PoUk razprav za izradno skupiiino in sporazum v JUU posloVnik %k sk(jpW1ne 1 žteoKCfvtf JUIL Pretflog za vanfŁdSu skupŠfinu 4. ffl. f$34 u Beogradu. Saglasno primljen na sednici sviju pFetsedsik« banwinskih sekcija JUU. Na osnovi čl. 33 pravtfa JUU predlaže se Glavnoj skupštini ovaj po-siovmk za skttpštine i zborove JUU na odobrenje. Sastanak delegata i verifikacija njihovih punomočja. § 1. Onaj dan u koji je skirpštiria sazvana srtrl su delegati dužni biti u zakazano vreme na zakazanom mestu skupštine, a na skupstifti moraju OStati svt> dok pretsednik skupštfrie ne zsključi. § 2. Skupštinu otvara pretsedniik riadležne organizacijske jedinice. Sekretarske poslove vode delegati. Spisak skupštinskih sekretara predlažu pretsednici 5ekci}a odftosno1 sfeskih društava. Skup&tiria izabire 9efcretare iH svaku skupštinu napose na predlog pretsčdnika skupštine. § 3. Vcč rta ptočetku skupštirtc morajiii svi detegati predalti pretsednikii svoja piirto močstva, koja sadržaju ime korporacije koju delegati zastupaju, datiim izbora, žig i drugft potrebno. To moTa da je vidljivo iz poziva štb ga doriosi svaki delegat sa sobom. § 4. Društva i sekčije dužne su pretsedftikom predložiti odmah na početkti skiipščirte spisak izabranih delegata i punopfavnih, punomočnih članova. § 5. Skupština izabire posle toga verifikacioni odbor, koji se sastoji od 10 članova za glavnli i tri člana za banovinsku skupštinu. Ako se podnosi jedino jedna lista, izbor se vrši aklamacijom, u protivnom tajnim glasanjem po proporcijonalnom sistemu. Rezultat izbora utvrduje pretsednik. § 6. Verifikacioni odbor bita sebi pretsednika', sekretara i jednog ili više izvestilaca. Verifikacionom odboru upucuje prctsednilc punomocstvd, spiskove punopravnih članova skupštine i sve eventualne žalbe protiv izbora delegata, i tc žalbe moraju da budu pisane. Verifikacioni odbor mora odmah početi sa radom i prvi podneti skupštini izveštaj. § 7. Dok je yerifikaeijski odbor podnco svoj izveštaj, pristupa skuipština pretresu togai izveštaja. Svaki dclegat, dok mu izbor nije eventualno poništen ili mandat osporen, ima pravo pristfstvovati i rešavati u skupštini. osim o svome mandatu. § 8. Pošto se izveštaj procita, stavlja se na ptetres prvo predlog o mandatima koji nisu osporenl. Debata d rijima može da traje najviše po 9ata a delegati ftiogu da gc/vore najviše po pet ftiirtuta. Posle toga se glasa po tim mandatima u celini. Zatim se vr§i pretres o i^veštaju yetifikack>tiog odbora za poništene i osporene mahdate, t. j. ako irtia takvih slučajeva. Ta rasprava može tfajati najviše jedan sat a delegati, čiji Su rtiandati u pitariju. fnogu gbvdriti najvlše deset minuta, i ostali pet rrtinilta. 6 osporenim mandatirfta glasa Se za s^a-ki slueaj iiaptise. Delegati čije ma-ndate skupština nije venfieirala moraju naptistiti posle glflsarija delegdtska rftesta. § 9. Glavni odbor može po pOtrebi tražiti da delegati dadu pre početka skUpŠtine riaročitu izjavii, da če čuvati ugled i interes stalčža i organižacije, poštovati pravila i poslovnik te da če se pokoraVati odredbama pfetsfedništva te skupštinskog disciplinskog odbora. § 10. Slučajevi, u kojima uČltelj ne moze da bude član ili delegat; vidc se iz 15 i 25 člaria pravila JUU. _Pref^Hišt->o S^upštine. § 11.- Prttse^fii^tvo ^kiiipštine sačinj***ju: p#'6t?S^lnifc (totiŠtie ofg#thaa.ci)ske i&SSine, potpretsednici, sekretar jedinice i na glavnoj skupštini pretsednici sekcija. § 12. ^k-ap&fifi^kft jtoslo-»6 VOde pdsk švršene veritikacije i potpretsednici, odnosno na ^iavrioj skiipsfini i pretsednici sekcija po red\i kako odredi uipravni odbor. § i^,- SeRfeitif f^Hiikt dtfžd« |e tffitititi $eda su skupštinski sekretari na svom mestu, da imaju potreban materijal, da dobiju svu potrebnu prepisku, da vode i blagovremeno predaju zapisnike sa potpisima. Po sporazumu s pretsedništvom on daje i novinarima potreban materijal za izveštaje. § 14. Ako koji član skupštinskog časništva dslde ostavku na svoj položaj smatraee se rešenim onda, kada skupština primi k znanju ovu ostavkut. § 15. Duživost je pretsednika da objektivno i nepristrano vodi sedniee i održava red, da se stara a uredncrtn otpravljanju poslova skupštirtskog sekfetarijata, kao i dostojanstvo i bezbednost u skupštini i odborima. Stara se i za to,. da rad u odborima iie zastaje' i da se ne prekidai. Oflaj koji pret&eda^a, ne sfli6 da" debaiirii i glasa. § 16. Dužnost sk<ipštin»kih sekfetafa je, da beleže tok debate, predloge, rešenja i ishod glasanja, te sastafvljaju žapisrtike. Zajpisnikmoraju svršifi do svake ftaredne sedriiče, S potpisuiu ga svi. Skupštinski odborl^ § 17. Za pfoučavanje predloga i drugih predmeta sku.pštinskog rada, bira skupština pojedine odbore. Ti su odbori stalni, ili privremeni za proiičavanje pojedinih pitanja. Staifii odbori su: 1) verifikacioni; 2) finansijski; 3) odbor za proučavanje izveštaja upraVe; 4) skupšfinski disciplinski odbor i t. d. Privremeni odbori se biraju za proučavanje predloga koje predlaže skupštini uprava, odnosnro društva i sekcije, kao ii za proučavanje ostalih predmeta, za koje skupština smatra, da je potrebno uputiti ih u naročiti odbor. § 18. Svi se odbori biraju po kandidacijonim listama, koje moraju biti potpisane po> prapisima predvidenim za proporciju na osftovi čl. 22 pravila. Ako bi se podnela samo jedna lista, izbor se vrši aklamacijom. Ako je viŠe Ihta ižfeor se takoder vrši aklamacijom, ako fiije pdšeban pismeni zahtey za tiijno glasanje. Ovaj zahtet ftiora da bude potpisan od onolikoga broja punopravnih članova koliko se traži i za podnošenje lište. Izabrafti se kandidati dele pb ;proporcijonalnom sistemu. § 19. Skupštinski odbofi imaju po 12 planova za glavnu skupštinu, a od 3 do 9 Čfafla za banovinske skupštine U pojedinim stručnim pitarijima rhože uprava Udfužerna da odfedi posebne eksperte kao izvestioce skupštini. § 20. Svaki če odbor izabrati (večinom glasova) sebi pretsednika i selcretara, a o svom radu vodi kfatak zapisriik. Mesto i vreme odborskih sednica objavljuje sktipštinsko pretsedništvo posle izbora pojedinih odbcrra. Pretsedništvo skupštine dostavlja Hajstarijem članu svakoga odbofa sav potrebni materjjal i prepisku. Do konstituiranja odbora pretseda u odboru najstariji član. U zapisniik se urlose imelia sviju prisutnih i otsutnlh odborskih članova, pismeno pfedani pfedlozi, zaključci i ishod glasaiija. Skupštiha može odrediti i rok do koga treba odbor da podncse izvesfaj. Ako se odbor ne drži to^ai fofca, fR titmtt kvorttttut, iu tiije m uA sposoban, mozc skupština lzabrati nov odbor. Utffe-er može da ratti, ako )« prtsutno Vs odb<y*'*feifi člaivthva. Žafcljučc? šu ptthopritviiA ak<y gt&sa i* ftjiff risttp&krtična. Ve&fri* prisitfttfih čltfftiova; ako' je j64t\dhi feroj gksova za i pf&tiv, Aftfifatra sc da |# pr<i4k% viittil}ett. Na mesta odborskih' <3«iova, koja se uprazne odrekom, dolaze na listu, odnosno p*"6tsedrrik inrtenui^ no^e.- Otkloftjien^af teWra smatra se opravdaHim samo omia, ako se iskaže odmah posie izborf*. § 21. Kada odbor završi svoj rad, izabere iedtidgs iti vtŠe fžrvesfiiaca, t"6ji ce U škupititii čitati izveštaj i predlog odbora. U slučaju, kad se odbor podeli <na večinu i malnjinu, obe strarie irttaju svoga Jzve^tioea. Odvojena miš__jenj.a bilo u načelu ih kod pojedinih pitanja o kojima se u odboru rešava^ a kcrja se predlože i obrazloži, izn_ede' se zajedno sa izveštajem večine pred skupštinu, gde to može da braM član <*>dbora koji se tako odvojio u mišljetija. Odbor je dužan predati svoj' izveštaj skupštinskam pretsedništvu najkasnije pola sata po završenoTrt pi*etfesu. U odborskifn zapisnieirtia se mora uvesti početak i svršetak odborskih sednica. § 23. Odbofi mogu u pojedinim pitanjirtia putem svojih pretseditiika saslušati upra^ii ako to ttaži jedari člani odbora. § 24. ^a sedrtice ttdbsi šprentiti naročite prostorije', da he btidu' srtietani u radtf. Na fokalitha gde zasedaju odbori mora biti označeno itne odbora i itnena ižabrariih člariova oVog odbdra. § 25. Sednice odbora vrše se kada plenum ne radi, a u vreme kada radi plenum onda ako to skupština odobri. Sednice skupštine. § 26. Sednice skupštine ot^ara i vodi pretsednik. mogu ih voditi i potpretsedhicl, ili fia glavnim skupštinama pfetsedhici sekcija .po odfedbi pretsednika. Pretsedavajuči vodi brigu, da skupština radi tačno po pravilima i poslovniku i da se stalno očuva potpurii red. § 27. Sednico su za članove JUU javne, kako odreduju nadležna pravila JUU. Ali sc one mogu pretvoriti i u tajne, kada to U opčem interesu zahteva pretsednik skupštine ili uprava, zatim na banovinskim skupštinama Vs, a na glavnim K delegata, i ako to skupština zaključi. O ovom predlogu glasa se bez debate. Predmeti o kojima se bude savetovalo u tajnoj sednici pretresače sc, ako lrmde potrebflo, i u odborima tajno, pa to i fisiaie ta]it€»h za sve, osim za punopravne članove skupštine. Ako še komu ddegatu dokaže, da ilije očmdo tajflu, može ga skrfpštinski disciplifiski odbor izključiti od daljnih tajnih sednica, ili ga predati štaleškom sudu da postupa protiv njega. Izjave, predlozi i izveštaji uprave na tajnim sednicama tnogu se predati staleškoj i ostaloj javnosti jedirto dopuštenjem uprave. § 28. Dnevni red skupštitia sastavljaju ftadležni odbori u smišlu odredaba pravila JUU. Dnevni red može pfotneniti jedino skupŠtina posebnim zakljtičkom. Predmeti po dftevnom redu, koji se Hisu mogli rešiti ria jednoj sednici postavljaju se na prvo mesto u dnevni red naredrie sedriice. Ako se dnevtii rcd nije mogao provesti zbog ttemanja kvo ruma može pretsednik zaključiti skirpštinu i pre svršetka dnevnog reda. No delegati imaju pravo tražiti od pretsedništva da se pre toga ustanovi kvorum. § 29. Zapisriik skupštine vodiče izabrahi sekretari redom koji odt*edi pretsediiik. Zapišflici se eitaju početkom svake naredne skupštinske sednice, ukoliko § 45 ovog pravilnika ne dopušta drugačije. U zapisnik se beleže! 1) saopštenje pretsedništva i uprave. 2) pfedffleti o kojima je skupština rešavala i njezina rešenja, kao i način glasanja te broj glasova za i profiv fcod poimeničnoga glasanja i 3) predmeti za koje skupština još posebno reši da Sfr uvede # žapisri*.- tf zap^iSnik se1 Opišuju ime#« g&vormka za * pfvtiv, & govoi?* <š# ne l^išu tf žapistiik, akov ih gOW<)*nici napi§*fl« ne Predt&žs sek^clarima odftttdl ptesle s«4#ice. Siekrelart ih tf t&m Sttičajrtf jSrilož« za]B>fe«lku. § 30. Zapisnici se po pročitanju overovaju na idučoj sednici. Na predlog delegata mogu ss vtšiti M žapisftiku tep?*vke, a &mii *f3ša^a sfcupština na osncJvu § 45 ovog poslovnika § 3'1, f t& flegtf što sfe j^re^e' ftst cteeviii fed pretsednik može da daje &k-»pštifti sat>j_>»ten.>a K6ja šii u veži' sa škupsfinsfcim raotom. § 32. Pravo govora na skupštinama proizlazi iz pravila JUU. Članovima upravnih i TtMzmnih odbota fe stfužfiim e'k«ipcrtiM8i m&že pfetsednik do{Wštitf, O sltičafjfl poffebe da. da>u objdš»jenj» za- skupštirtti u pr*«dB_ietin_>a fcoj} se i?**s|WavJ>*jx#.. § 33. Niko ne može govoriti na skupštini pre nego što traži i dobi>e reč od pretsedliika. § 34. Pretsednik daje rec po fedo pfi.fava. ?zuzimajuči slučajeve kada je ovint p-oslovrrJkom drtrkČije odredeftd. Pfetsednik tnože ititžiti da Se govoffrici prijavljuju i Hstičima. Prijaye za ree beleže se po fedu na listannfa govornika 1 za, 2 protiv i 3 u načelu, i te se sve tri liste prijavljenih govornika objave skupštini pre pričetka same debate. Člainiovima iiprave daje se reč uvek, kada je traže u cilju objašnjenja stvari o kojoj sc debatifa. O totrie odluču}e pfetsednik. Delegatu koji bi hteo da go-vori o povredi poslovnika, pravila ili dnevnoga reda. ako ju je primetiO, sa strane pretsedništya ili u raspravi daje se reč dok je zatraži. jNfjegov govor fnože trajati najviše 5 ttrinuta, a o totnu istom slučaju ne može govoriti više ni jedan drugl delegat. Ako i posk pretsednikoya obiašnjetrja govornik ostaje pri svom gledištu, da su povredena pravila, poslovnik ili dnevni red, pretsednik odfnah predlaže skupštirii da bez rasprave reši to pitanje. U slučaju da pfetsedrtik pfifneti da se ta pitanja o povfedama učestano ponavljaju u cilju smetanja ili odugovlačenja skupštinskog rada, može on predložiti skupštini, da se takva pitanja više ne pokrecu u toku te sednicc. ¦Skupšfina o tome rešava bez rasprave. Interpelantu, komu je skupština dva puta odbila interpelaciju o povredi pravila poslovnika ili dnevnog reda kao neosnovahu, ne dopuštaju se dalji upiti u tomu pravcu. § 35. Delegati se prijavljaju za reč dok ptetsednik oglasi ras^ravu o •ovom predmetu. Kod izvestaja pojedinih odbora prijavljujc se za feč dok se adborski izveštaj najavi skupštifti- Prijavljuje se lično, usmeno ili pismeno ili posretstvom drugoga delegata. Svaki prijavljefii delegat dužan je ujedno izjavlti, da li če govoriti za ili pfotiv predmeta, kao i to, da li če govoriti u ime svoga društva, u ime neke grupe delegata i kolike (ako pretsednik traži( rhora predložiti i pismano njihova itnena), ili u Ime svoje lično. Svaki prijavljcni govofnik može svoju reč da ustupi dfugom prijavljenom govorniku, ali posle toga nema više prava da traži reč u istom predrfietu. § 36. Osim članova uprave i izvestilaca u jednom predmetu ne može niko više da govofi nego jedamput, osim ako mu to skupšttina naročito dopusti na predlog pretsednika. Pretres u nacelu i pretres u pojedinostima smatraju se kao posebni predmeti. § 37. Kad rasprava poenc, pretsednik če dati reč prvom prijavljenom govorniku za, a potom jednom prijavljenom govorniku protiv, t. j. koliko ih ima. Pretsednik če paziti, da posle jednog govornika protiv dade redovno reč jednom govorniku za, odnosno koji govori u načelu. Izvestilac imade prava na zaključnu reč u svakoj debati. § 38. Ako delegaf fraži reč radi ispravke svoga navoda, koliko je taj dao povoda kakvofn iiesporazumu, ili izazvao potrebu lične odbrarie, onda če mu se dati rec odmafi^ po svršctku govora prethodnika. U tom slučaju govornik ne može govoriti duže od 5 minuta, i može pored lične odbrane ispravljati samo pogrešeno navedene činjenice iz svoga govora. Koliko pretsednik smatr* d» dotični delegat nije izazvan drugim govormkom, on mu rveče dati traženu re*. Ako detegat mje zadovoljan pretsedmkovim j-ešenjem, o stvan odluebje skupština bez rasprave. Ako je više govornika izazvawo> iwt ličfiM odbrami ili ovakva ob-jašnjenjd, pretiedfiik če iift darvati reč po redu pnjtave. Ovim se paragrafom ne mogu koristfti delegati koji su prekidanjem i upadicama izazvali goTornika da o njima govori, odnosno da rta njihov izazav reagira. Svaki govornik \i pravllu mora go-voriti 9 mesta odfedenoga za izvestioce, osim kada govori o poslovniku ili u fičnoj stvari, odnosno ako> da}e kratka objaširjenja i pitanja tada, može da govori 1 sa svoga mesta. § 39*. U nacelnoj raspravi govori delegata koji govore u dme grupe mogu trajati najduže 20 minuta, govori ostatth delegata mogu trajati najduže 5 do 10 minuta. U posebnoj raspravi mogu oovori delegata koji govore u ime grupe trajati najduže 10 minuta, a govori ostalih delegata 5 mrnuta. U ifne jedne te iste grupe fnogu govoriti u istoj stvari fiajviše dva delegata. Pod grupom se razume najmanje 10 delegata, čija imena predlaže govornik zajedno s prijavom za reč, i to pismeno i sa potpisima onih u čije ime govori. § 40. U načelnoj debati može skupština zaključiti u slučaju potrebe, koliko če vremena trajati specijalna debata. Ovo se odlučuje bez diskusije. Na predlog iU delegata glavne skupštine, 30 delegata banovinske skupštinc i 15 članova sreskc skirpštine može skupština večinom glasova rcšiti da se rasprava zaključi. Pre toga imaju pravo govoriti još po jedan delegat za i prottv, te izvestilac i pretstavnik uprave. § 41. Govornik može govoriti samo o pitanju, koje je na dnevnom redu. U govorima se ne tnogu dirati stvari privatnoga života i ličnih prilika, kao ni medusobnih zvaničnih odnosa. U debati je zabranjeno doslovno čitattje govora ili referata, Isto tako je zabranjeno iznošenje dokumenata koji nemaju veze s predmetom. Pretsednik poziva govofnika da se drži predmeta, ako sc od njega udalji. Posle drugoga poziva a prllikom trečega slučaja oduzima pfetsednik govorniku reč. Osim prctsednika niko drugi ne može prekidati govornika niti ga opominjati na fed. Zabranjeno jc svako 6metanje slobode govora. Ko smeta slobodu govora, pretsednik ga poziva na red, i to se beleži u zapisnik. Ako to čini koja grupa, označuje se u zapisnik i ta grupa. § 42. Sednice skupštine zaključuje pretsednik uz njezin pristanak, objavivši dnevni red, dan i sat naredne sednice. Red poslova u sednicl. § 43. Sreske i banovinske skupštine počinju čitanjem zapisnika prethodne sednice, ako zapisnik nije ovcrovljen po skupštinskim overovačima kojih ie u tom slučaju 3—5. Svaki punopravni Član skupštine ima pravo pregledati zflpisnik pfčthodfle sedrtlcc. Nft pltanje pretsednlka, dfl H ko šta ima da pdtneti na zaplstilk, ako rilko nista fte primetl, pretsednlk objavljuje pre prelaza na dnevni red da je zapisnik primljen. Na glavnoj se skupstini u pravilu čitaju zapisnici. Ako ko dade primedbu zapisniku, onda se postupa po §§ 29 i 30 ovog poslovnika. Debata o zapisniku može da traja najviše lA sata. § 44. Pre prelaza na dnevni red, uprava i pretsedništvo odgovaraju na interpelacije predane po pravilniku. Rasprava na kratka pitanja može da traje najduže Vi sata, a o saopštenjima se ne vodi debata. Uprava može davati svoja saopštenja na sednici u svako vreme, PodfloSeitje predloga za skupštinu. § 45. Predloge skupštini mogu podnositi društva i sekcije kao zaključke upravnih odbora i zborova, te izvršni, upravni i glavni odbor. S-vakj. predlog moFa da bude podnesen pismeno sa obrazfoženjeni i naivodoro zakljucka sre^ke ili banovifiske ili gkvtie skupštirie, i kao i s isbodom glasaftja o tomu predlogu. Delegati mogu podnositi s-voje posebne predloge samo pismeno, is-to ako ih sopotpiše na glavnoj skupštini 50, a na banovinskoj i sreskoj fA punopravmii članova; po potrebi prctsednik ima prava da ustanovi taj broj glasanjem. Predlogi upravnih odbora, društava i sekcija moraju biti predani najmanje 10 dana pre skapštine; izuzimaju se odTuke banovinskih skupština, ako se ne drže barem deset dana pred glavnu skupštinu. § 46. Svaki predlog upučuje pretsedništvo nadkžnom skupštinskom odboru. Za opširnije predloge mogu se izabrati naročiti odbori po odredbama ovog poslovnik*. i>knpifina nšt\r» za sraki ahičaj napose. Kad predlog i izveštaj dode na dnevni red, o njemu se prvo otvara načelna debata. Po tom se glasa, da li sc jMedmet n načelu prima ili ne prima. Ako se predlog u načelu pnrima, skupština raspravlja njegove pojedine odeljke (glave), o po tomu se ponovno glasa o predlogu u celini.