KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA
11’RA V A ZA ZAŠTITU
KLASA Tr> (7)
1ND UST RIJ S K E S VO JINE IZDAN 15. OKTOBRA 1023.
PATENTNI SPIS BR. 1411.
Franz Ban i Ernst-Ziebhardt, vinogradari Orkeuv (Ugarska).
Postupak zn povečanje dejstva bordeleške tečnosti.
Piijava od 1. oktobra 1921.	Važi od 1 februara 192;5.
Pravo prvenstva od 2. okt bra 1920. (Ugarska).
Protiv peronospore je dosada jedino uti-cajno sredstvo bakarni vitriol, koji se u glavnome upotrebljava u obliku ,bordeleške tečnosti". Ali i ovo sredstvo ima nedostataka, od kojih je najglavniji da ga kiša lako spere, usled čega peronospora ponova inficira lišće i groždje čokota i pri nepovoljnim prilikama donosi znatne štete i ako se češće prska. Već je stara želja, da se za prskanje pro*-nadje dobro sredstvo za Ijepljenje. Kod „bordeleške tečnosti" pokušao je, da se moć lepljenja poveća pomoću melase, šećernog rastvora, sapunom od smole itd., ali bez povoljnog rezultata. Cilj ovog pronalaska je, da se bordeleška tečnost na listu tako fiksira, da je kiša nemože sprati, te tako sredstvo za dezinfekciju ostaje na listu i time onemogući novu infekciju. Biljka se tako razvija kraj povoljnih uslova, daje veću berbu i osigurava sazrevanje. Povoljno dejstvo ove bordeleške tečnosti, koja se po ovom pronalasku spravlja jeste i to, da dejstvuje kao prophylatikum protiv medljike, crvića i buba (Kumolpus vi-tis', koje kvare groždje; što više, ako se upotrebi za već medljikavo groždje, medljika se u najkraćem vremenu uništi tako da i inficirano groždje sazre.
I're no što bi prešli na opis pronalaska, valja opisati dosadanje načine pravljenja bordeleške tečnosti.
Bordeleška tečnost pravila se do sada na taj način, da se rastvor bakarnog sulfata pomeša u različitoj razni1 ri sa gašenim krečom, rastvorom sode ili alkalnim lužinama, usled
črga se moć upijanja bakarnog sulfata na lišće čokota poništi. I ako se u opšte drži, da je malo kisela ili slabo alkalna reakcija bordeleške tečnosti najpovoljnija, ipak propisuju upotrebu izvesne količine alkalija, koja prouzrokuje jaku alkalnu reakciju, naročito protiv r lje na žitu.
Pri upotrebi gašenog kreča kao sredstva za odvajanje bakarnog sulfata odredjuje se gornja granica alkalnosti pomoću topljivosti gašenog krečd u vodi, koja izn'si na litar vode poprilici 1, 4 grama.
Bordeleške tečnosti, koje se prave sa al-kalijama koje voda može da to; i mogu vrlo lako imati zlo dejstvo na biljke usled velike količine alkalnih sulfata, pa se zato više upotrebljavaju bordeleške tečnosti, koje se sa krečom prave.
Pronadjeno je da se bordeleška tečnost bolje lepi na biljke, a usled toga može se povećati u velikoj meri moć i sigurnost dej stva, ako se alkalnost tečnosti poveća do iz-vesne granice, ali pri čemu moramo, sa obzirom na spomenuto štetno dejstvo alkalnih sulfata, raditi sa bordeleškom tečnošću, koja je pravljena sa krečom. Ovo povoljno dejstvo se ne pokazuje ako se pri pravljenju bordeleške tečnosti uzme ma kakav suvišak u kreču, jer se onda dobiva alkalnost kod koje sadržava rastvor po litru 1, 4 g calciumhidroxyda, koja količina baš odgovara istoj količini na-triumhydroxyda; da bi dakle mogli postići onu povoljnu veću alkalnost — čija gornja granica za vinovu lozu odgovara 3 g. ' atri-
Din 1.
umoxydu po litri, dodaje se na običan način zgotovljenoj bordeleškoj tečnosti lačno odme-rena i kontrolirana količina alkalne lužine ili zemljasti metallhydroksyd, koji se lako rastvara, ili ipak alkalni karbonat, od kojih ovaj poslednji postaje na kraju pomoću krečnog hydrata alkalni hydroksid.
Alkalnost jedne ovako spravljene tečnosti može po prirodi i odpornosti biljaka samo medju malim granicama varirati. Po dosada-njim pokušajima najbolja je alkalnost, koja odgovara 2—'1 g. natriumhydroxydu po litri. U datim slučajevima možemo uvek pokušajima naći gornju granicu, kod koje dolazi do najvećeg viraža dejstvo alkalnosti još bez štetnih posledica.
Sa obzirom na to, da su dosadanji ispitivači našli, da su bordeleške tečnosti, koje su malo kisele ili vrlo malo alkalne najpovoljnije, a da su sa tečnostima, koje su pravljene sa alkalijama postigli nepovoljne rezultate, nije se moglo očekivati i predvideti, da će se tako malim umnožavanjem alkalnosti bordeleške
tečnosti, koja je sa krecom pravljena, sa jedne strane u neočekivanoj meri povećati moć lepljenja tečnosti a si druge strane da će ta tečnost u najkraćem vremenu uništiti medljiku i druge štetočine.
PATENTNI ZAHTEVI:
1)	Postupak za povećavanje dejstva bordeleške tečnosti, naznačen time, da se alkalnost bordeleške tečnosti, koja je na običan način sa krečom pravljena, dodavanjem alka-lija ili zemljastih metal-oksida odnosno hyđro-xyda, koji se lako rastvaraju, poveća preko alkalnosti od 1, 4 g nstriymhydroksyda na litar vode, ali samo u toliko, da ne bi imala štetno dejstvo na biljke.
2]	Izvodjenje postupka po zahtevu pod 1, naznačeno time, da se dodatak alkalija ili zemljastih metaloxyda odnosno — hydroxyda koji se lako rastvaraju, tako odmeri, da alkalnost gotove tečnosti izračunata u natri-umhydroxyd iznosi 2—3 g. na litar vode.