Број 9. Одеса, 12. јун- 1916. год Год. 1. СЛОВЕНСКИ ЈЈГ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ. ИЗЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И ПИСМА ШАЉУ СЕ HA УПРАВУ «СЛОВЕНСКОГ ЈУГА> У ОДЕСУ, УСПЕНСКАЛ УЛИЦА 4б, KB. 22. ТЕЛЕФОН 28—65. УРЕД ШШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ ОЕ HE ВРА-ЋАЈУ, НЕПЛАЋЕНА ПИОМА СЕ HE ПРИМАЈУ. ПРИОПЋЕЊА СЕ HE ПРИМАЈУ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 P., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P., A ПОЈЕДИНИ ВРОЈЕВИ 10 К. ВИДОВДАН. Нижу се годике за годинама, стољећа се губе. Мијењају се и ре-дају покољења, али поносно стоје споменици народке прошлости. Прастари народи саградише чу-деса старога вијека, од којих нека и њих преживјеше, na још дакас свје-доче њихову врошлоет славпу. Пи-рамиде старих Египћана још увијек стрше у висиве и причају свакоме, како je око њих живио и цвјетао некада силан иарод, чијој се моћи и ми данас дивимо. Културни споме-ници старих Грка и Римљана, вели-чанствене грађевине и статуе, побу-диле су научењаке новога вијека, да су почели проучавати прошлост њи-хову на сачувапим спомешшпма и да су поставшш њихову културу за оенову данашњој цивилизацији. A гдје су наши опоменици, гатгв! uiipaMi де r Да лп ceio осч-лоилл них знакова, no којима ћсмо се рас-познати међу толиким народима? He, такових споменика пемамо, jep их нијесмо доспјели саградити. Судба je била окрутна и уставила je name напредовање, пославши друге народе, да у нашој земљи живе, да нам буду господарч. Да су ти госпо-дари успјели, да нас утамане, будућа хисторија човјечавства једва би нас спомињала. Ипак су наши пређи оставили споменика, којих нијесу могли опа-зити други народи, jep су били не-видљиви, али који су живјели у на-шим душама. Наше пирамиде, иаши споменици тужни су. To су гробови и сузе. Нијесу то били гробовн, ог-рађени и цвијећем за^ађени са поди-гнутим крстовима, и вијесу то биле сузе, које су цурком текле, да их свако види. Ko мисли тражити вањске траго-ве наших гробова и суза, узаман му je riocao, он ихнаћи неће. Ko мисли у тим нашим споменицима открити внакове нашег постојања за остали свијет, слабо ће успјети, jep наши стари не створигае ових пирамида због славе међу осталим народима и не истесаше их из обичног мате-ријала. Они их предадоше пама у аманет, да их сачувамо у својим ср-цима, и зато их нико не могаше примјетити. Прво наше велико гробље на Ко-сову пољу г. 1389., први nam Видов-дан, нема ни једног крста подигнута нити сачувапа. Да смо na гробовима Цара Мучепика и његових јунака подигли сиомепике од бијелога мра-мора, Турчин би их био порушио. и данас не би било ии трага. He дадоше душмани, да се гробови os- иаче и вином прелију, jep су их се и мртвих бојали, паих je тужна ра-ја у срцу своме сахраиила и стоље-ћима сузама залијевала. Од тих бла-городних суза никао je силан спо-меник у облику гусала и сачувао je потомству ставу његових пређа и родио му вјеру у будућност. Слијепац гуслар пјевао je стра-дања и понижења цијелога народа, која су уско везана са косовском битком, са Видовданом. Сви други догађаји, који су довели до пропасти српских ../( IX земаља, нијесу се тако ДУШУ нашега се- љака и je постао симбол страдањ: ц Чудно je и проту-словео, .•■>•■. !мче утпцао na осје-1 ћајнаше д ђај, чпје су посље-1 дице no кобне забудућност ; и да cj c' пће наде у ослобо- f tt/3 r ВиД P«, Т?.ОЈИ ji тако rjiu^.., за свијетле и pa- i доспе догађаје из прошлости. Сва та загонетка наших осјећаја i не може се протумачити. Ми знамо и i осјсћамо, да ће из крви поникнути слобода и васкрснути слава и према томе пјевамо своје мучегшке, који падоше за слободу. Првн, који бјеху жртве борбе за слободу проти Тур-чину, пали су славно на Косову o Видовдану и све даљње муке само су иаставак и солидарност са смрћу косовских јунака. Умјетник «Видовдаиског Храма» Мештровић, приликом своје изложбе прошле године у Лондону, разјаснио je енглескоме народу своју идеју и између осталога казао: — «Косово je трнова крупа у страдању југословепског народа и у њему je народ симболисао све своје муке na његовом мучеиичком путу кроз вијекове. Око тога симбола кон-центрисала се понајљепша и најбол-нија машта наше словенске народне душе, тако, да je косовски догађај најфаталнији и у исти мах најсвеча-нији. У цијелом југословенском на-роду, кад се сиомене Косово, свакоме прође језа кроз тијело, легне једна дубока туга на срце, a неко узви-шено чувство сиђе му у душу, која га спаја са небом. Сваки вјерује, да je његова paca кобнога Видов-дана на Косову пољу испила најгорчију чашу за слободу и за љубав Бога свјет-лости и правде, који неће заборавити превелику његову жртву, него ће му дати своју иравду и помоћ да успо-стави његов олтар.> И ако се на Косову борио само један дио Срба, 8начен>е његово дје-ловало je на душу не само свих Срба него и Хрвата, што je прекрасан доказ јединствених осјећаја. Ако се Цар-Лазар обраћао својом клетвом Србима, овогодишњега Видовдана обраћа се Краљ Петар свима Југословенима и сове их у бој. Примјер Лазарев, који je одвољео јуначкој смрти, a не сра-•iOTHOM животу, давас се понавља. Сиједи краљ Петар зове ттас све, да ■гли побиједимо или погинемо, jep више одгађања нема. Вјераиашау побједу није пала ни иза првог Видов-дана тшје ју оборило ни дуго робовање, a у овом момекту она je силнија иего икада, jep се сложио сав свијет против силе и веправде u jep једно желе и сложио нду сва три брата: Србин, Хрват и Словенац. PESMA BEGUNCA. O, lepo je tebi, moj rodjeni kraju, tvoj trup '.је-^згрма sneg -— j ti bešćutno ležiš u plamenoj krvi, — a meni još osto je beg. Sve krugom je gluho i nemo i strašno, i ko sami tvoj mrtvački trup; tek katkada zublja osvetla ti telo, il navešta grohot topova opelo, — dok bdijem uza te još tup. Ja nemam ni zadnjeg pozdrava tvog, ja nemam ni venca ni hleba, i ne vidim samog meseca zlog sred tvojega dragoga neba. Daleko su negde poodmakli već u beganju muke drugari. . .. 0, gde li je, majko, meni sad leć uz boli, što ranu mi jari! Što boli? Kad gluho i nemo je krugom, I dišu nebesa ti tugom. Sve bilo je naše. No što li je sad? O, kaži pesmo mi bede! Tu umire zora i ostaje ad, tu krvave suze se lede. Tu naći ćeš mnogi grobovi hum u proljeće obrašten travom : tu i ja ću spavat tiho uz drum, pokriven snegom i slavom. Jamstva. Ima ljudi koji, iz naivnosti, iz za grižljive zlobe ili nepopravljivoga smut-ljivstva, pitaju : a gdje su garancije, gdje su jamstva da će ujedinjenje naše i naš budući narodni život u Jugoslaviji zbilja teći onako, kako to narodni prijatelji pripovijedaju ? Prije svega treba takove upitati: A gdje su jamstva, da će nam biti bolje, ako ne budemo ništa radili, nego prepustili sudbini riješenje našega narodnoga pitanja? Zar ima onaj, koji ništa za svoj posao ne radi ili mu čak usprkos radi više jamstva da će mu taj posao uspjeti ili ih ima onaj, koji sve svoje sile ulaže u taj posao: Treba ih dalje pitati: gdje su jamstva da će nam bolje biti ako ostane sve pri starom, to jest ako ostanemo ped Austrijom i Madžarijom ? Kada je, tko je i gdje je tko sada, za vrijeme ovoga rata od strane Austrijanaca i Madžara, išta stvarna obećao našemu narodu? Nigdje, nikada i nitko. Pa da je tko i obećao, zar da vjerujemo više onome, koji je naš narod kroz stotine godina gnječio, varao i progonio, onome, koji je sto put carskim... riječima "i prisegama obećavao slobodu i cjelokupnost naše domovine i nikada prisega održao, ali za to naš narod predavao prevlasti drugih i silio ga svakojakim nasiljem da to tudje ropstvo primi? Ako imamo birati izmedju obećanja onih, koji nas još nisu imali ni zgode da prevare, iT=rno cikada s njima živjeli u slobodnoj državnoj zajednici,' T ooećanja onih, koji su nas kroz vjekove varali i gazili, onda će svaki pametan radje probati ići s novim obećavaocen, nego sa starim varalicom. Ima ludova i zločinaca koji viču: izdajete i prodajete cjelokupnost i ne-zavisnosf hrvatstva i slovenstva. Može li se izdavati prodavati onoga čega nema? Gdje je danas ta cjelokupnost nezavisnost? Kad bi ti vikači sami radili i sve, pa i život, žrtvovali u borbi za slobodu i nezavisnost Hrvata i Slovenaca, a to znači za nezavisnost i oslobodjenje od sadanjih naših tirana: Austrije i Madžara, samo onda bi imali pravo, da se oglase u ime Hrvata i Slovenaca. Ali oni nisu redovno niti u narodnim društvima, niti su išta žrtvovali za narod, ali se ipak bore rukama i nogama za Austriju, za Madžare, Nijemce, Turke i za svakoga djavlja, koji je protiv slobode našega naroda. Sve kad nam i nebi u Jugoslaviji bilo onako, kako govorimo i vjerujemo da će biti, ipak bi bilo bolje nego nam je do sada bilo. Pa zar se ne bi isplatilo raditi i za manje zlo, da se oslobodimo od većega? Govorimo o jamstvima, ali ih treba upitati: šta su nam koristila sva pisana jamstva, koja su nam davali austrijski carevi i madžarski sabori ? Sta su koristile sve nagodbe i sva državna prava? Sta su koristili ustavi i toliki sabori, kada su jednim potezom pera ili jednim kraljevskim komesarom mogla sva ta jamstva, da budu uništena? Sta nam je sve to koristilo, kada su se se uvijek našle sile jače od naše i kada se je našlo izdajica i licitanata na niže u — vlastitim redovima našega svijeta ? A ti licitanti na niže su bili baš ovi i 2 СЛОВЕНСКИ ЈУГ Бр. 9. ovakovi zaplotnjaci, koji i kakovi danas viču o hrvatstvu i slovenstvu i o «jam-stvima«. Jamstva naša leže u nama : u našoj svijesti, u našoj volji, u našemu radu. Jamstva, naša u razmjeru broja izmedju Hrvata i Slovenaca i Srba; u razmjeru narodnih i čestitih ljudi, i rodoljuba izmedju Hrvata Srba i Slovenaca prema broju nenarodnih i neče-stitih; u radu, koji budemo uložili u našu zajednicu i u vrijednosti, koju budemo pokazali u njoj. Jamstva su u potrebi odbrane zajedničke domovine i u održanju zajednice. Poslije ovih strašnih stradanja neće ni na pamet pasti nikome, ni od Srba, ni od Hrvata ni od Slovenaca, da ide narod Izlagati novim klanjima samo za volju nekih unutrašnjih prevlasti u zajedničkoj državi. Jamstva su u opasnosti, koju će svaka čest naroda kao što i cjelina osjećati od jačih susjeda. Jamstva su u potrebi, da stisnemo još jače i sve jače naše narodne redove. J .m-stva su u tome, da će naša država imati prečih unutrašnjih potreba i zadataka nego da dalje bude sredstvo ko-jekakovih medjusobnih plemenskih i imenskih svadja i natezanja. Nikakov zakon nema snage ako nisu čestiti oni koji ga vrše i ako nisu svijesni oni koji ga prihvaćaju i brane prema nasilju i nepravdi i nezakonitosti. Ako narod bude sazrio u slobodi i ako bude tu slobodu cijenio nema toga koji bi mogao nasilje počiniti ni na cjelini ni na pojedinoj česti. Ako narod bude miak i kuVavan nn /„••'ikonita HiDSito, da <*.» sve take voijni. mi tu svijest i tu volju imamo, a imaju je i svi oni koji s nama rade : i Srbi i Hrvati i Slovenci. Mi se, dakle ne bojimo. Za one, koji ne rade i ne brinemo se. Neka se pobrinu za njih njihovi gospodari kojima sada služe. Milan Marjanović. Подлистак. ЧИКА M И T A P. On cy га звали чика Митар, и вој-ници у nyicy осећали су према њему осо-бито попгговање; a он сваког редом звао je сСннак мој» ; a имао je и права, јер je у пуку служпо и његов син Љубимко. У турском рату 1912. год. допао je некако у лрви позив за четпог коморџију. Онда му и није било право кад cv га звалн «чиком», али у овом рату са Ау-стријанцима, у истом нуку служио му je као борац и његов двадесетогодишњи син Љубимко. Љубимко беше дошао као регрут 1916. год., и тако се у истој чети нађоше отац и син; први као коморџија, a други као борац. За време опог дужег затишја до ме-сеца августа, no целе дуге и тихе летње ноћи чика Митар би окупио око себе не-колико регрута и свога cnua, na би им дуго и дуго причао, почев од мобилиза-ције у турском рату, na онда бугарски рат, албанску побупу, a тада би прелазио и на овај последњн рат, и обично би завршио: «Ето, испуни ми се и та жеља, да се и са овим скотовима швапским потучем!» Некако на месец дана пред вочетак навале, аустро-њемачке и бугарске, чика Митар се поболе, и командант пука му одобри два месеца боловања. Готово сваког дана нисао je чика Митар no једну карту, тужио се na до- Прогонство Срба у Лици и Крбави. (Свршетак.) Преметачине су се обављале не само no кућама, него и no шталама, подрумима и таванима, a на много мјеста су жандари разметали цијеле стогове сијена и сламе, не би ли то-боже нашли сакривеног оружја и му-ниције, a v ствари су хтјели напа-костити сељацима и материјалпо их упропастити. У кога се нашла каква стара пушка кремењача, пиштоља или макар поједини комад пушке, o чему нико није водио брнге због ста-рости и неупотребљивости, томе су жандари везали руке и ноге, и no четворица их гонила голоруког и слабог старца или недораслог мла-дића. Највише некултуре и одвратности показале су слуге Ђука-паше уни-штавањем књига штампаиих ћирили-цом. Сами посјед таквих био je раз-лог, да су се људи апсили, док су се књиге одузимале и уништавале. Једног су сељака из мјеста Б. држали у затвору шест мјесеци само зато, што се нашао код њега један при-мјерак сељачког листа «Српско Коло», који je излазио у Загребу. Другога су сапели, јер се нашла код њега једна обична дописница, писака ћи-рилицом. Нијесе узимао обзпр на то, каквог je садржаја књига и да ли je била дозвољена распродаја њезина, да ли i d .....mi утто ту*> т» ^^ — ^ - - - ^— — * * ч ' • ^ „ ! * UuJ.1, V fcv' "vM R Јшамг чла писмодј, i-coie -jV o m иро- • - !! ' 71 aj t. 1 .;, ист- c; t:e • -iИЈБп тааиа чг Ш-^ЈЈда огзш Џиш^:: KOj;: 1 ■ .. пиз. -.ttx; i-u- .10 Th?iOr> lC«> t v. ""»KO евоје нарздо. Kao што су некада Вандали уни-штавали све што су нашли у заво-јеваним земљама, да ни трага иије остало од културе покореиих народа, тако су ови паразити хтјели упро-пастити све светиње и споменике на-рода, од чијег су зноја живјели. Многи интелигентни људи морали су саду у селу, и злобна вадиркивања сео-ских жена, што он спрви позив» a шетка се no селу као да je болестан. Тек што су отпочеле прве борбе око нрелаза преко Саве и Дунава, a чика Митар освану у чету. «Имао сам jonr двадесет дана боло-вања, говорио je он, ал' просто утекох из села.» Аустро-Немци восле огромпих губи-така и улсасних борби уђоше у Београд. Наш пук стиже na Торлак у помоћ цашој војсци, која je одступила нз Веограда. Стиглп смо дубоко у иоћ, a већ pano у зору отиоче тик-так, тик-так, нрво пуц-карање патрола. Витра постајаше све јача, непрнјатељ je засипао сваку стопу зриима тешке ар-тиљерије све до 4 часа no подне, и када су мислили да у шапчевима иема пиког до само лешева, кренуше na јуриш. Ал' громко <ура» проломи ваздух, и чнтав 1шз cpncicnx соколова, као какав челичпи лапац крену се у дочек nenpn-јатељу. Аустро-Германи окренуше леђа и по-вратише се у свој ров, a тешка артиље-рија поново осу наклену ватру, те се naniu повратише у ровове. Чика Митар све ово гледаше иза једног бреста, до кога беше довео свога коњића са муницијом, a кад се наши по-вратпше, он скиде два сандучића муни-ције и понесе их рову. Отворио je муницију и делио je вој-ницима. — Где je мој Љубимко, зар он има муницију — упита чика Митар ? уништити своje књижнице, да избјегну већим прогонствима. Од хисторијских патриотских слика ниje сигурно остала ниједна сачувана. Нећемо ни споми-њати, колику су материјалну штету претрпјели многи од тога. Под бајо-нетима улазили су жандари у цркве и стргавали слике народних светаца и народне тробојнице са одежда и свијећа, a није су остављали на миру ни грба српске народне митрополије карловачке, који je био службено признат. Најгрубља сила почела je владати и одгурнула je правду, да joj се ни траг није могао распознати. Поступак са затворенима може се назвати свакако, само не човјечиим. Уапшеници су се морали хранити на властити трошак, na je највећи дио сељака патио неизмјерно од глади. Боље имућни дијелили су своје пор-ције са сиромашнима и тако их са-чували ед заразних болести, које бп биле кеизбјежне у оним загушљивим просторпјама, гдје су једва имали мјеста да сједе један уз другога. Пре-слушавања су се само ради формал-ности одржавала, осуде се скоро ии-јесу ни изрицале, no уза све то дозвољавали су им само два до три сата изласка на чисти ваздух. Једшго чврстој природи овнх горштака има се захвалити, да их нијесу болести захватиле. Затворено je бнло неко-лико људи, који су броја ги дане, те je један освапуо једног дана мртав, a други je умро послије пар дана иза отпуста из затвора., Наконмногих • • • тг п • f* Tf Г|ЛЛ", 1- .... . . fj .т t; ; т Чи/'-nfi" који "asi je"' "%:exv И8ја-1 EHO. HPKE O V '1 V LOeTfI)f U liX Г' г?»С lit? ГЈ UiilOHTflilV T*~r A I 31ТЛШЛ ' Д f\'ti)\ l*7T i uz jo дновно aa покол^. • o;.? «>o.-;rfCTii. Чаво иије j .i.-.' •) ..у-iTL v - уитпт- ■ ' Itlaoro -Ја тр'?,*,!<) roeopHi i, ' Cu na сидЈело, што je за- мислио и изводио уз сарадњу својих помоћчика овај зликовац, који нас сјећа онога из народне пјесме Ризван-аге, што je некад no Косову харачпо. Нека знаде рђа, да смо ми, Хрвати и Срби из Лике, провидјели његове злочиначке намјере и сложно се cnpe-мамо, да уђемо слободгш у ослобо- — Немам бабо — одговори Љубимко нза њега, a и нашто ми, кад ми овај скот откиде три прста од десне руке, и подцже крваву руку ! .. .. Другови узеше да га завију, чина Митар гледа немо, без речи. — Боли ли јако промуца on, кад Љу-бимку везаше руку ? . . . — Вруће je бабо na n не осећам; поћи ћу доктору одговорн Љубимко и левом руком узе своју пушку. — Чекај, рече чика Мптар, a глас му задрхта. Дај ту пушку овамо, дај фи-шеклпје, a тн води овога коња, дај да чика Митар новрати твоја три прста! . . . Сви су ћуталп, a on се лепо опаси-ваше тако мирно, пољуби Љубпмка и от-пратн га до бреста где je био кон>. Кад се вратио у ров, иепрпјатељ no-вово крепу папред. Беше napet|eno да се ne пуца, u да се чека на команду. Ненрнјатељ je у почетку ишао полако и опрезцо, a после мпслећп да смо ми напустилп ров, no1)e сасвим слободпо у гомилама. Али кад дођоше до na двеста корака, кратко звилсдање ништаљке комапдирове означи брву паљбу, н првп редови пе-пријатсља падоше као сиопље. Непријатељ застаде као у чуду !. . . Ми пођосмо на јуриш, они почешо назад, a једпа читгва чета побаца пушке н предаде се. Беху све чисти Немци. Комавдир поче да их испитује. — Шта калсу ти с' роговима иа капи, пита чнка Мптар комацдира? — Веле, рече комавдир, да су опи мпслили да у рову нема пиког, a кад Kralj Matjaž in njegova vojska. Usoda je hotela, da se baš v času, ko se bije odločilni boj za zmago slo-vanstva nad germanizmom, zbiramo na grudih naše majke Rusije, na onih tleh, koja so pred 13 stoletji zapustili naši pradedje. Takrat se je poleg drugih slovanskih plemen i naše pleme ločilo od svoje matere, prekoračilo je Karpate, da si ustvari novo domovino ob obali sinje Adrije, ob vznožju zelenih Alp in v nižini zapadne Ogrske. Svoboden zrak dihal je skromni narod, bil je na svoji zemlji' svoj gospod. Ali le malo časa mu je sijalo solnce svobode. Padlo je ognjišče tega solnca, Gosposvetsko Polje, na katerem si je svobodni slovenski kmet sam volil svojega vojvodo. In od tega časa dalje živi že skozi več kot 1000 let življenje po-niževanega roba. Težak je bil ig, ki so ga nosili Slovenci v tem dolgoletnem suženjstvu. Germanski val je z mogočno silo butal ob njihov zid, da prebije in očisti t ; oti jugu in vzhodu. Vrste .. .h )rcev so se krčile, toda ih naroda se ni uklonil, v je vera v vstajanje kralja " nu bo po težkih in slavnih slil luč svobode. Ta vera •>•■ ju \a pred 100 leti, ko mu > n; o" vi poet Valentin Vodnik ■ 1 - а. — Бала тн, господине капетане, али ja хоћу да вндим, знаш, ако Љубимко може да остане овде, и да се лечи у иуку, оцда да се разменимо. — Како?1... Запита га командир. — Па зпаш ou сад нема три прста na десној n ne молсе пушком, пек води коња, a ja ћу да задришм његову пупгку. — Живео чпка Митар! Грмнуше војницн, a то громко лшвео проламаше ваздух јаче nero тутњава ne-пријатељских грапата. Чика Митар скиде капу као захвалу, a крете чету заробљеника у штаб...... 11ет даиа доципје добили су војпички ордец Карађорђеве звезде са мачевима и отац n сип. Чика Митар беше сав сретан. «Да ми je говорио je on — да ово чују one л:епетинс no селу, што ми рације душу вадшпе ! . . Чуће — говорио му je комапдир, o нашем јунаку — чика Мпгру, чуће цео свет тако храброг војиика. Саша. ђени свој крај. He вјерујемо, да ће имати смјелости, да нас дочека овај силеџија, премда би ми то жељели. Много ће се тога заборавити у сло-боди, која нас неминовно чека, али ће се no Ј1ици дуго спомињати и пје-вати: Рђа бјеше Ђука-паша силни! Бр. 9. СЛОВЕНСКИ ЈУГ з Cas osvobojenja se je bližal z vedno večjo hitrostjo. Začel se je prvi del svetovne drame, balkanska vojna. Cel svet je obstrmel! Naši bratje v Srbiji razbili so glavo zakletega so-vraga Jugoslovanov in vse zapadne Evrope, ter osvobodili svoje Kosovo. In ta grandijozni dogodek v zgodovini človeštva naj bi ostal brez sledu pri nas Slovencih? Vera, katero je naš narod preje gojil v bodočnost, postala mu je dejstvo. V občudovanju junaštva svojih bratov v Srbiji spoznal je, da so oni poklicani v to, da rešijo i njega izpod tujega jarma, da med njimi živi njegov Matjaž. Cez leto dni izbruhnil je svetovni požar, ž njim pa je dosegla tragedija Slovencev svoj vrhunec. Proti svojemu čuvstvu edinstva in bratstva z narodom srbskim morali so prijeti za ostudno orožje, ki ga jim je usilil in stisnil v roke njihov dolgoletni tlačitelj, da se borijo proti svojemu lastnemu bratu. Preslabi, da bi železo nastavili na prsa svojega morilca, trpeli so molče dalje; v tem pa so zašlišali iz starodavnega Niša veličastno vest, polno tolažbe: da Srbija ne odloži orožja, dokler ne bo osvobojen posljednji Srb, Hrvat in Slovenec. Spoznali smo svojega kralja Matjaža, potomca onih slavnih Karažorže-vičev, ki so svoj narod vodili vedno po poti časti in slave. Prišel je čas, ko dviga kralj Matjaž svojo sivo glavo, ko zbira svojo vojake in v to vojsko zbira i nas Slovence, da nas zmago-nosno povede k zibelji naše svobode, na Gosposvetsko Polje in tam sprejme na starodavnem vojvodskem prestolu žezlo i nad nami Slovenci. Tudi pod svododnim solncem bodemo si svesti svoje naloge: straža bodemo na obalah sinje Adrije in ob visokih Alpah, v nižini Ogrske, pa bomo prožili roko svdjim bratom na severu. Skoro pride čas, ko se bomo ločili od grudi naše majke. Povrnemo se v svojo domovino ali ne z namenom da se razkropimo kot naši pradedje pred 13 stoletji, marveč z namenom, da postavimo nov kamen bodoči slovanski stavbi, da s zadnjo kapljo svoje krvi zarišemo nove meje nove povečane Srbije. Na grobovih padlih junakov bo stvorila junaška vojska kralja Matjaža novo državo, v kateri bo vladalo bratstvo, svoboda, mir in blagostanje. вђ концЗј Декабрл прошлаго года, захлествула изнуренннл долгоА Boft-Hofi Черногорсшл горн. Много-много слезЂ и горл изтр-заннаго народа суровнхЂ чертшхв ГОрЂ ВБ1ЛИЛОСБ ВЂ ХОЛОДНБШ ВОДН зтого горнаго потока — Ббгстрицн: вЗжами она протекал no дикимб угцелБнмЂ, принимала вб свои 6bi-стрнл водм потоки слезБ ropHoft странн, судвбого осужденноћ на в^ч-нук) борвбу СБ ДИКИМЂ азЈлтомв и сђ б-кдого иеприв-бтливмхЂ суровмхЂ горв, ГОЛОДНБ1ХЂ И ХОЛОДННХЂ НО МИ-ЛБ1ХЂ черногорцу за ихђ иадежнвга ПрПОТЂ И ЗаСЛОНБ ОТБ КрОВОЖаДЕШХЂ аз1лто†— турокг. Позтому и ре†зтого горнаго ручвл, ие о6б1чнб1Д ре†потока, a скор^е безпреривнни, в^чнбш стонђ — 9хо стона вЗјковђ сербскаго на-рода, судвбого осужденнаго на в-бч-нук) борвбу СБ прирОДОК) И СБ Л10-дбми. Зд&сб п^семв небнло и вЉтб — ихб ivrkcTO здксБ заалли внсгрг£ ли ружБл и револввера, взрБгви бомбв и лростнне крики метителеи за свои попрашшн права и свободу. У ЈОговици, верхнеб части села Бучвл, Бнстрица вбгход^тб изђ гор-НБ1ХЂ утесо†и тутБ, посголано рас-плнвалсБ no шлрокому, изрнтому корнту, сердито Вр-63Б1ВаЛСБ TO ВБ правБш то ВЂ л^вбш берегЂ, входитб вб «Адб» пол£. По дорогб, омнваетБ на право — Бучв^, колБгбелв вели-каго серба — герон, Авра Цемовича, a на л'6во Лозовикб и ПегптацБ и вђ полторБ! версти више Берана, впадаетБ вб Лимђ. За версту до своего впадешл вђ Лилгб, ona перес&каета недавно про-ложенное шоссе, соединлкицее городв Беране сб АндреевицеИ идал$е, черезт. вершинЂ горн Трепшевика сђ Под-горицеА. Ужаенне капризи зтого в^чно бушугогдаго горнаго потока: мостовб и препра†онт> не терпитв и тамв гд!ј челов-бкЂ вздумалЂ перешагнутв ero, лереброситв черезв него какуго 6нтб нибнло переправу — солиднои коиструкцш — каменнБ^ или дере-влшши мостђ или простое бревно, онг тутЂ сђ какого то непомлтноИ злобоа, становилсл особенно бушуго-Шимђ и капризно подтруниван подб челов'ккомБ, беспо1дадно разрушалг ero переправочнБш приспособлешл. Такт> бнло и ст> толбко что за-кончешшмБ мостомб na шоссе Бе-ране — Андреевица, передЂ самимљ проходом, сербскихЂ воАскб, отсту-панлцнхБ отб Печи, черезЂ Рожан, и Бераие кћ Апдреевнцн, Подгорицн и Скутарн. He понравилосв Бнстриц^ новое сооружеше и она разгн-бваласБ, вспихиула и bt> течеши какихг ни-будв 2—3 часо†исполниласв страш-H-kiiuteft водлнноИ лавоИ, слившеисл сђ оголемнихг ВБШОКИХЂ ДИКИХБ чер-ннхђ горг и, сердито бушул no сво-ему иеровпому кормту, подступила со Bceii страшноИ силои своего сти хиинаго могуЈцества, кг толбко что законченному мосту и — унесла ero, предводителвио иробурави†на, н^-сколбко M'fccTb насигп. li затопи†плодороднгМш1л полл и луга и по-кри†иX'l толстнмђ слоемЋ песка и хцебна и деслтки деслтинЂ лучшеМ земли вђ теченш какихв нибудг 2—3 часовгБ превартилисв вђ безжизненнуго bi, мертвун) песчапнуго пустншо. И подошедпие обозн отступаго-пдихБ сербскихг воискт> много деслт-ковђ лошадеИ и воловт, похоронили вђ волнахБ сердитои Бвгстрицн — утопивпшхсл вђ Бнстриц^ переходл ее вђ бродг. Такова Бнстрица бвгаа всегда, и вђ тлжелне дни владичествл аз1лто†и ранвше ихђ и теперв, — какг вихрв, волбнбш сннт> зфира, такв и она, канризное дктшце суровнхг ropt, в^чно-в^чно бушевала и бушуетв, no какимв то не законамЂ, a скор^е no вЗјчнимђ капризамЂ природн. И нагпБ repoii, Нед-ћлвко Шуллгичв на-шелБ вђ неи cboio смертв. Нед^лвко ШуллгичБ, сбшђ серб-скихп горв, сб Златибора, вгб loro-западнои Сербш, сб красивихљ скло-новб самаго далвнаго отрога Злати-борл — Муртаницн, изб крошечнои деревушки, Граслици, четвертни снн-б почтеннаго старца Радоша, котораго природа обдарила р^дкиш. умомБ и егце лучшеи душои, многочисленннмБ семеиствоиЂ всакимв счаствемБ, что-6bi подђ конецБ ero долгои жизни бегпогцадно надг нимб подтрупитв. ПослалЂ РадошБ на зту вонну и вђ неи уже потерллг и посл^днихб 3 своихб СБшовеа, трехБ потерллв ранвше: вђ 1912 году вђ турецЕ^оИ BOiiH'k двухт. li одного, самого стар-шаго, вб болгарскои. Тлжело бнло старику растатвсн со своими д'ћтБми, зто ero милме, добрше д^ти, уже взрослБге, полно-правнне граждане, a Нед^лвко и старостоа ун^е бБгвалг вђ деревн^ и секретаремЂ ихб недавно организо-ванноА потребиловки, отецв 3 малго-токђ и болвшои умница и лшбимецБ всего краз, правал рука почтеннаго старика отда — Радоша. Но что же д^латБ, надо ити, родина зоветв. И ОНЂ ИХЂ ПОСЛаЛЂ. Ci болвк) вђ душ^, сб тлжелимв камнемв на сердц^, но все таки посдалЂ ихв смлсб и влду ne показатв, каково ему, старику, раставатвсл сђ ннми. И они пошли благословленнне отцомб на тлжслбШ путв. — Поидите д^ти, поЕдите сб Бо-гомб — сказалБ отецт. прошалсв сђ сн-новблми. 0 дом^ не заботвтесв, o ДктЛХЂ, Л ЗД^СБ, л позабочусв. И КЂ вамБ приду — снра масла, колачеи принесу, б^лвл чистаго. Толбко ceii-часБ же пишите, пишите чаш,е, что бн матв не беспокоиласв. И сердце у него сжалосв и голосб задрожалг, но все таки пересилшгв себл, удержалсл отђ горвкихЋ-горв-кихђ слезЂ, которвш уже наполнили ero умнне старческ!е глаза и онђ почему то размахнулсл палкоА и ударилЂ ero no терму, которвти сто-лла> возјЛ дороги, весв покрнтнА красивБМЂ темно-синимг плодомђ. (Продолжете сл^дуетг.) Брусилов. Преузеће ипицијативе са стране цен-тралних власти на свим фронтима, би-јаше предзнаком лсуђеног за њих геверал-ног боја, који би морао дати ријешавајући правац овом свјетском рату. По мпијењу њемачког генералног штаба, најлакшим се je показао за ту сврху фраццуски фронт, који би узећем Вердена, био пробијеи те на такав начин би Нијемцима успјело сломити Французе п ослободити све своје чете са тог фронта. Како из посљед-њих саонпггења француске главне квар-тире проистиче, Нијемци успркос унсасних губптака ииак узеше пеке важније нози-ције, које су почеле угрожавати сам Вер-ден. Сами Французи својом снагом и по-моћу Енглеза, који нијесу још довршили све своје приправе, нијесу кадри да из-држе павалу Нијемаца тс je било нужно почети na каковом другом фронту ouepa-ције у већем етилу, које би приснлиле Нијемце, да са фраецуског фронта одуз-му своје чете. Боље није било ни на талијанском фронту. Талијави сами no себи, и ако су бројчано много јачи од Аустријанаца, ни-јесу могли, да издрже своје позпцнје проти настудајућим Аустријанцима, којниа je већ успјело, да пређу у Ломбардску равницу, угрожавајући важне централе сјеверае Италије као Мантову, Виценцу, Милан и Венедију. Ћутила се ведика потреба, да се направи диверзија противничких сила. За ту сврху није нитко други способан осим Руса, за које су Нијемци држали, да се још ннјесу опоравили од лањског узмака и да join нијесу кадрн да активно иступе у већем стилу.. Централне су власга држале сигурним, да ће моћи свршити с Зфанцузима и Та-линијама, док Руси нијесу још спремили све потребито за једну озбиљну офензиву. У овом сз je љуто преварио Валхелм. Аустро-Нијемци држали су своје позиције у Галицији и Волињи тако силним и ја-ким, да нијесу ни у сну држали да ће Русима успјети прво заузети и уништити дуго и добро спремана техничка утврђења. Што се тиче ратне снаге Аустро-Германаца на југо-западном фронту од Припјата до Румуније, имамо тачних података, да je снага истих била око 1500.000, људи тако, да je на дуљипи од 1V2 км. до 2. км. фронта, стајао једап пуд појачан ca 1—2 маршова батаљона у снази до 6000 мо-мака. Аустро-Германцп наслућивалп су ру-ско наступање ио нијееу знали за врјеме ни мјесто ни далекосежаост истога. Нијесу држали, да су Руси спремни људима и топовнма и муницијом тако, да би кадри били пробити обрамбену њихову линију. У овом великом за све савезаике мо-менту нашао се je други Кутузов у особи генерала од каваљерије Брусилова, који нам je добро познат из велике Галицнјске битке 1914 кад je на Гњилој Липи разбио источну аустријску армију, те омогућио генералу Рускоме заузеће Лавова са стране Раве Руске. Изгледа, да се опетује прајашњи слу-чај. У оном no Аустрији тешком часу, поставио je надвојвода Фридрих као по-сљедњу карту једину још расположиву резервну армију под командовањем над-војводе Јосифа Фердинанда са задаћом да пошто пото преузме од Врусилова Ла-вов. Познат je свнма трагички свршетак те посљедње снаге Аустрије и безглавн узмак Аустријске војске преко Карпата до угарске равшше. Садања Волињско-Галицијска битка je довршеиа, jep су се наравне запреке Стир, Иква, Стрипа, Дњестар и Оерег преваљене. Муњевитом брзином и вјештим тактнчним умоц ген. Врусилова пробијен je аустрогермански фронт na још неви-ђени у хисторији рата начин. Број зароб-љеника који у саме двије недјеље надма-шује 190000 људи даје тако јасну слику o величиии поразкења Аустро-Германаца. Фелдмаршал Макеизен нашао je у ген. Вруснлова не свог ученика, него свог учитељз, који je провво оно исто, што и Макензен са разликом том,што je Макен-зен против себе на Дунајцу имао Русе без муниције, a Врисилов јаке и добро спремљене у сваком правцу Дустро-Гер-манце. Од пријашње линпје познција При-пјати-Румуњска граница, Аустро-Германци држе се na двпм кратким дјеловима при-јашњег фронта и то у дуљини од каконих 30 км. у рајопу Барановића до Рафај-ловке у Галицпји између Новог-Олексивца и Буркановим у истој дуљини. Ha оста-лом фронту у дуљини од 380 км. армија надвојводе Фридриха налази се у безгла-вом узмицању тако, да држање Аустро-Германаца у споменута два рајона, сваким даном постаје опасиијим и иријети да буду опкољени коли са севера толи са југа. Аустро-Нијемци хоће пошто no то да одрже у својпм рукама Лавов, који имаде велику војничку и политнчку важност. За то je и разумљиво њихово силно супро-тивљење које иде за тпм, да задобију вре-мена да узмогну боље уредпти и учврстити join не довршену своју посљедњу у Гали-цији обрапбену липију Лавов, Пшемисл, Халич. Садашња Линија Ковељ, Владимир-Волињски-Броди, успркос њемачких uoja-чања са сјеверног дјела и са запада неће се моћи одржати дуго. To се види из дневних саопштења врховне рускз ко-манде, да све безглаве и очајничке гер-манске протунавале свршавају неуспјехом, услијед чега се руски нападаји овјенчавају успјесима н далњим продирањем на запад. Вђ волнахтЈ Бистрици Вечер^ло. . . . Сг вершинг Б'£ловца и Паклина надвигалосБ облако, песугцее снЗјгб и холодђ, a Бв1стрица сердито шу-Mfcia no своему na широко раски-нутому кориту, запруженному брев-нами li осколкамп мелвничннхЂ ст1знђ и крниљ, частлми жнлнхћ хатЂ и кучами чориихЂ скалБ, вирваншлхг СерДИШНМЂ потокомб ВЂ уш,еЛБЛХ'б горт., что бн их'б снести отуда вм'к-CT'fe со вслкимт. другимг хламомЂ вђ Лимскуго равпицу и что6б1 зд-ксв ими запрудитв и безв того ужв за-пружешшл полл и луга. Изг далека приходптт> ona, изђ иЉдрТ) CTapoii Че])ноМ Горм, как-б раз'б изђ того дикаго орлиннаго пгкз-да, из'б ушелБЛ Словници, гдгћ по-сп-бшили укрмтБсл от7> врага орли БеранскоИ области, 4epnoropcKie гона-ки, ne CMoruiie согласитвсл на позор-ное рабство, когда волна неирјлтелл, 4 СЛОВЕНСКИ ЈУГ Бр. 9. Продирање Руса у споменутом правцу угрожава десно крило њемачких армија, оперирајућих на сјеверу од Припјатнја, тако да их je подпуно одијелило од сво-јих сузбијених јужвих сусједа и озбиљно пријети да пм Руси ве зађу за леђа. Велики усвјех и стратешки и поли-тички на буковинском дијелу фронта зау-зећем Черновпца, те продуљењем руског наступања на Коломеју, даје темељите наде да ће ријешавајуби ударац Аустро-Германцима бити дан у Галији. Заслуга за овакови велики успјех, постигнут за тако кратко вријеме иде у првом реду хвабром руском војнику пак онда славном њиховом вођи и стратегу ген. од каваљерије Брусилову, у кога са поуздањем упиремо очи ми и читава Русија и културна Еуропа! Slovenski listi v domovini se pritožujejo na ruske časopise, da rabijo v vojnih poročilih in drugih spisih po-italijančena in ponemčena imena slovenskih krajev. Tako n. pr. pišejo ruski listi: Isonzo mesto Soča, Trieste mesto Trst, Carso mesto Kras. Ce Nemci in Italijani pačijo naša krajevna imena, nas ne žali, ali boli nas, ker to delajo Rusi. — Se popolnoma strinjamo. „Slovenec" od I3./V. prinaša uvodni članek „Avstrijsko morje", ki ga moremo smatrati za javen konfiteor. Članek izhaja iz slovenskih in hrvatskih klerikalnih krogov, ki so pričakovali od Avstrije izpolnitev svojih narodnih teženj v obliki trializma, v katerem naj bi se združile avstrijske jugoslovanske dežele pod habsburškim žezlom. Od vsega tega Avstrija ni ustvarila ničesar, nasprotno imamo pozitivne znake, ki jasno kažejo, da so nade trializma za vedno pokopane, mesto trializma pripravlja se — za slučaj zmage centralnih držav — absolutno gospodarstvo Nemcev in Ma-žarov, treba najti samo še primerno formo za to gospodstvo. Ni še rešeno, bode — li to centralizem, dualizem, ali novi nemško-madžarski-poljski tria-lizem.— Članek «Slovenca» je obupen krik jugoslovanskih avstrofilov, ki čutijo svoj politični polom. Mi z veseljem beležimo, da tudi trialisti spre-gledavajo. ^Slovenski Narod» od I5./V. o Pa-šičevem potovanju v Petrograd: O potovanju Pašiča prihajajo vedno nove, nasprotujuče si vesti. Potovanje je bilo dobro inscenirano in Pašič ni zamudil niti jedne prilike, da si pridobi simpatije ruske publike in ruskih vladnih krogov. Časopisje in javnost posvečalo mu je največjo pozornost. Pri obedu slovanskega dobrotvornega društva je govoril Pašič, da Trst mora priti v jugoslovanske roke. List citira «Birževija Vjedomosti* : da bo Srbija silna, treba je, da se nasloni na jadransko morje. Kabineti v Londonu, Parizu in Petro-gradu priznavajo na to, protivi se samo Italija. «Slovenski Narod» objavlja vladino naredbo, da se živina na Kranjskem, v kolikor se ne rabi doma, hrani izključno za Ogrsko. — Kranjci sami stradajo, sedaj naj redijo pa še ogrške čifute! Lakota v Avstriji. Gromovnik Tisza, od katerega smo bili do sedaj navajeni na ponosne in samozavestne govore, priznava v oklicu na madžarski narod obupen položaj Avstro-Ogrske, «Smo oblegana trdnjava in godi se nam kakor še nikoli: sovražnik pusti stradati 150.000.000 mož, žen in otrok. Prosim vas, verujte, vlada bo storila vse, da po svoji moči zmanjša mizerijo, bodite prepričani, da vlada s krvavečim srcem gleda bedo ljudstva. Vlada se obrača s polnim zaupanjem k madžarskemu narodu, da bo junaško prenašal i vse daljno trpljenje, kakor se je dosedaj vedel možato». Milijoni mro in stradajo radi tega, ker sta v Sarajevu zgubila življenje dva člana avstrijskega dvora. Večje krivice še ni gledal svet. Starec na habsburškem dvoru je povzročil gorje, ki nima primere v zgodovini. Plemenito priznanje. Avstrija pričakuje brce iz Srbije. «Zeit» od 26./V. govori o uspehih vojne z ozirom na razširjenje avstrijske trgovine in obrti v Turčiji in Bulgariji po miru. Smešno, kakor bi do sedaj ne imela avstrijska trgovina v Turčiji in Bulgariji glavnih privilegijev I Seveda, ker pravih uspehov vojne nimajo pokazati, si jih sami izmišljujejo. «0 Srbiji govoriti, pa je še prezgodaj, ker bi morali preje znati bodočo usodo tega kraljestva», Tako sodi o Srbiji isti članek. Priznavajo, da poraz Potioreka ni bil zadnji poraz Avstrijcev v Srbiji. Hudo, hudo prede Avstriji, da že sami govorijo, o dvom-ljivosti habsburškega gospodstva v okupiranih krajih. Draginja na Dunaju. V mesni tržnici na Dunaju stane kilogram svežega svinjskega mesa 9 kron 50 vinarjev, v drugih mesnicah pa 11 K 50 v; prekajeno svinjsko meso kg. 9 K 60 v; špek kg. 9 K 70 v; na živo tehtnico stane 100 kg. svinjskega mesa 800 K, («Zeit» tržne cene 26. V. 1916). Маџарски језик у Мачви. »Ujvideki Hit lap« од 17. маја пише: »Јављају из поузданог извора, да ће ce маџарски језик ускоро увести и у надлештва у Србији. По београдским ивформацијама, з в a и и ч н li језик у M a ч в и биће м а-џ a p с к n.« Беда српских заробљеника. У Добоју и Дервентп валазе ce велики логори срн-ских и црногорских заробљеника. Тамо су интернирапи u многа »заведени при-падвици Босне и Херцеговпне«. Стање je ових бедвнка, међу којима су хиљаде људи, жена и деце, тако страшно, да ce јавним прогласима мора за њих скупљати старо одело и рубље. У заробљеничком логору у Добоју била су од 30. априла до 6. маја 23 нова случаја колере и 6 случајева смрти од исте болести. Осим тога био je у самој вароши један случај болести и један смрти. Пегавог тифуса бпло je међу за-робљеницима 26 случајева, a 2 cy болес-ника умрла. Трбушног тифуса има у округу травничком 2 случаја, у округу бихаћком 2, мостарском 17, у тузлан-ском 3. Вешање у Сарајеву. У четврак 18. маја одговарао je пред сарајевским ратним судом ратар Анђелко Станић из Маргитића »због иомсЉи дане непријатељу«. On je прпликом уласка црногорске војске у Рогатицу у цриогорској униформн с пуш-ком у руци показивао пут војсци, напа-дао муслиманске куће и пуцао на један аероплан, који je кружио над Рогатицом. Осуђен je на вешала, и пресуда je одмах извршена. Bozo Micic. Našega čestitog narodnog trudbenika Dr. Mica Micica zadesila je teška nesreća. Iz Zeneve stigla je žalosna vijest da mu je u Zadru preminuo mučenik otac. Odmah u početku rata, kad je divlja austrijska sila pohvatala nase najodlicnije ljude i strpala ih u tamnice, bio je i gospar Bozo Micic odveden i kao prosti razbojnik za taoca predan razjarenoj vojsci. Tko je imao prilike da progovori sa jednim od onih nesretnika koji su pratili vojničke transporte, da svojim životom jamce za svaki nered i slučajnu nesreću kod smetene austrijske mobilizacije, tko je govorio s njima ili s onim vojnicima koji su gledali mućenje taoca, moze da nasluti razlog smrti velikog broja ovih bijednika, prepuštenih na milost i nemilost zvjerskom bjesnilu mahnite i razuzdane soldateske. Na svakoj zeljeznickoj stanici, u svakom pristanistu, prilikom iskrcavanja i ukrcavanja pijanih i očajnih vojnika, pokvareni i rastrovani austrijski oficiri nare-djivali su vojnicima da pljuju u lice sputanim taocima. Razumije se da je tom prilikom progovorilo u Madžarima i Nijemcima ono div-ljastvo i mržnja protiv nas i da je svaki vojnik nastojao da steče naklonost svojih perverznih starjesina tim sto je svoju utajenu okrutnost očitovao na nemoćnoj žrtvi. Najstrasniji je prizor bio kad su nasi ljudi, natjerani strahom, da gospodin oficir ne posumja u vjernost njegovu prema Apostolskom caru krivokletniku, ili od rastrovanih popova nahuškani kao pseta, mučili i sakatili narodne prvake koji su za isti taj narod bili izlozeni bicevanju. Gospar Bozo — starac od sestdeset godina — inače krepak, silan, visok i ravan kao stup, podlegao je očaju i muci, skrser. strahotnom tragikom svojom i svih svojih prijatelja. Dubrovnik je naročito na se svratio pažnju bludne habsburske kuce i njenih lakeja, okuženih austrijskih oficira. Dubrovnik grad stare aristokracije koja je s pravom u Habsburgovcima gledala razbojnike, bio je nišan bijesa i"osvete nepriznate oficirske časti, na koju je aristokracija duha gledala uvijek s prezirom. Odmah, u početku rata, panduri sramotnog viteza bečkog i senbrunske hijene pohvataše po Dubrovniku sve sto je jos ondje ostalo poštenoga i karakternoga. Knez Ivo Vojnovic, markiz Luko Bona, Ivo pl. Grisogono, Dr. Melko Cingrija, Frano Kulisic, i bezbroj drugih pali su žrtvom svoje nepokolebive vjernosti narodu i ideji za koju se je Dubrovnik borio. Gospar Bozo Micic, općinski prisjednik i lični prijatelj Cingrije, nije izbjegao svom krutom usudu. Gonjen u vojničkim vlakovima po Dalmaciji i Hercegovini, zlostavljan na sve moguće načine, starac je naposletku podlegao i teško obolio. Ni tada mu barbari ne dopustise da potrazi njege u krugu svoje obitelji, nego ga otjeraše u Zadar, gdje je u zatvoru poslije tolikih muka napokon skončao. Nama plamti krv u žilama pri pomisli da je ovo samo jedna od neizbrojnih žrtava našega naroda, koje do sada padoše na oltar onom krvniku i moiohu našemu. Ali i nas ce dan doci. Dan osvete svete i pravedne kazne za zločine počinjene na ženama, djeci i starcima. Laka neka Ti je krvava gruda nasa, mu-cenice ! I drugi ce te slijediti, dok ta zemlja, koja toliko patnje krije, ne bude jednom slobodna od krvopija i podlaca, te ujedinjena u ideal Tvoj, u veliku Jugoslaviju! (Jug. Drz.) Posle govora Barzilaia i povodom Pa-siceva puta. („Edinost" od 12. V.) Dakle g. Pasić neka si uzme u pamet. Bas ovih dana bio je on u jednoj od glavnih varoši Evrope — Petrogradu. On je inače ministar predsednik, ali i njega je Barzilai uvrstio medju „neodgovorne", koji kompromituju i diraju italijanski program. Pasić je dobio pouku od kompetentne strane i to — od ministra bez djela i bez odgovornosti — da je Italija za nezavisnost Srbije sve dotle, dok Srbija ne traži nista sto bi se kosilo sa italjanskim traženjima. Neka je Srbija nezavisna, ali njena nezavisnost neka ne ide tako daleko, da traži od Sporazuma nešto, sto se ne bi slagalo sa italijanskim računima, ma da se u njima nalaze stvari, na koje Italija nema, nije imala i nece imati nikad nikakvih prava. To je ideologija Barzilaja. Italijani se nalaze u vecitoj borbi sa najelementarnijim razumevanjem, sta je moje i sta je tvoje. U dokaz ovoga govore i razlozi, kojima ovaj čudnovati ministar potkrepljuje italijansko narodno pravo — na nase pokrajine. Naziva ih razlozima etničkim, dopunjenim geografskim. To bi onda značilo, da bi nase zemlje na istočnoj obali Jadrana pripadale Italiji po narodnosti njihovog stanovništva i po svom geografskom položaju. Ne znamo koji Barzilajevi „razlozi" manje valjaju ili koji su manje smfjesni. Geografski su nase zemje u kontaktu sa Balkanom i morem su odvojene od Italije. Po narodnosti ove zemlje su slovenske, to znaci da nisu italijanske. Ovaj covek poziva se na etničke i geografske pojmove i istovremeno ih izvrće. Poziva se na nacionalni princip, a istovremeno ga bije blatom po glavi. Istarskim Hrvatima i Slovencima obećava se pravednost. Pod naslovom „Istra" donosi „Hrvatska Riječ" od 12. V. uvodni članak: „Kako je poznato, raspusten je odavno istarski zemaljski odbor, koji je dotle vodio autonomnu zemaljsku upravu. Upravu je preuzela posebno imenovana zemaljska upravna komisija, sa predsjednikom Alojzom Lasciacom na celu. Preuzimajući poslove, on je izdao oblastima okružnicu, koja sadržava i jedno Hrvatima i Slovencima milo obećanje, da ce se upravna komisija strogo držati načela potpune ravnopravnosti obiju narodnosti Istre," Puljski „Hrvatski List" primjećuje na to obećanje : „U koliko sa zadovoljstvom donosimo ovu izjavu, u toliko se pouzdano nadamo, da nece ostati sve kod pukih obećanja, nego da ce iza njih slijediti djela" Trscan-ska pak „Edinost" izjavljuje u ime Slovenaca: „Očitovanje »Hrvatskog Lista« potpisujemo i mi. Nas narod u Primorju nije nikada slijedio agresivne ciljeve, koji bi kratili pravdu drugim narodima i sprečavali ih u njihovim pravednim aspiracijama. Vrhovni mu je cilj vazda bila jednakopravnost, ali potpuna jednakopravnost bez svakih klauzula ili uvjeta. Nikad nam nije bilo na pameti, da se uzdizemo nad drugima, ali ni mi nećemo da pod drugima budemo gradjani drugoga reda ... Sa čuvstvom zadovoljstva pozdravili smo riječ zemaljske upravne komisije u Istri, ali to zadovoljstvo utvrdice se i postati trajno tek onda, kad za riječima budu si jedila i djela... Ako bi pak bili prevareni u tom našem očekivanju, moracemo nase postupanje udesiti tako, kako to, nalaze svakom narodu dužnost samoodbrane i poštovanja samoga sebe". Poznavajući Lasciaca i njegov „rad", dok je bio kotarskim predstojnikom na Krku, mi smo uvjereni, da se nade ni »Hrvatskog lista« ni »Edinosti« nece ispuniti. Разне вијести. Лиферантски шкандапи у Маџарсној. (»Vilag« 26. IV.) Маџарско јавпо мнијење веома je узбуђено ради најновнје лифе-рантске афере. Kao активне варалиде оп-тужева су два народна посланика, један виши свештеник, једав велшш поседник и један адвокат. Били су позвани да буду срце п душа друштва. Један од њих je рекао, да лиферације треба да предузму и џентрије, да служе као добар пример којекаквим људима сумњивог морала — ту je мислио Јевреје. Ta господа су своЈ уплив и друштвени положај употребили за превару државе п оних људи, који у рововима бране отаџбину. Најглавниш je од тих Имре Иванка, родом Оловак, нека-дашњи бујни словачки омладинац, који ce без скрупула прилагодио мађарској држав-ној мисли. Одбацис je своју народност и иостао мађарски народни посланик, кога су Мађари као потурицу, одржавали на вовршини. Колико je далеко ишао у бес-крулулосности, доказује и његова афера са лиферацвјом. Волове пре лиферовања војсци, вахраиио je сољу, na онда напојно. Разлика je огромна била у тежипи стоке. По комаду je вашрала између 56 и 86 кг. Када су га ухватили na делу, on ce je дао затворити у санаториј, као луд. За-служио je за годину дана око милион круна, a трошио дневно хиљаду круна. Његов ортак Руднаи, препошт, (католички свештеник) уплетен je у аферу, и, no ње-говом призпању досад je метнуо на страну 10 000 кр. Претрес ће ce одржати пред пожунскпм првостепеним судом, где ће ce без сумае дознати интересантних ствари o лифераитској корунцпји у земљи кава-лира — Мауарској! Srečni Arnauti. «Slovenski Narod» od 20./V. piše pod tem naslovom: «Strafflers Militarblatt» javlja, da se morajo po naredbi vojnega minister-stva vsa italjanska krajevna imena v Albaniji zamenjati s pristnimi, doma-čami arnautskimi. Tudi pri nas bi bila potrebna podobna naredba. Toda kljub naši polstoletni zahtevi, ministerstvo še ni izdalo te naredbe. Vse naše obmejne vasi na Koroškem in Štajerskem, v Primorju in Istri, da celo na Kranjskem imajo italjanska ali nemška imena, ki so v bistvu le slovenske spake-dranke. Čudno, da se baš vojne oblasti tako krčevito držijo teh popačenih krajevnih imen. Kdaj doživimo, da čujemo od vlade naša slovenska imena, a ne italjanska in nemška? — Zaman zahtevati od avstrijske vlade. Pride veter, ki odnese avstrijsko vlado in ž njo vred nemške in italijanske table. Издаватељ и одговорни уредник: Милован K. Митричевић. Дозвољено војнои цензуром. Одеса, 10. јуна 1916 r. Тип. Акцјон. К)жно-Русскаго 0-ва Печ. fltna Одвсса. Вијести из домовине.