Mimi min GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)! Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. e Uredništvo i uprava Brankova ulica broj 30/IV • Adresa za pošiljke: Poštanski oretinac 342 e Telefoni uredništva i uprave 30-£65 i 26-105 • Račun Poštanske šfedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku e ograd, 17 januar 1941 God. XII • Broj 3 Svi treba da smo konstruktivni, a ne samo sokolstvo l ' Nema broja našeg lista,d a u njemu ne naglašavamo bonstruktivnu ulogu sokolstva, naročito u današnjim prilikama. Vodeči sokolski krugovi su več davno podvukli da, iz istih razloga, z bog ko jih je, рге oslobođenja i ujedinje-nja, sokolstvo bilo revolucionarno, — u svojo j državi, ka k°j°j je sva ta njegova revolucionarnost stremila, ono mora da bude i pozitivno i konstruktivno. Sve tekovine za ko je imamo još da se borimo, mogu i mor a ju da se Postignu evolutivnim putem; što važi i za borbu protiv Pojava, koie dir a ju u sokolstvo, ili sa ko jima ono, zbog opštih nacionalnih razloga, ni je zadovoljno. Revolucionarnost u Jugoslaviji mogu zastupati samo oni, ko ji — kao mi pre god. 1918 — ne priznaju i neče ništa, ni od režima ni od države; ili oni ko ji idu za posvemašnjim pore-mečenjem poretka u svetu. Pošto je pak Sokolima, i po-ted s v ih, pa i največih neprilika, održanje i jačanje Jugoslavije važni j e od svega, to se njihova konstruktivnost, više nego ikada nameče kao kategorički imperativ, nasuprot kraj nji h elemenata, bilo sa ko je strane. N ikada možda pozitivni stav jed ne organizacije ni je n toliko j meri došao do izražaja, kao stav jugoslovenskog sokolstva, posle svega što se dogadalo u vezi sa njime i Sa jugoslovenskom misli, u poslednje vreme. M a koliko da su klevetnici sokolstva, iz dana u dan širili neistinu, da je sokolstvo uzelo stav „protiv Hrvata i Banovine Hrvatske", ■— samo zato da bi još jače podjarili izvesne instinkte, zaostale još iz vremena Austrije, protiv sokolstva, — mi se ni jednim gestom nismo dali zavesti na reakciju, ko ja ne bi bila nerazumljiva; ne samo zbog spoljnih prilika, na ko j e sokolstvo nadasve budno pazi, več i zato, što smo Zaista želeli da vidimo, da li če jed na koncepcija, sa ko-jom se ne slažemo, uspeti da unese smirivanje i da ostrani otrov ko ji ni je nastao kao plod nekih progona, več datira još iz vremena J. Franka, splitskog „Dana", sarajevskih šuckora, Dr. Šušteršiča itd. 1 onda kad su nastali najteži dani za sokolstvo; kad smo gubili domove i kad su nam rasturana društva i župe; kad a su naši ljudi ostajali bez službe i kad su izdržavali fizičke napada je, držali smo se načela, da ne sipamo ulje na vatru, očekujuči da če to isto uraditi, — ne oni, ko ji su Se još u Austriji borili protiv hrvatskog sokolstva, — ali bar oni ko ji bi morali da budu drugačiji. Podvukli smo nvek i izričito pohvalili svaku konstruktivnu reč merodav-nih iaktora u Banovini Hrvatskoj, a ipak nas se klevetalo, da smo „neprijatelji Hrvata", ni zašto drugo, nego zato, Sto smo u najblažoj formi uzeli u odbranu sebe i svoju braču.Štampi u Banovini Hrvatskoj ni je moguče niti je-dan red da napiše o incidentima ko ji su upereni protiv sokolstva; dok je naprotiv dozvoljeno štampati i najgore izmišljotine o tobožnjim krivicama sokolstva, Znači dakle, da se KONSTRUKTIVNI STAV SOKOLSTVA, KOJ1 JE JEDNAK PREMA BANOVINI HRVATSKOJ, KAO 1 PREMA OSTALOJ JUGOSLAVIJI, ZLOU-POTREBLJAVA, da se saspe što više ulja u vatru na dru-Soj strani, dok se sokolstvo, svesno najviših interesa zemlje, najbrižnije suzdržava. I baš poslednjih dana, — dok je čitava rodoljubiva javnost puštala po strani sve lične i plemenske brige, i pazila samo, kako če se obzirom na celinu države i naroda, razvijati dogadaji, u vezi sa glasi-nama, ko je su se širile o položaju na jugoistoku, — izvesni, i to ne samo neodgovorni krugovi u Splitu, nisu našli važnijeg posla, nego da izvedu čitav niz šikana protiv sokolstva; da se nabace novim uvredama na uspomenu Hrvata, ko ji su pali za Jugoslaviju, i da izvedu mučan napadaj na brata J. Vrcana, ko ji je, još za vreme Austrije, izdržao više fizičkih napada na sebe, sa strane tudinskih elemenata, braneči hrvatstvo Splita, nego li svi oni, koji dana s drugima odriču hrvatstvo. „Hrvatski dnevnik" je nedavno priznao, da „može biti Pojava, ko je se ne mogu ni braniti, a kamoli hvaliti; ali da ni je riječ o torne, več o principijelnom gledanju". Principijelna gledanja se, medutim, neče nikada uskladiti, budu li se „pojave, ko je se ne dadu braniti", množile, u- Поздзав Мнгрополита Стефз a Сокомма и Ј нацима „Здргвље и сила”, званнчни орган Ссвеза бугар^ких Јунака, који излази у Софији, објављу-је у броју од Ново године, на уводно.м месту, родољубиви по-здрав митрзпслита софијсиог Стефана, посвећен братству п љубави између Јуналса и југо-словенских Совола. . Мигрополит Стефан, чијв брат-ске речи су оотале усађенз у срцима свих југословгаских Со-кола, још са последњег слвта у Софији, велича у свом поздра-ву соколско-јунадко братство, и каже: ,0вим својим срцем молим Ссгзишњег Бзга, да учини, да са и у будуНз, у свој сна-зи и сзличики, одржи и да цсзте јунзчко-соиолсно брат-ство; noje претст£0/ва гсоему пзтпору и снзгу бугорсао-југсслсвекске једнодушности. 3a нгс, Буггре, Јунгци и Сз-коли пратстгсљоју ноСиоце оких ocehaja и расположгња у жисзту обз нзрода, ноја их при&лижаззју и ујздињују. И-менз оних, који радз га свој нврсд под гезлом: „Здраа дух у здрасзм телу!”, тссра уга-они камен гри изградн»и хр> ма Егличанстаенез хгрмоније буГЕрОКО-југОСЛСБЕНСКОГ ПрИ-јатељства и сечиога брадства. Никд ке ске да омета њихов ргд, ни видљивз ни невидљи-са силе, кити заклети протиЕ»-ници словЕнства!” Највиши претставшгк бугар-ске иравославне цркБв говори затим о зај&дничким дужностц-ма Јунака и Сокола, па каже: „Брат брата нв хрг«и, али тешно сноме ко ra кема! Ко нзћз брата за брата, тај ћз туђина за гооподгра! За Буга рина јз Југословзн брат, као Соколскнм букззром за самоучење општем културном подизању Кебрига за шиоење пнсмености велик је грех према народу Проблом у ко-ји је онажно за-дрла акција Савеза сокола на сузбијаљу непиомености у на-роду сувише је важан и сувише крупан за наш општи и нацио-пални напредак да би се он мо-гао скинути са днавног реда. Ми смо далоко од површног схватања по ко.ме је са једним свршеним или са много сврше-них аиалфабетских течајева у-чињен главни посао на ствара-њу наше националггв културе. Али смо одлучно против OHHJt који, побијајући таква погрешна гледишта, иду у другу крајност и одузимају сваку вредност ак-цији аналфабетских течајева и широи.а пиомености. Сигурно са аналфабетским течајеввма нијв учињепо св0 пгго je по-требно за ширеље просвете на солу и у граду и често пута, а ако со после но ради иншта, учињеио је п врло мало. Али без ширења писмено-сти и читзња не може сз ни замислити ма каква културна акција, ка какав широн плзн општег нЕционалног прогвзт-ног и екзномског подизања и из тога угла глед&на анција ширзња писмености добива огромно значзњз. Савез сокола краљевпне Ју-гославнје je и замислио св-оју акцију на сузбијашу неписмено-сти на том широком плану оп- што јо за Југословзна Буга-рин брат!” Коначно митрополит Стефан каже, да у осој години сви Ју-наци и Соколи морају да пора-Д0 на Tomo, да со оба братска народа још вишо приближе. У тој Ж0љи, шаље свој благоолов Соколима и Јунацима, и свима шиховим домовима. mesto da im se stane na kraj. „Hrvatski dnevnik" je isto tako priznao, da se u Banovini Hrvatskoj primečuje sa-boterstvo, pa je na adresu tih sabotera uputio oštre pret-nje. Da li su ti saboteri, međutim, na sokolsko j strani, ili na strani onih, koji doduše hoče da unište sokolstvo, ali ništa bolje ne žele ni Banovini Hrvatskoj?!... Jesu li Sokoli postavili eksplozivnu mašinu pred administraciju „Hrvatskog dnevnika"; da li oni rasturaju subverzivne letke po hrvatsldm krajevima; i da li je, zbog političkog rada uperenog protiv Banovine Hrvatske, morao biti u-veden komesarijat, ma u jednu sokolsku jedinicu, — ili naprotiv u „Maticu Hrvatsku"?!... Lepo je od sokolstva tražiti, da ne sipa ulje na vatru. Ali kad se to zahteva od organizacije, ko ja je, ma koliko opšte narodna, ipak privatnog karaktera, onda bi taj zahtev daleko pre trebali postaviti sebi oni, koji — to je više nego sigurno — imaju i sredstava i vlast da spreče stvari, ko je su se dogodile u Splitu i ko je se svaki dan dogadaju, u vezi sa sokolstvom. Jer treba razumeti i to, da se ni od najtrezvenijeg čoveka ne može do besko-načnosti tražiti da se savlada. A na koncu se postavlja i pitanje, — da li to več ne prelazi u obratno od pozitiv-nog, kad a se z ataškavanjem ost avl ja slobodno polje po-javama, ko je mogu više da škode opštoj konstruktivnosti, nego li što, neizlalenje pred javnost, može da joj koristi?!.., — --- пггег културног подизаља на-рода. Сам тај буквар је само no- чотак једнв серије књижица којз ћз дати широким народ-ним слојезима на селу и у грвду сва оно што им је по» требно да проширв духовне сидике, , да умножо практпчна знаља, да. своју Еационал1гу свост утврда на познавању својо историјо н својв отаџбнне и да уопштв створн код њих јвдно гледаље на свет којв одгов.ара општим соколским начвлима. С друге странз ова акција писмености допуњујо ca и даљљим радом у соколским четама где писме-ни свљаци долазе преко сокол* оких књнжница и читаоница до другах потребних знаља која би им бпла за увок недоступна без знања писмвности. Кад ca зна овака једна круп* на и јсдноставна истина, кад če зна да је културно подизањо нашега народа услов љеговог општсг дизања, да кажемо у-слов шеговог опстанка, онда небрига за овај посао око сузби-јања неписмвности у народу где постојо још и сада оппгга-пе ca оеа.чдес0т посто нописме-них, тавка небрига првтставља крзјњу духовну, мзралну и националну тупост. Са таквнм схватаавем важно-стн сузбијаша копнсменостн у нашем народу путем ооколског буквара за самоучвље нашн соколи и пријатзљи соколства сигурно he наћи довољно мо-гућности и времена да ту amra* ју потпомогну, прошире, поја* чају до ono мере која одговара проценту нописменостн у нашем народу. Ми очвкујемо да ћз та ан* ција бити тако схваћена, да ћз дати резултатз који мора-ју да одговорају танвом схва> тању. Рођендан Њ. Нр. Вис. Краљевића Томислава У недсљу, 13 о. м. слави Свој тринаести рођендан, Нз. Кр. Ви* СочанстЕО Краљевић Томислав, брат младога Владара, Њ. В. Нраља Пвтра II, други Син Кра-ibа Мученика и Њ. В. Краљица Марије. Југословенсно соколства, за-једно са читебим нашим наро-дом, рздосно учествује у слав-љу младога КраљезиНа, окру* жоног љубаељу Узвишзне Кра* љеззке псродице, желећи Му свакз добро! Нвка живи узвишзни Свечар, Њ. Кр. Височанство КраљевиИ Томиг.лав, на радост и понос Краљег.ског Дома и читава J|f‘ геславије! Gođššnja skupština Sokolske župe Ljubljana Sokolska župa Ljubljana n !r-žala je glavnu godišnju skupšti-nu u prisustvu delegata iz 30 društava i 4 čete. Skupštinu je otvorio poverenik Saveza Sokola K. J., brat Jože Smertnik, zame-nik saveznog starešine, posle tega su podneti opširni izveštaji, o kojima čemo, kao i o radu skup-štine, doneti naknadno opširniji prikaz. Medudruštveni odbor pre-dložio je kandidatsku listu n">ve nprave na čelu sa starim i prekaljenim sokolskim radnikom, bratom Dr. Viktorom Murnikom, kome je skupština priredila o- j duševljene manifestacije. Lista .‘e Izabrana aklamacijom. Pored bra- \ ta. Murnika, u upravu su birana sledeča brada: Janko Jazbec, ing. V. Sadar i Anton Knez, zamenici starešine, L. Vrhovec, načelnik, J.! Malnarić, R. Berdajs, i M. Pestot-I nik, zamenici, Eta Mašlnova, načelnica M. Slapničarjeva i A. Jugova, zamenice F. Ahčin J R. Dečman, tajnici, J. Jesih, prosve-tar, Dr. S. Dolar, zamenik, F. Makoter, blagajnik, Machtig Karlo, knjigovoda, I. Mihelčič, zapi-sničar P. Dolinšek, gospodar, Marčan J. statističar. U upravi su još: R. Fabjan, J. Koselj, Dr. J. Prodan Ing. N. Perko, E. Anto-sie\vicz, F. Tavčar, Dr. B. Vrčon, M Uibas, D. Koch, S. Dev, R. Žitnik, B. Borštnik, A. Zalok ir, H. Ilaš, F. Juvan, Dr. M. Graseli, A. Urbančič, Ing. S. Jesih, N. Furlan, E. Planinšek, V. Kocijan, J. Magušat, L. Rogi i vedi broj za-menika. Skupština je završena uz ponovljene aklamacije novoj upravi i uz manifestacije za sokolske i narodne ideale. Godišnfe skupštine naših jedinica l/III. Sinučatslit utakmicz ■ dišnje skupštine župe, ove godi* ' ne se neče birati nove Uprave, j več če se mandat sadašnjim u* I pravama jedinica produžiti na .'OŠ jednu godinu, i to zbog dovrša-vanja programa za SPP. Samo U. onim jedinicama, gde je to ne* ophodno potrebno, vršiče se it* bor. Usled toga neče biti izasli* ti ni delegati župe na skupštine, več samo gde se to zatraži. Inače se. u jedinicama rade, završni ra* dovi na izvršenju zadataka za SPP. o čemu če podneti izvešta*. je župi. Osnivanje novih Jedinica. U se* lu Veliki Gaj, u vršačkom srezu, je postojala sokolska četa, ali ie nastupio zastoj u radu, pa je u* kinuta. No našlo se nekoliko a-gilnih rodoljuba, te su 1 januara osnovali Sokolsko društvo Na taj način če župa imati 69 jedinica i to 58 društava i 11 četa. Se.^i toga je još maja i juna meseca sprovedena organizacija brat5tava i povereništva, čije brojno stanje i postojanje se upravo sada po* novo kontroliše. Priloži za postradate od bom* bardovanja. Jedinice župe Petrov 1 grad su uzele vidnog učešča u j prikupljanju priloga za postrada* ' le u Bitolju. Sada se prikupi ja iU ■ i priloži za postradale od bom-1 bardovanja na Sušaku. Dajudi 1 svoje, ma i najskromnije priloge, naši pripadnici, pokazuju da sao* ' sečaju sa svom jugosloven.;kom. bračom. Polaganje Ispita za krače slo* ■ ženje u kadru. U nedelju, 12 ja* j nuara, obavljeni su pred župskom komisijom ispiti kandidata, koji. žele da se koriste povlasticom kračeg služenja u kadru. Ispitu je prlstupilo 49 kandidata iz jedinica sa područja župe, a ispit su položili pred delegatima župiJ. starešinom dr. M. Matičem, načel* ! nikom A. Pogačnikom, tajnikom S. Zeberanom, prosvetarom P-! Mojsilovičem I blagajnikom 5. I Cvetkov. Starešina župe je odr* žao govor o značaju ispita. j : •••* : St. 2. Cono [;од П. П. Гоггоша г Иат Срат, ГАВРА МИЛО-ШЕВИЋ, старешина соколске . жупг Цстпље, објагио је у I „SETCKOti ГЛАСНИКУ" иа-' пис, пол насловом ,,1’оЕГО-ШЕВО СОКОЛСТВО", кога, ј sGor iierooe заппмљиоости, I преносимо: Јелап од највећих, ако не и тјвећи гениЈе нашега народа, Петар Петровић-Његош, у свом класичном Горском Еијенцу, нзј-бзље је прикагао народна схва-таша и народне обичаје. Оа је вЈерно а тачно, онгко како су у ствари постојали, огртавао легендарно доба и јунаке, као и њихова схватања и погл?де на жибот. Зато што је тако ра-дио, те животне псглгде и фи-лозофију црпио из народа, ње-гова су дјела вје':на и трајна, као што је вјечан и трајан наш народ. Ниједан народ као наш ни]е у разним птицама псиказао до* бре и рђаве осбине. Тако у ra-врановима олииио је злосл^тие вјеснике Косовске траггд'тје. У кукавицама кћгри Лазарезг, ко-је оплакују нгродну траггдију. У соколу пак оличио је нзш на-родии симбол и вјесниха сло-боде. Соко је биће које се ејг-чито кретало у небесккм виси-нама. Соко је становник сунча них простран^тава. Зато пороб-љени народ у Соколу оличава све врлчне и придаје му све најљепше особине, које мог> красити слободног грађанина и слободни народ. Његош у свлм дјелимз, а по готово Горском Вијен-у, то и-ме најчешће спомиље. Ол је ти* ме оживотворио соколску млсао и соколску идеју. Његош је све оне што се ие хтјеше у ланце везати, све сне који су понијели крст муч:ни-штза и пшли путем Голготе, све оне што напустише рсвна и бо* гата пол>а, којима је милија нг-пријатељу нгпркступачна сура литица, назвао соколнма у сти-ховима: Соко пеће поља од прашине, Соко xohe високу дитиау. Ои нх je држао као једно Ја-то, које вихор судбине гсни на савлађиваше свих теш'их и;и-вотних препрека, које су нграз-двојице а губитак је осјетан, како је то изражено у ријечима сестре Батрићеве када оплакује брата: Куда сп ми улстпо мој соколе Од дивнога јата твога, дивна paiio! Нзггош је поЈедина :но у ео-колу оличио: љепоту, ва.^алост, мудрогт, љубагност, одлучмост, у ријечима главара који олла-кују Батрића: Ог.аквога спвога сокола Upuoropua још рађала нпЈе, Немогаше човјек нпгда зиатп, Aif je згодпиј ал’ је ваљастији, Ал' је мудрчј ал’ је љубавнији, Још тагсвијех очи гвозденијех Ја не виђех у Једнога чојгса. Његгга је у сгколу прихгзао o.iH4eibe јунаштаа, хћтрине, сна- re, окретности, а што је лијепо изражено у стихсвима : Оп бјеше јупак по крплима, Гледа сам га где скаче с номцима, Скочи с мјсста четрнаест nora, А из трке двадест и четири, По три коња загоне прескочи. Вје?ници слсб^де су сокоти. Кад је игуман Стефзн на Бо-жић дочекао пет Мартиловила, као прве вјеснике побједе нзд непријатељима, поздравио их је овим ријечима: Благо ucrtn моји соколови, Благо мени јуначка слободо! Јутрсс cn ми давио васкрспула. Лз гробова иашијех дједова! Љггош Је и жену наги^зао со* колом. Кад се оно Радуи у ку-лу био затворио, код њега се само нашла његоЕа жена Љу* бица. Кад је достојно испуаила соколску дужност, Његош каже: У'епа млада, ама cono епвп, Пуни пушке своме господару! Само Је био вољен, пештовзи соко, тј. онај на кога се ово и-ме могло примјенити. Сест. и пуца срце за сивијем ссколом. Кад су на вјеру Батрића Турии погубили, сестра му је од туге пресвиснула, али само зато што је био сиви соко. Њсгсш то приказује у стиховима: tlo jo] пуче cpne у прспча, За онијси спвијеи соколом, Па не мога одољст жалости, Него шивот сама сс-би узе! Никад нико ни прије ни посли-је није дао тачније и л>гг.ше де* фкниције соколској мисли и и* деји него ли је то Њггош учи* нио за бој на Вртијељаи. Ту ј«‘ оживотворена мисао један за све, сви за једног, ни користи ни слазе, већ по ииЈену свсјих живота, самопрггорењем ићи Н2* устрашизо ка нечем вишем и узвишенијем, за слободу. То )е изразио стиховима: Три сердара и два воЈеводе, Са њихове триста соколова! Соко БаЈо са тридест змајева. Rad i cilj e vi „Hrvatskog junaka” Nedavno je održana prva glav- na skupština »Hrvatskog Junaka«, na kojoj su pale vrlo karakteristične izjave, naročito sr Strane društvenog sekretara i njegovog ideologa, Dr. Ivana Po-tulipca. G. Dr. Potulipac je izričito na-Clasio, da »Hrvatski Junak« srn- je došao hrvatskoj mladeži kao I putici. £imnastičko i sportsko d-uštvo«, Pa je zatim napao sve dosadaš- na gledištu, kao da bi tek od o-snivanja »Hrvatskog Junaka« hi-vatska omladina trebala da krene pravim putevima. Prema njegovim rečima bi svi oni ugledni hrvat-ski omladinci, koji su sav svoj rad i svoje živote davali u borbu protiv Beča i madaronštine, pro-tiv Kuena i Rauha, bili na stran- Napadaji g. Protuiipca na »lju-de vežbe i športa« odaju takode nje hrvatske generacije, tvrdcči krajnju reakcionarnost i nepo-1,3 su one odvodile omladinu na stranputice, tako da danas nema sposobnih stručnjaka itd. Kazao is zatim: ■.Ca nema rata, ml blsmo danas bia.l uniformiranu i uredenu or-Canizaciju, a ovako se mora tekati na bolja vremena. Rat je ko-batno oteo toliko ljudi iz aktiv-bog rada i odveo mnogo naših roj-bika i radnika na vojne vježbe itd. je to imalo vrlo teške posie-uce za c/o naš organizacijski a d". G. Protulipac je medutim ipak Pnznao, da je »najozbiljnija zapreka radu »Hrvatskog Junaka«, Pomanjkanje ljudi, koji bi mo-P‘i i znali raditi.« On tvrdi, da --ima vrlo malo idealista«, i da 'e odlučeno, da če svaki član »Hrvatskog Junaka«, koji če se o-piti, biti isključen iz društva. Naročito se oborio na »ljude športa i vježbe«, tvrdeči da stanje u športu i gimnastici »izazLa Erozu« kod njega. Konačno je •zjavio, da članovi »Hrvatskog znavanje savremenih uslova života. Mi ne kažemo, da i medu tim ljudima nema zah pojava, «ao što ih ima svugde, ali je danas čitav svet uvideo, da telesna vež-ba i šport pretstavljaju jedan ->d bitnih uslova za napredek nacije i da udruženje, koje hoče zaista da vaspitava omladinu, ne može da mimoide ta dva vrlo bitna e-lementa. Treba konačno islaknuti, da ;e prema' izjavama, pelim na toj skupštini, u »Hrvctskom Junaku« začlanjeno oko -20.000 ljudi, ura-čunavši tu i ženske članove, te decu i naraštaj. Savez »Hrvatskog Junaka« broji 141 stijeg (jedi-nicu. Možemo dr.kle mirne duše kazati, da je, i pored sveg favoriziranja »Hrvatskog Junaka« sa strane vlasti u Banovini Hrvatskoj, i pored svih neprilika Koie se čine sokolstvu, jugoslovensko sokolstvo na teritoriji Banovine Hrvatske i danas još uvele, mno- List »Slovenija«, koji izlazi u Ljubljani, i koji tvrdi da je demokratski i liberalan, nalazi za potrebno da prenese napadaj »Ka-toličkog tjednika« protiv sokolstva, o kome smo pisali u pret-prošlom broju. Pri tom »Slovenija« nadodaje, da je »i u Sloveniji Soko do sada bio, po večini svojih članova, jugosloven-ski, a to znači velikosrpski«. List zatim kaže, da »dobar deo slovenskih Sokola nije odobravio tu politiku, istrajuči na staro.n sokolskom programu demokratije ^ i slovenstva«, pa onda, baš po uzoru »Katoličkug tjednika«, in-trigira: »Dobro bi bilo da se ii maknu i da ne čekaju da ih do-gadaji prestignu«. Iz pomenutog napisa se najbolje vidi, da su »Slovenija« doga-daji več davno prestigli, pogoto-vo kad tvrdi, da je Soko neka 'kula centralizma i da u njemu ne-* ma drugog jezika, nego što je srpsko-hrvatski. Svaki sokolski j naraštajac u Sloveniji znade, me dutim, da sve što radi u svom sokolskom društvu, radi na slo-venačkom jeziku; da na tom jeziku iziaze brojni sokolski listo-vi, i da su sokolske župe pot-puno demokratski i samostalno uredene i birane, bez ikakvog J centralističkog pritiska. A ši.o se , slovenstva i demokracije tiče, oni bi vrlo jadno stajah u Sloveniji, ( kada bi čekali da ih podržava sa-I mo list »Slovenija«, i kad ne bi . imali svoje najgorljivije pionire ^ baš u jugoslovenskom sokolstvu. JI zato če gospoda oko »Sloveni-1 je« uzalud čekati, da se na njihov apel neko »makne« i da nii-! ma za volju, ruši ili cepa sokolstvo™ Junaka« ne smeju pripadati ni g0 od * J;v“ S0.a Un“ jednoj drugoj organizaciji, osi n ' P° kTCiu d.u»t-va 1 P° r0,u Savezu hrvatskih privatnih namje- Clcnovt.! Č„k i ..ko -e pr_ roje štenika i Hrvatskom radničkom Hrvati, članovi So to a, u 3110,1 Savezni tečaj v №e SaveznI tečaj za telovadke višjega oddelka članic za župe; Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novomesto, Split, Šibenik, Varaždin, Sušr.k in Zagreb, se je vršal cd 2—6-1 1941 v Mariboru. Obiskalo ga je 26 sester, od katerih, je stanovalo 21 v župnem internatu, 5 pa doma. Pripadajo sledečem župamk Ce-Ге 3, Karlovac 2, Kranj 7, Ljubljana 4, Maribor 7, Split 2, Zagreb 1. Tečaj je vodila načelnica SSKI, s pomečjo našega . znanega me- za telovadke, riboni | dnarodnega prvaka br. Primožiča, br. Lapajneta in br. Orla. Vadba se je vršila vsaki dan od 9—12 ni od 16—19,30 ure in je bila dokaj naporna. Predelalo se je vso tekmovalno gradivo za j savezne obče tekme članic v višjem oddelku, ki so hkrati tudi tekme za zastavo kraljice Mariie. I Tečajkam so bila dana vsa potrebna navodila . in praktični nasveti za pravilno uvežbavanjc vaj. Tečaj je dosegel svoj namen. Pričakujemo, da budo absolvent- Министар финансија o кашем фикан-сијсном стању Пре два дана је министар фи-напсија, г. ДР. ЈУРАЈ ШУТЕЈ, преко бгоградске радио станице, одржао важан ГОВОР О СТА-ЊУ НАШИХ ДРЖАВНИХ ФИ-НАНСИЈА. Г. др. Шутеј се на-рочито осврнуо на алсрмантне гласозе о нашој финансијској политици, а поготозо о питан>у задуживзња код Народне бан-ке и о питаау инфлације. Изја-зко je одлучио, да „инфлације ксд нас нема и да ни једна сто-тппариа није издаца бгз покри-ha, јер је законсм прописаиа иодлога за сптицај и обавсзе по вкђељу, остала кнтактна." Исто тако не мсже бити говора о пре-комериој ксличини новчаница У оптицају. Дршава се задужујв код Народнг банке само за ваи-ргдне расходе. Г. Шутсј јг гозорио затии о узроцима скупсћг, па јг оштро ссудио „криминалну грамзивсст неких привредника и неморалну агитацију, која ствара психозу у публшхи". Упутио je апел ста-иовништву, да НЕ НАСЕДА А« ЛАРМАНТНИМ ГЛАСОЗИМА, п да верује, да су најнужније за-лихе осигуране, бгз потребг да се пргкомгрно спскрбљују на-мирницама. Коначно је казао, да ћг влада пргдузгти мере против свнх злонгмгриих и алармантних глгсина, дск ће напротив сваку доброаамгрну сугесгију радо прихватитн. m Hrvatskoj, utvrdiće se, da im. daleko veči broj Sokola Hrvata, rego li je troj članova »Hrvat-, , skog Junaka«. A što se telovež- vatskom Junaku« pisalo. Mi smo ^ Frosvetne, sodjalr.e, i zdrav savezu. Gornje Izjave najbolje potvr-6uiu sve što se u javnosti o »Hr- uvek tvrdili, da ta organizacna nsma nikakve veze sa telesnim V3spi:r.njem omladine, i da je njen tilj isključivo partijsko-ideolo-1 Ш; da je to zamena za »Križare«! itd. Isključivi karakter te organi-šincije, sa simpatijama ža totalitarne sisteme, vidi se najbolje po naduvenoj osudi Dr. Prctulipca, Hoji je sve ranije hrvatske gene- stvene aktivnosti tiče, u teme >e »Hrv. Junak« ne može ni uoo-rediti sa sokolstvom. Zar ne bi več same te činjenice mogle merodavnim faktorima u Banovini Hrvatskoj da pokažu, kakva je nelogičnost u njihovom stavu prema sokolstvu, u upore-denju sa stavom prema »Hrvat- racije oglasio nevaljalim, stoječi j sitom Junaku«?... ——H——............... ......... ke tega tečaja ne samo prvovrstne telovadke in tekmovalke,. temveč da bodo tudi marljivo delale kot vaditeljice, spomočjo katerih se bo dvginila višina žen--ko telovadbe v naši organizaciji. Med tečajkami je bilo 12 jako dobrih, talentiranih telovadit. Zdravstveno stanje je bilo dobro, razni ene obolelosti na gripi, disciplina in razpoloženje odlično. Sokolsko društvo u Proltuplju, u zajednici sa Jadranskom Stražom i Crvenim Krstom, priredilo je za-bavu u korist zimske pomoči. Zabava je bila odlično posečena, a uspeh u svakom pogledu zadovo-Ijavajuči. Мријет пеће док свијета n na. Дочскаше UJenbepa Сезира, Нехће Србии издатгг Србчна, Но сви палп један до другога Пјевајући и Турке бијући! CgiД најстаријих времена. Ти е е-'пзи попут даишших вазда су Мркавани. Никад није блло на->одног зСора и дсгосора, кити Фквеног сабора, а дз се сск"л-КИ слет није одржао. Ејзгпбг ■У биле; трчате, скскаае, б ца--е камена, стријељап-е и друге !ЈСштине, што се данас sose l3ica атлетика. Осим тога заступ--ен је и забавни дио, в^дило :г коло око цркве, или би се >грало оро ко/е приказује бзш Жмболично жисе ссколе. кахо :г У часовима одмора з'баал,а-7. ширећи крила и гра::Пући. Јросвјетни и пропаг'нд "стички у потпуно;ти је био m ■boje мјесто, јер су слушалч :згту литурлију, а сва .ie борба -ила у знаку крста и сл б^де -Датне. То је све Њтош ока-Рзктерисоо у стиховима: И без тога осо нам је слава, lla коју се врсни момци купе, СпосоСдссти сзоје да кушају, Силу мишце и брзину ногах, Страјељзпем да се падмсшују, И сјечењеи у окладу плећа. Да слушају Божју летурђпју, И да воде коло око цркве. Није у оваквпм случ' ј‘В"ма. изостзло ни приснате. Мјесто1 диплома и печзта. Његош је тим ј слтовима дао вјечито признг.ње стиховима: Пидиш осе пст стотин' момчади: Које чудо сиаге и дакоће, У њпх дапас овдје сидијссмо! Спђаше ли како стријељају, Ка се града вјешто чзчграше, Како хитро грабљаху капице. Ето то и тако схваћено со-колство дало ,ie духа и пслетз свима генгрзцијама н шз наци-је, да су прегалачки крвазо стварали велико дјсло народн:г уједиљета и ослсбођења! • Со-колски дух дао је и моћи и сви-Ј јести нашему горштаку да је задрулсним животом у братстви-ма u племенима вптешки с'вла-ђивсо животне препрекз. Теже је било савладати и пребродити економску биједу, на голом ка-мену, нгго фхзичко сузСијзње непријатеља. Соколска је ми;ао ’ духовпо крије.дила нсраштгје и давала еланз гсрштсцина Да У својим опанцима прелијећу рз-мгитлчне своје горе као соко на крилима. Његошево соколстго дало је електршштета сргаиигму не са-мо нашгг народа, в:ћ и свих славенских иарода. Оли су били обасјани и гријали су се на вјечито запаљенсм плгм пу на-родне душе. Вјексви су н шу душу прехалили искушењима, да ie вазда имала топлоте и сн:ге да не подлегне орггниз'м до постишућа циља. Тај вјеччи спој душе и тијела нсшсга на-рода Његсш је днвно окаракте-рисао у стиховима: Прекаљена' чскушељем духа, Храни тјело огњем електризма! Његошево ссколство поникло је из те прекаљене. душе! Његошево еоколство дзло је потстрека и Мирослсву Тиршу за соколски рад. То је дквно приказЗо брат M. Ј. Хва.нлца у свом чланку „Препород caoBSh-сгва у сохолсгву'*, када је из-међу осталог рекао: „Даље мсрам подвућп да је на оспивање вптешког соколсдог друштва, Тирша пасела јуначка борба Цриогораца са Турцчма, а Црна Гора била je ono сгљи-ште које је у Тпршевој души распламтјело једну славепсггу сатру, која је тако сјајно пре-породила цпјела покољеља сла-вепских синова и кћсри. Из Црие Гсре потпче и име Соко, јер јуначки Црпогсрци су се увчјек поздрављали овим ике-иом, и тада је дсшао познатп чешпи слчкср Јарсслав Чермак с љсговим славним црногсрсгсим сликама, што је захватило усхп-ћењсм ссе опдашње чешке ро-дољубе и сви су намах прпхва-тчли ово пме јуиака-горштака, да буде симболом јунаштва и чојства њихово м малом дру-штву“. Озо што је брат Хвасница ис- такао доказује заслугу брата Тонера и значајност поред Тир-ша и Фигнера, да је усвгјањеи његова предлога, нагивањем гнмнастичког друштва кменом Соко, дао ду7шу мртвом opra-иизму. Његош је показао вјечити пут Соколстсу. Оно има да буде вазда борбгно и национално ре-волуционарно. On je то карак-терисао у стиховима: Чим соколу прво пикне перје, On ne може више шгроваги. Соколи морају бети у покре-ту. Планкнски свјежи иззори кристални су у жуборешу, када дођу у бару засмрдг. У свим временима, поготово д*нас, ми треба да смо свјесни Његоше-вз^ соколства! У оваквим при-ликама дивио је Његош рекао: Што соколу хоће в**.чз[чп Гавро Милошевић Komesarijat u „Matici Hrvatskoj" f Novine su javile, da je banska !vlast u Hrvatskoj uvela komesa-Jijat u »Matici Hrvatskoj« u Za- Crebu. i da je za komesara po stavila prof . Antu Martinovića, ijednog od glavnih funkcionera u-druženja »Seljačka sloga«. Novine beleže da je novi komesar do-Žao u Maticu da preuzme posio-,ve, ali pošto niie mogao doći u dodir sa dosadašnjim pretsedm-lcom Matice, prof. Dr. Filipom Lukasom, to su prostorije Matice zapečačene. „Hrvatski dnevnik“ je objavio komentar toj meri banske vlasti, koja je izazvala razumljiv interes u Hrvatskoj. U svom komentaru „Hrvatski dnevnik" tvrdi, da je današnja uprava „Matice Hrvat-ske", sa Dr. Lukasom na čelu, u-vela u ovo udruženje političku de-latnost, agitirajuči za jednu ma-lenu grupu ljudi, koja nema ni-kakvog oslonca kod Hrvata i hoteli da dobije vodstvo i monopol u hrvatskom kulturnom i nacio-nalnom životu.. Tvrdi se dalje, da su u odbor „Matice11 sve više ula-zili „ljudi, koji u književnom i hulutrnom životu ne znače ništa“, i koji su „širom ofvarali vrata kojekakvim mediokritetima". Me-dutim je „Matica Hrvatska" ustanova, koja treba da služi čitavom narodu pa uvodenje komesarijata Ima za cilj, da vrati društvo na njegov pravi zadatak; da to po-.Stane opšte narodna kulturna u-stanova, kao što je do pre nekoliko godina zaista i bila. i Uvodenje komesarijata u bilo leakva udruženja nije naravno simpatična stvar, pa je zato u toliko karakterističnije da je banska Vlast u Zagrebu, kojoj danas ni-ko ne može prigovoriti da nije do-voljno hrvatska, osečala potrebi! da posegne za tom merom na- prama najstarijem i najuglednijem kulturnom udruženju kod Hrvata. Mnogi misle da su razlozi za taj korak još dublji nego li se u javnosti prikazuju; što nije ni čudo kada se znade, da je „Matica Hr-vatska", preko svoje uprave i svojih pododbora u poslednje vreme razvila, sve drugo nego li kul-turnu delatnost, čiji politički ci-ijevi su otvoreno koketirali sa totalitarnim i rasističkim pogledi-ma, a glavna im je briga bila, da što više prodube razlike i da stvore razdor izmedu Srba, Hrvata i Slovenaca. Da se u »Matici Hrvatskoj« do-gadalo koješta, o čemu se ne govori u komentaru »H. dnevnika«, može se zaključiti i po tome, što je zagrebačka policija uhapsila sekretara Matice, Dr. Milu Star-čevića, i činovnicu, Veru Stipe-tič, o čijem radu je »pronaden izvjestan materijak. Bilo je medutim vremena, kada smo mi vrlo dokumentovano upo-zoravali na nedopuštenu delatnost g. Dr. Lukasa i jedne skupine frankofurtimaša u „Matici Hrvatskoj", ali nas se zbog toga ogla-valo za „neprijatelje i protivnike Hrvata!...". Medutim sada, — kada su ta gospoda imala več do-voljno vremena da poseju more otrova u hrvatsku javnost i pošto su, izrabljujuči autoritet voč-stva, bacili u hrvatsku javnost na hiljade škandaloznih i nenaučnih pamfleta o tobožnjim „razlikama izmedu hrvatskog i srpskog jezika", — sada dolaze i najmerodav-niji faktori u Banovini Hrvatskoj do toga da nam dadu pravo, — samo zato jer je g. Lukas bio toliko neoprezan, da se u svom op-štem razornom radu i u čežnji za vočstvom, očešao i o same neke ličnosti. PJovI sporazum ismedta BJemacke i Sovjetske Russafe IztnpTtu Nemačke J Sovjetske Rusije sklopljen je nedavno nov privredni sporazum, koji je iza-zvao najživlju pažnju u svetskoj javnosti. Prema tom sporazumu, koji se zasniva na ranijem trgo-vačkom paktu izmedu obe države, Nemačka če dobavljati Sov-jetskoj Rusiji industrijske proizvode, a Sovjeti če slati u Ne-mačku sirovine i životne nami;-nice, u proširenoj meri nego li do sada. Osim toga sklopljen je istovremeno izmedu obe države i sporazum o definitivnom razgra-jiičcnju i o razmeni stanovništva. Nemačka i italijanska štampa podvlače veliko značenje tih sporazuma, ne samo u privrednom, nego i u političkom pogledu. Oni tvrde, da su sile osovine tim sporazumom dobile velike privredne prednosti, koje če u velikoj meri uticati na dalje vodenje rata. Osim toga zakl.iufenje tih sporazuma dokazuje, da postoje nai-srdačniji odnosi prijateljstva iz-jnedu dve države. ' Sovjetska štampa Ističe takode važnost sporazuma, ali se ogra-ničuje na njihovo privredno zračenje i na dokaz o srdnčnim od nosima izmedu dve zemlje, ne u-ljzeči u njihov uticaj na razvoj rata. U Moskvi ističu da ti sporazumi pretstavljaju nov veliki uspeh sovjetske politike i pod v4če pripravnost, da se i sa drn-tim državama, bez obzira da 4 su u ratu ili ne, sklope slični spo razumi. Naročito se podvlači Sta-Ijinova izjava, da če »Sovjetski savez održati miroljubive odnose sa svima državama, sa kojima se graniči, sve dok te države ne po-kušaju da udare na sovjetske interese, ili da, neposredno ili posredno, udare na celokuonost i neprikosnovenost sovjetskih grn-nica". Ističe se takode, da se »Sovjetski savez neče protiv.ti strateškom i defanzivnom osigu-ranju onih teritorija, koje Nemačka smatra svojim životnim prostorom, ali da če to osigura-nje u svakom slučaju biti ogra-ničeno i da neče imati karakter proširenja ratnih operacija, r.a države koje još nisu zaračene na jugo-istoku«. Englcska i američka štampa po-svečuju takoder pažnju novom sporazumu izmedu Nemačke i Sovjeta, ne poričuči njegpvu važnost, ali tvrdeči da če- njegovo izvršenje naiči na poteškoče u realizovanju transporta, i da oio neče imati utciaja na konač'ii ishod rata. švajcarska štampa tom prilikom beleži, da je novi britanski ministar spoljnih poslo-va, g. Eden, več pokušao da co-de do poboljšanja odnosa sa Sovjetskom Rusijom, ali da je taj pokuhaj zapeo o činjenicu, da Velika Britanija nije još de jure priznala priključenje baltičkih dr žava Sovjetima. Смрт брата Данила Нрстића У Војној болници, у Љубља-ни, умро је 5. јгнуара, у првом цвету војничке и соколске мла-дости, у 21 годин живота, брат Крстић Данило, члан Соколске чете у Дошем Матејевцу, жупа Ниш. После краћег али тешког бз-ловаша сломила су се крила вредног соколског радника, в;ж бача и учесника на многим сле-товима у земљи и иностранлву на соколским утакмицама. 0:та-вио је жену и двоје н:јаке дгг.е. Испраћен је на љубљангко Вој-ничко гробље од св:јих друго-ва војника и старешина, б:з у-чешћа својих родитеља, који су дубоко жалили за смрт свога најмилјег сина-војника и Со-кола. Смрћу брата Крстића Сгкол-ска чета у Д. Матејезцу изгуси-ла је једног од врлих сокол-ских радника и младог no'op-ника соколске идготогмје. Нгка је вечан помен брату Крстићу. Brat J. Vrcan i njegovi napadači „Sokolski glasnik" je več u prošlom broju javio o incidenti-ma sa našim uglednim bratom i starim nacionalnim borcem, Ju-rom Vrcancm u Splitu. Nema na-cionalnog čoveka, nema dobrog Hrvata i svesnog Jugoslovena, ne samo u Splitu nego u čitavoj Dalmaciji, koji ne zna, sa koliko samopregora, borbenosti i zanosa je brat Vrcan još u predratnrn vremenima vodio borbu za hrvat-stvo i jugoslovenstvo Splita pro-tiv svih tudinskih nametanja. -Več tada je bezbroj puta fizički napadan, policijski gonjen i otpu-štan iz službe, ali nikada nije Ido-nuo. Kad su ga otpuštali iz službe u sudu, zabeležio je na svo.n stolu: „Odavle mora da odlazim, zato što suviše ljubim svoju Ir-vatsku domovinu i što neču da robujem Beču.“ Za vreme rata je bio u tamnici, ali čim je došlo oslobodenje, brat Vrcan se po-novo posvetio nacionalnom rada, u kome je i danas jedan od pivih. Zato je utoliko veče zgražanje izazvala činjenica, da je ua takvog čoveka, ijoji je ujedno i direktor jedne banke u Splitu, mogao da bude izvršen zaplotnja-čki napadaj, Incidenat sa bratom Vrcanom najbolje pokazuje nezdravost pri lia u izvesnim krajevima i potre-bu da se tome več jednom staiie na kraj. Takav zahtev ne znači nipošto „napadanje na Banovinu Hrvatsku", kao što bi to hteli da prikažu izvesni listovi, več od-branu uи разумије, да прва рлјеч припада већима n ja-чнча али ни мали нису без у-тјецаја. Није истина, да otin чо-рају само примати ч чзвршпватч налоге. Оии имају ногућности одбпти, не' само туђе „палогг", него и разне сугестпје, ако сма-трају, да ичсу у складу с њи-ховчм правчма и животннм ин-Tcpccinita.il мали могу направпти велшсима зпатпнх неугодностч. Радн тога нема rope полчтчке од политчие кчмања и ампна-ља. hbnxoB властити опстанак треба им бчтч прва брчга, чза које долазе све друге брчге. Мањч народи ншсада ne смчју заборавчти, да се чемају нччему падати од ryhe велшсодушчости. 3q њчх је свака жртва прсску-па. осчм ако се ради о слсбодч ч опстачку. И зато само у часу, када највчше вредчоте буду стављеие на коцку, стављају се na коцку ч жчвотч ч сва чмо-вчча. Тада остаје ca.i/o свчјест, да протчвннк тргба што скупље платчти свој насртај на слобо-ду и независчост мчрољубивих народа. Водству наше вањске полчтчке мора се прчзчатч, да је својсм разборчтошћу задужч-ло цчјелу земљу: оно је знало чуватч и спгурпсст државе ч чехт народа и прпјатсљство са сусједчма, којчма је стало до нашсга прчјатсљства". * „Вараждинске Новости'1 пи- шу о изгледима у r. 1941 за наш народ, na кажу између осталог: „Не зчамо што нам чоси годч-на 1941. Али зчамо што нам је у њој радчтч. Чусат hcuo чаш нир јачањем воље и счаге, да бра-ниио чаше граччце протчв сва-кога. Нчкакове Tciuuohe које чам дочосч ратчо врчјсме не смију поколебати чашу чародчу солчдарчост и нг.ш учутарњч мчр. Свакој ћсмо невољч ч по-гчбељи бчтч дораслч, ако очу-вамо ч изградчмо ред ч дисцч-плччу, ако ссчгурамо најпрече чародис потрсбг u правсдчу nладавччу, која he служптп са-ко одржању и обрани иарода. Мчого Bch чма тешких и жало* сних прччјера, како су и зашто страдалч ч пропадали народи. Нека бср на чача не буде наше кривље. a.vo и ча час кушња и чссрећа дође. Изнад свих соци-јалччх и полчтччкчх разлчка и опрека, чора да час уједчњује свчјсст, да је први услов свега чашег живота обрана пародннх грапчца и чзградња слободчог чародчог жчвота у њича. СВА-КОМЕ ХОЋЕМО ДА БУДЕМО ПРПЈАТЕЉИ, AJIIl НИКОГА ИЕ ЋЕМО ЗА ГОСПОДАРА. Ни у највеНој чсвољч, ни пред најве-fto.vi снлом че смнјечо заборави-тч, да онај чарод, који своју чародчу слободу не брачи, нчје вриједаи нч да жиби својпч слободнчч животоч". • Љубљанско „Јутро” је сбјз- вило уводни члгнак, под насло* вом „Борба против малодушно-сти”, у коме наводи мере што су их предузеле Турска, Швзј* царска, Америка и остале иеу-тралне владе, против ширења малодушности у народу и nro-тив рада деетиста. Ли:т затим устаје против ширитеља алар* мантних и сензационзлн:'.х вести у нашој јавнрсти и мисли, да би против љих такође требало пре-дузсти одлучне мере. Затим каже: „Савестач родољуб he најпре свч промчслчтч, да ли је вест која чу је сервирана, чогућча; или he сс чпформчрати код очих који зчају боље, пре нсго што је саопшти даље ч пре нсго по-стаче опасан разчосач врло re-шче болестч чалодушја. Чсстчт ч савсстач грађапчн ne сме да прснссч даље вести, које чу из-гледају сучњчве, а најчање та-кве, које нчсу у складу са па-шчч чацчоналччч и државним ннтересича. Свако шчреље а-ларчантччх вести нзазчоа збу-ibcnocT, а у свакој збуњености 1сжи клчца чалодушности, коју треба у корсчу угушити". Sirite- i šalite preffifa/u eri „Sokolsla (jCcenik V' угарска н положај m југоттоку Последњих дана су, преко различитих новинских агеиција, Ширене вести о напетој ситу;ци-јн на југоистоку Европе, Koja се доводила у везу са тран-спортима немачких трупа у Ру-мунију, са тобожњом појавом руских ратних л:ђа у румун-ским водама, са путовањем бу-гаргког претседника владе, г. Филона, у Беч итд. Разумљиво је стога, да је са нарочитом пажњом био очекиван говор г. Филова у Рушчуку, који је већ пре иеколико дана био најав-љен. Читаиа светска шт:мпа по-светила је пажњу toi; говору, у коме је г. Филов подвукао, да ће бугарска влада наст:вити доеа-дашњом спољном политиком, која значи политику независно-сти и неутралности. Бугарска спољнз политика има за циљ мир и споразумеваше. Она до-душе иде за ревизијом нгјског уговора о миру, али мирним пу-тем и средствима. Бугарска има У виду само једну политику и та се зове бугсрска политика. Ни народ ни влада неће да служе било којим другии интересима, пећ својим властитим. Бугарска игће да копира туђе узоре, и зато нгће да буде ни нсциопал-социјалистичка, ни фашистичка, ни комунистичка, јер Бугарска иије ни Пемачка, ни Италија, ни Русија. Она ће бранити свој мир 11 свпју нез"висност против сва-Kora, а биће спремна да чува своје интересе. Бугарски министар финзнсија, r. Божилов, је одржао такође говор у Бургасу, у коме js ка-зао, да је циљ бугарске спољне политике да сачува мир и неза-висност по сваку цену; да за-шгити колико и како може своја национална права и да, докле год може, осане изван ратног сукоба. Са свим суседнма Бугар-ска има пријатељске односе и иде путем мирног споразумгза-iba, да би ојачала то пријстељ-ство. Г. Божилов је нарочито подвукао, да је бугарски краљ најбољи гарант за мирољубиву политику Бугарске и да он неће лако дозволити, да се напусти политика мира. Орган бугарске владе, »Ве-чер”, доиео је званично саоп-штен>е, у коме демантује све вести из иноземства, да је не-мачка војска прешла у Бугар-ску и да су предузимзни извес-ни дипломатски кораци у вези са тиме. Штампа тумачи говоре г. Фи-лоза и г. Божилова као знак да је положај на југоистоку и да-ље у знаку мира. Турска шгам-па подвлачи увереље, да ће Бу-гарска остгти далеко од ратинх сукоба, а то подвлачи и швај-царска штампа. Немачки и ита-лијснски листови имају слично мишљеље, а и грчки коментари рачунају, да нема разлога миш-љењу да би се сукоб иа Балка-ву проширио. У вези са гласовима о прелазу немачке војске у Бугарску који су били демаитовани са заинте-ресоване стране, објавила је мо-сковска званичнз агенција ,,Tccc“ саопштен>е, којим демантује ве-сти страних агеницја, да би пре-бацивање немачикх трупа усле-Дило уз зн ње и сагласност Сов-јетске Руси.:е и да је Совјетска Русија дала пристанак на траже-lbe бугарске владе о пролазу немачких трупа у Бугарску. Саоиштеше агенције „Тасс“ ка- же, ако се било шта догодило у том правцу, да се све то дога-ђа без знања и пристанка Сов-јетске Русије, јер њој, ни са не-мачке ни са бугарске стране ни-је било постављено никакво слично питаше. * „Политика" посвећује свој у-воднл чланак од 14 јану'ара гла-синама о положају на југоисто-ку Европе, па консттује да „по-следње вести из Берлина делуЈу исто тако умирујуће, као и ве-сти из Москве и Софије". Лист пише, да Совјетска Русија „сма-тра да има гарантију, да никакве нове акције, чији би карактер прелазио оквир чисто дефанзив-них мера, Немачка у своме тре-нутку не намерава да предугме према југоистоку". Чланак „По-литике“ се завршава: „Прошкргње рата на нзшу сиолииу и нсзг тешкоћг за ше Соколско друштво у послед-ње време ради врло активно. Контакт између нашега друш-тва и војника параћинског rap-низона оживљен је, на иниција-тиву резервног капетана, брста Радослава Војковкћа, који јг у-ложио све силе, да та сарадња буде што свестранија. Ииицијатива брата Војновића наишла је на пуно разумеваше код свих фактора, напосе код друштвене управе, која је мно-го допринела за њен успех. У том послу највише су се иста-кла браћа: Платњик, на> елник друштва, Десимир ДШхајловнћ !i брат Жпкишон, вођа диле-тантске секције, који, поред о-стале браће из управе заслу-жују свако призиање. Друштвени дилетанти прире-дили су једну специјалну при-редбу за војску. Репертоап био је састављен из националних ко мада, од којих је највећи ути-сак направио комад „Тамо да-леко...”. Поред великог броја војника, претставе су посетили у лепом броју, уз Соколе, и о-стали мештани. Мастојањем брата Војновића, Сазез Сокола K. Ј. послао је у Параћин неколико сокол^лих филмова, које су гледали гото-во сви војннци нашега гарнизо-»а. Приказивапи су филмови из соколског живота, као: слетови у Загребу, Суботици, лгтоваље у Каштел Сућурцу итд. Велики интерес побудио је филм са прославе мојковачке битке. Kora je пратио ca опширним кре-даван>ем и објашшешем, брат Војновић. Чланови управе у сталном су додиру са братом Војновићсм, cehe у вези с ратсм немамо разлога да предвиђамо. Али то нг зиачи да смгмо забора-BiiTii нз могућност да искрсну непргдвиђени догађаЈи и да сг.:;мо пргнебрегнути дужност да у сзакоме тргнутку буде-мо спргмни да их дочекамо сдлучно и с решгношћу да км се супротставимо, ако пргте да униште наш мир и да угрозг нашу слободу и на-шу нгзг.виснсст. Свгсии те дужности, мсжгмо у иову ro-днну ступити мирно И При-брано, бсз штгтиог претер:-ксг оптимизма, али и без бо-јпзнк.“ То су речи, са којима се сла-же читав наш народ. Бићемо сретни, ако се и даље мир на југсистоку Европе одржи, уз пуно поштивањг наше незави-сности и наших животних инте-ре:а. ко’и им је дго директиве за Мародноодбранбени рад, по У-зору иа орггнизацију тог радз у Соколском друштзу Београд Ш, коју је он провео минуле године. СдушевљеиЈв за соколски рад у свима слојевима, је огромно. Надамо. се, да he и у осталим јединицама, које имају услова зато, сличан рад бити прово-ђеи. РАД СОКОЛСКОГ ДРУШТСЛ ЉУБИЈА Београдски лнст „Мзталурги-ја“ доноси опширан прикгз о познатом босанском руднику, Л>уби'и, износећи постигнуте у-спехе. Поред осталог, саграђсна је модерна болиица, уведено е-лектрично осветљење, подигнути хигијенски станови за радннке итд. У чланку се даље каже: „Просвјетни рад у руднику Љубији налази се такођер у пу-ном расцвату. Радништво и чи-новништво у најтјешњој сарад-њи са самим мјештанима ради врло активно. Ту постоје и раз-не установе као: Соколско дру-штео, Стрељачка дружина, Цр-вени крст, „Пр°свјета“, „Иапре-дак“, „Гајрет", и друга. Од свих установа најактивниЈи ie рад Соколсиог друштва које је у току „Петрове петољетке“ по-дигло Соколски воћни расадник, у коме је засађено неколико хи-љада воћака. Чланови друштва су у најближој околини засади-ли 750 комада бјелогоричиног дрвећа. Друштво је основало и пчеларску секцију, подигло пче-лиљак и са много успјеха обав-ља и друге послове на уљепша-ваи.у самог мјеста а околинг." Frankovačka „Hrvatska gruda se žali na nepovoljan položaj Hrvata u Slavoniji, navodeči da „u Slavoniji otpada na Hrvate 414.CG0 Stanovnika, a na strani elemenat 310.000". A znate U, ko se ubraja v taj strani elemsnat? U prvom redu Srbi, kojih, prema samom pisanju „Hrvatske grude", ima 174.0C0, a zatim Nemci, Madari, Česi, Slo-vaci itd. Frankovački list se žali, da je „najgora s razmera izmsdu Hrvata / drugih narodnosti u ko-taru Pakrac, gde ima 10.210 Hrvata naprama 20.9C0 Srba i 6.600 Čeha, Madara, Nemaca itd". I ko-načno tvrdi, da u Slavoniji „situacija za Hrvate nije ni malo ru-žičasta". Naravno da nije ružičasta, kada gospoda oko „Hrvatske grude" šilom guraju u „strani elemenat" Srbe, koji hoče da budu jedno sa Hrvatima, I koji bi, zajedno s njima, pretstavljali ogromnu veči-nu u Slavoniji!... Zamislite samo, kako hi izgledalo u kotaru Pakrac, čije stanje „Hrvatska gruda" naziva „najgorim za Hrvate", kada bi htelo da se kaže: „U kotaru Pakrac ima zajedno 31.000 Hrvata i Srba, naprama 6.6C0 svih ostalih narodnosti". Zar se onda stanje u kotaru Pakrac, ne bi u jedan mah pretvorilo, iz najgo-reg, u najbolje?! *•» Klerikalni suiački list „IST1NA" se žali, što nije organizovana ve-lika kampanja za postradale od bombardovanja na Sušaku. Zatim zlobno primcčuje: „Prije neko vrijeme, prigo-dom jednog drugogr bombardiranja, bila su mnoga gospoda i čitava javnost nekako šireg srca. Ne znamo, šta to znači. Zašto se nije poduzela kampanja za pomoč postradalim su-šaJanima?" Izgleda da bi ovaj sumnjivl su-šački „patriota" želeo da I na5 lepi Sušak sna de onako teška ne- Ca првим даиима нове године нестало je још једног нашег младог члана. Умро је млади студент технике, брат Брснко Радичевић; неочгкивано и брзо. Нико се од нас иије надао да ra више никада неће видгти, када смо се опростши пред ње-гов одлазак у Сарајево, на рас-пуст. Пошао је из Београда на очиглед здрав. Малом притиску на десној страии ннје npvnaB'o нарочити значај. Мислио је дз he то брзо да исчезнг. Меоутим, добио је напад слепог рева још у возу. Лекарска помоћ је била узалудна а смрт неминозна. Покојни Бранко родио се У честитој учитељској породици у Сарајеву, где је заврш io осноз-ну и средњу школу. Прошле ro-дине прешао је у Београд да студира технику. Васпит н .ie У иаионалноме духу, пок. брат Бранко је из најранијгг дттињ-ства заволео сокол:тво. Еаспи* тавајући се у соколани, усгео је, за кратко време, да се из-гради у врлодоброг в’жб< ча. Врло рано учествује и на так-мичењима и добија п'б’де: по-слелњипут такмичи се у гађашу у Београду, • • • štete, као „prigodom jednog dru~ gog bombardiranja"... Naše želje prema Sušaku su naprotiv mnogo (ovečnije! A ubedeni smo, kad bi i Sušak zadesila sliina nesreča, da bi i kampanja bila ista! U o-stalom, baš danas objavljujemo u našem listu vest, da sokolstvo i u Vojvodini sabire za postradale na Sušaku. Pišuči o uvodenju komesarijata u „MATICU HRVATSKU„Hrv. dnevnik" kaže, da „Matica ima biti opče narodna ustanova, dale-ko od bilo kakvih klika i koteri-ja, kao što je do pre nekoliko godina zaista bila“. Znači dakle, da I „Hrvatskl dnevnik" odaje priznanje rani-jim upravama „Matice Hrvatske", koje su, sve bez iznimke, bile i veoma slovenski, i veoma jugo* slovenski, pa baš zato i veoma hrvatski orijentisane, — sve dok nije došla uprava Dr. F. Lukasa, koja se obrnula na gotsku, rasi-stičku i antislovensku arijenta-ciju. Ncče proti dugo, pa če se „Hrvatski dnevnik" uveriti, da su i mnoge druge uprave, koje su bile jugoslovenski orijentisane, bile takoder mnogo hrvatskije cd drugih, toboie „čisto hrvatskili“ управа... j • „Hrvatski dmvnlk'4 Javlja, da je katolički svečenik, Miklauiii, pre nekoliko dana ponovo osu-den u Ljutomeru na 6 dana za-tvora, a kod suda u Štrigovi na 10 dana zatvora. Osuden je zbog pozdrava, što ga ze uputio nadbi-skupu Stepincu I zbog propovedl koju je odriao u crkvi, za „otcepljenje Strigove od Dravske banovine" i za pripojenje Hrvatskoj Banovini. Isti list javlja, da se takve mere preduzlmaju i „protiv svih Stanovnika, koji hrvatski mi« sle". Ne znamo, da II Je sve to tač• no, ali je vrlo karakteristično za odnose izmsdu „oštro odvojenih individualiteta"... Тих, повучен и екромап у приватноме животу, вредан, c«i-вестан и доследан на послу, пок. брат Бранко се, поред по-штења, одликовао и најбољгм особином (коју треба да има сваки наионални и сокслски ом-ладинац) — идеализмом. Задах-нут њиме, он дослсвно поступа по оиоме: „Ни користи, ни сла-ве”. Редак прнмер идеалног предњака и идеолога — сокол-ског омладинца! t Вољан за сваку корисну ак* цију, пок. брат Брснко при* ступа, чим долази у Бе^град, у Соколско студентско средиште, желећи да, својом предњзчком спремом, помогне изво^ење rro* грама академије Средишта. Ње* гов рад, наравно, не остаје не-запажен ни у друштву Беогрзд —Матица, где је вежбао као гост. Соколско студентско средиште у Београду одужнће се посеб-ним актом сени пок, брата Ра* дичевића ком нека је хвала и слава! Слободан Николић, н Ђ. Јакшић Параштсј Сс::ола:ог друштса Ссгатпћ ČITAJUCI NOVINE sreča, sa isto onoliko mrtvih i ranjenih, I sa onoliko materijalne Смрт бp. Бранка Радичевића, студента техиике Ред ак пример немарности у соколском рзду Јединице које нису статмтичке извештаје ( Ми смо ове године уложили Варочит напор да прикупимо што већи број великих стати-стичких извештаја за год. 1930 од наших соколских јединица. .Читав низ упутстава, расписа, новинских објава, порука путе.м радија и изравно упућених пи-сама јединицама имао је за циљ Да ове године добијемо потре-бан број великих статистичких извештаја. У том смо успели са-мо делимично. Још увек један део јединица није сматрао за своју дужност да се осврне на све ове апеле, објављивања и позиве, и није ни до данас, ко-нац новгмбра, послао велихи статистички извгштај. Те једи-нице су следеће: ЖУПА БАЊА ЛУКА Друштва: Бос. Крупа, Добр- љин, Двор, Прњавор. Чеге: Бањани, Бушевкћ, Topita Саница, Горња Врточа, Кла-шнице, Колунић, Козарац, Ма-њићи, Пећиград, Pope, Трнииић Брег, Трњаии, Вагањ, Вроања, Врбњаци, Отока, Српска Саница. " ЖУ1ТА БЕОГРАД Друштва: Београд XI, Eora-тић, Ковин, Лајковац, Лазаргваи, Обргновац, Петровац, Рума, Вел. Градиште, Врдник. > Чете: Бечмен, Болеч. Бабуши-нац, Буђановци, Дивци, Ћелије, Дрмно, Грабовица, Јамсна, Кр-чедин, Кузмин, Лаћарак, Лугав-чина, Манђелос, Међулужје, Мо-ровић, Орашац, Овсиште, Прња-вор, Пругово, Старо Село, Стари Сланкамен, Сурчин, Томиславац, Вгл. Моштаница, Клење. ЖУПА БЈЕЛОВАР Друштва: Соколовац, Велики Зллнци. Чете: Ада, Дијелка, Велики Бастаји, Рогоза. ЖУПА Џ.ЕЉЕ Друштва: Горњи Град, Љубно об Савињи, Рогатец, Сеново. ЖУПА ЦЕТИЊЕ Друштва: Даниловград, Гуси-н>е, Исток, Котор, Никшић, Но-ви Пазар, Плав, Рашка. Чгте: Бајице, Башска, Б:ре Краљсхе, Баре Шумановића, Бг-чнћи, Бијело Поље, (Подгорица), Бистрица, Близна, Богдашић, Бо-гетићи, Богмиловићи, Бољевићи, Брскут, Чсво, Дољани, Доња Ржаница, Дерновац, Дупило, Фундина, Главичица, Глухи До, Голубовци, Горња Црквица,, Гор-№и Стргоци, Грабовац, Градац, Ибар4ка елатина, Камена, Крај-к>е Маипе, Краље, Краљица, Крушевица; Љуибарда, Лзгво-ше, Љгшница, Махгла, Мате-шево, Мггохија, Милошевићи, МирШ1, Мојдеш, Мркојевићи, Ново Село, Ново Село, Обилић, Острог, Озрииићи, Папрачани, Пишче, Побори, Подгор, Подо-строг, Поља, Приједор, Прого-новић, Радовац, Ракош, Растави-ца, Ријека Црнојевића, Рожај, Рудинице, Савино Поље, Сига, Синаји, Слатина, Сотонићи, Сут-вара, Спич, Српска, Шкаљари, Штитар, Штој, Требјесин, Трсте-ник, Велестово, Велика Хоча, Всрић, Виничка, Витомирица, Врањина, Вуковци, Злокучани, Звечан, Жабари, Жупа Миоље Поље, Ждребаоник. ЖУГТА КАРЛОВАЦ Друштво: Војнић. Чете: Бојанци, Цвигановић Бр-до, Дргжница, Горњи Будачки, Утиња Врело, Војнички Грабо-вац, Војишница. ЖУПА КРАГУЈЕВАЦ Друштва: Александровац, Ба-ре Ресава. Чете: Бачина, Брњица, Цркве-нац, Дедина, Доњи Катуи, Дра-гобраћа, Глободер, Гор. Врбава, Градац, Гружа, Губергвац, Гун-цати, Извор, Кошуси, Ломница, Марковац, Маскаре, Мгдвеђа (Свилајнац), Мгдвеђа (Трстених), Ново Село (Врњ. Бања), Обргж, Пајсијевић, Пањани, Рахинац, Рибари, Сење, Слатина, Сталаћ, Суботица, Трешњевица, Варва-рин, Вглика Дргнова, Вел. Ши-л>еговица, Вишевац, Врба, Вуч-ковица, Доброљупци. ЖУПА KPAHj Све јединице послале изве-штаје. ЖУПА ЉУБЉАНА Друштва: Добргпоље, Пл:ни-ца при Ракеку, Рофте над Ло-гатцем, Вишња Гора. Чете: Мозељ, Нова Села, По-вергништво Струге при Рибници, Турјак. ЖУГ7А МАРИБОР: Друштва: Дољња Ленд'ва Св. Лнтон в Слов. Гор, Ормож, Пра-герско. Чете: Мартијанци. ЖУПА МОСТАР Друштва: Невесиње, Стон, Тргбнље. Чгте: Бабино Поље, Батксви-ћи, Биоград, Борци, Дабар По-ље, Добргљи, Добромани, Доње Село, Доњн Поплат, Драчево, Џивзр, Фатница, Гнојницв Дра-чезице, Горња Жупа, Горње Хра-сно, Говеђари, Грабовица, Хум, Јасенак, Корита, Крашоље, Кре-кови, Кула Фазлагић, Липник, Ловрсћ, Љубомир, Лстковић, Млини, Лравинци, Острожач, Пк-јесци, Плана, Постољани, Поврж Сливница, Придворци, Риља, Струјићи, Трусина, ТопОло, Ви-тина, Запланик, Завала, Завође, Зупци Граб. ЖУПА НИШ Друштва: Бољевац, Дсњи Ми-лановац, Голубац, Кучево, Лсба-не, Сврљиг, Текије, Врање. Чете: Алакинце, Балинац, Ба-ри Чифлик, Бели Bpir, Бсли Iio-ток, Бглишсво, Бгриловац, Би-нопце, Боговина, Боровац, Бра-чин, Бребовница, Брлог, Бучје, Буково, Буштрање, Црвење, Читлук, Доброшбво, ДобрујевгчЈ, Доња Иевља, Доња Трнава, До-њи Матејевац, Доњи Нсрадоваи, Држина, Дубоко, Гњилан, Гор. Држина, Г рабовица, Г рлиште, Грл>ан, Губеревци, Халово, Хум, Илино, Исковица, Извор, Јабла-ница, Јагњило, Јелашница, Је-лашница, Камсница — Цариброд, Корббво, Крупац — Пирот, Ку-ново, Ласово, Лазница, Лепчин-це, Лоћика, Лучина, Лужане, Матеатица, Мала Каменица, Ма-нОјловац, Машинац, Мариновац, послале за 1939 г. Медвеђа, Милушинац, Мокра, Мокрање, Моравац, Мрштане, Николинац, Нижа пол>опривредна школа Лесковац, Орлан, Периш, Пгтровац, Планиница, Подгорац, Пољска Ржана, Поточац, Прача, Пргдејане, Пргкодолац, Прибој, Радујевац — Неготит", Рашевица, Ратај, Ресник, Рготина, ,Рогл>е-во, Рутевац, Салаш, Савина, Се-леска, Сенокос, Сесалац, Сибо-зац, Скробнида, Соколовица, Со-пот, Српски Балкан Рудник, Строгов^ц, Суг о, Сумраковац, Шарбановац, Шетка, Шпај, Штрбац, Тамњаница, Тешица, Трбуње, Трговиште, Трњане, Трњане, Валакоње, Валевг-, Ве-лесница, Вел. Суводол, Велико Село, Влковија, Врбица, Звонце, Житорође, Слама, Мали Извор — Андрејевац. ЖУГТА НОВИ САД Све јединице послале изве-штаје. ЖУПА НОВО МЕСТО Свг јединице послале изве-штаје. ЖУПА ОСИЈЕК Друштва: Босански Брод, До-њи Михољац, Нашице, Орахо-вица. Чгте: Лијешће, Вера, Еране- шгвци, Сопје. ЖУПА ПЕТРОВГРАД Друштво: Кларија. Чете: Маргитица. ЖУПА САРАЈЕВО Све јединице послале изве-штаје. ^КУПА СКОПЉЕ Друштва: Дебар, Гостивгр, Кавадар, Кичево, Кратово, Кру шевб, Нсготин-Вардар, Охрид, Ресан, Ростуша, Струге. Четг: Беловодице, Бинач, Бог-данци, Богомила, Брусник, Даб-ница, Дамњан, Душановац, Џе-пиште, Ђавато, Генерал Јанко-вић, Горобинци, HibeBo, Карбин ци, Кохошиње, Коморгн, Конча, Љубодраг, Марков Град, Мар-винци, Милошезо, Могила, Мо-јин, Машутиште, Ново Село, О-билић, Ораховац-Срстац, Пода-реж, Раштак, Романовци, Само-дрбжа, Синђелић, Сланско, Сто-јаково, Суви До, Теово, Умин До, Војславци, Зрзе, Зрновце. УГУРА СПЛКТ Друштва: Пучишћа, Сутиван, Вртиха. Четг: Локве — Рогозница, Питве. ЖУПА СУ11ТАК Друштва: Бакар, Башка, Цср-ник-Чавле, Црихвгница, Драга. Кострена, Нови Винодолски, Сел-це, Сењ, Врата. Чгте: Бривно, Читлук Лич:<и. Дренова, Острвица, Павловац, Широка Кула, Шкарг, Вребачки Павловац, Залужница. ЖУПА ТУЗЛА Друштва: Бегов Хан, Еијељи-на, Грачаница, Љубовија, Ма-глај, Олово, Сребреница, Тешањ, Угљевик, Жспче. Чстг: Балатун, Чађавица До-fba, Добрња, Доњи Жабар, Дра-годол, Дубраве, Гор. Толиса, БРАНИЋЕМО ОТАЏБИНУ! Земљо мати, Отаџбино драга Ако будеш мета црног врага На бранику твом је наша снага: Са свом браћом својом ко витешки сој Кренућемо славно у крвави бој Бранићемо храбро тебе и дом свој. Нек' знаде душман: немамо страве За спас Слободе даћемо главе, Бранићемо име прадедовскс славе! За храбрим другом падаће брат и друг, — Боље умрети часно, а не бити руг Бранићемо село, град, поља и луг. Наше ће оружје проламат н:б;са, Наше ће снаге чинити чуде:а: Непријатељска падаће телеса. Бићемо горди од усхићења Носећ’ високо заставу спасења: Слободе, Мира за сва покољења— Земљо мати, Отаџбино драга Ако будгш мета црног врага На бранику твом је наша снага. Душан Р. Удовичић у, иаиалИљ „Ербаске новине", које изла-зе у Бањалуци, објавиле су чли-нак бр. Петра П. Алгксића о вг—ности сскалскг шт. мпг. У чланку се, између осталсг, ка-же: „Сваки соко и свака соколица треба да буду на чисто с тим, да сваку па и најмању помоћ коју пружају соколској штампи, пружају је нашој општој сокол-ској ствари; а свакпм дсприно-сом њеном снажењу прилажу драгсцјен прилог, да иаша со-колска оргаиизација крочи је-дан корак ближе остварењу со-колских и националннх идеала. Нарочито данас, у времену опште пометености, борби иде-ја, клонулости и изгубљеиости појединаца, потребпо је да со-колска штампа дође у све со-колске руке, и у руке сннх ко-јпма на срцу лежи добро Кра-ља, иарода л Отаџбпне, пошто она то n заслужује. Ии један соко, ни једна со-колица не треба да забсраве, д) нема ни потпуног соколског васпитања и правилног сокол-ског рада без сталпог додпра са соколском штампом, без оних Гор. Тузла, Хрге, Хусина, Кален-наровци — Детљак, Кладари, Лончари, Лзубаче, Подновље, Поребрице, Порјечина, Ружеви-ћи, Скиповац, Скуглић Горњи, Таревац, Тавна, Табут, Турски Јањари, Укрињица, Возућа. ЖУПА УЖИЦЕ Друштва: Косјерић варсшица, Плевље, Припоље, Рудо, Сје-ница. Чете: Бијело Брдо, Бреково, Готозуша, Нихојгвићи, Срахови-ца, Сохоловнћ, Вардиштс, Вељи Лун, Илијиио Врд9 — Забрђе, Крушчица. 11СУГГА ВАРАЖДИН Друштва: Послала све исве- штаје. Чгте: Мацинец, Н;дглишћг, Пекленица, Вра?ишингц, Страхо-нинец, Доњи Мнхаљевец, Мач-ховец. ЖУГТА ЗАГРЕБ Друштва: Дубица, Костајнн-ца, Моштаница, Стаза, Вргин-мост, Загргб I, Загргб IV, За-грсб V, Пахрац. Чгте: Балинац, Бовић, Брус- ник, Цревгрсха страна, Црхвгни Бох, Чемгрница, Класнић доњи, Класнић горљи, Кухурузари, Ма-ли Градац, Мгченчани, Славхо Поље, Шаш, Шашава, Живаја, Гор. Храстовзц, Церннчха Шу-метлица, Добоши, Доњи Боги-ћевци, Кињачка. свакодневних упустава, еавјета, поралпих и идеолошких потица-ја које соколске јединице, иао и соколсии појединци добиссју читајући стално соколску штгм-пу. Ссе то налаже наи, да шн~ рење соколске штампе сматрамо пао једну од осповних мужчо-сти у рзду на остварењу сокои-ских задатака." „ЧУВАЈМО ЈУТОСЛАВИЈУ’ Вгсник Сохолске жупг Карло-вац доноси врло бирани садржај у свом 9—10 броју, измгђу ко> ra се напосе истичу чланци: На прагу Нове године, уводник од М. Саблкћа; Енгел5ерт Л. Гснгл, од Б. Златовића; Несломљквост наше расг, од брата Др. J. В. Одбранбено ва:иптсње соксл* схих жена, од Милке Бл:ш:;о* вић; Научна подлога сохолства, од Браиха Фрглиха итд. У чланку о неслсмљпвостп наше расе, читамо између ссталог: „Косово поље, Петрова Гсра, Кајмакчалан, Албанска Голгота, вјешала и тамница, прогони и сва остала искушења акти су ствараља, акти су жнлавости и снаге словснске расе. У стада-њима и недаћама, у понижељи-ua ii поразииа велика је душа словенства, из њих црпи опо нову снагу и вјеру за нове жр-тве и нове подвиге. То су вје-чпти примјсри самоодбране и свнјести о своме псстојању. Ни-какви хисторичарп, никакве ра-справе, miTh'o и никада неће мо-ћи порећи, да Југссловени нису били достојпи жпвота и слободе, а нптко им nehe и не ноже ускратнти, да на своие тлу, на caoue Балкану, стварају и изгра-ђују ссоју сопствену културу, своју слосснску човјсчаиску куд-туру у смислу демократицизма, правде и једнакости. Hnico им ne може и не смије оспорптн право, да штите своју ргсу С 7 штетпих и прежнвјелих страт.А утјецаја. Хоћемо да сстане-.о здрава paca, која никад не у-niipe. „Mesec trezvenosti" poč:nje 1 februara Cđ 1. februara do 1 mar-ta traje «Ales2c Trezveno-sti«, коч or■ datke o stanju mornarice u Sov-jetskoj Rusiji. Prema tim podaci-ma, Rusija poseduje samo 3 stare linijske lade, sagradene godine 1911, koje im3ju slabu vojnu vrednost. Grade se medutim tri nove ratne lade, po 35.0С0 tona, ali te neče biti brzo gotove. Sovjetsko brodovlje ima zatim 9 kr-starica, 1 matičnu ladu za avione i 67 razareča. Nekoliko lada tih klasa nalazi se u gradnji. Sovjeti su medutim najjači u podmornicama, pa izgleda, da su u toj vrsti ratnih lada, najjači u svetu. Za Nemačku se računa da im i 120 podmornica, jednako kao i Italija, dok ih Velika Britanija ima još manje. . Medutim Rusija raspolaže danas sa 171 podmor-nicom. Teškcče ruske flote su u fome, što je podeljena na nekoliko, i to vrlo udaljenih mora. Glavni deo rurke ratne flote nalazi se u Tihom okeanu, nekoliko jedi-nica se nalazi u Crnom moru, a ostalo u Baltičkom. Kratke vesti is srnšegf sokolstva Sokolsko društvo Kastav dočakalo je svečano Novu godinu u svome domu. Zabava je bila ud-lično posedena, a program još od-ličnije izveden. Naročito su uspeli komadi „Nova godina" i „Moderno" od B. Miloševiča, u kojima su se napose istakli brat Željko Grosman i sestra Valerija Buzdon. — Društvo je takode moralo dati i reprizu Nikolinja, sa programom koji je oduševio broj ne gledaoce. bradi iz Kikinde, naročito odličnim glumcima, i izrazio nadu da če se ova korisna akcija i dalje nastaviti. Ugovorena su dalja gostovanja. Početkom februara če biti prikazana »Ajša«, od Svetozara Čoro-viča, čija če premijera biti krajem januara n Velikoj Kikindi. Pored velikog broja sokola 1 ostale ugledne publike, predstavu u posetili i starešina društva iz V. Kikinde br. dr. P. Bojanlč, za- ШШ zasumi Tv rdi hlebe, snago moja, Koliko ču videt muke, Dokle dode žetva tvoja l prime te moje ruke? Zemlju sam ja crnu or’e> I dubeko brazdu vuk’o, Drljaf sam i sejat’ mor'o Radi tebe hlebe, muko. I kad dode zlatna žetva Moraf ču te u mlin teraf I po putu, koj’ je kietva, Muku mučit’ i deverat. Divni miru doma moga, Pesmo naša, slatki hlebe, Mesit’ če te i is peči, Da utole sve potrebe. \ Tv rdi hlebe, snago moja, Koliko ču vidit muke, Dokle dode žetva tvoja 1 prime te rnoie ruke? BRANKO J. KRCUM Sa Nikolinje zabave u Sokolskom društvu Kastav * Jmenik br. P. Erdeljan i br. dr. A. Sokolsko drušivo Klarija prire- Petrovič i H. Sekulič, članovi u-dilo je odlično posedenu zabavu prave, sa igrankom, n a „kojoj su sa uspehom davani komadi »Posilni Ri-sto«, »Jedan sluga a dva gospo dara« i monolozi »Šegrt M1Č3« i Sokolsko društvo Duga Resa je ukazalo svojim.siromašnim i zbog sokolstva postradalim članovima »Samoubica«. Na zabavi je gosto- j bratsku pomoč u novcu, odedi i NAPADAJ NA NARAŠTAJCE Pišu nam iz Virovitlce: Jedna grupa sokolskih naraštajaca bila je nedavno, bez ikakvog razloga,, napadnuta od unapred spremlje-ne frankovačke skupine, koju je vodio gimnazijalac, B. Degoricija. Naraštajci su bili teško zlostav-ljani, pa je svatko očekivao da de protiv Degoricija biti poveden postupak, utoliko pre, što je on ved policijski kažnjavan radi frankovačke propagande i radi pisanja po zidovima »2. A. P.«. Medutim, ni sam direktor gimnazije nije preduzeo protiv njega nika-kav korak; ma da je g. Balič ne-kad bio vrlo grlat Jugoslovei, koji je, kao Soko bio poslan na ... študije u Pariz. vao duvečki orkestar vatrogasne muzike iz Crnje. Pred američkim pretstavnlčklm domom počela je rasprava o zakonu o pomoči Velikoj Britaniji. Opčenito se misli, da če zakon j biti primljen bez izmene i veli- j kom večinom, te da de g. Ruzveit dobiti ovlaščenja za pomoč Engleskoj. Karakteristično je, da bivši protivkandidat g. Ruzvelta, g. Wi!ki, sa celim krugom svojih prijatelja, putuje u Englgsku, da bi na licu mesta proučio pitanje pomoči, te da če, pre polaska po-setiti g. Ruzvelta. To se ističe kao znak jednodušnosti čitave Amerike, po pitanju pomoči. U no-vom američkom budžetu predvideno je za vojsku 13 milijardi i 704 miliona, a za mornaricu 11 milijardi i 587 miliona. 1 • • , 1 * Položi u FrancuslroJ opčenito se označava kao vrlo težak, naročito u pitanju obskrbe stanovni-štva. Sem toga, nisu još reguli-sani ni odnosi sa Nemačkom, цј-kon afere sa odstranjenjem g. Lavala iz. vlade. NemaČka štampa kritikuje otvorenije vladu maršala Petena i sumnja u njene ta-mere. »Essener National Zeitung«, organ maršala Geringa, piše, da su u Francuskoj još uvek na videti.ljudi prošlog mentaliteta. Op-denito se smatra, da Peten i Wev-gand hode da dobiju vremena, očekujudi možda, da se ratna sreča nasmeši Engleskoj; i da Fran- obuči. Na sednici uprave sakup-ljeno je odmah 1.500 dinara, a posle još toliko. Neka brada kupila su potrebnima odedu i obuču, a jedan brat uzeo je na hranu _ , jednu sestru sokolicu kroz čita- . drugl đm1 ргаТО51а7П°г I vu zimu. Uprava se sprema da i PIŠU NAM IZ VELIKE KIKINDE: zabavu sa igrankom u restorani-ma; kod S3ve i Kenjereša. Ove priredbe uspele su na sveopšte zadovoljstvo kako u moralnom tako i materijalnom pogledu. Sokolsko društvo prireduje i svake nedelje u svome domu po- žida prikazana je po drugi put i Agencija »Reuter« javlja, da su u Ankaru stigli pretstavnici za-poveđnlštva britanske vojske na srednjem istoku, mhršal Kornval, avijatički vicemaršal Elmhart, i izaslanik zapovednika flote na Sredozemnom moru, admiral Kel-ly. Njegov je cilj, da sa turskim generalnim štabom izmene mišljenja na osnovu postojedeg sporazuma. — »CBS« primeduje, da se u engleskom vojnom izaslan-stvu u Ankari nalaze suviše vi soke ličnosti, da bi moglo da se veruje, da ta konferencija ima samo redovan karakter. Smatra se naprotiv da je cilj te konfe-rencije, da se postigne sporazum o saradnjl engleske i turske 'miške za slučaj da bi Turska bilk prisiljena da stupi u rat. U Berlinu budno prate tok britansko turskih razgovora i ved unapred veruju, da de englesaa propaganda iskoristiti te pregovore za ojačanje svog prestiža. Naglašuje se medutim, da je Rajh spreman da odgovori na sva iznenadenja, koja bi sa te strane mogla da nastupe, i ako se za sada u tu mogudnost ne veruje. — Ljubljansko »Jutro« saopštava vest agencije »Kolumbija« iz Ankare, da se tamo tvr-di, da bi Turska stupila u akciju istog časa, čim bi neka strana vojska ušla u Bugarsku. U L m-donu su po tom pitanju veoma rezervisanl sela sa igrankom, koja posečuju u , ... na druge načine pomogne onima, j vehkom broju pored sokola i me- na opste zadovoljstvo, komedija ko-j su рац u bedu zbog svojih stani. Društvo je svojim agilnim 7an" л/l Aл тогч1л1гллг Unee*« m | 5 ideala u čemu nailaze na punu|t-aciom uspelo, da prikupi u svoje „Zec“, od Mjasnickog. Poseta je bila odlična, a zapažen je takode 1 veliki broj gostiju iz drugih mesta. Redovna godišnja skupština na-šeg društva zakazana je za ne-delju, 26 januara. Božični broj naših zidnih novi-na izašao je u povečanom obimu sa značajnim prilozima. Uvodni članak »Kojim putem«, napisao je br. A. Kordin, o ulozi Vojvodine je dao prilog br. Sekulič i t.d. Priče su napisali br. S. MaM-jevič i J. Popeskov, a nekoliko manjih pričica i pesmica dao je br. Joviča Cirilov, uč. 3 *-azr. osn. škole. Pored vesti iz sveta vrlo je obimna šaljiva strana pu-na originalnih priloga. Nekoliko lepih erteža dao je br. D. Boga-roški. Ji* Na poziv . Sokolsltog društva u Novom Bečeju, pozorišni otsek Sok. društva iz Vel. Kikinde gosto-vao je 12/1, u Nov. Bečeju, gde je priredio vanredno uspelu predsta pomoč svega članstva. redove mnogobrojnu omladinu iz - * mesta i okoline, a tako isto i sve Sokolsko društvo Horgoš na intelektualne radnike, koji mno-drugi dan pravoslavnog Božiča go doprinose napretku i razvoju priredilo je odlično posedeno | sokolstva na krajnjoj tačel naše poselo u svome domu, a uveče otadžbine. Paznja pretpSatnicšma! Savezni izvršni odbor, na- J odmah doznače pretplatu stoieći c!a sok^lsku štaninu | na naš čekovni račun broj sanira i osposobi za njen ,57-686-moralni i sokolski zadatak, stavio se na stanovište, da se «Sokolskr glasnik« može sla-I ti samo onim čitateljima, koji plaćaju pretplatu. Prema dobivenim uput- , stvima, administracija «So- sret žeIJ' da ™ dostav,mo i sve irntcUr,1212, 1.213, 1.240, 1.355, 1.494, 1.547, 1.618, 1.800, 2.060, 2.296. 2.347, 2.432, 2.453, 2.571, 2.575, 2.611, 2.731, 2.813, 2.834, 3.001, 8.092, 3.162, 3.214, 3.301, 3.400, 3.605, 3.677, 3.781, 3.841, 3.898, 3.991, 4.081, 4.093, 4.148, 4.223, 4.300, 4.370, 4.498, 4.524, 4 723, 4.762, 4.804, 4.831, 4.959, 5.008, 5.037, 5.085, 5.101, 5.199, 5.250, 5.417, 5.644, 5.685, 5.697, 5.822, 5.910, 5.921, 6.126, 6.236, 6.310, 6.363, 6.391, 6.410, 6.441, 6.560, 6.610, 6.811, 6.946, 6.954, 7.201, 7.332, 7.692, 7.741, 7.920, 8.023, 8.086, 8.104, 8.221, 8.248, 9.330, 8.457, 8.550, 8.644, 8.689, 8.725, 8.822, 8.905, 8.982, 9.199, 9,380, 9.398, 9.442, 9.750, 9.990, 10.041, 10.160, 10.246, 10.270, 10.361, 10.623, 10.760, 11.328. 11.340, 11.394, 11.335, 11.633, 11.924. 11.950, 12.069, 12.142, 12.503, 12.649, 12.663, 12.845, 12.850, 12.852, 13.295, 13.310, 13.349, 13.369, 13.458, 13.462, 13.938, 14.073, 14.221, 14.266, 14.2S4, 14.302, 14.570, 14.681. 14.688, 14.849, 14.904, 15.123, 15.530, 15.675, 15.762, 15,785, 15.823, 16.127, 16.302, 16.333, 16.423, 16.526, 16.597, 16.610, 17.283, 17.504, 17.612. 18.243, 18.279, 18.529, 18.556, 18.635, 18.860, 18.935, 19.533. 19.575, 19.593, 19.808, 1' .948, 20.948,20.052,20.114,20-245, 20.475, 20.682, 20,761, 21.015, 21.053, 21.418, 21.796, 21.956, 22.021, 22.307. 22.476, 22.518, 22.912, 22-953, 23.020, 23.075, 23.218, 23.445, 23.548. 23.850, 23.875, 23.951,24.324, 24.398, 24.540, 24.849, 24.915, 24.916, 24.S66. Izžrebani dobitki se morajo dvigniti najkasneje v enem mesecu po dnevu žrebanja, to je do vključno 28. januarja 1941 ker po tem datumu zapadejo dobitki v prid društvu. Izžrebani dobitki se bodo izdajali .vsak torek in, četrtek od 19 do 20 ure v pisarni sokolskega doma v šiški, in to od 2. januarja 1941 dalje. UPRAVA Нове кљиге ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ СОКОЛА БЕОГРАД VI Соколско друштво Београд\П (Војислава Илића улица 80) из-дало је свој годишњи извецпај у виду укусно опремљене књи-re, на 64 стране. Извештај је испушен опширним подацима о раду у 1940 години. Сви чланци илустровани су бројним слика-ма. Поред разних табела, пра-вилника и извешаја о раду на селу и у појединм отсецима, у књизи је и попис чланова сви-ју вежбачких категорија. Sadržina sokolskih listova »MLADI SOKO« List naraštaja Sokolskog društva Split donosi u broju za ok-tobar-decembar vrlo zani.nljiv sadržaj u prozi, kao i veliki oroj ilustracija vesti i dr. Napose se ističu članci »Mladi Sokole«, u vodnik od S. Petriča, »Tri ,po men dana« od Trepova, Vrcana Vilfanove, «Ujedinimo se duhov no«, »Istinski autoriteti«, od M Mimice, »Jugoslovenska misao vjera«, od D. Jedrejčiča, »Sokol ska ideja«, »llirizam i jugosloven ska ideja«, od Ž. Haramije, »Na cionalizam kao dužnost«, od Ku čara, »Radimo ustrajno«, od Ar neričeve, »Krenimo pravim pu tem« itd. List izlazi mesečno a pretplata mu je samo 10 dinara na godir.u, pa ga najtoplije preporučamo našem naraStaju! ЧК0ВННЧАР И ЈУЗЕЛИР M. ШР0ВИЋ Терази!е 22 (до №оскве) има швајцарскпх часовника ea руку в џеп, златног на-кита, крнстала, сре-бра, пехара и плакета Бpaiiн и сеетрама попуст Цене ерло солшке. Стручен ргд Трзжите цеие за израду кланаца а значака Savez Sokola Kraljev, Jugoslavijo počeo j’e izdavafi svoju ft&pučamte (MioUUu, uz najjeftiniju cenu od 1 i 2 dinara na 32 do 48 sfrana. Biblioteka j’e do sada postigla van-redan uspeh, a objavila je sledeče sveske: t. Veliko raveifanja (odabrani govori Vi-feškcg Kralja Aleksandra Prvog Ujedini-felja) din. 1.— 2. Reči Jovana Cvijiča din. 1.— 3. Crlgorij Petrov — apostol stvaralaitva din. 2.— 'J PR1PRIMI: 4. Strosmajer I Rački din. 2.— Narudžbe se laiju: Savezu Sokola K. I. — Beograd, poStanskl preUnac 342. # Државна класна лутрија Извлачење V главне и последње класе текућег 41 кола сре^ака изврши1=>е се према лутриском плану X времену од 8 фебруара до зекл>учно 6 марта о. r. и то: У Београду: 8, 10, 11,12, 13, 14, 15, 17, 18 и 19 фебруара и у Скопљу: 24, 25, 26, 27 и 28 фебруара и 1, 3, 4, 5 и 6 марта о. г. У озоме извлачењу бићз 6 мерта о. r. извучене три премије и то: од 500.OOO.—; 1,000.ооо—; и 2,GG0.ooo.— дин. Поред ових премија биХе извучен велики број добитака од дин.: 200.ооо; 100.ооо; 8О.000; 6О.000; 50.ооо; 40.ООО; 35.000; ЗО.ооо; 25.ооо; 20.ооо; 15.ооо; 12.ооо; IO.000; и др. мањих добитака. Укупан износ добитака у овом извлачењу износи: Дии. 56,946.000.- који се исплаћују без икаквчх одбитака. у кајсре^нијем случају могућим спајањем премија и добитака можв се на овоме извлачењу добити на једно} срећки Дин. 3,200.000.* За исплату добитака јамчи Држава Краљевине Југо;лавије. Лица, која већ учестоују у игри 41 кола, треба своје cpefcne IV класе да замене сре^кама V класе најдаљв до 3 фебруара о. г. Они пак који немају сре^ку, а желели би да учествују у игри код ове V главне класе, могу исту набавити код овлаш^ених лродаваца и њихових потпродаваца, ко;их има у сваком већем месту, а уз доплатну цену и то: за једну целу среЈнку Дин. 1.000.— „ „ половину „ „ 500.— „ „ четвртину „ „ 250.— Ближа упуства са лутригким планом и општим празилима добијају се на захтев бесплатно код ćbmx овла- шКених продаваца cpekana. 1 Радио станица у Београду уз дневне вести сваког дака извлачења, објављива^з и резултат извлачења за дсбитке од Дин, 5.000.— па на вкше. Куповањем среЈше Држзвне класне лутрије сваки поједикац поред личне кори;ти коју може да има, ујед-но помаже народну привреду, занатстоо, индустрију и инвалиде, јер се чист приход од продаје срећака сраз-мерно дели у напред пом. сврхе. ■ Izdaje Savez Snkola Kr .lugnclaviie чгћ M Smilianič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad Belajčič) — Pdgovorni uredaik Niko Bartulovič. Brankova ulica broj 30JIV — Stamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarevič - Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21 722.