SLAVJAN. Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne ! prosvštljene. Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt). T „ r Izliadja desetput v lete po jednoj cšloj listinč i 1Ц75 ^lhio O. Teija s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja. Како 1згледа обче - славјанш кшжевт језк ? Вредшчтво потпта ci за npijeTHO должност сознамш господу Ч1тателве c тр'$ш учетмј, јако 1зверстн1м1 кшл-raiti pycKiMi, ктере су зашшве i важне по својем обсегу i по својем језшу за Славјане в обче, особгго пако за Славјане нерусске. Те кшлге су: Обш;едоступнв1а чтенлл o русскоА истор1и Ceprža Соловвева. Москва 1874. — 1ма в осмш£ 341 стран i пркожен малј землвевад Европе i прекрасну слјку „Памнтника твгсучелЗЈтш Россш." Л£та 862. ce је начела русска землва i русско государство в славном Нов-город$. Л4та 1862. ce је дополтло по том тчсуч л*т, i по указу царва су пocтaвiлi BicoK i вел1чанствен спо-м4нш в Новгород£. На верху спом^тка је велиса земна крогла над нвој BicoK кpiж, зравно кpiжa CToji ангелв бoжji благословлва представлвену в подоб^ клечече жен-шчше Poccijy. Округ спом^нша стоје нај внамештејпи pyccKi KHe3i i ijapti, представлвен всагл с својш д£лом, ктеро је он соверцт за благостанје Poccije; шже опет около ц^лога пам£тшка су представлвеш знамент лвудј русскј, KTepi су се потрудш pa3HiMi д£лаш за свој народ. Г. стсователв кшлге пршов4дује i разлага в 18 чтетјах (Vorlesungen), что су сд4лал1 за Россјју i за народ Ti кнез1 i царв1 i знамент лвугц, каке б£де i труде су претер-пел1 i како jix je Бог р$дил i како је русско государство i3 тако малога почетка, како је оно биго в НовгородБ opi Рјурјк^ 13расло тако велјко. Пршов^дује се в тјјх чте-шјах o сл^дечјх згодбах: „1. чтеше: o томх, откуда иошла русскан землн и кто 6б1ли вђ неА nepBtie кнлзбн. 2. чтеше: o томт., какг крестиласв русв и какх утверждаласв вђ неб в4ра христјанскал. 3. чтеше: o томх, какг владБли кнлзбн по смерти Дрослава Владимировича; o Владим^р^ Мономах^; o с£-вернБ1хх кннзбнхђ и o первомЂ татарскомг нашествш. 4. чтеше: o второмг татарскомг нашествш; обт. Александр^ Невскомг; обг усиленш Mockbbi; o Великом^ Кннз^ ЈоаннЗг Данилович^ Калит^ и o св. Петр^ митро-полит^. 5. чтеше: o великихЂ кннзбнхђ Димитрш Донскомт,, Василш ВасилвевичЗЈ ТемномЂ. 6. чтеше: o великомх кнлзЗЈ Јоанн^ III. Василвевич^ и жен£ его Софш воминичн^. O томђ, како окрасиласв Москва и какт, велиши кназв сталг житб и вести себн иначе. O томг, какх присоединенг бвигБ Новгородв ве-лшаА, какЂ устроилисв воАска в-б Россш, служилБ1е лгоди, помЉјцики. O покоренји Перми и Ватки. O разрушенш Золотоб Ордв1; o подчиненш Казани великому кндзбго. O томг, какЂ западнБ1е русскје кннзва изђ за православк стали переходитБ огб Iiitbbi кђ Mockbž, и какх счастливо кончиласБ вобна литовскан. O кнлженш ВасилЈн Ивано-вича; o присоединненш Пскова и Рнзани; o взлтш Смо-ленска; o разбоЛничествахг Крвшскихв. 7. чтеше: o цар4 ЈоаннЗ; ВасилБевич^ Ррозномг. 8. чтете: o цар^ беодор^ Јоаннович$; o цар£ Бо-pitcvfc Годунов^; o Лжедимитрш и Василш ШуАскомБ. 9. чтеше: o междуцарствш; обх избранш на пре-столх Михаила веодоровича Романова и его царствованш. 10. чтеше: o цар4 АлексМ МихаЛлович^. 11. чтете: o дар4 6еодор4 и o первБГХ годах цар-ствовашн Петра Алексбевича. 12. чтете: o д£лахђ царн Петра Алеко£евича огб возврашешн его изђ за границБ! до Полтавсков битвв!, 13. чтете: o д-блахв цара Петра Алекс^евича отв Полтавскоб поб^дБ! до окончашн шведскоА воинвг. 14. чтен1е: o послЗјднбгхђ дјјлахх Петра Великаго. O том-в. что случилосв посл^ его смерти до вступлешн на престолх дочери его Елисаветв1 Петровнв1, и o дЈЈлахг императрицв1 Елисаветв1. 15. чтеше: o том-в, что бвмо сд^лано при импера-трпцЗ; ЕлисаветЈ длн просв1ицета. O том-в, какш božhbi 6б1Ли при имиератриц-ћ ЕлисаветЗЈ. — 06ђ императорЗ; Петрј; Ш-МБ. — O царствованш императриц^ Екатерин^ II. 16. чтен1е: обв училшцахЂ и писателахх русскихг при Екатерин^ II-fl; o второЛ турецкоа, шведскоА и двухх полбскихв воАнахв при неб. — O царствованш им-ператора Павла Петровича. 17. чтеше: o царствованш императора Александра 1-го Павловича до 1814. года. 18. чтете: o царствовати Императора Александра 1-го сђ 1814. года, и o царствованш Императора Нико-лан Павловича." Да се чггателв1 caMi осв^доче, како 3aHiMiB je обсет те кнвјге i кагам јзверстшм језшом да је сшсана, будемо 13 нве једен составек прјобчш в Славјан^. (Ое надалБује.) 1з ЧЕРНОГОРЕ смо получш сл£деч1 дотс: „Про-чи-авип узајемнога „Славјана" не могох се вздержатј, да вам не напиием до два Tpi редке, како оному, Koji сте свој рад (труд) посветш нај еветђшеј ц4л4, коју трјзба всаи npaBi Славјан да нвегује i inipi, јербо само путем узајемностј можемо 6iTi оно, что тр£ба да смо i всему свјјту се показап како д1чен i поносен народ. A колпсо узајемност врјда, можемо в1д^тј npi OHix народах, Koji су путем узајемноетч посталј д!чш i поност i Koji Hicy тако горостаст, како что je славјанскј народ a гата се, каковј 6icMO Mi бш i наше словство (лиература) благостанје i слава, када 6i нас обсБјала св^тлост братске узајемностк на то 6i могл1 одговорш само будуч1 napaniTaji (потојш)^ icoji 6i * сладга плод узајемност1 брал1 i нвену благодат уж1влвал1; Мед нам в јуначкој Черногор^ iMa дост! зашмв1х cTBapi, које заслужују спом^на, па јешче шгд^ Hicy 3a6i-лвежене , јербо Hije 6Lno нкога, да jix o nime, будучј je всага ратовал i гонјл ce за прсгпвшком чловечанства тур-шном i то je сметало, да ce Hije 1мело (часа) када радгп на умственом полву HiTi ce латш пера. I тек сада по-чело ce је код нас радш тсмено, да ce оно oniine, что Hije в мрак заборавностј пропало. Код нас ina немало народне умотворше, као: народне об1чаје, пршов^дке, су-јев$рја, п$сме јуначке i женске. Тома Ораовац." Пруетно нам је, сознант ce с Сербом Черногорцем надехнутга благој узајемностју славјанској, камо среча, да 6i та благод£јна узајемност славјанска дт&јанско се jiiipLia i в OHix племенах славјаншах, в ктерјх се јешче премало сказује. — Драго 6i нам бшо, ако 6i Bi благо-волт нослат! нам од тога занвпвога народно - умственога блага, ктеро ce npi Вас в јуначкој Черногор£ јешче на-ход[ в иам'£т1 народа, како су народш o6i4aji, jirpe, плесЈ, обред1, пршов$дке i tžm подобна, рад1 6i пом^стш jix в наш славјанста частк. Вредтчтво. 0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН. (Надалкеванје.) М1;сец, в ктером ce је светковал велт праздшк, вел!к ден брахмансш, је иолушл кром^ својега об1чнога iMeiia i iMe велјак i л-бтша в ктерој ce је светковал велш ден, је получвла iMe ве-лјача. To iMe велјак i велјача ce је зачувало до наше добе в хор-ватшчигћ i сербшчиЉ. Горн1Л-луж1чга Cep6i iMeHyjy Dezember: vjelči mšsac, 4exi vlčenec i каже ce, да tž дв£ iMeni также пр<нзходгг$ од слова: велш; однако то ni достовбрно доказано по тому, что HŽKoji учеш ЈзиелБавају iMem vjelči i vlČenec од слова: волк. М£сто мбсечнога јмена просшец се иравшго рече поросшец од слова: роса i Hi значјло iMe м^сеца, него годовога, рочнога, л$тнога времена росовггога; icTO тако унор i жар помбтта теперв м$сец, i3Biptto ctž tž iMŽm помбшле годову, рочну, л^тну част, В поједппх наречјах сдавјанстх су се слЈдствено зачувала слбдеча јмена м$сецев i годовјх , рочшх час-ri с значенјем гадечко-apijcKiM: В старославјаншчш£ Јмена м$сечна: студенв, с%ченв , зардевт. — iMeHa годов!х времен: зима: пороицецв. В рушчш£ iMeHa мбсечна: изокг, студенв, сбченв, заревт> — Јмепа годов1х времен: јарт>, зима, весна. В малорушчш$ јмена мЈсечна: лрец, лготШ , сиченв — iMe годовога времена: зима. В сербшчш^ 5мена мбсечна: ожујак, студени, сијечанв (по хорватски правилнЈје ачан), рујан, велјак — i-мена годовјх времен: јар, зима, поросинац, жар, велјача. В болгаршч;н$ 1мена мЗзсечна: студени, големи с$чко, малки CŽ4KO. В полвшчшб 1ме м!сечно: luty — јмсна годов1х времен: јаг, zima, wiosna. В чешчшБ iiaem м£сечнј>: zar'i, r'ijen — iMeHa годов!х времен: unor, jaro, zima, porosinec, vesna. B шрско-словеншчшб Јмет годов£: zima, porosinec. B славјаншчшб в обче су ce зачувала с значенјем шдгјско-apijcraM сл$деча iMeHa apijcKa: 1. 1зок по санскрггск! ifas = starke Schwttle. — 2. ожујак = o'g'as = schwMig; 3. студенв = sahas .== (kalte) Gewalt. 4. лвуп = sahasja = gewaltig (kalt). 5. голем! с£чко = madhu = die Siisse = велШ аченј; 6. С1ченв (мал1) = madhava = siiss; 7. зарвев = fukra = glanzend. 8. рујен = 91Љ = hell = жлутч м£сец, како зрЈло жiтo; 9. велјак, велш мбсец, мЗЈсец o велшом праздшк^. Тако су се зачувала i сл^деча iMeHa годов1х, po4Hix, лбтшх времен: 1. Унорв = varsha = Regenszeit. 2. јар = farad =. schwiile Zeit nach dem Regen; 3. зјма = hemanta = ktihle Zeit. 4. uopo-сшец = fifira = thauige Jahreszeit; 5. весна = vesanta = Feld-bauenszeit; 6. жар = grishma = Hitze; 7. велвача = годово, рочно време, в ктером ce је светковал велда праздтк брахмансш, Вса та noiMenoBanja ce добро слагају с иоднебјем шд1чшм i с apijcKiM разд£лвеванјем рока, na iipiMŽp: „в 1ндф сте всакога л$та дв£ сетвЈ (zwei Friihlinge) i дв! жетвб (zwei Herbste) i славјан-шч!на разлшује i сада в noднeбji европском дв£ шд1чк1 сетв$ зовуч једну: јар, другу весна. Bcix 16 iMen м£сецев i годов1х, рошшх, времен згор£ наведешх по славјансга iMa значенје јз 1нд1је, сл^деча славјанска 1шменованја iMajy пако i поднес не само значенје него i oaHCKpiTCKi корен, намреч: јзок од ifas; ожујек од o'g'as; зхт од hima, hemanta, весна од vesanta. 1нд1 Apiji су по два м£сеца счјслш к једному годовому, роч-ному, часу: славјанско лвудство сч1сл1 радо i поднес по ишчи по два i два мбсеца вкуп, акол1 чшвају в Европб Tpije MŽceni једно годово, рочно, време, na iipiMip Словенгц iMajy мал1 травен, велјк1 травен, мал1 серпан, велш серпан. Словакк мал1 кв^тен i велт кв^тен; Болгар1: голем1 сбчко i малм сЈчко; 4exi: червен i чер-венец. — Спомбн на пдачко - apijcKa двомбсечна годова, рочна, времена. — 157. Прародп-елм Славјан, iMeno Словенцев i луличгах Сербов су в стародавшкт пребјвал1 в 1ндц1 i то в покрајшах полег веле-рЈке 1нда, доказ тому јербо Словенцем се даја i поднес iMe од р£ке 1нда: Winden, Windische, i лужјчмм Сербам: Wenden. В 1нд1 j i npe6iBajy4i прарод1телћ1 Славјан Hicy мог-ii преселоваи ce Јз 1нд1Је в Htix поздн^јша селипча звунб 1нд1је шдЈ, него по нравцу, по нанравлвенју, северо-западном, јербо землве новјх hbix селшч no Aciji i iio Евроиб се разпроспрају северо-западно од 1ндце. На том северо-западном преселованју су морала наравно славјанска илемена поступно једно за друпм преселоват1 се по по-Kpajinax долге i mipoKe долше речнпча р^ке 1ндос. Поједшо племе је нЗжолшо времена тамо пребЈвало, докле Hi опет далбје одселјло ce i друго семо nace.ii.io ce. Одтуда je то, да су ра&лчна слав-јанска илемена получјла iMe од р£ке 1ндос. CaHCKpiTCKi ce je р^ка звала Sindh, позднбје Hind, об1вателв1 подег р$ке Hindu, iio ценддст Hendu, ктерЈ двЈ; iMeHi знач1т1 оно icTO i ста разл1чн£ једшо по разном наречјј.23) 1з iMena Hindu постало je по долг1х временах геленско 'Ivdoi, латшска Vindi, н$мечко Winden, "VVindische, како iMeHyjy Н^мц1 i поднес Словенце, то je Славјане преб1вајуче в Корушкој, Штајерској i далЈје по Словенф; одтуда je i поднес в словенсгах покрајшах много пошенованј тога корена: Windische Mark, Windische Bucheln, Windisch-Feistritz, Windisch-Landsberg i јешче много jimx. 1з ценд1чкога iMena Hendu je постало геленско TZver oi, латш-ско Venedi, Veneti, ио н4мечко Wenden, како HžMui поднес iMe-нују Сорбе, Славјане пребјвајуче в Лужјцах. B CapMaTiji, садајној Pyciji, нај лвуднатбјцц народ ce је јменовал Венедј, то су русси Славјаш. Вса та noiMenoBanja значе једнодухо об1вателве, KTepi су поступно једш за друпт об1тавал! по долгом i 06mipH0M pž-чшчб велерЈке 1нда — i св^доче, да су upapofliTe.ibi pa3Hix пле-мен славјансгах в давновекост1 иребјвал! в 1ндф. П p i м е т б а. Шкоја слова санскр1тска су згодовшско доле-ж1та, KTepix долежггост i важност се иако теперво позднЈје окаже, такова су на upiMŽp: Dhun = Thal24) = дно = дол = долша. 2S) Lassen I. 5. 6. 7. — 24) Lassen 1, 48. Vana = Waldgebirg25) = горовје = полбсје, дуброва, шу-мадца. Qri = Gluck = среча = счастје, то слово се в банскртпчш^ об1чно представлва iiienaM царвев.26) Bhaga = Gott = Бог. В кшг£ Mahabharata ce спом^нја царв 1менем Bhagadat = од Бога дат ал1 дан.27) Једно шд1чко племе је об1тавало полег pŽKe Andomantis, ктера је протекала нокрајшу Мандјандшов.28) To iMe Mandiandini ce наск1тне в згодовш^ славјанској јешче нЗжолжократ. Слово ценд1чко: kavi знач1 gravis = велв-i, е-, а, = велш-i, -о, -а. Једна р£ка ce iMenjje в Јндуг i Kainas 29) ктеро iMe ce также н£колшократ наск1тне в славјансшх землвах. 158. Прарод1телв1 Сдавјан бјл! су в liliji част ApijeB, су 6iji npaei KopeHiTi Apiji, су говорт но санскр!тсш i су ce звал1 в времеш санскрјтском, ApijaMi = ehrwiirdige,30) ausgezeichnete, beruhmte, то je славнц славјанк Када ce је нако почел говор прародотелвев Славјан оддблБеватл од језша санскр1тскога толшо, да је чшвал иосебен језж, су om говорш по славјанст i једнако 1меновал1 ce Apiji, але по славјансш: Славјанамј, что 3Ha4i оно icTo что Apiac. Слбдствено je повстало обче народно iMe нашега народа в,1ндф в сцбла незнаној давновекостч i je гла-cbo в добб санскрткој Apiac, в славјанској: Славјанв Од-туда i3Bipa така множша особшх славјансгах 1мен особ1то мед Ру-сам1, Хорватамј, Сербамј i Болгарам1 навадшх сложешх словом: слав, на ripiMip: Излславг, Лрославг, Мстиславт., Свлтославт., Ро-стислав-в; Брашслав, Братшлав ... В коледрБ хорватско - сербском на лбто 1873 се навод1 само мужскчх iMeH чрез 90 составлвешх с словом слав. 31) — То 1ме па не i3Bipa од н£ке небјвале богшје славе, что су скушал1 погадја-ri HŽKTepi стсователв! славјаима. 1мена напротјв: Слован, Словак, Словенец су также честна, само да не пршадају цЈлому народу, него појединм племенам слав-јансшм, не i3Bipajy i3 нрастарога санскр1тскога народнога lMena Apiac, него су постала много поздн£је, теперво онда, када је народ славјанст почел д£лт се на разна нлемена. Ta iMeHa i3Bipajy слово1'зштно од глаголва слово, с л o в i т i, нрослов1тв Словенец, Словак, Слован је сл^дствено чловек го-вореч1 но славјанега, наироив всага незнајуч! пpocлoвiтi по слав-јансга, 6Li он ктерогакол1 народа, ce је звал н$мец, то је неславјан; в наше време знач1 то слово чловека германскога. 25) Lassen 1, 86. — 26) Lassen 2, 943. — 27) Lassen 2, 544. — 28) AppiaH: 1нд. 4. —29) Appian: 1нд. 4. — 30) Ману 2, 22. 10, 45. — 31) Kažimir Ljubic: Narodni koledar za godinu 1873. U Zadru 1<372. Ako 6i пако н£кому то обчно народно 1ме Славјан, слав-ј a н с к i не лвубио се, не нравЈло i не допадало ce i 6i радЈје служ1.т ce iMeHa Слован: просто i свободно му бвло; Mi га будемо говоречега ал1 пшучега icTO тако добро потмал1 i разум&н, он нам буде icTO тако драг i јнл , само да б p a т с к i ч i н i т i п о-стуиајет. — Тагах разлш iMaMO в славјаншчшЈ i веч, на npiiitp нЈктера наречја iMajy: разложт, разумЗт, jiHa опет: розложт, розумЂтч i та разлша нам узајемност Hi мало не Mirna, m мало не pyuii, icTO тако нас не буде мЈлнало, ако тшемо једш рад-feje Слав-јан, друп рад^је Слован: — в£да i згодовша ст£ б1лб пак должн^ правд1во установ1и, да је б1ло всбм племенам, то је всему нашему народу укуино обчно јме, в санскрггској доб$ Apiji в славјанској доб£: опет Apiji, na iio славјанст, то je, C л a в j a н i. 159. 1з досада наведешх доказов се осв£доч1мо o слЗЈдечЈх речк Славјанеко лвудство се спомЈнја не само в обче 1ндije, него зна i теперво пснменоватч i onicari иокрајше шдјчке, кд£ су npe6i-вал1 нрарод1телв1 Славјан: Словенско лвудство ce i3pi4Ho спомЗшја lilije i покрајше, кд£ школ1 сн£г не паде, кд4 ншсш деж не гре, кд£ двакрат в л$т£ пшешца npi3opije. (Гледај в том поглавјј од-ставек 1. 2. 3.) Та покрајша леж1 јужно од м^ста Мултана. Оно се спомјшја златне добе (4. 5.) pisne Нармаде (12. 13. 14.), Тамасе (16), Вшасе (21.) i рЗже Ci.iac (22.) горовја Вшдвја (15.) горе Гар-гаре (20.) i м£ста Певкела (23.). Корушга Словент Декавт, Pyci i Полвага в гродненској ry6epmji iMeHOBani Декал1 ее спом^нјају Дакшше деже, садајнога Деккана (17. 18.). Лвудство малоруско в Галјчш! се спомЗшја златне добе i бајечно родовггне покрајјне Патале i Паталене (6. 7.) Лвудство сербско се спом£нја i3piix нрарод1телБ1 в apijcKix чшах жЈв"ел1 i к ктерому чшу да су спадалк Малоруско лБудство в Еал1чш5 сиомЗшја се златне добе, се сћом£нја брахманов (62.); KTepi ж1ву в землБЈ лежечеј од Гал1'пн£ npoTi 1зходу солнца (63.) да се остро посте (64.) да су праздновал1 велж ден, велис празднж брахмансм (65.) в почетк^ л®та (66.), да се те празднж в Евронб не празднује веч (67.) да је то бк нај вечј1 празднж в л£тб (68.) зато ce je i Јменовад велшм днем, i м^сец в ктером ce је велж ден светковал се зове по хорватско-сербсш велБак, i роково, дбтно време велвача (156.) да су само 6paxMaHi CM&ii roBopiTi npi посветованј! (69.) да су 6paxMaHi бш в велжој чест1 (71.). Једен од нај крбпчајпих доказов, да су прарод1телБ1 Славјан бш једна страна Apijes i да су пре(нвал1 в 1ндф, o6cToji в том, да iMajy Славјаш разтх племен i в наше време много обиајев apijcKix, на npiMŽp Словен1џ i Maлopyci вел1чају по арјјском o6i4ajy своје учене господе св£тл1М1, просв£тлenimi; Cep6i, 4exi, ПолБаш: јасшмј, то је, брахманамј (77.) 4exi i Словага зову своје духовнже велебтм1 (72.), двуцтЈгодтип (78.), Полват jix зову по цендтчм кмандз (96.), б£ло свешченство npi православшх Славјанах мора 6iTi оженјено (73.), Малоруско ЛБудство спомЈнја се, да брахманам ce је морало зв£сто нослушаи (75.). Pyci зову управп-елва сватбе дружком (79.), он isia в рук£ плет, upi Словенцах вадавец палн;у (80.), Малоруи сказују својеј господ® скоро божансствену чест, како в 1ндф брахманам (81.). Позна се јасно, да су в војшчт чга спадал1 прарод1телБЈ жлахте полвске (83.), хорватсм илемнп (84.), Bci Cep6i i луж!чт Cop6i. Сербско народно iMe je уже i3 падчкога об1чаја повстало (85.); покрај1на, кдб су в 1нд1ј1 oбiтaвaлi кшатрцас = BojniKi звала ce је кшатрјвана, в Европ^ ce i>ienyje: пол^сјем, шумадцеј, черно-горој i шумавој (86.) Прародп'елм полБСке жлахте су спадалј в војшчга чш, то св$доч1 уже нБена ратоборност (87.), ИБене војшчке послов^е (89.), нБена jirpiBOCT в flijanji (90.) i в говор'£ (83.) нвеш јуначга значај (92.), полбсш гулаш iMajy i поднес по шд1чком o6i4aji копје (сулшу) с праиорчЈчем (94.) i за герб на пенезах су iwe.ii конБша с коијем 1менованога ногоном (95.). В војн1чга ч1н су спадал1 i нрарод1телм Сербов, то се в1д1 i3 тога, јербо су jirpiBi, како жлахта полвска (91.); Cep6i i хорватста плеишп су јако ратоборЈп (97.), наречје хорватско-сербско isia много војшчшх 1зразов (99.), много војн;чгах пословјц (100.), много ју-начк1х н£сен (101.), су в народном одел£ оружаш по шд!чко-ард-ском o6i4aji ипроим ВДџчим ножем ханджаром = јатаганом (102.). I саме Сербкгаје, oco6ito Черногорке, су јако ратоборне, како су бие Hbix праматере ApijaHKe сиадајуче в чга војшчга в 1ндц1 (98.). В ceлbaнcкi чш су спадал! прародЈтелБ! Словенцев, то св-6доч1 уже Hbix невојшчт значај (104.), јербо су необмајно марлмв1 i јзверстт иолведелц! (106.) icTO тако БЈлорум в обче (108.), Pyci курске ry6epHije (109.) i просто лбудство полбско. В iiposnuLibeHiMid чш су сиадалј пpapoдiтeлbi Кашубов, јербо су значаја терговскога (110.) онда Pyci ср-ћднмх губернц особгго в ry6epmji Тулвској (111.) i CTapi Новоградчаш су 6i.ii невојш-скога значаја па славт терговгц (112.). Narodne pčsni. Kos. Iz Kožiske doline v Koruakoj. Per nas je padu velik snjeg (sačeinu moži do koljen,) zapadu je devet vesi, (devet vesi in pet cerkvi,) se ne vidi drujeha, (ko nove cerkve verh turna,) hore sedi en černi kos, (ljepo žvižha noj poje:) Da bi skoro vihred bua, (dab' hribi prekopneli se,) da bi rasle jahodce, (jahodce i vijolice,) dab' dečle peršle terhat je, (dab' kos večbarti vidou je.) Ptica i dčvojka. Iz Istre. J. Volčič. Doleti tičica, doleti tičica. ni ne naj tra na naj i doleti tičica aj; *) obleta murvicu, ter mi ljčpo pjeva . začula je Anica z devete kamare . . poslala služkinju, ča to ljčpo pjeva . . ča to ljčpo pjeva, na mojoj murvice? , ako su tičice, šalite jih va gore . ako su ribice, šalite jih va more . ako su djevojke,-. šalite jih junakom . . ako su junaki, šalite jih djevojkam . ako je ljubič moj, šalite ga do mene . . da mu ja darovam našikani fačol2) . . . kega je moja mat tri ljeta šikala, . . . a četverto ljeto zlatom rakamala 3) . ki va vode ni peren, ni na sunce sušen . . va suzah je peren, na serdajce sušen . . x). Tako se ponavlja pri vsakoj sloke, to je pri vsakom dvoredkč. 2) šikati striken, vezeni platek, gestrikte Tuchlein. 3) rakamati, viši-vati, stik en. Kratke novinke. Očenj praktično i poljezno! V Novgorodskoj guberniji v Rusiji su spoznali za potrčbno, da se v seljskih, ljudskih, učiliščah te gu-bernije upelje obvezateljnim naučnim predmetom nauk o seljanskom gospodarstvi. — V Penzenjskoj guberniji su sklenili ustanoviti pri načalnih učilnah v vsčh mčstah dopolniteljne razrede (kurse) za iz-učenje remesel i tehničnih izdčlij. Mčstni obivatelji su povsuda sočuvstviteljno i radi sprijeli uvedenje tčh razredov. V vsčh tčh učilnicah su dčte uže več ali menčje se naučili nčkomu remeslu. Tako su pri okrajnoj učilnicš Penzenjskoj uže nčkolikokrat naručili seljani i ljudi pri železnoj ceste nčka izdelja i dčte su dogotovila izdelja naručena, zakazana. V №žnjem Lomosovč je pri učilnicč zavedeno i črevljarstvo i knjigovezstvo, kdč je mnogo učencev i se mnogo izdčlja dogotovi i to ne samo lčpo, nego upravo izverstno. O ustrojenji glavne evropejsko - indičke železnice se mnogo piše v raznih novinah i časnikah osobito v ruskih, na primčr v S. Peterburgskih Včdomostijah je jako zanimiv sostavek o tom, iz kte-roga mi ovdč kratek izvadek važnosti radi svojim čitateljam objavimo. Tamo se kaže: Po predlogu generala Beznosikova namčrava se napraviti železnica v Indiju iz Orenburga memo Orsk k verhovijam rčk Sari i Kara - Turgajev, k nizovijam Sari-Su po podnožju Kara - Tavskoga hriba k Taškentu; zatem iz Taškenta v Samarkandu. I)al6je predlaga se napraviti železnicu do Karša ali ješče holje, na Kilif. Od Orenburga do Samarkande po tom puti je 2300 verst (297 V2 meilen, versta blizo 7* časa, ure) od Samarkande do Kilifa 260 verst. Od Kale (Kalais) v Francuskoj do mčsta Pešavara v severnoj Indiji je 7130 verst = 891^4 meile. Za napravljanje železne ceste od Orenburga do Kilifa bi se potrčbovalo blizo 87 milijonov rubljev, (rubelj blizo 1 gold. 50 kr.) Od Kilifa do angleške železnice v Indiji bi bilo onda samo ješče 620 verst. Od mčsta Soutgemptona v Angliji do Kalkute v Indiji je po morju ravno 14,338 verst (blizo 1792 meilen). Od jednoga od tčh mčst do drugoga potrčbuje se vreme plavanja 39 dni i noči. Po železnicč bude razstojanje med Kale i Kalkutoj samo 9476 verst i se bude moglo projezditi pri srčdnjej berzosti 30 verst na čas (33/4 meilen auf die Stunde) s potrčbnimi ostanovkami v 14 dneh. Tako se vreme cestovanja med Anglijej i Indijej pokrajša skoro za dvč tretjinč i vožnja suhoputna je bezopasna i zato včropodobno bude večja čast cčnih tovarov napravila se po toj železnicč, akoli bi voz-nina nčkoliko bila višja. Moralo bi dčjstviteljno čudno biti, da bi ljudi, kteri bi po svojih opravilah imeli cestovati v Indiju, ne izbrali si radje cestu po železnicč, po kteroj bi s srčdnjoj berzostju vožnje dosegli označeno mčsto v 14 dneh mčsto v 39 dneh i kada bi jim bilo plačati v pervom razredč samo 284 rubljev mčsto 503 r. i v drugom razredč 213 rubljev mčsto 255 r. — Tčm, da se cesta po železnicč tako skrajša, se .pomenjša i plača za vožnju i tako bi se mogli voziti v Indiju i ljudi menje bogati, jerbo v tretjem razredč (klassč) bi stala vsa vožnja od Kale do Kalkute samo 116 rubljev 84 kopejek; po železnicč bi se peljali v Indiju i ljudi, kteri se ne voze radi dolgo po morju. Tergovina vostočna izbere si nedvojbeno put po železnicč mčsto plavanja po morju, zato jer bi bilo cestovanje železnično bližeje i deševlčje, jevtineje, cčnčje od puta namorskoga. Ravno zato je takže nedvojbeno, da bi šla pošta med vsčmi gosudarstvami evropejskimi i Indijej Kitajem, Japonijej i Avstralijej v obče vsčmi stranami daljnjego Vostoka po toj glav-noj evropejsko-indičkoj železnicč. Uže iz toga jedinoga iztočnika bi polučila Rusija nemalo dohodov. Karavane potrčbuju od Orenburga do Samarkande vreme od 60 do 80 i do 90 dni: naprotiv železnica prijde od jednoga tčh mčst do drugoga v trčh dneh i pol pri srčdnjej berzosti. Putnik plača na železnicč od Orenburga do Sa- markande v I. razredč 69 rubljev, v II. 51 rubljev 75 kopejek. i v III. razredč 28 rubljev 75 kopejek. Sada se ješče težko opre-delji. kako bi se tergovina i promišljenost po toj železnicč jako razviti mogla. Bogatstvo tčb pokrajin je veliko, -г V vsakom slučaji se ta železnica doplača, da može čestno obderžati se dotlč, dokleže se po njoj zažene moguči tok vostočne tergovine. Iz vsega više skazanoga se kaže, da tu železnicu načiniti ni tako nedosegljivo dčlo, kako se je do sčh mal mislilo — da je to delo važno i značno — ne samo odnositeljno Kusije, nego i vsega obrazovanoga svčta — to može se prispodobiti toljko s prokopa-njem Suezskoga kanala i s sjedinjenjem Tihoga Okiana s Atlan-tiskoj železnicoj. Rusko - indička železni ca napravi cčli prevrat v medjunarodnoj tergovinč Zapada i Vostoka. Osobeno važno je, da se izbere tako napravljanje (Richtung) z.a železnicu, ktero sjedini v sebč največ vigod, prospehov tergovskih, deržavničnib i vojskinih, onda neobhodno vslovje je dalčje, da se napravi železnica domačimi kapitalami i domačimi dčljateljami. — 0 medjunarodnom sojezde (shodč) nrientalistov v Petrograde. Drugi medjunarodni sojezd orientalistov obhadjani v Londone v septembre minuloga lčta je sklenil sobrati se na tretji sojezd v Rusiji, i za te tretji sojezd su tamo izbrali iz ruskih učenih orientalistov bivših na sojezde v Londone odbor. Giosudar imperator je visočajše soizvolil, da se ima te sojezd sozvati v Petrograd, i g. minister narodnoga posvečenja je potverdil osobi s v odbor izbrane v Londonč imeno: 1. dčjstviteljnoga profesora zgod ovine Vostoka na imperator-skom vseučiliščč petrogradskom, tajnogii sovetnika V. V. Grigor-jeva; 2. dčjstviteljnoga profesora jeru lenske slovesnosti na istom vseučiliščč dčjstviteljnoga deržavnoga (statskoga) sovetnika K. P. Patkanoviča; 3. dčjstviteljnoga prcfesora slovesnosti evrejske, sirijske i haldejske na istom vseučiliščč deržavnoga (statskoga) sovetnika D. A. H volj s ona i 4. staršega činovnika osobih poručenji pri turkestanskom general gubernatorč, nadvornoga sovetnika A. L. Kuna. Odbor je izbral predsčdateljem staršega izmed sebe g. V. V. Grigorjeva, kteromu se je naložilo i dopisovanje v imeni odbora. Naj pripravnčjšim, naj udobnčjšim vremenem za sojezd domačim i zagraničnim učenim kazala se je poslčdnja tretjina mčseca avgusta: pa v tekučem lčtč do naznačunoj*a vremena bi nikako ne mogla dokončati se pripravivna dčla za soj-ezd, zato je odbor sklenil sklicati sojezd na den 19. avgusta (1. sepiembra) lčta 1876. Kromč orientalistov sobstvenih, to je, učenih posebno zani-majučih se izučenjem jezikov i slovstev Vostoka počita si odbor dolžnostju, pozvati k sojezdč vse osobe, kteri se trude izučenjem Vostoka i razprostranjanjem znanja o nj< jm v kakomkoli obzire i kakim bi to ni bilo obrazom, da se Vostok 1 dižeje oznakomi. Odbor počita jestestvenimi (dčjanskimi) členami soj« jzda vse mornarje ruske, kteri su opisovali asijske brčge i morja, vse vojinske častnike general- noga poveliteljstva (Stab), kteri se zanimaju izobraziti ta ali druga prostranstva, vse činovnike gradjanske i vojene, kteri su v službč v Asiji sbirali narodnopisne, opisovavne, zgodovinske i druge včsti o Asiji; vse cestovatelje v toj časti svčta, vse tergovce sada tergu-juče s tamošnjimi narodami, vse te osobe zovu se, da sodčlavaju s svojem znanjem i s svojimi izjiskovanjami k uspehu sojezda. Najpred se bude zanimal sojezd včropodobno s ruskoj Asijej v slčdečih oddčlah: 1. Sibir zapadna i vostočna. 2. Srčdnja Asija v ruskih predčlah i takže nezavisna vladanja v zapadnoj časti njenoj. 3. Kavkaz. 4. Zakavkazje. Ostatni Vostok bude se razmotrivati po slčdečih oddčlenjah: 5. Vostočni Turkestan, Tibet, Mongolija. Kitaj i Japonija. 6. Indija, Persija i ostrovi indokitajskoga soostrovja. 7. Turčija i Arabija. V vsaki tšh oddčlov spada naprava zemljevidov, jezikoslovje, narodoslovje, zgodovina i slovstvo. Kromč toga se ustanove posebni oddšli: 8. Za starinoslovje (arheologie) i penezoslovje (denjgoslovje, numismatiku) i 9. Za včrovno i mudroslovno učenje Vostoka. O dalnčjših uredjenjah odbora i o napredovanji dčl glede na sojezd se bude priobčivalo svojem časom. S, Peterburgske Včdomosti. „C. Петербургсшд Вбдомости" pišu: Bolgarske narodne pčsni sobrane Verkovičem su višle i to pervi svezek. Knjiga je neobiknoveno važna za zgodovinu i mitologiju slavjan; ona razruši na drobno poprejne dogadke. Mi progovorimo o tom preizverst-uom delč na drugikrat. Mi skažemo sada samo, da cčlo sobranje obseže 180.000 redek (vers) i da v pervom svezkč jih je 7000. Knjiga nas pelje v poseben, svčt, tako malo nam znani. Kada bude vse to sobranje izdano, kada znameniti Kolberg okonči svoje važne trude glede narodoslovja, kada budu na svčt izdane pčsni bčloruske, osobeno pinske, jednom tada, možebiti, poimemo i razumimo pra-slavjansku včru. Vsi slavjani bi imžli sodejstvovati i pomagati, da se naj skorčjše izdaju pčsni narodno-bulgarske Verkoviča. Nov narodopisni zemljevid evropejske ruske zemlje. Impera-torsko rusko zemljepisno obščestvo bude izdalo nov narodopisni zemljevid evropejske Rusije s Kavkazom i s Finlandijoj, čto bude se predvzelo slčdečim načinom: 1. Sostavi se popis, kako i kada se je počelo postepeno razvijati izdavanje ruskih narodopisnih zemljovidov; o narodopisnom zemljevidč evropejske Rusije izdanom akademikom P. J. Keppenom, i o tom, kako su se izdavalinarodopisni zemljevidi po izdanju zemljevida Keppenova. 2. O tom, da je družtvo spoznalo neobhodnu potrčbu sostaviti i izdati nov narodopisni zem- ljevid evropejske Rusije; onda se imaju pretresati nasveti osobih odborov, izbere se vrednik odbora izveršivnoga; izberu se materiali izbere se mčra velikosti (Masstab) zemljevida, vrede se plemena i narečja i se'ustanovi, kako se imaju naznačiti narodnosti , kako ima se spisati objasniteljni popis. 3. Se razberu pripravljeni predmeti (Materiali) posluživši k sostavljanju zemljevida. po slčdujučim zemljam: a) severna Rusija, b) srednja Rusija, c) Novorossijski kraj, d) Privislanski kraj, e) Pribaltijski kraj, f) Kavkaz, g) Malo-rossijski i Donski kraj. 4. Se popišu granice plemen v evropejskoj Rusiji, granice slavjanskih narodnostij, granice plemena litovskoga, granice plemen finskoga i tjurskoga, granice plemen kartveljskoga, i armenskoga, pokrajine i osredki naselbin nčmečkih i jinih zapadno-evropejskih narodov, naselbine grekov i ruminov." Prilože se tablice opisovavne (statistične) narodnostij, s itogami i postotkami (sumami i procentami) po gubernijah i okrajah; se kratko sravnaju gospod-stvujuča narodnost i se prispodobi po čislč i po odstotkah s ostalimi narodnostami prebivajučimi v Rusiji i sravnaju se na te sposob i narodnosti po nškterih jinostranih gosudarstvah. Pregled (perečen) po gubernijah i okrajah vseh krajev naselenih jmoplemenikami (to je nerusami) v evropejskoj Rusiji na Kavkazč i v Finlandiji. Iz Slovenije. Slovanski elementi v Venetščini. Spisal Davorin Terstenjak I. svezek 1874 ima v osminč 74 stran, II. 1875 takže v osmine 151 stran. G. spisovatelj skuša dokazati v tčh dvčh svezkah iz slovo-izpita (iz etimologije) da su bili stari Veneti prebivajuči v zgornjej Italiji Slavjaui. To njemu potverdimo, to je istina, ktera se može po zgodovine dokazati; samo iz slovarjev se zgodovina ne da spisati, nego slovoizpitom se mogu izjiskanja zgodovinska samo podpirati. Preobširno bilo bi slova v teh knjigah posamesno pretresati, jih potverdjevati ali oprovergovati, to bi činilo večju knjigu, nego sta ta svezka vkup. Točno pretresovanje prepustimo učenim jeziko-slovcam. Nekterim slovam se vidi na pervi pogled, da su slavjan-skoga korena, jinim se to kaže toliko po raznoverstnom spremčnjevanji korenih pismen, opet jina slova su tako zatemnela, da »че čitatelj težko težko osvedoči, da bi bil njih koren slavjanski, naj več slov se pako najde v knjigč takovih, o kterih g. spisovatelj ne dokazuje, da su korena slavjanskoga, nego da su korena indoevropejskoga, vslčd toga bi imel naslov knjige po pravicč glasiti: Indoevropejski elementi v Venetščini. G. spisovatelj se trudi iz slovoizpita dokazati, da su stari Veneti v Italiji bili Slavjani. Samo po slovo-izpitu i samo iz slovarjev se to sicer ne može dokazati, pa zgodovinsko se može dokazati, da je misel spisovateljeva istina, da su ti stari Veneti bili dčjstviteljno Slavjani. V knjigč ima i nčktere kratke zgodovinske primetbe, v kterih se g. spisovatelj kaže protivnikom slavne Troje i dvčh deržavnih sovetnikov trojanskih Aineja i Antenora i piše II. 132: „Meni se dozdeva, da venetski i trojanski Antenor niste edno isti osobi, le nevednost gerških in taštost rimskih pisateljev ste trojanskega i venetskega Antenora v jedno isto osebo zlili, in v zgodovini Venetov veliko zmešnjavo napravili .... V Latiji stoječe mčsto Troja su staroitalski prebivalci Latija brez Aenea postavili (?).... kar že tudi ime izraža: troare. truare, redantruare, an-truare, sem i tj e hoditi, sem i tj e jahati, zato trua, Riihrlčffel, Quirl [mutovka, mutvička, upolovnik, vesla, rogelca]. Ravno tako venet-sko mčsto: Troja, da-si-ravno ima ednaki glas s maloasijskim in latinskim ima svoj domači venetskonarodni početek .... in ime poznamenuje ali (!) mčsto s trojnimi konci, kako su stari Slovani radi mčsta stavili (?) ali (!) pa mčsto, v katerem se je čestil tro-edini solnčni bog: Trojan = Triglav. Na stranč I. 37, 38, kaže se, da ime Troja izhadja od imena: Trogia = Troia = Trouve, scrofa, Zuchtsau, [plemena svinja]." —To je čudno. Drugoga Antenora su izmislili učenjaki tepervo v tekučem stoletji i te Antenor П. se v zgodovinč ne može skazati rodstvenim listom. To su samo dogadke, izmišljotine i hipotese, ktere si vsaki može svobodno napravljati i se ne smeju nikomu braniti niti za zlo vzeti, jerbo die Gedanken sind frei, und die Gedanken sind frei: pa zgodovinske resnice take dogadke, izmišljotine i hipotese nisu nikako. V obče se reči može, da su izjiskivanja o starih Venetah zanimiva kako vsako učeno izjiskivanje, ale dšjanske i praktične važnosti za slavjanstvo ne imaju, jerbo je večji dšl Venetov v Italiji uže davno davno se poitalijančil i samo blizo 24 tisuč govori ješče dnešnji den po slovenski. — Mi bi gosp. spisovatelju svetovali, da bi se lotil jako važnoga i praktičnoga jezikoslovnoga dčla. V Sloveniji je mnogo imen krajopisnih, namreč imen gor, holmov, verhov, kernov, berd, hribov, čep, kumov, herbtov, stermnic, rebrov, bregov, rutov, lazov, dolin, poljan, planjav, planin, ravnin, nizal, lugov, travnikov, rčk, potokov, stremenov, strug, prudov, osrčdkov, otokov, mčst, tergov, vesi i sel, kterih nčkoja imaju čisto slavjanska imena pa tako ostarela, da jih težko ali nimalo ne ponimamo. To bi bilo važno jezikoslovno dčlo za neutrualjivoga i v slovoizpitu obrat-noga gosp. Teistenjaka! Listnica vredničtva. G. J. D. v Mnihovom Gradeč. Istina, Vi nas obradujete častšje s dopisami, mi bi radi Vaš primer sledili, pa opravila s našim časnikom osobito študije o sostavke СлЗД прасдавјан zanimivaju vse naše vreme i vsu silu. Obširneje v posebnom listš. — G. O. K. L. v Admonte. Želimo Vam, rodoljubu slavjanskomu i prijatelju svojemu, da čto beržeje opet popolno ozdravite. — G. T. Z. vKranjskom meste i g. J. M. v Lipč. Ali Vam možebiti menjka neko letošnjo čislo „Slavjana", objavite nam, ktero ? — G. J. V. v Zarečji: Zahvalimo za poslane narodne pesni, od sada jih budemo po redom stavljali v časnik, posvetne su osobito krasne, imeno one več od ^000 let stare pčsmž zalostinke, ktere su starohelenski i latinski spisovatelji imenovali nenie i ktere se, koliko vemo. nikdš v Slaviji ne najdu krome pri Vas v Istrč. Njih značaj je pripev (refrain) jnina nana od kteroga imaju i svoje ime. Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcš,