Po svom dolasku u Beograd, pretsednik češkoslovačke vlade, brat dr. Milan Hodža, s pretsednikom vlade drom Milanom Stoja-dinovičem, obilazi na železničkoj stanici'sokolsko počasnu četa i pozdravlja sokolšku zastavu
Starina plaćena u gotovu
Cena Din 2‘—
SOKOLSKI GLASNIK
CUS I lO SAVEZA SOKOLA K RA L J EVINE JUGOSLAVIJE
p4Q&s&aviiu!
Izlazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi ДејЈаШ Liubliana 28 fpbruara 1936 se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 e Račun	’
Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju	God.	VII	•	Broj	9
SOCIJALNO PITANJE I SOKOLSTVO
$ocjj ,anas .sav svet potrcsaju mnoga na ’ "j1. pitanja, koja se nastoje rešiti IjaiiiZ ue naeine. Ta pitanja pretstav-Po s ^ГО гп’ kakav još ne pamtimo. iaret-k"1’ Vsvetu lraž‘ se izlaz iz gospo-l.Sd ,teškoča i neprilika, ali do opčih inj .? koji bi zadovoljavali, nigde se Henvi^e ^0^0- Kriza je danas bič, koji Dara]0Sr^n9; osobito one slojeve lin Pi’ ^°.j' nikada nisu živeli u obi-da'n olozaj tih slojeva danas je takav, tek rosto nemaju hleba. Poduzimaju se sprePireVentivna srcdstva kako bi se ne C1*?’.da se iz te materijalne krize !ie I? i°š i ve če zlo: da čovečanstvo ue i ruzme opći očaj, a u kome slučaju f^1 se hirala sredstva da se dade iz-
nj. °Pstoj nevolji. Poniženi, iscrplje-na ■llVredeni traže ventil, kroz koji bi dujg Vu* 'zbio gnev, koji se skuplja u
!arna.
Sv .Pravnici, koji ravnaju sudbinom Se j™ naroda, razbijaju glave, kako da (1{ј(1к °'^nc t'ma u životnoj bedi da Pol(y' ■ rern do kako tako snošljivijeg stojZaj?’ ’m sc omoguči život do-Ca Jatl čoveka, da im se omoguči kori-nas vakidaŠHjeg hleba. U tom opeem gje i0janju ispoljavaju se dva različita nje a"ia na to opče nezadovoljivo sta-s0ci J,edni se trut*e da najpre rešili Pfot - P*tanja' dok se drugima na-šav.Ivčini važni je i c|aju prvenstvo re-81цaUJU Političkih pitanja u ližem smi-vni':	v'	bi	hteli	najpre	da	stvore	do-
čvrstu materijalnu osnovu za
б[1,к
«čki
ht^dak narodne celine, dok bi drugi tičk' Se najpre narodne mase poli-L1 °predeje, kako bi mogle same, več politički orijentirane, udariti
ji ф? svojoj materijalnoj egzistenči Ovd, e m<-'dutim naša zadača da bi ja ?,^spravljali, koja bi od tjh meto-(i v bl*a pravilnija, i koja traži veču рг*аУп>еки mudrost. Ali da je život C °d svega, to so samo po sebi ra-dan ’ Pa su zato i stari Rimljani rekli, fati p° freba živeti, a tek onda filozofiji^: p1 i seljak. koji ima bar komadič ђјјЛе Zemlje dobro zna, da mu njegova on 1Ca neče nikada biti ob radona ako ]ja ?ecji kod kuće i dremajuči razmisli *ako da je obradi. Treba.se prihva-i^v^otike. lopate, pluga i brane, jer Ц.0 žemlja, nikada neče dati plodove, Vot Su P°tn-'bni za uzdržavanje i ži-dati P°rodiee, pa još i od toga treba Potr*žavi ono Sto ona traži za svoje
faK,^o danas nigde nema novca, tog (ja.0ra koji vlada svetom, to ne znači, spr» °n Propao u zemlju. Negde je več Živer»ljen ili sakriven, jer ga nema u rao°^i °Pticaiu- dti bi kao krv cirkuli-sta. 1!“il,'ia narodnog tela. Novca je nc-Vrh0 u krizi morala, koja je zahvatila lja 0v’c čovečjeg društva i koja se ispo-Po a u raznim pojavama, koje su sve vi(JuV?j?m učineima jednako loše. Indi-žla a‘ni egoizam glavni je koren svega Vtf^.uporedo s tim gomila se i nepo-(Ц'ljc i gramzivost, te 'led u sreima i 3' n^e u takvim individuima B°žjeg, više je nego jasno, jer kfat i	' vlat^a tamo gde nije
št0 ?ke ljubavi? Materijalizam guši sve HeSrJe. zdravo i lepo, on je izvor svih
'•^3,
'T'
8°sn S općc nevoIic kao i slom opčeg normalnog života nije fiosE ° n* našu domovinu, o kojoj se DUnVemu svetu toliko govori, da je pre-gata Prirodnih lepota i prirodnog boni j v’a, u čemu nc može da se uporedi ђе Jedna_ druga zemlja. Čime nam sve >-einr a * ^*me nas sve ne dariva naša lj ( ,a- o tome ne treba da govorimo. ilaj,0,Tlc pogledu nema razlike izrnedu кц	severa i našeg juga, izmedu isto-
r, ZaPada. 1 na tim klimatskim i tc-?a.ij In osobinama naše zemlje zori 4» Svakidašnji hleb. Na pozornici ПЛ-ktas’larodn°g gospodarstva dižu se гц tjlc kulise, kojima se svi dive. Ali ^roiT ’sama odigrava se tragedija *Погsiromaštva, tu se guta naš ■ ispija naša krv iz godine u go-to, t|U Pasivnosti škrte zemlje, krševi-4ajv a ' žarkog senca. Mi tu vidimo 1>i,cqw: kontraste: na 'jednoj strani Mtlu- 1 sto’ ’-ul t,ru'°-> Pak Praznu ^a.Š;l ’ na jednoj stiani s vrha prepunih °!k't,P!';>leva se v*no< dok na drugo j V’11i'aT nes^ašice vode gine čovek i ži-1јц vj )•’ na jednoj strani od samoljub a r»a ,ni° za sve drugo otupljene duše, ^csij- .'iHfŽoj Pak od dobrih čina i od uvih reči čeznutljivo srce. folstvo po diktatu svog sokol-sc ^Гј ratstva Južno je i ima pravo da -flc za socijalnu stranu našeg jav-u°ta: ta dužnost izvire iz našeg
bratstva, a pravo ima da bude posledica te dužnosti.
Na nas pada teško breme skoro nepremostivih teškoča, koje se dadu otstranjivati samo s materijalnim sred-stvima: gole obuči, gladne nahraniti žedne napojiti, be.skučnieima priskrbeti krov a nezaposlenima podati moguč-nost rada i zarade. Trcbalo bi da svoja materijalna sredstva postostručimo, ako bi hteli da u punoj meri udovolji-mo najnužnijim potrebama koje se iz dana u dan množe i koje rastu. Savez, žvpe i ostale jedinice imaju svoje soci-jalne fondove, s kojima upravljaju so-cijalni otseci. Lepa je to ustanova, k(i-joj niko ne može da odreče najpleme-nitiju svrhu. Ali kako se naši sokolski redovi rekrutiraju iz materijalno slabih i iscrpljenih slojeva, to je i dotok tih sredstava u te naše socijalne ustanove vrlo skroman. Unatoč tome. na području našeg Saveza sabrana su lepa materijalna sredstva, i bilo bi zanim-ljivo znati, koju su visinu dostigli u celini ti dobrovoljni doprinosi, kako su se upotrebljavali i kakve su postigli uspehe.
Kako su po raznim krajevirna naše države socijalne prilike različite, to i socijalna pitanja u našim redovima treba različito rešavati. čak i na području jedne te iste župe socijalne potrebe su
različite. A isto socijalno zlo pojavljuje se posvuda v istom obliku: u nedostat-ku sredstava za veče radove. koji bi pružili moguenost zarade pojedincu za jedno duže vreme, i u fizičkom propadanju omladine koja nema ni hrane ni odeče, a čime se umanjuje njena ot-porna snaga i kojoj stoga preti opas-nost da ne zapadne u teške bolesti, koje mladim životima kopaju prerane grobove. Toj omladini, o kojoj govorimo da je naša nada i naša narodna budvčnost, treba u svakom pogledu po-sveeivati največu brigu. Ako nam propada omladina, time nam pada i ob-ranbena snaga naroda. Sokolska vež-baoniea ima u tom pogledu veoma važ-nu zadaeu, da spasi ono što se dade spasiti. Društveni i četni socijalni ot-seei, koje pomažu brača lekari i pro-svetari, moraju da budno paze, da se taj ervotoč ne uvuče u koren našeg mladog stabla. Jer taj ne umštava samo fizičko zdravlje, več se on pogubno uvlaei i u mlade duše koje kreču krivim putevima i srljaju u moralna propast. Zlo je dakle dvostri’ko i ono se opasno penje do katastrofalnih posledica.
1 nerad tako isto vodi na strm put i odatle u provaliju. Ljudi se bacaju na ulieu iz službe — i to cesto ne iz službenih razloga, več nažalost, takoder i
iz stranačko političkih. Ocenjivati rad po politiekoj boji radnika, znači taj rad, kao produktivni odnos radnog čoveka prema društvu, narodu i državi, potcenjivati i vredati. S moralnog gle-dišta svaki takav postupak zaslužuje največu osudu. Na drugoj strani pak moramo pomisliti, da se iz jednoga zla rada drugo, veče od prvoga: iz nerada se nula mržnja prema radu, mržnja prema radu rada mržnju prema po-stojeeem poretku u čoveejem društvu i u narodnoj zajedniei, a od ti; mržnjc pak samo je korak do kriminala. Tim skrajnim posledicama nerešenih mnogih soeijainih pitanja treba tražiti izvor u celom laneu odnosnih rzročnika, kojih je u eo več jem društvu kao otrov-nih gljiva.
Skoro svakoga dana čitamo u no-vinama izve!tajc iz sudbenih dvorana, gde se odigravaju zadnji činovi potresnih tragedija, a koje samo potvr-liuju to što smo ovile naveli. Ti primeri pokazuju nam ne samo neposrednog krivca, več oni uilaraji’ xiu osude i moralno bolesnoj i razornoj »kolini njihovo j.
U ovim reteima o potkopanim so-cijalnim temeljima danas se i ne do-tičemo soeijalnog pitanja našega sela. a koje samo za se pretstavlja jedno \ tlo važno pitanje. 1 ako se ogranieimo
samo na opče konstatacije i upremo prstom samo na tu otvorenu ranu da-našnjeg društva, moči ćemo dobro da razumemo danas sedog filozofa i državnika dr. Tomaža G. Masarika, koji je več 1899 u svojim znamenitim študijama o socijalnom pitanju napisao ove značajne reči, koje su i dandanas i te kako aktuelne: »Socijalno pitanje — to znači danas nemir i nezadovoljstvo, čeznuče i strah, nadu i očaj, trpljenje i srdžbu tisuča, milijuna.«
S time što smo danas naveli u ovo-me članku, jedva smo se i dotakli so-cijalnog pitanja, zapravo jednog sklopa soeijainih pitanja, več smo tek ukazali na njegove početke i na pojave, koje potrcsaju svakoga . koji socijalno oseča. A ta pitanja nam na-lažu da se prihvatimo intenzivnog i požrtvovnog rada, kako. bi ublažili zlo i kak bi pomogli da se uspostavi normal:’! »:.*.ije n narodnoj celini, naime: eove!... -ii^iti čovečanstvu! — Po načelu a-g sokolskog bratstva, koje daje nebrajeno mogučnosti privatnoj ini-eijativi i plemenitom nast-ojanju poje-dinaea i njihovih saradnika za taj rad u svojoj »kolini, samo po tom načelu ntka Sokolstvo i u tome pogledu i/vr-šava u našem narodu svoje veliko poslanstvo!
Bra/s&a poseia pretstavnika bratske seml/e
Poseia brala dra Milana Hodže,
pretsednlka češkoslovačke vlade,
Savezu SKJ
Dolazak pretsednika češkoslovačke vlade, brata dra Milana Hodže, našeg sokolskog brata, u našu zemlju, ponova je pokazao svu spontanu i duboku pro-čučenu srdačnost, koja od davnina veže dva prijateljska i bratska naroda, češkoslovački i jugoslovenski. I ovoga puta tako ovaj bratski susretaj s eminentnim pretstavnikom i državnikom bratskog čcškoslovačkog naroda, ma kako povezan s krupnim državničkim poslovima, nije mogao da prode a da se ti osečaji jugoslovensko-češkoslovač-kog bratstva i uzajamnosti ne manife-stuju onako kako oni doista leže u bratskom srcu Jugoslovena i Čehoslo-vaka i u srodnoj nam slovenskoj duši. A to pogotovo ovoga puta, kada je našu zemlju posetio pretsednik češkoslovačke vlade brat dr. Milan Hodža, koji je svoj javni i politički rad počeo na našem nacionalnom tlu, u našoj Vojvodini, i koji je pred 31.godinu otpo-čeo borbu protiv tada našeg zajednič-kog nam neprijatelja, potpomognut u tome od našeg tamošnjeg nacionalnog življa i svojih sunarodnjaka Slovaka. I zato je s pravom izjavio pretsednik brat dr. Hodža, evocirajuči ovim svojim dolaskom kod nas uspomene na to svoje tadanje bivanje i delovanje u našoj zemlji, da ima osečaj, kada sada posle 25 godina pauze opet dolazi u Jugoslaviju, kao ila so vrača svojoj kuči... I zaista, za vreme njegovog bo-ravka u našoj prestonici i posete voj-vodanskim krajevima pratile su ga vru-če simpatije svega .nekega naroda, do-čekan je otvoreno./iskreno, sr-dačno, bratski, kao što se dočekuje samo svoj, rodeni brat.
Uz cco svoj narod :>vu vejiku radost povodom posete pretsednika če-škosiovačke vlade, brata dra Milana Hodže, osetilo je i sve jtigoslovensko Sokolstvo, a osetilo ju je pogotovo, što je u njemu moglo da na svome nacionalnom tlu i u. svome sedištu, u našoj prestonici, pozdravi ujedno i svog od-ličnog, starog sokolskog "norca, svog dragog sokolskog brata. Ono mu je zato i pohrlilo medu prvima u susret, želeči da mu kad stupi na tlo naše pre-stonice i prvo oda počasi i da ga pozdravi sa sokolskim bratskim pozdravom Na zdar!
Naročiti* radost jugcslovensko Sokolstvo oseča i u tome, što je pretsednik češkoslovačke vlade, brat dr. Milan Hodža, premila je njegov boravak u prestonici bio vrlo kratak i sav ispu-njen velikim državničkim poslovima, ipak našao prilike i vremena, da lično poseti svoju sokolsku braču u Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Jugoslo-venskom Sokolstvu čini to naročitu čast i ono mu je na ovoj bratskoj pažnji najiskrenije i bratski blagodarno.
Sokoli gde god se našli i ma u kakvoj misiji bili uvek ostaju vezani
(Nastavak na str. 2.)
Pretsednik češko-slovačko vlade, brat dr. Milan Hodža, n prostorijama Savez? SKJ s članovima sa** vezne uprave
svojim sokolskim bratstvom, koje jc ujedno i jedna od najčvrščih spona slovenske uzajamnosti. A to potvrđuju i reči pretsednika češkoslovačke vlade brata dra Milana Hodže, koje je izre-kao Sokolima prilikom svoje sadanje posete Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije: »Ja verujem, da Sokolstvo pretstavlja najvredniju organizaciji) slovenske solidarnosti«.
* * *
Za vreme svoga bor avl jen ja u Beogradu, pretsednik češkoslovačke vlade, brat dr. Milan Hodža, učinio je brat sku posetui. Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Pretsednik vlade brat dr. Milan Hodža posetio je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije u Krsmanoviecvoj pa-lati na Prestolonaslednikovem trgu, u ponedeljak dne 24 o. m., u 10.15 časova pre podne. S pretsednikom bratom drom Hodžom bio je i češkoslovački poslanik u Beogradu dr. Girsa, kao i činovnici poslanstva.
U holu saveznog doma pretsednika brata dra Hodžu dočekali sv članovi uprave Saveza Sokola Kraljivine Jugoslavije, i to* brača: prof. univ. dr. Mihailo Gradojevie, sekretar Saveza Branko Živkovič, arh. Milivoje Smiljanič, Vojislav Todorovič, Miroslav Vojinovič i dr. Milorad Dragič. Nakon medusobnog upoznavanja, pretsednik češkoslovačke vlade brat dr. Milan Hodža uveden je u dvoranu saveznog starešinstva, gde ga jc u ime uprave Saveza SKJ pozdravio savezni sekretar, prof. br. dr. Mihailo Gradojcvič, koji je rekao:
»Brate Pretsedniče, ovde se nalaziš u našem Tirševom domu, gde se o Sokolstvu misli isto onako kao i u domu bratskog češkoslovačkog Sokolstva, a radi po istim principima, koje nam je ostavio naš velik osnivač Tirš.
Tvoj rad, brate Pretsedniče, na raz-vitku napretku bratske češkoslovačke, budno pratimo, znajuči, koliko si učinio zc bratsku češkoslovačku državu. Kao član Češkoslovačke pol.joprivredne akademije, čiji si Ti pretsednik, pozna-jem Sve što si u toj akademiji učinio.
Naša je želja, da se Tvoje ime veže istim vezama s imenom i radom da-našnjeg pretsednika bratske Češkosjo-vačke Republike, brata dr. Beneša, kao što se ime velikog Slovaka generala brata Štefanjika vezalo uz ime pretsednika i brata Masarika. Zdravo?«
Na ovaj pozdrav Pretsednik brat dr. Hodža odgovorio je sledeče:
»Bračo! Zahvaljujem vam najlepše rta ovom dočeku. Imam uti-sak kao da sam u Pragu ili u Bra-
tislavi. Vidim iste slike i osečam istu sokolsku atmosferu. Sokolstvo je duhovna armada svake slovenske države.
Kazaču našoj bvači u Pragu, da Sokolstvo nije samo specijalitet Čehoslovaka, več da i kod naše ju-goslovenske brače ono postoji kao veoma snažna organizacija. Ja verujem, da Sokolstvo pretstavlja najvredniju organizaciju slovenske solidarnosti.«
Posle toga jc pretsednik brat dr. Hodža prcgledao prostorije saveznog doma. Ulazcči u saveznu svečanu dvoranu bio je obavešten, da jc u toj istoj dvorani Blažcnopočivši Viteški Kralj Aleksander I Ujedinitclj kao Regent proglasio 1 decembra 1918 god. ujedi-njenje svih Srba, Hrvata i Slovcnaca u jednu državu.
U daljnjem razgovoru s članovima uprave Saveza SKJ pretsednik češko-slovačke vlade brat dr. Hodža pokazao jc odlično poznavanje svih sokolskih prilika. 1 zmedu ostalog, pomenuo jc i svoje uspomene s prvog hrvatskog sve-sokolskog sletu u Zagrebu 1906 god. Time u vezi pretsednik brat dr. Hodža rekao je sledeče:
»Madžarska vlada bila je zabranila nama Slovacima da imamo svoja sokolska društva. Živeči tada u Pešti, ja sam se upisao u tamošnje češko sokolsko društvo i kao član budimpeštanskog Sokola došao sam te godine na slet u Zagreb zajedno s bratom dr. Blahom. Sečam se članova tadašnjeg srpskog Sokola »Dušana Silnog« i svih manifestacija, koje su tada bile priredene u Zagrebu.«
Pre nego što je napustio dom našeg Saveza, pretsedniku češkoslovačke vlade bratu dru Hodži pokazana je i karta Kraljevine Jugoslavije na kojoj je zorno označen razvoj naših sokolskih jedinica, a što je kod pretsednika brata dra Hodže ostavilo najlepši uti-sak, videči veličinu i snažan razvoj ju-gosiovenskog Sokolstva.
Za sve vreme svoga boravka u sa-veznim prostorijama, pretsednik češkoslovačke vlade brat dr. Hodža bio je vidno raspoložen, bratski srdačan i pri-stupačan i oči to zadovoljan štb se na-lazi u sokolskoj sredini.
Pretsednik češkoslovačke vlade brat dr. Hodža, bratski se rukujuči sa svima, napustio je zatim dom Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije ispračen članovima savezne uprave i pozdravljen s usklicima Zdravo! i Na zdar!
medžupne plavalne tekme v Celju. Od okrožnih prireditev pa je predvidena večja slavnost v Ribnici ob priliki 30 letnice jubileja ribniškega Sokola.
H koncu se jc prijavil k besedi savezni načelnik brat dr. Pichlcr, ki je med drugim v svojem lepem nagovoru izjavil, da popolnoma razume težnje načelnikov in načelnic, ki so jih v zanimivih razgovorih iznesli. Pozval jc
vse navzoče na uspešno vzgojno delo v sokolskih telovadnicah, ki naj bo vedno v skladu s težnjami saveznega vodstva. Zbor jc bratu saveznemu načelniku živahno pritrjeval, nakar je ob 2. uri popoldne župni načelnik brat Lojze Vrhovec zaključil to tako lepo, zanimivo in stvarno sokolsko zborovanje.
Zbor načelnikov In načelnic ljubljanske sokolske župe
V nedeljo dne 16. t. m. ob 9. uri dopoldne se je vršila v sokolskem domu na Taboru v Ljubljani seja zbora društvenih načelnikov in načelnic Ljubljanske sokolske župe. Od 79 edi-nic, ki jih šteje župa, jc bilo zastopanih 52 edinic. Ta udeležba je razmeroma sicer izredno velika, pa navzlic temu ne smemo biti z njo zadovoljni. Seji so prisostvovali tudi načelnik saveza SKJ brat dr. Alfred Pichler in župni starosta brat dr. Josip Pipenba cher z več člani župno uprave. Brat župni načelnik jc podal poročilo o tehničnem delu v pretekli poslovni dobi. Poudarjal je, da je župno načclni-štvo posvetilo vse svoje moči sokolski vzgoji prednjaštva in članstva. Za tc namene je treba dobiti vsa materialna sredstva. Prirejanje prednjaških tečajev je neobhodno potrebno. Toda tega se nekatera društva niti ne zavedajo, da bi morali skrbeti za to in poslati v tečaje svoje prednjake. Vršila sta se dva okrožna tečaja in sicer za kamniško okrožje v Domžalah in za dolenjsko okrožje v Ribnici. Lastne prednja-ške tečaje je priredilo 9 društev, 12 društev pa je imelo svoje redne vaditeljske ure. Ker jc župni prednjaški tečaj odpadel, je načelništvo priredilo tri delovne sestanke za načelnike in načelnice, ki so prav dobro uspeli. Javnih telovadnih nastopov je priredilo 42 edinic, kjer je nastopilo skupno 3566 telovadečih. Akademij jc bilo 28. Okrožna zleta sta bila v Kočevju in Mengšu. Župnih tekem v prostih panogah se je udeležilo 48 tekmovalcev.
V avgustu so bile tudi župne plavalne tekme, v jeseni pa se jc župa udeležila medžupskih tekem v odbojki v Celju in pa saveznih tekem v Beogradu skupno z brati Bolgari in Čehoslovaki. Zleta bolgarskih junakov v Sofiji se je udeležilo 146 elanov. Župne smuške tekme so zaradi slabih snežnih razmer morale odpasti, d očim so se savezne tekme na Pohorju vršile in se jih je udeležilo iz naše župe 18 članov in članic. Orodne tekme bodo meseca marca t. 1. V svojem poročilu se jc brat načelnik dotaknil tudi raznih vprašanj, ki sc tičejo delovanja v župi in dejstev, ki ovirajo razvoj sokolstva v pravo smer. Dosti boljše bi lahko bilo ako bi se zanesla prava sokolska miselnost med vse brate. Poročilo brata župnega načelnika je zbor sprejel z odobravanjem. Nato sc je zglasil župni starosta br. dr. Pipenbachcr in pozdravil zborovalce v imenu župne uprave.
V svojem nagovoru je poudarjal, da je treba v sokolstvu zahtevati požrt-
Svršetak XIIII XIV sokolskog tečaja za vojnike i vode sokolskih čela
vovalnosti ne samo pri tehničnem delovanju temveč tudi v gmotnem podpiranju. Sledilo je poročilo župne načelnice sestre Mice Kržetove. V njem jc med drugim omenila tudi to, da pomanjkanje sposobnih in delavoljnih prednjakinj ovira tudi v ženskih oddelkih željeni razmah sokolskega dela in da zaradi tega je v.župi od 79 edinic le 36 edinic, v katerih se goji ženska telovadba. Za spopolnitev strokovnih in vztrajnih prednjakinj sta sc žc vršila dva delovna sestanka, popolnoma ločena za članice. Nekatera društva so poslala na te sestanke celo po več telovadk in so s tem.v pokazala vzgled drugim zlasti onim ečHnicam, ki niso poslale nobene. Prihodnji delovni sestanek članic bo meseca marca t. 1. Lepo podano poročilo sestre načelnice je zbor sprejel istotako z odobravanjem. Nato so se pričeli razvijati v izvezi s poročili brata župnega načelnika in sestre župne načelnice jako živahni, zanimivi in za naša stremljenja po napredku in usmeritvi sokolskega delovanja na pravo pot, tudi prav razveseljivi razgovori. Nato je bila soglasno sprejeta rezolucija, ki bo predlagana zvezni glavni skupščini.
V nadaljnjem je brat načelnik prc-čital in zbor mu je odobril delovni program za leto 1936., ki bo obsegal: Župni zlet v Ljubljani dne 14. junija t. 1., nadalje izbirne tekme članstva za savezne tekme v Subotici, ki se bodo vršile ob tej priliki, tekme naraščaja pa sc bodo vršile dan preje. Predsednik odseka za igre, plavanje in taborc-njc brat Fran Lubej jc razvil spored imenovanih panog, ki bo obsegal plavalni tečaj za člane in članicc, nadalje 7 dnevni tečaj članov in članic za igre (odbojka, koškanje in hazena) v avgustu, plavalne tekme članov in naraščaja v avgustu, tekme v igrah v oktobru, tajni obVczni sestanek vseh društ-venih načelnikov in načelnic, izlet kolesarjev (članov in naraščaja) v jeseni, zvezdni tek vseh edinic v oktobru in župni planinski tabor. Ves spored jc brat Lubej prav zanimivo opisal in je zadnja točka .»taborenje« zlasti tudi priporočljiva, da se jo izvede po programu, ker bi bilo navedeno taborenje za nas tudi velikega propagandnega pomena, bo zahtevalo od udeležencev dosti prave sokolske discipline. Za tem jc brat župni načelnik sporočil, da se namerava prirediti župne tekme ir smučanju in skokih, nadalje župni tečaj za skoke, obči prednjaški tečaj za člane in članice v septembru, medžupni prednjaški tečaj in
Dne 13 o. m. završeni su u Beogradu XIII I XIV tečaj vojnika za vode sokolskih četa. Oba tečaja trajala su od 5 decembra do 12 februara. Ca-sovi vežbanja i predavanja održavani su u vežbaonici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Završetku tečajeva prisustvovali su: od strane Ministarstva vojske i mornarice divizijski general g. Mihajlo Bodi, pomočnik inspektora Zemaljske odbrane i brigadni general g. Jovo Ku-kavičič, načelnik I odeljenja Inšpekcije Zemaljske odbrane i nadzornik škole; od strane Saveza Sokola prisustvovali su brača: Miroslav Vojinovič, I zam. saveznog načelnika, i Voj a Todorovič, član savezne uprave te na-stavnici, brača: Stevan Žakula, Frano Žic, Bora Kisič, dr. Bora Vučkovič, Bogdan Spernjak, Josip Bogner, Mo-mir Korunovič, Ivan Sedlaček, Petar Stojanovič i komandir škole kapetan br. Svetolik Grujičič.
Ova mala svečanost održana jc u vežbaonici Saveza Sokola u 10 časova pre podne.
Prisutnc izaslanike pozdravio je br. Stevan Žakula, koji je u kratkim črtama izneo rad i uspeh ovih tečajeva. Br. Miroslav Vojinovič pozdravio jc tečajcc u ime saveznog načel-ništva, zaželevši im mnogo uspeha u budučem sokolskom radu. Gospodin general Mihajlo Bodi govorio je o vc-likoj ulozi Sokolstva u narodu, o značaju sokolskih tečajeva i pozvao tečaj-ce da u svom radu budu ištrajni i po-žrtvovni na sreču i blagostanje Kralja, Otadžbine i naroda.
Posle govora razdeljena su tečaj-cima uverenja i poučne knjige, sokolske i druge sadržine.
Tečajevc je s uspehom završilo 126 Sokola - vojnika. Kao najbolj su se istakli brača: Divjakin Stojan, Protič Milan, Sudjun Danilo i Milenovič Ra-dojc. Ovoj četvorici podario je Savcz Sokola za uspomenu »Ratni album« i knjigu »Slovensko Sokolstvo«.
Opšti uspeh ovih tečajeva je sledeči: s (fdličnim uspehom završilo je 28, s vrlo dobrim 70, i s dobrim 28 Sokola - vojnika.
SolcolsUa radio - predavanja
Radio sianice Beograd — Zagreb — CJubljatto
Sledeča sokolska radio-predavunja
održavaju se:
dne 1 marta.o. g. predaje br. Tin« Dimitrijevič, Beograd, o temi: »Jugo slovenska etika i Sokolstvo«.
dne 5 marta predaje brat bojio-ljub Krcjčik, Beograd, o temi: »rrczi dent Masarik i telesno vaspitanje«, dne 12 marta predaje brat Josip Bačič, Sušak, o temi: »Sokolska or?a nizacija i njeni propisi l«;
dne 14 marta predaje brat Dor l' Miškovič, Beograd, o temi: »Prezulcn Tomaš Garik Masarik« (popodnevno).
Pred vsako spremembo vreme
Vas pečejo noge in bolijo kurja oc£, ’ Nerazpoloženi ste tako rekoč za vsa delo. Vsak korak jc za Vas pnrsa m ka. To vse le zato, ker svojim noga« ne posvetite dovolj pažnje, ker J redno ne negujete. Obiščite našo pe kuro. V posebej za to pripravljeni . pelji Vam osvežimo noge in omch^i trdo kožo. Odstranimo brez “p, kurja očesa in debelo kožo. Postr^rcrn Vam zarasle nohte. Pedikiranje o ‘ Proti utrujenosti in za boljšo cir -a. cijo krvi Vam priporočamo stroko'1У ško masiranje nog. Masaža nog 4 U ' Posetite nas — prepričajte sc Ljubljana, Šelenburgova 7. — BA*
Sa sokolski!> smučarski1> takmičenja na 'Pustevnama Rod Had&ošie
IX sokolska smučarska takmičenja COS IIII smučarska takmičenja SSS za Hanžekov pehar
Od 20 do 24 februara o. g. održana su na Pustcvnama kod Radhošta u Čc-škoslovačkoj IX smučarska takmičenja ČOS, a kako su se za ova takmičenja prijavili i ostali sokolski savezi, ova su takmičenja proglašena i za slovenska svesokolska takmičenja, kojasu III po redu.
Naše Sokolstvo poslalo je na ova takmičenja 16 takmičara i takmičarki, pod vodstvom saveznog načelnika br. dr. Pihlera i savezne načelnice s. Skalar. Naši takmičari stigli su u Fren-štat pod Radhoštom dne 18 o. m., gde su ih srdačno pozdravili tamošnji Sokoli i prijatelji Sokolstva i našeg naroda. Na dobrodošlici zahvalio sc jc br. dr. Pihler, koji je istakao bratske veze izmedu češkoslovačkog i jugoslo-venskog Sokolstva, kao i izmedu oba-ju naših naroda.
Na Pustcvnama pozdravili su naše takmičare načelnik ČOS i SSS brat dr, Klinger kao i mnoga druga brača. Sama takmičenja započela su 20 februara u 9 sati pre podne, a koje jc otvo-rio br. dr. Klinger pozdravnim govorom. Nakon toga dao je br. Moulik, pretsednik otseka za zimske granc, znak za početak takmičenja, kada sc je 19 štafeta otisnulo na smučarsku stažu. Ove štafete sledile su 4 peteročlan-ske vojničke patrule. Od sokolskih štafeta stigla je prva na cilj ona Sokolske župe Krkonoške (brača Sulc, Vitek, Buhar i Erlcbah) u vremenu od 3 časa, 31 min. i 34 sek. Na drugom mestu bila jc štafeta Sokolske župe Or-Iickc u vremenu od 3 časa, 40 min. i 44 sek., a na trečem mestu štafeta Saveza SKJ u vremenu od 3 časa, 44 min. i 44 sek. Staža jc bila dugačka 40 km za sokolske štafete, dočim je za vojničke iznosila 30 km. Pobcdile su štafete 6 i 8 divizije. Gusta magla ometala je lepo odvijanje samih takmičenja kao i njihovo pračenje sa strane opčinstva.
Dne 21 o. m. bila su takmičenja na 18 km i 10 km za članove tc u spustu za članicc. U prvom razredu pobe-dio je od 111 takmičara br. Lovro Žem-va (Sokolsko društvo Gorje, župa Kranj) u vremenu od 1 sata, 23 min. 29 sek., dočim jc br. Vitek iz COS stigao na cilj 2 minute kasnije. Treči je bio br. Buhar. U drugom razredu pobedio je br. Erlcbah, a u razredu starije brače br. Krča iz Smihova u vremenu od 1 sata i 33 min. U trečem razredu u takmičenju na 10 km stiglo je cilj 17 takmičara, a pobedio jc br. Šrubar iz Frenštata u vremenu od 49 min. i 29 sek.
Za spust su sc prijavile 32 takmi-čarke, takmičilo ih jc 27, a na cilj ih je stiglo 26. Pobedila jc s. Provaznjikova, s vremenom od 2 min. i 26 sek., dočim je naša s. Zdenka Ažmanova iz Kranja osvojila drugo mesto. LI drugom razredu osvojila je prvo mesto s. Vavrova iz Karlina, druga jc stigla na cilj s. Brnovska iz Bratislave, a tre-ča naša sestra Popovič. Tog dana bili su i pokusni skokovi, gde jc brat Pa-prskarž skočio 46 m.
Dne 22 februara bila su takmičenja u spustu na kojima je nastupilo 113 takmičara od 133 prijavljena. Prvo mesto osvojio je br. Krnovski iz župe Krušnogorske u vremenu od 3 min. i 12 sek., dočim je od naših bio najbolji br. Slavko Urbar (Jesenice, župa Kranj), koji jc stigao na cilj kao četvrti u vremenu od 3 min. i 39 sek. U
kombiniranom smučanju na 15 km osvojio je prvo mesto poručnik br. Pokorni u vremenu od 1 sata, 14 min. i 58 sek. U smuškim likovima članica osvojila je prvo mesto od 18 kvalifi-kovanih takmičarki s. Provaznjikova (društvo Smihov) u vremenu od 2 min. i 1 sek., druga je stigla na cilj s. Vavrova u vremenu od 2 min. i 23 sek., a treča naša sestra Ažmanova iz Kranja u vremenu od 2 min. i 25 sek. U članskim smuškim likovima pobedio jc br. Urbar iz Jesenica u vremenu od 1 min. i 54 sek., dočim jc br. Stranski stigao na cilj u 2 min. i 5 sek. Brat Urbar osvojio ju punih 100 točaka, a brat Stranski 91.26. U trečem razredu pobedio jc naš takmičar br. Cvišenberger iz Jesenica u vremenu od 2 min. i 10 sek. i s 88 točaka. U razredu starije brače osvojio je prvo mesto br. Šenk (Karlin — Prag) u vremenu od 2 min. i 54 sek., osvojivši 68.64 točaka. Iza toga takmičile su članice u istrajnom smučanju na 8 km. I ovde je pobedila, več po treči put, s. Provaznjikova, drugo mesto osvojila jc s. Sekerova (Pršerov) a treče s. Višnjovska (Jilemniee, župa Krkcnoška). U drugom razredu došla je prva na cilj s. Paldusova (Skuhrov, župa Ještjedska).
U nedelji! dne 23 februara bili su skokovi, za koje se jc prijavilo vrlo mnogo takmičara, tako, da su takmičenja započela nešto kasnije. U ovim Skokovima naši su skakači potpuno po-bedili i osvojili sva tri prva mesta. U prvom razredu pobedio jc br. Zupan (Jesenice, župa Kranj) osvojivši 217.1 točaka, drugi jc bio br. Klavernik sa 191.11 točaka i treči br. Lovro Ženiva (Gorje, župa Kranj) sa 187.2. U drugom razredu bio je prvi br. Erlebah (ČOS), a u trečem br. Kucu (Bratislava). U kombinovanom takmičenju osvojio je prvo mesto br. Lovro Žemva sa 427.2 točaka, drugi je po redu br. Kunvald (župa Krkonoška) sa 384.7 točaka a treči br. Stranski (Verneržice, župa Krušnogorska). U drugom razredu pobedio je br. Erlebah. Takmičenja toga dana zaključili su vojnici pojc-dinci s takmičenjima na 15 km u kojima je pobedio redov Papinčak, a u kombinovanom takmičenju pobedio je potporučnik br. Pokorni. U veče jc bilo drugarsko veče, pri k oj emu su se sa-kupili pretstavnici vojske, političkih vlasti i pretstavnici grada Frenštata i Rožnova te naši i češkoslovački takmičari. Prisutnc j c pozdravio načelnik ČOS br. dr. Miroslav Klinger. Zastup-niei župe Valaškc predali su našim tak-mičarima na uspomenu tanjir s državnim grbom, pretstavnici grada Frenštata jedan vrlo lepo izracicri drvorez, a pretstavnici grada Rožnova krasnu sli-ku slikara Jaronje. U ime naših takmičara zahvalio sc toplim rečima savezni načelnik br. dr. Pihler.
U ponedeljak završena su taktni čenja s maratonskim takmičenjem na 50 km. U ovom takmičenju jc takmičilo 38 takmičara, a na cilj jc stigao 31. U prvom razredu bio je prvi br. Buhar (Mržično, župa Krkonoška), u vremenu od 4 sata, 37 min. i 36 sek., drugi jc bio br. Vitek (Hlabačov, župa Krkonoška), u vremenu od 4 sata, 48 min. i 2 sek., a treči naš takmičar br. Lovro Žemva (Gorje, župa Kranj) u vremenu od 4 sata, 49 min. i 30 sek. U drugom razredu osvojio je prvo mesto br. Kož-narck (Smihov — Prag), u vremenu od 4 sata. 52 min. i 54 sek., drugi br. Šte-
fan (Jičin, župa Jičinska), u vrc,r.nL' od 5 sati, 9 min. i 21 sek., a treči ^ takmičar br. Šporn iz župe ^ra^’ [i
br-
i
vremenu od 5 sati, 10 min. i 18 se razredu starije brače pobedio K' Krča (Smihov — Prag) u vremenu 5 sati i 23 min,	.,
Da nije bilo boljih uspeha, su slabe snežne prilike, jer je по.?.Л0 nije pala obilna kiša, koja je pt»ic laskvasila teren.
Ovime su bila IX smučarska mičenja ČOS, koja si ujedno bila 1 ‘i ča takmičenja Saveza slovensko'4 . ’ kolstva za Hanžekov pehar, zakljuf na. Organizacija takmičenja bila je.^ lična. Prvenstvo na ovim takmičcnj!i1? odneli su češkoslovački takmičari > , sa 2570.50 točaka, dočim su naši ta -mičari na drugom mestu i to sa 23-fK točaka. Obzirom na to, što su naši ta mičari takmičili na nepoznatom tcrC‘t:. možemo da budemo potpuno zfldovo ni s njihovim uspehom, a naročita uspehom brata Žcmve, Urbara i 4 pana, kao i s. Ažmanove. Malo^ za J0. jiaši su se takmičari vratih s češk<>sl.c vačkom bračom u Frcnštat, gde in1 ■ u veče priredeno vrlo srdačno štajno veče u prostorijama tampšoj jj hotela »Pršerov«. Tamo je izmcnJCI' nekoliko srdačnih zdravica sa naših i čcškoslovačkih takmičara (p0,^ ski takmičari morali su u zadnji čas. t otkažu svoje učestvovanje na	.
takmičenjima zbog teškoča oko	u
janja pasoša). Narednog dana naši se takmičari vratili u domovinu, ( koljcni ovako lepim uspesima, koje -postigli u bratskoj zemlji.
Upulslva za slalistlčki rad
U nakladi Jugoslovenske soko^^ matice izašla je nova knjiga »Upu*® za statistički rad«, koju jc nap* brat Veri j' Š v a j g a r, pretsednik veznog statističkog otseka.	c,
Sadržaj ove knjige govori o P°..s. bi statističkog rada u Sokolstvu te ^ pravlja o svim granama statistic r rada u Savezu, župi, društvu i yc. v Naročita poglavlja sačinjavaju: c -jj ski katastar, naraštajski katastar,_ «	,
katastar, sastav godišnjeg statistic izveštaja i izveštaj za »Sokolski ručnik«. Sva ova pitanja obradeiia ^ jasno i precizno. Pisac jc, naime. ,.j, stavio ovu knjigu na osnovu va:гс propisa i svojih iskustava, a saai' c odobrio je Savezni izvršni odbor i 1 dozvolio, da se njenim sadržajem g gu u- svom radu koristiti statistiear ^ svim jedinicama. Prema tome m<> -e, 'onda da svuda vode statistiku P® ni-dnoobraznom načinu i u onim cama, kako to od brače statist flC traže potrebe .naše organizacije. ..g, sam kaže: »U našoj sokolskoj stat j koj službi ne sme da bude jalo' nepotrebnog rada.«	S)
Sada kad imamo ova U.l?utujtn0 neče takvog rada biti,^ zato je potrebno, da ovu stručnu knj.'r! .^^ге. bave sve jedinice za svoje statis Cena primerku jc Din 10. . a. čujc sc kod Jugoslovenskc sok matice u Ljubljani, Narodni c i\ >in’ Knjigu, koja je uspela po	'
i po obliku, prcporučaino svoj ° 1 koju je napisana.
KOSIJA - FONSIER 9 društvo га osiguranfe I reosiguranfe • BEOGRAD
Sa V smučarski!) takmičenja Savesa SKJ na Фођогји
Imofa su odršana od 14 do 16 februara 1936 god.
- - . % {,' ‘
*£*• - ШфШ*
Brat Kerštajn (župa Kranj) pobednik na 18 km
General g. Milenkovič, zastupnik Nj. Vel. Kralja Petra II
Brat Emil Žerjav (župa Kranj) pobednik u smuku
KRONIKA
40-godišnjica smrti dr. Ante Star ev|ča. Dne 28 o. m. protičc čctrdeset ?°dina od smrti dr. Ante Starčeviea, jcdnog od najjačih hrvatskih političara 'narodnih rudnika XIX veka. Dr. Ante ‘ffrčevie rodio sc u ličkom selu Žit-^snovnu školu i nižu gimnaziju jOhadao je u Karlovcu. U Zagreb je °sao kad mu je bilo 16 godina, i tu je oi-s'° gimnaziju. Roditelji su mu že-
da postane svečenik i on se upi-tje u senjsku bogosloviju. Iz Senja ’usao je u Peštu, gde je položio dokto-®t filozofije. Za svečenika se ipak 'Ju zaredio, ali se nije posvetio ni pofesuri, več je nekolko godina obav-Jao služim solicitatora u advokatskoj Kancelariji dr. Šrama, dok nije bio ime-0van za velikog beležnika riječke županije. Na ovom položaju on počile da se još u doba apsolutizma sprega za javni i politički rad, pa su iz °S doba poznate njegove pretstavkc Padredenim vlastima. Godine 1861 po Pfvi put biran je u srezu Hreljin-Grob-jjjk za zasti pnika u hrvatskom saboru, »de je svojini vatrenim govorima, ošt flrrj kritikama i borbenošču uskoro ste-aao velik ugled. Kako se je borio Pr°tiv austrijskog centralizma, austrij-ske vlasti često su ga progonile i kaž-JJJavale. Ali borio sc i p roti v nagod-? s_ Madžarskom, zauzimajuči se za ajedinjenje svih hrvatskih zemalja — »stre, Hrvatske, Slavonije, Dalmacije 1 Bosne. Za vreme svog lcčenja u Kra-Pjnskim Toplicima godine 1893 izmi-j?o se sa Štrosmajerom, čiji je bio pokleki idejni protivnik. Ovo izmirenje •Ralo je uticaja i na politiku stranke Prava, kojoj je on bio voda. Dr. Ante jarčevie bio je i odličan publicista, jStar i neumoljiv kritičar te borben ju«. Bio je hrvatski nacionalista, ali , ■fugoslovcn i Sloven. Umro je 28 fe-,rnara 1896 i njegov sprovod, kakvog ?° onda Zagreb još nije pomtio, po-?azao je njegovu veliku popularnost. °š za njegova života, kao vidan izraz tarodnog priznanja, podignut je u Zaobli 1895 godine Dom dra Ante Star-Ceviča.
Smrt jednog našeg junaka. Stari P^i junači i vitezovi, koji su postali koro legendarni, izumiru. Tako je Pošlih dana ispustio svoju junačku yUšu jedan od njih, Doke Muratov Jovanovič, poznati črnogorski junak i ?^rjaktar. Umro je u 84 godini života. J.eč u svojoj šesnaestoj godini proslavo sc uz svog oca barjaktara Murata pRtona u borbama s Turcima, kojemu fadanji knez podigao na bojištu spo ?)Crdk. Iz ruku mrtvog oca još u toku 'tke mladi Doko uzeo je čuveni lu-^ski barjak, koji je kasmijc knez '•kola poslao kao poklon ruskom ca-•ll u znak zahvalnosti za stalnu brigu . Pomoč Rusije Crnogorcima. Ovaj *avni barjak, koji je izrešetan od 404 .tka, smešten je bio u carskom mu-*eJu u Petrogradu. Od onog svog prvog ■atrenog krsta pokojni barjaktar Doko cestvovao je u svim ratovima i borio ?e Reustrašivo kao junak. U prvom bal-pRskom ratu komandovao je hrabrom °ratonoškom bataljonu pred samim
lesam li poslao prelplalu O za sokolske lisiove %
KlItEli
v&e/l iHidr fic najSctidižejk
KUttBNAfT-DEU
ЦиМ^ШММДИИУДВ
Skadrom, gde su mu pored mnogih bližnjih i daljnjih rodaka pala i oba sina. Ali i ovaj udarac je preboleo i docnije opet, iako več u odmaklim go-dinama, učestvovao u bitkama na Bar-danjoltu, na Bregalnici i Drini. Tek nakon austrijske okupacije Crne Gore on se povukao u svoje gnezdo u Lu-tovu i čekao da osvane dan slobode. Sudbina mu je dala, da ju ne samo dočeka, več i da vidi i stvaranje velike i ujedinjene Jugoslavije.
50 - godišnjica dra Vale Vouka.
Dne 21 o. m. setila se je naša kulturna javnost 50 - godišnjice dr. Vale Vouka, redovitog profesora zagrebačkog uni-verziteta, našeg uvaženog i poznatog naučnika. Dr. Vouk rodio se u Go-spiču, gde je s odličnim uspehom zavr-šio osnovnu školu i gimnaziju. Prva dva semestra studirao je na zagreba-čkom univerzitetu, a dalje je nastavio prirodoslovne nauke u Beču, gde se je specijalizirao za botaniku i fiziologiju, i gde je slušao predavanje čuvenih naučnika fiziologa Viznera i sistematiča-ra Vajštajna. Prvi ga je još za vreme študija izabrao za svog pomočnika, a kasnijc zadržao ga je u Beču i Vizne-rov naslednik profesor Moliš. Nakon promocije u godini 1908 ostao je još do 1912 u bečkom botaničko-fiziolo-škom zavodu, a naredne godine habili-tirao se za docenta anatomije i fiziologije bilja na zagrebačkom univerzitetu, gde je 1915 imenovan za izvan-rednog, a 1918 za redovnog profesora. Za svoje vanredne zasluge na znan-stvenom polju izabrale su ga za svog redovnog člana Jugoslovenska akademija znanosti umjetnosti u Zagrebu i Kraljevska Srpska akademija nauka u Beogradu, dalje je dopisni član poljske akademije u Krakovu, kraljevskog češkog naučnog društva u Pragu, čc-škog i poljskog botaničkog društva i bečke Gartenbaugezelšaft. Dr. Vouk napisao je tlo sada 150 naučnih i struč-nih rasprava, a pored toga i nebrojenc članke, referate, prikaze i ocene.
Razne kulturne vesti. Dne 12 jula o. g. proslavičc naš zemljak, naučnik svetskog glasa, prof. Nikola Tesla, osamdesetgodišnjicu svog plodnog života. Njegovo rodno selo Smiljan kod
Gospiča sprema se da što svečanije proslavi ta j dan, pa je več izabran i naročiti odbor za ovu prolavu.
♦
Dne 21 o. m. navršio je pedeset-godišnjicu života dr. Fran Stele, poznati naš kritik i historik umetnosti te konservator. Stele se rodio u selu Tunjice, kod Kamnika. U Beču je bio dak prof. Jagiea, a istoriju umetnosti studirao je kod Dvoržaka. Za vreme rata kao zarobljenik u Sibiriji postaje 1918 član jugoslovenske komisije kod podružnice češkoslovačkog narodnog saveta u Jekaterinburgu. Tu je bio i jedan od urednika lista »Jugoslavlja-nin«. Napisao je niz rasprava, naučnih knjiga i članaka, uredivao »Dom i svet« i »Zbornik za umetnostno zgodovino«, a saraduje još i danas kod domačih i stranih leksikona. Dr. Stele punih 25 godina radi na zbliženju s Poljacima. Nedavno je imenovan i za honorarnog konzula Poljske Republike u Ljubljani.
*
Ovih dana navršava sc 100 godina od rodenja čuvenog francuskog komponiste Leona Delibea, . čije su mnoge kompozicije poznate i kod nas, a naro-čito njegova krasna opera »Lakme«, komična opera »To je rekao kralj« i baleti »Kope lij a«, »Silvija« i »Izvor«. Umro je 1891 godine.
* b'
Četiristogodišnjicu prve estonske knjige proslavili su Estonci prigodam svog narodnog praznika oslobodenja 20 o. m. Bio je to katekizam, štampan 4 septembra 1535 kod Hansa Lufa u Vitembergu, a koji je napisao Simon Vanrad, pastor u luteranskoj crkvi sv. Nikole u Talinu, a prcvco ga na estonski jezik pastor Kel.
PREDNJAK - NAČELNIK
večeg Sokolskog društva s holjim preporukama radio bi kao načelnik ili prednjak kod društva koje mu izdejstvuje postavljenje za činov-ničkog pripravnika, odgovarajuče privatno nameštenje ili honorar. Pitati pod prednjak.
VAŽNA NOVA KNJIGA
za vse sokolske prosvetne delavce: Tyrševa ideja ocenjena in utemeljena iz filozofskih vidikov
Za pravilno umevanje tega novega dela je potrebno, da prej prečitate istega pisatelja knjigo „Borba zapada in vzhoda“ Cena 12'— Din
Založba Učiteljske tiskarne v Ljubljani
Sprejema in izvršuje
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
naročila
&3-1
KAKANJ. — Dečiji maskirani
ples. Sokolsko društvo u Kakanj Zgo-šči priredilo je svoj godišnji dečiji maskirani ples, koji je odlično uspeo. Pred retko tako sakupljenom publikom starešina društva br. Milenko Vasic, ing. arhitekta, biranim rečima pozdravio je prisutne i tom prilikom otvorio ovaj tradicionalni ples, kojemu je učestvo-valo oko 70 ukusno maskirane dece. Ove, kao i ranijih godina, ovdašnja uprav. nar. osn. škole, sestra Stanislava Siviec kao i sestra Alfa Siviee, o svom trosku nabavile su 18 kostima za taj ples, na čemu im se najlepše zahvaljujemo.
NOVI ADŽIBEGOVAC. - Rad pozorišnog otseka Sokol. čete. Krcz ovih nekoliko meseci što je osnovan pozorišni otsek čete, otsek vrlo uspešno radi, te je več priredio nekoliko uspelih pretstava iz narodnog života.
SLU N J. — Svetosavska i Štrosma-jerova proslava. Sokolsko društvo u Slunju održalo je 9 o. m. proslavu Sv. Save i biskupa j. J. Strosmajera. Pri-godno predavanje održao je prosvetar br. N. Tepšič. Naraštajski zbor otpe-vao ze »Uskliknimo s ljubavlju« i »Ljubimo te naša diko«. a deklamirane su i prigodne pesmice. Muska starija deca izvela su ritmičku vežbu »Oj letni sivi Sokole« te igrokuz »Čuvajte Jugosla-viju«. Mešoviti pevački zbor izvco je rukovet od F. S. Vilhara: »Naše pjes-me«. Na kraju izveli su članovi i članice jedan šaljivi igrokaz. Priredba je uspela u svakom pogledu. Sokolska dvorana bila je puna gostiju.
SLUNJ. — Glavna skupština. Sokolsko društvo u Slunju održalo je 19 januara o. g. svoju glavnu godišnju skupštinu. Posle izveštaja časništva, kod izbora uprave za godinu 1936 došlo je do znatnih promena. Za starešinu izabran je br. Vitas Dušan, za zameni ka br. Ivo Tutek, za tajnika br. Ivan Crnkovič, za blagajnika br. Ilija Leka, za načelnika br. Jaso Stipetič, za na-čelnicu s. Marija Nikiforova, za pro-svetara br. Nikola Tepšič, za statisti-čara s. Ana Toldi, nadalje odbornici i njihovi zamcnici, nadzorni odbor i sud časti.
TOMAŠEVAC. — Sokolska pri redba. Dne 15 o. m. naše društvo odr-žah) je svoju priredbu, koju je izvco društveni podmladek. Program priredbe bio je sledeči: govor br. A. Bogosav-ljeviča, na temu: »dr. M. Tirš i njegov rad u Sokolstvu«; proste vežbe članova društva; »Sokolima«, deklamacija od N. Balavike; pozorišna šala u 1 činu »Jelino Dobročinstvo« otl M. Sretcno-viča; pozorišni komad »Sirotka« po ruskom od Tolstoj*.
ŠT. JERNEJ; — Glavna skupščina Sok. društva. V soboto 8. februarja ’ smo imeli letni občni zbor Skupščina je potekla v najlepšem redu in so bila vsa poročila z zadovoljstvom sprejeta. Ker slavi društvo letos 15 "letnico svojega obstoja, so bili na zboru tudi sprejeti sklepi za dostojno proslavitev društvenega jubileja. Po izčrpanih poročilih in absolutorija stari upravi je izbrana nova uprava pod vodstvom staroste br. Karla Zajca.
ŠT. PETER PRI NOVEM MESTU. — Predstava. Naša četa je v februarju z ozirom na predpust odigrala na svojem odru v šolskem poslopju T.'Hearstovo veseloigro v 3 dejanjih: »Teta na konju«. Igralci so igro lepo izvedli, da se pri polni dvoranici vzbu dila salve smeha.
ŠAŠINCI. — Pomoč Opštine za gradnju Sok. doma. Opštinska uprava, uvidajuei značaj Sokolstva u selu, osi-gurala je u svom prošlogodišnjem bud-žetu svotu od 5000 Din, koja je četi i isplačena. Time je znatno povečan fond za gradnju Sokolskog doma. I u bud-žetu za 1936/37 godinu Opština je osi-gurala svotu od 10.000 Din, a u cilju da bi se što pre pristupilo gradnji Sokolskog doma, koji bi nosio ime Bla-ženopočivšeg Vitcškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Uprava čete i ovim putem izražuje svoju blagodarnost op-štinskoj upravi.
Na Sretenje 15 o. m. diletantska sekcija Sok. čete priredila jc u korist fonda za gradnju doma zabavu s biranim programom. Uspeh priredbe bio jc odličan. Fond za gradnju Sok. doma povečao se jc u roku od godine dana na 7700 Din. j— Ovakvim radom uspeh nam je osiguran.
ŠKOCIJAN. Društvena prireditev. Naše društvo je priredilo v fe bruarju lepo uspelo Golarjevo veseloigro »Vdova Rošlinka« v reviji br. učitelja Milana Lile, ki sc je s to predstavo poslovil, ker jc odšel na novo službeno mesto v Prevalje. Šolska dvorana jc bila kljub istočasni prireditvi drugod nabito polna kmečkega občinstva.
VODOTEČ. — Svetosavska proslava. Sokolska četa u Vodotceu odr
žala je dne 2 o. m. Svetosavsku proslavu. Program proslave sastojao se iz pozdravnog govora, deklamacija iz po zorišnih igara »Naša deca« od J. Udi ckog i »Sumnjivo lice« od B. Nušiča. Nakon programa bila jc igranka uz sudclovanjc Sokol, tamburaškog zbora.
VODOTEC. — Glavna skupština čete. Glavna skupština Sokolske čete u Vodotcču održana je 26 januara u prostorijama osnov, škole. Skupštinu jc otvorio starešina čete br. Duro Marijan lepim govorom. Zatim se prešlo na pojedine izveštaje, koji su primljeni do znanja. Nakon toga skupština jc jednoglasno izabrala ponovo istu upra-vu s malim izmenama.
IZRADJUJEM po propisu sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezove sa zlatom i svilom. Prodajem zlato za vez.
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
34—3
	
36-9
v»	v	et4
^e'	u,	"
rO\'e^e
'J "	-&е,	V	,
Vxst®‘9, xAo4°	„jeM
°L^e‘
<г.пХО\о°Рч‘~гЧе№
r
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za kopiranje načrtov, ki je edini 100% domač izdelek te vrste v državi
Str. 4
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. VII — brojj.
Čevljarjem !
Javnosti dajemo pismo, ki ga je poslal gospod Richard Neumann, zet gospoda Hertmanna, lastnika firme Josip Hertmann in sin d. d. v Zagrebu, gospodu Milivoju A. Saviću v Beogradu, Milorada Draškovića ulica 4, usnjarskemu trgovcu in predsedniku takozvanega in samozvanega Akcijskega odbora proti „BATT‘.
’JELAĆIGEVTRG 25
TEtEPOH Br 442Q» * TEIEGPAFSKA AORESO HfRTMANSINiZAGREB
clcaoiko рвомет исо, .
P0ST_STE0 ZAGPEB 33580
DOŽTANSKitOOETlMACfe o
3'd^a,193?>
ING.RIHARD NAJMAN Z A GR E B Jelačičev trg 12
^OSi..
Milivoje A. S a-v 1 ć ,
Kao blagajnik Centralnog-kcraite-a Akoionihs odbora
za zejštltu nacionalne kožareko-obučareke proizvodnje doznačlo eam-Va®
Sana*.na Vai čekovni račun kod Poštameke stedlonlc e
Dinara 6.OOP. — ^šsethil.i&da/,
ko ji iznoe iz vol ite^upo trebiti, za Akoioni odbor Beograd.
S jppatovanj
9 31-1
To je avtentični dokaz, da se za denar usnjarske industrije in usnjarskih trgovcev organizirajo protestni zbori proti „BAT’I“. Vse to se dela v cilju, da se obdržijo visoke cene usnju in čevljarskim potrebščinam, torej tudi obutvi.
Izdaje Save* Sokola Kraljevin* Jugoslavija (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan
Čelar • Uredjuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskara (pretstavnik Franc« Štrukelj) — LjubU0"*