rostarina piacena u goiovu
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije JJ u Ljubljani, Narodni dom ♦Telefon 2543 * Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 1. juna 1930.
Broj 12.
Vidovdanski,, sletski svečani broj »Sokolskog Glasnika« iziči če 25. o. m., u velikoj nakladi, sa bogatim, opsežnim sadržajem i velikim brojem slika. Re* do viti pretplatnici dobivaju ovaj broj automatski, inače cena pojedinačnom broju biče Din 5.
Bračo i sestre, svaki od vas neka nabavi ovaj svečani sletski broj, na uspomenu našeg I. svesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije. Zdravo!
Ljubljana, 31. juna 1930.
Približili su nam se dani našeg velikog sokolskog slavlja, dani I. sve* sokolskog sleta Sokola kraljevine Ju* goslavije. Uz naše Sokolove, koji če dohrliti u Beograd iz svih krajeva na* še lepe otadžbine i uz redove naše hrabre vojske, doleteče nam brojna jata Sokolova iz ostalih prostranih slovenskih krajeva, doči če nam naša brača Čehoslovaci, Poljaci, Rusi i Lu* žički Srbi. Posetiče nas također iz da* lekih krajeva naša brača američki So* koli, a uz Sokole, evo, sakupiče se ovih dana i naša srednjoškolska omla* dina, da nam ona prva, svojim mla* denačkim nastupom bude preteča ve* bkim danima našeg prvog svesokol* skog sleta u Beogradu.
Svakome od nas, pri pomisli na ove velike dane sokolskog slavlja, na dane, koji imaju da budu veličan* stvena manifestacija naše nacionalne snage, misli i slovenske uzajamnosti, od radosti poigrava srce, a duša napu* nja se vedrim oduševljenjem i treperi u osečajima zanosa i gordosti, obuzeta plamenom otadžbeničke ljubavi i slo* venskog bratstva. I u odsevu te naše radosti, naše oči upiru svoj prvi po* gled u Beograd i u prethodnike našeg sokolskog slavlja, u guste redove naše srednjoškolske omladine.
Zaista. po prvi puta posetiče naša omladina u tako pompoznom broju našu prestonicu, po prvi puta doče* kače Beograd toliko mnoštvo mladih Sinova Jugoslavije, da im otvori svoje iskreno srce i da ih primi i ogrije ljubavlju sokolskog bratstva. Jest, naša omladina nači če tamo svoju braču i svoje sestre i osetiče toplotu domačeg ognjišta. Ali naša omladina treba da oseti, da ta bratska i sestrin* sk Ijubav, iskrenost i toplota izvire i potice iz nepresušivog vrela sokolske misli. Naša omladina treba da oseti, da je samo sokolska misao kadra da sakupi, udruži i razvije najlepše, naj* svežije i najzdravije fizičke i moralne snage i odlike našeg naroda i da dušu i srce napuni silnim poletom nacio* nalne svesti u cilju što čvrščeg i pot* punijeg narodnog i državnog jedin* stva, u cilju što jačeg i tešnjeg zbli* ženja sa ostalom slovenskom hračom. Naša omladina treba da oseti lepotu sokolske misli i treba da zna, da je Sokolstvo izniklo iz dubine narodne slovenske duše, kojem je udario te* melje snažnog, visokog i pravilnog rasta neumrli dr. Miroslav Tyrš. Omla* dina treba da zna, da je Sokolstvo snagom svoje ideje namrlo Slovenstvu naj lepše plodove i da je ono nepro* cenjivim žrtvama udaralo temelje da* nasnje slobode i samostalnosti sloven* j o	Omladina	treba da zna,
da Sokolstvo nije sustalo u radu gle* daj uči u sjaj trofeja svojih pobeda, več da tim radom i dalje, još inten* zivnije, nastavlja, upiruči svoje snažne mišice o plug, kojim na širokom i još dovoljno neobradenom polju uzorava duboke brazde još veče kulture duše i tela jugoslovenskog i celog sloven* skog naroda.
Naša omladina zlatan je pehar, u koji jugoslovenski narod uleva svo* je najlepše nade o nepomučenoj s,reči svoje budučnosti. Ovu omladinu, našu narodnu uzdanicu, sačuvačemo, odr* žati i usposobiti narodu za ostvarenje njegovih večih i viših ciljeva, samo ako ju uzgajamo prema visokim sokol* skim principima, prema principima morala i etike. Vrelo ovoga odgoja nalazi se samo u sokolskoj vežbaonici, gde sistematskim i uporednim vas* pitavanjem duše i tela Sokolstvo pru* ža narodu i državi fizički zdravu, mo* ralno jaku i nacionalnu svesnu gene* racij u. Nasa omladina svesna je, ali istom na pragu spoznanja sokolske ideje i koristi, koju joj ova pruža. Dužnost je stoga naša — starijih, na* ročito učitelja — da se omladini usmeri pogled na široki horizont vi* šokih sokolskih ideala. I sadanji naš
I.	svesokolski slet Sokola kraljevine Jugoslavije pridoneče novo, zdravo seme, seme sokolskog osveštenja na* ročito naše srednjoškolske omladine,
Predsletski dani
Stadion je dovršen, odličan stabilitet i akustičnost — Poslednji organiza-cioni rado vi — Slet srednjoškolske
omladine
Komisija Ministarstva gra-đevina pregledala je sletište
21. maja o. g. u 9 časova pre podne, sastala je na sletištu stručna komisija za pregled sletišta. Ovu komisiju od* redio je g. Ministar građevina.
Komisiju sačinjavali su: profesor univerziteta inž. Mijovič, šef staničkog odeljenja Ministarstva građevine, inž. Svet. Ilič, načelnik tehničkog odeljenja uprave grada Beograda, Lancoš i Be* lopavlič, inženjeri Ministarstva grade* vina.
Komisija je detaljno pregledala konstrukcije svih tribina i dala svoju stručnu ocenu. Projektant br. Momir Korunovič, arhitekt, i br. Predrag Zr* nič, arhitekt, koji je izradio proračun tribina prikazali su komisiji sve de* talje sletišta. Komisija je konstrukci* jom potpuno zadovoljna, dala svoje opaske i manje primedbe. Nije konsta* tovana nikakva nepravilnost.
Komisija je naročito izrazila zado* voljstvo, što celokupna konstrukcija tribina leži na betonskim stupovima, te se isključeno svako uleganje i po*
vijanje.
Odlična stabilnost i akustičnost sletišta
Nakon završenih radova i od* kad je preko 400 radnika, koje je dnevno radilo, napustilo sletište, ono je ponovo oživelo 22. maja, kada je oko 3 časa popodne primilo posetu vojske beogradskog garnizona. Prva je stigla Kraljeva garda sa muzikom, a odmah zatim nadošla je i ostala vojska.
Na sletištu vojsku je dočekao Sletski odbor na čelu sa p.retsednikom br. Đ. Paunkovičem i u prisutnosti brače, koja su se bavila gradnjom sle* tista: projektant inž. br. M. Koruno* vic, inž. br. R. Radulovič i arh. br. P. Zrnič sa preduzimačima.
Svi vojnici, kojih je bilo oko 4500 zauzeli su mesta na hribinama. Za ovo vreme svirala je vojna muzika, sme* štena u glazbenom paviljonu, kojom je dirigovao g. Pokorni.
Ovom prilikom vojnicima je raz* deljena knjižica br. Korunoviaa — Se* Čanja na Krf i Vido.
Kada su vojpici zauzeli svoja me* sta održao im je u ime Sletskog od* bora br. Kneževič lep pozdravni govor
o	Sokolstvu i značenju našeg sveso* kolskog sleta.
Prilikom posete vojske sletište je bilo izloženo najvišem opterečenju. Vojska je za vreme pozdravnog govora zauzela i potpuno ispunila jedan sek* tor sletišta. Posle govora cela vojska krenula je na razgledanje sletišta, kre* čuči se kao neki veliki talas po svima tribinama. Ovim kretanjem i optereče* njem jednog sektora sletište je juče iz* držalo maksimalno opterečenje.
Inženjeri, koji su pratili kretanje vojske, izjavili su da je prvo maksi* malno opterečenje bilo na jednom po* lju, zatim na oba krajnja polja, zatim samo srednje polje i najzad je nastalo tako zvano puno opterečenje.
Za vreme kretanja vojske inženje* ri brača Korunovič, Radulovič i Zrnič sa preduzimačima ulazili su ispod tri* bina i utvrdiii krajnju solidnost kon* strukcija bez ikakve deformacije.
Prilikom ove posete vojske izvrše* na je i proba muzičkog paviljona. Ka* pelnik g. Pokorni izjavio je posle pro* be, da je akustika sletišta odlična. Ne* ma nikakvog odbijanja, te prema torne ni jedan Soko ne može da izgubi tem* po. Obezbedena je potpuna harmonija
ywvvwvvyvYWWwwv
koja če ovom prilikom moči da oseti i pročuti lepotu, uzvišenost i veličinu sokolske ideje. Neka ovaj slet poveže srca naše omjadine trajnim, čvrstim vezom osečaja ljubavi prema Sokol* stvu, jer je Sokolstvo blistav dragulj na jugoslovenskoj kruni, zlatom oko* vana kopča na derdanu slovenskog bratstva. Sletu naše srednjoškolske omladine — Zdravo!
izmedu zvuka muzike i pokreta vež* bača.
U isto vreme vršen je i prenos mu* zike preko radio * stanice. Direktor stanice g. Mozer, koji je sam vršio probno prenošenje, izjavio je da je prenos potpuno uspeo.
Slet srednjoškolske omladine
O	Duhovnim praznicima sakupiče se u Beogradu preko 12.000 srednjo* školske omladine. Ovo če biti prviput da se omadina iz cele naše zemlje sa* kupi u tako ogromnom broju.
Prema utvrdenom programu sred* njoškolska omladina stiže u Beograd u petak, 6. juna. U toku toga dana sti* zače u Beograd specijalni vozovi iz ce* le zemlje. Učenike i njihove nastavnike dočekače Sletski odbor i odmah če ih upućivati u škole, određene za sme* štaj.
U sobotu, 7. juna, počimaju utak* mice srednjoškolske omladine na sleti* štu. 'Istoga dana održače se i utakmice u plivanju na plivalištu »Bob*kluba« na Savi. U 2 sata popodne izvršiče srednjoškolska omladina probe na sle* tištu.
Istoga dana uveče u 814 časova održače se dve akademije: jedna u »Manježu«, a druga u velikoj dvorani sokolane kod druge muške gimnazije.
U nedelju, 8 j um. u 7 časova pre podne, nastavljaju se utakmice na sle* tištu. Utakmice se moraju završiti do
9	časova pre podne, kada počinje for* miranje povorke.
Velika povorka, koja če rmati više od 12.000 učenika i učenica polazi od sletišta. Svi učenici i učenice biče jed* nobrazno obučeni. Povorka kreče od Beogradske ulice u 10 % časova. Po* vorka če biti svrstana prema banovi* nama. Svaka banovina imače svoj štan* dard. Povorku če završiti učenici Pan* čeva, Zemuna i Beograda.
Od Beogradske ulice povorka če se kretati ulicama: Terazijama, ulicom Kneza Mihajla do Kalemegdana. Kod Kalemegdana povorka če proči pored Sletskog odbora, odakle če se raziči.
Na dan 8. juna popodne tačno u 314 časa počinju javna vežbanja na sle* tištima.
U ponedeljak, 9. juna. srednjo* školska omladina razgleda Beograd i okolicu. Istoga dana uveče svi napu* štaju Beograd naročitim vozovima — po utvrdenom rasporedu.
Sanitet za vreme sleta
Zdravstvena sekcija Sletskog od* bora organizovala je zdravstvenu i hi* gijensku službu za vreme sleta. Na sle* tištu su podignute ambulante za slučaj ukazivanja lekarske pomoči. Lekari so* kolskih župa imaju dužnost, da obilaze redovno članstvo svoje župe i da pod* nose izveštaje o stanju zdravlja.
Organizovana je i sanitetska služ* ba na železničkim vozovima i stanica* ma. Svaki sokolski voz pratiče Sokoli lekari, snabdeveni ručnim ambulanta* ma.
Saobračajni' sanitet takoder se več brine za dobro funkcionisanje saobra* čajno*sanitetske službe.
Železnička direkcija u Subotici za* vršila je sve svoje pripreme i organizo* vala sanitetsku službu. Pripreme su uči' njene na pruzi Kelebia—Subotica—No* vi Sad i Velika Kikinda—Subotica.
Na svima stanicama kuda če prola* žiti sokolski vozovi ispitana je pitka voda. Na večim stanicama predvideno je, da se pored pitke vode omoguči br* zo pranje ruku i umivanje. Isto tako prokontrolisane su sve staničke resto* racije i bifei i data potrebna uputstva.
Propisane su i mere za prodaju zdravog voča i drugih namirnica. Na svima stanicama pregledane su i ob* novljene ambulante i spremljen potre* ban sanitetski materijah
Slično če se izvršiti i na svima pru* gama ostalih direkcija železnica.
Sa sednice zbora župskfh načelnika n Beogradu 18« maja o. g.
Prijem Saveza SKJuMedju-narodnu Gimnastičku Fede-
racij u
Prvi zam. starešine Saveza br. E. Gangl primio je ovih dana od pret* sednika Medunarodne Gimnastične Federacije g. Ch. Cazaleta pismo sle* dečeg sadržaja:
Bordeau.v, 15. maja 1930.
Dragi drugovi!
Položaj, izložen u Vašim pismima od 21. februara i 30. marta, sasma je jasan: radi se jednostavno o reorgani* zaciji Jugoslovenskog Sokolskog Save* za, koji je uzeo novo ime i nastavlja tako sjajno započet rad.
Međunarodna Gimnastična Fede* racija prima dakle sa največom sim*
patijom »Savez Sokola kraljevine Ju« goslavije«, koji zauzima mesto »Jugo« slovenskog Sokolskog Saveza«.
Promena biče objavljerta na XVL medunarodnom sastanku u Luksem* burgu, koji če se održati prema obi* čaju 11. jula, istodobno za vreme IX. medunarodne utakmice za koju čemo biti srečni da vidimo i Vaše učestvo« vanje sa jednom jakom ekipom.
Izvolite primiti, dragi drugovi, i» ražaj osečaja naše velike srdačnosti.
Za Medunarodnu Gimnastičnu Federaciju:
Prletsednik:
C h. C a za let.
Poseta pretsednika vlade, generala g, Petra Zivkovića sletištu.
Dne 23. maja u 1254 časova pose* tio je sletište pretsednik vlade g. Pe* tar Živkovič. G. pretsednik vlade do* vezao se je zajedno sa ministrom g. Nikolom Uzunovičem.
Na sletištu g. pretsednika vlade dočekao je drugi zamenik starešine Saveza i pretsednik Sletskog odbora
br. Đ. Paunkovič, koji je g. pretsed* nika proveo kroz ceo stadion. G pret* sednik vlade interesovao se za sve de* talje i obišao celo sletište i zadržao se čitav sat. Na kraju je izjavio, da mu se sletište veoma svida i izrazio nadu da če naše Sokolstvo uložiti sve svoje snage da slet izpadne što bolje.
Saradnja ženskih društava — Organizovanje izložbe narodnih radova
U radu Sletskog odbora učestvuju i pretstavnice svih naših ženskih dru* štvava. Prestavnice ženskih društava naročito su uzele na sebe brigu o sme* štaju i ishrani sokolske i školske omla* dine.
Beogradsko žensko društvo rešilo je da u prostorijama svoga doma u Brankovoj ulici smesti 150 Sokolica iz Čehoslovačke, Poljske ili iz Lužice. Osim toga odbor gospoda Beogradskog ženskog društva rešio je, da primi kao svoje goste na stan i hranu 10 siro* mašnih Sokolica sa Krka.
O	sletu u jleograd doči če {So* kola. a naročito Sokolica u narodnom odelu. Sokolska muzika iz Drniša ta* kode če doči u Beograd u svom narod* nom odelu.
Da bi mnogobrojni gosti imali pri* like da se što bolje upoznaju sa lepo* tom i bogastvom naših narodnih ko* stima i vezova, u domu Kola srpskih sestara otvoriče se izložba naših na* rodnih radova. Gospode i Sokolice, ko* je če dočekivati goste na izložbi, biče takođe obučene u narodne kostime.
Beogradsko žensko društvo u za* jednici sa Domom u Kamenici imače na sletištu svoj paviljon, koji če biti izložba, a ujedno i prodavaona narod* nih umotvorina i narodnih ženskih ručnih radova (vezova, tkanina, čilimo* va i dr.).
Kod savinačke erkve prirediče se
o	sletskim danima karakteristične ve* čeri etnografskog karaktera. Beograd* sko žensko društvo zamišlja, da tom prilikom prikaže način izrade naših narodnih tkanina: jedna tkalja izradi* vače stalno tkanine na svome razboju.
Velik! monstre koncerti na sletu
Orkestar od 400 glazbara
Za vreme sleta prirediče se u Beo* gradu čitav niz javnih svečanosti i za* bava. Tu spadaju sokolske akademije i narodne i sokolske zabave kod savi* načke erkve i na drugim mestima.
Osim toga, prilikom sleta prirediče se i dva velika monstre koncerta. Prh rediče se na samom sletištu dva ovak« va koncerta. Prvi če biti 15 juna — na dan vojske, a drugi 29 juna — posled* njeg sletskog dana.
O	vi koncerti prirediče se uveče. Orkestar če biti sastavljen od 400 mu* zikanata. Orkestar, kojim če dirigovati kapelnik g. Pokorni, biče sastavljen od vojnih muzika beogradskog garnizona, a biče pojačan najboljim kapelnicima i vojnim muzikantima iz cele zemlje.
Na programu ovih velikih konce* rata biče samo jugoslovenski i sloven* ski kompozitori. Koncerat če se izvodi* ti na jednom velikom podijumu, koji če se postaviti na sredini sletišta.
Dopisnici stranih listova
Koliki interes vlada za nas slet i u inostranstvu vidi se i po tome što su mnogi veliki listovi odlučili da u Beo* grad pošalju svoje naročite dopisnike.
Mnogi prestavnici strane štampe počeli su več da dolaze i u sletskoj kancclariji traže informacije o sletu. Za mnoge stran e listove javljen je več dolazak naročitih dopisnika, koji če doči iz Londona, Pariza, Beča, Berlina, Praga, Varšave, Ženeve, Rima, Milana, Bukurešta itd. Sletski odbor pobrinuo se da se prestavnicima strane štampe što više izide ususret.
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Odborska sednica ČOS
17. i 18. maja održana je u Pragu odborska sednica ČOS, na kojoj su učestvovali zastupnici sviju župa i svi članovi pretsedništva. Odsutnim: sta* rosti br. dr. Scheineru, načelniku br. dr. Vaničku i članovima pretsedništva br. Liski i br. Malickom poslati su
a u Sofiju, na slet bugarskih Junaka, delegacija i više članova, kojima se slet Junaka preporučuje. — Kod izbo* ra u pretsedništvo nije do šlo do ni* kakvih promena, osim novo izabranog br. dr. Slavika, ministra unatrašnjih dela ČSR, koji je bio izabran na mesto brata dr. Maličkog, koji je odstu* pio. — Za glavnu skupštinu Sa*
Sa sednice ČOS u Pragu
pozdravi. Sednici pretsedavao je prvi zamenik staroste ČOS br. František Mašek. Svi funkcionari podali su iz* crpne referate. Zanimljiva je bila di* skusija v svesokolskom sletu u Beo* gradu i o Sokolu kraljevine Jugosla* vije. Razgovaralo se i o posetima Ru* munije, Sofije. Luksemburga, Belgije i Finske. U Belgiju i Finsku šalju se referenti, u Luksemburg idu takmičari,
veza Slovensko Sokolstvo Lzabrani su za delegate br. Franti-šek Mašek, Vin* cenc Štepanek, a za njihove zamenike br. dr. Karel Heller i Antonin Krejči.
—	Zaključeno je, da se 17. septembra
o.	g. u svim sokolskim društvima pro* slavi lOOgodišnjica rodenja dr. Miro* slava Tyrša. — Sednica je trajala ukupno 20 sati,
Iz statistike rada ČOS
Iz referata, podnetog na sednici odbora ČOS dne 17. i 18. maja, pre* nosimo u izvadku rad čehoslovačkog Sokolstva:
Svega članstva je, po statistici od 31. decembra 1928., 248.812 muških i 97 498 ženskih. Broj celokupnog član* stva povisio se za 3366. Ovo članstvo organizovano je u 2802 društva i 316 odseka sa 53 župe. Naraštaja je bilo 33.447 muškog i 32.858 ženskog, svega 66.305. Broj naraštaja snizio sc za 2406. Dece je vežbalo: 74.209 muške i 85.175 ženske, svega 159.384. Prirast od 12.224.
Knjižara ČOS izdala je 43 nove knjige, večinom telovežbačkog sadr* žaja.
Listova izašlo je: »Vestnika So* kolskog« 47 brojeva u prosečno 45.225 primeraka, »Cvičiteia« 12 brojeva u 10.540 primeraka, »Cvičitelke« 12 bro* jeva u 8250 primeraka, »Vzdelavatela« 10 brojeva u 4550 primeraka, »Vzkri* ženi« j(za decu) 10 brojeva u 41.990 pri« meraka, »Sokolske Besedy« (za nara* štaj) 12 brojeva u 24.250 primeraka.
Čst. Sokolstvo učestvovalo je na sledečim sletovima:	Poznanj, Varša*
va, Krakov, Plzenj, Tišinsko, Ost,rov* sko i Hlučinsko.
Iz statistikđ' prosvetnog odbora vidimo, da je bilo u ČOS 12.800 pre* davanja i 71.343 proslava.
Finance ČOS iznose 9,781.740-17 Kč i to najviše u inventaru, pozajmi* cama i vr. papirima. Porcd toga izno* se razni fondovi 5,242.192-86 Kč, i to ozledni l,405 488-89 Kč, lekarski 539.514-40 Kč, narodni 982.828-83 Kč, telovežbačkih škola 907.066-27 Kč, ti*
skovni 257.794-60 Kč, penzioni za či* novništvo 299.100 Kč i ustanova banke Slavije za potpomaganje inostranih posetioca telovežbačkih škola ČOS 100.000 Kč. Godina 1929. svršila je deficitom od 134.164’85 Kč, što se opravdava sa slanjem vrste, koja je nastupila na sletu američke ČOS. a koja je stajala preko 100.000 Kč.
Putovanja ČSL Sokola posle sleta
čehoslovačko Sokolstvo če posle sleta ,da u četiri grupe proputuje na* šu državu. Jedna grupa putuje iz Beo* grada u Zagreb, Ljubljanu, Bled. oda* kle če preko Jesenica u domovinu. Druga grupa putuje preko Lajkovca u Sarajevo, Dubrovnik, Split i preko Maribora kuči. Treča posetiče samo Zagreb i Sušak, a četvrta putuje u Skoplje, Ohridl Đevđeliju i dalje u Solun, Atenu, Smirnu. Stambul, Variiii i Sofiju, gde če prisustvovati sletu bugarskih Junaka.
Iz lužičkog Sokolstva
Lužičko*srpsko Sokolstvo sagra* diče i svoj Sokolski dom U tu svrhu bio je kod ČOS osnovan naročiti Iu* žički fond. — Reorganizacija Saveza i osnivanje triju župa nije još prove* dena. — Znani lužičko*srpski sokolski radnik i umetnik br. Mercin Nowak iz* ložio je u Pragu, pod pokrovitelj* stvom češkodužičkog društva »Adolf Černy« svoje radove.
(Nastavak sa str. I. V. stupac.)
Aeroklubov! Male Antante na sletu
Aeroklub kraljevine Jugoslavije iz* vestio je Sletski odbor, da če za vreme svesokolskog sleta u Beogradu, stiči i delegacije aerokluba Male Antante.
Ovc če delegacije zajedno sa aero* klubom Jugoslavije izvesti mz propa* gandističkih letova i time manifesto* vati svoju solidarnost sa jugosloven* skim Sokolstvom.
Izleti po Jugoslaviji
Veliki broj gostiju, naročito brača eehoslovački Sokoli, nameravaju da po* sle sleta proputuju našu zemlju. Mnogi eehoslovački Sokoli spremaju se, da posle sleta odu u Sarajevo, Dubrovnik, Split. Za ovo putovanje prijavljeno je več do sada 1500 čehoslovačkih Sokola i sokolica.
Saobračajna sekcija Sletskog od* bora u zajednici sa društvom »Putnik« izradila je program ovih putovanja go*
stiju iz inostranstva i naročite prospek* te. U plan ulaze putovanja jadranskoin obalom — od Kotora do Sušaka, zatim putovanja po Južnoi Srbiji — do Oh-ridskog jezera i putovanja Derdapom u istočnu Srbiju dalje na jug.
Ovi se izleti prireduju isključivo za goste sa Strane, dok če sc naši So* koli i ostali učesnici sjeta vračati direk* tno u mesta polo&ka, prema sletskoj legitimaciji i povlastici.
Povlastice na železnici za vreme sleta
Odlukom gospodina Ministra sa* obračaja M. s. br. 9331/30. odobrena je povlastica u četvrt cene svim učes* nicima svesokolskog sleta.
Ova povlastica ima se primenji* vati u smislu roka važnosti na sledeči način:
1. Za sve članove i članice Sokola
kraljevine Jugoslavije povlastica važi za dolazak od 1. do 29. juna, a za povratak od 29. juna do 8. jula, i to samo na osnovi sletske legitimacije, tako da pola karte kupljene na polas* ku važi i za besplatni povratak.
2. Za školsku omladinu povlastica važi samo od 4. do 11. juna i to na osnovi sletske legitimacije.
3. Za sokolski naraštaj povlastica važi od 19. do 24. juna i. to na osnovi sokolske legitimacije.
4. Za gradane, koji dolaze da vi* de slet povlastica važi:
za dane školske omladine od
4.	do 11. juna,
za vojne dane od 12. do 17. juna, za naraštajske dane od 19. do 24. juna i , za glavne sletske dane od 24. juna do 3. jula.
Za sve učesnike pod broj 4. ova povlastica'važi samo na osnovi sletske legitimacije.
5. Za Sokole iz inostranstva, t. j. Čehoslovake, Poljake, Ruse i Lužičke Srbe povlastica , važi od 1. juna do 21. jula o. g. i to kako za putovanje u Beograd tako i za izlete, koji če se vršiti posle sleta.
Ova povlastica važi na osnovu sletske legitimacije za putovanje u Beograd, a na osnovi naročitih legiti* macija za izlete.
U legitimacijama za izlete biče naveden tačak pravac puta. Povlastica od 1. do 5, važi za povratak samo u tome slučaju, ako sletska legitimacija bude overena od Strane Sletskog od* bora u Beogradu.
Roditelji školske omladine i ostali učesnici mogu putovati svima redov* nim putničkim i brzim vozovima. Da bi se koristili povlasticom, moraju se snabdeti naročitim legitimacijama, ko* je je Sletski odbor posfao svim direk* torima srednjih škola, kao i svim So* kolskim društvima u zemlji. Ove le* gitimacije dobivaju se po ceni od Din 20.	Sa ovim legitimacijama na
polaznoj stanici kupi se železnička karta u pola cene. Po dolasku u Beo* grad, svaki koji uživa ovu povlasticu, mora se prijaviti Sletskoj kancelariji, gde če uzeti za Din 5 sletski znak i gde če mu se overiti legitimacija. Po* lovina železničke karte mora se ču* vati i važiče uz overenu legitimaciju, za povratak. Iz mesta, gde nema ni Sokolskih društava ni gimnazija, mogu se ove legitimacije poručiti direktno od Sletskog odbora (Terazije broj 7, Palata Izvozne Banke međusprat) ša*
1 j uči unapred Din 21.
Ulaznice za sve sletske dane
Ulaznice za sve sletske dane mo* gu se dobiti samo u sletskoj kancela* riji.
Za vežbanje srednjoškolske omla* dine (8 juna) cene su mestima:
I. tribina: loža (sa 6 sedišta) 200 din; sedište u sredini 40 din; sedišta sa strane 30 din; stajanje 5 din.
II. tribina: loža (sa 8 sedišta) 200 din; sedišta u sredini 40 din; sedišta 'sa strane 30 din; stajanje 5 din.
III. tribina: Sva sedišta po 10 din; stajanje 5 din:
iV. tribina: loža (sa 8 sedišta) 150 din; sedišta u‘ sredini 30 din; sedišta sa strane 20 din; stajanje 5 din.
Iste su cene i za dan vojske — 15 juna.
Za slet sokolskog podmladka 22. juna:
I. tribina: loža sa 6 sedišta: 300 din; sedišta u sredini 50 din; sedišta sa strane 40 din; stajanje 10 din.
II. tribina: loža sa 8 sedišta 300 din; sedišta u sredini 50 din; sedišta sa strane 40 din; stajanje 10 din.
III. tribina: sva sedišta po 20 din; stajanje 10 din.
iV. tribina: loža sa 8 sedišta 250 din; sedišta u sredini 40 din; sedišta sa strane 30 din; stajanje 10 din.
Glavni sletski dani: 27., 28 i 29. juna:
I.	tribina: loža sa 6 sedišta 400 din; sedišta u sredini 60 din; sedišta sa Stranj 50 din; stajanje 10 din.
U. tribina: loža sa 8 sedišta 400 din; sedišta u sredini 60 din; sedišta sa strane 50 din; stajanje 10 din.
III.	tribina: sva sedišta po 30 din; stajanje 10 din.
iV. tribina: loža sa 8 sedišta 300 din; sedište u sredini 50 din; sedište sa strane 40 din; stajanje 10 din.
I.	tribina gleda licem na Ratarsku ulicu, II. tribina na Študentski dom,
IH.	tribina na Aleksandrovu ulicu, IV. tribina na Vladetinu ulicu.
Program sletskih dana vojske i mornarice
Slet vojske i mornarice održava se u subotu 14. i nedelju 15. juna. Na slet, pored vojske iz Beograda, i bli* žih garnizona kao što su: Zemun, Paničevo, Vršac, Novi Sad, Kraguje* vac, Požarevac itd., dolaze i vojnici takmičari iz svih pukova. Program ovih dana je sledeči:
U subotu 14. juna u 7 sati ujutro, početak utakmica vojničkih odelenja na sletištu. U 2 sata popodne nasta* vak utakmica i probe za javnu vežbu. U nedelju 15. juna u 7 sati iz jutra nastavak utakmica i proba na sletištu. Popodne tačno u 3A sata javna vež* ba. Program javne vežbe vrlo je biran i raznolik, te če se objaviti naknadno.
U 8 A sati naveče. veliki monstre* koncerat vojnih muzika na sletištu. Muzika če biti sastavljena od preko 400 vojnih glazbara i kapelnika, a dirigirati če kapelnik Kraljeve .garde pukovnik g. Pokorni. U tu svrhu biti če u sredini vežbališta podignut po* dium.
Program sleta naraštajskih dana
U petak 20. juna, dolazak sokol* ske dece i naraštaja i njihov razme* štaj po stanovima.
U subotu 21. juna u 7 sati iz jutra početak utakmica i proba na sletištu. U 11 sati otvorenje sokolske izložbe. Za ovu izložbu stigli su vrlo interesantni istorijski podatci, pred* meti, fotografije, slike, knjige i razne druge sokolske edicije od svih župa i mnogih društava tako, da če ova izložba biti vrlo zanimiva i lepa.
U 2 sata popodne nastavak utak* mica i proba na sletištu.
U 8 sati naveče dve svečane so* kolske akademije i to: jedna u Manje* žu, druga u Sokolani Sokolskog dru* štva I. u Knez Miletinoj ulici.
U 8/4 sati uveče veliki vatromet na igralištu Beogradskog Športskog Kluba u počast sokolskog naraštaja.
Istoga dana održati če se veslačke utakmice Beogradskog veslačkog Klu* ba; vreme ove utakmice objavit če se naknadno.
U nedelju 22. juna, u 9 sati iz* jutra, početak formiranja povorke. Povorka sokolske dece i naraštaja kreče kroz grad ovim ulicama:	Od
Svetosavske crkve, ulicom Kralja Mi* lana, Terazijama, ulicom IKneza Mi* hajla na Kalemegdan, sa Kalemegdana povorka dolazi pred pozorište. Pred pozorištem pozdrav pretsednika opšti* ne i razlaz povorke.
Popodne, tačno u 3A sata poče* tak javne vežbe sa vrlo biranim pro* gramom, koji izvode sokolska deca i naraštaj. Naveče u 8 sati svečana aka* demija.
U ponedeljak 23. juna, razgleda* nje Beograda i bliže okoline, a po*
podne u 4 sata na trkalištu Kola ja* hača, Sokolski dan sa obilnim progra* mom. Naveče odlazak iz Beograda.
Pripreme za slet iz unutraš-njosti
Po svim mestima naše kraljevine ovih dana pa sve do sleta vrše se naj intenzivni j e	pripreme Sokolskih
društava za veliki slet i polazak u Beograd. Več pre 20 dana počele su mnoge župe i društva sa priredbama svojih župskih sletova i javnih časova svojih društava. Do sada održane su izmedu ostalog i ove priredbe: župski sletovi u Novom Sadu, Paračinu i Le* skovcu i javni časovi po mnogim me* stima u celoj zemlji. U Beogradskoj župi održala su ove nedelje svoje jav* javne časove Sokolska društva I, Beo* grad III, i Zemun.
Veliki interes Spilita za slet
Sletski odbor izvešten je od stra* ne Sokolske župe u Splitu, da je inte* res splitskog Sokolstva i gradanstva za naš slet vrlo velik i da več sada računaju, da če iz Splita za glavne sletske dane poči preko 1000 učesni* ka. Tako če za same Spličane biti potreban posebni voz iz Splita za Beograd. Inters otoka i ostale Dalma* cije ni malo ne zaostaje za Splitom tako, da če u Beogradu za glavnih sletskih dana biti veliki broj učesnika obojeg spola iz Dalmacije.
Program glavnih sletskih dana
U redovima Sokolstva vlada ve* liki interes za takmičenja za svesla* vensko i jugoslavensko prvenstvo. Takmičari dolaze več u nedelju 22. ju* na. U ponedeljak 23. juna u 7 sati iz* jutra počinje takmičenje članova i članica za prvenstvo Saveza Slovenskog Sokolstva i za prvenstvo Sokola kra* ljevine Jugoslavije.
U prvom delu takmičiče se na spravama i prostim vežbama. U 2 sata popodne nastavak takmičenja u ko* liko se isto nebi dovršilo dopodne. U torak 24. juna u 7 sati izjutra nasta* vak prvenstvenih takmičenja. Takmi* čiče se u drugom delu u lakoj atle* tiči. U 9 sati pre podne cestovno tr* Čanje kroz Beograd. Nakon završenih prvenstvenih takmičenja nastavlja se takmičenje članstva Sokola kraljevine Jugoslavije u raznim granama telo* vežbe (jedanajsteroboj) naročito tak* mičenje u iakoj atletici i četveroboj
članica. U 12 časova početak takmi* čenja na plivalištu Bob*kluba na Savi.
U srejlu 25. juna u 7 časova iz* jutra nastavak takmičenja članova i članica Sokola kraljevine Jugoslavije u odelenjima i pojedinačno viših i srednjih odelenja. U 2 sata popodne na samom sletištu nastavak takmiče* nja za niža odelenja, a na plivalištu Bob*kluba na Savi takmičenje u skoku.
Glavni sletski dani
U četvrtak 26. juna, dolazak i razmeštaj članstva,
U petak 27. juna u 6 sati izjutra probe na sletištu za javnu vežbu. Po* podne tačno u 3Vi sata prva javna vežba. Program če biti sastavljen od
10	do 12 tačaka, koje če biti vrlo za* nimive i raznolike. U 8 sati u večer akademija u Manježu. Iste večeri u 8 'A sati »Večer na Savi«, šetnje lada* ma, svečana iluminacija i na Kalemeg* danu koncerat beogradskih pevačkih društava. Iste večeri svečana pretstava u Narodnom Pozorištu. U subotu 28. juna na Vidovdan u 7 sati izjutra probe za javnu vežbu. Popodne tačno u 3A sata druga javna vežba. Na programu 10 do 12 raznih vrlo biranihi tačaka. U 8A sati naveče sokolska akademija u Manježu, isto veče na samom sletištu u SA sati »Veče narod* n ih igara«.
U nedelju 29. juna u 8 A sati iz* jutra formiranje za povorku. Zborno mesto Karadordev park, odavde kre* če povorka u 10 sati i to ovim ulica* ma: Šumadijskom, Kralja Milana, Te* razijama; Knez Mihaj lovom pored Kalemegdana, prema Pozorištu na sle* tište, gde če biti pozdrav od strane beogradske opštine. U 3A sata po* podne treča javna vežba na sletištu, program bit če sastavljen u 10 do 12 tačaka. Iste večeri u 8 sati sokolska akademija u Manježu. U 8A sati na* večer na sletištu koncert vojnih mu* zika pod dirigovanjem kapelnika Kra* Ijeve garde pukovnika Pokornog- Po svršenom koncertu izvesti če vojska jednu nočnu ratnu scenu. Vojska če u toj tačei nastojati da što vernije prikaže momente jedne nočne borbe, odnosno napada. Bit če upotrebljeni mitraljezi, bacači mina, ručne bombe i slično, a rakete i reflektori upotpuni* če ratnu scenu.
U ponedeljak 30. juna razgledanje grada i bliže okoline i odlazak na iz* lete u unutrašnjost i na more
U subotu ili nedelju biti izvršena svečana predaja zastave, koju Savezu Sokola kraljevine Jugolasvije poklanja Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksan* dar I. Detaljni program načina pre* daje i vreme objavit če se naknadno.
Javne vežbe od 27., 28., 29. biti če sasvim različite i prema tome isključeno je več unapred svako po* navijanje več ranijeg dana izvedenih ve žaba.
Za vreme sletskih dana biti če na prostoru oko savinačke crkve organi* zovan naročiti sokolski zbor. Tu če izmedu ostalog biti podignuti naročiti paviljoni i letnje pozorište, gde če se svake večeri priredivati razni koncerti i narodna veselja. Tako če Beograda* ni i gosti za sve vreme sleta moči da provedu veče na slobodnom vazduhu u prijatnoj razonodi, zabavi i veselju.
Ovo je kratki načrt programa, koji u glavnome obuhvata večinom čisto sokolske tačke. Pored ovoga biti če skorih dana saopšten program svih priredaba za šve vreme sletskih dana u vezi sa Sokolstvom i priredbama, koje je Sletski odbor u zajednici sa ostalim nacionalnim i kulturnim orga* nizacijama organizovao. Tako če biti priredene razne izložbe, kao umetnič* ka izložba u paviljonu »Cvete Zuzo* rič«, izložba narodnog veziva i žen* , skih ručnih radova, više manjih izlo* žaba narodnih rukotvorina, koncert Beogradske Filharmonije, trke Kola jahača itd.
Pažnja srednjoškolskoj omladini!
Sletski odbor pozvao je svojim raspisom od 26. o. m. sve one učenike i učenice srednjih škola, koji dolaze na slet srednjoškolske omladine, a do danas još nisu dostavili novac za za* jedničku prehranu, da to učine preko svojih škola najkasnije do 4. juna, jer se kasnije prijave neče moči uzeti u obzir. Organizacija prehrane izisku* je blagovremeni statistički podatak, pa je stoga potrebno da se omladina što pre prijavi, ako računa na to. da bude uvedena na zajedničku prehra* nu. Direktori i nastavnici škola umo*
1 ja vaju se, da postupe u smislu ovog raspisa.
Snimanje za vreme sleta
Sletski odbor definitivno je izra* dio pravilnik za prof. fotografe, koji se žele koristiti pravljenjem sniinafca u svrhu prodaje. Svi oni fotografi, koji to žele, treba da se čim pre j a ve u kancelariji Sletskog odbora, palata Izvozne banke. Terazija 7, međusprat.
V. CBEME
*®RMI
kTOUT* HC
Na stadionu: gg-, ministar N. Uzunović, pretsednik vlade general P. Živković, II. zam. starešine Saveza br. Dj. Paunković
Prijave i pregled privatnih stanova za sletske goste
Sletski odbor danomice prima pri* ja ve privatnika za nastanbu Sokola i ostalih gostiju za vreme sletskih da* na. Do sada prijavio se lepi broj ljudi, koji su svoje sobe dali na raspolože* nje Sletskom odboru. Treba pohvaliti dobru volju onih, koji su te svoje usluge ponudili Sletskom odboru pot* puno besplatno. Da bi Sletski odbor mogao izvršiti što bolji i pravilniji raspored gostiju po stanovima privat* nika, to če članovi stanbene sekcije Sletskog odbora izvršiti pregled svih do sada prijavljenih stanova.
Besplatan vizum za poljske, lužičko- srpske i američke Sokole
Rešenjem gospodina Ministra fi* nansija od 21. maja tek. godine br. 34.989 odobreno je, da svi Sokoli i So* kolice iz Republike Poljske, svi So* koli i Sokolice, koji dolaze iz Lužica (Nemačke) i svi Sokoli i Sokolice, koji dolaze na slet iz Amerike imadu bespSatnu vizu. O tome obaveštena su sva naša pretstavništva na strani.
11.	juna velikim prekooceanskim pa* robrodom »Mauretanija« društva Cu* nard*Linie i stiže u Cherbourg 16. juna, odakle nastavlja put za Beograd. Ova vest primljena je u redovima našeg Sokolstva sa najvecim oduševljenjem.
Razne povlastice za slet
Direkcija Požarevačkih željeznica Dunavsike banovine i Direkcija že* ljeznica Drinske banovine u Šapcu,
izvestile su Sletski odbor, da su ela* novima Sokolskog društva i učesnici* ma svesokolskog sleta odobrile povla* sticu od 75% u trajanju od 4. juna do
8.	jula o. g. Učesnici su dužni na že* ljezničkim blagajnama pokazati svoje legitimacije i izvaditi polovičnu kartu, koja sa overenom legitimacijom od strane Sletskog odbora u Beogradu važi za povratak.
Uprava Parnog Kupa tila braće Z. Popoviča,' na svojoj sednici od 25. marta o. g. donela je rešenje, da se svima učesnicima svesokolskog sleta dade izuzetan popust -za kupanje u bazenu i pod tuševima (po 6 Din od osobe sa potrebnim priborom). Po* vlastice važe uz legitimaciju i to od 7 dana pre do 7 dana posle sleta. Ku*
Vojska na tribinama pri kušnji stabilnosti i akustičnosti stadiona
Dolazak američkih Sokola
Pored svega toga što dolazak na slet iz Amerike zahteva mnogo slo* bodnog vremena i još više materijah nih izdataka, naši Sokoli u Americi Prebrodili su ipak sa uspehom mnoge te|Jc°ee i najavili svoj dolazak na -u c ,ako smo izvešteni, oko 100 na* sin Sokola i Sokolica iz Amerike pri* javilo se več i polazi iz Ne\v*Yorka,
Način i oblik nepoisrednog sokolskog rada.
Prosvetni rad vrši se sredstvima, koja smo pre naveli u ovom članku. Glede načina i oblika neposrednog prosvetnog rada treba naročito imati u vidu sledeče:
Predavanja su obično namenjena članstvu i javnosti. Raznolikost udej* stvovanja prosvetnih radnika podaje mogučnost izbora razne materije za ova predavanja. Prosvetni odbori treba da polažu važnost na to, da se sačuva tekst održanih predavanja, da bi ih se po potrebi moglo takoder raz* množiti; ako pak nije moguče 'dobiti celo predavanje, ima svakako da se sačuva točan izvadak glavnih misli predavanja.
Največu pozornost moraju pro* ■svetni odbori posvetiti nagovorima pred vrstom. Prosvetni odbor mora stalno biti zastupan u vežbaonici te iskoristiti svaku priliku u poetizava* nju sokolskih prosvetnih ciljeva. Ob* lik nagovora ima da bude kratak, sa* držina točna, dikcija uverljiva i iskre*
patilo je u Bosansko j ulici — u bli=> zini željezničke stenice.
Brodarstvo Taška Naumoviča, ce*
neči rad našeg Sokola odobrilo je snižene cene za sve Sokole na svim brodovima tog društva, koji saobra* čaju Beograd^Veliki Bečkerek, Beo« grad=Pančevo. Beograd^Dubravic, Beo* grad*Zemun i obratno u svim tim pravcima. Popust iznosi 50% od nor* malnih cena.
n?- Materiju za nagovore pružaju raz* m društveni i opšte sokolski dogodaji, kao takoder i značajne pojave, koje se odnose na razvoj i napredak jugo* slovenskog naroda. Raspodelu nago* vora ima da vrši prosvetni odbor ”po programu tako da nijedan dogodaj kao ni pojava o kojima je upravo bilo govora, ne produ po članstvu neopa* ženi.
Za izobrazbu predavača i prosvet* nih radnika ima da se skrbi putem prosvetnih tečajeva, kojima ima da odreduje načrt prosvetni odbor, uzi* majuč pri tome u obzir sve okolnosti i kulturni milje, u kojemu se dotična sokolska jedinica nalazi.
Razumljivo je, da nijedna sokol* ska jedinica ne sme da propusti mo* gučnost da predobije one predavače, koji bi več po svojoj izobrazbi, prak* si i položaju bili u stanju da svojim predavanjem pruže slušaocima koristi u cilju višestrane izobrazbe.
Okružni ili društveni članski, na* raštajski i kao i za pomladak prosvet* ni izleti imaju da se organizuju po okružjim ‘ ili društvima u krajeve,
koji imaju svoju važnost sa istorij* skog, kulturnog ili gospodarskog gle* dišta, a po mogučnosti i izvan ovih krajeva. Prema istorijskim znameni* tostima odnosnog kraja moči če pro* svetni odbor da prikaže izletnicima prošlost kakova je u istini bila i po učinku ove prošlosti nadoveže razma* tranja o budučnosti. Širenju duševnog obzorja mnogo če pripomoči prikazi* vanje kulturnih i gospodarskih i osta* lih prilika odnosnog kraja. Nekojima če zaista koristiti ova razlaganja o go* spodarskim prilikama, koje u vetu ju napredak toga kraja te če takoder biti u stanju da ova objašnjenja korisno upotrebe u svom delokrugu. U okviru ovih izleta mogla bi se takoder pripra* viti predavanja o raznim granama po* ljoprivrede, obrta, trgovine i industri* je, a koja bi se imala da održavaju na licu mesta i u praktičnim prime* rima.
Izleti su takoder i propagandni; kako i kojim sredstvima se postizava* ju propagandni uspesi prigodom po* učnih i zabavnih izleta ima da prosudi prosvetni odbor u svakom pojedinom slučaju i prema okolnostima odnos* nog kraja. Sokolski kroj, fanfara, pe* vanje veoma su jaka sredstva na pro* pagandnim izletima.
Debatne večeri potrebite su naro* čito članstvu iz dva razloga: za vreme debate usmerena je pozornost nazoč* nih na misao, koju obično razvija glav* ni debater; svaki od prisutnih ima pri tome priliku da iznaša i tumači svoje znanje ili naziranje, a pri čemu se na* vikava na primeran način društvenom nastupanju. Prosvetni odbor ima za* daču, da za debatne večeri pribavi glavnog debatera, koji pruža i vodi predmet debate.
Radio je takoder važno pomagalo za širenje opšte izobrazbe. U krilu svake sokolske jedinice treba nasto* jati da se omoguči svim onim člano* vima, kojima to drugamo nije moguče, da slušaju predavanja preko radia. Vodstvo i nadzor ima da nad tim bu* de povereno prosvetnom odboru, koji je naravno dužan, da prati radio*pro* grame te da iz tih programa vrši iz* bor.
Potrebno je uvesti skupno letova* nje naraštaja i to na moru, u gorama ili u lepoj prirodi. Letovanje ima da se održava pod vodstvom brače, koja imaju da se skrbe, da se vreme leto* vanja iskoristi u cilju jačanja zdravlja i sokolskog uzgoja poverene im so* kolske omladine. Provadanje ovoga naravno odvisno je od novčanih sred* stvava. Sokolske jedinice bi morale da u ovu svrhu ustanove omladinske fondove za letovanje.
Pevanje u vežbaonici trebalo bi gajiti sistematski, j er je to važno sred* stvo za podizanje medusobne harmo* nije. Članstvu treba pružati moguč* nost, da u okrilju društva takoder i izvan vežbaonice gaji glazbu i pesmu.
Kazališne predstave podržavaju primeran glas mnogih sokolskih dru* štava, koje ovima stvaraju veoma po* godnu vezu izmedu Sokolstva i naro* da, koji inaee ne bi imao prilike da se približi našoj organizaciji. Izvršujuee članstvo dolazi time u važnu životnu školu te je pri dobrom i ražboritom izboru predmeta uspeh uvek lep i raz* veseljiv.
Za mladu publiku od naročite pri* vlačivosti su lutkarske predstave, ko* jih područje nikako nije tako ograni* čeno, kako se to obično misli. Sadržaj ovakovih predstava je poučan i zao* kružen čarom zanimivih vanjskih okol* nosti, ko^e tako usko privlače mlada srca, da je konačni uspeh mimogred veoma lako postiči. Repertoar svet* skih lutkarskih pozorišta več je odav* na prekoračio međe igara priča te sad obasiže gotovo cele opere. 1 kod nas se več opaža lepo nastojanje i razvoj vlastitih sokolskih lutkarskih pozori* šta. Sokolska društva trebala bi da raz* mišljaju i o mogučnosti gostovanja postoječih lutkarskih pozorišta.
Takoder i kino bi morao biti u načrtu prosvetnih odbora, koji bi ima*
li	da vrše izbor programa u pravcu sokolskog prosvetnog rada.
Priredbe su istinitog ili zabavnog značaja. Pri istinitim^ priredbama do* lazi do izražaja konačni uspeh pravog napora društvenog rada na polju te* lesnog i duševnog uzgoja. Zato mora* ju društva uložiti sve sile u priprema* ma za ovakove priredbe, koje služe javnosti kao merilo za ocenu uspeha.
Zabavne priredbe nije moguče od* vojiti iz društvenih programa. Brižno pripravljene takoder po sadržini, do* našače ne samo materijalnu korist, več če poslužiti kao primerno sred* stvo za propagandu.
Sokolska knjiga je usredotočena u Jugoslovenskog Sokolskoj Matici. Dužnost je Sokolstva da podupire rad Matice u širenju njenih knjiga. Pojed* naka dužnost je takoder u širenju so* kolske štampe.
Knjižnice i čitaonice imaju da se osnivaju prema oceni prosvetnog od* bora, pre svega tamo, gde se članstvu za ovo ne pruža nikakova druga prili* ka. Ali posvuda treba raditi i nastoja* ti u tom pravcu, da se u več postoje* čim javnim knjižnicama i čitaonicama nalaze sokolske knjige i sokolske no* vine.
U neposredni prosvetni rad ubra* jamo još pračenje i sledenje svih važ*
Ing. LADO BEVC (Ljubljana):
Sokolski prosvetni rad
Pozdravi Savezu SKJ
Ruše. Sa otvorenja našeg Sokol* skog doma bratski — Zdravo! — So* kolsko društvo Ruše.
Vel. šumatovac. Sa današnjeg ve* ličanstvenog skupa gradana varošice Vel. Šumatovac, radi osnivanja sokol* skog društva posle iserpnog izlaganja
o	značenju Sokolstva i njegovom du* hu članova uprave kruševačkog So* kola Nikolajeviča, Zaninoviča, Pavlo* viča i Milutoviea osnovano je ovde Sokolsko društvo i izbrana uprava te obaveštavajuči Savez o ovome preko njega pozdravljamo našeg vodu uzvi*
šenog prestolonaslednika Petra i So* kole kraljevine Jugoslavije. Zdravo! Jovan Jovanovič, starešina, Ljubomir Miladinovič, tajnik.
Erdevik. Bratska Sokolska dru* štva Palanka, llok i Erdevik, sakup* Ijena* posle svog iprvog »zajedničkog nastupa u Erdeviku na svečanoj sed* nici, šalju bratskom Savezu sokolski: Zdravo!
Sutivan. Sa današnjeg zbora na kojem se osnovalo Sokolsko društvo u Sutivanu, pozdravljamo savezno sta* rešinstvo prožeti željom da svojim kromnim silama doprinesemo uspehu sokolske misli, a na sreču i napredak naše domovine. Zdravo! — Starešina.
Vojska za vreme pozdravnog govora br. Kneževića u ime Sletskog odbora
nih nacionalnih dogodaja; Sokolstvo mora na te dogodaje uvek da reagira spontano i u duhu svojih ideja.
Treba urediti način proslave ob* letnica pojedinih istorijskih dogodaja i spomen*dana živih i umrlih zasluž* nih sokolskih i narodnih radenika. U svrhu primera neka bi poslužili nekoji datumi:
Godina 1832. godina rodenja br. dr. Miroslava Tvrša;
11.	marta 1921. dan smrti br. dr. Ivana Oražna;
11. V. 1815. rodendan Jurja Stross* majera;
28. VI. Vidovdan;
6.	IX. rodendan prestolonasledni* ka, starešine Sokola kraljevine Jugo* sla vije;
15. IX. 1918. proboj solunskog fronta;
10.	X. 1918. koruški plebiscit;
29. X. 1918. istorijska sednica Na* rodnog Veča u Zagrebu;
1.	XI. Svi Sveti, kao dan uspome* ne umrle brače;
12. XI. 1920. rapalski ugovor;
1.	XII. 1918. svečana proklamacija narodnog ujedinjenja;
17. XII. rodendan Nj. Vel. kralja.
Za ove i druge spomenske dane moralo bi svako društvo da nade pri* like i načina, da upozori članstvo na važnost dogodaja i na zaslužna dela slavljenika i onih, kojih se sečamo.
Sadržaj sokolskog prosvetnog rada.
Sokolski prosvetni rad treba da ima uvek i posvuda pred očima sokol* sku ideju, njen značaj i veličinu. U duhu te ideje ima da se teži za uzgo* jem članstva, koje ima da krasi na* rodni ponos, državljanska svešt i če* ličnost, plemenit i neokaljan značaj.
Ceo ta j rad ima da bude prožet tvrdom voljom k stalnom napretku i trajnom uspehu. Klasičan primer nam je u tom pogledu život, rad i us« peh dr. Tomaša Masaryka. Masary* kov program osnovan je na temelji* ma Tyrševog nauka; rad i misli obo* jice su identične. Na osnovu Tyrševe nacionalne ideje i. svoje ideje čove* čanstva umeo je Masaryk da stupi na čelo čehoslovačkih legija i da s njima postigne slobodu naroda i samostal* nost države. Taj svetao primer ima da bodri takoder i nas, koji kročfmo za Tyrševim idejama i crpimo iz Ma* sarvkovog životnog rada smer i snagu 'za sokolski rad prema geslu »iz naro* da za narod«, za očuvanje i učvrščiva* nje čistoga i u punom smislu reči naj* potpunijeg jugoslovenskog narodnog i državnog jedinstva, na dobrobit Slo* venstva i čoveeanstva. Zdravo!
(Konac.)
Preporučamo braći i sestrama, koji pose-ćuju Zagreb, reslauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavanu Medulić11. Čitajte naš oglas.
ELIDA
ijegci
naravne lupote.
Velika obljubljenost Elida proizvoda leži bez sumnje u nenadmašivom kvalitetu. Ovi fabrikati ravni su najčuvenijim ino-stranim proizvodima. Elida Vam daje sve ono, što trebate za njegovanje Vaše naravne ljepote.
Eli DA
Paraćin. Sokolsko društvo u Para* činu danas osveštava svoj Sokolski dom. Sakupljeni Sokoli iz cele kragu* jevačke župe hitaju da Vam sa ove velike sokolske manifestacije upute bratski sokolski pozdrav sa verom da če Vaš buduči rad u jugoslovenskom Sokolu doneti one rezultate i uspehe koga ste do sada pokazali .za dobro kralja o otadžbine. — Uprava Sokol* skog društva Paračin.
Senj. Sokolsko društvo u Senju sa zbora svog čitavog članstva, održava*
nog dne 18. maja, pozdravlja upravu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, na čelu starešinu N j. Visočanstvo pre* stolonaslednika Petra. Zdravo!
Tuzla. Na početku svoga rada no* voosnovano Sokolsko društvo u Buki* nju pozdravlja starog sokolskog borca i milog brata sa gromkim: Zdravo! — Starešina Bojanič.
Tuzla. Novoosnovano Sokolsko društvo u Bukinju sa svoje prve sed* nice pozdravlja bratski Savez sokol* sk m: Zdravo! —. Starešina Bojanič.
DRAGUTIN JOVANOVIĆ--LALA (Beograd):
U prirodu!...
Pre svega čovek mora biti zdrav i snažan. Sreča je roditi se zdrav, ali je dužnost i pravb održavati to zdravlje, koje nam je priroda dala pri radanjii. Zdravlje je pravo bogatstvo, bez koga ni milioni, ni duh, ni nauka nemaju mnogo vrednosti...
»Mudrost života« Dr. Paolo Mantegaca.
Leto je na pragu. Doči če sa svim svojim čarima: toplim vazduhom i sun? cem, izvorima života i radosti. Uskoro če naiči vreme kupanja, koje osvežava dušu i krepi telo. — Sve smo bliže lepotama jutarnjeg svitanja i blagim nočima, kratkim ali prijatnim. Sve bliže vremenu uznemirenog i radosnog čekanja odlaska na letovanje.
Leto donosi radost i starijima i deci ali osobito deci, jer leti deca caruju: naročito tamo gde ima čista vazduha, zelenila, sunca, prijatne i duboke ladovine, mekog peska za nji* hova nevina igranja, ili šarenih livada, koje mirisom prirode zovu na život.
I onda, kao ptice što cvrkutom i skakutanjem sleču s drveta na drvo, deca, zato što su deca, razlete se po zemlji, po vazduhu, vodi i suncu i njihovoj razdraganosti i igri nema kraja. Zaborave i ručak i večeru. Oža* reni svetlom prirode, napojeni vazdu* hom jureči neprestance, mrtvi umorni sruče se uveče u postelju, oboreni snom pravednim i slatkim.
Nijedno drugo doba godine ne može deci dati više snage i više zdrav* Ija, jer leto prospe na zemlju bujicu života, sve se podiže, sve se obnavlja, sve odiše životom.
Svi ovi neiserpivi blagotvorni ži* votni izvori, koje priroda u ove dane pruža, najbolje se iskoriščuju na so* kolskim letovanjima, jer su deca po ceo dan izložena suncu i vazduhu, po upifctvima lekara na čisto higijensko* gimnastičkoj osnovi, a pod nadzorom starije brače. Tu se deca kupanjem, izletima, sokolskim vežbama osnaže i upute pravilnom telesnom razvijanju i tako stvore odbranbenu snagu od čestih zimskih nazeba i pobolevanja.
—	Neocenjive su blagodati, koje se postižu letovanjem.
Pored individualne koristi, deca se navikavaju na zajednički život, za* jedničku imovinu, a druželjublje je razvijeno do najširih mogučih granica, jer Sokolstvo kao opšta narodna or* ganizacija, koja obuhvata sve slojeva naroda, budno pazi na način vaspita* nja naše omladine, jer samo na zdra* voj i naeionalnoj svesnoj omladini biče omogučeni svi uslovi za opšti razvitak naroda i države.
Mi u Beogradu, zgnječeni masivi* ma četvorospratnih zgrada, ugušeni dimom i velikovaroškom prašinom, i ne primečujemo kako smo daleko od m"ajke*prirode. Naš kontakt sa priro* dom ne ide van granica moderne pla* že ili terase nočne kafane. Zato su bolnice pune!‘
Ne mislim da propovedam ideje Rusoa, ne moramo da vičemo »dole civilizaeija — natrag k prirodi«, ali je naša dužnost, da se u granicama mo* gučnosti borimo sa zlim, da mu tra* žimo leka.
Soko može biti zatvoren u kave* zu, ali ga treba što češče puštati u vis u slobodan let, da se nadiše vazduha, da razmane junačkim krilima, da na* poji oči ogledom beskrajnih ravnica i divnih planina. To mu održava sokol* ski duh inače zakržljiaviče u kavezu.
Prema našoj deci, prema našoj omladini ta nam je briga još važnija, dužnost još strožija. odgovornost još veča. Na njima je budučnost. U njima je naša nada. Omogučiti njihovo zdra* vo razvijanje, osnažiti njihovo telo, da bismo ga mogli napojiti i zdravim sokolskim duhom, to je. naša prva bri* ga i glavni zadatak.
foj akciji imaju i moraju da se pridruže sva naša sokolska društva, organizujuči letovanja mladih Sokoliča u duhu naših ideja i tradicija. Našoj nadi, našoj deci, da posvetimo svu pažnju, svu potporu materijalnu i mo* ralnu. Sokolska dužnost i odgovornost pred budučnošču nam to nalaže.
1 Tako je i u drugim gradovima.
Uredn.
IZ SAVEZA SKJ
XIV.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
adržđna 9. maja o. g. u Beogradh.
Brat Gangl moli, da Hi brača Živ* kovič i Nišavič tačno pregledali nje* gov izveštaj o sokolskoj štampi.
Brat dr. Pavlas upozoruje prije prelaza na dnevni red, da se sednički zapisnici overove uz starešinu i taj* nika još po jednome članu izvršnoga odbora.
Brat tajnik izveštava o tekučim posilovima.
Ponajprije čita pismo trečeg za* menika starešina brata Lacka Križa, ko j im podnaša listine za sokolsku žu* pu Vinkovci i Kralovac.
Brat dr. Pavlas podnosi izveštaj y!ede arondiranja župa Osijek*Vin* kovci, odnosno Daruvar, pa veli, tla nije mogao održati odredeni sastanak sa delegatima župe, pošto do sada još nije imenovana uprava vinkovačke župe, jer prema ranijem zaključku starešina vinkovačke župe imade da prisustvuje ovoj sednici.
Čita se listina župe Vinkovci, predložena po bratu Lacku Križu, pa se zaključuje, da se ista prima time, da se ona imade popuniti prema pred* logu brata dr. Pavlasa.
Jednako se prima i listina župe Karlovac, a po predlogu brata Lacka Križa.
Bratska župa Novi Sad saopštuje, da če u danima 24. i 25. maja prire* diti župski slet i moli, da Savez po* alje svoga delegata. — Kao takovim odreduje se drugi zamenik starešine bi at Dura Paunkovič.
Bratska župa Niš javlja, da če održati svoj župski slet u Leskovcu 24 i 25. maja i da če tom zgodom osvetiti svoj Sokolski dom. Moli, da toj svečanosti sudeluje delegat Save* za. Zaključuje se, da torne kao dele*
gat sudeluje brat Miroslav Vojinovič.
Bratska župa Kragujevac javlja, da če se u Paračinu održavati osve* čenje novo podignutog Sokolskog do* ma i moli, da se odašalje delegat Sa* veza. — Kao takov odreduje sc brat Ante Brozovič.
Bratsko Sokolsko društvo Čuprija javlja, da bi ono izdalo list pod na* slovom »Sokolski Vesnik«, koji bi iz* lazio mesečno. Zaključuje se, da se ova odluka ne prima do znanja.
Bratska župa Celje moli, da joj se .dozvoli izdavanje župskoga ves* nika. — Dozvoljava se privremeno, dok če se definitivna odluka doneti nakon sleta..
Ministarstvo finansija saopštuje svoje rešen je, kojim se Savez kao i sve župe i društva oslobadaju plača* nja poreza na prihod od kapitala, da* tog na priplod pojedinim novčanim zavodima. — Zaključuje se objaviti u »Sokolskom Glasniku«.
Gledom na odnos športa spram Sokolstva, da li ovo saraduje sa spor* tom i kakove su zajedničke veze, opo* zorava se, da je to pitanje rešeno na plenarnoj sednici upravnog odbora Saveza, na kojoj jednoglasno bila pri* hvačena rezolucija o odnosu športa spram Sokolstva.
Bratska župa Tuzla dostavlja akt sa predlogom, da se prouči mogučnost ustanovljenja dečije Strane u »'Sokol* skom Glasniku«. — Stvar se upučuje prosvetnom odboru Saveza na pro* učavanje.
Brat dr. Bclajčič podnosi referat
o	predlogu župe Celje u pogledu odr* žanja Koruškoga dana. Po njegovom predlogu zaključuje, da se sakupe tačni podaci o nameravanoj plebiscit* noj proslavi u Austriji, nadalje da se traži objašnjenje po pitanju proslave u pogledu načina i obima, a onda da se stvar ponovno iznese na sednicu. Dalje brat dr. Belajčič podnosi refe*
rat po predlogu župe Ljubljana u po* gledu izdavanja propagandističkih so* kolskih plakata i letaka. — Po nje* govu predlogu zaključuje se, da se o tome za sada još ne donosi nikakovo meritorno rešenje, več da se prouča* vanje predloga uputi odboru trojice u koju ulaze brat Gangl, dr. Dragič i on, time da svoje mišljenje iznesu na sednicu u roku od mesec dana. — Isti brat podnosi referat o predlogu župe Split glede minimalne pretplate na sokolske listove. Po njegovu pred* logu zaključuje se, da se u tom po* gledu več usvojeni zaključak nema menjati. Konačno brat dr. Belajčič podnosi predlog slikara Bocariča iz Novoga Sada, da mu se dozvoli da za vreme sleta priredi u Beogradu iz* ložbu svojih slika. — Zaključuje se sam predmet ustupiti sletskomu od* boru.
Župa Split podnosi predlog, da bi se za naraštajske dane ishodila bes* platna vožnja za decu i naraštaj za svesokolski slet. Zaključuje se dopis otputiti sletskom odboru.
Brat Stevo Kneževič saopštuje na molbu župe Mostar glede vojnih auto* mobila, koji bi imali prenesti seoske sokolske čete da je ministar vojni odobrio uporabu automobila uz uvet, da Savez garantuje za naplatu pogon* skog materijala.
Brat Živkovič podnosi referat o zamolbi župe Banja Luke, da se ne bi ubirao garancijski fond. — Žaklju* čuje se ostati kod zaključka plenuma Saveza u tome pogledu. — Dalje pod* nosi referat po molbi jednog sokos* skog društva glede zajma za isplatu duga na domu. — Zaključuje se, da se sva pitanja o domovima odgode, dok se to uzmogne regulisati jednim zajedničkim zajmom. — Konačno po predlogu istoga brata dozvoljava se Sokolskom društvu Bjelina, da po* digne zajam u svrhu dogradnje svog Sokolskog doma.
Pokrajinski Savez Ruskog Sokol* stva saopštuje, da se je ukazala po* treba stvaranja Ruskog Sokola u Za* grebu. — IPrima se do znanja.
Brat Vojinovič saopštuje, da je prema ranijem zaključku izradio upute
o	obnašanju članstva. — Zaključuje se da brat Vojinovič rukopis pregleda zajedno sa bratom načelnikom.
Konačno brat Gangl javlja, da treba da naš Savez imenuje svoja dva delegata u Savez Slovensko Sokolstvo.
—	Zaključuje se, da se kao takovi imenuju brača Gangl i Paunkovič.
Zaključkom XIV. sednice izvršnog odbora Saveza Sokola kraljevine Ju*
goslavije od 9. maja o. g., a u izvrše* nju zaključka plenuma savezne upra* ve, pristupilo se formiranju novih župa i to: jedne sa sedištem u Vin* kovcima, a druge u Karlovcu. Za ove župe u smislu zakona o osnutku So* kola kraljevine Jugoslavije imenovane su sledeče uprave:
ŽUPA VINKOVCI:
Starešina Dr. Levin Plemič, zame* nik Ivo Hoge, tajnik Josip Petričič, blagajnik Svetomir Kren, načelnik ing. Ivan Dorner.
Mesto načelnice i prosvetara nije popunjeno.
Odbornici: Poljugan Dragan, Cre* pač Josip, Simič Duro, Bosnič Jovan, Dr. Divič Matija, Poič Antun, Janko* vič Nikola, Pizek Josip, Jovanovič Aleksander.
Zamenici: Dr. Šumanovac Pajo, Spernjak Bogdan, Stražnicki Milica, Dr. Marič Miša, Skorpik Josip, Milo* jevič Stevo, ing. Neuhold Boško, Dr. Sremec Zlatko, Šungh Jaroslav
Revizori: Dr. Lang Ignjat, Brkovič Nikola, Paunovič Marko.
Zamenici:	Rister	Rudolf,	Pod	vi*
nec Viktor, Čuljet Ivan.
ŽUPA KARLOVAC:
Starešina Mirko Malovič, zamenik Dr. Jos. Variola, tajnik Tomislav Han, načelnik Branko Blaškovič, zamenik Aleksandar Halmi, načelnica^ Marija Kubičck, prosvetar Josip Nikšič, bla* gajnik Tomislav Rubes.
Odbornici: Dr. Josip Car, Lazar Zlatovič, Juraj Lucijanič, Ilija Golo* vič.
Zamenici: Vladimir Demut, Dr. Ivan Haslinger, Slavo Balaš, Zorka Trkulja*Vojnovič, Božidar Dočkal, Ki* rašič Marijan.
Revizori: Pavao Rastovski, Josip Mugan, Oton Frohlich.
Zamenici: [van Tot, Janko Puljak, Rudolf Biiuerle.
XV.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 15. maja 1930. u Beogradu.
Brat tajnik izveštava o tekučim. poslovima: župa Ljubljana moli, da bi se radi njezinoga župskoga sleta po* nedeljak 9. juna, koji je radni dan, za kjubljanu proglasio blagdanom.
Zaključuje se odgovoriti, da Sa* vez u tom pogledu ne može interve* nirati, a to baš s razloga jer ovih dana započinje svesokolski slet Sokola k ra* Ijevine Jugoslavije, pa priredivanje župskoga sleta u isti dan nije ništa drugo nego kršenje ugleda saveznog sleta. Izvršni odbor Saveza u opšte stoji na stanovištu, da svaka priredba bilo kojeg sleta ide na uštrb velike
mm
Kar je za
AUTOMOBIL IN DVOKOLO GUMI OBROČ
to je za
pešca PALMA-peta
Tu kot tam obvaruje elastični kaučuk vsak udarec s peto, s čimer varuje telo in živce ter nas očuva prenaglega utru-jenja. Čevlji sPALMA-petaml ohranijo dolgo časa svojo obliko.
sokolske priredbe. — Sokolsko dru* štvo Zagreb 1. saopštuje, da je zavod za odgoj gluhoneme dece poslao pre* pis dopisa min. socijalne politike, ko* jim se savetuje tom zavodu, da on uzme učešča na sletu. Društvo pita da li je Savezu što o tome poznato. — Zaključuje se odgovoriti, da je vreme prekratko da bi se navedenu decu moglu izvežbati za slet, ali se društvu preporuča da ih organizira kao svoj odsek, spremi sokolski i rado čemo ih pozdraviti na našoj tribini.
Župa Novo mesto saopštuje, da tamošnji srednjoškolski zavodi ne do* zvoijavaju deci pristup u sokolsko društvo, jer da nisu primili nikakovog raspisa, kojim se preporuča đacima da ulaze u sokolski naraštaj,. — Imade se župi odaslati prepis dotičnog ras* pisa.
Sokolsko društvo Sevnica javlja da otvara svoj sokolski dom dana 1. juna i moli da se izašalje savezni de* legat. Zaključuje se odrediti brata podstarešinu Lacka Križa da zastupa Savez.
Župa Ljubljana intervenira da se nabava sprava za sletište poveri bratu Oražmu. Odgovoriče se, da je ova stvar uredena.
Savez nabavljačkih zadruga dr* žavnih službenika u Beogradu pozivlje Savez na otvorenje svog doma u su* botu 24. maja. — Odreduje se kao de* legat Saveza brat Momčilo Brano* vački.
Župa Sarajevo moli, da se kod
ministra saobračaja izdejstvuje bes* platan podvoz na slet za njezine se* oske sokolske čete. — Odgovoriti, da bi svaka intervencija u tom pogledu bila bezuspešna.
Brat načelnik dr. Murnik izvešta* va, da je 1.—6. broj »Sokola« štampao u 3000 primeraka radi uputa za utak* mice, pa moli, da se buduče fiksira stalna naklada. — Zaključuje se, da list provizorno izlazi u 3000 primera* ka.
Brat načelnik dalje saopštava, da če se započeti sa treniranjem uzornog odela za utakmice u Luksemburgu. Predlaže, da se za ishranu utakmičara votira iznos od 20.000 Din. — Žaklju* čuje se ovu svotu odobriti i staviti na raspoloženje bratu Ganglu i bratu Murniku. — Nadalje upozoruje brat načelnik, da treba zvanično prijaviti utakmicu Medunarodnom Gimnastič* kom Savezu, a prigodom prijave, da se imade uplatiti 200 franaka. — Pred* laže, da mu se odobri ovaj iznos. — Odobrava se. — Konačno predlaže da se provede promena statuta »Mač kralja Aleksandra«. — Zaključuje se u tom pogledu upraviti dopis na mar* šalat dvora.
Brat Miroslav Vojnovič saopštu* je, da je zvanično odreden sa strane min. prosvete da sudeluje kao delegat toga ministarstva sletu u Novome Sa* du usled čega je u nemogučnosti da pode na slet u Leskovac. Prima se do znanja i odreduje, da hude u Leskov* cu delegatom brat Dura Vrzakovič.
Popunjenje načelništva Saveza SKJ
Na osnovu člana 6. Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugosia* vije, a u saglasnosti predsednika Mi* nistarskog saveta br. 1459 od 13. maja 1930. g. gospodin ministar prosvete i gospodin ministar vojske i mornarice postavili su u upravu Saveza SKJ za
II.	zamenika načelnika br. Dragutina Šulce*a, upravnika štamparije u Za* grebu, a za II. zamenicu načelnice sestru Steficu Brozovič, načelnicu So* kolske župe Zagreb.
Svim bratskim župama!
U jeku smo sletskoga rada, kada svaki Soko i Sokolica treba da po* sveti sve svoje sile samo sletskim pripravama i organizaciji polaska na slet. Ipak nažalost moramo konstato* vati, da još uvek imade župa, koje ne pokazuju dovoljno sletske agilnosti. Pojedine župe na upite i dopise niti ne odgovaraju, a kamo da bi iz vla* stite pobude informirale Savez o svo* jim predradnjama i naročitim pripra* vama, kojima se misle na sletu re* prezentovati. Danas mesec dana pred slet ovakova pojava teško se podnaša, pa pozivamo bratske župe, da se po* sve posvete sletu, a da svoje kučne brige skuče na najmanje. Poradite na tome da Vaš dolazak na slet hude impozantan, da tako pokažete moč i vrednost svoje župe. Propagirajte, da što više naraštaja, članova i članica dode u svečanim odorama, a tko ne može tako, neka dode u narodnom odelu, kako bi se pred straneima
iskazali u našim narodnim nošnjama. U koliko imade u vašoj župi fanfara, organizujte ih i dovedite na slet, da njima pojačamo naš vanjski manife* stacioni karakter sleta, a naročito pri* godom velike manifestacione povorke, kada če se izvesti poklon Sokolstva kralju i prestonici. Budno pazite na to, da kako na naraštajske dane, tako i na glavne sletske dane, ni jedna naša zastava ne ostane kod kuće. U koliko u mestu vaše župe izlaze no* vine, pozivamo vas, da provedete snažnu propagandu za slet i Sokol* stvo pa nam po mogučnosti pošaljite izreske za našu arhivu.
Obavestite nas kako napreduju vaši radovi za organizaciju izložbe. Rad oko njezinog aranžiranja traži mnogo posla i vremena, pa udovoljite što pre našem pozivu. Zdravo!
Oslobadjanje placanja poreza na prihod od kapitala
Ministar finansija odobrenjem go* spodina Predsednika Ministarskog Sa* veta, a po molbi sokolskog Saveza do* nio je rešenje od 22. juna 1929. br. 1244, kojim se Sokolski Savez kao i njemu podčinjene Sokolske župe i So* kolska društva oslobadaju plačanja po* reza na prihod od kapitala datog na priplod kod pojedinih novčanih zavo* da, sve dok kao nacionalno* vaspitno društvo funkcioniše, uz uslov da do* stavljaju nadležnoj poreskoj upravi, na čijoj je teritoriji kapital u banku uložen, tačan izvod svih računa sa iz* javom, da su na tom računu depono* vani novci samo društveni.
$
$
Ш
&>
eo
P
£d
Se
£d
SS
85
85
££
§6
85
85
8>
ss
p p
p џ
&
Zathevajte u Beogradu
cuveno
vuRKim
koje proizvodi
Prva Srpska Parna Pivarna Djordje Vajfert A. D. u Beogradu
$8 S3 S3 33
iз
9B
i3
93
33
Plačanje taksa na sokolska kino-pozorišta
Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije aktom br. 659 od 3. maja o. g. obratio se na Ministarstvo finansija sa zamolbom, da bi sokolska kino*po* zorišta bila oproštena od prOpisnih taksa koje važe za kinematografe. Akt°m svojim br. 33.244 od 7. maja ^mistarstvo finansija odgovO* iilo je Savezu, da ovu molbu nije moglo uvažiti s razloga, jer da ovome nema zakonske podloge.
Ovo saopštuje se svim interesom vanim bratskim društvima time, da se više o toni predmetu ne obračaju Sa* vezu za intervencije.
ppozorenje bratskim dru-stvima na zakon o zaštiti autorskog prava
Po propisima zakona o zaštiti au* torskog prava, a prema obavesti »Au* tor*centrale za autorska prava«, Za* greb (Strossmayerov trg 1) i poslovni* ce za Dravsku banovimi, Ljubljana (Grajska Planota 1), dužna su sva lica i društva te prema torne i Sokolska društva, da za pozorišne predstave,
igre, koncerte i ostale priredbe doma* čih i stranih autora isposluju preko navedenog zavoda prethodnu dozvolu naznačivši u molbi autora i naslov dela.
Upozoravaju se stoga sva bratska društva, da postupaju prema gore po* menutoj obavesti, kako u protivnom nebi snosila kaznene posledice pome* nutog zakona. »Autor*centrala« če od 1 juna o. g. za svaku prethodno ne* prijavljenu priredbu protiv prirediva* ča zatražiti kazneni postupak kod nadležnog suda i za neprijavljene pri* redbe u smislu navedenog zakona tra* žiti odmerenje kazne od 1000 do 60.000 dinara.
Ministarstvo prosvete pre-poručilo je školskim knjižnicama list „Sokolic“ i „Našu radost4*
U vezi sa aktom Br. 819 od 30.
IV.	1930. godine izveštava se Savez, da je gospodin ministar prosvete, od* lukom P. br. 16.411 od 8. maja ove godine, preporučio da za svoje knjiž* nice uprave osnovnih škola mogu na* baviti list »Našu radost«, a uprave srednjih škola list »Sokolič«.
društvenog prednjačkog zbora
L Sastav zbora i njegova zadača.
Društveni prednjački zbor pomo* Cr|i je organ društvenog načelništva.
Pretsednik društvenog prednjač* *og zbora je društveni načelnik, a čla* novi so mu pak:
1. članovi(ice) društvenog načel* ništva;
2. primeran broj članova(ica) sa Prednjačkom izobrazbom, koje iz so* kolskih redova imenuje i razrešava društveno načelništvo po odobrenju župskog načelništva.
Ti članovi dele se na prednjake i prednjačice te na prednjačke pomoč* nike i pomočnice. Prednjaci(čice) mo* gu da postanu samo oni(e), koji(e) imaju župski ili savezni prednjački is* pit, prednjački pomočnici(ice) pak oni(e), koji(e) su napravili društveni prednjački ispit, a koji(e) su pak du= žni(e) da u toku od dve godine napra* ve župski prednjački ispit. Društvo je dužno da ovima pruži potrebnu prili* ku za izobrazbu.
Izmene u tom pogledu — kako glede prednjaka(čica) tako i glede po* močnika(ica) — dozvoljava obzirom na vredne slučajeve savezno načelni* štvo.
Kao pomočni organ društvenog načelništva prednjački zbor i njegovi pojedini članovi imaju da izvršavaju naloge, koje im poveri načelnik ili društveno načelništvo. Prednjački zbor pak ne može iz svoje inicijative da postavlja predloge društvenom na* Včelništvu u poslovima, koji spadaju u nadležnost društvenog načelništva.
2.	Prednjači.
Prednjači (muški i ženski) dužni *u da:
a) vode i uzgajaju vrstu, koja im je dodeljena;
b) vode skupne proste vežbe po nalogu načelnika(ice);
c) vode pojedine odele, koji su im dodeljeni;
č) preuzimlju uzgoj pojedinih pri* pravnika;
d) primaju svaku zadaču i rad, koje im poveri načelništvo;
e) redovito učestvuju sednicama;
f) sudeluju svakoj -akciji dr/štve* nog prednjačkog zbora i da sudeluju prema uputama načelništva;
g) zastupaju načelnika(icu) i za* menike po njegovim (njenim) uputa* ma.
3.	Pomočnici prednjaka.
Pomočnici prednjaka (muški i žen* lki) imaju iste dužnosti kao prednja* ci osim one pod tačkom 2. stavka č).
Odele i vrste vode samo u po* manjkanju prednjaka.
Pomočnici prednjaka na sednica* ma zbora imaju savetodavno pravo glasa.
4.	Predhjački pripravnici.
Prednjački pripravnici i priprav* nice nisu članovi prednjačkog zbora, ali se pak za ovo članstvo pripravlja* ju. Za tu svrhu odlučuje ih načelni* štvo, koje ujedno odlučuje po jedno* ga prednjaka, koji ima dužnost, da se s pripravnikom posebice bavi i da mu pruža upute i pomoč za pripravljanje.
Dužnosti pripravnika su:
a) da sudeluje na društvenim prednjačkim časovima i svim prired* bama za izobrazbu prednjaka;
b) da se uči u redovima izvežba* nih prednjaka i da se samostalno iz* obražava za prednjaka;
c) da sudeluje svim prednjačkim sednicama sa savetodavnim pravom glasa;
č) da vodi dodeljene mu vrste (samo u pomanjkanju prednjaka i po* močnika);
d) da nastoji, da što pre položi društveni prednjački ispit.
5.	Zborovi činovnika.
Načelništvo imenuje prema svo* jim potrebama izmedu članova zbora činovnike. Činovnici su:
a) tajnik, koji vodi tajničke pošlo* ve (dopisivanje, vodstvo evidencije itd.) načelništva; tajnik je lasno ujed* no takoder i zapisničar na sednicama načelništva i zbora;
b) zapisničar vodi zapisnik sedni* ce zbora;
c) vodnik muškog naraštaja i vod* nica ženskog naraštaja;
č) vodnik muške dece i vodnica ženske dece;
d) knjižničar, koji vodi brigu o stručnoj knjižnici načelništva i zbora;
e) novinar, koji pribavlja načelni* štvu i zboru časopise te drži u stalnoj evidenciji stručnu publicistiku;
f) arhivar, koji sprema važnije is* prave i vrednosti, koje spadaju u ar* hiv načelništva i zbora;
g) orudar, koji se brine za dru* štveno orude;
h) upravitelj i upraviteljica svla* čionica, koji vode brigu o prostorija* ma sviačionica za vežbače i vežba* čice;
i) statističar, koji točno vodi sta* tistiku zbora, društvenog vežbačkog poseta i uzgojnog rada.
Funkcije činovnika zbora počinju, bez ozira na poslovnu godinu, po nji* hovom imenovanju i prestaju, kada ih
načelništvo izmeni. Ipak se preporu* ča, da se činovnici imenuju za svaku godinu posebice.
Funkcije se razdeljuju bez obzira na spol.
Pojedini činovnici moraju da na poziv načelništva učestvuju također sednicam načelništva.
6. Popunjavanje zbora.
Zbor se popunjuje prema potrebi i prema broju raspoloživih kvalifiko* vanih osoba u društvu. Broj njegovih članova je neograničen.
7.	Načelništvo razrešuje čl^na(icu) članstva zbora:
»
1.ako član prednjačkog zbora u toku od 30 dana bez stvarnega razloga izostane triput od vodstva dodeljene mu vrste ili sa tri vežbačka sata;
2. ako u toku 30 dana dvaput za* nemari povereno mu vodstvo skupnih vežaba ili vodstvo odela;
3. ako izbegne javnom nastupu, takmičenju i pripravi za takmičenje bez dozvole načelništva;
4. ako neopravdano i zasebice za* kasni na dve sednice zbora;
5. ako zgreši protiv discipline na način, da ne uvažuje upute načelni* štva;
6. ako štetuje ugledu prednjačkog zbora i ako načelništvo ne prizna po* slovno opravdanje.
Društveno načelništvo mora p r e t* hodno potanko da izvesti župsko načelništvo i da u pomenutim slučaje* vima moli potvrdu razrešenja.
Prednjači, koji redovito rade u višim jedinicama sokolske organizaci* je, naimc u župskom ili saveznom teh* ničkom zboru te radi toga ne mogu redovito da učestvuju u radu društve* nog prednjačkog zbora, ne mogu biti radi toga razrešeni, što više mora dru* štveno načelništvo da im da potrebni dopust.
8.	Vodstvo vrste.
Vrste dodeljuju pojedinim pred* njacima(ičam) načelnik(ica). Pre sve* ga ima se za vodstvo vrsta da upo* trebljavaju prednjači, samo u pomanj* kanju ovih, mogu da vrste vode po*
ra, kojeg odredi načelništvo; zbor mo* že da takoder zamoli stručnjake iz drugih društvava da pomažu pri vo* denju prednjačkih satova i stručnog izobražavanja prednjaka.
Izobrazba prednjaka ima da bude što temeljitija i opširnija, a pri tome imaju da učestvuju takoder prosvetni cdseci.
10.	Sednice.
Sednice zbora saziva prema po* trebi načelnik i pretseda im. Sednice ima da se odžavaju pravilno bar je* danput mesečno. Na sednice poziva načelnik pismenom okružnicom, koju moraju potpisati svi pozvani. Na po* zivu treba naznačiti predmete o koji* ma če se na sednici raspravljati, a koji nisu konkretno navedeni na obi* čajnom dnevnom redu sednica.
Običajni dnevni red sednica je:
1. Čitanje zapisnika poslednje sed* nice.
2. Izveštaj o izvršenju zaključaka poslednje sednice.
3. Izveštaj a) načelnika,
b) načelnice.
4. Izveštaj vodnika pojedinih odela:
a) muškog naraštaja,
b) ženskog naraštaja,
c) muške dece,
č) ženske dece.
5. Izveštaj ostalih činovnika.
6. Izveštaj odseka.
7. Opravdanja i dopusti.
9.	Rasprava o posebnim predmeti* ma koji su bili naznačeni na pozivu za sednicu.
10.	Razno.
Sednicama zbora može prisustvo* vati pretsednik prosvetnog odbora, zdravstveni izvestilac i po potrebi dru* gi članovi društvene uprave, koje od* redi društvena uprava.
Sednica može punovažno da do* naša zaključke u nazočnosti od dve trečine članova zbora, koji nemaju do* pusta.
Glasanje vrši se dizanjem ruku ili prema odredbi pretsednika sa cedu* ljama. Odlučuje večina glasova, a pri jednakom broju odlučuje glas pret* sednika.
Iz pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva
za Jugoslaviji!
p. g.
Stjepanu Čelaru. uredniku »Sokolskog Glasnika«
L j u b 1 j a n a.
Povodom izveštaja štampanog u br. 10. »Sokolsko^ Glasnika« od 11. V.
o.	g. strana 5, stupac III i IV, a na osnovu čl. 26. i 27. zakona o štampi molim Vas da u narednom broju na istom mestu, pod istim naslovom do* nesete ovaj ispravak:
1. Nije istina da sam isključen iz Ruskog Sokolstva, jer mene kao člana starešinstva Vrhovne Uprave Saveza Ruskog Sokolstva u Inostranstvu nije mogao isključiti iz Saveza podredeni Pokrajinski organ. Odnosni zaključak PSRS za Jugoslaviju nije bio utvrden od strane Vrhovne Uprave SRS, kojoj sam još ranije kao savezni prosvetar optužio sadašnje vodstvo PSRS za prekršaj Sokolskog Ustava.
2. Nije istina da sam odbio da primim presudu Pokrajinskog Sok.
Suda jer mi ona nije nikad bila služ* beno dostavljena.
3.	Nije istina da sam skrivio pro* tiv sokolske discipline, tradicije i eti* ke, več je istina da sam kao starješina RS u Zagrebu ustao protiv gaženja tih načela od strane PSRS. Sokolsku disciplinu sam smatrao obaveznom ne samo za niže, več i za više upravne organe Sokolstva.
Ovaj principialni spor unutar RS redova — naše je interno — rusko Sokolsko pitanje, koje če biti rešeno, jedinim za to nadležnim organom V r* hovnom Upravom SRS u Pragu.
Izvolite, g. uredniče, primiti uvere* nje mog najodličnijeg poštovanja.
U Zagrebu, 20. maja 1930.
Viktor Manakin.
Udovoljavajuči propisima zakona
o	štampi doneli smo gornji ispravak.
Uredništvo.
močnici ili čak pripravnici. Svaki vod* nik vrste mora imati zamenika, koji
redovito vežba u njegovoj vrsti. Za* menici su lasno prednjači, pomočnici i pripravnici.
Ako je vodnik vrste zadržan, mo* ra se pre vežbenog sata da opravda načelniku(ici) i da o tom obavesti svog zamenika.
Za vodstvo vrste mora se vodnik uvek točno pripraviti.
Vodstvo muških vrsta preuzima* ju muški, vodstvo ženskih vrsta žen* ske. Izmene u tom pogledu dozvoljava
u skrajnom slučaju župsko načelni* štvo.
9.	Prednjački satovi.
Prednjački satovi su ona telesna vežba, pri kojoj vežba ju članovi pred* njačkog zbora i pripravnici,^ osim toga oni sastanci, koji su u društvu name* njeni izobrazbi prednjaka: prednjačke škole i prednjački. tečajevi.
Prednjački satovi pri kojima se vežba, lučeni su po spolu; oni na ko* jima se samo predava, razlaže i deba* tira, mogu biti skupni.
Svako društvo dužno je, da ne* prekidno kroz eelu godinu prireduje prednjačke satove, i to najmanje po jedan sat sedmično.
Prednjačke satove vodi ili načel* nik, načelnica ili najsposobniji iz zbo*
11.	Opravdanja i kazne1.
U prednjačkim /borovima mora se točno paziti na ispunjavanje sokolskih dužnosti i na punu disciplinu. Ako tko pri kakovom radu ne može da su* deluje ili je bio sprečen da nije mo* gao izvršiti kakovu svoju zadaču ili dužnost ili slično, mora da to prime* reno opravda.
Ako načelništvo ne prizna oprav* danje, kažnjava činovnika zbora za manje pogreške ukorom ili oduzima* njem poverene mu vrste za izvesno vreme. Radi li se pak o slučajevima poil točkom 7. načelništvo ga razreša* va prema potvrdi župskog načelništva.
Protiv odluke u pogledu opravda* nja i kazne nema priziva.
12.	Odseci.
Načelništvo može da ustanovi po* močne odseke zbora za pojedine gra* ne svoga rada, n. pr.: odsek za pomla* dak, jahači, streljački i dr.
*
Ovaj pravilnik primijen je na sed* niei načelništva Saveza dne 16. maja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
Pravilnik
društvenog načelništva
Društveno načelništvo sastavljaju društveni načelnik i načelnica i njiho* vi zamenici.
Zadatak je društvenog načelnika i načelništva da vodi tehnički i uzgoj* ni rad u društvu u smislu člana 25.
društvenih pravila. Pokoravati se mo* ra svim odredbama i propisima žup* skog načelništva, izdanim u skladu sa odredbama i propisima načelništva Sa* veza.
Posebne dužnosti u tom pogledu su:
a) izvršavanje i vodenje redovi* tog telesnog vežbanja svih odela po sokolskom sistemu: članstva, narašta* ja i dece;
b) uzgajanjem prednjaka, priredi* vanjem stalnih prednjačkih satova i priredivanjem društvenih prednjačkih ispita;
c) uzdržavanje stručne knjižnice i stručnih časopisa;
č) slanje prednjačkih pripravnika i pomočnika u (okružne) župske pred* njačke tečajeve; najavljivanje za sa* vezne prednjačke tečajeve, župske i savezne prednjačke ispite;
d) sudelovanje u lekarskom od* seku i prosvetnom odboru;
e) vodstvo statistike o prilikama telesnog uzgoja;
f) priredivanje javnih priredaba, takmičenja i nastupa u smislu sokol* ske uzgojne metode.
Načelnik vodi vežbanje i uzgojni rad muškog članstva, naraštaja i dece, načelnica ženskog članstva, naraštaja i dece.
Svakome u njegovom vlastitom području pripada pre svega:
a) razvrstavanjc članstva u vrste;
b) dodeljivanje prednjaka i po* močnika pojedinim odelima i vrstama;
e)	vodstvo skupnih vežaba ili po* veravanje drugim prednjacima vod* stvo skupnih vežaba;
č) uvrštavanje pripravnika u vr*
ste;
d) nadziranje vežbenih satova i uzgojnih sastanaka; naročitu pažnju pri tome treba posvetiti, da se telesna vežba svih odela vrši prema dobrom vežbenom redu;
e) vodstvo i nadziranje prednjač* kih satova i prednjačkih tečajeva;
f) zastupanje društva na (okruž* nom) župskom zboru načelnika. Pri* vremene dopuste dozvoljavaju člano* vima načelnik, članicama načelnica; dopuste članovima prednjačkog zbora dozvoljava zbor.
Zamenik zastupa načelnika(icu) u njegovoj odsutnosti ili za vreme nje* govog dopusta u svim dužnostima i pravima. Ipak ima zamenik u slučaju odsutnosti načelnika da se ravna tako, kako je to u nameri načelnika. Odnos
li.	zamenika prema I. je analogan kao odnos 1. zamenika prema načelniku.
Društvene javne nastupe u kroju, izlete, javne vežbe, takmičenja i dru* ge javne priredbe tehničkog značaja vodi društveni načelnik ili, ako je ovaj zadržan, njegov zamenik. Ako je u tome j jedan i drugi sprečen, društve* ni načelnik određuje člana prednjač* kog zbora da vodi priredbu.
Ženske odele (članice, ženski na* raštaj i žensku decu) vodi na prired* bama društvena načelnica prema upu* tama načelnika. Ako je načelnica spre* čena, te odele vodi njena zamenica ili pak članica prednjačkog zbora, koju odredi načelnica.
Ako se na priredbama tehničkog značaja dogodi kakav slučaj nedisci* pline, ima načelnik (načelnica) ili vod* nik, koji ga zamenjuje (vodnica) pra* vo da odstrani člana(icu), koja se ogrešila o disciplinu. Tada se pak mo* ra predati društveno) upravi optužba u svrhu disciplinarnog postupka.
Sednice načelništva saziva prema potrebi, odreduje im dnevni red i pret* seda društveni načelnik ili, ako je sprečen, njegov zamenik. Sednica mo* že da punovažno ilonaša zaključke, ako je prisutna polovica svih članova načelništva pri čemu se u broj član* skih mesta ne ubrajaju eventualno ne* zaposednuta mesta. Zaključei se dona* šaju večinom glasova prisutnih člano* va(ica). Za slučaj jednake raspodele glasova odlučuje glas pretsednika. Je* dan izmedu članova(ica), kojeg ime* nuje pretsednik, vodi zapisnik, koji ima da se na sledečoj sednici proeita, odobri ili, ako je treba, popravi.
Hitne poslove, za koje nije mogu* če da se pravodobno sazove sednica, rešava načelnik sam te o tom izvešta* va na sledečoj sednici.
Kao pomočni organ ima društveno načelništvo društveni prednjački zbor, kojeg ovo po odobrenju župskog na* čelništva u smislu člana 25. društvenih pravila — imenuje i nazrešava, pravil* nik pak mu propisuje savezno načel* ništvo.
*
Ovaj pravilnik primijen je na sed* nici načelništva Saveza dne 16. nwja 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd. 16. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Načelnik:
Dr. V. Murnik.
Pozor, bračo prosvetari!
Bračo župski i društveni prosve* tari, nemojte zaboraviti na svoje pot vereničke dužnosti spram Jugosloven* ske Sokolske Matice u Ljubljani (Na* rodni dom)! Skupi ja jte marljivo pret* platnike za ovogodišnja njena izdanja:
1.	Tyršev zbornik, 2. Istorija JSS,
3.	Sokolska čitanka.
Godišnja pretplata 20 Din Poslednji rok za prijave i unapred poslanu pretplatu je 1. jula 1930. Jugoslovenska Sokolska Matica.
D ILIĆ (Beograd):
Sokolski zbor
Hej. trubaču, de zatrubi
sa bedema drevnog grada, Sokolima poklic javljaj iz sokolskog Beograda.
Na sve strane nek se ori, reka reci nek žubori poklic srca koji leti
preko polja i vrleti, gde sokolski let se vije i za srce srce bije.
Kroz sve gore
čak na more
nek se jeci trube ore.
Hej, trubaču, trubi, zovi:
Na slet!
Na slet, Sokolovi!
Hej, sokolski barjaktaru, razvi barjak snagom mladom, nek se vije nebu plavom nad sokolskim Beogradom!
Pod znamenjem tim trobojnim u vrstama neprobojnim kupi braču Sokolove, sjajnog sunca te sinove.
Hej, Sokoli, glas več trubi, potecite rodoljubi!
Šir’te krila, svijte jata, složno hajte
brat uz brata!	i
Jednom miši ju, jednoj meti, ko je Soko nek poleti tamo,
gde se krvca proli, koju liše svi Sokoli i živote daše rodu za jedinstvo i slobodu!
Tamo,
Kraj Avale plave, gde se plete venac slave sokolskome plodnom radu našem dičnom Beogiađu.
Hej, Sokoli,
poletite,'
kud letite
svud kliknite,
braču, sestre pozovite
tamo
kud vas nosi let:
Na slet! Na slet!
A siv soko sa višine,
pod oblake kad se vine
u ponosnom, divnom letu,
zakliktače celom svetu
gromko,
snažno,
pun siline:
Evo dece Otadžbine! —
KNJKSE I LISTOVI
SOKOLSKE LISTY.
Primili smo drugi broj šestog go* dišnjaka organa lužičko*srpskog so* kolskog saveza. Na uvodnom mestu donosi pesmu »Wo ptaku sokole« od br. Jurija Ševčika. Sledi Wohnjošev članak »Češke pjenezy« u kojem pi* sac odgovara na nemačke napadaje, da primaju Lužički Srbi za svoj na* rodni pokret novčanu pomoč od Če* ha, Francuza i bog zna još od kojih naroda. — U članku o Gandhiju črta* mo: »Engleska je več davno podvrgla bogatu Indiju, da bi se obogatila. Ne* ki advokat Gandhi se bori za slobodu svoga naroda. Velika je to duša, ve* liki duh. Šteta, što ga mi u Lužici ne* mamo!« Dalje je zanimljiv članak o dvadesetipet godišnjem učiteljevanju brata Michala Navvke. iU listu od* štampana je i lužičko*srpska sokolska povelja (dodatak telovežbačkoj termi* nologiji), a na kraju su vesti iz lužic* kih sokolskih društava.
ЛААААААААЛАЛААААААААА
PISCIMA I 1ZDAVAČIMA SOKOL* SKE KNJIŽEVNOSTI!
Molim svu braču Sokole, koji su izdali kakvu knjigu u sokolskom duhu ili imaju kakvih za ovu priliku zgodnih ilustracija, da mi pošalju u komisionu prodaju. Iste knjige ču prodavati na sletištu za vreme sleta, gde sam otvo* rio sokolsku knjižaru.
ALEKSANDAR POPOVIČ,
knjižar, Sremska ul. 4, Beograd.
vvvyyywyyyyvywyyyyy
Jugoslovenska knjiga za češke Sokole. Br. Rudolf Koirt, direktor rc* alke, izdao je za čehoslovačke pose* tioce našeg svesokolskog sleta knjigu »Kako se jc gospodin kroutil naučio da se u Jugoslaviji potpuno sporazu* meva u srpskohrvatskom sa 1200 re* či.« Knjiga stoji K.e 840.
Česko=lužicky Vestnik br. 5. do no* si referat o radu češko*lužičkog dru* štva »Adolf Černy« za godinu 1929. U broju 4. istog lista otštampana je luži,čko*s,rpska narodna himna »Rjana Lužica«.
fiehoslovačka Obec Sokolska spre* ma sledeče knjige: General Kunz, Au* strija i Sokol; Jar. Taborek, Telovež* ba najmanj ih (od 4 do 8 godina); Ot. Pospišil, Na dobrom putu (pozorišni komad za sokolsku deeu u 4 čina sa vežbama i pevanjem); K. Matejovec*
Aug. Očenašek, Ritmičke igre za de* cu, III. deo. Izdače se i nova zbirka pod nazivom »Igre i plesovi sokolske dece«. Prva dva broja sadržavače ra* dove br. Karla Pospišila i s. Hany Burgerove*Drbove.
»Sokolič« list za naraštaj Sokola kraljevine Jugoslavije. Izišao je majski broj, ilustrovan, sa veoma lepom i korisnom sadržinom.
pušku o klin obesio. Otišao u Srbiju kao učitelj, vratio se na Cetinje u žu* panat, ali uslcd političkih terevenki r.jega dižu sa službe. Cetinje mu daje poverenje i neprekidno bira za prvog kmeta na trim izborima. "Sa toga po* ložaja postavljen jc za upravitelja škole kod Visokih Dečana. Burna pro* šlost nije ostala bez posledica za nje* evo zdravlje. Umre u najlepšim dani* ma, kada se zavetovao našem sta* rosti da če osnovati sokolske čete, jer je vazda bio u sokolskim redovima i upravi cetinjskog Sokolskog društva.
Ovakvom Sokolu pokazao je na* rod pri sahrani koliko ga voli i ceni, a mi mu želimo mir pepelu i. večni spomen medu nama!
ZETSKI SOKOLI NA ZLET!
Danas je u sali Doma Slobode održao pred svim školama i mnogo* brojnim gradanstvom starosta cetinj* ske sokolske župe brat Gavro Milo* ševič predavanje o Sokolstvu i sokol* skim sletovima.
Vatrenim govorom i dikcijom za* interesovao je mladež, osobito upo* redujuči narodne pesme, kojp su u sokolu vidjele oličenje najboljih vrli* na jednoga čoveka, jedne nacije. So* kolstvo je poniklo iz duše slovenskih naroda, jer su kroz vekove bili pri* tegnjivani, da ih je nevolja naterala na devizu: svi za jednoga, jedan za sve.
Zatim je prikazao postanak i raz* vitak Sokolstva kod svih slovenskih
naroda ističuči, da u Rusiji nije bilo
tako razvi j eno Sokolstvo i toga radi došla je do teških i mučnih dana. Da
je ona kao čehoslovačka, onda bi mir=> no rekli: Bog na nebu, Sloveni na zemlji.
Značaj sletova je prikazao kao oživotvorenje svega onoga što se u sokolanama radi. Ti sletovi učinili su zbliženje kod slovenskih naroda i po* moču njih če se postiči sokolski cilj. Na njima se duša očisti i okupa u ve* likoj sokolskoj misli i slovenskim ose* čajima i sa njih svi nose svojim ku* čarna veliku i silnu slovensku dušu.
Apelovao je na omladinu, da po* hodi Beograd, koji je centar ne samo jugoslovenskog Sokolstva, več sveslo* venskog, jer je u sudbonosnim danima dao i srce i dušu. I Sava i Dunav, krvave su protekle za ideale Sokolstva i Slovenstva. Ono što je za Francuze Verdun to je za Slovene Beograd.
Oduševljena je bila sva omladina
i	očarana apelom staroste da svi u so* kolske redove pristupe, jer kroz So* kolstvo u Slovenstvo, a kroz Sloven* stvo u čovečanstvo. A naš mladi sta* rosta svojim zagrljajem obuhvatiče sve, ne samo njih, omladinu, več i sve Sokole i narode slovenske.
Uz burno prolamanje sale od odu* ševljene omladine završeno je preda* vanje i mnogi su se odlučili da idu, a direktor Učiteljske škole M. Rajn* vajn dao je 50 učiteljskih pripravnika da toga dana budu Sokoli ispod Lov* čena u Beogradu uz one, koji su pri* javljeni na vrieme.
ŽUPSKI SLET SOKOLSKE LJUBLJANA.
Slet sokolske župe Ljubljana odr* žače se u nedelju 8. juna 1930. u Ljub* ljani na letnom vežbalištu Ljubljan* skog Sokola. Več u subotu 7. juna počinju u 17 časova utakmice nara* štaja. Utakmice članstva održače se u nedelju ujutro i nastaviti u ponede* ljak. U nedelju pre podne održače se
ŽUPA LJUBLJANA
ZUPE
pokusi za popodnevnu javnu vežbu, popodne povorka Sokolstva po gradu
i	javna telovežba. Društvene vežbao* nice naročito su u poslednje vreme snažno oživele te možemo očekivati, da če sva društvena načelništva uz neslomivu volju i energiju učiniti sve, da če župski slet Ljubljanske sokol* ske župe biti najlepša manifestacija sokolske misli.
ŽUPA MARIBOR
SOKOLSKO DRUŠTVO MARIBOR I.
Jedva pola godine približno je prošlo od vremena, otkako su počela vežbati odelenja, iz koj h jc posle nove godine 1930. izašlo Sokolsko dru* štvo Maribor 'I. sa br. Drom. Ljud.
i podoficiri) o glavnim sletskim da* trma u Beogradu, te Murnikove beo* gradske proste vežbe za članove, koje su bile izvadane — usprkos kratkom pripremnom vremenu -— ipak dosta dobro. Članice nastupile su u Bora*
L
STARA RENOMIRANA MANUFAKTURNA RADNJA
NARODNI MAGACIN
prodaje svu letnju robu za gospodu i dame počev od 1. maja za 15% jevtinije usled pada fabričnih cena. Iste cene i na 7 mesečnu otplatu.
Umoljavamo sve cenj. posetioce I. svesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije, da nas izvole posetiti bez obaveze na kupovinu.
NARODNI MAGACIN
Pasaž Akademije Nauka i Jakšićeve ul. 2
TELEFON 10-38
»Sokolski Glas«, glasilo Sokolskog društva Dakovo, br. 21. od 24. maja bavi se u glavnom našim sletom u Beogradu, pripremama i priredbama, koje če se tada održati te u tom po* gledu donaša nekoliko informativnih vesti.
»Gajret«, list Gaj reta društva za kulturno i ekonomsko podizanjc muslimana, Sarajevo, u br. 10. od 16. ma* ja medu ostalim lepim sadr/ajem cio* naša i članak iz pera br. Hajrudina čuriča o našem sletu. ističuč pri torne važnost ovakovih priredaba za medu* sobno upoznavanjc. Preporuča naro* čito muslimanima da vide ovu veliku sokolsku manifestaci j u.
»Glasnik«, društva »Prosvete«, Sarajevo, aprilski svezak. Izlazi svaka dva meseca. Cena broju Din 2.
»Učitelj u školi i narodu«, časo* pis za učitelje narodnih škola i zaba* vilje. Dubrovnik, izlazi svakog mese* ca. God. pretplata Din 80.
IZ ZUPA I PRUSTAVA
ŽUPA CETINJE
SOKOLSKO DRUŠTVO CETINJE, f Radule Đuričković.
je jedan
Umro je jedan sokolski radnik, kada je najviše trebao. Svoje sokolo* vanje započeo je kao dak gimnazist s puškoin u ruci, boreči se za doba
okupacijo protivu Austrije. Hajduko* vao je kao pravi stari uskoci i hajduci i medu srp.skim četnicima ostače ve* čan spomen ovom Sokolu.
Prvi je ušao u Cetinje, iza austrij* skih četa. Vatren i hrabar omladinac. Odmah nastavio je kulturan rad, a
Pivkom kao starešinom na čelu. Uzgred: veliku zaslugu na tome ima svakako i br. pukovnik Božo P ut ni* kovič, kmdt. inžinjerske podofic. ško* le, koji je stavio kao preiskušan so* kolski radenik društvu na raspolože* nje gombaonu i letno vežbalište svoje škole, znajuči da su prostorije za vež* banje .glavni uslov za zdrav razvoj sokolskih jedinica. Ovako jc društvo bilo lišeno največe brige te ima zaga* rantovanu sigurnu budučnost. Pozi* tivni rezultati i posledice ove činje* nice su se več i pokazale: nedavno je održalo društvo svoju prvu akademiju u prisutnosti silnoga broja gledalaca, koji su se regrutovali u prvom redu iz radničke četvrti grada Maribora. Tu se več i pokazalo, od kako je ve* likog značenja ova sokolska jedinica
i u nacijonalnom pogledu.
Akademiju otvorio je br. Dr. Pivko pozdravnim govorom, kojemu je sledilo 9 gimnastičkih tačaka, ispre* pletenih sa nekoliko dosta dobro uspelih deklamacija. Nastupila su mu* ška i ženska deca u zajedničkim vež* bama, muški naraštaj u skupinama, ženski naraštaj u simboličkim vežba* ma sa plavim, belim i ervenim mara* micama, koje su se slagale sad u ple* menske, sad u državnu zastavu, koja je tvorila i vrhunac kompozicije. Vežbe za decu i ženski naraštaj sa* stavio je sam društveni načelnik br. Černe, koji služi kao dak svoj kader* ski tok i koji se iskazao ne samo kao odličan kompozitor, nego i kao van* redno marljiv tehnički voda. O tome su nas osvedočile i od njega sastav* ljene simboličke vežbe, kojima če na* stupiti čitava inžinjerska škola {dači
sovoj kompoziciji »Mornari«, a čla* novi još u simultanim vežbama na tri preče, dok je na ručama nastupila jedna vrsta.
Gledaoci su zahvalni iskazali svo* je godovanje burnim odobravanjem tako, da Sokolsko društvo Maribor I. može biti zadovoljno postignutim moralnim — a nadamo se — i mate* rijalnim uspehom.	M.	K.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ.
U subotu i nedelju, 3. i 4. maja, vršilo se je izbirno takmičenje član* st^ya i naraštaja. Takmičenje, koje se je održavalo delomično u vež'baonici, a delomično na letnjem vežbaliču u »Ljudskem vrtu«. Takmičenju učesto* valo je 6 vrsta i čet i ri pojedinca, medu kojima i dve sestre. Takmičilo se je 6 članova, 7 članica, 16 muškog
i	16 ženskog naraštaja, ukupno 46 takmičara i takmičarka. Od svih vr* sta najlepšu spremnost pokazala je vrsta muškog naraštaja višeg odela i vrsta članica. Vrsta članova nije dovr* šila takmičenje, koje če se morati na* staviti.
Rezultati pojedinih takmičara i takmičarka sledeči su: Članice nižeg odela: Opt Olga 92%, Drobina Eva 90% i eLkar Anica 64%; muški nara* štaj višeg odela: Jedlončnik Stanko 86%, Dunaj Ivan 76% i iMuren Edv. 70%; ženski naraštaj nižeg odela: Ramšek Ivanka 80%, Peške Helda 66% i Hinterlechner eMlita 66%.
Uspesi ostalih bili su manje po* voljni, te če sc s toga morati nasta* viti sa treningom još intenzivnije da vrste Ibudti dobro pripravljene za župsku takmičenje u Murskoj Suboti
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
i	za takmičenje u Beogradu. Više vremena treba posvetiti naročito la* koj atletici. Dne 25. o. m. ponoviče se izbirno takmičenje, a zatim če se definitivno sastaviti takmičarska vr* sta. Zdravo!
U subotu dne 10. »naja priredio je prosvetni odbor svoje prvo društve> no člansko veče u prostorijama Na* rodnog doma. Veče otvorio je zame* nik starešine br. Komac, koji je pre svega pozdravio društveni pevački zbor, koji je ovim po drugi put na* stup'o. O njegovom prvom nastupu prigodom Masarykove proslave več smo izvestili. Pored nastupa pevač* kog zbora, bilo je na redu takoder predavanje br. Šestana o Zrinjskorn
i	Frankopanu. U prvom delu svoga predavanja br. predavač ocrtao je u kratkim potezima uzroke i tok urote Zrinjskog i Frankopana, a u drugom delu prikazao nam je njihovo delo* vanjei i zasluge na književnom polju. Br. Sestan, koji je več više puta pre* davao na našim društvenim večerima, primio je i onoga puta od inazočnoga članstva zasluženu zahvalu. Veče je proteklo veoma lepo.
Za nedelju dne 18. o. m. priprav* lja pak naš prosvetar br. Štern prijat* no iznenađenje za naše mališe i nara* štaj. Održače se naime kao i lani dru* štveno popodne za decu i naraštaj u Ljudskom vrtu uz predavanje, peva* nje, tombolu i malo pogoščenjc, o če* mu čemo izvestiti drugom prigodom. Zdravo!
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa^
Iz uredništva
Radi opsežnosti gradiva bili smo prinuždeni da izostavimo ostale pra* vilnike tehničkih organa kao: pravilnik zbora društvenih načelnika, pravilnik župskog tehničkog odbora, pravilnik župskog načelništva, pravilnik zbora župskim načelnika, pravilnik tehnič* kog odbora SSKJ d pravilnik načelni* štva Saveza, koji su več izradeni primljeni od načelništva Saveza i pri* pravljeni za tisak, kao i ostali deo gra* diva posebice vesti iz župa i društava, a što čemo doneti u narednom broju.
Ispravi!
•	U broju 10. »Sokolskog Glasnika« od 11. maja o. g. na strani 5., a u tekstu pravilnika glazbenog odseka sokolskog društva, § 7. stavka a) toč* ka 2. ima u celini da glasi:
2,	da društvenim zabavnim prired* bama (silvestarsko i nikolinjsko veče, društvena igranka, sokolsko veselje
i	t. d.) uz polovičnu nagradu, koja bi se zaračunala ostalim sokolskim dru* štvima.
vyyyyyyvwyyyvyywvw ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
SOKOLSKO DRUŠTVO SELCE.
Manifestacije S okola i mornarice u Selcu.
Naš slobodni Jadran veselio se je 11. maja o. g., kada je vidio da na brodu kr. mornarice stižu Sokoli sa obližn j ih mesta i mornari iz Selca u Crikvcnicu, gde se je formirala duga povorka za marš prema Selcu na čelu sa komandantom I. Obalne komande g. Vučerom do nove zgrade kr. mor* narice u Selcu.
Naš plavi Jadran veselio se je, jer se je mogao uveriti, da nije za* boravljen, što je potvrdfo i brod »Ka* radorde« Jadranske plovidbe, kada je njegov zapovednik brat Prodan po* zdravio Sokole na putu izmedu Cri* kvenice i Selca.
Povorka se svršila na terasi ho* tela »Rokati« u Selcu gde je braču pozdravio starosta brat Ante Antič, veseo što može da vidi saradnju Kr. Mornarice i 'Sokola kraljevine Jugo* slavijc pod jednim jugoslovenskim barjakom, pod vodstvom Njcgovog Veličanstva Kralja.
Medu ostalim naglasio je i ovo: Sokoli i mornarica ovde na našem slobodnom Jadranu moramo uvek biti
budni, da pokažemo svima da smo u stanju da branimo našu slobodnu do* movinu, od ma bilo koga.
Posle toga zaigrala je fanfara ko* lo u koje su se uhvatili svi slojevi bez razlike, ofieiri i mornari te ostala braea.
U večer priredili su mornarički podoficiri zabavu, kojoj je iz blago*
naklonosti prisustvovala naša simpa* tična Primorka gdica. Babič, članica Narodnog kazališta iz Zagreba.
Osobitu pozornost izazvali su mornari sa vežbom puškama u sokol* skom stilu, koje je uvežbao brat na* rednik Dražič. Izvedba ovih vežaba bila je popračena srdačnim odobra* van jeni
ZUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC.
Zrinjsko * Frankopansku proslavu priredilo je Sokolsko društvo Pakrac svečanom akademijom u dvorani Ho* tela Pakrac u spomen hrvatskih mu* čenika Petra Zr njskog i Krsto Fran* kopana.
Akademiju otvorio je lepim go* vorom br. Dušan Diklič, profesor ovdašnje učiteljske škole, koji je u jakim črtama podao istorijski prikaz Zrinjsko*Frankopanske pog bije. Dru* gu točku izvadali su .članovi društva Jankovičevo ritmičku kompoziciju: »Tyršev sistem, u kojoj su mladenač* kom ambicijom poletom 6 izabranih , članova u ant čkim kostimima pružili prekrasnu sliku mladosti, snage i tdravlja. 3 točka bila je deklamacija A,- Šenoe »Na Ozlju gradu«, koju je deklamirala . Melica Trebin, učenica
4.	razreda, te je svojom pojavom i simpatični mglasom u lepim n:ansama budila sliku uklete kraljevne iz dečjih priča. Kao četvrta tačka izvađao se čin »Pošlednjeg Zrinskog od H. Dragušiča po učenicama ovdašnje uč teljske škole. Naslovnu ulogu glu* mio je brat Crepulič, a partnarica mu je bila sestra Žiljar, oboje dobri i simpatični u svojim ulogama. Ostale
uloge glumili su brača Carevič i Bo* sanac. I ova tačka je izvedena sa mnogo truda i razumevanja pa je pu* jlika nadarila diletante lepim i iskre* nim odobravanjem.
Da priredba što bolje uspije nije društvo štedilo materijalnih žrtava pa je uložilo ovaj puta mnogo za izrad* nju nove pozornice i kulisa, uredenja dvorane i pozorišnih toaleta.
Sokolsko društvo Pakrac priredi* lo je dana 6. maja o. g. 4 sata u ju* tro Đurđevdanski uranak. Ovaj ura* nak, kao što ga je naše društvo i pre nrire>:valo. priredilo se u vinogradu brata llošeka gde je po običaju i ra* ni jih god na bio prireden čaj.
Budnjea,je bila oko 3 sata.
Povorka, koja je ove godine bila mnogo veča od ranijih, krenula je is* pred sokolane, a zahvaliti se mora i lepom vremenu, prošavši glavnom uli* com, pokraj župne crkve, preko Kal* varje.
Stigavši kroz razlistenu šumu u vinograd brata Hošeka, mladež se je malo odmorila, nakon čega je uzela po šalicu čaja, a nakon toga je nastala igranka uz svirku naše vlastite fan* fare sve do 7 sati.
Brat starešina je nakon igranke odredio, da se ide natrag putem pre* ma Brusniku kroz šumu, te je mladež zajedno sa ostalom bračom i sestra* ma krenula pevajuči, svirajuči, puna veselja. Sišavši kod Jevrejskog grob* Ija blizu mesta, oko 8 sati stigli smo pred Sokolanu, gde nas je brat Dra* gan Hošek u grupi slikao, a nakon toga smo odigrali nekoliko kola a za* t rn lepo razišli.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA.
U proslavu obletnice mučeničke smrti Zrinskog i Frankopana priredi*
lo	Je naše društvo akademiju. Aka* demiju je otvorio predavanjem o Zrinskom i Frankopanom starešina br: Stjepan Gruber, koji je u nekoli* ko oštrih poteza ocrtao historijski profil i vrednost ovih dvaju muče*. nika.
Ostali deo programa ispunilo je Srpsko pevačko društvo »Zora«. S radošču istečemo simpatičnu sarad* nju »Zore« sa Sokolima u svim na* cionalnm manifestacijama i proslava* ma, a još radosnije pozdravljamo na* meru članova »Zore«, da društvu da* du i vanjsko jugoslovensko obeležje
—	ime.
Moralni i materijalni uspeh ove priredbe je vrlo dobar.	R-
SOKOLSKO DRUŠTVO BOŠTANJ.
U nedelju dne 11. o. m. prircdiio je mesno društvo na vlastitoj pozor* niei u sokolskoj dvorani Potoeniko* vu šaljivu igru »Pot u pekel«. Prirea* ba je veoma dobro uspela, samo na* žalost za ovakove svrhe dvorana je odveč malena.
\
Ваш укус Ke бити потпуно задовољен, а Ви за пролетњу и летњу сезону елегантно и лепо одевени, ако посетите нову радњу
„МЕТЕОР“
стовариште мануфактурне робе
БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАЈЛОВА УЛИЦА број 29
чији је лагер снабдевен богатим избором најелегантнијих и најмодернијих тканина из првих светских фабрика. Цене солидне услуга брза и тачна. Државни службеници, пензионери, официри и учитрљи могу добити робу на петомесечну отплату по веома повољним условима и јевтиним ценама.
ПРЕГЛЕД РОБЕ СЛОБОДАН	КУПОУИНА	НЕОБАВЕЗНА
Najsavršenija prijemna stanica!
Prirodna reprodukcija; Direktan priključak; Jednostavno rukovanje; Oštro ugadjanje; Lepa forma!
Ovu najmodemiju PHILIPS-ovo kombinaciju možete sada kupiti na otplatu kod svakog radio trgovca! Podjite kod Vašeg trgovca pa se raspitajte za uvete.
PHILIPS
Schaffhausen precizne žepne ure / Velika izbira!
IVAN PAKIŽ
LJUBLJANA, PRED ŠKOFIJO 15
HOTEL „ORIJENT
BEOGRAD, Nemanjiua ulica 2
Hotel u bližini željezničke sta-niče, vezan sa Sletištem tramvajem br. 2 i centrom varosi tramvajem br. 5. — Tramvajska stanica ispred hotela.
Prveklasaa knjna. Cisti sob«, tene niške
M
ђ
H
VI
H
■j
g
s
vseh vrst po fote* graf ijah ali rizbah izvršuje za vsakovn sten tisk najsoUdueje
KL&AfiNASTOEU
шшшшмотшош
јаазааммини——
FOTOGRAF. ATELJE
„NADA«
BEOGRAD, Sarajevska 19
Za vreme trajanja Svesokolskog Sleta radiče fotografije po naroči to s n i ž e n i m cenama za braču Sokole.
L
L
nut srni
■ (10) so
TELEFON 55-27
Kuća ia poznata po čistoči i konforu (topla i hladna t^kuča voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta itd.) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima i brači sokolima Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama.
Putnička garderoba
SAVA
Savsko pristanište
preporuča se Sokolima za ostavu i pohranu prtljaga. — Otvoreno u svako doba dana i noei. —
»
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE I KRATKE ROBE
S U Š A K
ŠETAUŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul 92
Muziika kuta »Harmonija«
BEOGRAD, KRALJA MILANA 43 + Telefon 27-48
Naj vedi izbor!
Gramofona, gramofonskih ploda čuvenih fabrikata „PATHE“, „HIS M ASTER’S VOICE“,svih muzičkih instrumenata. žica, nota.
Izložba: Philips radio aparata, glasnogovornika, cevi itd.
Povoljni uslovi plačanja, cenovnici besplatno!
Radio aparate ia||emo radi probe u stan*
Odlični motocikl D-RAD
Tražite ponude kod zastupnika:
Stevan Puce, Beograd, Karadjordjeva 79/a;
Teh. biro Ing. Solaroviča, Novi Sad, Futoški put 681 Emil Perles, Osijek, Desatičina ul. 10 i Branko Zadobošek, Zagreb, Palmotlčeva 24; iijugotehnika", Maribor, Slovenska 6;
Franjo Fiesch, Split, Maribor 7; hMetallumu d. d., Sarajevo, Aleksandrova 45; Aleksandar Levkovič, Veles.
za polje in vrt nudi
SEVER & KOMP.
LJUBLJANA Zahtevajte ponudbo!
ELITE
ШШВШШКОШВШ	LJUBLJANA
vodeča konfekcijska trgovina za dame, gospode in otroke. / Prvo-	
Prešernova ulica 7- 9
„Kavarna Medulica, Zagreb, Iliča 59
Elegantna in najmodernije urejena kavarna.
Vsi domači in inostranski časopisi.
Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja največja BILJ AR DVORANA z 8 biljara in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Sokola!
Lastnik: Ciril Tratnik
Za ovo zna i svak mališaN Da čarapa sa markom „AviA“ Redovni je ljubimac, a pravi dokaZ Apsolutne izdržljivosti, te samo jedareD Vi nju kupite i nećete nikadA Obudi drugu, jer je to jasna stvaR
s
Čarapa je priznata od svijn kao najbolja
SESTRE SOKOLICE! - BRATJE SOKOLI!
Restavracija „ŽIROVNIVENAC
M
BEOGRAD, ZELENI VENAC ŠTEV. 10
Poznana stara beogradska gostilna v sredini mesta. Domača in srpska kuhinja, prvorazredna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni jančki, prašički, razniči in čevapčiči. Veliki salon in terasa. Vsak večer koncert. Cene zmerne.
Poslovodja brat PAULE STELE
i.
poslednje pariške mode ima u ogromnom izboru i prodaje u čast Sokolskog Sleta po izuzetno niškim cenama največa radnja
I. HilkiĆ, Beograd, Knez NlhaJlova 3
MALI OGLASI keumatizam
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka red pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din
MBS
Žulj
svaki pa i najstariji skida za 5 dana TINKTURA SANITAS. Preparat je odlikovan u Parizu najve-čom nagradom i zlatnom medajlom 1928. — Prodaje
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
Ischias, ukočenost žila, kost obolju, zubobolju, giavo-bolju itd. liječi najsigurnije „ANTIRHEUMIN*4, koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a
pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabo-ći, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvadača: Mr. A Mrku-šiča, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-čem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirheumina“ za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UM1NA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
Najveće fabrično stovarište dečijih kolica
A V A
L A
Tražite besplatno bogato ilu-
strovani cenovnik sa slikama (дивцвшННННННМВТ дагакакакака&алажакажакакаггакакакакакаггаж
BEOGRAD, VASINA ULICA broj 26
Znojenje
svako prestaje upotrebom „Bahamo Sanitas".
Prodaje
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
Z
Hotel i restoran „BALKAN*4 1
Beograd - Terazije
Preporučujemo svim posetiocima Sokolskog Sleta naš odlično uredjen hotel sa potpunim konforom u najstrožijem centru grada — vezan tramvajima svih linija. — Specijalitet je naš čuveni restoran sa prvoklasnom domačom i stranom kujnom i
izvršnim pide m.
Z
Z
g
g
9
g
g g
П
g
NA OTPLATU ,PHILIPS4, ,STANDART( i ,BALTIC4
radio-aparati i zvučnici.
VELIKI IZBOR LUSTERA kod firme
M. Ga Sa Kralja Milana br. 116, BEOGRAD.
KNJIGARNA
UČITELJSKE
TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene sdlidne! - Postrežba točnaI - Zahtevajte cenike!
Tvornica gimnastičkih i = sportskih sprava =
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
«ssuass»v ui.- iS
izradjuje sve sokolske vežbaee sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće lju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cčne naj-umerenije. - llustrovani cenik besplatno
Juvelier Stan. Ognjanovič Časovničar
preporučuje Sokolima svoju radnju za svu opravku kao i za sve potrebe iz ove struke
BEOGRAD, KRALJA MILANA 81
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA*4
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznana stara zagrebška gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvorazredna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd.
Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe.
Shajališče Sokola!
Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratnik
Nesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F Slamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c. q
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Kolonjske
vode
na gram u svima mirisima najboljeg kvaliteta sa trajnim mirisom prodaje naj-jeftinije
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
Велико стоварнште хартија и канцеларијског материјала
Лукаревић и Г одјевац
БЕОГРАД Кнез Михајлова 39 - Тел. 14-89
препоручује својим цењ. потро-шачима’ своје богато сортирано стовариште модерног канцела-ријског прибор . Прима све штампарске послове. - Цене искључују сваку конкуренцу.
SOKOLI! SOKOL1CE! SLOVENCI!
RESTAVRACIJA
„SLOBODA“
BEOGRAD, Masarikova 7
Nasproti Oficirske Zadruge
Priporoča se bratom in sestram Slovenkam-Sokolom
Midere i
pojase
od gume triko kao i platnene gotove i po meri do-bičete najjeftinije kod
SANITAS
Beograd, Kn. Mihajlova 6
Za vreme sleta speeijalne cene!
acvažiihTg:-.
ZA MORE!
Trikotaža
ZA PLAZU!
„ŠPORT**
BEOGRAD
Knjeginje Ljubice 15a — Makenzijeva 18
ima največe stovarište kostima i ga tiča za kupanje
Trgovina Sokolskih potrebština i krojačka dvorana
GRGA HORVATEK
——————— ZAGREB
FRANKOPANSKA UL.BR.9 1
Izradjujem sve vrste propisanih sokolshih svečanih i vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokoiskih potrebština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
VELIKI IZBOR
košulja, gača, kravatna sopstvene izrade, kao i ostale prvoklasne galanterijske robe.
CENE VRLO JEFTINE! Galanterijska radnja Božidara J. Živkovića
BEOGRAD, Kralja Milana 80 (do „Londona").
a
Z Z
S u
Z
z z
z
И Ki
Upozorite
i Vaše znance, da ću ih posve badava zauvijek osloboditi neugodnog znojenja nogu pa makar se to znojenje pojavilo i za jako toplih Ijetnih dana Nije to nikakav lijek, nego posve jednostavni naravni postupak. Molim marku za odgovor
J. LUSTIK, OSIJEK
KREŽMINA ULICA
SOKOLI!
SOKOLICE!
RESTORACIJA
VARDAR
Beograd, Beogradska ul. 13
preporuča se prilikom Sokolskog Sleta za posetu brači sokolima i sokolicima. Dobar domači kost. Poslu-ga brza i tačna. Izvršno pice. Cene umerene!
Tambure________________
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema preporuča poznata i največa radnja
J. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Veliki cjenik sa slikama na zahtjev šaljem svakoma badava Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
P. И. Petrovič
Trgovina porculana i stakla
Sušak, Strossmayerova 8
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
кошмшјш
Aleksadrova cesta — Vrtača 3
se priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bratskim društvom 10% popusta. Postrežba točna in solidna. Cene brezkonkurenčne.
Zailfhotalnita AL. Šilil
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Za birmo ure, zlatnino in srebrnino nudi najcenejše
IVAN PAKIŽ
LJUBLJANA
PRED ŠKOFIJO 15
Fotografski atelje „Portraitw
BEOGRAD
KNEZ MIHAJLOVA 7/III sprat. - LIFT
Izradjuje sve vrste snimaka. — Cene umerene!
TRGOVACKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠAK
STROSSMAYEROVA i ULICA br.7
UTEMELJENA J GODINE 1890
O ji ‘ ”
(D O) '
<D o
5®
>;o
o
|s
^ L
03 _Q
Д o)
N ?!
BRZOJAVI: KR ALJ ETA | S U ž A K s®
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0’80 m širine Samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Индустрија соколских потрепштина филијајг^београд
Бранко Палчић
Централа: Загреб
Улица Краљице Марије 6
Добављач Савеза Сокола Краљевине Југославије Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб Телефон број 26-77
Балканска 28 Хотел Праг
Израђујем све врсти со-колских потрепштина за јавни и излетни наступ чланова.чланица и деце тачно по пропису СКЈ. Надаље препоручам се браћи за израдбу најмо-дернијих цивилних оде-ла, која по нлјновнјем кроју израђујем у вла-ститој радионици.
Neka odmah jave
svoje točne adrese one osobe, koji bi htjele da od nas nauče lijep, čist i lagan kučni obrt, pa da si tako pribave stalno i osobito unosno kucno zanimanje ili nuzzaradu. Neka se jave samo oni, koji raspolažu sa svotom od najmanje Din 3650 —, pa da tako mogu nabavi i za to potreban stroj. Poduka je besplatna, zarada 10 do 12 Din na sat Materijal za rad dajemo mi. Osim privatnih naručitelja može svatko stalno radili i za našu tvrtku, jer i mi u svako doba uz gotov novac preuzimljemo svaku količinu gotovo izradjene robe, što i pismeno jamčimo. Za odgovor treba priložiti marku
Grauert, tvornica Strojeva d. d., Generalno zastopstvo i skladište, Osijek I., Krežmina ul. 13
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. o. § Telefon štev 108
— Narodni dom...............
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/<l Daje posojila proti vknjižbi po 8 %, na menice po 9 %. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
SOKOLICE
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
posetite zvaničnu prodavnicu najčuvenije engleske fabrike gramofona
„HIS M ASTER’S VOICE“
Na dugoročnu otplatu. / Trgovina hartije i kancel ar i jskog materijala
SOKOLI
Kralj. Dvor.
Liferanti
Osnovana 1863
Telefon 17-61
MEDIČ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K Lw za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
TELE
FUN
KEN
Direktan	HL
priključak	i
na eiekričnu	Vffig
mrežu	^
bez akumulatora i baterija sa
TELEFUNKEN 31 w
3-cevni prijemni aparat za varoš sa trostrukom talasnom skatom.
Slušajte mesnu stanicu bez visoke antene. Naj-savršenija reprodukcija. Skala tonova 7 V2 oktava. Saltovanje pomoću dugmeta. Sa priključkom za električnu reprodukciju gramofonskih ploda.
Cena sa sijalicama 3.500*— Din.
Za svaku svrhu i za svaki džep jedan podesan TELEFUNKEN APARAT.
Najstarije iskustvo. — Najmodernija konstrukcija.
JUGOSLOVENSKO SIEMENS A.D.
1МПШ SOKOLSKI lil D Ulil
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
★
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-program atskog, uzgojnog i propagandistickog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
¥
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BRO.l 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVUN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanovljena 1.1889. / Gradska štedionica
TELEFON ŠTEV. 2016	*	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 425 miljonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovoijeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilčnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. — Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hraniinici, ker je denar tu popolnoma varen.
Предузеће за израду кофера и торбарских из-рађевина
Милан Ј.Стојановић и Комп.
БЕОГРАД
Стовариште: Теразије 44 ♦ Тел. 52-05 ♦ Основано 1905. год. Препоручује своју сопствену израду кофера и путничких потреба.
Joran Fraik
RUDE ш KOVINE
LJUBLJANA, MIKLOŠIČEVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rade Telefon interurban štev. 2727
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
SVOJ SVOME!
Prilikom dolaska o Sveslovenskom Sokolskom Sletu u Beogradu posetite poznatu i solidnu trgovinu galanterijske i kratke robe: S, S. SURUTKJI« Kralja Milana ulica 7^, koja ima vrlo lepi izbor razne robe za poklone, za dame, gospodu i decu. Specijalno stovarište: damskih prsluka i dečijih garnitura sa kapicom od vunene čojice sa originalnim narodnim vezom. Veliki izbor čarapa, veša i kravata (muških) sviju vrsta. Cene strogo solidne.
Beograd, Kralia Aleksandra ul. 11
► MAŠNE<
Poznato je, da svima konkuriše
»SOLIDNOST«
BEOGRAD / TERAZIJE 7
Izdanje muzikalija. Specijalna trgovina muzikalija, muzičkih instrume-nata i klavira prvoklasnih fabrika „Forster“, „Petrof“, „Stingl original1' i dr.
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8 .
PREJE HENRIK KORN	(USTANOVLJENA	LETA	1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
A» Golob & Comp., Uu*>Uana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga samotne opeke!	Konkurenčne	cene!
Vaši najmiliji umetnici
Naša narodna pesma © Moderna glazba • Na gramofonskim pločama
Ponovo renovirana familijarna gostiona
„T U N E L“
ŽIV AN A M. RAKINA BEOGRAD, BALKANSKA ULICA BR. 9
preporučuje svima posetiocima Sokolskog Sleta svoj prvoklasan domači kost i dobro pice Cene solidne. Podvorba odlična.
HOTEL „UNION”
PALATA „KOSOVO" - KOSOVSKA UL.11
.	. ,	.	BEOGRAD  .............
Preporučuje svima posetiocima Sokolskog Sleta 200 moderno uredjenih soba sa tekučom hladnom i toplom vodom, lifto-vima telefonima na svakom spratu itd. — Ujedno preporučuje i novouredjeni restoran i kafanu, sa ukusnim jelom i prirodnim pičeni uz umerene cene, kao i higijensko ure-djeno parno kupatilo. — Sokoli, Sokolice pazite na železničkoj slanici na naš putnički autobus, koji če Vas ------dovesti	besplatno do hotela. :  .
K Edison Bell
mkala
koje možete čuti prigodom emisija
RADIO STANIČE BEOGRAD
Prodaja uz dugoročno mesečno otplaćivahje.
Zahtevajte naše besplatne kataloge i cenike!
Oružje i municija za lov i šport. Lovna i plani-narska oprema. Skautske potrepštine, Raketi za tenis i celokupne teniske potrepštine. Ribolovni pribor. Veliko stovarište bicikla, samo najboljih maraka. Ariel motorkotači i svi delovi za bicikle.
S. KOČONDA
BEOGRAD, BALKANSKA ULICA BROJ 8
TELEFON BROJ 16-83
^■iliiiiiiiiiiiiiniiiiiniiiiiiuniiiHuiiiiHnilliitiHllliiiilllliMilllllllliiiilllliiiiillliiiiilliiiiiilliiiirillliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliit^
Boja svih vrsta: za farbanje, molovanje
i krečenje najpovoljnije čete kupiti kod brata
SVETISLAVA J. BRANKOVIČA
Skoplje	BEOGRAD	Kragujevac
Kraljev trg 4	Knežev spomenik S	Kralja
Telefon 176	Telefon	12-43	Aleksandra	br.75
IIIIIIH
Edison Bell Penkala Itd.
F i 1 i j a 1 e:
Beograd, Knez Mihajlova 9
Telefon 45-69
Skoplje, Šumadljska ulica 7
Telefon 170
Zastnpstn a HViui većim mestima države)
I
I
»
\
I
i
Pažnja, gosti, za vreme sleta iskoristite posetu Beogradu!
Poznata najveća Beogradska manufakturna radnja LALKOVIC, za reklamu svoje trgovine pusta u prodaju sve svoje artikle u štofu, svili i sve pamučne tkanine po ne vero vatno jeftinim cenama!
Retko se ukazuje ovaka prilika za jeftinu kupovinu, zato pitajte za radnju LALKOVIĆ i posetite ju.
I oni koji neće dolaziti ^u Beograd mogu koristiti ove jeftine cene, LALKOVIĆ šalje uz doplatu postom, porudžbine preko 500 Din oslobodjene su poštarine.
. Sletske cene traju do 5« jula tek. god.
Pozor, gostje, ob času zleta iskoristite poset Beograda!
Znana največja beograjska manufakturna tvrdka LALKOVIĆ prodaja za reklamo svoje trgovine vse predmete v blagu, svili in bombažne tkanine, po ne-verjetno nizkih cenah.
Redko se nudi taka prilika^ za cenen nakup, zato vprašajte za tvrdko LALKOVIC in posetite jo.
Tudi oni, ki ne pridej9 v Beograd, lahko izkoristijo te nizke cene, L ALKO VIĆ pošilja proti doplačilu poštnine, naročila preko Din 500*— pa poštnine prosto.
Zletne cene veljajo do 5. julija t.1.
BEOGRADJANI! I za Vas važe jeftine sletske cene, a da bi se zbog navale lakše snabdeli, za Beograd počinje jeftina prodaja 30. maja tek. god.
Sletski cenovnik
Svile za pranje ogroman izbor boja, dezenirane metar Din 20 —, glat boje Din 24 — i najfiniji kvalitet krepdešinske mustre metar 26 Din, 70 cm.
•	r	i— i »——----------------*•— —;-------1—::;l- -1-------------*■“—-------------------------------  c.*.**.«	n:«	*>£•—# Markizeta kon"'1”''" 1ПЛ
serija Din 25'—.
ovile za pranje ogroman izuur uujd, uczcnirttnc шеиг vin zu—, giai uuje vm — i najuiuji »vaiuci	^
Dezeniranog fulara krepžoržetske mustre, najmodernijih dezena, garantovanog za pranje 70 cm, sada samo Din 26*—. Markizeta končanog 100 cm, beli Din 15’—, u najmodernijim dezenima garantovan u pranju, I. serija Din 18’—, II. serija Din 22.—, III. "	"
Zefir 70 cm, metar Din 6-—
Zefir 80 cm, bolji metar Din 9—
Zefir 80 cm, najbolji, najjači, ogroman izbor boja metar Din 11*—
Engleski zefir »moda« tweed mustre 75 cm, sada metar Din 15-—
Rosajde za muški veš glat i modnih dezena 80 cm, metar Din 22—25 i 28*—
Farbarski cic metar Din 8*—
Markizet dezeniran 65 cm, metar Din 7*—
Krepon glat sve boje 70 cm, metar Din 9*— Krepon dezeniran divnih boja, sitne i ктирпе mustre metar Din 9*—
Poludelena 80 cm, postojan u pranju metar Din 9*—
Poludelena 75 cm, finiji metar Din 10*—
Voal poludelen 80 cm, najfiniji metar Din 12’— Fresko letni štof za pranje 70 cm, divnih boja i dezena u pola cene metar Din 12*—
Rosajde drap sa divnim modernim bordurama 80 cm, metar Din 36-—
Rosajde drap sa najmodernijim bordurama 125 cm, 2 metara dovoljno za haljinu sada metar Din 60-—
Somota šarenih za damske haljine u najlepšim bojama sada metar Din 25’—
Panama bela i drap 70 cm, metar 18-—
Panama fina broše 75 cm, metar Din 22*—
Muškog štofa.
Materije končane 65 cm, metar Din 12— Segeltuha za odela 130 cm, raznih boja metar Din 40-—
Štofa muškog »moda« trajna roba 140 cm, metar Din 70-—
Engleskih štofova finih 150 cm, mode boje o$ metar Din 220—250 i 300’—
Teget i črnog štofa 140 cm, metar od Din 180 tjo 220 i 280-—
Himalaja»štof za ibercigere grao i drap najfiniji 150 cm, metar od 250 i 300-—
Zuger za odelo od Din 180—22-—
i	najbolji zuger Din 250'—
Satena i kretena.
Kretona krupne mustre 70 cm, Din 13*— i 18-— Fulara saten sa sjajem svilenim 70 cm, metar Din 16*—
Satena črnog 130 cm, metar Din 22-—
Satena črnog boljeg 140 cm, metar Din 30'— Satena črnog finog 140 cm, metar Din 35*— Satena črnog najfinijeg 140 cm, metar Din 48'— Satin crni atlas 140 cm, metar Din 65'—
Ženskog Stofa za haljine i mantlove.
Kaša čista vuna 80 cm, beo i u boji metar Din 35*—	1
Puplin štof čista vuna 100 cm, metar Din 40-— Koverkot najpraktičniji štof za mantlove i ha« ljine 130 cm, u svim bojama naša reklama metar Din 80-—
»Tweed« štofa za mantlove 140 cm, »moda« naj* finiji sada metar Din 140*—
Kamgarn štofa glat za mantlove i haljine 140 cm, metar Din 90-—
Teget i crni rips štof čista vuna 140 cm, metar Din 80'—
Teget i crni štof za kostime najfiniji 140 cm, metar Din 125*—
Satena za jorgane.
Satena za jorgane u boji 140 cm, sve boje metar Din 30*—
Satena za jorgane u boji 140 cm, bolji metar Din 35'—
Satena za jorgane u boji 160 cm, metar Din 45’— Satena za jorgane u boji 160 cm, najfiniji metar Din 65'—
Satena za jorgane šarenog finog 140 cm, 50 i 160 cm, metar Din 65’—
Svileni saten sve boje 140 cm, metar Din 70'— Atlasa za jorgane najfiniji »venecijanskog« me« tar Din 170’—
Toalsde»soa za kombinezone i veš sve boje, bolji kvalitet 80 cm, metar Din 18'—
Toalsde<soa svileni 80 cm, sada metar Din 36-— . Opal za veš 115 cm, sve boje metar Din 22-— Laneno platno za ženske haljine 75 cm, punije metar Din 26'—
Laneno platno finije 90 cm,- metar Din 30-— Laneno platno najfinije u svim bojama tanje 120 cm, metar Din 58*—
Frotir za bade mantlove 140 cm, beo i glat boje metar Din 90 i dezeniran najlepših boja 140 cm, metar Din 125’—
Tila za zavese širina 3 metra, metar Din 50-— Tusora za zavese i prekrivače 150 cm, metar Din 55'—
Markizeta belog i drap 115 cm, metar Din 20'— Markizeta belog i drap 150 cm, metar Din 32-—
Cviliha i angina.
Angina za jastuke belog, plavog i crvenog 80 cm, metar Din 12, 16 i 18’—
Cviliha za dušeke divnih dezena 120 cm, metar Din 30-—
Cviliha najboljeg 120 cm, sve boje metar Din 35'—
Cviliha najfinijeg sve boje 120 cm, metar čist lan Din 50-—
Cviliha za roletne graosbelo 100 cm, pam. metar Din 20-—
Cviliha za roletne pamučan bolji 120 cm, metar Din 30'—
Laneni najbolji i najjači 90 cm, metar Din 28*—,
100 cm, metar Din' 32; 110 cm, metar Din 36—; 120 cm, metar Din 40’— i 150 cm, metar Din 55'—
Damasta za astalske čaršave.
Damasta belog u kocke 120 cm, šir. metar Din 26-—
Damasta u kocke odličnog kvalit. 140 cm, metar Din 32—
Salveti isti kao damast komad 11 dinara, tuce Din 120*—
Damasta belog najfinijeg sa svilenim sjajem po« godan za salvete i čaršave 140 cm širine, metar Din 50'—
Damasta u boji 120 cm širine 30 Din i najfiniji kvaliteti u dezenu i u kockama 140 cm, metar Din 55-—
Garnitura od belog damasta za ručavanje za 6 persona Din 180'—, a za 12 persona Din 280*—
Garnitura za čaj za 6 persona u boji Din 110*—
Peškiri.
Piketirani mali komad Din 10’—
Etaminski komad Din 20-—
Etaminski veči komad Din 25—
Čupavi bolji Din 20*—, 30'—, 40-—, 50’— i 60-—
Cebad.
Ćebad velika u raznim bojama Din 90’—
Cebad velika sa slikama teža Din 120—
Cebad velika vunena i teška grao komad Din 200
i	244—
Cebad dečija sa slikama Din 25'—
Cebad vunena »kamelhar« fina Din 320*—i
Svile za mantlove i haljine.
Pajet svila 90 cm šir., metar Din 48-—
Fular svila najmod. dezena 95 cm, metar Din 60*— Krep de šin »Stanley« često tkanje pere se, sve boje 80 cm, metar Din 55'—
Krep de šin teži 100 cm, metar Din 85'—
Krep banon najteži sve boje u glat 100 cm, metar Din 130’—
žoržet čisto svileni 100 cm, prema težini metar Din 70—90 i 125-— žoržet najteži dezeniran 100 cm, metar Din 125*—• Krep saten crni teget i u boji za haljine 100 cm, metar Din 120’—, najteži metar Din 150*— Krep saten za mantlove najteži crni, teget i braon 90 cm, metar Din 180*—
Svila za mantlove sa dva lica rips i u sjaju 90 cm, metar Din 200’—
Naša reklama svila za mantlove u dezenu i u kocke crna i sve boje 90 cm, metar Din 50'—< Brokat, svila za postave 80 cm, širine crna i u boji, metar Din 40—
Krevetskih prekrivača i zavesa.
Garnitura 3 komada, 2 krevetska i 1 astalski bordo i zeleno cela garnitura Din 300-—• Garniture Žakard Din 360-—
Garniture Goblen sve boje Din 400‘— i 480-— Garniture Damast bordo i zeleno Din 420 i 450 Zavesa na metar 90 cm, 12 Din, 100 cm 16 Din, 115 cm 20 Din, 130 cm 28 Din i 150 cm metar Din 35’—
Gotovih zavesa dvokrilih sa radom u boji Din 100, 125, 150, 180 i 250—
Storova belih od neca: Din 90, 100, 120, 150, 180
i	200'—
Storova od markizeta sa finim radom i fileom komad Din 250, 300, 350, 400, 500, 600 i cele od filea Din 700*—
Prekrivača najfinijih belih i drap za 2 kreveta ujedno ofl Din 550, 650, 750, 900, 1000 i 1200.
Naše priznato platno „Ljiljana" izradjeno je od najboljeg egipatskog pamuka, ima odlično svojstvo: ne kosi se n pranju. Zbog te retke osobine je i
dugotrajno. Platno „Ljiljana** imamo u svim širinama od najfinijeg do najjeftinijeg.
PLATNO ZA KREVETSKI VEŠ.
PLATNO ZA VEŠ.
Platno ekonomija prosto 75 cm, metar Din 7*— Platno »Ljiljana« jako 75 cm, metar Din 8*— Platno »Ljiljana« No. 1 finije 75 cm, metar Din 10—
Platno »Ljiljana« I. 80 cm, metar Din 12*— »Ljiljana« speeijalitet laneni grif za svaku upo« trebu 80 cm. metar Din 13-—
Sifon »Ljiljana« tanko platno metar Din 14-— »Ljiljana« prirodno platno mekana žica 80 cm, metar Din 15*—, 90 cm, metar Din 16-50
»Ljiljana« a la rumburger kuvano platno mekana fina žica 80 cm, metar Din 16*—
»Ljiljana« a la rumburger sa svilenim sjajem najfinije luksuzno platno do sada prodavano metar po Din 24*—, sada metar Din 17*— Najfiniji batist »Ljiljana« sa svilenim sjajem 80 cm, metar Din 17*—
Dovlas »Ljiljana« najjači 75 cm, za gače metar Din 11-50
Keper gradi najjači 80 cm, metar Din 13-— Atlas gradi najfiniji 80 cm, metar Din 16-—
Amerikan žuto platno 70 cm, metar Din 6-50, 80 cm, metar Din 8-— i najbolji kvalitet kao koža 80 cm, metar Din 9-50, od 90 cm, metar Din 11—
Dovlas »Biljana« finija žica 150 cm, metar Din 20—
»Ljiljana« a la rumburger kuvano platno fina žica metar Din 30-—
Za jorganske čaršave Dovlas domači grublja žica 180 cm, metar Din 28-—
Dovlas »Ljiljana« prirodno fino platno 180 cm, metar Din 32*—
»Ljiljana« a la rumburger kuvano paltno fina žica metar Din 40-—
Za jorganske čaršave od 200 cm. Dovlas domači puniji metar Din 30-—
Prirodno »Ljiljana« fino platno metar Din 36-— »Ljiljana« a la rumburger kuvano platno fina žica metar Din 45—
»Ljiljana« a la rumburger najfinije luksuzno platno 205 cm, metar Din 48-—.
ŽARKO S. LALKOVIC I BRAT
| BEOGRAD, KRALJA MILANA 75 • TELEFON 28-05
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.
Sve sestre i braću pretplatnike, koji još nisu namirili pretplatu za ovu godinu, molimo, da to učine priloženom poštan-skom uplatnicom, a one, koji su već upla-tili, molimo, da ju predaju kojem novom pretplatniku.
Pretplata za čitavu godinu iznosi
Din 50*—
Uprava „Sokolskega Glasnika44,
Ljubljana, Narodni dom.
Telefon br. 2543.
Račun poSt. šted. br. 12.943.
■ -
■A :U
-
. •
-V * •:
■Л	,	-	.	■
■
'