz tog razloga prema celishod-no izvedenom obiiku ovog pronalaska uklanjaju se ove nečistoče i materije nesposobne za proizvodnju celuloze pre procesa kuvanja, a istovremeno se prevodi jedan znatan deo ovih materija u takav oblik, da su podesne za stočnu hranu, naročite ako-se- izmešaju sa sirupastimi teč-nošču iz opisanog postupka.
Prema ovom obiiku izvodjenja postupka prerešeta se suva osnovna materija, naročite kukuruzovina, pre usitnjavanja na pr. seckanjem, da se odstrane usitnje-na strana tela, kao komadi lišča, komadiči zrna i ostali tiekm sa kratkim vlaknama celuloze, koji su večinom nesposobni za proizvodnju celuloze.
Ali ovi odpater imaju znatnu hranjivost, naročite ako sadrži' kukuruzna zrna ili zrna biljki penjačica. Iza prorešetanja, provedenog na suvo podvrgava se kukuruzovina na pr. u mašini za gnječenje ra-stavljanju vlakana, s kojim je u vezi ispi-ranje, pri čemu sada ispirajuča tečnost prodire i u odeljene, sakrivene delove stabljika, i tako odstranjuje nečistoču sa teško pristupačnih delova na pr. ispod lišča, i to usled trenja, koje nastaje neprestanim pomeranjem delova.
U sledečem opisati če se ovaj oblik izvodjenja postupka pomoču jednog prakti-čnog primera.
Kukuruzovina, koja ilolazi iz vršalice, rešeta se na suvo i onda se odvajaju de-lovi, koji su nesposobni za proizvodnju celuloze, ali su podesni za veštačku stočnu hranu. Očiščena kukuruzovina luži se toplom ili hladnom vodom. Ovaj postupak luženja izvodi se na opisani način vodom tako, da ova polagano teče u suprotnom smeru. Time se odstranjuje veliki deo u vodi rastvorljivih sastojaka, kao šečer, mineralne soli i sl., kao i jedan deo nečistoče sa površina.
Izlužena materija dovodi se sada u od-dovarajuču mašinu za gnječenje na pr. holender i ovde se pomoču ode rastav •
ljaju vlakna, tako dugo, doklegod je voda u stanju da potpuno ispere nečistoče. Sada se voda odstranjuje od ispranih materija preimučstveno kroz sito. Za ovo mo-gu se upotrebiti poznata rotaciona sita, od kojih su dva ili tri smeštena na holen-deru. Gustoča sita odredjuje se praktič-nom merom rastavljanja vlakana, jer is-piranje mora da se provede bez gubitka u materijalu, a mulj treba da prodje kroz sito kao prijava voda. Ispiranje i prore-šetanje kukuruzovine sa delimično ra-stavljenim vlaknima ne služi samo za to, da se odstrane nečistoče, nego i radi toga, da se usled trenja, koje pri torne nastaje, toliko usitne gnjili plesnivi delovi, jedan deo parenchym-čelija, fino usitnjeni komadi lišča, da mogu proči sa nečistočama i sa ispirajučom vodom kroz sito kao organski mulj. Ove materije, koje se meha-nički odstranjuju, nisu iz gore navedenih razloga u večini slučajevima sposobne za proizvodnju celuloze odn. one ne daju do-bru celulozi!. 1 ako je rastavljanje vlakana u vodi za osnovno ispiranje kukuruzo-inve potrebno, ne sme rastavljanje vlakana iči tako daleko, da nastane pretanka kaša, jer bi ova zadržavala zaprijanu vodu. G koliko se sitnije rastave vlakna, u toliko se više medju vlaknima zadrzava plovni mulj. Mulj, koji pliva u vodi, može se odstraniti samo sa neznatne dubine od one površine, koja se nalazi u bližini gornje površine sita, odn. koja je sa tom po-vršinom sita u dodiru, dok delovi, koji leže dublje, t. j. dalje od gornje površine sita, zadržavaju mulj, a voda protiče sve čistija i čistlja. Iz tog razloga moraju pri-dolaziti uvek novi delovi na površinu sita. Previse fina kaša ima i taj nedostatak, da ili zapušava sito ili propada kroz sito. Za-pušavanje sita ne samo što sprečava otica-nje prijave vode, nego sprečava i pomenu-to melianičko odstranjivanje fino razdeljenih materija. Naročito je važno, da se ovi za proizvodnju celuloze nesposobni elementi odstrane, što je moguče više za vreme ovog procesa ispiranja, jer što je pot-punije odstranjenje ovih materija u toliko je manje potrebno kemikalija za naknadno kuvanje i belenje. Dakle usitnjava-nje se u ovom stepenu obradjivanja sme sprovoditi samo dotle, da se izmognu usit-njene nečistoče odstraniti kroz sito pomo-ču vode za ispiranje. Merilo ovog usitnja-vanja zavisi od konstrukcije i od dejstva defibrera, ali uglavnom od prirode obrati iivanih materija.
Iz ovoga procesa ispiranja nastavlja se postupak na več opisani način. Naročilo se u materijalu, ako je potrebno, dalje rastavljaju vlakna, pa se kuva sa natrium-
hidrooksidom i zatim se delimično kuvana kaša povdrgava sa natrium-hidrooksidom, na opisani način, drugom krajnjem procesu kuvanja. Ovi postupci kuvanja a isto tako i postupanje odvojenih rastvora može se izvesti na način, koji je napred opisan kod opšteg razlaganja ovog postupka.
Izvedenim oblikom ovog postupka, koji je opisan naposletku, ne odstranjuju se samo nečistoče i delovi, koji su nessposob-ni za proizvodnju celuloze, kao zrna, komadi lišča, gnjili delovi stabljika itd., nego se time postiže i znatna ušteda na kemikalijama, jer se necelulozne i za obra-zovanje kaše nesposobne materije odstranjuju pre kuvanja, zatim je posledica te okolnosti, što rastvori, koji otiču, ne sadrže nečistoče, da je pri regeneriranju znatno manja potreba kemikalija. Ovaj oblik izvodjenja ovog postupka može se u toliko izmeniti, da se rastavljanje vlakni i pranje vrši u odvojenim stepenima odn. u odvojenim aparatima.
Treba primetiti, da se napred opisani oblik izvodjenja pronalaska, kod kog se ispiranje vrši eventualno u nekom holen-deru za gnječenje znatno razlikuje od upo-trebe holendera za ispiranje, uobičajenog kod opšte proizvodnje celuloze, jer u ho-lenderima za ispiranje, kao što je poznalo, ispira se več gotova celuloza, iz koje se ne uklanja mehaničkim putem nečistoča, nego se čisti od supstanaca rastvorenih u vodi, kao višak lužine, soli, hlora itd.
Opisani postupak omogučuje dovoljno kuvanje kukuruzovine, različite vrste slame i sl. bez znatnih gubitaka u materijalu i daje kašu izvanrednog kvaliteta, dok se necelulozni sastojci obradjivanih materija dobijaju tako, da se mogu praktično primeniti. Time su industrijskoj proizvodnji date potpuno nove sirovine i to takve, koje se do danas u industriji uopšte nisu iskoriščavale, več su se večinom bacale ili spaljivale.
I ako se postupak celishodno Vrši na jedan od opisanih oblika izvodjenja, jer se na taj način dolazi do vrlo dobrog produkta, ipak postupak prema ovom prona-lasku nije ograničen na istovremenu upo-trebu svih stepeni postupanja. Ima sluča-jeva u kojima je celishodno, da se postupak prekine u izvesnom trenutku, tako če na pr. kod proizvodjenja izvesnih vrsti lepenki iz kukuruzovine ili slame biti celishodno, da se materijal samo izluži a ne i kuva, dok če u drugim slučajevima biti preimučstveno, da se materijal samo ispira i kuva radi odstranjenja siliciske kiše-line. Siliciska kiselina i prašina nisu po-voljne primese za lepenk u, jer nagrizaju oštricu orudja, koje se upotrebljava za
sečen je lepenke. To je naročilo važno kod proizvodnje nešto debije, valovite lepenke- Dalje treba primetiti, da je d od tiše celishodno, da se siliciska kiselina odstrani n naročilom stepenu postupka, ali može biti preimučstveno u pojedini m slu-čajevima, gde se ispirana materija sa ra-stavljenim vlaknima kuva sa toliko natri-umhidrooksida, da se u jednom stepenu dobijo kaša željenog kvaliteta. Pri ovom obliku izvodjenja nastaje obično nešto veči gubitak u alkalijama, ali pod izves-nim okolnostima, znači to ipak veču ušte-du ako jed a n stepen postopanja otpadne, nego što iznosi gubitak u kemikalijama. Prema torne proteze se pronalazak i na takove oblike izvodjenja, kod kojih jedan ili drugi stepen otpada ili kod kojeg se pojedini stepenovi sjedinjuju.
Može se i red stepenova izmeniti. Može se na primer tako postupiti, da se si-rovine, koje su pranjem pomoču vode očiščene i na opisani način kuvane sa lu-žinom radi odstranjenja siliciske kiseline, dok se rastavljanje vlakana ne vrši isto-vremeno sa prvim iskuvavanjem, nego se uključuje n naročiti stepen izmed ju prvog i drugog kuvanja.
Rastavljanje vlakana izvodi se u svim slučajevima po stepenima i to na taj način, da se upotrebljavaju iivek finije i fi-niqe sečke u toj meri u koliko napreduje proces kuvanja.
Postupak je opisan u vezi s upotrebom natriumhidrooksida, ali jasno je da se mogu za izvesnu cel j upotrebiti i drugi hidrooksidi.
Pod slamom treba u opisu i patentnim zahtevima razumevati svaku vrstu slame, pa i strukove, kao od lana, esparato trava, sušena šečerna trska.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za proizvodnju celuloze iz kukuruzovine i iz slamnatih materija, naznačen time, što se iz usitnjenog materi-jala, ko ji sadrži celulozu, uklanjaju ispi-ranjem delovi, ko ji su rastvorljivi u vodi, zatim se materija! rastavlja do izdvajanja čeliske strukture, pa se istovremeno ili naknadno kuva sa alkalnim hidroksidima, posle toga se odvoji tečnost, a ostali materijal, koji sadrži celulozu, kuva se ponovno sa rastvorom alkalnih hidrooksida.
2)	Postupak prema zahtveu 1, naznačen time, što se materijal, koji treba da se izluži, sprovodi polaganim kretanjem dejstvu hladne ili tople vode za ispiranje, ko ja struji polagano u suprotnom prav-cu.
3)	Postupak prema zahtevima 1 i 2 naznačen time, što se za prvo kuvanje upotrebljava tolika količina rastvora alkalnih hidroksida, da ovaj potpuno vezu-je silicisku kiselinu, koja se nalazi u ma-terijalu, što sadrži celulozu.
4)	Postupak prema zahtevima 1 do 3, naznačen time, što se pri procesima kuvanja temperatura održava na takvoj višini, da se ne rastvaraju organske materije, koje se nalaze u materijalu, što sadrži celulozu, naročito da ne nastane karamelizi-ranje ugljenih hidrata.
5)	Postupak prema zahtevima 1 do 4, naznačen time, što se iz tečnosti, koja se odstrani posle prvog kuvanja, dodavanjem neke kiseline (na pr. hlorovodonične kiseline) talože pentozani i druge organske materije, pa se odvoje i iskoriščuju ili sami ili se mešaju sa tečnošču, koja se dobija pri ispiranju materija, što sadrže celulozu, pa se upotrebljavaju za stočnu hranu ili za druge cel ji.
6)	Postupak prema zahtevima 1 do 5, naznačen time, što se iz tečnosti, koja se dobija posle drugog kuvanja, pomoču ugljene kiseline (CO,), sumporne kiseline (SO,) ili pomoču nekog drugog radikala kiseline, talože pentozani i druge organske materije, pa se odvoje i iskoriščuju ili sami ili se mešaju sa tečnostima, dobive-nim iz prethodnih stepena postupka, pa se upotrebljavaju za stočnu hranu ili za druge celji, a zaostali rastvor, koji sadrži alkalne karbonate ili druge soli, regenerira na poznati način.
7)	Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se rastvor pre postopanja kiselinskim radikalom, neutralizira uglje-nom kiselinom (CO,) dok ne nastopi ki-sela reakcija, zatim se zgušnjava, i napo-sletku se odvajaju organske materije na način označen u zahtevu 6.
8)	Postupak prema zahtevima 6 i 7, naznačen time, što se za taloženje organskih materija upotrebljava prečiščena ugljena kiselina iz dimnih gasova.
9)	Postupak prema zahtevi ma 1 do 8, naznačen time, što se celulozni materijal pre procesa kuvanja podvrgava procesu ispiranja, i to u toliko razdvojenem stanju materije, koji je dovol jan, da omoguči vodi za ispiranje prilaz do čelijske strukture u materiji, a naprotiv ne daje tako sitnu kašu, koja bi bila u stanju da zadržava prljavštinu iz vode za ispiranje.
10)	Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što se celulozni materijal pre procesa ispiranja, usitni i prerešeta na suvo.
11)	Postupak prema zahtevima 9 i 10, naznačen time, sto se prethodno ispiranje celuloznog materijala vrši u holenderu, snabdevenom sa rotacionim sitima.
12)	Postupak prema zahtevima 1 do 11, naročilo za izradu lepenke iz slamna-
tih materija, naznačen time što se celulozna kaša spravlja po postupku prema zahtevima 9—11, bez procesa kuvanja.
13)	Postupak prema zahtevima 1 do 11, naznačen time, što se oba procesa kuvanja sjedinjuju u jedan proces kuvanja.